Podcasts about Kako

V božičnem popoldnevu ste si na Televiziji Slovenija lahko ogledali dokumentarni film Za srce Afrike. Kako je nastajal, kakšno vsebino in spoznanja prinaša, nam je povedala sodelavka Slovenske Karitas Jana Lampe.

Kako izgleda svakodnevica poznatih? Sa kim se druže, gde piju kafu, vole li da kuvaju, da li vežbaju, imaju li vremena za frizera ili kozmetičara… Otvorili su nam vrata i poveli nas u svoj svet. Upoznajte poznate - „Sa druge strane“. Autorka i urednica: Milica Rakanović

Konec leta nam prinaša tudi več kot potreben čas za razmislek in samorefleksijo, kaj vse smo doživeli, dosegli, izkusili, kaj dobrega in slabega se bo zapisalo v naše misli. Potem pa smo nenadoma postavljeni pred dejstvo, da smo na kar nekaj dogodkov, ljudi in izkušenj preprosto pozabili ali pa imamo težave s priklicem podrobnosti. Kako to popraviti? Odgovor nam ponuja knjiga Nika Škrleca, ki je dobila veliko nagrado 41. Slovenskega knjižnega sejma in tudi naziv najlepše oblikovanega izobraževalnega priročnika sejma, in sicer Pozabi vse, kar veš o spominu. Izšla je pri založbi Miš. Predstavljamo jo v Sobotnem branju, ki ga je pripravila Tina Lamovšek.

Pred 35-imi leti smo se Slovenci odločili za samostojno državo, to odločitev pa obeležujemo z današnjim praznikom, dnevom samostojnosti in enotnosti. Plebiscit je namreč pokazal izjemno enotnost Slovenije, ki je od takrat nismo več zares občutili, za kar številni krivijo politične delitve. V oddaji tudi: - Kako napreduje krepitev evropske vojaške obrambe? - Združene države v Nigeriji napadle džihadistične skupine - Ob godu svetega Štefana potekajo tradicionalni blagoslovi konj

Kaj v poslanicah ob prazniku samostojnosti in enotnosti pravita predsednica in premier?dr. Ernest Petrič: Ni dovolj, da smo na svojo državo ponosni; zanjo smo tudi odgovorni. - -Kako preprečiti izumiranje slovenskega naroda? Odgovore so pred kratkim iskali na dogodku v državnem svetu.na god prvega mučenca po različnih župnijah blagoslovi konj.Cene hrane v zadnjem desetletju višje za več kot 50 odstotkov. Kaj se je najbolj podražilo?Kristjani so še danes najbolj preganjana verska skupnost na svetu.

"Jučer, na Božić, veselili smo se Novorođenčetu, zahvaljivali smo za život, danas nam je pak spomenuti se mučeničke smrti. Jučer jaslice, a već danas stiže križ. Kako izdržati tu napetost? Kako pomiriti suprotnosti? Lagodnije je biti vjernik, kršćanin na Božić. To mogu čak i nevjernici, emocionalno slaviti Božić. No, mi smo pozvani na kristoliko življenje, poput svetog Stjepana, a to je pak zahtjevnije, jer nam je napustiti zonu konfora, živjeti dosljedno, vjerodostojno – vjere dostojni!" Frano Prcela

Grafični bienale Ljubljana, ki je ob nastanku leta 1955 Ljubljano postavil na svetovni zemljevid, pozneje pa se je dolgo soočal s težavami, pogosto povezujemo s politiko gibanja neuvrščenih. Jugoslavija je veljala za nekakšen most med Zahodom in Vzhodom, likovna umetnost pa je bila v očeh odločevalcev priročen vzvod mehke diplomacije. Med razlogi za uspeh pa sta še odločitev soustanoviteljev Zorana Kržišnika in Božidarja Jakca za grafiko kot bolj prenosljiv in demokratičen medij, ki je bil tedaj v skokovitem razvoju, ter Kržišnikovo spretno mreženje. A to je bilo v veliki meri usmerjeno na Zahod, kar je ob ideji neuvrščenosti kot vmesne poti nekoliko presenetljivo. Da je zgodovina bienala bolj kompleksna, kot si morda mislimo, priča zbornik 70 let Grafičnega bienala Ljubljana, ki sta ga uredila Nevenka Šivavec in Gregor Dražil. Ta je v pogovoru razprl pogled v zgodbo bienala – med drugim tudi v dolgo zgodovino težav, ki so leta 2001 vodile v spremembo pristopa in uvedbo kuratorskega principa.

Večina kristjanov po svetu danes praznuje božič - praznik rojstva Jezusa Kristusa. Pričakali so ga s polnočnimi svetimi mašami. Slovenski katoliški škofje so v poslanici zapisali, da naj božič srca napolni z močjo, tolažbo in mirom. Da se v negotovem svetu ravno božič vrača k bistvu, da bog prihaja k šibkim in ranljivim, pa je spomnil evangeličanski škof Aleksander Erniša. Drugi poudarki oddaje: Množičen obisk polnočnice v Betlehemu, prve po uveljavitvi premirja med Izraelom in Hamasom. Kako zasedena so v prazničnih dneh gorenjska turistična središča? Zvečer zagorelo v Domu starejših Notranje Gorice.

Pripovedovalka svoje zgodbe Ana je prišla do žalostnega sklepa: »Umreti, samo umreti. O ničemer nisem več premišljevala, ko sem zaprla oči, sem v mislih potrdila svojo odločitev: umreti.» Kako se je dejansko odvila zgodba ste lahko slišali v novem nadaljevanju romana Pot do Resnice.

+Šta se desilo sa Peccom?+Martinov pad i uspon Marca Bezzecchija+Novi šampioni u Moto 2 i Moto 3 i kraj MotoE ereOMV, ZVANIČNI PARTNER LAP 76 ⛽️Preuzmite OMV MyStation mobilnu aplikaciju, podržite Lap 76 - https://www.omv.co.rs/sr-rs/mystationPretvorite poene u trenutke radosti - svaka kupovina na OMV stanicama vam donosi poene, koje možete pretvoriti u trenutke radosti u prodavnici OMV-a.Pri kupovini goriva, preporučujemo MaxxMotion, za koji ostvarujete i popust!

Podržite nas i na Patreonu ➡️ https://www.patreon.com/c/HistoryCastŠarl de Gol - čovek koji je, u trenutku kada se činilo da je istorija zakucala Francuskoj poslednji ekser u kovčeg, jednostavno odbio da se povinuje. Bio je jedini koji je umeo da izgovori rečenicu “Francuska nije mrtva” dok je pola planete sahranjuje, a onda to i dokazao.U ovoj epizodi Nikola Đukić i Ivan Drljača vraćaju de Gola na teren gde je najopasniji: u realnost poraza, ali i tvrdoglavog pokušaja da se od nule napravi država, vojska i mit. Pričamo o "tvorcu Francuske", čoveku koji je razumeo politiku kao disciplinu hladnog strpljenja, koji je verovao u institucije više nego u ljude, i koji je svaki kompromis smatrao ličnom kapitulacijom; o njegovim sukobima sa generalima, diplomatama i predsednicima, o tvrdoglavosti koja je bila i štit i teret, o njegovoj opsesiji nezavisnošću - nacionalnom, političkom, vojnom.London 1940. a kasnije i dramatični povratak u oslobođeni Pariz, stvaranje Pete republike, ali i odlazak iz politike u trenutku kada je odbio da bude figura bez moći. Ovde nema lake i crno - bele priče. De Gol se nikada nije uklopio u jednostavne narative, pa tako ni ova epizoda ne nudi jednostavna tumačenja.Ovo je razgovor o karakteru koji se ne uklapa u klišee, lideru koji je prezirao kompromis, političaru koji je odbijao da se povinuje raspoloženju trenutka. Kako je izgledala Francuska posle ratnog raspada? Zašto je De Gol odbijao da bude tek figura na vlasti, čak i kada su ga molili da to bude? Kako je izgradio Petu Republiku kao lični eksperiment? I zašto je njegova senka i dalje prisutna u svakoj francuskoj krizi ali i uspehu?

Andrej Hauptman je eno izmed najbolj prepoznavnih imen slovenskega športa, ko govorimo o vrhunskem kolesarstvu, fokusu in zmagovalnem mindsetu. Nekdanji vrhunski kolesar in dolgoletni trener danes stoji ob strani najboljšim kolesarjem sveta, a njegovo delo presega šport. Andrej Hauptman je bil večkratni državni pravk, leta 2001 je postal prvi slovenski kolesar, ki je osvojil bronasto medaljo na svetovnem prvenstvu v cestnem kolesarstvu, ki je potekalo v Lizboni na Portugalskem. S tem je postavil slovensko kolesarstvo na svetovni zemljevid.Po koncu tekmovalne kariere je postal kolesarski trener in pomagal trenirati in kovati mlade talente. Bil je osebni trener slovenskega kolesarja Tadej Pogačar ter tudi glavni trener in vodja selektorjev slovenske kolesarske reprezentance. V preteklosti je vodil tudi ekipo Pogi Team Gusto Ljubljana, kjer je med drugim vodil Pogačarja skozi njegovo kategorijo do 23 let. Andrej je treniral tudi Primoža Rogliča, ko je ta prešel iz smučarskih skokov v kolesarstvo in vozil za razvojno ekipo moštva. Maja 2019 se je Andrej pridružil moštvu UAE Team Emirates kot športni direktor (directeur sportif), potem ko se je Pogačar pridružil tej ekipi. Od takrat ekipa kroji sam vrh in vsako leto znova preseže svoje rezultate, ki so izjemni. V letu 2025 so ponovno podirali rekorde in osvojili kar 95 zmag. Od leta 2019, ko se je pridružil Andrej, so osvojili tudi 4 naslove Tour de France, kjer je blestel Tadej Pogačar, ki že velja za enega najboljših kolesarjev vseh časov in izjemen talent. Andrej ima tudi dva otroka in izjemno ženo Tejo ter tudi psa in mačka, kar ga še dodatno izpopolnjuje.  Najljubša serija: Kriminalne serijeHobiji: KolesarjenjeNajljubša hrana: Italijanska hranaNajljubši podjetnik: veliko Slovenskih podjetnikov, ki krojijo sam vrh svetaNajljubša aplikacija: WhatsAppZaključni nauk:Sledite svojim sanjam in če nekaj verjamete s srcem, to storite.

Vjačeslav Volodin, šef ruskog parlamenta, na sastanku s ruskim predsjednikom Vladimirom Putinom objašnjavao je važnost reguliranja umjetne inteligencije... na primjeru satirične vijesti s News Bara.Navodno je albanska AI ministrica primila mito od 13 bitcoina, a policija ju je privela tako što je odnosila monitor na kojem se nalazi njezina fotografija.Gost epizode je Vlado Lucić, osnivač News Bara, s kojim razgovaramo o tome kako je moguće da satira danas prolazi kao činjenica, zašto publika sve teže prepoznaje ironiju i kako umjetna inteligencija dodatno muti granicu između stvarnih vijesti i parodije. U svijetu u kojem algoritmi nagrađuju brzinu, a ne razumijevanje, šala često putuje brže od konteksta._______________0:00 Uvod3:32 Kako News Bar piše satirične vijesti5:45 Kako je News Bar došao izravno do Vladimir Putina12:40 Ljude je danas lakše uvjeriti nego prije18:02 Zbog AI-a više nećemo vjerovati ničemu26:40 Anegdote kada su različiti mediji nasjedali na satiru33:00 Zašto internet savršeno funkcionira za obmane37:12 Tisuće igara koje nitko nikad nije vidio – što se događa na Steamu?TOP i FLOP41.38 YouTuber "hakirao" ChatGPT i druge AI modele42:50 Nove fotografije Trumpove administracije su užasne43:50 Nasta je najdetaljnija karta svih zgrada na svijetu45:00 Zabranjene aplikacije za "nudifikaciju"_______________

V Studiu ob 17-ih nadaljujemo preglede dogajanja v tem letu; tokrat se bomo zazrli v domovino. Ko pogledamo na iztekajoče se leto, smo v precej nenavadni situaciji, a običajni za predvolilno leto. Del politike sporoča, da je Slovenija uspešna in zgledna, drugi del pa, da tone. Kako je bilo in kaj nas čaka, bomo povprašali strokovnjake. Pridružite se nam v oddaji Slovenija 2025 v terminu Studia ob 17-ih. Gostje: dr. Samo Zver, UKC Ljubljana; Tatjana Milavec, Skupnost CSD; dr. Denis Čaleta, Inštitut za korporativne varnostne študije; Antiša Korljan, politični komentator; Tomaž Celestina, politični komentator. Avtorica oddaje Nataša Mulec.

Nogometni klub Sydney United za mnoge pripadnike hrvatske zajednice u Australiji nije samo sportski klub, već mjesto okupljanja, sjećanja i identiteta. Tijekom australskog prvenstva, Paolo Gallo s programa SBS-a na talijanskom jeziku razgovarao je s dugogodišnjim navijačima Sydney Uniteda – ljudima koji klub prate od samih početaka, još iz vremena kada se zvao Sydney Croatia.

S pomočjo poslanke Romane Tomc, ki prihaja iz SDS, ki sodi v Evropsko ljudsko stranko, smo osvetlili večletni finančni okvir, ki ga postavljajo v tem času in bo začel veljati z letom 2027, ki je že sprožil proteste evropskih kmetov, pogledali, kako kaže s pomočjo Ukrajini in se dotaknili tudi resolucije o ohranjanju spomina na žrtve povojnega komunističnega obdobja v Sloveniji. Kako gleda na demografske izzive in migracije?

Zimski sončev obrat oziroma zimski solsticij predstavlja koledarski začetek zime, letos se je zgodil na nedeljo, 21. decembra, ob 16.03 po srednjeevropskem času. Kako so zimski obrat dojemali nekoč, kakšne pomene so mu pripisovali ter kaj je predstavljal predkrščanskim mitičnim skupnostim in sistemom na slovenskih tleh? O teh v prašanjih so se pogovarjali v oddaji, ki jo je Ambrož Kvartič pripravil leta 2017. V goste je povabil Andreja Pleterskega, Katjo Hrobat Virloget in Anjo Ragolič. Foto: Pixabay

Kako so se skozi advent pripravljali na božič in kako bodo praznovali sveti večer, božični praznik in god svetega Štefana naši rojaki po svetu? Z nami so bili: frančiškan p. Darko Žnidaršič, slovenski župnik iz Sydneyja v Avstraliji, Franci Cukjati, delegat slovenskih duhovnikov v Buenos Airesu v Argentini [od 14:08 naprej], salezijanec Drago Gačnik, slovenski župnik v Hamiltonu v Kanadi [od 25:26 naprej] in Jože Kamin, delegat za Francijo in slovenski župnik v Freyming-Merlebachu v Franciji [od 34:09 naprej].

Zdelo se je, da si bo Netflix z nakupom konglomerata Warner Bros. Discovery letos za Miklaža res privoščil, a bomo morda morali za razplet prevzema počakati na Božička. Je Youtube, ki ima vse lastnosti družbenih omrežij, res toliko boljši od omrežij podjetja Meta, ki so že pregovorno ter zaradi dejanj in odločitev bolj osovražena? Kako si razlagati besede, ki se pojavljajo po vsem svetu in spreminjajo družbo (možganska gniloba, parasocialen in besolovka)? In katere so najverjetnejše tehnologije, ki jih prinaša prihodnost? Odbita do bita v zadnji epizodi leta debatira o štirih naštetih temah in razmišlja o tem, kaj nas v prihodnosti sploh še lahko preseneti. Zapiski: Odbit Discord Oglasite se lahko na odbita@rtvslo.si Samsung Frame TV

Glavna tema večeri: Predsednikov desant na Niš. Analiziramo kako izgleda kad Vučić odluči da se vozi gradskim prevozom, ali samo ako su putnici provereni statisti iz Niške Banje.

V zadnjem decembrskem četrtkovem pravljičnem večeru, v katerem v oddaji Lahko noč, otroci! gostujejo Lahkonočnice s ciklom treh novih pravljic za sladke sanje, boste lahko prisluhnili pravljici Čarobni ježek. Kako bo ježek razveselil prijatelje izvemo v pravljici pisatelja Toma Kočarja, ki jo interpretira dramski igralec Zvone Hribar. Pripovedovalec: Zvone Hribar. Avtor besedila: Tomo Kočar. Avtor glasbe: Rudi Pančur. Fonetičarka: Mateja Juričan. Mojster zvoka: Matjaž Miklič. Režiserka: Špela Kravogel. Urednica oddaje Lahko noč, otroci!: Alja Verbole. Urednica Uredništva izobraževalnega, otroškega in mladinskega ter dokumentarno-feljtonskega programa: Špela Šebenik. Cikel pravljic za sladke sanje v okviru projekta Lahkonočnice v oddaji Lahko noč, otroci!. Posneto v studiu 02 Radia Slovenija, november 2025.

V terminu oddaje Studio ob 17-ih bomo do konca leta lahko prisluhnili letnim pregledom z različnih področij. Začenjamo z oceno dogodkov na področju gospodarstva doma. Slovensko gospodarstvo se je v letu 2025 po eni strani spoprijemalo z izzivi geopolitičnih pritiskov in trgovinskih vojn iz tujine, po drugi pa spopadalo z domačimi težavami, povezanimi s prenizko produktivnostjo in nekonkurenčnostjo na področju obremenitve dela in stroškov energije. Kako je to vplivalo na prestrukturiranje avtomobilske in obrambne industrije, kakšne so bile razmere na trgu dela, kdaj lahko pričakujemo prepričljivejše inovacijske premike in s tem višjo dodano vrednost? Kako se ob tem zadolženost naše države povečuje, slovenski kapitalski trg pa se končno razcveta? O vsem tem v tokratnem Studiu ob 17.00. Gostje: Bojan Ivanc, prvi ekonomist Gospodarske zbornice Slovenija; Iztok Seljak, predsednik Združenja Manager in Koordinator misije GREMO slovenske avtomobilske industrije; Blaž Hribar, član uprave Pokojninske družbe A; Andraž Grahek, direktor in partner v Capital Genetics.

U vremenu u kojem svi govore, a malo ko zaista sluša, veština komunikacije postaje pitanje preživljavanja. Ne preterujemo: živimo u konstantnoj buci: digitalnoj, emocionalnoj, društvenoj. A upravo iz te tačke polazi razgovor psihijatra Mihaila Ilića i naše gošće, profesorke Zorice Tomić, komunikologa i autorke knjige Preživeti haos Ovo nije klasična epizoda o "boljoj komunikaciji“. Ovo je seciranje načina na koji se reči danas gube, pogrešno tumače, preusmeravaju, prelamaju kroz strahove, tempo života i neprekidna očekivanja. Mihailo i profesorka Tomić otvaraju pitanja koja izbegavamo: kako prepoznati sopstveni obrazac komunikacije? Kako biti jasan u svetu u kome se komunikacija raspada na fragmente? Šta znači razgovarati u doba konstantnog preopterećenja i površnosti? I gde je u svemu tome granica, ona na kojoj čuvamo sebe, ali i odnos sa drugima? U epizodi se ne traže brza rešenja. Naprotiv: razgovor ulazi u dubinu, u podtekste, u ono što ljudi najčešće prećute, a što najviše određuje način na koji živimo jedni sa drugima. A kroz celu priču provlači se i simbolika promene, jer komunikacija je živa stvar, menja se zajedno sa nama. Zato je ovde i Rosa, prirodna baš kao i promena, kao podsetnik da jasnoća, fleksibilnost i otvorenost nisu luksuz, nego neophodnost u svetu koji se menja brže nego ikad. Ovo je epizoda za sve koji žele da razumeju ne samo kako da govore , već kako da dopru. I da usred haosa nauče ono najvažnije: da se razgovor može preživeti, ali i preoblikovati.

Grupa volontera sa Gold Coasta, okupljenih oko organizacije Surfers Sunrise Wheelchair Trust, stare bicikle pretvaraju u invalidska kolica, te ih šalju humanitarnim organizacijama širom svijeta. Ova kolica namijenjena su zemljama u razvoju, gdje invalidska kolica mogu životno značiti osobama s invaliditetom, kako objašnjava izumitelj Des La Rance: "Da, divan osjećaj dolazi mi kao nagrada. Kada djetetu predam invalidska kolica, jednostavno mi zastane dah."

You've received an invitation that reads “Dress code: Cocktail attire”. What is this ‘code'? And more importantly, what will you wear? In this episode, we demystify the most common dress codes so that you can feel comfortable at any event. - Primili ste pozivnicu na kojoj piše „Pravilo odijevanja: koktel“. Ako ne znate što to točno znači i kako biste se trebali odjenuti, u ovom Vodiču za useljenike pojašnjavamo uobičajena pravila odijevanja kako biste se mogli osjećati ugodno na bilo kojem događaju.

Danes začenjamo s parafrazo resnice, ki se je njega dni zapisala modremu Speransu: "Sreče človeku ne more dati niti sistem, niti država, niti politična stranka … srečo lahko da človeku le loto." In mi obešenjaško dodajamo: "Pa še to je statistično skoraj nemogoče." Že drugo leto zapored je ob običajnih obscenostih glavna atrakcija novoletnega časa novoletni loto. Kartice so šle v rekordnem času in te dni se skoraj četrtina naših sodržavljanov trese, ali bo dobila eno izmed prvih treh nagrad. Ali pa katero koli drugo nagrado. Preostale tri četrtine Slovencev, ki so se z nakupom obirale, pa zdaj poskušajo kartico z obetom sreče kupiti na črnem trgu.V bistvu se analitična oddaja, kot je naša, z nečim tako naključnim, kot je sreča, ne bi ukvarjala, če ne bi novoletni loto na več ravneh govoril o Slovencih in o našem položaju v vesolju ob prelomu koledarskega leta. Glavne nagrade so tri. Lani sta bili dve, ampak, računajoč na božičnico, je letos denarja več in darila pod smrekico bodo bogatejša. Lani sta bili glavni nagradi stanovanji v Ljubljani in Kopru, letos so dodali še stanovanje v Mariboru. Najprej k teoretični ravni. Na loteriji so izjemno natančno zaznali simbolno vrednost glavne nagrade, se pravi stanovanja. Prejšnje družbe so dobile svoje elite tako, da je nekdo imel več ovc kot drugi, elite moderne družbe so se oblikovale s kopičenjem kapitala, pomoderna elita pa nastane z zbiranjem stanovanj. Se pravi, če hočeš pripadati družbeni eliti in vplivu, ki ga ta status prinaša, moraš kopičiti stanovanja. Kako drugače si razlagati dejstvo, da so do pred kratkim glavni loterijski dobitki v glavnem pomenili denar. Se pravi, če si včasih zadel glavni loterijski dobitek, torej denar, si si stanovanje lahko kupil. Kot še vedno velja, da če danes dobiš stanovanje na loteriji, ga še vedno lahko prodaš in dobiš denar. Pomeni, da stanovanje kot loterijski dobitek nima višje ali drugačne vrednosti od denarnih dobitkov preteklosti; gre izključno za čustveno kategorijo, ki naj bi in tudi je pritegnila nepremičninsko pobesnelo slovenstvo, da je v rekordnem času pokupilo vse loterijske listke, ki so bili na voljo. Druga pomemba kategorija, ki jo Loterija Slovenije vzpostavlja z novoletnim lotom, pa je svojevrstni zemljevid slovenske razvitosti. Uradne statistične ocene posameznih regij so eno, nekaj povsem drugega pa sta razvitost in zaželenost regije, kot jo razume slovenska loterija in posledično tudi igralci te zanimive igre. Na prvem mestu je tako stanovanje v Ljubljani, ki je vredno največ. Na drugem mestu je stanovanje v Kopru ... "Zakaj hudiča pa v Kopru?" Koper ni veliko mesto, ima kup ne ravno prijazne industrije, je pa res, da ima mlako, imenovano morje. Na ponižujočem tretjem mestu, potem ko ga lani sploh ni bilo, se je šele znašlo drugo največje slovensko mesto. V Mariboru zaradi loterijskega ponižanja zagotovo vre, ampak v Mariboru pogosto vre tudi zaradi manjših stvari. A tu se še ne konča … Ko bi človek pričakoval, da bo četrti dobitek stanovanje v Novem mestu, peti v Celju, šesti v Novi Gorici in tako naprej po lestvici slovenskega urbanega imaginarija, se nenadoma pojavijo življenjske rente in naložbeno zlato, ki so dobitki po tretjem. Se pravi, če bi sledili logiki prvih treh dobitkov, bi bil petnajsti dobitek bivalni zabojnik v Črnomlju, ampak žal ni tako. Slovenija je skozi prizmo loterije razdeljena na pokrajine klinično hladno. Le tri imamo … Najprej Ljubljana, potem Primorje in kot tretji so na seznamu Štajerci – "če že hočejo". Vsaj malo pa se moramo pozabavati s povsem praktičnimi vidiki novoletnega lota. Ker ni vseeno, kdo kaj zadene. Poglejmo najbolj idealen primer. Če si Ljubljančan in zadeneš prvo nagrado, se vesolje ne bo niti pretegnilo. Stvari so urejene, le še eno prazno stanovanje, namenjeno švedski družini dva tedna v juliju več. Če dobiš stanovanje v Ljubljani kot Mariborčan, ga boš ali takoj prodal ali pa uporabljal dvakrat letno, ko je derbi. Če dobiš stanovanje v Ljubljani kot Koprčan, si ne moreš domisliti niti enega pametnega razloga, zakaj in čemu bi ga imel. In naprej. Če dobiš stanovanje v Kopru kot Mariborčan, boš prodal prikolico v Savudriji. Če ga dobiš kot Koprčan, to razumeš kot smolo. Če ga dobiš kot Ljubljančan, bodo tja odšli tvoji otroci, ki nimajo pogojev za filozofsko. Če dobiš stanovanje v Mariboru kot Ljubljančan, ga greš pogledat in se nemudoma vržeš z balkona. Če ga dobiš kot Koprčan, odpotuješ tja enkrat letno za štirinajst dni, ker se zaradi zamudne poti za krajši čas ne izplača. Če ga dobiš kot Mariborčan, pa je seveda odvisno, ali je stanovanje na desnem ali levem bregu. Ker če si s Teznega, ti niti na kraj pameti ne pride, da bi šel živet v Melje. Vsi drugi Slovenci, ki živijo zunaj Kopra, Ljubljane ali Maribora, pa bodo ob novoletnem žrebanju dobitkov stiskali pesti, da dobijo četrto nagrado.   Mimogrede … v uredništvu si zelo želimo, da tudi tokrat dobi glavno nagrado tisti Kranjčan, ki je pred nekaj meseci prišel po glavni dobitek – sedemintrideset milijonov, zadnji dan, preden bi listek propadel. Ni lepšega kot opazovati može in žene z loterije, ko se tresejo in potijo.

Čim osude Selakovića i ostale rodoljube koji bi da nas kurtališu Generalštaba, ja ću ih sve pomilovati i primiću svu krivicu na sebe; ako me blokaderske sudije osude, pomilovaću sebe: ispisujem novu istoriju vladarskog milosrđa! The post RETROVIZOR Čudo neviđeno: Kako sam pobedio obojeno sudstvo appeared first on Istinomer Podcast.

Čim osude Selakovića i ostale rodoljube koji bi da nas kurtališu Generalštaba, ja ću ih sve pomilovati i primiću svu krivicu na sebe; ako me blokaderske sudije osude, pomilovaću sebe: ispisujem novu istoriju vladarskog milosrđa! The post RETROVIZOR Čudo neviđeno: Kako sam pobedio obojeno sudstvo appeared first on Istinomer Podcast.

https://www.radar.rs Srbija je već godinama u stanju zastoja, ali poslednjih meseci taj osećaj poprima novu, opasniju formu. Ne radi se više samo o političkoj krizi, zamoru građana ili slabim institucijama. Kako primećuje profesor Filozofskog fakulteta Oliver Tošković, danas svedočimo nečemu radikalnijem: situaciji u kojoj vlast ulazi u otvoren sukob sa sopstvenom državom i njenim građanima. Oliver Tošković, profesor Filozofskog fakulteta, bio je gost u poslednjoj epizodi Radar Foruma u kojoj je domaćin bila psihološkinja Ana Mirković. U razgovoru o društvu, otporu, napretku... Tošković, izbegavajući da ga nazove agresivnim ili netolerantnim, srpsko društvo definiše kao „razvaljeno i neorganizovano”. Ipak, ta neorganizovanost nije slučajna mana, već istorijski usud koji se periodično ponavlja, prekidajući svaki zamajac ka demokratskom razvoju i funkcionalnim institucijama. Više na radar.rs Pratite nas na: https://www.facebook.com/p/Radarrs-61556544296547/ https://www.instagram.com/radar_rs/ https://x.com/RadarsRs Zabranjeno svako kopiranje video i/ili audio snimaka i postavljanje na druge kanale! Copying, re-uploading and illegally distributing this copyrighted work is strictly prohibited!

U posljednjim tjednima, požari su uništili domove i imovinu na srednjoj i sjevernoj obali Novog Južnog Walesa, u Geraldtonu u Zapadnoj Australiji i u istočnom dijelu Tasmanije. Stručnjaci upozoravaju da je ovo tek početak sezone požara i da svi koji putuju tijekom praznika moraju biti svjesni opasnosti i pripremljeni kada su izvan svojih domova.

Kako se iz Beograda 90-ih stiže do pozicije gde dizajniraš za Frog, IDEO i praviš revoluciju u Logitechu? U 348. epizodi Pojačala nastavljamo razgovor sa Brankom Lukićem, prateći njegov put od beogradske dizajn scene ranih devedesetih, rada u oskudici i velikih lokalnih projekata, do odluke da „gađa” svetske studije i probije se na Zapad. Branko detaljno opisuje kako je, upornošću i pametno osmišljenim portfoliom, stigao do Frog Design-a, a potom i do Silicijumske doline, uz sve šokove adaptacije: jezik, komunikaciju, kulturu rada, timsku dinamiku i (ne)vidljive predrasude. Razgovor je pun konkretnih anegdota iz procesa dizajna, od improvizovanih prototipova do rada na kompleksnim tehnološkim projektima i ranih vizija uređaja i iskustava „budućnosti”. Ton je istovremeno energičan i refleksivan: razgovor se vodi o ambiciji, disciplini i cenu koju nosi odlazak, ali i o tome kako se gradi karijera u okruženju gde se sve menja iz dana u dan. O čemu smo pričali: - Najava - Početak razgovora - Novi brendovi i snalaženje u oskudici - San o americi i proboj na svetsku scenu - Rad u Silicijumskoj dolini - Rad u velikim studijima Frog i Ideo - Ključni projekti i početak Nonobject ideje - Ideo i design thinking - Nonobject - Domaći projekti sa svetskim odjekom - Revolucija u Logitechu i UE Boom - AI i budućnost dizajna Podržite nas na BuyMeACoffee: https://bit.ly/3uSBmoa Pročitajte transkript ove epizode: https://bit.ly/3MF0pc7 Posetite naš sajt i prijavite se na našu mailing listu: http://bit.ly/2LUKSBG Prijavite se na naš YouTube kanal: http://bit.ly/2Rgnu7o Pratite Pojačalo na društvenim mrežama: FB: https://www.facebook.com/PojacaloRS/ IG: https://www.instagram.com/pojacalo.rs/ X: https://x.com/PojacaloRS LN: https://www.linkedin.com/company/pojacalo TikTok: https://www.tiktok.com/@pojacalo.rs

O gospodarski in vojaški pomoči zahoda socialistični Jugoslaviji po njenem razkolu s Sovjetsko zvezoKo se danes pritožujemo nad vojaško in gospodarsko odvisnostjo od Združenih držav, Evropa pa le stežka skuša pridobiti nekaj več suverenosti - medtem ko v Sloveniji o suverenosti bržkone niti razmišljamo ne več - se marsikomu zdi zgodba naše nekdanje države, socialistične Jugoslavije, kot opomnik, da naš prostor ni bil vedno in nujno podrejen politiki velesil, Jugoslovani so se namreč v hladni vojni skozi povezovanje z državami tretjega sveta v Gibanju neuvrščenih izognili tako podrejenosti Združenim državam kot Sovjetski zvezi. Čeprav to do neke mere gotovo drži, pa se je ta zgodba zares začela šele v 60-ih, najprej pa v sredini 50-ih let preteklega stoletja. Pred tem pa je bila slika precej drugačna. Jugoslavija, ki je bila prva leta močno podrejena Sovjetski zvezi, je namreč kmalu po razkolu z Moskvo leta 1948 postala ena največjih evropskih prejemnic zahodne, predvsem ameriške pomoči. Kako in zakaj je kapitalistični zahod v 50-ih letih Jugoslavijo zalagal z obsežno ne le ekonomsko, ampak tudi vojaško pomočjo, Jugoslavija pa se je počasi pomikala celo v smeri integriranja v zahodne vojaške strukture, bomo v tokratnih Sledeh časa raziskovali s pomočjo dveh zgodovinarjev, dr. Kornelije Ajlec z Oddelka za zgodovino ljubljanske Filozofske fakultete in dr. Ivana Lakovića z Zgodovinskega inštituta Univerze Črne Gore v Podgorici. Oddajo je pripravila Alja Zore. Foto: Josip Broz Tito v letu 1957, ko se je Jugosavija odločila, da bo prenehala prejemati zahodno vojaško pomoč, Wikimedia Commons

Po opustitvi premoga, predvideni v prihodnjih osmih letih, bo morala Slovenija hitro vlagati v nove zmogljivosti, saj obnovljivi viri in jedrska energija še ne zadoščajo. Direktor Instituta Jožef Stefan Leon Cizelj ima za zdaj dva predloga, uvoz ali postavitev plinske elektrarne. Premisliti bo treba tudi, kako pospešiti infrastrukturne projekte, saj nas sosednje države prehitevajo. V Celovcu in Gradcu bodo danes odprli novo železnico, ki bo poleg omenjenih mest prek baltsko-jadranskega koridorja povezala Madžarsko z Italijo. Preostali poduarki oddaje: Ukrajinski predsednik Zelenski: v ameriškem mirovnem predlogu za Ukrajino vzpostavitev demilitariziranega območja na vzhodu države. Bolgarijo po dobrem letu morda znova čakajo predčasne volitve. Možnosti za sestavo nove vlade po odstopu dozdajšnje so majhne. Nordijski center v Planici ob 10-letnici delovanja z novim drsališčem in napovedjo širitve. V tem času 800 različnih tekmovanj.

V nepravdnem zapuščinskem postopku se razdeli dediščino med oporočne ali zakonite dediče, volilojemnike in morebitne upnike. Kdaj nastopi zakonito dedovanje in kako na delitev dediščine vpliva oporoka? Kakšen davek se plača na dediščino? Kaj je lahko predmet dedovanja in kaj pomeni izločitev v korist potomcev? Kako se dedič odpove dedovanju? Gostja petkovega Svetovalnega servisa bo odvetnica Sonja Dolinar. Zapišite vprašanje na spletni strani prvi.rtvslo.si, pišite na elektronski naslov prvi@rtvslo.si ali pokličite med oddajo.

Ova epizoda je okrugli sto na kome nas tri iz različitih uglova i ličnih ekspertiza i iskustava istražujemo kako uključiti telo u . Pokušali smo da sintetizujemo naše razgovore i sve ono što nosimo iz godina iskustva rada sa ljudima.U ovoj epizodi specijalan gost nam je Ana Stevanović učiteljica joge. Kako je joga put ka otkrivanju čovekove prave prirode i njegovih potencijala, sve što je učila i uči usmereno je u tom pravcu.Kroz književnost se vrlo rano zaljubila u ideju o mogućnosti razvoja ljudske svesti i svetu harmonije i međusobne podrške. Kroz balet se zaljubila u pokret. Takvu sanjalicu, život je odveo put ekonomije i menadžmenta. Upoznavanje sa tim kako čovek funkcioniše na ovoj ravni novca i moći pomogao joj je da razume ozbiljnu potrebu za razvojem svesnog i odgovornog pojedinca. Potrebu i neophodnost za sintezu materijalnog i duhovnog i njihov paralelni razvoj, kako bi čovek, kao kompletna jedinka, bio doprinos sebi, bližnjima i zajednici. Tenirana je više od tri decenije u meditaciji kroz integralnu jogičku praksu. Paralelno je proučavala taoističke metode, psihologiju i telesnu psihoterapiju, tražeći paralelu sa jogičkim znanjima i produbljujući razumevanje. Trener je TRE metode ( metode oslobađanja od hroničnog stresa i mišićnih tenzija izazvanih traumatskim događajima), kao i terapije smehom i zvukom. Od 2011.g. vodi svoj joga studio u srcu Niša. Pored časova joge, redovno održava ritrite i radionice i pruža podršku savremenim, uspešnim ljudima raznih delatnosti koji su svakodnevno izloženi stresu. Više informacija o Ani možete pronači na njenom instagram kanalu https://www.instagram.com/anastevanovic.yoga/Ja sam Aleksandra Vančevska, geštalt terapeutski savetnik i UKCP terapeut pod supervizijom. Cilj mi je da kreiramo prostor gde se uspeh sastaje sa spokojem. Želim da podržim one koji u životu dosta postižu da nauče kako da stave negu sebe, autentičnost i ispunjenje na prvo mesto, a da pritom ostanu uspešni u onome što rade.

Janis Varufakis je ekonomist in nekdanji grški finančni minister. Pravi, da živimo v času nove oblike kapitalizma - tehnofevdalizmu, onkraj trga in onkraj dobička, v zatonu liberalne demokracije. Med gostovanjem v Ljubljani je za Val 202 govoril tudi o nemoči Evrope, ki da je postala kolonija. Prepojena je s krivdo, nima načrta za mir in potrebuje politično revolucijo. Donald Trump je produkt Baracka Obame in za zdaj globalni zmagovalec. Kako je z Julianom Assangeem, s katerim sta redno v stikih? “Res je, lažje je biti hipi in pobegniti v gozd,” razmišlja Varufakis, “a ohraniti moramo upanje in se boriti – tudi proti oblačnemu kapitalu, ki ga napajamo prek svojih pametnih telefonov”.

U 217. epizodi Njuz Podkasta analiziramo najnovije političke i društvene apsurde u Srbiji. Glavna tema je saobraćajni kolaps u Beogradu, misteriozna sudbina Starog savskog mosta i da li su novi kružni tokovi rešenje ili propast. Komentarišemo i medijski nastup Aleksandra Vučića kod Goce Uzelac gde je predsednik govorio o svojoj "lepoti i stabilnosti". Posebnu pažnju posvećujemo bizarnom videu uredništva Informera i Dragana J. Vučićevića koji podseća na loš akcioni film.

U vremenu u kojem svi govore, a malo ko zaista sluša, veština komunikacije postaje pitanje preživljavanja. Ne preterujemo: živimo u konstantnoj buci: digitalnoj, emocionalnoj, društvenoj. A upravo iz te tačke polazi razgovor psihijatra Mihaila Ilića i naše gošće, profesorke Zorice Tomić, komunikologa i autorke knjige Preživeti haos Ovo nije klasična epizoda o "boljoj komunikaciji“. Ovo je seciranje načina na koji se reči danas gube, pogrešno tumače, preusmeravaju, prelamaju kroz strahove, tempo života i neprekidna očekivanja. Mihailo i profesorka Tomić otvaraju pitanja koja izbegavamo: kako prepoznati sopstveni obrazac komunikacije? Kako biti jasan u svetu u kome se komunikacija raspada na fragmente? Šta znači razgovarati u doba konstantnog preopterećenja i površnosti? I gde je u svemu tome granica, ona na kojoj čuvamo sebe, ali i odnos sa drugima? U epizodi se ne traže brza rešenja. Naprotiv: razgovor ulazi u dubinu, u podtekste, u ono što ljudi najčešće prećute, a što najviše određuje način na koji živimo jedni sa drugima. A kroz celu priču provlači se i simbolika promene, jer komunikacija je živa stvar, menja se zajedno sa nama. Zato je ovde i Rosa, prirodna baš kao i promena, kao podsetnik da jasnoća, fleksibilnost i otvorenost nisu luksuz, nego neophodnost u svetu koji se menja brže nego ikad. Ovo je epizoda za sve koji žele da razumeju ne samo kako da govore , već kako da dopru. I da usred haosa nauče ono najvažnije: da se razgovor može preživeti, ali i preoblikovati.

Logistika više nije samo transport; to je danas kritična IT i tehnološka infrastruktura. Dejan Stojanović, CTO za e-commerce u Transferi, regionalnom lideru iz oblasti logistike, objašnjava kako je kompanija pozicionirala tehnologiju kao stratešku funkciju, što je omogućilo ekstremnu skalabilnost. Dejan deli uvide o funkcionisanju sistema koji upravlja milionima operacija dnevno i izdržava ogromne skokove volumena (poput onog izazvanog e-commerce rastom). Saznajte kako je razvijen Transfera AI Suite – paket praktične veštačke inteligencije koji rešava najveće probleme u Middle Mile logistici, od automatske standardizacije carinskih podataka do risk scoringa. Ovo je priča o viziji prediktivne i autonomne logistike i potencijalu našeg regiona da postane lider u tehnološkim rešenjima u ovoj industriji. Dejan Stojanović, CTO za E-Commerce @ Transfera https://www.linkedin.com/in/dejans/ O čemu smo pričali: - Uvod i predstavljanje - Dejanov karijerni put - Transfera - Šta zapravo predstavlja e-commerce logistika? - Transformacija tržišta 2024. i dramatični rast volumena: Temu - Unapređenje aktivnosti carinske uprave - Tehnologija kao osnova modernog e-commerce-a - IT i tehnologija kao strateška funkcija biznisa - Transfera TechLab - Uloga industrije logistike i transporta u budućnosti Pratite Digitalk podkast za više tema iz digitalnog marketinga, advertajzinga i karijere u kreativnoj industriji: LN: https://www.linkedin.com/company/digitalkrs FB: https://www.facebook.com/Digitalk.rs IG: https://www.instagram.com/digitalk.rs/ Posetite naš sajt i prijavite se na našu mailing listu - https://www.digitalk.rs Prijavite se na naš YouTube kanal: https://bit.ly/3uWtLES Veliku zahvalnost dugujemo kompanijama koje su prepoznale kvalitet onoga što radimo i odlučile da nas podrže i daju nam vetar u leđa: Partneri podkasta: - Raiffeisen banka - https://www.raiffeisenbank.rs/ Digitalne usluge Raiffeisen banke koje preporučujemo za mala i srednja preduzeća: https://bit.ly/3KvOAED - Kompanija NIS - https://www.nis.rs/ - Ananas - https://ananas.rs/ - kompanija Idea - https://online.idea.rs/ Prijatelj podkasta: - BiVits ACTIVA vitamini i minerali - https://bivits.com/kategorija/bivits-paketi/ Puno obaveza, stres, prekovremeni rad... zvuči poznato? E, za to imamo pravo rešenje. To su BiVits ACTIVA vitamini i minerali. Sa njima ćete lako uzeti zdravlje u svoje ruke i više od toga. Preporučujemo vam NO STRESS paket – kombinacija tri suplementa koja pomažu da se bolje naspavate, smanjite napetost i podignete energiju. Na BiVits sajtu možete pronaći kombinaciju koja je baš za vas, a uz poseban kod DIGITALK ostvarujete i 25% popusta! Uzmite zdravlje u svoje ruke – uz BiVits ACTIVA vitamine i minerale! - Izdavačka kuća Finesa - https://www.finesa.edu.rs/ U ovoj epizodi podelićemo dve knjige "Strategija plavog okeana" izdavačke kuće Finesa onima koji budu najbrži i najkreativniji sa komentarima, a možete nam slobodno pisati i na info@digitalk.rs i direktno nam uputiti komentar, sugestiju ili primedbu. Takođe, svi oni koji na Finesinom websajtu poruče knjige i unesu promo kod digitalk dobiće 10% popusta na već snižene cene izdanja na sajtu: https://www.finesa.edu.rs/

Da li biste pristali na lobotomiju ako bi vam ona donela večnu sreću?

✓ Zašto je i za Big Mek potrebna aplikacija? ✓ Ko je klijentela američkih MekDonalds restorana? ✓ Kako smo došli do tehnofeudalizma?

Zdravo. Kitajci trkajo na vrata, Rusi rožljajo z orožjem, mi pa najdemo rešitev, ki bo Evropo rešila pred gotovim propadom. Rešitev je preprostejša, kot bi se razmišljujočemu zdelo in mi verjamemo, da nam bo z jeklenimi jetri in močno voljo tudi uspelo. Ugotovimo tudi, da mladina ne pije več (oz. pije bistveno manj), manj je socialna in je vedno več na mobilnih telefonih. Zato je čisto logično, da predlagamo evropski renesančni program, ki vključuje petdnevni vikend, pivske ekskurzije, tečaje zmernega pitja alkohola in podobno. V nadaljevanju poglavja se naši junaki znajdejo v kavlju 22 afriške birokracije.

Kako dečak iz haotičnog detinjstva postane dizajner svetske klase? Branko Lukić u 347. epizodi Pojačala vodi Ivana i slušaoce kroz svoje detinjstvo na Voždovcu, od odrastanja u skromnoj radničkoj porodici u Jugoslaviji, kroz igrališta, vaterpolo i kompjutere, do traumatičnog perioda kada je period godina bio odvojen od majke i porodica se morala snalaziti praktično ni iz čega. Razgovor se bavi time kako su ga roditelji, knjige, filmovi i rani dodir sa tehnologijom i jogom oblikovali, kako je iz uličnog detinjstva, Partizanovog bazena i srednjoškolskog lutanja došao do otkrića da postoji profesija „dizajner” i do upisa u Školu za dizajn. Kroz niz vrlo ličnih, iskrenih i često duhovitih priča, Branko pokazuje kako se iz haotičnog okruženja i bez ikakve „prečice” polako gradio put koji će ga kasnije odvesti u Silicijumsku dolinu i vrh svetskog industrijskog dizajna, gde se ova epizoda fokusira upravo na njegov „origin story” - formiranje čoveka pre velikih titula i nagrada. Teme u epizodi: - Najava - Početak razgovora - Kad porastem biću - Škola i vaterpolo - Životni preokret i naglo odrastanje - Rani preduzetnički koraci - Rani dodir sa tehnologijom - Upis na fakultet i akademski razvoj - Fakultetski dani - Zaključak razgovora Podržite nas na BuyMeACoffee: https://bit.ly/3uSBmoa Pročitajte transkript ove epizode: https://bit.ly/48DNZbI Posetite naš sajt i prijavite se na našu mailing listu: http://bit.ly/2LUKSBG Prijavite se na naš YouTube kanal: http://bit.ly/2Rgnu7o Pratite Pojačalo na društvenim mrežama: Facebook: http://bit.ly/2FfwqCR Twitter: http://bit.ly/2CVZoGr Instagram: http://bit.ly/2RzGHjN

Risanki in pravljici se je pridružil podkast! V poplavi avdiovsebin najdemo tudi takšne za otroke, čeprav jih v Sloveniji (za zdaj še) iščemo s povečevalnim steklom. Radio Slovenija že desetletja ponuja avdiovsebine, ki prispevajo k razvoju domišljije, empatije in jezika, neodvisni ustvarjalci doma in v tujini poudarjajo prijaznost, zabavo, odgovornost! Kako ustvariti podkast za otroke? Zakaj je za majhne in velike avdio (naj)boljša izbira? Koliko časa naj traja? O čem naj govori?Maruša in Anže v živo na Knjižnem sejmu z gostoma: medijsko psihologinjo Martino Peštaj in ustvarjalcem podkasta Očka se pofočka Miho Goršinom. Zapiski: Odbit Discord Oglasite se lahko na odbita@rtvslo.si

Naruči svoj primerak Kosogor Metod kartica - https://ivankosogor.com/#metod Milica Marković je psiholog i psihoterapeut, stručnjakinja za postavljanje i održavanje granica u različitim vrstama odnosa: partnerskim, porodičnim, prijateljskim i poslovnim. Posetite njen sajt: https://zlatnegranice.org/_________________________________________________________________________ Podržite podcast jednokratnim donacijama na PayPal-u: https://www.paypal.me/ivankosogor

Podržite nas i na Patreonu ➡️ https://www.patreon.com/c/HistoryCastLeonardo da Vinči je jedna od onih ličnosti zbog kojih istorija umetnosti ali i istorija civilizacije deluje kao da u sebi krije paralelne svetove. Jedan čovek, a u njemu čitav arsenal talenata i zanata: slikar, pronalazač, inženjer, anatom, arhitekta, konstruktor, scenograf, posmatrač svakog lista i svakog oblaka; i naučnik i sanjar, i precizni hroničar stvarnosti i njen najuporniji remetilački faktor.Dr Jovana Milovanović i dr Nikola Piperski vode nas kroz Leonardov život kao kroz laboratoriju u kojoj se sve prepliće: od firentinskih radionica koje su mirisale na uljanu boju i gar, do milanskih sala gde je crtao mašine koje bi i danas izazvale nelagodu zbog svojih karakterisitika i mogućnosti. Pričamo o čoveku koji je secirao leševe samo da bi razumeo kako svet funkcioniše iznutra, i o umetniku koji nikada nije verovao u konačnu verziju, jer svaki crtež je bio tek početak, nikada kraj.Zašto je Leonardo toliko toga ostavio nedovršenim? Da li je to slabost, ili je nespremnost da se pomiri sa prosekom njegova najveća snaga? Kako izgleda život čoveka koji nikada nije bio zadovoljan “dovoljno dobrim”?Koja je tajna Leonardove jedinstvenog ugla gledanja? Kako mu je polazilo za rukom da u jednom istom trenutku vidi i mehaniku i poeziju sveta i zašto je to i danas nedostižna kombinacija?Danas je naša tema Leonardo - genije koji kao da je izmicao svakom veku u kom je živeo.

Fr. Fawaz Kako - 1st Sunday of Advent 2025 by Chaldean Diocese

Kako je profesor istorije postao Dragan Torbica i promenio humor na Balkanu? Ivan u 346. epizodi Pojačala ugostio je Nikolu Škorića, poznatog kao Dragan Torbica iz serije „Državni posao“, u detaljnom razgovoru o njegovom odrastanju u Rijeci, traumatičnom preseljenju u Novi Sad devedesetih i putu od budućeg profesora istorije do jednog od najprepoznatljivijih komičara u regionu. Nikola govori o studentskim danima, radu u školi engleskog jezika i porodičnoj firmi, ulasku u RTV kroz „Noćnu smenu“ i nastanku „Državnog posla“, uz mnoštvo anegdota koje osvetljavaju i njegov privatni i profesionalni život. Kroz priču se dotiču stanja u prosveti, centralizacije medija, uloge regionalnih centara poput Rijeke i Novog Sada, kao i toga koliko je važno da se mladim autorima i scenaristima da kreativna sloboda, što je seriji i omogućilo da postane kultna. O čemu smo pričali: - Početak - Početak razgovora - Kad porastem biću - Studentski dani - Predavanje engleskog - Rad u porodičnoj firmi - Rad na televiziji - Centralizacija medija i kulturna scena - Nikolina uloga - Predstave - Projekti sa strane - Sportski formati i putopisi Podržite nas na BuyMeACoffee: https://bit.ly/3uSBmoa Pročitajte transkript ove epizode: https://shorturl.at/1T5C4 Posetite naš sajt i prijavite se na našu mailing listu: http://bit.ly/2LUKSBG Prijavite se na naš YouTube kanal: http://bit.ly/2Rgnu7o Pratite Pojačalo na društvenim mrežama: Facebook: http://bit.ly/2FfwqCR Twitter: http://bit.ly/2CVZoGr Instagram: http://bit.ly/2RzGHjN