Podcasts about ljudi

U naredne četiri epizode, domaćin Radar Foruma biće Vukašin Milićević, teolog i predsednik fondacije “Ljuba Davidović” a njegov prvi gost bio je glumac Branisalv Trifunović. U atmosferi u kojoj, kako Trifunović kaže, „živimo farsičnu reprizu tragedije iz devedesetih“, tema razgovora vodi kroz destruktivnost, snagu humora kao oružja otpora i kulturu nasilja koju vlast propagira u oblikovanju javnog prostora. Sagovornici analiziraju mehanizme manipulacije, lažnog predstavljanja žrtavama, urušavanje građanske svesti, ali i nadu koja leži u novim generacijama. Podstičući građansku svest, Milićević ističe da je „odgovornost svih da jasno izgovore ono što ih brine, bez straha od odmazde“.

Biti majka nije uloga, to je nešto najlepše na svetu, ali nije sve što jedna žena može i treba da bude, priča u novoj Mamazjaniji Marta Lović, poznatija na mrežama kao Mada Faka Maka, mama četvoromesečnog Tadije, koji je njenom suprugu i njoj stigao kao „novogodišnji paketić“. Želja da postane majka, kod Marte se, kaže, javila, onda kad je shvatila da više ne želi da bude sebična. „Bilo je vreme da moje potrebe padnu na drugo mesto, prosto svi smo mi sebični dok smo mladi i bez dece i to je normalno i skroz u redu. Međutim, kad sam upoznala mog muža i zaljubila se, jako brzo smo se i venčali, poželela sam da tu ljubav podelimo sa trećim bićem, a onda i sa četvrtim, petim, videćemo“, sa osmehom priča naša gošća. Na nju nisu mnogo uticala upozorenja, predviđanja i zastrašivanja koja su stizala sa svih strana i koja često okružuju trudnice sa pričama o mogućim komplikacijama na porođaju, teškoćama sa bebom u prvim mesecima, problemima u braku zbog hormona, psiho-fizičkih promena i tome slično. „Očekivala sam da se nešto od toga obistini, ali nije, nekako je sve do sada išlo lagano i bez stresa. Tadija je divna beba, toliko da ne smem svima to da pričam jer ima majki koje mesecima ne spavaju. On se do ujutru ne budi, a zaspi u osam uveče. Dobro jede, veseo je, a sa nama učestvuje i u videima koji su duhovitog sadržaja. Nekako sa njim je sve lakše, daje nam dodatnu energiju i inspiraciju“. Ljubav i međusobna podrška između Marte i njenog supruga, doprineli su da i Tadija bude mirna i zadovoljna beba. „Verovatno ima veze sa našim odnosom u kući, jer nekako toliko smo ga želeli i bili presrećni kad se rodio, da beba to oseća. Kad nismo kod kuće, samo čekamo da se vratimo i da budemo sa njim jer nam nedostaje. Sve te priče da ću ‚tek videti kako će nam biti i šta me čeka‘, još se ne dešavaju, a nadam se i da neće, ali ljudi iz najbolje namere imaju potrebu da upozore, pa to nekad dobije neočekivne razmere i ne zvuči baš dobronamerno“, priča Marta. Ona ističe da je na porođaju, a kasnije sa bebom super prošla, ali da ima pomoć njene i Lazarove majke, pre svega, ali tu su i drugarice i ona i suprug koji sve dele. Ipak, nisu svi te sreće. „Ima žena koje su same sa detetom i nije im lako. Majke koje rade kao preduzetnice, recimo, nemaju nikakve benefite, niti privilegije u društvu, a o tome niko ne govori“. Takođe, ženama često treba pomoć nakon porođaja, jer nisu sve u dobrom psihičkom stanju, ističe ona, i normalno je da dođe do promena, ali ovde podrška izostaje, što mora da se menja. „Kao neko ko se bavi društvenim mrežama, meni nije bilo teško da se brzo vratim na posao, iz porodilišta sam snimala video i izvinjavala se pratiocima što kasnim, jer ‚eto, porodila sam se‘. Iako mi često treba predah i od mog posla, drugačije je onima koje rade same, vode firmu i izdržavaju porodicu. Previše očekivanja je danas na ženama, koje su i majke“, objašnjava Marta. Okolina je ta koja postavlja imperative i očekivanja. „Kad smo suprug i ja otišli jednom na rođendan, a Tadija je imao samo mesec dana, ‚razapeli‘ su me na mrežama. Kako sam mogla da ostavim dete, zašto foliram da se dobro provodim na rođendanu, kad je to nemoguće i tome slični komentari. Ljudi prosto sebi mnogo daju za pravo. Mi smo savesni i brižni roditelji, a imamo pravo i jedno na drugo, ipak smo nas dvoje par, a ljudi često zaborave da su u braku jer se opsesivno posvećuju deci. Dete je srećnije, ako su roditelji srećni, zadovoljni i ostvareni jer onda i sa decom imaju bolji i kvalitetniji odnos“, zaključuje Marta.

Ob selitvi na Malto pred dobrima dvema letoma je morala Barbara Lipovšek marsikaj začeti znova. Nič več ni bila pevka ali učiteljica petja. Privajanje na novo okolje so ji olajšali pogovori z drugimi priseljenci s podobnimi izkušnjami. Sčasoma je vzpostavila krog prijateljev. Zgodbe prišlekov pa začela javno objavljati. Kupila je tudi kombi in ga preuredila v prijetno potujočo kavarno. Z družino na Malti najbolj uživajo v mesecih, ko ni pretirane vročine in vedno večjega števila turistov.Povezave: The Expatriates of Malta Café Connect Malta Malta sets new record for tourist arrivals Poznate potencialnega sogovornika ali sogovornico za epizodo Globalne vasi? Pišite na nejc.jemec@rtvslo.si

Martin Golob je 37-letni katoliški duhovnik, župnik v Grosupljem, Lipoglavu in Polici, avtor/soavtor dveh knjig, ustvarjalec vlogov, pa tudi precej dejaven na družabnih omrežjih, kjer ima na desettisoče sledilcev, mladih in starejših. Ljudi nagovarja s svojo pristnostjo, iskrenostjo, dostopnostjo, srčnostjo pa tudi globoko vero v Boga. V tokratnem Razkošju v glavi se je z njim pogovarjala avtorica oddaje Liana Buršič.Martin Golob, fotografija: Tobija Antolič

Kakšen marec se je zarisal med vijuge! Upamo, da ste tako kot mi ob oblikovanju vsebin, uživali tudi vi, če ste jim že namenili svoja slušna omrežja. In če smo na poti skozi leta začeli pri jeseni, zaključujemo s pomladjo in nadarjenimi mladimi ljudmi. Z nami bodo dijakinje in dijak Gimnazije Vič ter psiholog prof. dr. Valentin Bucik.Kaj je nadarjenost? Kako lahko bolje podpremo mlade ljudi, ki so nadarjeni? Zakaj je najstništvo tudi nevropsihološko zanimivo obdobje? Sodelujejo: - Dijakinje in dijak z Gimnazije Vič Hana, Nej, Kim, Tisa in Lea, z njimi se je pogovarjala Neža Borkovič - Psiholog, prof. dr. Valentin Bucik, Oddelek za psihologijo, FF Univerze v Ljubljana

Premirje v Gazi so davi prekinile eksplozije, v izraelskih zračnih napadih je bilo ubitih več kot 200 ljudi, med njimi otroci. Hamas trdi, da je Izrael s tem odstopil od dogovora o prekinitvi ognja. Izraelski veleposlanik pri Združenih narodih Danny Danon je napovedal dodatne napade, dokler Hamas ne bo izpustil vseh preostalih talcev. Ostali poudarki oddaje: - Trump in Putin danes po telefonu o možnostih za prekinitev ognja v Ukrajini. Rusija s številnimi zahtevami. - Vlada še brez načrtov o povečanju izdatkov za varnost. Med izzivi je tudi preskrba s hrano. - Učitelji opozarjajo: predlogi novih učnih načrtov so še daljši od zdaj veljavnih!

Bankarski sektor, iako smatran za tradicionalnu industriju, hrabro i brzo je prihvatio sve izazove koje je doneo razvoj tehnologije i digitalna transformacija. Po prvi put u Digitalk podcastu ispred jedne banke kao sagovornika imamo profesionalca koji je po obrazovanju IT-evac, elektroinženjer, gospodin Milosav Knežević. Gospodin Knežević je član Izvršnog odbora Raiffeisen banke i Izvršni direktor za informacione tehnologije, čovek koji je sa svojim timom banku u Srbiji podizao iz informacionih temelja. U jednom veoma sadržajnom razgovoru, pričali smo o digitalnoj transformaciji bankarskog sektora, podacima kao gorivu 21. veka, svim važnim aspektima bankarskog poslovanja na koje utiče razvoj tehnologije, sa posebnim naglaskom na veštačku inteligenciju, ali i na uticaj tehnologije na korisničko iskustvo. Posebno bismo istakli način razmišljanja i zaključivanja Gospodina Kneževića, koji se vrlo lako može preslikati i u drudge industrije, kada je u pitanju odnos prema tehnologiji i implementacija iste u poslovanje sa korisnicima. Milosav Knežević, Izvršni direktor za Informacione tehnologije @ Raiffeisen banka - https://www.linkedin.com/in/milosav-knezevic-7009487/ Raiffeisen banka na LinkedIn-u - https://www.linkedin.com/company/raiffeisen-bank-serbia/ Teme u epizodi: - Uvod & predstavljanje - Paralele između IT industrije i bankarskog sektora - Domen odgovornosti - Digitalna transformacija banaka – od automatizacije do digitalne i AI transformacije - Podaci kao „novo gorivo u 21-om veku“ - Preduslovi za uspešnu transformaciju - Ljudi: izazovi privlačenja talenata u bankarskom sektoru - Regulatorni framework – uloga regulatora - Informaciona bezbednost - AI hype Prijavite se na naš YouTube kanal: https://bit.ly/3uWtLES Posetite naš sajt i prijavite se na našu mailing listu - https://www.digitalk.rs Pratite DigiTalk.rs na društvenim mrežama: Facebook: https://www.facebook.com/Digitalk.rs Instagram: https://www.instagram.com/digitalk.rs/ Linkedin: https://www.linkedin.com/company/digitalkrs Veliku zahvalnost dugujemo kompanijama koje su prepoznale kvalitet onoga što radimo i odlučile da nas podrže i daju nam vetar u leđa: Partneri podkasta: - Raiffeisen banka - https://www.raiffeisenbank.rs/ Digitalne usluge Raiffeisen banke koje preporučujemo za mala i srednja preduzeća: https://bit.ly/4hHaQFQ - Kompanija NIS - https://www.nis.rs/ - Ananas - https://ananas.rs/ - kompanija Idea - https://online.idea.rs/ Prijatelj podkasta: - PerformLabs - https://performlabs.agency/ Oslobodite pun potencijal svog digitalnog marketinga! Optimizujte svoje kampanje i postignite maksimalne rezultate uz Performlabs. - BiVits ACTIVA Brain Level Up Booster - https://bivits.com/proizvod/brain-level-up/ Kada želiš da živiš i radiš na višem nivou, uzmi BiVits Brain Level Up za više energije i bolju koncentraciju tokom dana! - Izdavačka kuća Finesa - https://www.finesa.edu.rs/ U ovoj epizodi podelićemo dve knjige "Izgradi" izdavačke kuće Finesa onima koji budu najbrži i najkreativniji sa komentarima, a možete nam slobodno pisati i na info@digitalk.rs i direktno nam uputiti komentar, sugestiju ili primedbu. Takođe, svi oni koji na Finesinom websajtu poruče knjige i unesu promo kod digitalk dobiće 10% popusta na već snižene cene izdanja na sajtu: https://www.finesa.edu.rs/

Za požar u Kočanima osumnjičene 23 osobe, očekuju se nova hapšenja, povrijeđeni teškim opekotinama poslani u najmanje šest zemalja. Raspisana centralna potjernica za Dodikom, Viškovićem, Stevandićem. EU će razmotriti mogućnost finansiranja Radija Slobodna Evropa.

Ulice Beograda so sinoči zavzeli študenti in njihovi podporniki. Organizatorji ocenjujejo, da jih je bilo več sto tisoč. Po večernih incidentih je javnost nagovoril predsednik Aleksandar Vučić. Dejal je, da so sporočilo dobro razumeli, kot ga morajo razumeti vsi na oblasti, ko se zbere toliko ljudi, ter dodal, da se bodo morali spremeniti in še veliko naučiti. V oddaji tudi: - Združene države izvedle obsežne napade na Hutijevce - Poslovila se je izjemna ilustratorka Ančka Gošnik Godec - Skakalci v Vikersundu po nove uspehe, na Pokljuki finale z mešanimi pari in štafetami

Beograd so nocoj napolnili študenti v blokadi in njihovi številni podporniki. Z ministrstva za notranje zadeve so sporočili, da je bilo v mesto približno stodeset tisoč ljudi, organizatorji so prepričani, da jih je bilo več sto tisoč. Ker je pred skupščino zmanjkalo prostora, so jih začeli pozneje preusmerjati še na krožni tok Slavija, po 19-i uri pa se je zgodilo več incidentov, tudi panike, zato so študenti protest končali.

Ivan Eržen, strokovni direktor Nacionalnega inštituta za javno zdravje o burnem dogajanju, ki se je v Sloveniji začelo marca 2020, epidemiji covida-19, ukrepih, politiki, napakah, posledicah, cepljenju in boleznih, ki nam povzročajo skrbi danes.

V tokratni Nedeljski reportaži smo se odpravili v Slovenski etnografski muzej, ki je državni muzej in najstarejša etnološka ustanova v Sloveniji. Hrani več kot 40 tisoč predmetov slovenske in zunajevropske kulturne dediščine ter je muzej "o ljudeh, za ljudi", muzej kulturnih istovetnosti, prostor dialoga med preteklim in sedanjim, med svojo in drugimi kulturami, med naravo in civilizacijo. V teh dneh so kot del spremljevalnega programa stalne razstave Človek in čas v SEM odprli razstavo z naslovom Zgodbe steljnikov: Preplet orlove praproti, živali in ljudi. Razstava se osredinja na značilne belokranjske steljnike iz brez in orlove praproti. Pripoveduje zgodbo opuščanja in zaraščanja ekstenzivne kmetijske krajine ter sprememb v strukturi kmetijstva, to pa je značilno tudi za vso Slovenijo. Po razstavi se je sprehodila Tadeja Bizilj.

Refik Hodžić je novinar i publicista, književnik, dokumentarista, aktivista, stručnjak za strateške komunikacije i tranzicijsku pravdu i nekadašnji glasnogovornik na Haškom Tribunalu. U ovom podcastu Refik govori o svom bezbrižnom odrastanju u predgrađu Prijedora, na rječici Puharska, o čemu je napisao sjajan roman pod nazivom Polaroid kauboj. Prije početka rata u bivšoj Jugoslaviji Refik je otišao na ljetnji raspust kod familije na Novom Zelandu, na kojem je ostao punih 6 godina, vrativši se u BiH nedugo nakon poptisivanja Daytonskog sporazuma. Radio je kao novinar za sarajevske Dane i stručnjak za komunikacije i tranzicijsku pravdu u bivšoj Jugoslaviji, Libanu i Istočnom Timoru. Deset godina je radio kao glasnogovornik Međunarodnog krivičnoga tribunala za Jugoslaviju u Hagu, te kao direktor komunikacija u Međunarodnom centru za tranzicijsku pravdu u New Yorku. Radio je kao savjetnik za strateške komunikacije za Siriju i Mijanmar, Šri Lanci i Afganistanu. Trenutno je angažiran kao savjetnik za tranzicijsku pravdu u postkonfliktnim društvima u Jemenu, Siriji i Ukrajini, te na procesima dehumanizacije i medijacije u tim društvima.U ovoj epizodi smo razgovarali o:00:00:00 Teaser i najava00:04:16 Odrastanje u Prijedoru i odlazak na Novi Zeland00:10:01 Povratak s Novog Zelanda, saradnik u Danima00:17:13 Emigrantska zajednica iz bivše Jugoslavije na Novom Zelandu00:23:07 Moji stričevi su 50tih emigrirali u Australiju i na Novi Zeland00:30:06 Moj stric Refik u Prijedor je '78. iz Australije donio majmuna00:40:06 "Polaroid kauboj" je knjiga o čaroliji mog djetinjstva u Prijedoru00:49:21 Današnjoj djeci je nezamisliva sloboda s kojom smo mi odrastali00:59:02 Ljudi koji su na vlasti danas nemilice kradu milijarde01:06:26 Haški tribunal je razotkrio kako su se desili najstrašniji zločini01:13:10 Ogromna arhiva Tribunala čuva istinu o zločinima u bivšoj državi01:19:10 Mi imamo ogroman dug prema ljudima koji su svjedočili u Hagu01:27:04 Dehumanizacija rata u Gazi i Siriji 01:33:13 Situacija u Jemenu ne daje nadu da će iko odgovarati za zločine01:42:01 Dehumanizacija je dio genocidnog poduhvata u Gazi i Jemenu01:51:18 Naivno je vjerovati da će Amerika lako izgubiti poziciju moći01:57:16 Pokretač "Dana Bijelih traka" za sjećanje na žrtve u Prijedoru02:03:20 Studentski otpor u Srbiji mi daje nadu u bolju budućnost

V današnjem svetu je težko ločiti zrno od plev, celo dobro od slabega, saj na vsakem koraku naletimo na relativizacije. Če je z resnim obrazom mogoče trditi, da so besede in početje ameriškega predsednika dobrodošel in nujen odgovor na vse mogoče krize, potem lahko z enako gotovostjo rečemo skoraj vse. Tudi zato so v takšnem trenutku potrebni ljudje, ki rečejo bobu bob in ne upognejo hrbta pod vsakim udarcem.

U emisiji RSE za 24. februar slušajte; Vlast bez prisustva opozicije izabrala gradonačelnika Novog Sada. Zašto lekari Urgentnog centra u Podgorici imaju obezbeđenje i koja švajcarska firma želi rudnik litijuma u BIH. Koliko je EU potrošila za kupovinu ruske nafte i gasa, koliko na pomoć Ukrajini.

V oddaji vas seznanjamo z nacionalno platformo za izposojo elektronskih knjig - Cobbiselo, ki je dobrodošla tudi za izposojo pri Slovencih po svetu, ki so včlanjeni v ljubljanski NUK, predstavljamo pa tudi zbirko knjižničnega gradiva Slovencev v zamejstvu in po svetu v Narodni in univerzitetni knjižnici. Predstavljamo tudi novo knjigo s področja migracij z naslovom Slovenske selitve v socializmu, gostimo francistko in sociologinjo kulture iz Ajdovščine Kajo Pečnik, ki že trinajst let biva v Veliki Britaniji, v Londonu pa med drugim vodi tudi slovenski pevski zbor, pogovarjali pa smo se tudi z mlado krajinsko arhitektko Zalo Dimc, ki si je izkušnje iz svojega delovnega področja nabirala na Danskem.

Preden je Brent Stirton pri zgodnjih dvajsetih začel s fotoreporterskim delom, je nosil vojaško uniformo. Južnoafričan, ki živi v Združenih državah, je obiskal krepko čez polovico držav sveta. Objavlja v največjih svetovnih medijih. Tudi za National Geographic, New York Times, Le Figaro, Der Spiegel. Prejel je več prestižnih nagrad World Press Photo. Svoje delo jemlje kot poslanstvo in z vso resnostjo. Poroča o tistih zgodbah, ki po njegovem mnenju niso deležne dovoljšnje pozornosti. S fotografijami skuša ganiti ljudi, da bi se bolje informirali. Sodeč po odzivih, mu uspeva.Zapiski: Brentova fotografija mrtve gorile Uradna spletna stran Brent Stirton na Instagramu Zgodbe: Svetovno uveljavljeni fotografi na pobudo Slovencev znanje prenašajo v Boliviji Zgodbe: Vse fotografira z enakim spoštovanjem in ljubeznijo kakor soproga med prebolevanjem raka

Danes minevajo trije meseci od zrušitve nadstreška železniške postaje v Novem Sadu, v kateri je umrlo 15 ljudi. Študenti in drugi protestniki - med drugim kmetje, kolesarji, motoristi in občani iz drugih mest - so zavzeli tri mostove čez Donavo. Za tragedijo, ki je pretresla ne samo srbsko, ampak tudi širšo javnost, krivijo korupcijo in nepreglednost pri obsežni večletni obnovi postaje. Pred železniško postajo so se ljudi zbrali ob 11. uri in 52 minut, to je čas, ko se je tragedija zgodila. 15-im žrtvam so se poklonili s 15-imi minutami tišine.

Minevajo trije meseci od zrušitve nadstreška železniške postaje v Novem Sadu, v kateri je umrlo 15 ljudi. Študenti in drugi protestniki so zavzeli tri mostove čez Donavo. Za tragedijo, ki je pretresla ne samo srbsko, ampak tudi širšo javnost, krivijo korupcijo in nepreglednost pri obsežni večletni obnovi postaje. Drugi poudarki oddaje: - Hamas in Izrael še četrtič izmenjala ujetnike. Zunanja ministrica Tanja Fajon na bližnjevzhodno turnejo. - Novi koprski škof Peter Štumpf v nagovoru ob umestitvi poudaril pomen sodelovanja. - Smučarskega skakalca Anžeta Laniška od zmage v Willingenu ločile štiri točke.

Ana María Arévalo Gosen je venezuelska fotografinja, ki živi v Madridu. Med drugim je dokumentirala življenje v ženskih zaporih Latinske Amerike in fenomen najstniškega starševstva v Venezueli. Sodeluje tudi s Pulitzerjevim centrom, New York Timesom in National Geographicom. Leta 2016, leto dni po poroki, je soprog Filip zbolel za rakom na modih. Njegovo pot do ozdravitve in njuno življenje je fotodokumentirala. Takrat je zares spoznala, kako delati. Ljudi mora fotografirati z enako ljubeznijo in spoštovanjem, kakor je tudi svojega soproga, pojasnjuje.Zapiski: Osebna spletna stran Ana María Arévalo Gosen na Instagramu Women behind the lens: capturing the ‘eternal days’ of female inmates in Venezuela These Nuns Were Excommunicated but Won’t Leave Their Convents Foto: Antonio Davila

Naša prošlost određuje našu budućnost - Iako prošlost ima veliki uticaj, važno je napomenuti da nismo potpuno determinisani njome. Ljudi imaju sposobnost da menjaju svoje životne pravce, razvijaju nove navike i donose nove odluke koje mogu oblikovati bolju budućnost. *Za suradnju molim javi se na email: dvorskidaniela@gmail.com Na osnovu prošlih iskustava sa promenama i izazovima, razvijamo sposobnost da se prilagodimo novim situacijama u budućnosti. Ako smo u prošlosti bili uspešni u prevladavanju poteškoća, možemo imati veću vjerojatnost da se nosimo sa budućim izazovima.

Osam ljudi je poginulo, sedam povređeno, u požaru 20. januara u staračkom domu u mestu Veliki Borak u beogradskoj opštini Barajevo. Više javno tužilaštvo objavilo je da je određeno zadržavanje do 48 sati za troje osumnjičenih zbog postojanja sumnje da su izvršili teško delo protiv opšte sigurnosti.

Gradbeni inšpektor je prepovedal uporabo še enega objekta, v katerem bivajo ljudje z duševnimi ali telesnimi ovirami. Po tistem v Solkanu je odločba doletela še eno stanovanjsko stavbo na Goriškem, in sicer pri Renčah. Druge teme: - Vojna v Ukrajini sprla vzhodnoevropske države - Na slovesnosti na Osankarici opozorila, da se je treba še naprej bojevati proti fašističnim ideologijam - Na veleslalomu v Kranjski Gori Neja Dvornik med deseterico, zmagala Švedinja Sara Hector

Izraelski premier Benjamin Netanjahu je sinoči pooblastil pogajalce za nadaljevanje pogovorov s Hamasom o izpustitvi talcev. Ta so zastala, potem ko sta strani druga drugo obtožili zavlačevanja. Premirja za zdaj sicer ni na vidiku. V Gazi je bilo samo v zadnjih 24-ih urah ubitih več kot 70 Palestincev, ki so v zadnjih dneh podvrženi še mrazu in poplavam. Drugi poudarki: - Lahko Elon Musk premeša karte v nemški politiki? - Od novega leta nekoliko dražji osebni dokumenti. - Smučarski skakalci so se preselili v Innsbruck.

V današnji nesreči letala na letališču Muan na jugozahodu Južne Koreje je umrlo najmanj 179 ljudi, preživela sta le dva člana posadke. Letalo je po pristanku zdrsnilo s pristajalne steze in trčilo v zid. Vzrok nesreče še ni potrjen, po nekaterih domnevah pa naj bi šlo za posledico slabega vremena, trka z jato ptic ali kombinacije obojega. Druge teme: - Na Hrvaškem potekajo predsedniške volitve; kot kaže, bo potreben drugi krog. - V Gruziji protesti opozicije ob zaprisegi novega predsednika Kavelašvilija. - Kakovost zraka marsikje v Sloveniji pozimi slaba, leta 2030 začnejo veljati še strožje zahteve.

Australsko vijeće socijalnih službi (ACOSS) objavilo je izvještaj "Faces of Unemployment" za 2024. godinu, koji je otkrio da čak 557.000 ljudi trenutno prima naknadu za nezaposlene više od godinu dana. Između ostalih zahtjeva, Vijeće je pozvalo saveznu vladu da poveća isplate naknada za nezaposlene, sa sadašnjih 56 dolara na najmanje 82 dolara dnevno, kao i da okonča automatske obustave plaćanja.

Naši psihijatri Olivera Vuković i Roberto Grujičić danas pričaju o agresiji, jer ste vi to tražili. Šta je zapravo agresivno ponašanje, kako ga prepoznati i zašto se čini da smo danas agresivniji nego ikad pre? Da li je ova percepcija istinita ili je samo odraz savremenog društva i medija? Razgovaraćemo o tome zašto se termin "agresija" sve češće koristi, kako kultura i tehnologija oblikuju naš odnos prema agresiji i koji su različiti oblici agresivnog ponašanja - od pasivne agresije do fizičkog nasilja. Agresivnost je deo ljudske prirode, ali ne nužno u negativnom smislu. Evolutivno gledano, agresija je služila kao mehanizam za preživljavanje - zaštitu teritorije, resursa i potomstva. Međutim, u savremenom društvu, gde se fizička borba retko koristi za rešavanje problema, agresivnost se često manifestuje u društvenim i psihološkim oblicima. Važno je naglasiti da agresivno ponašanje nije "neizbežno." Ljudi poseduju sposobnost samorefleksije, empatije i kontrole impulsa, što omogućava upravljanje agresijom na konstruktivan način. Na nju utiču i spoljašnji faktori, poput kulture, vaspitanja, stresa i društvenih normi. Najčešći oblik agresivnosti kod ljudi je verbalna agresija, koja uključuje kritike, uvrede, sarkazam i omalovažavanje. To je često prva linija ispoljavanja frustracije jer je društveno prihvatljivija i manje kažnjiva od fizičke agresije. Međutim, pasivna agresija, poput ignorisanja, zadržavanja ljutnje ili manipulacije, takođe je vrlo česta, jer omogućava izražavanje negativnih emocija na indirektan način. Uz priču o agresivnosti u ovoj epizodi pokušaćemo da razumemo šta nas podstiče na ovakvo ponašanje i kako možemo da izgradimo zdravije načine izražavanja emocija. Dodatni sadržaji su na raspolaganju i na YouTube kanalu za članove, kao i na Patreonu. Podržite nas i pretplatite se za naše ekskluzivne sadržaje: https://www.patreon.com/c/dvaipopsihijatra/

Bolovi u leđima, problemi s mentalnim zdravljem i artritis samo su neka od hroničnih oboljenja koja pogađaju dvoje od pet australijskih radnika. Novi izvještaj pokazuje da je trećina onih koji pate od ovih stanja napustila posao zbog stresa i nedostatka podrške. Mnogi su također iskusili diskriminaciju zbog svojih bolesti.

Stiglo je ljeto, a s njim i kupači. Jedna majka iz Melbournea čiji se sin prije 10 mjeseci utopio se nalazi među onima koji mole ljude da poslušaju poruke o sigurnosti dok nove brojke pokazuju rekordan broj žrtava migrantskog porijekla.

Vladan Beara je psiholog i psihoterapeut sa 25 godina radnog iskustva. _______________________________________________________________________________________________ Sponzori ⚡️ Crux suplementi: Ja koristim Ashwagandu pred svako snimanje podkasta ili pred neku meni lično važnu aktivnost koja zahteva moj fokus i energiju. Pružite prirodnu snagu svom umu i telu:

Nova epizoda podkasta pod zaštitom Međunarodnog PEN centra "Dobar loš zao" uletela je u vaš život! U njenom prvom delu Nenad Kulačin i Marko Vidojković proučavali su koliko je crvene farbe dovoljno da bi novosadski trg ostao crven, usvojili su predsedničku usmenu odluku da ćete biti krivi ako vas naprednjak nasadi na haubu, osudili su Čelu jer ne zna u koje mu odeljenje ide sin, a sa osrednjim uzbuđenjem dočekali su nove, već viđene sukobe na Kosovu, ali sad na malo drugačiji način. Gošća u ovoj epizodi televizijska i radijska megazvezda, aktivistkinja i ulični kontrolor rada Informera, Dubravka Duca Marković! U razgovoru koji nije ličio ni na jedan prethodni razgovaralo se o svemu - od odbrane starog savskog mosta, preko visine penzija i neizbežnog Bajage, sve do toga ko je sve ružan na našoj javnoj sceni i zašto je to jedan od glavnih aduta za uspeh u Srbiji. Uz mnoštvo anegdota iz svoje epohalne karijere, Duca je sebi obezbedila titulu gošće kakvu DLZ nikada nije imao, niti će. Osim kada dođe ponovo. U Magarećem kutku možete videti koliko je Jovana Jeremić niža od puške Hekler i Koh, koja nije isti model kojim je ubijen Đinđić ali liči (momci su dobili naređenje da se to napiše na ovom mestu, usled njihovog nepoznavanja opreme za ubijanje). DLZ, samo na našem portalu!

Svakog tjedna diljem Australije više od 400 000 ljudi posjećuje organizaciju Neighbourhood House ili neki društveni centar. Međutim, ova se dobrotvorna organizacija bori sa zadovoljavanjem sve veće potražnje za uslugama, uključujući pomoć u hrani i financijsku potporu.

Uvođenje digitalnog sveta u nastavu, korišćenje društvenih mreža kao pomoć u predavanju, ključni su ako nastavnici žele da njihov čas današnjim đacima bude zanimljiv i da nešto nauče, smatra jedna od omiljenih nastavnica srpskog, višestruko nagrađivana za svoj rad i proglašena za najboljeg onlajn predavača tokom pandemije, Anđelka Petrović, koju šira javnost zna sa Instagram profila „Just srpski“. Naša gošća, iz ličnog iskustva, objašnjava da današnja deca vole školu, ali da im nastavu i gradivo, koje često nije prilagođeno njihovom uzrastu, treba učiniti zabavnim. „Deca se danas snalaze u digitalnom svetu i to je nešto što svi poznaju, što im je blisko. Nažalost, ne možemo isto reći za većinu lektira koje po programu treba da čitaju ili gradiva u drugim predmetima. Međutim, ako uklopite moderno, tehnologiju, mreže i nastavu u učenje protokolarnog gradiva, imaćete dobitnu kombinaciju, koja će decu motivisati da steknu znanje“, priča Anđelka, čija su dva časa nagrađena upravo kada je spojila gradivo sa internetom i društvenim mrežama. Odnos nastavnika i škole prema učenicima, međutim, zavisi od mnogo faktora, a među njima su najvažniji roditelji, koji često ne razumeu novine u predavanju i pristup pojedinih nastavnika. „Desilo se da sam pokušala da uvedem neke novine u moju školu, ali je to naišlo na negodovanje samo dva roditelja, dok ostali nisu uopšte reagovali, samo su ćutali. Ljudi kao da se plaše modernizacije, čak i kad je ona dobra i kad je jasno da će imati pozitivan efekat na njihovu decu“, kaže naša gošća, koja predaje srpski malim prirodnjacima u Matematičkoj gimnaziji. Nastavnici moraju da shvate da je škola „živi organizam“, i da ne mora sve, uvek, da ide po planu i programu. Takođe treba da idu u korak sa vremenom, inače gube autoritet kod dece, čemu mnogi roditelji često doprinose, smatra ona. „Mi u školi ne smemo da podrivamo autoritet roditelja ma kakvi oni bili, ali isto tako oni ne bi trebalo to da rade kad su nastavnici u pitanju. Međutim, jasno je da mnogi nipodaštavaju nastavnike pred decom, a to je jedan od razloga zašto se gubi autoritet u školi“, kaže Anđelka. Učenicima je potrebna podrška i pomoć, posebno onima koji je nemaju kod kuće, a željni su znanja i pažnje. „Ima dece koja neće da pišu. Nikad nemaju svesku i olovku, kažu da slušaju i pamte, što je, naravno, nemoguće. Zato su upravo najveći izazov učenici koji beže od učenja, misle da već sve znaju, kad takvog đaka ‚spustite na zemlju‘ i stimulišete ga da stekne znanje je zaista veliki uspeh“, kaže Anđelka. Učenici ažurno prate Instagram profil svoje nastavnice, daju joj savete, predloge, upućuju kritike i ponosni su na nju. „Prate sve što radim, pa tako znaju i šta mi se dešava u životu. Trčala sam nedavno polumaraton, pa kad sam došla u školu, odmah su se skupili oko mene i uglas pitali ‚gde je medalja?‘ i ‚kako sam mogla da dođem na posao bez nje?‘“, uz osmeh priča Anđelka.

U više gradova u Srbiji odata počast stradalima u nesreći na novosadskoj Železničkoj stanici, protivnici protesta ponovo pravili incidente. Na zgradu Opštine Zvečan na Kosovu bačena eksplozivna naprava, Crna Gora upozorava na delovanje turskih, gruzijskih i ruskih kriminalnih grupa u regionu.

Ljudi kažu da je Beyonce precijenjena, da Severina nije relevantna i da Tito nije bio zgodan kad je bio mlad. Jesu li u pravu?! Ili je to samo jedno od - nepopularnih mišljenja? Ima li uopće svrhe raspravljati o tome i koja to nepopularna mišljenja imamo nas dvije? Treba li se ljubiti na cesti? Smijemo li djeci zabraniti mobitele? I da li je važno što čitaš - dokle god čitaš? Poslušajte!

Ima li LinkedIn smisla? LinkedIn je postala društvena mreža koju mrziš ili voliš, a još smo prije pisali kako je ona postala odlagalište objava za samohvalu i šuplje inspiracije. Usprkos tome, naš Ivan Brezak Brkan moderirao je panel na AllWeb konferenciji u Tirani gdje je s dvoje LinkedIn influencera, koji zajedno broje preko 200.000 pratitelja, debatirao o smislenosti ove društvene mreže.Uz to, idući izvor informacija također dolazi iz regije, ali ovaj put iz Srbije kojom je odjeknuo mobbing skandal. Voditeljice WANNABE magazina navodno su zlostavljale svoje zaposlenike i zbog priča koje su počele kružiti internetom mnogi influenceri su bojkotirali Wannabe Digital Awards. U svakom slučaju, u regiju je stigao trend kojeg zovemo "otkazivanje girlboss feminizama". _______________0:00 Uvod1:04 Kako ovi influenceri brane LinkedIn4:37 Oko ovoga se IBB i Jasmin ne slažu...8:30 Ti si odgovoran kako ti izgleda LinkedIn feed, a ne influencer15:30 Jasminova taktika za pametnije komentiranje18:30 Otkrivamo što trebate, a što nikako ne smijete raditi na LinkedInu24:00 Treba li objavljivati na dva jezika?28:00 Padaju "girl boss feministkinje"34:35 Komentar Netokracija Srbije38:“5 Ljudi sve više pričaju o mobingu44:00 FLOP - Mark Zuckerberg snimio užasnu pjesmu44:30 FLOP - Mango koristi AI modele47:00 TOP - U svemir leti drveni satelit48:30 TOP - Elon Musk izbacio Stevena Kinga s Twittera jer ga je nazvao prvom damom_______________

Dr Milena Bratičević istražuje mentalno zdravlje, otpornost i svesnost. _______________________________________________________________________________________________ _ Sponzori ⚡️ Crux suplementi: Ja koristim Ashwagandu pred svako snimanje podkasta ili pred neku meni lično važnu aktivnost koja zahteva moj fokus i energiju. Pružite prirodnu snagu svom umu i telu:

Izraelski premier Benjamin Netanjahu je sporočil, da je z Donaldom Trumpom od njegove vnovične izvolitve za ameriškega predsednika govoril že trikrat, osrednja tema pa je bila nadaljnja ameriška podpora Izraelu. Izraelski predsednik Isaac Herzog in njegov ameriški kolega Joe Biden bosta po napovedih v torek govorila tako o razmerah v Gazi kot v Libanonu. V izraelskih napadih na Gazo je bilo samo danes ubitih že več kot 40 ljudi. Največ v Džabaliji na severu enklave, od tega 13 otrok. Ob tem je slišati opozorila, da intenzivnost napadov na sever enklave kaže na etnično čiščenje območja. Izrael krepi tudi napade na Libanon. Odmeva pa tudi odločitev Katarja, ki je sporočil, da se umika iz mirovnih pogajanj med Izraelom in Hamasom. V oddaji tudi: - Rusija in Ukrajina izvedla obsežne medsebojne napade z droni. - V naftno bogatem Azerbajdžanu jutri začetek 29. podnebne konference. - V Stožicah nogometni derbi med Olimpijo in Mariborom.

U emisiji RSE o događanjima u Srbiji posle tragedije u kojoj je poginulo 14 ljudi i troje teško povređeno. Kako protiče glasanje na predsedničkim izborima u Sjedinjenim Državama. U Bosni i Hercegovini, Skupština RS odlučila da su grb i himna Srbije u zvaničnoj upotrebi.

Uničujoče poplave, ki so zajele jugovzhod Španije, so zahtevale najmanj 64 življenj, številne ljudi pogrešajo. Neprevoznost cest in nedostopnost krajev otežujeta delo reševalcem. Močno deževje, ki se premika proti severovzhodu, je napovedano tudi za prihodnje dni. V Kataloniji velja rdeči alarm. Evropska unija je napovedala pomoč, prav tako Slovenija. V oddaji tudi o tem: - Izrael nadaljuje napade na jug Libanona in sever Gaze, kjer so Bejt Lahijo razglasili za območje katastrofe. - Dodatne carine na uvoz električnih vozil iz Kitajske bi lahko še bolj ogrozile nemško družbo Volkswagen. - Med prazniki spremenjen prometni režim v okolici pokopališč

Sanja Radović je doktor nauka u oblasti evolucione biologije, žrtva narcisa i osnivač centra "Postoji način". _______________________________________________________________________________________________ _ Sponzori ⚡️ Crux suplementi: Ja koristim Ashwagandu pred svako snimanje podkasta ili pred neku meni lično važnu aktivnost koja zahteva moj fokus i energiju. Pružite prirodnu snagu svom umu i telu:

Sanja Radović je doktor nauka u oblasti evolucione biologije, žrtva narcisa i osnivač centra "Postoji način". _______________________________________________________________________________________________ _ Sponzori ⚡️ Crux suplementi: Ja koristim Ashwagandu pred svako snimanje podkasta ili pred neku meni lično važnu aktivnost koja zahteva moj fokus i energiju. Pružite prirodnu snagu svom umu i telu:

Izraelska vojska stopnjuje napade v Libanonu. Prvič je napadla v bližini središča Bejruta, le nekaj metrov od stavbe parlamenta. Skupno je bilo ponoči ubitih najmanj 17 ljudi. Varnostni svet je medtem pozval k umiritvi razmer na vseh frontah Bližnjega vzhoda. Generalni sekretar organizacije Antonio Gutteres je razmere v regiji primerjal s peklenskimi plameni. Ostali poudarki oddaje: - Zaslišanja evropskih komisarskih kandidatov v prvi polovici novembra; slovenska kandidatka Marta Kos pred odborom za zunanje zadeve. - Dograditev mariborske onkologije: ponudbo države o odkupu stanovanj sprejelo le 5 lastnikov. Danes na obisku premier Golob in ministrica Prevolnik Rupel. - Obilno deževje povzročilo nekaj nevšečnosti: podrta drevesa in zemeljski plazovi, zalilo tudi nekaj cest in objektov.

Nedavno je u Australiji boravila skupina hrvatskih filmaša koji su, predvođeni producentom Nikolom Mihaljevićem, snimali razgovore s Hrvatima u pripremi za dokumentarni film Naši ljudi.

Dr Aleksandar Matić pomaže ljudima da naprave personalizovane treninge i ishranu. _______________________________________________________________________________________________ _ Sponzori ⚡️ Crux suplementi: Ja koristim Ashwagandu pred svako snimanje podkasta ili pred neku meni lično važnu aktivnost koja zahteva moj fokus i energiju. Pružite prirodnu snagu svom umu i telu:

V Libanonu razmere ostajajo napete. Izraelska vojska je v minulih 24-ih urah obstreljevala tisoč 600 tarč; večinoma na jugu Libanona, pa tudi v dolini Beka, ki velja za trdnjavo Hezbolaha. Ciljno usmerjen je bil tudi napad na Bejrut, tarča je bil poveljnik južne fronte skrajnega gibanja, Ali Karake, a je napad preživel. Po podatkih libanonskega ministrstva za zdravje je bilo v izraelskih napadih ubitih skoraj 500 ljudi, med njimi 35 otrok, več kot tisoč 600 je ranjenih. V Izraelu so razglasili izredne razmere. Vse državljane so pozvali, naj ostanejo v zakloniščih. Druge teme: - Začetek splošne razprave Generalne skupščine Združenih narodov v senci dogajanja na Bližnjem vzhodu. - Sindikati javnega sektorja in vlada uskladili besedilo novega plačnega zakona, podpisali ga bodo jutri. - Opolnoči so se pocenila pogonska goriva na bencinskih servisih zunaj avtocest, cenejše tudi kurilno olje.

Dr Vuk Devrnja je lekar i osnivač Twistmed kompanije. _______________________________________________________________________________________________ _ Sponzori ⚡️ Crux suplementi: Ja koristim Ashwagandu pred svako snimanje podkasta ili pred neku meni lično važnu aktivnost koja zahteva moj fokus i energiju. Pružite prirodnu snagu svom umu i telu:

Danes praznujemo dan vrnitve Primorske k matični domovini. S praznikom se spominjamo 15-ega septembra 1947, ko je bila uveljavljena pariška mirovna pogodba z Italijo, ki je takratni Jugoslaviji in s tem tudi Sloveniji dodelila velik del Primorske. Na popoldanski slovesnosti bo imel nagovor predsednik vlade Robert Golob, udeležila se jo bo tudi predsednica republike Nataša Pirc Musar. Druge teme: - Na ulicah Tel Aviva sinoči več kot miljon protestnikov. Zahtevali dogovor o izpustitvi talcev v Gazi. - Več držav srednje Evrope v primežu poplav: uničenih na tisoče domov, terjale tudi smrtne žrtve. - Hitri vlak iz Gorice v šestih urah do Rima, v osmih do Neaplja. Italija želi hitri vlak pripeljati tudi do Ljubljane.

Kolesarski as Primož Roglič je zelo blizu novemu uspehu, popoldne lahko znova postane kralj dirke po Španiji. Danes namreč kolesarje čaka še zadnja etapa, vožnja na čas. Kljub temu, da ima 34-letnik pred najbližjim zasledovalcem, Avstralcem Benom O'Connerjem, dve minuti in dve sekundi prednosti, ostaja previden. Drugi poudarki oddaje: - V Izraelu vse večji protesti za premirje v Gazi in izpustitev talcev. - Zahodni obveščevalci kritični do delovanja Irana in Kitajske. - V središču Kamnika danes povorka narodnih noš.

Dr Marko Jovašević je lekar i psihoterapeut. Problemi sa kojima se najčešće bavi, kroz sistemski pristup, su problemi povezani sa emocijama, bračni, porodični i ljubavni problemi, kao i problemi koji se ispoljavaju kroz simptome kao što su anksioznost, depresivne epizode i fobije. _______________________________________________________________________________________________