Podcasts about Kako

Kako se osjećaju Srbi na sjeveru Kosova dvije godine nakon sukoba u Zvečanu? Elon Musk napušta administraciju Donalda Trumpa. Opozicija u RS-u nudi vladu u sjenci kao "izlazak iz krize".

Da li je moguć slobodan univerzitet u zemlji koja se odriče politike kao javnog dobra i vlasti koja je sve više privatizovala samu ideju države Naredne četiri epizode Radar Foruma, izazivač će biti Vanja Bajović, profesorka Pravnog fakulteta, a njen prvi gost bio je Stevan Filipović, reditelj i docent na FDU-u. U razgovoru koji ne zaobilazi ni kompleksnost studentskog pokreta, niti odgovornost intelektualaca, sagovornici ulaze u srž borbe za univerzitet kao jedine preostale institucije otpora. Sagovornici su kroz razgovor otvorili i pitanje da li su studenti, u trenutku kada su stekli određenu političku moć, zakazali u artikulaciji ciljeva? „Izašla sam s tom tezom da je 15. marta moralo da se izađe sa političkim zahtavima. Da li prolongiranje, pravljenje izborne liste, čekanje da Vučić raspiše izbore i ostalo, u stvari, šteti univerzitetu.“ „Izgubili smo nekoliko važnih trenutaka. Jedan trenutak je bio da se u februaru u Kragujevcu ili u Nišu kaže ta čuvena rečenica – vlast neće ispuniti zahteve. Da je 15. marta neko rekao ‘izbori', imali bismo možda drugačiju istoriju“, odgovara Filipović. Kako društveni protest prerasta u politički subjekt, organizacioni modeli koji su nekada služili kao zaštita sada možda postaju ograničenje. Složena struktura plenuma, koja je na početku bila štit od manipulacije i podela, Filipović smatra da sada teže odgovara na izazove trenutka. „Na početku je bila mala moć i mala odgovornost. Sad je velika moć – pa je i odgovornost veća. Plenumi su pomogli da se kolektivno zaštite, da se protest proširi. Ali danas, kad treba donositi brze odluke, da li je model od 10 stepenika odlučivanja najbolji? Ja sam više za direktnu komunikaciju, ono što zovem normalan razgovor, ovako kako ti i ja sada razmenjujemo stavove“, napominje reditelj. Na pitanje domaćina Radar Foruma, da li bi glasao za studentsku listu na kojoj bi se našao i Emir Kusturica, Filipović izvlači suštinu zajedničke borbe protiv režima – da svi unutar nje moraju da „progutaju razne žabe“ zarad višeg cilja. „Niko od nas neće dobiti ono što hoće i to je poenta. Studenti su tu uradili veliku stvar – pomogli su nam da stavimo razlike u drugi plan. Posle ćemo, kad vratimo državu, da se prepiremo o razlikama.“

Hello. → Zdravo!(ZDRAH-vo)What is your name? → Kako se zoveš?(KAH-ko seh ZO-vesh)My name is...? → Zovem se...?(ZO-vem seh...?)Where are you from? → Odakle si?(OH-dah-kleh see?)I am from Morocco. → Ja sam iz Maroka.(YAH sahm eez MAH-roh-kah)What are you doing in Sarajevo? → Šta radiš u Sarajevu?(SHTAH RAH-deesh oo SAH-rah-yeh-voo?)I am studying psychology. → Studiram psihologiju.(STOO-dee-rahm psee-HO-loh-gee-yoo)How old are you? → Koliko imaš godina?(KOH-lee-koh EE-mahsh GOH-dee-nah?)I am 75. → Imam sedamdeset pet godina.(EE-mahm SEH-dahm-deh-set peht GOH-dee-nah)Are you not too old to be studying? → Zar nisi prestar dastudiraš?(ZAHR NEE-see PREH-star dah STOO-deer-ash?)You are never too old to study. → Nikada nisi prestar daučiš.(NEE-kah-dah NEE-see PREH-star dah OO-cheesh)I love exploring Sarajevo and trying new food. → Volimistraživati Sarajevo i probavati novu hranu.(VOH-leem eess-trah-ZHEE-vah-tee SAH-rah-yeh-voh ee proh-BAH-vah-tee NOH-vooHRAH-noo)

Od 23. bloka do digitalnog sveta šaha – priča o disciplini, borbi i inovaciji. U 319. epizodi Pojačala, Ivan razgovara sa Lenom Govedaricom – međunarodnom šahovskom majstoricom, sudijom, trenerkom, preduzetnicom i osnivačicom platforme OutpostChess. Lena nas vodi kroz svoj fascinantan životni put – od devojčice iz 23. bloka koja je sanjala da postane fudbalerka, preko takmičarke na međunarodnim šahovskim prvenstvima, do liderke u svetu digitalne šahovske tehnologije. U razgovoru koji obuhvata detinjstvo, sportsko i akademsko odrastanje, profesionalne izazove i razvoj biznisa, Lena iskreno deli kako izgleda život žene u šahovskom svetu, kako balansira između brojnih uloga, i zašto je šah više od igre – to je disciplina, psihološki izazov i prostor za inovaciju. Dotaknute su i teme poput razvoja veštačke inteligencije u šahu, razlike između tradicionalnog i modernog pristupa igri, iskustva sa međunarodnih turnira, kao i ideje koje stoje iza nastanka OutpostChess-a. Lena otvoreno govori i o pritiscima, neuspesima i naučenim lekcijama koje su je oblikovale kao osobu i profesionalca. O čemu smo pričali: - Kad porastem biću - Kako sam ušla u šah - Čovek protiv mašine u šahu - Školovanje uz šah - Uzori u šahu - Šah kao profesija uz outpost Podržite nas na BuyMeACoffee: https://bit.ly/3uSBmoa Pročitajte transkript ove epizode: https://bit.ly/3H8CejL Posetite naš sajt i prijavite se na našu mailing listu: http://bit.ly/2LUKSBG Prijavite se na naš YouTube kanal: http://bit.ly/2Rgnu7o Pratite Pojačalo na društvenim mrežama: Facebook: http://bit.ly/2FfwqCR Twitter: http://bit.ly/2CVZoGr Instagram: http://bit.ly/2RzGHjN

Današnja epizoda Radia Ga Ga – Nova generacija se spet začenja v gozdu, kjer nutrije načrtujejo napad na živalski vrt, da bi ob pomoči čebel osvobodile šimpanza Cezarja. V živo se bomo oglašali iz Vrtca Pikapolonica, kjer pred prihodom premierja Goloba otroci pridno vadijo ploskanje in mahanje z zastavicami, predsednica parlamenta in ljubiteljica letenja Urška Klakočar Zupančič pa bo spremljala predsednika Trumpa na obisku pri Pipistrelu, kamor je prišel predelat svoje novo letalo. Uroš Slak bo soočil Angelco Likovič, Boruta Pahorja in Lepo Mafno, ki imajo vsak svoj pogled na uporabo mobilnih naprav v šolah. Kako zvenijo nove ocene nepremičnin na Gursu, če jih berejo Vesna Milek, Sebastian Cavazza in drugi znani glasovi, kaj o novi subvenciji pravita Herta in minister Han in verjetno nekaj povsem drugega v petek dopoldan na Prvem programu Radia Slovenija.

Kako je Google I/O postao Google A/I. Gledali smo uvod u Google I/O 2025, ali ovog puta ne da vi ne biste morali. Iako nismo bili tamo, probali smo da zavirimo iza kulisa ovogodišnje centralne Googleove predstave koja je nacrtala najbolju sliku njegove budućnosti koju smo do sada videli. A šta se tačno konkretno desilo i kojim redom, to već AI može da vam ponudi bolje od nas. Hvala na slušanju!

Bez lične transformacije nema ni poslovne transformacije. Kako uspostaviti sistem kojim izlazite na kraj sa svim obavezama i taskovima i to pretvorite u svakodnevnu rutinu, koje su to ključne tačke koje mogu pomoći da izgradite sopstveni sistem produktivnosti, pričali smo sa Nemanjom Čedomirovićem, jednim od osnivača kompanije GrowIt Agile, poznatim licem IT zajednice i čovekom koji je uvek spreman za promene i ne boji se da ih prihvati i u svom radnom okruženju i svojoj kompaniji. Pored razgovora o produktivnosti, razgovarali smo o važnim odlukama koje nekada treba da donesu vlasnici kompanija - da izađu iz operative i prepuste izvršne funkcije drugima kroz delegiranje. Ovo bi trebalo da je upravo produkt sistemskog rada i zrela odluka zdravog, preduzetničkog razmišljanja. Sjajna epizoda koju ne želite da propustite! Nemanja Čedomirović, Co-Founder @ Growit Agile - https://www.linkedin.com/in/nemanjacedomirovic/ O čemu smo pričali: - Uvod i predstavljanje - Poslednje četiri godine - retrospekcija - Sistem i rutina - Kako postaješ svestan koliko si neproduktivan - Ključne tačke koje mogu pomoći da izgradite sistem produktivnosti - Zrela odluka – izlazak iz operative je produkt sistemskog rada - Kako ljude pripremiti za promene u kompaniji Pratite Digitalk podkast za više tema iz digitalnog marketinga, advertajzinga i karijere u kreativnoj industriji: LN: https://www.linkedin.com/company/digitalkrs FB: https://www.facebook.com/Digitalk.rs IG: https://www.instagram.com/digitalk.rs/ Posetite naš sajt i prijavite se na našu mailing listu - https://www.digitalk.rs Prijavite se na naš YouTube kanal: https://bit.ly/3uWtLES Veliku zahvalnost dugujemo kompanijama koje su prepoznale kvalitet onoga što radimo i odlučile da nas podrže i daju nam vetar u leđa: Partneri podkasta: - Raiffeisen banka - https://www.raiffeisenbank.rs/ Digitalne usluge Raiffeisen banke koje preporučujemo za mala i srednja preduzeća: https://bit.ly/3ZrDch3 - Kompanija NIS - https://www.nis.rs/ - Ananas - https://ananas.rs/ - kompanija Idea - https://online.idea.rs/ Prijatelj podkasta: - PerformLabs - https://performlabs.agency/ Oslobodite pun potencijal svog digitalnog marketinga! Optimizujte svoje kampanje i postignite maksimalne rezultate uz Performlabs. - BiVits ACTIVA vitamini i minerali - https://bivits.com/kategorija/bivits-paketi/ Puno obaveza, stres, prekovremeni rad... zvuči poznato? E, za to imamo pravo rešenje. To su BiVits ACTIVA vitamini i minerali. Sa njima ćete lako uzeti zdravlje u svoje ruke i više od toga. Preporučujemo vam NO STRESS paket – kombinacija tri suplementa koja pomažu da se bolje naspavate, smanjite napetost i podignete energiju. Na BiVits sajtu možete pronaći kombinaciju koja je baš za vas, a uz poseban kod DIGITALK ostvarujete i 25% popusta! Uzmite zdravlje u svoje ruke – uz BiVits ACTIVA vitamine i minerale! - Izdavačka kuća Finesa - https://www.finesa.edu.rs/ U ovoj epizodi podelićemo dve knjige "To nikad neće upaliti" izdavačke kuće Finesa onima koji budu najbrži i najkreativniji sa komentarima, a možete nam slobodno pisati i na info@digitalk.rs i direktno nam uputiti komentar, sugestiju ili primedbu. Takođe, svi oni koji na Finesinom websajtu poruče knjige i unesu promo kod digitalk dobiće 10% popusta na već snižene cene izdanja na sajtu: https://www.finesa.edu.rs/

Pred kratkim je Pirenejski polotok presenetil dobršen del dneva trajajoč električni mrk. »Bilo je dovolj, da se zaveš, kako močno smo odvisni od elektrike,« pripovedujejo Slovenci, ki so ga sami doživeli. Kako dobro smo na tovrstne dogodke pripravljeni v Sloveniji, kako bi potekal zagon po njih in kakšne izzive za stabilnost našega elektroenergetskega omrežja prinaša prehod na obnovljive vire energije?Sogovorniki: Jurij Klančnik, direktor Področja za obratovanje, ELES Igor Podbelšek, Elektroinštitut Milan Vidmar Miloš Maksić, Elektroinštitut Milan Vidmar Iztok Prezelj, Fakulteta za družbene vede Suzana Kozel, mama dveh otrok, ki je mrk doživela na Portugalskem

Med 19. in 25. majem v počastitev svetovnega dneva čebel, ki ga prav na pobudo Slovenije pri OZN 20. maja praznuje ves svet, na Prvem programu Radia Slovenija že osmo leto v poslušanje ponujamo sedem novih pravljic iz priljubljene otroške knjižne zbirke Čebelica, ob kateri so in še odraščajo generacije. Na situ letošnje, osme sezone so se znašle tri zbirke pesmi in štiri pravljice. Eden od namenov cikla Čebelice je slušno opismenjevanje otrok, eden od ciljev pa ustvarjanje poetičnih, toplih, človeških vsebin za najmlajše s skrbno izbrano literaturo in njeno interpretacijo.V prvem večeru prisluhnite omnibusu treh zgodb Barbare Hanuš. O obližu za moč in pogum, pa o tem, da je kašljanje in kihanje lahko prav zabavno in tem, kaj pomiri Marka, da ne kriči več. Kako pogumni morajo biti otroci … Pripovedovalec: Blaž Šef. Avtorica besedila: Barbara Hanuš. Avtor idejne zasnove cikla Čebelice in režiser oddaj: Klemen Markovčič. Tonski mojster: Urban Gruden. Glasbena oblikovalka: Darja Hlavka Godina. Urednica oddaje Lahko noč, otroci!: Alja Verbole. Urednica Uredništva izobraževalnega, otroškega in mladinskega ter dokumentarno-feljtonskega programa: Špela Šebenik. Posneto v studiu 02 Radia Slovenija, maj 2025.

Evropski proračun je za Slovenijo eden ključnih virov za financiranje investicij in razvoja. V povsem novi geopolitični realnosti se začenjajo pogajanja o proračunskih okvirih Unije za 7-letno obdobje po letu 2028. Prvič se bodo pogajali v senci vojne na evropskih tleh in zato prvič o zajetnih izdatkih za obrambo, zaradi posledic pandemije pa tudi prvič o skupnih dolgovih Unije. Kako usodna bodo za Unijo in kako usodna za Slovenijo smo govorili s tremi ključnimi strokovnjaki, ki so že v preteklosti in bodo tudi tokrat v jedru finančnih pogajanj skrbeli za slovenske interese. Gostje: dr. Mojmir Mrak, profesor mednarodnih financ in ekonomskih politik EU na Ekonomski fakulteti Univerze v Ljubljani, dr. Emil Erjavec, profesor agrarne ekonomike na Biotehniški fakulteti Univerze v Ljubljani, Igor Mally, državni sekretar za evropske zadeve v Kabinetu predsednika Vlade.

⏰ Driiiiing! Ofsajd, sveži, zagnani, lovorikasti! O, ja. Imamo nove pokalne prvake in državne prvake. Celje in Olimpija. Novi prvaki, no, "novi". Stare zgodbe? Mediji? Vzdevki? Kazni? Kako izboljšati, kaj še spremeniti, kaj je bilo dobro, kaj precej manj? Imamo prvaka - in zdaj? Kam seže Olimpija? Bitka za obstanek je praktično končana, razen če čudež.

20 minuta na sceni. Niko se ne smeje. Kako zaista izgleda stand-up karijera? U 318. epizodi Pojačala, Ivan nastavlja razgovor sa Aleksandrom Aškovićem Kojotom – ali ovoga puta u potpuno drugačijem tonu. Umesto digitalnog marketinga i YouTube strategije, tema je stand-up komedija, Aškovićev lični hobi i strast. Kroz opušten i duhovit dijalog, Ivan i Kojot vode slušaoce na svojevrsno putovanje kroz istoriju i razvoj stand-up komedije – od američkih legendi poput Richarda Pryora, Georgea Carlina i Robina Williamsa, do današnjih crowdwork fenomena kao što su Matt Rife i Andrew Schulz. Razgovaraju i o lokalnoj sceni, počecima stand-upa kod nas, Ben Akibi, roast kulturi, ali i ličnim iskustvima Aškovića na sceni – uključujući i trenutke potpune tišine pred publikom. Epizoda obiluje referencama, anegdotama, ličnim uvidima i neočekivano ozbiljnim zaključcima o slobodi izražavanja, kreativnosti i potrebi da se zadrži autentičnost u humoru. Uz dozu tvrđeg humora i iskrenih osvrta, ova epizoda je istovremeno edukativna i krajnje zabavna. Ako volite stand-up, ovu epizodu ne smete da propustite. Ako niste sigurni – dajte joj šansu, bar nekoliko puta ćete se sigurno nasmejati. O čemu smo razgovarali: - Nastanak i razvoj standupa - Tv i standup komedija - Kako nastaju šale - Počeci standupa kod nas - Naši omiljeni standuperi - Gde ići za dobar standup Podržite nas na BuyMeACoffee: https://bit.ly/3uSBmoa Pročitajte transkript ove epizode: https://bit.ly/43gpAGI Posetite naš sajt i prijavite se na našu mailing listu: http://bit.ly/2LUKSBG Prijavite se na naš YouTube kanal: http://bit.ly/2Rgnu7o Pratite Pojačalo na društvenim mrežama: Facebook: http://bit.ly/2FfwqCR Twitter: http://bit.ly/2CVZoGr Instagram: http://bit.ly/2RzGHjN

Kako su i zašto studenti postali „blokaderi foteljaši“? Kako izgleda organizovana akcija diskreditacije studenata u provladinim medijima? Koje spinove protiv studenata su plasirali vlast i njoj bliski mediji u proteklih šest meseci, koliko traju studenstske blokade i insistiranje na odgovornosti za pogibiju 16 ljudi u padu nadstrešnice na železničkoj stanici u Novom Sadu?

Send us a textU ovoj epizodi govorimo o tome koliko (ne)koristimo svijest.Pitanja na koja odgovaram:Šta je svijest?Zašto je malo koristimo?Kako izgleda kada je koristimo?Možete me pronaći na:Website: https://martinadjokic.com/Instagramu: https://www.instagram.com/martina.djokic/

Strast za poslom ne mora da bledi s godinama – može da raste. Borivoje Kovač već 25 godina gradi karijeru u IT industriji, a poslednju deceniju provodi u kompaniji Endava. U ovom razgovoru govori o vrednostima koje traju, o kulturi kompanije koja razvija ljude, i o tome šta mu danas, kao iskusnom profesionalcu, predstavlja izazov. Ovo nije samo priča o poslu – već o smislu, istrajnosti i stalnom razvoju. Borivoje Kovač, Client Partner @ Endava - https://www.linkedin.com/in/borivoje-kova%C4%8D-b1044a15/ Endava nalozi na društvenim mrežama: LN: https://www.linkedin.com/company/endavaeurope/ FB: https://www.facebook.com/EndavaEurope IG: https://www.instagram.com/endavaeurope/ O čemu smo pričali sa Borivojem: - Uvod i predstavljanje - Šta danas Endava kao globalna kompanija predstavlja? - Borin profesionalni put: dnevni i noćni posao - Lekcije iz 25 godina u industriji - Kako se postaviti danas u svetu velikih i brzih promena? Pratite Digitalk podkast za više tema iz digitalnog marketinga, advertajzinga i karijere u kreativnoj industriji: LN: https://www.linkedin.com/company/digitalkrs FB: https://www.facebook.com/Digitalk.rs IG: https://www.instagram.com/digitalk.rs/ Posetite naš sajt i prijavite se na našu mailing listu - https://www.digitalk.rs Prijavite se na naš YouTube kanal: https://bit.ly/3uWtLES

Kriptovalute? Enim izziv, drugim popolna neznanka. Kako delujejo, zakaj so sploh nastale in kakšna je znanost v ozadju? Frekvenca X je tokrat obiskala mlade v Šolskem centru Celje in skupaj z njimi zagrizla v osnove finančne pismenosti. Zakaj je dobro poznati obrestno-obrestni račun in razumeti tveganje, ko govorimo o denarju?Gosta: • matematičarka dr. Anja Petković Komel • finančni analitik Tilen Šarlah Sovoditelj: • stand-up komik Aleš Novak Zahvala pri organizaciji ravnatelju Gimnazije Lava Petru Juvančiču.

Australia's beautiful landscape is home to a stunning array of native plants and wildlife, and if you're heading out to explore, it's important to be a careful and respectful visitor. - Prekrasni krajolik Australije dom je zapanjujućeg niza autohtonih biljaka i divljih životinja, a ako idete u istraživanje, važno je da budete pažljiv i pun poštovanja posjetitelj.

Send us a textU ovoj epizodi govorimo o tome na koje sve načine napuštamo sebe.Pitanja na koja odgovaram:Kako to napuštamo sebe i zašto?Kako nas to sprječava da dobijemo šta nam treba?Koji je jedini način da budemo zadovoljni životom i odnosima?Možete me pronaći na:Website: https://martinadjokic.com/Instagramu: https://www.instagram.com/martina.djokic/

Sve veću popularnost umjetne inteligencije prate rastuće brige o njezinom utjecaju na okoliš. Ključna komponenta ove tehnologije je računalna snaga iz podatkovnih centara koji zahtijevaju ogromne količine i vode i energije. Kako se ovi objekti šire i po broju i po veličini, vlade i velike tehnološke tvrtke pozivaju da se prioritet da održivim rješenjima.

Če želi stremuh v našem javnem prostoru razburkati mnenja, mora očitno prvorazredno temo označiti za drugorazredno. To storimo, in se osončimo v slavi. Zato trdimo, da je pretekli referendum drugorazredna tema. Drugorazredna tema sta tako njegova premisa, njegova izvedba in njegove posledice. Kajti tisti, ki zdaj na veliko analizirajo, kaj pomeni 25 odstotkov udeležbe in devetdesetodstotna zavrnitev ter vpliv poziva k bojkotu, se ne zavedajo žalostnega dejstva slovenske demokratične tradicije; ali je vlada pozivala k bojkotu, ali pa bi ljudi z golažem vabila na volišča … Število udeležencev referenduma bi bilo do volivca enako. In zato je referendum drugorazredna tema, ker o njem razpravlja in razmišlja petindvajset odstotkov prebivalstva in sto odstotkov medijev. Prvorazredne pa so tiste teme, o katerih razpravlja petinsedemdeset odstotkov prebivalstva in nobeden medij. Takšna tema je prvorazredna in prvorazredna tema tega tedna, tega meseca in tega leta je kurilna sezona. Mogoče bizarno, mogoče obstransko, a kurilna sezona se dotika velike večine prebivalstva; o njej razmišljamo več in globlje kot o penzijah umetnikov, povzroča nam več skrbi kot pota in stranpota predsednika vlade; na naše dojemanje, ne le trenutka, temveč civilizacije kot take, pa ima večji vpliv kot demokratični ustroj. Torej lepo po vrsti, kot so pojemajoči energenti v vrsti. Za merjenje kurilne sezone imamo dve možnosti. Prva je napredna, ko so naše kurilne naprave opremljene z digitalijami, ki nam vestno in vsakodnevno beležijo porabo energije, ki gre za ogrevanje. Beležijo tudi vklop in izklop ogrevanja in nam, kot slaba vest, očitajo našo grdo razvado, ki je potreba po toplem domu. Druga metoda je klasična in se imenuje »položnice«. Obstaja tudi tretja metoda, ki se meri v kubičnih metrih drv, a ker je les kot kurivo preganjan, se ji bomo izognili. In kaj nam torej sporočajo merske enote o letošnji kurilni sezoni? Uradno se je leta 2024 začela 15. septembra, neuradno pa v prvih delih oktobra – odvisno, na katerem koncu temperaturno različne dežele živite. In še kar traja. Kajti pogoj za končanje kurilne sezone je, da je zunanja temperatura v prvi polovici leta ob 21. uri tri dni zapored višja ali enaka 12 stopinj Celzija. Kar pa se po večini države, da o višje ležečih predelih ne govorimo, še ni zgodilo. Oziroma, če smo čisto natančni: načrtovalce kurilnih sezon sta letos povsem zmedla april in maj, ki sta obrnila svoji vlogi. April je pogoje za konec kurilne sezone že uvedel, maj pa jih je preklical. Se pravi, da letošnja kurilna sezona z vzponi in padci traja že osem mesecev, kar sta dve tretjini leta. In glede na vremensko napoved se še ne misli končati. Če bi živeli na Islandiji, v polarnem krogu, sredi skandinavskega obilja, ali na Patagoniji, bi bilo normalno. V zmernem podnebnem pasu, ki zadnje čase iz sebe spravi le še kakšno nevihto, pa je čudno. In zdaj še pihanje na dušo teoretikom zarot … Kako je mogoče, da je naše podnebje vedno toplejše, da rušimo temperaturni rekord za temperaturnim rekordom, kurilna sezona pa se podaljšuje? Odgovoriti je mogoče brez poglobljenega klimatološkega védenja. Nekdanji jutranji januarski ekstremi, ko je šlo do minus dvajset, so se danes sploščili čez več mesecev na jutranjih plus pet. Tako smo statistično sicer toplejši, a bivalni prostori brez kurjave ostajajo hladni. In sedaj k praktičnim vidikom. Ni malo upravnikov kurišč, ki jim te dni žugajo z uprav, zbornic in direktoratov, da so ognje pogasili in ventile privili. Nimamo konkretnih podatkov, a kar veliko število javnih uslužbencev te dni preživlja s kaloriferji pod pisalnimi mizami. Gre za alternativno ogrevanje, ki takoj izniči energetsko varčevanje v velikih sistemih; ampak ko človeka zazebe v noge, se ne more učinkovito spopasti z vsem tem papirjem. Ali z učenci v razredu, ali z bolniki v čakalnicah. In tako naprej in tako nazaj. Kurilna sezona ima mnoge multiplikativne učinke, kajti dokler so radiatorji topli, je prepovedano razmišljati o sadikah paradižnika, ledeni možje in ljudske vraže so še enkrat več premagali sodobno znanost, mediji pa se delajo, kot da se ne dogaja nič nenavadnega. In analizirajo referendume. In zdaj zaključek, ki natančno pojasni, čemu je energetski lobi temna sila, ki resnično vlada v tej in mnogih drugih državah. Paničen prehod na elektriko, ki je predstavljena kot primarni energent prihodnosti, ne povzroča le mrkov, kot je bil tisti iberijski. Na površje spravlja druge sorte kapitalistov, kot so to bili naftni milijonarji. Električarji se zdijo mnogo bolj agresivni, mnogo bolj neizprosni in presneto prepričljivi … Kajti zavedati se moramo za nas bolečega, za električarje pa zmagovalnega dejstva. Kot zahodna civilizacija smo postali temperaturno razvajeni, kar pomeni, da se bodo letos – v tistem trenutku, ko se bo ugasnilo ogrevanje – prižgale klime.

Iz sfere o kojoj se u Srbiji najčešće govori u frazama i zaklonima “tradicije”, teolozi Milićević i Pantelić pokušavaju da precizno sagledaju stanje crkvenih i državnih institucija, zarobljenih u sopstvenom oportunizmu. Kako primećuje Blagoje Pantelić, upravo pred sutrašnji početak Sabora SPC otvara se prilika da se pokrene i istraga o kanonskoj i moralnoj odgovornosti samog patrijarha. U novoj epizodi Radar Foruma, domaćin Vukašin Milićević, teolog i predsednik Fondacije "Ljuba Davidović", ugostio je kolegu, teologa Blagoja Pantelića. Sagovornici pokreću pitanje sekularnosti koje prestaje da bude politička tema i postaje pitanje moralnog preživljavanja. Umesto jasnog razgraničenja nadležnosti, Srbija svedoči simbiozi crkvenih i državnih struktura moći, u kojoj su verski autoriteti postali produžena ruka autoritarnog režima. I dok se zvanična crkvena retorika utapa u, kako kažu, floskule o očuvanju tradicionalnih vrednosti, stvarnost priča drugu priču. Pantelić to formuliše bez uvijanja. „Ono što imamo trenutno u državi, najprostije govoreći, imamo jednu grupu ljudi koja pokušava da državni, narodni novac učini privatnim novcem, svojim. U crkvi imamo nešto slično - jednu grupu ljudi koja crkveni novac želi da učini privatnim novcem. Zato će oni bez problema stati uz ovaj režim, jer im to omogućava jedan lagodan život, ozbiljne izvore prihoda.“ Svi pogledi sada su usmereni ka predstojećem Saboru Srpske pravoslavne crkve, zakazanom za sutra, na kojem bi, barem teoretski, mogla da se pokrene ozbiljna rasprava o ovim problemima. „Većina njih se plaši tzv. dvoglavog crkvenog vrha i njima se najviše isplati da dođu u Beograd, budu tu pet dana, odu na ručak kod predsednika, spakuju se i vrate se svojim kućama, eparhijama i - nikom ništa. Da li će se sada to ponoviti? Ne znam, nadam se da neće. Postoji materijal za ozbiljnu istragu o delovanju patrijarha. Nadam se da postoji broj ljudi, broj episkopa, koji će imati hrabrost i da ustanu. Ja verujem da ima”, optimističan je Pantelić.

✓ Zašto se američka elita tapše po ramenima? ✓ Šta je vikanje a šta dranje? ✓ Kako biti strog roditelj?

Kako izgleda 20 godina YouTube-a kroz oči čoveka koji ga poznaje iznutra? U 317. epizodi Pojačala, Ivan Minić ponovo je ugostio kolegu podkastera Aleksandra Aškovića, poznatijeg kao "Kojot". Ašković je jedan od najiskusnijih stručnjaka za YouTube optimizaciju na našim prostorima. Povod razgovora je dvadesetogodišnjica YouTube-a, ali epizoda brzo prerasta u dinamičan, duhovit i izuzetno edukativan dijalog o svim transformacijama koje je YouTube doživeo – kako globalno, tako i lokalno. Aleksandar i Ivan zajedno prolaze kroz razvoj YouTube platforme – od prvog, naizgled banalnog videa iz zoološkog vrta, do današnjih viralnih trendova, shortseva i sofisticiranih algoritama. Kroz Aleksandrovo bogato iskustvo – koje uključuje vođenje kanala Sport Kluba, saradnju sa Evroligom i optimizaciju hiljada videa – slušamo kako se platforma menjala, kako su kreatori učili da je „čitaju“, i kako su niše postale nova norma u sadržajnoj strategiji. Razgovor se osvrće i na domaću YouTube scenu – od pionira kao što su Muđa, SerbianGamesBL i Yasserstain, do festivalskog fenomena Balkan Tube Festa, koji je uveo YouTubere u mainstream. Ašković objašnjava i kako su nastale prve velike saradnje između brendova i kreatora, te kako su donacije, merch i dijaspora promenili način finansiranja sadržaja. Monetizacija na Balkanu, tehničke barijere, izazovi oko kontinuiteta u objavljivanju, kao i opasnost od „sagorevanja“ kreatora – sve to dobija svoj prostor u razgovoru. O čemu smo pričali: - Najava razgovora - Početak razgovora - Youtube kroz godine - Youtube u Srbiji - Youtube monetizacija - Trendovi na Youtube - Potreban svakodnevni upload - Suludi poduhvati za views - Saveti za Youtube uspeh - Ulazak u Youtube - Konsultantski rad Podržite nas na BuyMeACoffee: https://bit.ly/3uSBmoa Pročitajte transkript ove epizode: https://bit.ly/4dazOge Posetite naš sajt i prijavite se na našu mailing listu: http://bit.ly/2LUKSBG Prijavite se na naš YouTube kanal: http://bit.ly/2Rgnu7o Pratite Pojačalo na društvenim mrežama: Facebook: http://bit.ly/2FfwqCR Twitter: http://bit.ly/2CVZoGr Instagram: http://bit.ly/2RzGHjN

Zašto je gradnja puteva najčešći i najefikasniji spin vlasti? Kako se komunicira činjenica da gotovo nema infrastrukturnog projekta koji je završen na vreme? Koliko se povećava cena gradnje dok radovi kasne i po nekoliko godina? Kako se preko izgradnje puteva pravi kult ličnosti predsednika Aleksandra Vučića?

+Koja su očekivanja za 2025?+Kako je protekla prva sezona?+Kada nam dolazi ponovo?OMV, ZVANIČNI PARTNER LAP 76 ⛽️Preuzmite OMV MyStation mobilnu aplikaciju i podržite Lap 76 - https://www.omv.co.rs/sr-rs/mystationIstovremeno pretvorite poene u trenutke radosti - svaka kupovina na OMV stanicama vam donosi poene, koje možete da pretvorite u nove trenutke radosti u prodavnici OMV-a.A uz svaku kupovinu goriva, preporučujemo MaxxMotion, ostvarujete i popust!

Send us a textU ovoj epizodi govorimo o otporima i svemu što ih izaziva.Pitanja na koja odgovaram:Zašto se javljaju otpori i kako ih prepoznati?Kako prevazići otpore?U čemu je ključ u dolasku do željene promjene?Možete me pronaći na:Website: https://martinadjokic.com/Instagramu: https://www.instagram.com/martina.djokic/

Nastavlja se kampanja za lokalne izbore. Kako je u Zagrebu, a kako u drugim dijelovima Hrvatske? Splićani proslavljaju za njih najvažniji dan u godini – blagdan svetog Duje, koji je zaštitnik grada Splita. Predsjednik Zoran Milanović u službenoj posjeti Sjevernoj Makedoniji.

Ko na nekem parfumu piše, da vsebuje vrtnico, jasmin, mošus - koliko teh snovi je zares prisotnih? Kaj res vsebuje parfum, kako izbrati pravega zase, kje najdemo avtentične, unikatne vonje, kako vonj vpliva na naše počutje in ali so naravni parfumi varnejši in kakovostnejših od sintetičnih? V sredinem Svetovalnem servisu bo na vprašanja o parfumih odgovarjala certificirana aromaterapevtka in parfumerka Nina Medved. Pišite na elektronski naslov prvi@rtvslo.si, zapišite sporočilo na spletno stran Prvega ali nas pokličite med oddajo.

Ako imaš previše obaveza i razmišljaš da odustaneš od učenja engleskog, poslušaj par saveta kako da engleski ostane u fokusu. Preslušaj ovu epizodu. Ukoliko želiš da učiš engleski u English Lane školi sa Zoranom, pogledaj kako da se prijaviš ovde: https://englishlane.net/onlineskola/ Link ka ovoj epizodi podkasta na blogu: https://englishlane.net/onlineskola/184-imas-previse-obaveza-kako-da-engleski-ostane-u-fokusu/

Klinični psihologi in psihiatri pozivajo k ustavitvi predloga zakona o psihoterapevtski dejavnosti, ki ga je vlada pred kratkim poslala v državni zbor. Kritiki opozarjajo, da predlog znižuje standarde zdravstvene obravnave in izobrazbeno raven strokovnjakov, ki naj bi opravljali to dejavnost. Psihoterapevti in zveza organizacij pacientov pa zakon podpirajo, saj pravijo, da bo ta uredil kaos na področju psihoterapije, ki bo postala samostojna zdravstvena dejavnost. Kdo bo lahko opravljal psihoterapevtsko dejavnost? Kako bo organizirana? V kolikšni meri bo zakon skrajšal čakalne vrste, kakšne so potrebe po psihoterapiji na terenu in kakšen kader mora zapolniti to področje? Bodo v zdravstvo zdaj res vstopali nekompetentni sodelavci brez ustreznega znanja? Kdo v tej zgodbi brani svoje interese in kakšni so ti? Je še mogoče, da bi nasprotniki zakona tega zaustavili in če ne, kakšna je časovnica njegove uveljavitve? O tem v tokratnem Studiu ob 17.00. Gostje: dr. Mojca Zvezdana Dernovšek, psihiatrinja in sekretarka v Kabinetu ministrice za zdravje; dr. Robert Cvetek, predstojnik Katedre za zakonsko in družinsko terapijo ter psihologijo in sociologijo religije Teološke fakultete Univerze v Ljubljani; dr. Vesna Švab, psihiatrinja, vodja Centra za duševno zdravje odraslih Logatec in podpredsednica Slovenskega združenja za duševno zdravje ŠENT; Petra Bavčar, klinična psihologinja z Univerzitetnega kliničnega centra Ljubljana; Franci Gerbec, podpredsednik Zveze organizacij pacientov.

80 let od konca druge svetovne vojne govorimo o mednarodnem denarnem sistemu, s katerim so zahodne države na čelu z ZDA oblikovale pravila povojnega kapitalizma in institucionalizirale ameriško ekonomsko hegemonijoDobro vemo, da so prav s koncem druge svetovne vojne, od katerega te dni mineva 80 let, Združene države resnično začele igrati vlogo osrednje svetovne geopolitične sile. Tega pa ni omogočila samo njihova vojaška premoč, ampak tudi dejstvo, da so z uveljavitvijo dolarja kot svetovne rezervne valute ZDA dokončno zamenjale Veliko Britanijo na mestu najbolj vplivnega gospodarstva na svetu. V času, ko so spričo sprememb, s katerimi utegne Donald Trump temeljito premešati delovanje svetovne ekonomije, naše oči še bolj kot sicer uperjene čez Atlantik, se bomo v Intelekti posvetili temu, kako se je gospodarska prevlada ZDA in ameriškega dolarja sploh vzpostavila. Vrnili se bomo torej na sredino 40. let preteklega stoletja, ko so voditelji zavezniških držav oblikovali tako imenovani brettonwoodski sistem, mednarodno denarno ureditev, ki je po eni strani omogočila povojno okrevanje in gospodarsko rast tudi državam poraženkam, po drugi strani pa ZDA postavila v samo središče svetovnega gospodarstva in njeno vojaško zmago prevedla tudi v institucionalno ekonomsko in finančno moč. O tem, kako so si zahodni voditelji še v času druge svetovne vojne zamislili mednarodna denarna pravila povojnega sveta, kakšni razmisleki in interesi so jih pri tem gnali, kaj je ta sistem prinesel različnim delom sveta in kakšna je njegova dediščina danes, pol stoletja po razpadu Brettonwoodskega sistema in v odsotnosti novega dogovora te vrste, nam bodo pomagali razmišljati dr. ekonomskih znanosti in znanosti s področja zgodovine Neven Borak, dr. Kornelija Ajlec z Oddelka za zgodovino ljubljanske Filozofske fakultete in ekonomist dr. Urban Sušnik z NLB Lease&Go. Oddajo je pripravila Alja Zore. foto: Pixabay

Investicija od 600.000€ - ekskluzivna priča o povjerenju, pregovorima i AI-u. Ima li uistinu ravnopravnosti kada se jedni nasuprot drugih nađu osnivač čiji je projekt tek u povojima i investitori koji potencijalno drže budućnost tog biznisa u svojim rukama? Kad je vrijeme za zauzimanje čvrstog stava i na što ne pristajati ni za kakve novce, ispričao nam je Domagoj Ćorić, suosnivač Arkensighta. On nam je u Netokracijom podcastu ekskluzivno objavio veliku vijest kako je njegov startup najnoviji u portfelju tvrtki fonda Silicon Gardens.U sporednoj temi smo prešli na neke ležernije fenomene, točnije na ubojstvo virtualnog influencera sa svinjskom glavom Johna Porka kojeg je navodno ubio nekadašnji najbolji prijatelj AI generirani štakor Tim Cheese. Buru je u tom svijetu nedavno izazvala scena u kojoj se on ipak budi. Dio je to epske priče s Reelsa koja je još 2023. zaludila korisnike društvenih mreža._______________0:00 Uvod0:33 Investicija od 600.000 eura: svi ključni detalji5:30 Kako se dogovara investicija? Iza kulisa procesa14:30 Kako investitori procjenjuju startup?20:20 "Ne biraš lovu, već čovjeka iza love"26:10 Najčešće greške startupa u razgovorima s VC-jevima30:40 Što startupi NIKAD ne bi smjeli napraviti32:15 Kako je Izet "obrazovao" za investitora?34:00 Što donosi Silicon Gardens u 2025. + ključne lekcije za startupe38:50 O internetskom fenomenu John PorkuTOP i FLOP46:40 Svemir postaje smetlište48:30 Dvije afričke zemlje tuže Metu50:15 Idemo na Infobip Shift Miami!_______________

✓ Kako izgleda anti-biblioteka video igara? ✓ Ko kupuje istu igru tri puta? ✓ Zašto je Elden Ring u stvari Zelda za odrasle?

Send us a textU ovoj epizodi govorimo o onom trenutku kada nam se otvore nove perspektive i mogućnosti i otključa novi nivo života.Pitanja na koja odgovaram:Kako izgleda dolazak na novi nivo života?Zašto je taj trenutak nekada frustrirajući?Kako biti strpljiv dok se um i realnost ne usklade?Možete me pronaći na:Website: https://martinadjokic.com/Instagramu: https://www.instagram.com/martina.djokic/

Žena je ubila muža, nasmrt ga je ubola nožem, bilo je to ubojstvo na mah. Ni susjedi ni obitelj ne mogu vjerovati da je to bila u stanju učiniti jer, bez obzira na povremene svađe, oni su bili sasvim normalan par. Kako to da je Lada Lončar – nježna žena, majka djevojčice – ubila supruga, uglednog sveučilišnoga profesora? Sada na odsluženju kazne u ženskoj kaznionici, okružena najrazličitijim prijestupnicama, može promišljati o tome što je dovelo do toga da odustane od šminke, kako je ostala bez prijateljica i zašto se odrekla karijere. Kako je postala supruga zatvorena u četiri zida svoga stana jednako kao sada u zatvoru? Tko je bio njezin muž, osoba koju su obožavali njezina majka i svi ostali, tko je stvarno bio taj mister savršeni? Sigurna kuća čita se u dahu i ostavlja bez daha. Marina Vujčić pripovijeda o nasiljima o kojima se ne piše u novinama, o ženama koje pate i ne uspijevaju naći izlaz. Sigurna kuća krik je protiv verbalnog i psihičkog nasilja, upozorenje da ne prihvaćamo zdravo za gotovo živote svojih prijatelja te nadasve roman o tome da uvijek trebamo biti prvo lice svoga života. (Fraktura) U radijskoj adaptaciji trenutno jednog od najčitanijih hrvatskih romana igrali su: Jelena Miholjević, Petra Svrtan, Frano Mašković, Katarina Arbanas, Davor Svedružić, Karmen Sunčana Lovrić , Dora Polić Vitez, Mladen Vujčić, Marija Kolb, Dunja Fajdić i Irena Tereza Prpić. Adaptaciju potpisuje Ivana Gudelj, a režiju Stephanie Jamnicky. ton majstor Srđan Nogić, a glazbena dramaturginja Franka Mešrović.

Branko Zečević je kod Vladimira Stankovića u 178. epizodi podkasta Biznis Priče

Nemanja Milović je bivši personalni trener NBA košarkaša, teniske reprezentacije i drugih. Danas deli naučne informacije iz oblasti ishrane, treninga, suplementacije i života. _______________________________________________________________________________________________Sponzori ⚡️Crux suplementi: Ja koristim Ashwagandu pred svako snimanje podkasta ili pred neku meni lično važnu aktivnost koja zahteva moj fokus i energiju. Pružite prirodnu snagu svom umu i telu:

Ivan Gavanski je kod Vladimira Stankovića u 177. epizodi podkasta Biznis Priče

Nad Frekvenco X bo tokrat oblačno nebo. A ti oblaki ne bodo iz vodne pare, ampak iz tisočev strežnikov. Kar navadili smo se reči, da je nekaj shranjeno v oblaku, pa bolj redko pomislimo, kaj oblak sploh je. Razmislili bomo torej o shranjevanju podatkov, delovanju strežniških centrov, nadzorom nad njimi, njihovo fizično lokacijo in predvsem porabo energije. Veliki podatkovni centri bodo namreč do leta 2030 porabili dvakrat več električne energije kot danes - pa že danes največji med njimi porabijo toliko energije, kot je proizvede NEK. V Frekvenci X torej tudi o vplivu vaših starih elektronskih sporočil na okolje. Gosti: dr. Matej Huš, Kemijski inštitut dr. Jan Jona Javoršek, vodja Centra za mrežno infrastrukturo IJS Anton Ujčič, vodja Službe za informacijsko varnost pri Ministrstvu za digitalno preobrazbo  

Blokada RTS-a predstavljala se kao „teror“, „terorizam“, „talačka kriza“, „nasilje“, „državni udar na RTS“, a studenti se targetiraju kao „nasilnici“, „najgori antisrpski ekstremisti“, „pomahnitala rulja“, „siledžije“, „takozvani studenti“.

Alen Sultanić gost je kod Vladimira Stankovića u 175. epizodi podkasta Biznis Priče

V sredo zvečer bodo po Sloveniji zagoreli prvomajski kresovi, zato bomo v Svetovalnem servisu po deveti uri govorili o varnem kurjenju v naravi tako z vidika organizatorjev večjih prireditev kot tistih, ki si bodo manjši kres privoščili na bližnjem travniku. Z nami bo Jure Bosnar, predsednik Komisije za preventivo pri Gasilski zvezi Ljubljana. Zanimalo nas bo tudi, kateri so ključni previdnostni ukrepi tudi sicer v domačem okolju. Kako pogasiti manjši požar na vrtni terasi, kakšen gasilni aparat je smiselno imeti v bližini in tako naprej.

Send us a textU ovoj epizodi poslušajte malo više o maskama iza kojih krijemo pravu verziju sebe.Pitanja na koja odgovaram:Zašto se krijemo iza maski?Kako zbog njih ne osjećamo da smo voljeni, viđeni, prihvaćeni?Kako da to zaista osjetimo?Možete me pronaći na:Website: https://martinadjokic.com/Instagramu: https://www.instagram.com/martina.djokic/

✓ Kako je putovanje ljudi u svemir zamišljano pre Jurija Gagarina? ✓ Koliko je pisanje C.S. Luisa slično Ajn Rend? ✓ Može li se od mita napraviti roman?

 “Iako zvuči kao floskula, svaka tehnološka transformacija počinje s promjenom kulture. Bez ljudi, ni najbolja tehnologija ne može pomoći, nego upravo suprotno, završiti u projektima koji se vrte godinama i troše budžet”, kaže Ružica Abramović Dragišić, voditeljica poslovnih analitičara u Raiffeisen banci.S njom smo u ovoj epizodi razgovarali o tome kako izgleda tehnološka, odnosno, digitalna transformacija u banci koja nije završila tako. Kako su od mukotrpnih deploymenta noću i vikendom tijekom koji su aplikacije korisnicima bile nedostupne došli do nekoliko deploymenta dnevno koje korisnici, a ni dev timovi, ne osjete.Epizodu je sponzorirala RBA._______________0:00 Uvod0:30 Što rade poslovni analitičari?4:00 Kako izgleda digitalna transformacija kada nije floskula?7:00 Uložili su u svoje inženjere kako bi jednog dana drugi učili od njih10:00 Kako se RBA rješava tehničkog duga: "nema smisla lagati sebi da ćemo uvijek imati savršen kod"12:50 Regulacija ih je oslobodila, a nikada usporila16:00 O predrasudama IT-ja u bankama18:40 Razvijaju chatbot s kojim se upravlja glasom 23:35 Pape Franjo podržava AI, ali moramo biti odgovorni i evo kako ćemo to postići...Top i FLOP29:05 Krajem 2026. godine dobivamo AGI?31:54 Kako je Donald Trump "nabildao" svoj memecoin?33:10 Google proglašen monopolistom, Apple dobio kaznu od 500 milijuna eura...39:00 Svi gledaju film Konklava_______________

Kako izgleda karijera kada spojite inženjering, preduzetništvo i globalnu tehnologiju – i to sve sa bazom u Novom Sadu? U 315. epizodi Pojačala, Ivan razgovara sa Srđanom Krčom – inženjerom, inovatorom i osnivačem kompanije DunavNET, koji je karijeru gradio između Srbije i Irske, i ostavio snažan trag u razvoju Interneta stvari (IoT). Srđan nas vodi kroz svoje detinjstvo i mladost, studije na FTN-u, sportske dane u karateu, prve preduzetničke korake u pravljenju web sajtova i jedinstveni preduzetnički poduhvat snimanja karate turnira, sve do izuzetno važnog iskustva rada u Ericssonu tokom pionirskih dana razvoja 3G mreže. Kroz ovu epizodu otkrivamo šta znači raditi na razvoju tehnologije koju koristi ceo svet, zašto je multidisciplinarni pristup ključ za uspešnu digitalnu transformaciju i kako izgleda karijera čoveka koji je povezao nauku, biznis i inženjering u službi rešavanja stvarnih problema – od pametne poljoprivrede do industrijskih sistema. Teme u epizodi: - Najava razgovora - Početak razgovora - Kad porastem biću - Karate i šah - Fakultetski dani - Nastanak DunavNET - Odlazak u Irsku - Ericsson nekad i sad - Začetak mobilnog neta - Posle Ericssona - Rešavanje tehničkih problema - Budućnost DunavNET-a Podržite nas na BuyMeACoffee: https://bit.ly/3uSBmoa Pročitajte transkript ove epizode: https://bit.ly/4jlPU98 Posetite naš sajt i prijavite se na našu mailing listu: http://bit.ly/2LUKSBG Prijavite se na naš YouTube kanal: http://bit.ly/2Rgnu7o Pratite Pojačalo na društvenim mrežama: Facebook: http://bit.ly/2FfwqCR Twitter: http://bit.ly/2CVZoGr Instagram: http://bit.ly/2RzGHjN

U današnjoj epizodi, uz osvežavajuće Olympus napitke, dečiji psihijatar Roberto Grujičić sa koleginicom, psihološkinjom Majom Lajon razgovara o jednom od najdubljih i najfascinantnijih pristupa razumevanju ljudske psihe – psihoanalitičkoj psihoterapiji.Šta nam otkriva psihoanalitička psihoterapija? Šta ova metoda može da nam kaže o našem unutrašnjem svetu? Kako nastaju nesvesni konflikti i na koji način se mogu razrešavati kroz terapijski odnos? Roberto i Maja razgovaraju o tome šta zapravo znači psihoanalitička terapija danas, kako izgleda rad na nesvesnim konfliktima, i zašto je "govoriti slobodno" važnije nego što mislimo.Pričamo o mitovima i stvarnosti ove metode, kako izgleda proces iz perspektive terapeuta i klijenta, i kome je ovakav pristup najviše namenjen.Pridružite nam se i otkrijte zašto je razumevanje nesvesnog ključno za emocionalno zdravlje.Dodatni sadržaji su na raspolaganju i na YouTube kanalu za članove, kao i na Patreonu. Podržite nas i pretplatite se za naše ekskluzivne sadržaje: https://www.patreon.com/c/dvaipopsihijatra/

Biti majka nije uloga, to je nešto najlepše na svetu, ali nije sve što jedna žena može i treba da bude, priča u novoj Mamazjaniji Marta Lović, poznatija na mrežama kao Mada Faka Maka, mama četvoromesečnog Tadije, koji je njenom suprugu i njoj stigao kao „novogodišnji paketić“. Želja da postane majka, kod Marte se, kaže, javila, onda kad je shvatila da više ne želi da bude sebična. „Bilo je vreme da moje potrebe padnu na drugo mesto, prosto svi smo mi sebični dok smo mladi i bez dece i to je normalno i skroz u redu. Međutim, kad sam upoznala mog muža i zaljubila se, jako brzo smo se i venčali, poželela sam da tu ljubav podelimo sa trećim bićem, a onda i sa četvrtim, petim, videćemo“, sa osmehom priča naša gošća. Na nju nisu mnogo uticala upozorenja, predviđanja i zastrašivanja koja su stizala sa svih strana i koja često okružuju trudnice sa pričama o mogućim komplikacijama na porođaju, teškoćama sa bebom u prvim mesecima, problemima u braku zbog hormona, psiho-fizičkih promena i tome slično. „Očekivala sam da se nešto od toga obistini, ali nije, nekako je sve do sada išlo lagano i bez stresa. Tadija je divna beba, toliko da ne smem svima to da pričam jer ima majki koje mesecima ne spavaju. On se do ujutru ne budi, a zaspi u osam uveče. Dobro jede, veseo je, a sa nama učestvuje i u videima koji su duhovitog sadržaja. Nekako sa njim je sve lakše, daje nam dodatnu energiju i inspiraciju“. Ljubav i međusobna podrška između Marte i njenog supruga, doprineli su da i Tadija bude mirna i zadovoljna beba. „Verovatno ima veze sa našim odnosom u kući, jer nekako toliko smo ga želeli i bili presrećni kad se rodio, da beba to oseća. Kad nismo kod kuće, samo čekamo da se vratimo i da budemo sa njim jer nam nedostaje. Sve te priče da ću ‚tek videti kako će nam biti i šta me čeka‘, još se ne dešavaju, a nadam se i da neće, ali ljudi iz najbolje namere imaju potrebu da upozore, pa to nekad dobije neočekivne razmere i ne zvuči baš dobronamerno“, priča Marta. Ona ističe da je na porođaju, a kasnije sa bebom super prošla, ali da ima pomoć njene i Lazarove majke, pre svega, ali tu su i drugarice i ona i suprug koji sve dele. Ipak, nisu svi te sreće. „Ima žena koje su same sa detetom i nije im lako. Majke koje rade kao preduzetnice, recimo, nemaju nikakve benefite, niti privilegije u društvu, a o tome niko ne govori“. Takođe, ženama često treba pomoć nakon porođaja, jer nisu sve u dobrom psihičkom stanju, ističe ona, i normalno je da dođe do promena, ali ovde podrška izostaje, što mora da se menja. „Kao neko ko se bavi društvenim mrežama, meni nije bilo teško da se brzo vratim na posao, iz porodilišta sam snimala video i izvinjavala se pratiocima što kasnim, jer ‚eto, porodila sam se‘. Iako mi često treba predah i od mog posla, drugačije je onima koje rade same, vode firmu i izdržavaju porodicu. Previše očekivanja je danas na ženama, koje su i majke“, objašnjava Marta. Okolina je ta koja postavlja imperative i očekivanja. „Kad smo suprug i ja otišli jednom na rođendan, a Tadija je imao samo mesec dana, ‚razapeli‘ su me na mrežama. Kako sam mogla da ostavim dete, zašto foliram da se dobro provodim na rođendanu, kad je to nemoguće i tome slični komentari. Ljudi prosto sebi mnogo daju za pravo. Mi smo savesni i brižni roditelji, a imamo pravo i jedno na drugo, ipak smo nas dvoje par, a ljudi često zaborave da su u braku jer se opsesivno posvećuju deci. Dete je srećnije, ako su roditelji srećni, zadovoljni i ostvareni jer onda i sa decom imaju bolji i kvalitetniji odnos“, zaključuje Marta.

Da kupiš ponudu od 97eur pošalji mejl na: jovana@jovanamiljanovic.comPopuni prijavu za Biznis bazu ovde:⁠⁠⁠⁠https://forms.gle/RQywvhn1c3E3GKK26⁠⁠⁠⁠Zaprati besplatni Substack blog i njuzleter: ⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠https://jovanamiljanovic.substack.com⁠