Gospod govori

Dela apostolska 4

Pošto smo, dakle, okruženi tolikim oblakom svedoka, odbacimo svaki teret i greh koji nas tako lako zapliće i istrajno trčimo trku koja nam predstoji. Uprimo pogled u Začetnika i Usavršitelja vere, Isusa, koji je, umesto radosti koja je bila pred njim, podneo krst, prezrevši njegovu sramotu, i seo s desne strane Božijeg prestola. UPRIMO POGLED U ISUSA I ISTRAJNO TRČIMO TRKU VERE KOJA NAM PREDSTOJI

Lično svedočanstvo ima silu zbog Hristove sile koja deluje kroz svedoka. Svako od nas ima jedinstvenu priču o tome kako je upoznao Isusa, primio oproštenje i Njegovu pravednost. Da bi jedno svedočanstvo bilo potpuno ono mora da sadrži nekoliko važnih elemenata o kojima govorim u ovom predavanja.

Šta je Gospod mislio kada nas je pozvao da budemo njegovi svedoci? Šta Gospod Isus očekuje od nas danas kao njegove svedoke? Mi smo pozvani da budemo Hristovi svedoci, ispunjeni Svetim Duhom da smelo i bez stida dostojanstveno svedočimo o Njemu.

Pošto, dakle, imamo velikog Prvosveštenika koji je prošao kroz nebesa – Isusa, Sina Božijeg – čvrsto se držimo vere. Jer, mi nemamo prvosveštenika koji ne može da saoseća s našim slabostima, nego takvog koji je u svemu bio iskušavan kao i mi, samo nije zgrešio. S pouzdanjem, dakle, pristupajmo prestolu milosti, da primimo milosrđe i nađemo milost kad nam zatreba pomoć.

Potrudimo se da uđemo u počinak

Naš jezik usmerava naš put Naš jezik može da uništi ono što imamo Naš jezik otkriva ko smo mi stvarno Naš jezik ima moć da donese život.

Kol. 3, 1 Ako ste, dakle, vaskrsli s Hristom, tražite ono što je na nebu, onde gde Hristos sedi Bogu zdesna. 2 Usmerite svoje misli na ono što je na nebu, a ne na ono što je na zemlji.

Jn 8:31-32 31 Isus reče Judejima koji su u njega poverovali: »Ako se držite moga učenja, zaista ste moji učenici. 32 Saznaćete istinu i istina će vas osloboditi.« Ko su pravi učenici? To su ljudi koji: 1. Drže Isusovo učenje. 31st. 2. Oni znaju Istinu. (šta je istina? – Isus je istina) 32st. 3. Oni su slobodni. 32st. Najvažnije stvari iz našeg teksta: Pravi učenici su slobodni jer su spoznali istinu. Da li ste već iskusili tu slobodu greha? Da li ste upoznali istinu – Isusa? 31,32st. Lična odgovornost pred Bogom. Vera naših predaka nas ne spašava. Pozivanje na njih ne znači da ćemo biti ugodni Bogu. 39-41st. Prava pobožnost znači živeti svet život.46. Čuvanje nasleđene religije i praznih rituala ne znači i prava pobožnost. Onaj koji veruje u Boga, poslušan je Isusovom učenju koje će ga osloboditi sile greha i on će imati večni život. 51.st Kad god svedočimo mi moramo ukazivati na Isusa Hrista Spasitelja i na svetost. Pravi Isusovi učenici čuvaju Njegove zapovesti, istina ih oslobađa, oni žive svet život i nikada neće videti smrt.

4 stvari koje možemo da naučimo iz Isusovog života i službe. 1. Isus je bio vođen Svetim Duhom 2. Molitva – najveći prioritet. 3. Odlučan um, jasan plan šta treba da radi. 4. Isus je bio motivisan saosećanjem. Naš život i služba biće uspešni samo ako smo poslušni Svetome Duhu, provodimo vreme u molitvi, imamo odlučan um, jasan plan i imamo saosećanje za potrebe drugih.

Kada postanemo hrišćani, nema ničeg važnijeg od pronalaženja Božije volje za naš život. Apostol Pavle, zbog toga, obaveštava Kološane da se moli za njih, da budu ispunjeni spoznanjem njegove volje (1,9c). Gde ćemo pronaći znanje, mudrosti razumevanje koji su nam potrebni da otkrijemo Božiju volju? U Bibliji! Biblija nam otkriva da Bog ima dve vrste volje za naše živote: moralnu ili uopštenu volju i određenu, konkretnu volju. Božija moralna volja je ista za sve vernike. Možda se pitate šta je Božija volja za vas, možda ste zbunjeni? Ne znate u kom prvacu da krenete ili da nastavite. Bog ne želi da budete zbunjeni on želi da imate mir da donosite mudre odluke. Da živite blagosloven život. Bog će vam otkrivati svoju volju dok hodate sa njim i dok živite ono što već znate, ono što vam je poznato.

Da li je naša pobožnost primer za pohvalu? Da li imamo osnovne karakterne osobine ili plodove Svetoga Duha zbog kojih bi nas drugi pohvalili?

Muškarci i žene su jednako vredni Bogu. Bog ih je stvorio različite sa svrhom. Podario im je različite uloge i uspostavio poredak u njihovim odnosima kako u porodici tako u Crkvi. Poštovanje Božijeg poredka i različite uloge muškaraca i žena donosi blagoslov u Crkvi. Kao treba muškarci da se mole 1Tim 2:8 Hoću, dakle, da se muškarci mole na svakom mestu, podižući svete ruke, bez gneva i prepiranja. Kao treba žene da se oblače i ponašaju 1Tim 2:9-10 9Hoću i da se žene oblače skromno, s pristojnošću i razboritošću, da se ne kite pletenicama i zlatom, ili biserima, ili skupom odećom, 10 nego dobrim delima, kao što priliči ženama koje se drže pobožnosti. Ženama nije dopušteno da uče muškarce 1Tim 2:11-14 11Neka žena uči u miru, u potpunoj potčinjenosti. 12 A ženi ne dopuštam da uči muškarca, niti da ima vlast nad njim, nego neka bude mirna. 13 Jer, prvo je stvoren Adam, pa onda Eva. 14 I nije Adam bio zaveden – žena je bila zavedena i učinila prekršaj.

Kako da pomognete vašem pastoru da bude bolji propovednik

Mir neka vlada u vama. Mir sa Bogom je jedna vrsta mira koji postižemo pokajanjem i prihvatanjem Hristove iskupljujuće žrtve na krstu. 19 Jer, Bogu se svidelo da u njemu nastani svu puninu 20 i da kroz njega – uspostavivši mir njegovom krvlju na krstu – sa sobom potpuno pomiri sve, bilo na zemlji, bilo na nebesima. Kol. 1:19,20 Ali mir u Bogu je druga vrsta mira o kojoj želim danas da govorim. To je mir koji treba da imamo svakodnevno u našem životu, to je Hristov mir: 15 Neka Hristov mir, na koji ste u jednom telu pozvani, vlada u vašim srcima i budite zahvalni. Kol 3:15 Pravi mir može da ima jedino čovek koji se izmirio sa Bogom, osoba koja ima Hrista u sebi. On je naš mir, Ef. 2:14. Hristov mir je drugačiji od mira koji nam nudi ovaj svet.Kada je Gospod obećao da će poslati pomagaća, Svetoga Duha rekao je učenicima: „Mir vam ostavljam, svoj mir vam dajem. Ali, ne dajem ga onako kako svet daje. Neka se ne uzemirava vaše srce i neka se ne plaši.“Jn. 14:27 Ljudi bez Boga pokušavaju da umire svoju dušu alkoholom, drogom, tabletama. Privremeno poriču svoje stanje i okolnosti ali kada završi dejstvo ovih supstanci oni su primorani iznova da se suoče sa svojim okolnostima i tako u krugu, život im je pakao. Kakav je Božiji mir? Božiji mir prevazilazi naš razum. To je neobjašnjiv i ne shvatljiv mir. To je mir koji nas obuzima i daje nam neizmernu radost. Apostol Pavle kaže Filipljanima: 4 Radujte se u Gospodu uvek! Ponavljam:radujte se. 5 Neka vaša blagostbude poznata svim ljudima. Gospod je blizu.6 Ne budite zabrinuti ni za šta, nego usvemu, molitvom i molbom sa zahvaljivanjem,jasno pokazujte Bogu za šta gamolite. 7 I Božiji mir, kojiprevazilazi svakorazumevanje,čuvaće vaša srca i vašemisli u Hristu Isusu.Fil. 4:4-7 Imati mir je disciplina koja se uči. Ako se vežbamo u ovim disciplinama konstantno naša srca i misli će biti ispunjena Božanskim mirom. Disciplina zahvalnost Ne budite zabrinuti nego uvek Bogu zahvaljujte. Nezahvalnost donosi nemir u srcu. Nezahvalnost donosi nezadovoljstvo. Nezadovoljan čovek je uznemiren čovek. Disciplina kvalitetnog razmišljanja 8 Na kraju, braćo, što god je istinito, što god je plemenito, što god je pravedno, što god je čisto, što god je lepo, što god je na dobrom glasu – ako je neka vrlina ili pohvala – na to mislite. 9 Ono što ste od mene naučili, primili, čuli i videli, to činite, i Bog mira biće s vama.Fil. 4:8,9 Disciplina delovanja Nemir dolazi kada ne izvršavamo Božiju reč. Gospod nas poziva da ne budemo samo slušaoci nego da izvršavamo njegovu reč. Apostol Pavle kaže: Činite ono što ste: naučili, primili, čuli i videli, to činite, i Bog mira biće s vama.Fil. 4:9 Mi sami nemožemo, potrebna nam je Božija pomoć a On radosno čeka da nam da svoj mir. Završiću ovim predivnim ohrabrujućim stihovima koje je Apostol Pavle uputio Solunjanima: 23 A sam Bog mira neka vas potpuno posveti, da vam sav duh i duša i telo budu besprekorno sačuvani za Dolazak našeg Gospoda Isusa Hrista. 24 Veran je Onaj koji vas poziva, on će to i učiniti.1Sol. 4:23,24 Amin.

Osijin odnos sa porodicom je bio minijaturni prikaz Božijeg odnosa sa Izrailjem. Osijin brak sa bludnicom Gomer I njegova služba prorokovanja bili su oruđe u Božijim rukama sa ciljem da se Izrailj okrene od štovanje lažnih bogova i da se vrati Bogu. Prorok veliča Božiju ljubav kao pokretačku snagu u njegovom odnosu sa izrailjem (11:1). Pretio je Božjim sudom nad nevernim narodom, sveštenicima i prorocima (4, 1-9).Obećao je novi početak jedino ako se vrate Bogu, ako se pokaju. Rekao je da će ih “Izlećiti od njihovog odpadništva”, “voleti dragovoljno” i “biti im kao rosa”(14:4-5) Neverstvo je najteži oblik povređivanja. Preljuba je izričito zabranjena od strane Boga, ne čini preljubu je Božija sedma zapovest. Sramno je izneveriti svog supružnika, greh je pred Bogom. Kada neko učini preljubu on raskida zavet sa osobom sa kojom je stupio u brak. To je kranje sramotno i Bog se tome protivi jer je to kršenje njegove zapovesti. Božiji pravedni gnev Duhovna preljuba izaziva Božiji gnev. Bog je zapretio svome narodu da će im uskratiti svoju ljubav, a to je značilo da neće biti ni oproštenje. Božiji gnev znači nedostatak Božije ljubavi i oproštenja. Bog čeka svoj narod da mu se vrati, da ga on obnovi, da ga očisti i da obnovi svoj odnos sa Njim. Bog u svojoj ljubavi dopušta i kaznu kako bi obnovio zavet sa voljenim narodom. Osijina poruka je poziv na pravedan život. Kao i Gomer i mi možda jurimo tuđe bogove, imamo druge ljubavi – ljubav za novcem, slavom, zadovoljstvo, ljudsko priznanje. Iskušenja ovoga sveta su veoma zavodljiva. Da li smo mi potpuno lojalni Bogu ili smo dopustili da druge ljubavi zauzmu njegovo mesto u našem srcu? Ako smo zanemarili Boga za zadovoljstva ovoga sveta, božiji sud i kazna su neizbežni. Ako je naše srce otvrdnelo za Boga treba da znamo da ne postoji sigurno mesto za beg od Boga, nemožemo izbeći Božiji sud i kaznu za neverstvo. Uvek postoji nada za one koji su okrenuli leđa Bogu. Nikakvo svetsko zadovoljstvo nemože da se poredi sa ljubavlju prema Bogu. Nije važno koliko si možda daleko otišao, Bog te ljubi i čeka da mu se kroz pokajanje vratiš, da te obnovi svojom ljubavlju. Nema težeg greha od odbacivanja Hristove žrtve. Isus na krstu je savršeni primer ljubavi. Tada Isus reče: “Oče, oprosti im, jer ne znaju šta čine” Lk 23:34 Bogu ne trebaju naše religiozne žrtve, On želi da ga ljubimo celim srcem da mu budemo verni i potpuno poslušni.

“Budi jak i hrabar ja sam sa tobom”. Isus Navin je bio pun duha mudrosti, jer je Mojsije na njega položio ruke. Izraelci su ga slušali i činili onako kako je Gospod zapovedio Mojsiju. (5Moj. 34:9) Isus Navin je bio izvrstan vojni strateg koji je imao snažan duhovni uticaj. Čovek koji je uvek bio pored Mojsija. On je video i iskusio Božiju silu. Ključ njegovog uspeha je bila njegova podređenost Bogu. Kada je Bog govorio Isus je slušao, i poslušao. Isusova poslušnost Bogu služi nam kao model. Kao rezultat, Izrael je ostao veran Bogu za vreme života i vođstva Isusa Navina. Bog je davao uspeh Izrailjskom narodu kada su slušali njegov plan a ne kada su sledili svoje želje.Bog je sa tobom pod njegovim uslovima, ne pod tvojim. Nemožeš da budeš u grehu a da očekuješ Bog da bude sa tobom tokom izazova.Bog ne toleriše neposlušnost. Isus Navin je bio beskompromisan vođa. Postoje mnoge sličnosti između Isusa navina Isusa Htista Gospoda i Spasitelja. Obojica su bili Božiji pomazanici, Obojica su bili odabrani od Boga. Isus Navin je vodio Izrailjski narod i uveo ga je u Obečanu zemlju Isus Hristos je uveo narod u večni život. Gospod Isus Hristos je vodio svoj narod ali je učinio i mnogo više. On je Uveo svoj narod u večni život. Gospod Isus je bi sluga koji je svojom krvlju na krstu iskupio grešne ljude. Pomazanik Božiji koji je bio jak i hrabar. Bio je spreman da ugodi Bogu u svakom tenutku na svakom mestu bez obzira na okolnosti i posledice. Kao što je Gospod bio sa Isusom Navinom i sa Gospodom Isusom Hristom On je isto tako i sa nama. Kao što je Bog imao plan i zadatak za njih On ima plan i zadatak za tebe i mene. Onisu bili hrabri zato što je Gospod bio sa njima, Gospod je bio sa njima zato što su u svemu bili Bogu ugodni. Kao što je Gospod bio sa Isusom Navinom i sa Gospodom Isusom Hristom On je isto tako i sa nama. Kao što je Bog imao plan i zadatak za njih On ima plan i zadatak za tebe i mene. Onisu bili hrabri zato što je Gospod bio sa njima, Gospod je bio sa njima zato što su u svemu bili Bogu ugodni.

Ilija je osoba koja se mistično iznenada pojavljuje u starom zavetu u 1Kr. 17, kako se pojavio tako je i nestao u ognjenim kolima. Njegovo ime znači “Jahve je moj Bog”, poruka njegovog života odgovarala je njegovom imenu. Ne samo da vidimo dokaze o ovom čoveku koji se pojavljuje u starom zavetu, takođe vidimo da se njegovo ime pominje i u Novom zavetu, videćemo kasnije... Priča o njegovoj proročkoj karijeri u severnom kraljevstvu Izraela za vreme vladavine kraljeva Ahava i Ahazije ispričana je u 1. Kraljevima 17-19 i 2. Kraljevima 1-2 u Bibliji. Ilija je tvrdio da ne postoje drugi bogovi osim Boga Izraela, pozivajući narod da se vrati jedinom Bogu. Bog je silno koristio proroka Iliju. Učinio je mnoga čuda kroz njega. U jednom trenutku je hodao na zemlji a u sledećem, Bog ga je uzeo u nebo. 2Kr. 2:11-12. Ilija je bio jedan od najvećih proroka koji je ikada živeo. Prorok Malahija je poslednji prorok nakon koga će proročki glas u Izraelu utihnuti narednih 400 godina. On je prorokovao da će pre dolaska Mesije doći Ilija kao preteća Isusu da najavi dolazak Mesije.Jevreji suu skladu sa svojom tradicijom i učenjem, verovali da će se Ilija ponovo pojaviti pre dolaska Mesije.

Sigurno ste čuli puno šala na račun snaje i svekrve, uglavnom su to smešne i negativne anegdote. Svekrva – sve kriva. Knjiga o Ruti sadrži jednu potpuno drugaćiju priču, govori od odnosu snaje i svekrve koji je obeležen potpunom predanošću jedna drugoj i međusobnom ljubavlju i poštovanjem. Ruta je pokazala karakter za poštovanje. Ona je bila vredna, ponizna, verna, lojalna i hrabra. Svi glavni likovi u ovoj knjizi su klasični primeri dobrih ljudi u akciji. Teško je odvojiti ove karaktere i posmatrati ih kao pojedince. Njihovi odnosi su duboko povezani i njihova dobrota dolazi do izražaja upravo u njihovim međusobnim odnosima. Rutin život je pokazao divne kvalitete, ona je bila vredna, puna ljubavi, dobra, verna i hrabra. Ove osobine su joj donele dobru reputaciju ali samo zato što ih je ona dosledno prikazivala u svim oblastima svog života. Jedna od velikih lekcija koje je Isus učio svojim sledbenicima je da je karakter muškarca ili žene uvek stvar onoga što je u njegovom ili njenom srcu. Zato nam Bog kaže da moramo da čuvamo naša srca, da ih zaštitimo sa najvećom brigom. Iznad svega, čuvajte svoje srce, jer je izvor života. Izreke 4:23 Naš snažan hrišćanski karakter treba da se istiće u izgubljenom svetu. Postizanje Hristolikog karaktera je naš naj uzvišeniji cilj u ovome životu.

Zašto Bog dopušta patnje? Fil 1:29,30 29 Jer, vama je data milost ne samo da u Hrista verujete nego da za njega i stradate, 30 vodeći borbu kakvu ste videli da ja vodim, a i sada čujete da je vodim. - Stradanja su deo hrišćanskog života. Kroz stradanja Bog gradi našu istrajnost i svedočanstvo da smo mu verni uveka a ne samo iz interesa. Jk 5:10,11 10 Za primer zlopaćenja i strpljivosti, braćo moja, uzmite proroke, koji su govorili u ime Gospoda. 11 Eto, one koji su istrajali, zovemo blaženima. Čuli ste za Jovovu istrajnost i videli šta je na kraju Gospod učinio. Gospod je pun samilosti i milosrđa.

Bog će uvek izbaviti pravednike, da li si i ti jedan od njih? Bog je obećao da neće više biti potopa ali da dolazi strašni sud. Ako mu verujemo da neće biti potopa, onda verujemo da će i budućnost biti onakva kakvu nam je najavio. Ne zna se ni dan ni čas, biće kao u Nojevo vreme Mat. 24:36-39 36 »A o tom danu i o tom času ne zna niko – ni anđeli na nebu ni Sin, nego samo Otac. 37 Kao što je bilo u Nojevo vreme, tako će biti i o dolasku Sina čovečijega. 38 Baš kao što su u ono vreme, pre potopa, ljudi jeli i pili, ženili se i udavali, sve do dana kad je Noje ušao u kovčeg, 39 a oni nisu ništa slutili dok nije došao potop i sve ih odneo – tako će biti i o dolasku Sina čovečijega.

Poruka Božića je da je Bog odlučio da spase čoveka iz ljubavi. U vome je ljubav: ne u tome da smo mi zavoleli Boga, nego da je on zavoleo nas i poslao svog Sina kao žrtvu pomirnicu za naše grehe. Ako nas je Bog toliko zavoleo, onda smo i mi dužni da volimo jedni druge.

Ako od dela Avraama i Raave izdvojimo veru njihova dela će izgledati kao zlodela. Avraam je hteo da ubije svoga sina a Raava je učinila veleizdaju. Lišimo li ih vere ova dela ne samo da će biti nemoralna i bezosećanja, nego i grešna, ali njihova dela su plod vere, svojim delima su potvrdili njihovu veru u pravog i jedinog Boga.