Pod staklenim zvonom

У овонедељној емисији из екологије Под стакленим звоном слушаћете:У време све учесталијих топлотних таласа, све више се говори о значају градског зеленила. Дрвеће није само украс наших улица и паркова – оно снижава температуру ваздуха, ствара хлад и помаже да градови лакше поднесу екстремне врућине. Колико су стабла важна за квалитет живота у урбаним срединама и зашто ниједан асфалт не може да замени њихову улогу, сазнаћемо у данашњој емисији.Након приче о значају дрвећа у ублажавању последица екстремних врућина, упознаћемо и једну занимљиву биљну врсту – мужицу. Где расте, по чему је карактеристична и какву улогу има у природи. Потом одлазимо у Кикинду, где је једна лепа иницијатива грађана добила свој најлепши епилог. Пре три године, на Старом језеру, на предлог једне породице посађени су локвањи који данас својим цветовима оплемењују овај простор и показују како и мали кораци могу допринети лепшем и здравијем окружењу. Говорићемо и о принципу спортског риболова познатом као „ухвати и пусти“. Овакав приступ последњих година све више добија на значају јер доприноси очувању рибљег фонда и одрживом коришћењу природних ресурса. За крај, у нашем серијалу „Пси света“, колега Владо Матијевић води нас кроз занимљиву причу о настанку првих псећих раса. Како је вековима трајала веза човека и пса и на који начин су настајале особине које данас препознајемо код различитих раса, сазнаћемо у минутима који следе. Останите уз „Под стакленим звоном“. Следе нови занимљиви прилози из света природе и животне средине. Емисију уређује и води: Драган Ћук

Почетком ове недеље у понедељак је обележен Светски дан планинске природе. Тим поводом наш гост је био професор Млађен Јовановић, физички географ, авантуриста, пењач и изузетан познавалац планина. Након тога следи прилог о биљкама и историји појаве цветница и њихове симбиозе са инсектима, њиховој лековитости али и понеким опасностима. Занимљива прича о нојевима и емуима као љубимцима стиже нам са севера Бачке. Из Баната прича и један јубилеј. Најстарије риболовачко и наутичко удружење у нашој земљи “Тамиш” Панчево прославило је 100 година постојања. А онда још једно путовање, овога пута до Новог Бечеја и то са коњима, љубимцима и о традицији једне породице. Од наредне недеље смо у летњој шеми, емисија је редовно на програму. Уређује и води Владо Матијевић

У овонедељној емисији из екологије Под стакленим звоном слушаћете:Бранкица Саратљић о проблему који већ неко време забрињава становнике сремске стране Дунава, али неретко и Новосађане. Реч је о непријатним мирисима и испарењима која се, најчешће током ноћи, шире из индустријске зоне Беочина, изазивајући бројне реакције грађана и питања о заштити животне средине и здравља људи.Потом вас водимо на овогодишњу доделу Зеленог и Црног листа – признања намењених онима који својим радом доприносе очувању природе и животне средине, али и упозорења за оне који према заједничким природним ресурсима не поступају одговорно.Говорићемо и о белим чиопама, птицама о којима смо ових дана много научили захваљујући случају који је узнемирио љубитеље природе. Њихова гнезда и млади нашли су се у опасности због постављања рекламног банера на месту где ове птице традиционално подижу своје потомство.Обележен је и Светски дан заштите животне средине, па доносимо прилог посвећен овом значајном датуму, као и најновије вести из Палићког зоолошког врта.Најавићемо и Европску зелену недељу, манифестацију која кроз бројне активности промовише одрживи развој, заштиту природе и одговорно коришћење ресурса.На самом крају емисије, у оквиру серијала „Пси света“, упознаћемо босанског барака – оштродлаког, издржљивог и аутентичног гонича који представља важан део кинолошког наслеђа нашег региона. Емисију уређује и води: Владо Матијевић

Данашњу емисију започињемо темом из света науке – говоримо о неуроактивним супстанцама у води, њиховом пореклу и могућим последицама по водене екосистеме и живи свет.Након тога водимо вас у Кикинду, где је прошле недеље одржан дечији еко фестивал, уз бројне радионице, едукативне садржаје и поруке о значају очувања природе од најранијег узраста.У наставку емисије бавимо се једном од важнијих еколошких и енергетских тема данашњице – комуналним отпадом као ресурсом и енергентом. Како се отпад користи у свету, а каква су искуства и могућности код нас – сазнаћете у наредном прилогу.Најавићемо и јединствен природни феномен – цветање Тисе, као и фасцинантан живот ретког инсекта који траје свега један дан.Следи и прича о геотермалној енергији, размени стручних искустава и могућностима за даљи развој и примену овог обновљивог извора енергије.Пред крај емисије говоримо о акцији која је у току – избору домаћинства са највећим бројем гнезда ласта.А у редовној рубрици „Пси света“, овога пута представљамо тробојног гонича. Крећемо као и увек поздравном песмом. Емисију уређује и води: Владо Матијевић

Данашњу емисију започињемо причом о ветрењачама и ветропарковима – симболима зелене енергије и обновљивих извора, али и питањем да ли њихов прекомеран број у близини насеља, обрадивог земљишта и миграторних путева птица може утицати на животну средину.У наставку говоримо о савременим начинима пошумљавања – технологији садње из ваздуха уз помоћ дронова, која природи враћа оно што јој је одузето много брже него раније.Из Сремских Карловаца стиже нам и лепа прича о традицији дружења са природом – Покрет горана Новог Сада најављује дечије еко кампове, место где нове генерације уче како се природа воли и чува.Најавићемо и занимљив конкурс за домаћинство са највећим бројем гнезда сеоских ласта, који већ годинама организују наши пријатељи из Друштва за заштиту и проучавање птица Србије.Пред крај емисије говоримо о еколошком дугу – шта заправо значи када кажемо да живимо на кредит природних ресурса планете. А у серијалу „Пси света” упознаћемо још једну посебну расу – истарског гонича.Уређује и води Владо Матијевић

У овонедељној емисији из екологије “Под стакленим звоном слушаћете:У петак, 15. маја, обележен је Светски дан борбе против климатских промена. Тим поводом разговарали смо са стручњацима из више области који говоре о последицама климатских промена, али и о могућим решењима и корацима које свако од нас може предузети.У наставку емисије прилог са доделе награда основним школама у акцији “За чистије и зеленије школе у Војводини”. Из области ветеринарске медицине говорићемо о редовној заштити наших кућних љубимаца, значају превенције и одговорног власништва.Посебан део емисије посветили смо хуманим гестовима удомљавања напуштених паса и људима који својим примером показују колико брига о животињама може променити и њихове и наше животе.О очувању живота у рекама, из свог угла, говори нам и текст Оливера Аџића из Риболовачког савеза Војводине.Пред сам крај емисије доносимо причу о озелењавању новосадског кеја, као важном сегменту пејзажне архитектуре и стварања здравијег урбаног простора, а у нашем редовном серијалу Пси света представљамо још једну занимљиву расу ловачких паса — Посавског гонича.Емисију уређује и води: Владо Матијевић

Јуче је обележен Светски дан птица селица, а данас се обележава Међународни дан птица и дрвећа – зато ову емисију посвећујемо управо птицама, њиховом значају и потреби да их сачувамо. О томе колико су птице важне за очување природне равнотеже, али и какво је стање њихових станишта у Србији, говориће нам стручњаци из Друштва за заштиту и проучавање птица Србије.Подсетићемо и да је 6. маја обележен Дан еколога Србије. Тим поводом чућете занимљиве одговоре Божидара Мандића, човека који је велики део свог живота посветио природи и животу у складу са њом, показујући да однос према животној средини није само одговорност, већ и начин живота.Говорићемо и о земљотресу у реону Горњег Подунавља – појави која није честа на нашем подручју, али је изазвала пажњу јавности и стручњака.На самом крају емисије, у оквиру серијала „Пси света“, упознаћемо вас са српским гоничем – аутохтоном расом ловачког пса, његовим карактеристикама, традицијом и значајем. У данашњој емисији поздравна песма биће нешто другачија. Звук природе доносимо у ваше домове.Останите уз нас биће едукативно и занимљиво: Уређује и води Владо Матијевић

Данас се обележава Светски дан Сунца – звезде без које живот на Земљи не би био могућ. Тим поводом, у уводном прилогу говоримо о соларној енергији као обновљивом извору, али и о иновацијама које све више подстичу њену примену у домаћинствима.У наставку вас водимо на Фрушку гору, где смо са директором Националног парка разговарали пред сам празник, о првомајском боравку у природи и свему на шта посетиоци треба да обрате пажњу како би сачували ово драгоцено подручје.Из Панчева стиже прича о стању на Тамишу након промене корисника – ситуација која, према речима председника најстаријег риболовачког удружења у Србији, не улива много оптимизма.Са југа Баната селимо се ка северу, у Кикинду, где се наставља пошумљавање, овога пута реч је о ветрозаштитном појасу и борби за здравију животну средину.Пред крај емисије доносимо извештај са међународног скупа о управљању отпадом, одржаног протекле недеље у Новом Саду.За сам крај, у оквиру нашег редовног серијала „Пси света“, упознајемо вас са аутохтоном расом ловачког пса – српским гоничем. Емисију уређује и води: Владо Матијевић

У фокусу данашње емисије је недавно завршени конкурс за доделу рибарских подручја у Војводини, где су дугогодишњи управљачи попут Риболовачког савеза Војводине остали без надлежности, док се о новим корисницима за сада мало зна. О томе смо разговарали са представницима овог савеза. Овог викенда имамо и лепо дружење у природи - “Ноћ славуја” - од петка до вечерас љубитељи птица певачица имају могућност да у природи слушају цвркут ових фасцинантних птица уз подршку информација орнитолога из Друштва за заштиту и проучавање птица Србије. Од дописника из Вршца и Зрењанина еко вести са њиховог терена, а протекле недеље, у среду, обележен је и Светски дан планете Земље. Стручњаци упозоравају да су многе биљне и животињске врсте широм света пред изумирањем, јер начин на који живимо ипак оставља траг на земљи. Пред сам крај данашње емисије подсетићемо се нуклеарне катастрофе од пре 40 година када је, баш на данашњи дан, из оштећеног реактора нуклеарке Чернобиљ кренула у етар озбиљна радијација, која је донела и огромне последице по природу и људе.Емисија је на таласима Радио Новог Сада недељом од 9.05 до 10 часова. Емисију уређује и води: Владо Матијевић

У данашњој емисији говоримо о вези спорта и природе – колико боравак на отвореном утиче на здравље и свест о очувању животне средине.Пролеће је стигло, а са њим и мали, али опасни напасници – крпељи. Сазнаћете како да се заштитите и зашто су управо сада најактивнији.Бавићемо се и темом рециклаже, а стручни увид у актуелне изазове и решења чућемо од директора Департмана за заштиту животне средине на ФТН-у.Водимо вас и у заштићене босутске шуме - чућете леп и важан прилог о природним богатствима која морамо сачувати.Пред крај емисије говоримо о интензивнијем пошумљавању у Војводини и његовом значају за будућност.А на самом крају, наш редован серијал „Пси света“ води вас у занимљив свет ловачких паса. Уређује и води: Владо Матијевић

У данашњој еко-емисији доносимо вам неколико занимљивих прича. Најпре говоримо о медијској презентацији пројекта „Тајне новосадских паркова“. Затим откривамо које су то опасне зоне и елементи угрожености природе у Србији. Обележава се и 60 година рада Покрајинског завода за заштиту природе, а управо тај јубилеј отвара врата готово извесном оснивању музеја природе. Причамо и о бумбарима – вредним опрашивачима без којих нема здравих екосистема, као и о шафранима, нежним весницима пролећа који ничу чак и кроз снег. На крају емисије, у оквиру серијала „Пси света“, говоримо о радним псима који у сарадњи са човеком егзистирају већ вековима. Емисију уређује и води: Владо Матијевић

У фокусу данашње емисије је и планинарска тура до Гудуричког врха на Вршачким планинама, која је, осим боравка у природи, имала и важну поруку — јавно неслагање са намером изградње радара у зони која ужива први степен заштите.Говорићемо и о глобалној акцији „Сат за планету Земљу“, током које је синоћ у 20 часова и 30 минута широм света симболично угашено светло — у домовима, институцијама и на знаменитим грађевинама — као подсетник да планету морамо да чувамо.У емисији доносимо и причу о пријављивању за волонтерске обуке за препознавање птица у нашој околини, које организује Друштво за заштиту и проучавање птица Србије.Када је реч о птицама, указаћемо и на бројне опасности које их угрожавају, међу којима је и криволов певачица и других заштићених врста.Забележили смо и постављање сигурносних камера на локалитету дивље депоније у Мокрину, надомак Кикинде, као пример како заједница може допринети очувању свог окружења, рекли бисмо спречавање покушаја стварања нове дивље депоније.За сам крај емисије, у оквиру серијала „Пси света“, доносимо причу о настанку и развоју паса водича и спасилачких паса — њиховој улози и значају у савременом друштву. Уређује и води: Владо Матијевић

Ове недеље обележен је Међународни дан ласта, 19. марта – дан посвећен једној од најлепших и најпрепознатљивијих птица селица, симболу пролећа, обнове и повратка природе у живот. Само дан раније, пажња је била усмерена на Светски дан рециклаже, који нас подсећа колико мале промене у свакодневним навикама могу утицати на очување ресурса и смањење отпада.У претходним данима бавили смо се и темом Међународног дана за реке, кроз разговор са саговорником који нам је приближио значај очувања наших водотокова, али и изазове са којима се суочавају – од загађења до непланске градње.У наставку емисије очекују вас и занимљивости из света екологије, као и најважније вести из наше земље, које показују где смо данас када је реч о заштити животне средине и шта нас очекује у наредном периоду.А сам крај емисије, како то већ традиција налаже, резервисан је за наш серијал „Пси света“. У четвртој епизоди говоримо о томе како су се, кроз историју и према различитим потребама човека, развијале и издвајале расе паса. Емисију уређује и води: Владо Матијевић

И данас вас водимо кроз теме које говоре о природи која нас окружује, али и о одговорности коју имамо према њеном очувању. На почетку емисије говоримо о риболову. Са доласком топлијих дана интензивира се нова сезона на нашим водама, па ћемо чути информацију о дозволама, ако је још нисте набавили, али и зашто су контрола криволова и заштита рибе у време мреста посебно важни. Лепо време доноси и чешћи боравак у природи, али и повећану активност крпеља. Стручњаци упозоравају да је њихова сезона већ почела, па подсећамо како да заштитимо и себе и љубимце, на шта треба да обратимо пажњу. У наставку представљамо један занимљив еко часопис који на приступачан начин доноси приче о заштити животне средине, природи и савременим еколошким темама. Говорићемо и о дивљачи у војвођанским ловиштима – каква је њихова бројност данас и са каквим се изазовима и опасностима сусрећу у савременом окружењу.У емисији ће бити речи и о енергетској ефикасности, као и о алергенима чије је присуство у ваздуху почело да се мери још средином фебруара. Пред крај доносимо и вест из Нафтне индустрије Србије о пуштању у рад соларне електране у зони складишта нафтних деривата, на простору некадашње рафинерије у Новом Саду. На самом крају, у новој епизоди нашег серијала „Пси света“, подсећамо се како је пас кроз векове био један од највернијих пратилаца човека – кроз различите културе, епохе и цивилизације. Емисију уређује и води: Владо Матијевић

У данашњој емисији говоримо о једној од тема о којој се у Србији последњих година све више говори – заштити животне средине. Колико заиста улажемо у екологију и где се налазимо у поређењу са европским земљама?Први прилог у емисији доноси разговор са Дејаном Максимовићем из Еколошког центра „Станиште“ из Вршца. Повод за разговор је студија коју је урадило ово удружење, а која анализира стање и улагања у заштиту животне средине у Србији. Иако су издвајања последњих година повећана, подаци показују да то још увек није довољно, нарочито када се упоредимо са европским државама које у ову област улажу знатно више средстава. У наставку причамо о квалитету ваздуха и то са здравственог становишта. Затим прилог о новим гасним аранжманима а према подацима Института за енергетску економију и финансијску анализу, чак 57 одсто течног природног гаса који стиже у Европу долази из Сједињених Држава, а до 2030. тај удео би могао да достигне 80 процената. Након америчких санкција НИС-у, Србија је убрзала планове за диверзификацију снабдевања гасом.Из Суботице прича о енергетској ефикасности, када је реч о индивидуалним домаћинствима. А на крају емисије у СЕРИЈАЛУ ПСИ СВЕТА СЛУШАЋЕТЕ ДРУГУ ЕПИЗОДУ, КАКО ЈЕ ИЗГЛЕДАО И НАСТАЈАО ПРВИ ПАС. Уређује и води: Владо Матијевић Емисију уређује и води: Владо Матијевић

И данас отварамо теме које нас подсећају да је природа свуда око нас – у кораку којим прелазимо планинску стазу, у шуми коју желимо да сачувамо, али и у граду у којем живимо.На почетку емисије говоримо о томе како смо повезали трекинг и љубав према природи, боравак у заштићеним подручјима и одговорно понашање према животној средини. Спорт као начин рекреације, али и као начин учења поштовања природе.Затим се бавимо важном националном темом – Србија ће номиновати шуме у три национална парка за Унескову листу светске баштине у оквиру добра „Древне и нетакнуте букове шуме Карпата и других региона Европе“. Предложени су локалитет Папратски до на Фрушкој гори, Звезда и Рача на Тари, као и Козје стене на Копаонику. Шта ова номинација значи и колико је важно очувати древне букове шуме – сазнаћете у наставку.Из Панчева доносимо причу о стаништима за птице на обалама Тамиша – о томе како се локалне заједнице и стручњаци боре да сачувају простор који је дом бројним врстама.Говорићемо и о нуклеарној енергији која је, чини се, све ближа нашим просторима – колико знамо, чега се плашимо и шта су чињенице?Из Вршца стиже прича о садњи и озелењавању, док из Срема долази упозорење – поново депонија тамо где јој није место.Уз редовне еко вести, пропутоваћемо свет за неколико минута – од Јужне Америке, преко Немачке до Грчке – јер екологија не познаје границе.Прилоге завршавамо занимљивостима из Београдског зоо врта, а уз серијал „Пси света“ стижемо и до самог краја данашње емисије. Емисију уређује и води: Владо Матијевић

У овонедељној емисији из екологије “Под стакленим звоном слушаћете:На почетку нове емисије водимо вас у Банат, у Славујев луг – драгоцено природно подручје које је, захваљујући Друштву за заштиту и проучавање птица Србије, откупљено од приватног власника, како би било сачувано као природно станиште за птице и друге животиње и као такво сачувано за будуће генерације. Прича о овом простору говори о томе колико је важно препознати вредност природе на време – и деловати.У наставку говоримо о пројекту „Форест Инвест“, који отвара нова питања о управљању шумским ресурсима и одрживим инвестицијама, са акцентом на пошумљавање Војводине. Говорићемо и о наменском пошумљавању, где се садњом дрвећа спречава ерозија обала канала и чува стабилност земљишта.Пажњу посвећујемо и институционалној сарадњи – у прилогу о потписивању уговора између Владе Србије и Уједињених нација, где је заштита животне средине истакнута као један од кључних приоритета будућег деловања.Остаћемо потом у Војводини, уз причу о заједничким активностима Покрета Горана и ЈП „Војводинашуме“ на изградњи новог пристана за катамаран који туристе и љубитеље природе води кроз Ковиљски рит и Дунав – пример како развој туризма може ићи руку под руку са очувањем природних вредности.А онда – тема која нас, нажалост, из године у годину враћа истој слици: отпад који плута нашом лепотицом Дрином. Упозоравајућа прича о немару, али и о потреби за системским решењима.У информативном блоку представићемо и ПИИН Пет апликацију, намењену бржем и успешнијем проналажењу изгубљених кућних љубимаца.На самом крају, у серијалу „Псећи свет“, на захтев слушалаца, чућете причу о тибетанском мастифу – импозантној и древној раси која вековима изазива дивљење. Уређује и води: Владо Матијевић

У данашњој емисији причамо о ловцима. Које су њихове активности зими, у време ловостаја? Шта је то узгојни одстрел и хајка на штеточине? У наредном прилогу у јеку актуелних Зимских олимпијских игара које се ове године одвијају у Милану и зимском центру Кортина приметна је еколошка освешћеност, како самих организатора, тако и учесника. Агенда о одрживости еколошке циљеве ставља раме уз раме са спортским. А у Кикинди су неуморни када је реч о садњи дрвећа. Пред сам крај следе занимљиве еко вести, а на самом крају наш уобичајени серијал Пси света и прича о средњем и малом шнауцеру. Емисију уређује и води: Владо Матијевић

Почетком ове недеље обележен је Светски дан мочварних подручја, дан који нас подсећа на непроцењиву вредност ових, често занемарених, екосистема. Тим поводом, данашње издање нашег еко-магазина посвећујемо управо мочварама и њиховој улози у очувању природне равнотеже. У прва два прилога говоримо о значају мочварних екосистема. Најпре ћемо се осврнути на биодиверзитет бара, станишта која представљају праве оазе живота – дом бројним биљним и животињским врстама, од којих су многе ретке и угрожене. У другом прилогу пажњу посвећујемо акватичним биљкама и њиховој изузетној улози природних биофилтера. Захваљујући развијеном кореновом систему, ове биљке из воде и седимента везују штетне материје попут тешких метала, пестицида и других загађивача, чиме директно доприносе очувању квалитета воде и здравља читавог екосистема. У наставку емисије доносимо једну лепу и охрабрујућу едукативну причу из Бачког Моноштора. У три основне школе у овом месту одржане су еко-радионице намењене ученицима, кроз које су најмлађи учили о заштити природе, значају рециклаже и одговорном односу према животној средини – јер еколошка свест се, ипак, најуспешније гради од малих ногу.Затим ћемо се осврнути на један озбиљан глобални проблем – незаустављиву ерозију британске обале. Услед климатских промена и све снажнијег деловања мора, тло убрзано нестаје, а заједно с њим и значајни обалски објекти, инфраструктура и читаве заједнице које се налазе на самој ивици копна. Пред сам крај емисије доносимо вам занимљиве еко-вести из света и региона, а потом следи и наш стални серијал „Пси света“. Овога пута упознаћемо вас са средњим и малим шнауцером – расама препознатљивог изгледа, богате историје и изузетних карактеристика. Емисију уређује и води: Владо Матијевић

У овој емисији “Под стакленим звоном” слушаћете причу о акцији “Птице моје хранилице”, која се од 19. до 21. јануара одвијала широм Србије у организацији Друштва за заштиту и проучавање птица Србије, како би се птицама помогло у зимским данима и да се још једном подсетимо колико је важна њихова заштита. Говорићемо и о биљкама које пркосе хладноћи – о онима које цветају зими и свој цвет показују чак и под снегом, доказујући да природа и у најхладнијем периоду године има своју снагу и лепоту. Затим вас водимо у Шведску, где је развијен иновативан и еколошки прихватљив начин топљења снега и леда са путева, уз употребу органских материја, чиме се избегава со која наноси штету земљишту, биљкама и живом свету.У наставку емисије доносимо и вест из области ловства – о изменама правилника и корекцијама ловостаја за поједине врсте, а све ради очувања природне равнотеже и одрживог односа према дивљем свету.Биће речи и о нуклеарној енергији као потенцијалу о којем се све више говори и о којем, у контексту будућих енергетских потреба, треба озбиљно размишљати.Из Зрењанина стиже вест о набавци мобилног мерача квалитета ваздуха, као резултату сарадње са Румунијом, што представља важан корак у праћењу стања животне средине.Пред сам крај емисије доносимо причу из Кикинде, где грађани брину о јату лабудова и још једном показују колико су мале, локалне иницијативе важне за очување природе.А на самом крају, у нашем редовном серијалу Пси света, упознаћемо вас са великим шнауцером. Емисију уређује и води: Владо Матијевић

Разговарамо са наставницом биологије и хемије Слађаном Совиљ из основне школе „Доситеј Обрадовић“ о едукацији ученика из области екологије и заштите животне средине, ученичким активностима и интересовањима када су у питању ове области.Како птице станарице проводе зиму и како им у овим хладним данима можемо помоћи је наредни прилог овонедељне емисије. А када је реч о птицама представићемо акцију зимског бројања птица која је управо у току.Да има и вандализма у парковима природе и новим засадима дрвећа чућемо из приче која нам стиже из Бачке Паланке. На жалост злочини над природом нису ретки.Насупрот томе акције пошумљавања у Кикинди и њеној околини актуелне су и ове зиме. А пред крај емисије у серијалу „Пси света“ упознаћемо достојанственог и озбиљног чувара добермана. Емисију уређује и води: Владо Матијевић

Шта нам о планинама и ледницима каже физички географ и професор на новосадском ПМФ-у Млађен Јовановић. А кад смо већ код планина, у посети нам је био директор Националног парка Фрушка гора Драган Видовић. Чућете како ова зима делује на биљни и животињски свет овог заштићеног подручја, као и о стању на путевима и пешачким стазама. Једна од незаобилазних тема, када је реч о заштити животне средине, јесу пластичне кесе и њихова алтернатива.У наставку доносимо занимљивости из света природе, а пред сам крај овонедељног еко магазина јесте наш уобичајени серијал ”Свет паса”, који нас овога пута води на север Јапана. Чућемо причу о малој акити, уствари интересантном сроднику шпицева, симпатичној пасмини шиба ину. Уређује и води Владо Матијевић

На почетку данашње емисије подсетићемо се запаженог прилога о примени вештачке интелигенције у предикцији природних непогода – пожара и поплава. О томе докле је наука стигла и колико нам савремене технологије могу помоћи у заштити људи и природе, разговарамо са стручњаком из ове области.Затим вам доносимо преглед активности Покрета Горана Војводине – организације која већ деценијама кроз едукацију, волонтеризам и практичне акције негује однос према природи и животној средини.У наставку емисије говоримо о авантуристичком туризму, али из другачијег угла – оног који подразумева одговорност, очување природних ресурса и одрживи развој.Чућемо и једну тонску белешку о занимљивим научним истраживањима вида код риба, са посебним акцентом на бандара, врсту која је значајна и за екосистеме.А на самом крају, у оквиру серијала „Пси света“, по овом правом зимском, снежном времену, упознајемо вас са самоједом – атрактивном поларном пасмином, симболом издржљивости, пријатељства и живота у суровим, али очаравајућим природним условима.Останите уз нас – јер екологија није само тема, већ начин размишљања. Емисију уређује и води: Владо Матијевић

На самом почетку емисије да вам пожелимо успешну, здраву и чистију нову 2026. годину. Да нам ваздух буде свеж, а реке пуне риба. Природа и градови да нам дишу сваким стаблом у парку, дрвореду, шуми. Планине да остану дивље, али и питоме онолико колико нам то дозволе. Да побољшамо индивидуалну енергетску ефикасност наших домова. Да користимо обновљиве изворе енергије колико нам то услови и могућности дозвољавају. Тако ћемо помоћи природи, планети , али и себи јер смо и сами део ње -природе.У прошлој години имали смо занимљиве госте аматере, професоре, авантуристе, инжењере, екологе. А све њих спаја једна заједничка нит. Љубав према природи и очувању животне средине. Причали смо о текуницама, рибама, корњачама, птицама, инсектима, најбољем човековом пријатељу-псу. У серијалу Пси света који је побрао посебне симпатије путовали смо меридијанима да би упознали по неку нову пасмину паса. Неке су надалеко познате, а за неке сте можда и први пут чули. Обећавамо да ћемо и у овој години наставити то путовање. На некој висоравни , пашњаку , пустињи, планини, али и у двориштима у нашој близини срешћемо се очи у очи са многим псима света. Данашња емисија садржи разговоре и прилоге који су делом обележили прошлу годину . Наравно да ће и као свака емисија до сада бити зачињена лепом музиком која ће вас у недељу у 9 полако разбудити. Уређује и води Владо Матијевић

У данашњој емисији чућете интервју са Ранком Траваром, добрим познаваоцем зимских активности риба и зимовника, и сазнаћете како се водени свет понаша у најхладнијем делу године. Затим се бавимо веома важном темом - утицајем буке од петарди, пуцњаве и ватромета током празника на кућне љубимце и њихово понашање. А управо ових дана следе нам такви празници. Након тога водимо вас у Кикинду, где говоримо о удомљавању напуштених паса и људима који им пружају нову шансу за дом. Увођење иновативних технологија и смањење загађења могуће је и у домаћој индустрији чак и пре него што то прописи изричито захтевају. Опширније о томе Даворка Јелена Драшко. А у наредном прилогу упознаћемо младог гимназијалца из Зрењанина, добитника престижне награде за еко-иновацију, освојене чак на далеком Тајланду. На самом крају данашње емисије, у оквиру серијала „Пси света“, представићемо вам ротвајлера. Емисију уређује и води: Владо Матијевић

Данашњу емисију почињемо вешћу која се у медијима појавила пре пар дана. Наводи о све учесталијим угинућима животиња у зооврту на Палићу. Трагом ове вести поред информација о небризи и нестручности управе и појединаца уследио је и званични деманти са објашњењем.Са референтом за рибарство из РСВ-а разговарали смо о крају овогодишње риболовне сезоне, активности рибе зими, криволову, али и о пецарошким дозволама за нову сезону.Загађење ваздуха је озбљна опасност и проблем посебно у зимском периоду. Колега Слободан Видовић рећи ће нам нето више о томе.Следе еко занимљивости, прича о једној од најлепших дрвореда стабала копривића, затим причамо о планинама чији светски дан смо недавно обележили, о још једном порибљавању.И на самом крају данашње емисије нећемо кварити традицију. У серијалу “Пси света” причамо о немачком боксеру. Уређује и води Владо матијевић

У данашњој емисији водимо вас на терене Шодроша и Каменичке аде, наш саговорник и водич овом приликом био је Јожеф Јоца Салаи. Како је ово подручје изгледало пре испричао нам је наш сарадник, добар познавалац ових терена. У наставку идемо у Сремске Карловце. Увек активни волонтери Покрет горана Војводине имали су прошле недеље још једну акцију садње дрвећа. А онда се враћамо у град да видимо за руководиоцима азила Зоохигијене како њихови штићеници дочекују зиму, и како се током ове године организовало удомљавање напуштених паса. Скокнућемо и до севера Баната до Кикинде да обиђемо зимске госте овога града, наравно реч је о совама утинама. Задржаћемо се у општини Кикинда да испратимо уклањање још једне дивље депоније са периферије. И тако док се једне уклањају, на неком другом месту настају нове. И на самом крају данашње емисије идемо у Алпе, снежне и свеже. Тамо нас дочекује још један љубимац из серијала “Пси света” - Бернски планински пас. Емисију уређује и води: Владо Матијевић Емисију уређује и води: Владо Матијевић

У данашњој еколошкој емисији доносимо причу о једној од најугроженијих и најређих слатководних риба у Србији- Мргуди, односно Умбра Црамери. Колега Владо Матијевић разговарао је са професором др Сашом Марићем са Биолошког факултета у Београду, о томе где се ова неупадљива, али изузетно драгоцена врста још може пронаћи. Колики је степен њене угрожености и шта показују најновија истраживања у резерватима попут Засавице и Краљевца. Микропластика је у 21. веку постала један од највећих еколошких изазова. Њене ситне честице доспевају у воду, земљиште и ланац исхране, стварајући ризик по здравље људи и читаве екосистеме. Као одговор на овај проблем, покренут је међународни пројекат ГРЕЕНЛанд, посвећен заштити животне средине од микропластике. После три године интензивних истраживања, пре неколико дана на Универзитету Едуконс одржана је завршна конференција „ГРЕЕНЛанд: За животну средину без микропластике“. Васпитачи, деца, родитељи и педагошки асистенти удружили су снаге да би, у оквиру Еко-тима Предшколске установе "Драгољуб Удицки" у Кикинди, који већ 16 година активно ради на едукацији најмлађих о заштити природе, створили еколошки свесне генерације. Ове јесени, Еко-тим је био посебно активан: од израде хранилица за птице и еко кутака, до организовања едукативних панел дискусија. Док планета шаље све јасније сигнале да је на ивици издржљивости, постаје пресудно да се запитамо: колико смо заиста еколошки свесни и шта чинимо да заштитимо природу која нам даје све?Покрајински секретаријат за пољопривреду доделио је 23 уговора за 12 корисника у оквиру Буџетског фонда за шуме АП Војводине, укупне вредности веће од 273 милиона динара. Реч је о улагањима која би требало да ојачају један од најугроженијих природних система у нашој покрајини, шумске екосистеме, којих у Војводини има тек око шест и по одсто. Стручњаци већ годинама упозоравају да је то једна од најнижих стопа пошумљености у Европи, што Војводину чини посебно осетљивом на ерозију земљишта, климатске екстреме и губитак биодиверзитета.Када се каже бернардинац многи најпре помисле на велике шапе, нежне очи и верног пратиоца који никада не издаје. У прилогу који је припремио Владо Матијевић откривамо зашто је овај пас много више од кућног љубимца и зашто се често доживљава као симбол бриге, помоћи и дубоке повезаности са природом.Емисију уређује и води Драган Ћук

Емисија "Под стакленим звоном" Радио Новог Сада једна је од првих на овим просторима која се бави заштитом животне средине и екологијом. Прве четири пилот емисије емитоване су на нашем програму 1989, а од 1990. емитује се једном недељно и траје један сат. Емисију је покренуо један од оснивача Еколошког покрета Војводине, новинар Радио Новог Сада Бакир Захировић. "Под стакленим звоном" бави се темама из области заштите животне средине и екологије, углавном на подручју Војводине, али и глобалним еколошким проблемима. Циљ је не само информисање слушалаца, него и едуковање и подизање еколошке свести грађана. Емисија не решава еколошке проблеме, али указује на њих и позива да се нешто предузме како би било побољшано стање животне средине. Осим еколошких актуелности, у емисији се представљају и заштићена природна добра, указује на њихову вредност, али и на проблеме и потребу да се она сачувају. Емисија је на таласима Радио Новог Сада недељом од 9.05 до 10 часова. Емисију уређује и води: Владо Матијевић

У данашњој емисији централна тема је употреба вештачке интелигенције у предикцији, односно предвиђању појава које су опасне за природу и животну средину уопште. Данас говоримо о томе како уз помоћ напредних технологија можемо открити места потенцијалних пожара. Са трибине “Вода памти све“ стиже нам прилог о специфичностима загађења воде. У приградском бачко-паланачком излетишту Багремара наставља се садња дрвећа и поправка мобилијара, уништених у великој олуји пре две године, а са периферије Кикинде леп пример градске иницијативе, где се простор ка атарима расчишћава уклањањем дивљних депонија, коровског растиња и трске, а онда следи пошумљавање.Пред сам крај данашњег звона, уобичајено је да вас упознамо са још једном пасмином паса. Идемо у једну велику земљу латинске Америке, земљу гаучоса и танга, Аргентину. Упознаћете још једну снажну, достојанствену пасмину, чувара и пријатеља - дого аргентина. Зато наредних сат времена проведите са нама уз занимљиве прилоге које ћемо испратити и добром музиком. Уређује и води Владо Матијевић

У данашњој емисији имамо важну тему. Животиње које се кроз живот крећу споро, али сигурно, носећи свој дом са собом. Наравно реч је о корњачама. Сазнаћемо како истраживачи прате њихово кретање и које их опасности вребају на том путу.Наредни прилог посвећен је речним рукавцима и њиховом биодиверзитету. Како промене водостаја, токова главних река утичу на живот у њима. Из Суботице нам стиже прилог о мониторингу квалитета ваздуха у реалном времену.А онда се опет враћамо у водени свет, свет риба. Чућете које су ти алохтоне или увезене врсте риба, и какав је њихов утицај на домаће врсте и живи свет у води.Пред сам крај данашњег звона, уобичајено је да вас упознамо са још једном пасмином паса. Са Канарских острва враћамо се у Италију, на њен југ да упознамо још једну, аутентичну пасмину из групе молоса, а то је дуго заборављени пас римских легија, величанствени кане корсо. Емисију уређује и води Владо Матијевић

У овонедељној емисији “Под стакленим звоном” централна тема су климатске промене. Светски дан климатских промена обележен је почетком протекле седмице - 4. новембра, а ми ћемо га испратити на самом почетку емисије у неколико прилога. У наставку прилог колегинице Даворке Јелене Драшко, чућемо како настаје речни седимент, шта нам говори сама анализа речног муља. Јесте ли знали да састав речног седимента може да открије потенцијална загађења. О превентиви од пожара у време грејне сезоне говори нам следећи прилог. Новембар је и време за Совембал, фестивал сова, већ традиционалну манифестацију у Кикинди. Шта деца знају о својим сезонским суграђанима који их мудро посматрају из крошњи градског парка? Планета је суочена и са губитком шума, а то доводи у опасност општи биодиверзитет и живот на земљи.Пред сам крај данашњег звона, уобичајено је да вас упознамо са још једном пасмином паса. Идемо на Канарска острва да упознамо јединствену аутентичну пасмину верних чувара из групе молоса и мастифа. Реч је о псу Преса канарио. Емисију уређује и води: Владо Матијевић

У овонедељној емисији “Под стакленим звоном” разговарамо са професором Растиславом Стојсављевићем Националним сарадником за науку и технологију Конвенције УН о дезертификацији и деградацији земљишта. Поред природних хазарда, а као последица климатских промена многи региони на планету губе плодно земљиште.У наставку прилог “Пилот пројекат Индустријског парка „Победа“ у Петроварадину требало би да подстакне зелену транзицију и развој енергетски ефикасних и одрживих решења у индустрији и саобраћају. Следе еко вести за ову недељу са информацијама над којим се треба замислити.Наша савест требала би да буде прва алтернатива, када је реч о злочину над животињама. Који су најчешћи примери угрожавања животиња и које све правне последице то повлачи, чућемо у прилогу који следи.И за сам крај, баш онако како сте навикли, серијал пси света води нас из јужне Америке у земљу излазећег сунца. Причамо о јапанском мастифу, аутентичног имена -Тоса ину. Емисију уређује и води Владо Матијевић

У овонедељној емисији “Под стакленим звоном”, разговарамо о утицају ниског водостаја на еко системе у води и приобаљу, о томе колико низак водостај утиче на квалитет воде и живот у њој, као и о томе које су најугроженије биљне и животињске врсте. Шта се може учинити на нивоу заштите животне средине и планирања ублажавања последица суша. У наставку прилог о обновљивим изворима енергије и њиховом учешћу у укупним потенцијалима за производњу енергије у нашој земљи.Колега Слободан Видовић истраживао је намере да се у будућности посветимо и потенцијалној употреби нуклеарне енергије. Прилог из Београда о клиници за еколошко право. Како се правосуђе ангажује у решавању спорова у области екологије и заштите природе.Имамо и белешку о средоземном мору и опасностима које му прете, као последица климатских промена. А на самом крају емисије серијал “Пси света” води нас у јужну америку, у Бразил. Упознајте бразилског мастифа познатијег као бразилска фила.Емисију уређује и води: Владо Матијевић

Емисија "Под стакленим звоном" Радио Новог Сада једна је од првих на овим просторима која се бави заштитом животне средине и екологијом. Прве четири пилот емисије емитоване су на нашем програму 1989, а од 1990. емитује се једном недељно и траје један сат. Емисију је покренуо један од оснивача Еколошког покрета Војводине, новинар Радио Новог Сада Бакир Захировић. "Под стакленим звоном" бави се темама из области заштите животне средине и екологије, углавном на подручју Војводине, али и глобалним еколошким проблемима. Циљ је не само информисање слушалаца, него и едуковање и подизање еколошке свести грађана. Емисија не решава еколошке проблеме, али указује на њих и позива да се нешто предузме како би било побољшано стање животне средине. Осим еколошких актуелности, у емисији се представљају и заштићена природна добра, указује на њихову вредност, али и на проблеме и потребу да се она сачувају. Емисија је на таласима Радио Новог Сада недељом од 9.05 до 10 часова. Емисију уређује и води: Владо Матијевић

У данашњој емисији чућете разговор са управником Специјалног резервата природе “Краљевац” из Делиблата. Причамо о текуницама, малим веверастим глодарима на пашњацима овог резервата природе, њиховом очувању и значају за биодиверзитет пашњака.Биће ту и прилог о инвазивним врстама инсеката у урбаним срединама. О њиховим карактеристикама и утицају на околину говоре научници ентомолози.Пред овојесењи самит о клими и климатским променама COP30, који ће ове године бити одржан у Бразилу, у Европској агенцији за екологију било је речи о новим циљевима за смањење штетних гасова у атмосфери, са плановима до 2040. године.Причамо и о храни за кућне љубимце са сертификатом о органском пореклу сировина.А из Зрењанина имамо прилог о пројекту “Одрживи градови и заједнице” сарадња пет градова региона.У већ стандардном серијалу “Пси света” ове недеље откривамо још једну пасмину мастифа. Бордошки мастиф, познатији и као бордошка дога. Емисију уређује и води: Владо Матијевић

Емисија "Под стакленим звоном" Радио Новог Сада једна је од првих на овим просторима која се бави заштитом животне средине и екологијом. Прве четири пилот емисије емитоване су на нашем програму 1989, а од 1990. емитује се једном недељно и траје један сат. Емисију је покренуо један од оснивача Еколошког покрета Војводине, новинар Радио Новог Сада Бакир Захировић. "Под стакленим звоном" бави се темама из области заштите животне средине и екологије, углавном на подручју Војводине, али и глобалним еколошким проблемима. Циљ је не само информисање слушалаца, него и едуковање и подизање еколошке свести грађана. Емисија не решава еколошке проблеме, али указује на њих и позива да се нешто предузме како би било побољшано стање животне средине. Осим еколошких актуелности, у емисији се представљају и заштићена природна добра, указује на њихову вредност, али и на проблеме и потребу да се она сачувају. Емисија је на таласима Радио Новог Сада недељом од 9.05 до 10 часова. Емисију уређује и води: Владо Матијевић

Данас је и последњи дан 56. Сајма лова и риболова и сајма елологије. Наши репортери донели су нам занимљиве разговоре са ове манифестације.Такође, данас је и последњи дан обележавања међународног дана чистих планина, који се сваке године обележава последњег петка и викенда у септембру. Чућемо и прилог о томе.У етно комплексу Врдничка кула, 17. септембра одржан је регионални скуп о обновљивим изворима енергије „Оие Србија 2025“. Са југа Баната, пратимо вести о планираној изградњи метеорадара на Гудуричком врху, који је до сада био под првим степеном заштите. Бурна расправа између надлежних и еко активиста у Вршцу. Наставак расправе почетком октобра у Новом Саду.А у понедељак 22. септембра обележен је Дан без аутомобила. У разговору са Дејаном Лекићем чућете нешто више и о обновљивим изворима и еко енергентима и утицају појединих загађивача на квалитет ваздуха.За крај у серијалу „Пси света“ чућемо причу о аутентичној пасмини паса са шпанских пашњака, Шпанском мастифу. Емисију уређује и води: Владо Матијевић

Разговор са Јожефом Јоцом Салаијем врсним пецарошем старе школе риболова и љубитељу природе. Причали смо о Шодрошу и Каменичкој Ади, како су некада изгледали, која природна богатства нуде и какве су се све опасности надвиле над овим подручјем.Из Министарства за заштиту животне средине стижу информације о наставку акције уклањања дивљих депонија. Изјава министарке Павков.У наставку приче о дивљим депонијама на локалу – почело је уклањање несанитарне депоније у Футогу. Иницијатива је кренула из Покрајинског секретаријата за заштиту животне средине. Том приликом покрајинска секретарка Вања Петковић упознала нас је са планираним акцијама у наредном периоду.Покрајински секретаријат за пољопривреду, водопривреду и шумарство доделио је уговоре за расподелу новца из Буџетског фонда за развој ловства у Војводини за 2025. годину. Прилог колеге Драгана Ћука.А на самом крају данашње емисије серијал „Пси света“ настављамо са највиших тачака планете – са висоравни Тибета. Причамо о тибетанском мастифу, правом чувару, пријатељу и сведоку једног другачијег света. Емисију уређује и води: Владо Матијевић

У наставку приче о добробити животиња бавимо се спашавањем напуштених паса. Гост нашег радија је Руководилац прихватилишта за псе Милан Квргић које је у саставу Јавног комуналног предузећа Зоохигијена и ветерина Нови Сад.Полако улазимо у јесен, а амброзија још увек изазива алергијске реакције код становништва, са концентрацијом алергених честица чак 10 пута вишим од дозвољене.Имамо и причу о занимљивим становницима Националног парка Фрушка гора, бизонима и једном несташку који је ових дана одлутао од крда.У наставку слушамо о утицају ниског водостаја на квалитет вода и еко систем у и око ње.Након тога следе еко вести и занимљивости из животињског света планете.Употреба електричних возила у будућности постаје прави изазов. А који су то изазови који нас очекују?За крај емисије у наставку серијала „Пси света“ чућемо причу о енглеском мастифу, правом и смиреном горостасу. Емисију уређује и води: Владо Матијевић

Данашњу емисију отварамо важном и контроверзном темом - планираном изградњом метеоролошког радара на Гудуричком врху, највишој тачки Вршца и Војводине, која се налази у зони под првим степеном заштите. О могућим последицама те одлуке и шта она значи за локални биодиверзитет разговарали смо са Дејаном Максимовићем из Еколошког центра "Станиште" из Вршца. Затим прелазимо на позитивну иницијативу Министарства за заштиту животне средине, које покреће нову акцију уклањања дивљих депонија широм Србије. Доносимо вам и занимљивости из света животиња и занимљиве еко вести из света. А на самом крају наш серијал "Пси света". Овога пута причамо о импресивном чувару и симболу италијанског југа - моћном напуљском мастифу. Емисију уређује и води Владо Матијевић

Како то људска коса може користити као изузетан абсорбент односно упијач разним масноћа, уља, нафте, једном речју штетних угљоводоника по околину, који се током неког акцидента проспу у воду или на тле.У понедељак 25. августа Председница Покрајинске владе Маја Гојковић уручила је кључеве два специјализиована возила националном парку Фушка гора. Такође било је речи и о додели средстава за обнову и реконструкцију Визиторског центра за посматрање бизона и јелена, нових становника овог парка.А једна од неисцрпних тема наших емисија је и производња зелене енергије из обновљивих извора. Чућете како стојимо на том пољу и каква је ситуација у свету.Били смо и у посети Ловачком удружењу Фазан из Башаида у Банату. Имали смо леп повод 100 година од оснивања друштва.У Покрајинској влади у уторак су потписани уговори за доделу новца Секретаријата за урбанизам и заштиту животне средине. За 28 пројеката управљача заштићених подручја у Војводини обезбеђено је 15 милиона динара.И једна занимљива прича пред крај, о томе како није реткост да се у граду појави лисица, да добро сте чули, мудра лија у потрази за храном.А у серијалу „Пси света“ завршавамо причу о хртовима једним ирским голијатом. Реч је о Ирском вучијем хрту. Емисију уређује и води: Владо Матијевић

Централна тема данашње емисије јесте предлог Закона о добробити животиња. Активисти удружења за заштиту животиња и њихових права и многи правници проналазе доста нелогичности у поједином тачкама овог закона, тврдећи да је досадашњи закон добар, само га треба примењивати. Тим поводом разговарали смо са правницом и активисткињом у заштити животиња Јеленом Јевтовић. У наставку емисије чућемо како климатске промене утичу на урбане средине и шуме у Србији. У суочавању са последицама климатских промена Нови Сад није сам.То је будућност коју дели читава планета.Како да се одбранимо од најезде оса, пчела и стршљенова, посебно што су у овим летњим данима ови инсекти примећени и у урбаним срединама?Имамо и лепу причу о Еколошко хуманитарној организацији „Тате Новосађани“, која има одлично решење за одлагање употребљеног уља и масти из домаћинства. Рециклажом тих производа производи се биодизел, а новац од продаје иде у хуманитарне сврхе.У серијалу „Пси света“ чућемо причу о шкотском јеленском хрту познатијем као деерхоунд. Емисију уређује и води Владо Матијевић

Социјална отуђеност, поред свега, доноси са собом још један феномен, а то је све већи број кућних љубимаца, посебно у урбаним срединама. Хумано је и лепо имати љубимца, али само ако испуњавамо све услове које носи одговорно власништво. У оквиру пројекта “Заборављене урбане оазе”, организација Опстанак природе почела је прва детаљна научна истраживања Новосадског рита – једног од последњих природних кутака у том граду. Како кажу, циљ истраживања је вишеструк. Да би Новосадски рит био заштићен на прави начин потребно је да се анализира квалитет воде и земљишта, али и да се направи попис биљних и животињских врста које тај простор називају својим домом. Из Женеве нам стиже вест о неусаглашавању свих учесника скупа о пластици. А у равницама Војводине, међу плодним пољима, мочварама и ритовима, беле роде су одавно постале симбол живота и обнове. Ове птице селице, које се сваке године у пролеће враћају са југа све чешће налазе дом, свијајући гнезда у урбаним срединама. Једно такво необично станиште налази се у Новом Саду, на бетонским стубовима недовршеног тржног центра „Родић“. Ове године број активних гнезда и младунаца је највећи до сада, а то ћемо чути од Кристине Милошевић из Друштва за заштиту и проучавање птица Србије. У наставку емисије чућете едукативну причу о шумама као плућима планете и опасностима које земљи и живом свету на њој прете нестанком шумских састојина. Поред неких занимљивости из животињског света које смо за вас спремили, на крају данашње емисије настављамо наш серијал „Пси света“, на ред је дошао мали енглески хрт, познатији као Випет. Емисију уређује и води: Владо Матијевић

Разговарали смо са нашим суграђанином који већ неко време живи у Марибору. Како Словенци чувају природу, колико је то приметно на сваком кораку, од уређења обале реке, мобилијара, трим и бициклистичких стаза, испричаће нам Александар Димовски. У Уједињеним нацијама представљен је нови извештај Тима за климатске акције у којем се наводи да обновљиви извори енергије, енергетска ефикасност и електрификација нису више тема будућности, већ део решења за економски развој, отпорност и равноправнију транзицију, укључујући земље попут Србије. О томе колико смо спремни да искористимо шансе које доноси чиста енергија, чућемо у прилогу Слободана Видовића. Шта су то градови топлоте, урбана острва топлоте и како ћемо се у будућности штитити од високих температура у граду, тема је нашег разговора са професором Стојсављевићем. Најављуемо и Фестивал еколошког позориста који ће за две недеље бити одржан у Бачкој Паланци. Иако су организатори имали финансијских проблема због изостанка помоћи покрајине, фестивал би требао да несметано буде одржан. Тридесетогодишња традиција ове манифестација је довољан разлог за то. Разговарали смо са стручњаком биологом-ихтиологом Шандором Шипошом о барским еко системима, њиховом настанку и нестајању и о богатом биодиверзитету у којем посебно место заузимају аутохтоне врсте риба. А на самом крају данашње емисије следи прича о вероватно најнеобичнијој пасмини из породице хртова, а то је авганистански хрт, познат и као “авгани”. Емисију уређује и води: Владо Матијевић

Утицај климатских промена је видљив, готово на сваком кораку. Оне утичу на деградацију шумских пространстава, нестанак постојина појединих врста. Приметно је то и на биљкама у урбаним срединама, које свакако у саставу градског зеленила имају своју улогу. Колега Ђорђе Николић имао је занимљивог саговорника на ову тему. Обележено је 20 година постојања енергетске заједнице југоисточне Европе. Кључна је њена улога у трансформацији енергетског сектора. Опширније о томе Слободан Видовић. А шта нам је све потребно за пут на одмор са кућним љубимцем, и како врућина утиче на њих, какве су опасности од прегревања и како да их заштитимо, чућемо у прилозима који следе. У југоисточном делу Србије налази се планински венац Столске планине са врхом Столски камен. То је место у којем ће се настанити дивокозе, којима ће овај предео изузетно погодовати. Појава инвазивних врста риба и биљака у Јадранском мору чини озбиљну опасност по постојећи биоедиверзитет Јадрана. Послушајте, веома је информативно. А на крају данашње емисије следи прича о најмањем хрту из породице хртова. Малом италијанском хрту. Емисију уређује и води: Владо Матијевић

У нашој новој емисији “Под стакленим звоном” слушаћете:На почетку емисије чућете разговор са стручњаком за сисаре Дамиром Трнавцем о прекограничном пројекту заштите медведа али и сеоских домаћинстава од њихових напада на стоку и пчелињаке. У наставку следи прилог колеге Слободана Видовића. Србија је добила прву прелиминарну техничку студију о примени нуклеарне енергије у нашој земљи, која је анализирала различите доступне технологије на тржишту као и њихову техничку и комерцијалну употребу. У Костолцу је отворена и пуштена у пробни рад соларна електрана “Петка” снаге 10 мегавата. Тиме би и овај регион познат по загађености ваздуха могао да постане приметно чистији јер се постепеним смањењем рада термоелектране и увођењем зелене енергије то у будућности може очекивати.У наставку наше потраге за причама из света хртова, идемо на златне дине Блиског истока. Упознаћемо једну од најстарији пасмина паса перзијског хрта, познатијег као Салуки. Емисију уређује и води: Владо Матијевић

На почетку емисије чућете разговор са стручњаком за сисаре Дамиром Трнавцем о прекограничном пројекту заштите медведа, али и сеоских домаћинстава од њихових напада на стоку и пчелињаке. У наставку следи прилог колеге Слободана Видовића. Србија је добила прву прелиминарну техничку студију о примени нуклеарне енергије у нашој земљи која је анализирала различите доступне технологије на тржишту као и њихову техничку и комерцијалну употребу. У Костолцу је отворена и пуштена у пробни рад соларна електрана “Петка” снаге 10 мегавата. Тиме би и овај регион познат по загађености ваздуха могао да постане приметно чистији, јер се постепеним смањењем рада термоелектране и увођењем зелене енергије то у будућности може очекивати. У наставку наше потраге за причама из света хртова, идемо на златне дине Блиског истока. Упознаћемо једну од најстарији пасмина перзијског хрта, познатијег као Салуки. Емисију уређује и води: Владо Матијевић

У овонедељној емисији из екологије “Под стакленим звоном” слушаћете:Баре Родић, на периферији града, некада су биле омиљено место заљубљеника у природу и риболов. Еко систем у којем су уточиште нашле бројне врсте птица, риба, водоземаца, инсеката и водених биљака. Данас међутим, баре Родић полако нестају под притиском машина, бивају ограђене, затрпаване песком, гомилама шута и отпада, тиме се стварају дивље депоније, не само на обали, већ и у самој води. Јожеф Јоца Салаи је пецарош који сведочи лепоти ових бара, као и њиховом нестајању.У среду 9. Јула, упркос киши и лошем времену, организована је еколошка акција чишћења локалитета Шлајз у Специјалном резервату природе „Ковиљско-петроварадински рит“ у Ковиљу. У акцији су, осим града Новог Сада и Министарстсва за заштиту животне средине, учествовала и бројна удружења грађана и „Војводинашуме“. Директор тог јавног предузећа Роланд Кокаи подсећа да је Рит, који је под заштитом од 1970. године, стално изложен поплавама и подземним водама. Каже да се природа још пита, а да човек има велику одговорност.Из Суботице нам стиже прича о томе како се на летњим врелинама расхлађују животиње у зоо врту.Имамо и прилог о нестајању пчела, што је свакако забрињавајуће. Нестанком ових вредних инсеката природа би стала, мислимо о томе како да заштитимо пчеле и помогнемо пчеларима да обнове своје ројеве.После 15 година мења се Закон о заштити ваздуха. Важећи Закон усвојен је 2009. године и од тада није претрпео значајне измене, па је, како кажу у ресорном министарству, уочена потреба за изменама закона ради унапређења заштите животне средине. Истичу да је ново законско решење усклађено са препорукама Европске уније.А на крају емисије, у серијалу Пси света, чућемо причу о шпанском хрту галго еспањол, псу племенитог порекла и сурове судбине. Ако једног дана сретнете галга, можда баш усвојеног из Шпаније, знајте да гледате у душу једне нације и једног времена. И једног пса који, упркос свему, и даље верује људима.Емисију уређује и води Владо Матијевић

Најава емисије “Под стакленим звоном” за недељу, 06.07. од 9 до 10х.У овонедељној емисији из екологије “Под стакленим звоном” слушаћете:Причамо о гљивама, царству живих бића које нису биљке, чине украс шума и ливада. Настају преко ноћи шепурећи се својим шеширићима, исто тако тајанствено нестају, када их нека рука убере. Велике врућине изазивају и пожаре на местима где се то може, али не мора очекивати. Депоније које горе ових дана, непажњом других чине метастазе угрожавања природе. Томе се свакако мора стати на пут каже министарка за заштиту животне средине Сара Павков.Многе локалне заједнице озбиљно су схватиле овај проблем , па су се позабавиле уклањањем дивљих депонија, које на жалост настају неодговорним понашањем појединаца или дела друштвено неодговорних. Позитиван пример уклањања дивљих депонија стиже нам из Зрењанина. Помоћ природи свакако је и садња дрвећа. Прича која нам долази са севера Војводине, из Суботице.Биће ту још занимљивих прилога о љубави и поштовању према природи.А пред сам крај у наставку серијала о псима причамо о аристократији из света паса енглеском хрту оригиналног имена грејхаунд. Емисију уређује и води: Владо Матијевић

У Европи па и код нас сваког 29. јуна обележава се Дан Дунава, а то је управо данас. Ову манифестацију установила је 2004. године Међународна комисија за заштиту реке Дунав и саставни је део сарадње свих земаља потписница Међународне конвенције о заштити Дунава. Циљ манифестације јесте учешће јавности по свим питањима која се тичу заштите и одрживог управљања водама слива Дунава. Манифестацијом се жели постићи боља информисаност грађана о проблемима везаним за стање вода Дунава и повезаних екосистема, као и мотивисање за активно учешће на побољшању стања вода Дунава.Овог месеца имали смо веома занимљиве манифестације, о заштити природе, живог света, животне средине уопште. Средином јуна тачније 15. овог месеца обележен је Светски дан ветра, а на ту тему разговарали смо са климатологом професором Стојсављевићем. Пре неколико дана, у уторак 24. јуна обележен је и Светски дан рода и о томе имамо лепу причу.Озбиљан еколошки проблем у целој земљи су дивље депоније. Доступне информације сугеришу да их Војводина тренутно има између 300 и 400 регистрованих, уз додатне мање које се често И не бележе. Покрајинска влада у континуитету спроводи годишње конкурсе којима јединицама локалне самоуправе обезбеђује новац како би подстакла њихово уклањање.А пред сам крај у наставку серијала о псима дошао је ред и на још једну од пасмина из групе ретривера и то вероватно најпопуларнијег од свих ретривера, а то је златни ретривер. Емисију уређује и води: Владо Матијевић