Podcasts about svako

Country is the term at the heart of Australian Indigenous heritage and continuing practices. The environments we are part of, carry history spanning tens of thousands of years of First Nations presence, culture, language, and connection to all living beings. So, how should architects, government bodies and creative practitioners interact with Indigenous knowledge when designing our urban surroundings? - Svako mjesto u Australiji ima svoju povijest koja se temelji na desetcima tisuća godina kulturnog naslijeđa. Sve veći pomak u dizajniranju okoliša ima za cilj učiniti ovo lokalno znanje vidljivim u našim životnim prostorima. U ovotjednoj epizodi Vodiča za useljenike, stručnjaci iz zajednice australskih starosjedilaca, ali i iz drugih neautohtonih zajednica dijele uvide o kreiranju prostora i izgradnji zgrada koje se temelji na aboridžinskim i zapadnjačkim sustavima znanja.

Anyone new to Australia can appreciate how important it is to keep your mother tongue alive. Language is integral to your culture and Australia's Indigenous languages are no different, connecting people to land and ancestral knowledge. They reflect the diversity of Australia's First Nations peoples. More than 100 First Nations languages are currently spoken across Australia. Some are spoken by only a handful of people, and most are in danger of being lost forever. But many are being revitalised. In today's episode of Australia Explained we explore the diversity and reawakening of Australia's First languages. - Svako ko je nov u Australiji može shvatiti koliko je važno održati svoj maternji jezik živim. Jezik je sastavni dio vaše kulture i autohtoni jezici Australije se u tome ne razlikuju, povezujući ljude sa zemljom i znanjem predaka. Oni odražavaju raznolikost naroda Prvih naroda Australije. Više od 100 jezika Prvih naroda trenutno se govori širom Australije. Neke govori samo šačica ljudi, a većina je u opasnosti da se zauvijek izgubi. Ali mnogi se revitaliziraju. U današnjoj epizodi Australia Explained istražujemo raznolikost i ponovno buđenje prvih jezika Australije.

Na čelo RTS-a moraju da dođu profesionalci, a budućem direktoru javnog servisa morao bi zakonom da bude zabranjen uticaj vlasti. RTS se ne bavi građanima, iako ga oni finansiraju. Vlast je u potpunosti uništila lokalne medije u Srbiji sa jasnom namerom da uguši glas naroda. Svako novinarstvo je teško, ako se radi na pravi način. Mnogi nezavisni novinari su životima platili cenu slobodne reči u Srbiji. U vremenima krize građani se okreću kredibilnim medijima. Društvene mreže je najteže kontrolisati jer nemaju zakonsku odgovornost, dok je podkast najbrže rastući medij na svetu. Digitalne platforme su budućnost novinarstva. Gost: Branko Čečen, Novinar i urednik

"Svako sada može da radi šta hoće i bez posledica ako pripada odgovarajućoj strukturi, a to je za 21. vek neprihvatljivo stanje u jednoj državi", rekla je za N1 profesorka Beogradskog univerziteta, nekadašnja rektorka univerziteta i jedna od inicijatorki ProGlasa Ivanka Popović. Studentske pobune i blokade fakulteta, kako je rekla, mogu da budu pokretač promena i pomak u aktiviranju i buđenju društva, a na tom putu, dodaje, veoma je važna podrška njihovih nastavnika.

Bogato, zabavno, zanimljivo, riskantno, uzbudljivo, svakako avanturističko detinjstvo, jedan je od najvažnijih uslova za dobrog dečjeg pisca, priča u novoj Mamazjaniji, Uroš Petrović, naš višesturko nagrađivani dečji književnik, koji bajkama osvaja svet najmlađih. Današnje detinjstvo u mnogo čemu se razlikuje od odrastanja pre 20, 30 ili 50 godina. Nije bilo virutelnog sveta. Međutim, Petrović smatra da ni taj svet ne mora da bude loš, ako se kontrolisano koristi i upotrebljava za nova kvalitetna saznanja. „Svako vreme je drugačije, deca su danas manje kreativna, dekoncentrisana su, pažnja im leti, ali to je zasluga interneta, koji koriste od najranijih dana. Međutim i dalje čitaju knjige i to ohrabruje. Te knjige, kao i filmovi, emisije, moraju da prate trendove i tematiku koja zanima savremene generacije. Ipak, ja pišem ono što mene interesuje i dobro prolazi kod dece“, priča sa osmehom Petrović. Osim knjiga, kreirao je i više društvenih igara koje su mu takođe donele brojne nagrade. „Kao što čitaju, tako se i igraju. Nije tačno da sva deca najviše vremena provode pred ekranom. Na radionicama sa decom, pričamo o igrama, knjigama, oni dosta pišu, vole zagonetke, pitalice, a sa odgovorima koje daju, uvek pobede odrasle. Logički razmišljaju i vrlo su informisani“, kaže naš gost, čije se knjige prevode i čitaju širom Evrope. Deca treba da budu napolju u prirodi, da istražuju i dolaze do različitih saznanja sama, bez pomoći roditelja. A svet igrica i interneta je dobar jer pruža beskrajne mogućnosti, ali samo ako se pravilno koristi, smatra Uroš. Ispričao nam je kako je postao pisac za decu i koliko najmlađi danas čitaju i koje teme su najaktuelnije. Prisetio se kroz razgovor kako je došao na ideju da kreira društvene igre i opisao nam kad su ga deca na radionicama najviše iznenadila. Otkriva nam i šta je najvažnije za srećno detinjstvo, ali i kako internet i virtuelni svet mogu biti dobri za dete. U centru većine Uroševih knjiga je dete, koje je samo i napušteno, koje se bori za sebe, nailazi na brojne prepreke, borbe, rizike, mistične pojave, ali svaki korak koji napravi čini ga hrabrijim, odvažnijim, i starijim. „To su večne teme, deca koja se bore za sebe, bez mame i tate da im vise nad glavom. Kao i bajke koje deca vole da čitaju u svim uzrastima, jer mašta se razvija celog života, a dete u nama živi bez obzira na godine“, zaključuje Uroš.

NAMIJENJENO ISKLJUČIVO ZDRAVSTVENIM DJELATNICIMA. PRISTUPOM PODCASTU POTVRĐUJETE DA STE ZDRAVSTVENI DJELATNIK.PREDAVAČ:Mr.sc. BORKO RAJIČ specijalista pedijatrije Odjel za neuropedijatriju Pedijatrijske klinike KCU SarajevoSarajevo, BiHLINK NA TEČAJ Pristupom na CME aktivnost na Portalu CME.ba imate priliku da na kraju iste uradite završni test, te da dobijete akreditovani CME certifikat.Hemofilija je na svu sreću rijetka bolest koja se u zemljama u razvoju poput naše ne otkriva na vrijeme. Svako dijete koje ima sklonost ka krvarenju, posebice u zglobove, zaslužuje pažnju liječnika, budući da opetovana krvarenja ostavljaju posljedice koje se lako mogu prevenirati.Profilaksa hemofilije nije komplicirana, a na tržištu danas postoje moćni novi lijekovi koji omogućavaju kvalitet života za pacijente sa hemofilijom koji je komparabilan sa opštom populacijom. U ovom zanimljivom tečaju, autor daje osnovne postulate i smjernice za dijagnozu i tretman hemofilije shodno današnjim važećim preporukama.Tečaj je preporučen za specijaliste i specijalizante: hematologije, interne medicine, porodične medicine, pedijatrije, opšte i dječije hirurgije, a pogodan je i za studente medicine.Tečaj je besplatan za registrirane članove. Registracija je također, besplatna.Tečaj je akreditovan od strane Ljekarske komore Tuzlanskog kantona.----------Ukoliko želite postati partner portala CME.ba ili želite da se Vaš brand ili audio poruke pojave na našim podcastima, mollimo da se javite na email info@cme.ba. Više informacija za potencijalne partnere potražite na OVOM LINKU. ROCHE d.o.o. – ROCHE Ltd. Roche Bosna i HercegovinaDisclaimer: This post contains affiliate links. If you make a purchase, I may receive a commission at no extra cost to you.Portal CME.ba je najbogatija platforma za medicinsko usavršavanje u regionu. Sve komentare ili prijedloge možete poslati na: Facebook Instagram Twitter LinkedIn Email na info@cme.ba Hvala na slušanju!

Svako je vrijeme istodobno i vrijeme proroka, sa svom njihovom blagoslovnom silinom i zahtjevnošću, i vrijeme službenika, onih koji služe i djelima i riječima, služe ljubavlju, i vrijeme čuvara, vrijeme onih koji se prema Evanđelju odnose kao prema nečemu zadanomu, nepokretnomu, te stoje pred njim, gotovo kao njegova mjera.

Svako živo biće traži zadovoljstvo ali samo jedno dotiče srce, a to je zadovoljstvo kod primanja i pružanja ljubavi.

Fundamentalna potreba svih nas je ljubav. Svako biće teži zadovoljstvu: od sitnog malog mrava do kraljeva i premijera.

"Svako iskustvo donosi neko novo znanje i unaprediš se pomalo." U 219. epizodi Pojačalo podkasta čućete priču Miodraga Ignjatovića, u Nišu poznatijeg kao Miša Cipela. Naravno, kao i uvek priča počinje od Mančmelou pitanja: "Šta si hteo da budeš kad porasteš?", a Miodrag je hteo da bude arheolog, pa veterinar, pa je na kraju završio biologiju i danas je biolog. Bar na papiru. Inače je jedan od naših uspešnijih stock fotografa. Miodrag je prvo slikao cveće. Zatim je sa svojim drugarima radio video spotove, pa slike za razne potrebe i polako je priča iz potpuno amaterske prerastala u profesionalnu. Kamera je počela da donosi pare i snimajući južnjačke seoske svadbe u okolini Niša. To je svojevrsno iskustvo, koje Miodrag veoma preporučuje mladim videografima i fotografima, da bar jedan deo svog vremena posvete snimanju svadbi. Tu se peče komunikacija i rad sa ljudima, koji su neophodni u ovom poslu. Međutim, nakon par godina snimanja svadbi i pomalo koketiranja sa stockom, Miodrag rešava da se posveti stock fotografiji i da se bavi samo time. Odlazi na Tajvan na Getty images event gde osvaja određenu sumu novca, koju koristi na licu mesta za snimanje dobrih stock fotki. Radi timski sa još nekoliko drugara i detaljno nam objašnjava kako je to izgledalo. Nakon korone provodi sa porodicom tri meseca tamo i vraća se u Srbiju. U ovoj epizodi čućete mnogo korisnih saveta kako početi i nastaviti sa stock fotografijom, ima li to finansijskog smisla i kakav pristup tom poslu treba odabrati. Obavezno poslušajte! Teme u epizodi: - Uvod i predstavljanje - Kad porastem biću - Dečački dani i slobodno vreme - Ako ne biologija, šta onda? - Kako je Miodrag naučio da radi sve što radi - Odakle interesovanje prema stok fotografiji - Prvo fotografisanje u inostranstvu - Kako preživeti kovid kao fotograf - Vraćanje u ritam nakon Covida - Da li je kasno početi sa Stockom sad. - Savet početnicima o početnoj opremi - Da li i koliko treba pratiti trendove - Da li dolazi do zasićenja Podržite nas na BuyMeACoffee: https://bit.ly/3uSBmoa Pročitajte transkript ove epizode: https://bit.ly/43XdZet Posetite naš sajt i prijavite se na našu mailing listu: http://bit.ly/2LUKSBG Prijavite se na naš YouTube kanal: http://bit.ly/2Rgnu7o Pratite Pojačalo na društvenim mrežama: Facebook: http://bit.ly/2FfwqCR Twitter: http://bit.ly/2CVZoGr Instagram: http://bit.ly/2RzGHjN

U ovoj epizodi Nemanja Milović priča o "20 pravila za život" koja vam mogu pomoći da postignete sreću i ispunjenost.

Kinološki savez Srbije radi nelegalno jer nije registrovan po zakonu. To je organizacija koja štancuje rodovnike i uzima novac za nepostojeće stvari. Ovakav Kinološki savez treba zabraniti jer je on izvor pasa koji nisu evidentirani. Svaki vlasnik psa u urbanoj sredini bi po zakonu morao da ima položen ispit za socijalizaciju, da je to slučaj, na ulicama ne bilo ujeda pasa. U suprotnom, svaki pas je potencijalna opasnost. Hiper produkcija pasa je direktna posledica neprimenjivanja Zakona. Odgajivačnice u Srbiji "proizvode" godišnje preko 62.000 pasa. Svako ko ima tri ženke, morao bi da ima registrovanu odgajivačnicu za pse, što većinom nije slučaj. U Azilu u Požegi je ubijen za godinu dana 2421 pas, 716 je uginuo, samo 44 je udomljen, od postojećih 4000 pasa To govori da je u ovom azilu procenat eutanazije pasa ogroman. Gosti: Branko Marić, Predsednik Asocijacije nemačkih ovčara Srbije i Ivana Milošević, aktivistkinja iz Užica

Bing ima ChatGPT, a Google će imati svog Barda.

Podržite me na Patreonu: https://www.patreon.com/agelastJednokratne donacije kanalu: https://www.paypal.me/agelastpodcastKripto donacije: BTC: 1BdrToPVPRbMtzPkdX8z3wviTHZZyzqD7wETH: 0xe189975f215102DD2e2442B060D00b524a608167FB: https://www.facebook.com/galebnikacevicInstagram: https://www.instagram.com/agelast_/Twitter: https://twitter.com/GalebNikacevA1: https://a1.rs/privatniLegend WW: https://www.legend.rs/Iskoristite promo kod ZLAGELAST za 15% popusta na CBD artikle: https://bit.ly/3B1yzORKada odete u prosečan restoran i otvorite kartu pića, šta vidite? Svako vino ima ime, brend, poreklo. Svaki viski, konjak, džin ili vodka, takođe. A šta je sa rakijom? Zašto kada otvorimo kartu pića u delu gde je rakija stoji samo „šljiva, dunja, kajsija” i to je to? Koliko, zapravo, znate o rakiji? O procesu proizvodnje, o njenom kulturnom nasleđu i društvenoj ulozi? Koliko je rakija, u velikoj meri, srozana takozvanom kulturnom kontaminacijom kroz način na koji je prikazivana u serijama, filmovima, internet mimovima. Kakva je zakonska regulativa kada je rakija u pitanju? Koliko nam ona, zapravo, šteti? I šta bi rakija mogla da nam donese? Rakija bi mogla rame uz rame da stoji sa najboljima — konjakom, viskijem, burbonom, ali put do takvog statusa je dug, iako već imamo vrhunski proizvod. U ovoj epizodi, pretpostavili ste, pričaćemo o rakiji. Gosti su stručnjaci za rakiju, autori bloga „Rakija, uglavnom”, Ilija Malović i Zoran Radoman. Dvojac koji se iz sve snage trudi da rakiju predstave u svetu, ali i kod nas, na pravi način. U ovoj epizodi, uglavnom o rakiji, ali i uz dobru degustaciju. Probali smo neke od najboljih rakija u regionu, dali preporuke i proveli više sati u kvalitetnom razgovoru.Audio: Marko IgnjatovićInstagram:Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_7/Audio: Marko IgnjatovićInstagram:Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_7/

Svako se ponekad razboli, pa tako i Nenad Kulačin. Ostade junak bolan da leži kod kuće, a sva se muka snimanja DLZ svalila na nejaka pleća Vidojković Marka.  Srećom po njega, Nenada i gledaoce, gošća u ovoj epizodi je diva srpskog novinarstva i zvezda dnevnog lista "Danas", Snežana Čongradin, koja se Marku pridružila od najavne špice do priloga za "laku noć", osećajući se u Nenadovoj fotelji kao u svojoj fotelji. Kao što imamo hibridnu državu, tako imamo hibridnu epizodu DLZ u kojoj su video prilozi služili ne samo za komentarisanje nego i za pokretanje velikih i važnih društvenih tema.  Snežana je govorila o ugroženosti novinara u Srbiji, o strahu da će u BiH doći do krvoprolića, prilog o "naprednjaku iz kockarnice" ju je rasplakao i još mnogo mnogo toga. U Magarećem kutku moći ćete da vidite kao se Šapić pred našim očima smanjuje sve više i više. DLZ, istovremeno na našem portalu i YouTube!

Rastući životni troškovi izazivaju krizu u kućnim budžetima Australaca. Anglicare Australia, udruga koja pruža podršku pojedincima, obiteljima i zajednicama u urbanim, ruralnim i udaljenim područjima, ima novo izvješće za koje kažu da pokazuje puni razmjer krize.

Novak Mirković, Spejs Noksi, objavio je novi album „Kuća zabave“, tri godine nakon prvenca „Subliminal“. U međuvremenu, kategorisali su ga kao repera, trepera, Zicera, „divlje dete“ srpskog andergraund hip-hopa (ovaj nam je favorit), da bi, tri godine kasnije, isporučio album ništa nalik navedenom. Ima tu još uvek repa, ali i pevanja (?!), neona osamdesetih, surfovanja na mračnim talasima, prodidžijevskih semplova, razbijanja klubova – bukvalno svega od Nirvane do Velike Plane – da biste se na kraju našli ostavljeni sa zbirkom referenci od Lavkrafta do Matrixa, pa ti biraj šta ti leži. Sa Novakom smo o „Kući zabave“, prešaltavanju na elektronski zvuk i statusu alternativne muzike na domaćoj sceni razgovarali tek čas uoči početka promocije albuma, čija je startna tačka Kulturni centar Lab u Novom Sadu, gde će nastupiti 1. oktobra. Autorka teksta: Branislava Kolarov Tekst je dostupan na sajtu Oblakodera u rubrici Podrum.

"Same routine, same superstitions" u Lazarevcu (1:5) i protiv Lučana na JNA (6:0). On the Road u Uherskom Hradištu i odjeci početka Partizanove LK kampanje. (Pr)ocene prvih kontrolnih nastupa košarkaša (ima li razloga za brigu?), mini turneja u Španiji, spektakl u Fuenlabradi. Svako ima svoje predgrađe. Snimili Lemmy, Gazza, Crk i kapetan Ercegović (na suvom). Trajanje: 130 min. Pokrenuli smo PATREON, pa ko želi sada može da časti za neko pivo, dodatne sadržaje i/ili tehničke popravke na podcastu: www.patreon.com/pfchisterical A ima i: paypal.me/partizanhisterical HISTI RADIO MIX br. 70: Pesma za Češko & Slovačko youtube.com/playlist?list=PLwhK…GPEytCuDCgmnIcUi-kc Twitter: www.twitter.com/pfchisterical Instagram: www.instagram.com/pfchisterical/ Youtube: www.youtube.com/c/PartizanHistericalP... podcast.rs/show/histerical/ podcasts.apple.com/us/podcast/part…al/id1494766516 open.spotify.com/show/0HKmzzodsui…013451d2f4814212 NAPRED PARTIZAN! NAPOMENA: Ovo je "uradi sam" podkast u kome navijači Partizana razgovaraju o zbivanjima u svom voljenom klubu. Izneta mišljenja i stavovi su lični, kafanski, i ne predstavljaju stavove bilo koje navijačke grupe, frakcije, dela uprave, radne ili druge organizacije. Nismo insajderi, eksperti, sportski radnici. Apsolutna vernost, ne apsolutna istina. Trudimo se da jezik koji koristimo bude fin književni - možete ga čuti na svakom stadionu i u svakoj sportskoj hali. Cover foto: Carplus Fuenlabrada Majstor zvuka: Crk Realizacija: Slavko Tatić, Rihard MeCrk, Generali i Histerikal

✅ YouTube kanal - BIBLIJA UČI - mr Zoran Marcikić https://bit.ly/3aH6f6K ✅ BLOG https://biblija-uci.com/ ▶️Posetite dopisnu biblijsku školu: https://www.biblijagovori.info/ ✅Poseti knjižaru Preporod: https://www.preporod.rs/

Da li su ljudi skup različitih identiteta? Kako je živjeti i odrastati u nekoliko država, na dva kontinenta? Kako zamijeniti američki san sa istraživačkom karijerom u Bosni i Hercegovini i Evropi? Odgovore na ova pitanja dat će nam doktorica političkih nauka Dženeta Karabegović.

U 102. epizodi pričamo o Romima i kada nije 8. april - Svetski dan Roma, i predstavljamo primere tri portreta uspešnih pripadnika romske zajednice i njihovog rada. Govorimo kako se izveštava o Romima u Srbiji, koliko je uspeh u kulturi važan za osnaživanje mladih i koliko društvo dobija time što će svima dati šansu. Politika je 2006. godine o njenom nastupu napisala: "Otelotvorenje u pogledu talenta, izuzetnog glasa plemenite boje, usaglašenosti u registrima i prirodne postavke, Nataša Tasić Knežević je posvetila ceo koncert solo pesmama“. Nataša Tasić Knežević je solistkinja Opere u Srpskom Narodnom Pozorištu u Novom Sadu. Delić iz njene biografije glasi da je završila Akademiju lepih umetnosti. Tokom studija je bila stipendista Soroš fondacije i od strane OEBS-a 2012. godine proglašena je jednom od najistaknutijih Romkinja u svetu. Velika dostignuća su iza nje, ali i jedan poznati i nemili događaj. “Ušla sam u prodavnicu da ih pitam da li imaju taj proizvod za koji znam da je bez glutena, za koji znam da samo njega smem da pojedem. I šta mi se desilo, da me neko napao da sam ukrala. Pritom, ja ništa u torbi nisam imala. I to bi sve bilo okej da neko nije dobacio ‘zna se zašto si ti došla ovde'. Zašto sam došla? Da bi kupila da jedem”, prepričava ova operska pevačica. Mediji - uticajan faktor Urednik portala Romaworld, novinar Turkijan Redžepi, za podkast Reaguj! kaže da, iako izveštavanje o pripadnicima romske zajednice poslednjih godina ide na bolje, i dalje je pristuna stereotipizacija u izveštavanju. “Još uvek se izveštava o Romima recimo za Đurđevdan, jer se zna da se taj praznik najviše slavi kod nas Roma. Takođe za Vasilisu, isto i to je jedan praznik koji mi slavimo, i tada je fokus medija na pripadnicima romske zajednice. Sad ne znam da li je to možda i zahvaljujući podršci i od strane države, lokalnih samouprava, a i samih novinara koji rade u medijima, da prepoznaju neke od problema sa kojima se susreću pripadnici romske zajednice”, naveo je ovaj urednik. Ono što smo u više epizoda podkasta Reaguj! naglašavale, jeste da Srbija zapravo ima dobre zakone. Ali da li je to dovoljno? Redžepi navodi da su oni dobri, ali naglašava da samo na papiru može sve. “Imamo pravo i na ovo i na ono, ali u praksi je to malo drugačije. I sami znate da kao mediji, pogotovo ako se bavite položajem manjina, vrlo je teško opstati - nema dovoljno para. A ako očekujemo da drugi mediji izveštavaju o pripadnicima romske zajednice, to bogami neće baš biti kako bi trebalo. Pogotovo mislim na mainstream medije gde su pripadnici, pogotovo romske zajednice, vrlo malo su prikazane te priče, pozitivne da kažem, o nama. I samo tim pozitivnim pričama možemo malo da utičemo na promenu svesti kod većinskog naroda”, objašnjava Redžepi. Ako je svima dobro i meni je dobro Udruženje Romkinja "Osvit“ iz Niša je licencirani pružalac usluge SOS telefone ženama žrtvama nasilja. Jedinstveni je u Evropi jer se pored srpskog, razgovori obavljaju i na romskom jeziku. Bilo koja žena koja je u situaciji nasilja može da se javi na telefon 0800 – 100- 909 u bilo koje doba dana i noći. Ana Saćipović navodi da država i lokalna samouprava ne prepoznaje njihov rad, iako su u odnosu na nacionalne SOS linije dostupnije većem delu stanovništva, i to 24 časa dnevno. Za njih jednostavno nema mesta u budžetskim planovima. “Mi smo za 18 godina rada imale oko pet hiljada korisnica, pripadnica većinske populacije, i oko 2.850 pripadnica romske zajednice sa teritorije čitave Srbije. Što znači da ova usluga apsolutno odgovara potrebama žena. Mi smo nedavno radile istraživanje na teritoriji Niša, baš sa ciljem da pokrenemo inicijativu da se SOS telefon uvrsti u odluku o lokalnim socijalnim uslugama, ako već na nivou grada imamo budžetsku klasifikaciju i ovu oblast pokrivenu, smatram da u skladu sa svim nacionalnim i lokalnim dokumentima, trebalo bi da budemo sagledane lokalnim budžetom”, objašnjava Saćipović. Zaključak je egoistični altruizam – kada svi članovi društva imaju korist, i ja imam korist, zaključuje Ana Saćipović iz Udruženja Romkinja "Osvit“. “Svako društvo je bogato onliko koliko primenjuje demokratske principe života. Koliko daje podjednake šanse svakom građaninu. Kada mi kroz afirmativne mere dajemo vetar u leđa siromašnoj romskoj deci, mi spašavamo državni budžet. Kada mi osposobimo romsku zajednicu da privređuje, da samostalno živi, ne koristeći socijalna davanja, nije na teretu države, već doprinosi razvoju, svako od nas dobija. Ne bi trebalo pričati o romskoj deci i deci iz većinske populacije. To su naša deca. Mi smo jedno”, navodi naša sagovornica. Autorke emisije: Aleksandra Bučko, Iva Gajić, Sanja Kosović, Irena Čučković i Sanja Đorđević. Ovaj podkast je nastao uz finansijsku podršku Evropske unije. Sadržaj ove epizode isključiva je odgovornost podkasta Reaguj i ne odražava nužno stavove Evropske unije, kao ni Mreže za izveštavanje o različitosti 2.0.

Ivonu Koković smo upoznali u "Survivoru", u neobičnim okolnostima i odnosima koje to takmičenje nosi, a u podcastu "Život na srpskom" upoznajemo je i iz malo drugačijeg ugla. Ivona se ovom prilikom osvrće na svoje učešće u "Survivoru", kao i na reakcije ljudi koje su je dočekale - i nju i njenu sestru bliznakinju. Volela bi sa svakim iz "plemena" da popije piće, ali neće joj svako biti prijatelj. Misli da zna šta je neke ljude nerviralo kod nje, ali i šta želi da promeni i na čemu treba da radi kako bi bila "bolji čovek". Otkriva nam šta zapravo radi kao lajfkouč, zbog čega joj se obraćaju klijenti u inostranstvu, a zbog čega kod nas. Objašnjava i zašto misli da njen primer može da bude lekcija za druge - priseća se kako je tražila sopstveni identitet, prkosila savetima koji su je pratili jer "dolazi iz malog mesta", kako je posle fakulteta otišla da se bavi modelingom iako je bila starija od drugih devojaka, kako je stigla do Meksika i koliko ju je život tamo promenio. Opet bi, kaže, sve to uradila. Autorka podcasta "Život na srpskom" je Ana Kalaba.

SRPSKI RADIO CIKAGO – PROF DR MILOS VESIN• RUSIJA PRISILJENA NA RAT• BRUTALNO, BEZOBRAZNO I PODLO MANIPULISANJE INFORMACIJAMA• BOLEST I NASTRANOST NA ZAPADU ZAKONOM ODOBRENA I POZELJNA• NEZAPAMCENO MIROTOCENJE I KRVOTOCENJE IKONA I RASPECA• UMNOZIMO MOLITVE I OTVORIMO SRCA ZA STRADALNIKESERBIAN RADIO CHICAGO IS A KEY PLAYER AMONG THE ETHNIC BROADCASTERS IN THE U.S. AND IS CONSIDERED THE NUMBER ONE MEDIA OUTLET IN THE SERBIAN-AMERICAN AND BALKAN COMMUNITY IN THE UNITED STATES OF AMERICA AND CANADA.SERBIAN RADIO CHICAGO BROADCASTS DAILY FROM 3PM TO 4PM CST ON WNWI AM 1080, CHICAGO.HTTPS://WWW.SERBIANRADIOCHICAGO.COMHTTPS://WWW.SERBIANRADIOCHICAGO.NETSupport the show (https://www.paypal.me/serbianradiochicago)

U 92. epizodi podkasta Reaguj! koja je nastala u saradnji sa Mental Hubom, razgovaramo o mentalnom zdravlju usled rata i ostalih kriznih situacija. Novu epizodu posvećujemo tome kako je osobama koje prolaze kroz ratna dešavanja u svojoj zemlji, kakve posledice rat ostavlja na mentalno zdravlje pojedinca, ali i na mentalno zdravlje čitavih zajednica godinama nakon sukoba. Aleksandra Lazebnik je Ukrajinka koja živi u gradu Sumi, oko 30 kilometara od granice sa Rusijom, koji je granatiran od samog početka invazije Rusije nad Ukrajinom. Ona je za Autonomiju prepričala kako provodi svoje dane. “Imamo 250 hiljada ljudi i već je polovina otišla. Na porodiljskom sam odsustvu pa ne radim. Tokom dana se trudim da vodim normalan život, da kuvam hranu. Svako jutro moj muž i ja idemo u kupovinu, ponekad nađemo mleko i jaja, ponekad ništa. Pokušavamo da uzemo više hrane jer ne znamo šta će se desiti u narednim danima”, prepričava ona. Lazebnik dodaje da će se mentalitet Ukrajinaca promeniti i da se već polako menja. “Uvek smo imali neke nesuglasice. Neki su glasali za Zelenskog, neki za Porošenka, ali sada - mi smo jedno biće, jedan organizam. Podržavamo se međusobno, svi ljudi. Verujemo da ćemo obnoviti naše gradove i da će se naš mentalitet promeniti - već se menja i biće sve bolje. Verujemo da će mir doći jednog dana”, kaže ona. Rat se često prenosi na dalje generacije Programska koordinatorka Inicijative mladih za ljudska prava, Fiona Jelići, kaže da se traume koje donesu ratovi često prenose na dalje generacije, iako one rat nisu doživele. Tako je i u Srbiji i regionu. “Oseti se taj uticaj ratova koji su bili 90-ih na našem području, oseti se uticaj danas kada imamo rat na da kažem ulazu u Evropu, koji nije uopšte daleko, koji je bilzu, i on se definitivno odražava i na mentalno zdravlje ljudi u Srbiji. I ne samo u Srbiji, nego u čitavom regionu, i to iz različitih aspekata. Videli smo situaciju gde ljudi kupuju zalihe hrane, zato što postoje generacije koje se sećaju nestašica hrane 90-ih u Srbiji, a postoje generacije koje se ne sećaju toga, ali imamo tu transgeneracijsku traumu, koja se prenosi”, napominje ona. Psihološkinja Branislava Stević kaže da ratna dešavanja trajno menjaju i iskustva ljudi i iskustva društva. “Ne postoji društvo koje nakon ratnog dešavanja je ostalo potpuno isto, koje nije imalo nikakve posledice, koje se nije suočilo ni sa kakvim emocionalnim ili psihološkim posledicama i koje je jednostavno prošlo kroz ratno iskustvo kao jedno iskustvo. Većina psihologa ili ljudi koji se bavi ratnom traumom smatra da je ratno iskustvo jedno od najtežih i najkompleksnijih ljudskih iskustava. To je jedno praktično stanje kada vi ne možete jednom običnom ljudskom umu opisati sve strahote i potencijalne užase koji se događaju”, navodi Stević. Ona napominje da nekada, naš običan um, ne ume da prihvati te užase - te naša adaptivna funkcija biva narušena. “Bukvalno imamo jedan slom u psihološkom smislu, pa kako pojedinac odreaguje. Tu su jako bitni uticaji i bioloških i psihosocijalnih faktora, jednako tako će odreagovati i društvo. Mi danas imamo još uvek dosta posledica koje su direktno uzrokovane time. Kada govorim o posledicama, govorim o psihološkim posledicama u društvu, koje su direktno uzrokovane situacijom 1990-ih”, napominje naša sagovornica. Podrška je izuzetno važna Istraživački izveštaj za 2021. godinu pod nazivom “Mentalno zdravlje i dobrobit izbeglica i tražilaca azila u Srbiji” Mreže psihosocijalnih inovacija PIN, prikazuje psihološke teškoće osoba koje su iz različitih razloga bile primorane da napuste zemlju svog porekla. U istraživanju je učestvovala 201 izbeglica. Najveći broj učesnika poreklom je iz Sirije, zatim Avganistana, i Maroka, kao i iz Irana, Iraka, Bangladeša, Pakistana, Tunisa i Kameruna. Kako se navodi u izveštaju, izbeglice, posebno one koje dolaze iz ratom pogođenih država i regiona, doživljavaju značajan broj traumatskih iskustava u svojim državama porekla. Više od polovine njih svedočilo je uništavanju, nasilju i torturi - dok je više od trećine bilo povređeno ili mučeno. Najčešća traumatska iskustva bila su fizičko nasilje, seksualno nasilje, religijski progoni, svedočenje nasilju ili ubistvima. Sa druge strane, osobe su doživljavale i ekstremne ekonomske poteškoće, iz kojih je kao posledica nastao nedostatak vode, hrane, bezbednog skloništa i drugih osnovnih potreba. Upravo zato, Mreža psihosocijalnih inovacija - PIN pruža različite psihološke intervencije izbeglicama, u zavisnosti od toga šta je kome potrebno. Ova podrška pruža se uz pomoć prevodioca, a dostupna je i za decu. Draga Šapić iz ove organizacije navodi da je ovakva podrška od izuzetne važnosti. “U proteklih šest godina sprovodimo istraživanje, procenjujemo mentalno zdravlje izbeglica u Srbiji. Pokazuje se da 80 % njih ima potrebe za nekim vidom psihološke podrške. Ali se daleko manji broj njih obraća za pomoć. Srećom, mi imamo mnogo iskustva u radu sa ranjivim osobama, pa znamo kako da im priđemo. Da te podrške nema već na terenu, mislim da bi te traume ljudi mnogo teže prolazili. Ima ljudi koji nisu spremni da o svojim problemima govore, naročito ako se nalaze u Srbiji u kojoj ne žele da ostanu. Mislim da je jako važno da ta opcija postoji i da se destigmatizije”, napominje Šapić. Epizodu su pripremile Sanja Kosović, Irena Čučković, Iva Gajić i Sanja Đorđević. Podkast je nastao u okviru projekta „Povezivanje: ka većoj vidljivosti organizacija civilnog društva i većem učešću građana“, koji realizuje Fondacija Ana i Vlade Divac uz podršku Balkanskog fonda za demokratiju Nemačkog Maršalovog fonda SAD (BTD).

Vaš omiljeni podcast o društvenim igrama se vratio! Treću sezonu podcasta započinjemo osvrtom na izlazak sve većeg broja društvenih igara na srpskom jeziku. Nastavljamo onda sa brzim najavama i dalje prelazimo na temu ove epizode - društvene igre za parove. Svako od trojice voditelja je izabrao jednu ili više igara koje će predstaviti i o kojima ćemo popričati. Naravno, uvek smo otvoreni za vaše predloge za teme i igre koje želite da prikažemo! Teme u ovoj epizodi su: 0:00 Uvod 1:30 Porast broja lokalizovanih igara 22:01 Igre na srpskom u 2022. godini 24:34 Drustvene igre za parove - naš izbor

99 jardi #55 | NFL: Čovek je u džungli! | Svako pobeđuje svakog u AFC-u. | Novi poredak u NFC-uShop: https://shop.infinitylighthouse.com Patreon: https://www.patreon.com/infinitylighthouse Zapratite nas na društvenim mrežama ️ ️ Instagram - https://instagram.com/infinitylighthouse Facebook - https://facebook.com/theinfinitylighthouseTwitter - https://twitter.com/infinitylighths Sve sportske vesti pratite na: https://sportsmagazin.rs i https://sportklub.com    ️00:00:40 Start/Uvod00:06:20 Pregled meča 8. kola Bengals vs Jats00:19:43 Pregled meča 8. kola Steelers  vs Browns00:38:45 Pregled meča 8. kola Buccaneers vs Saints 00:51:16 Pregled meča 8. kola Patriots vs Chargers01:01:56 Rezultati utakmica 8. kola01:35:38 Džokeri 8. kola01:40:03 Tragičari 8. kola01:45:38 Heroji 8. kola01:50:47 Priča nedelje02:01:08 Pozdrav za naše pokrovitelje02:03:31 Najava 9. kola02:03:45 Pregled meča 9. kola Jats vs Colts02:07:01 Najava utakmice 9. kola Vikings vs Ravens02:11:20 Najava utakmice 9. kola Packers vs Chiefs02:23:35 Najava utakmice 9. kola Titans vs Rams02:29:40 Najava utakmice 9. kola Patriots vs Panters02:33:05 Najava utakmice 9. kola Browns vs Bengals02:39:53 Vesti iz NFL-a02:41:05 Naši rezultati i semafor prognoza02:48:06 Naše prognoze za 9. kolo03:04:40 Direktni prenosi 9. kola03:07:57 Pitanja i odgovoriDomaćini: Ivan Nedeljković, Mihajlo Stefanović i Srđan Erceg#99jardi#nfl#infinitylighthouse=======HUMANITARNI KUTAK======Pomozimo Branku!Slanjem SMS poruke: Upišimo 917 i pošaljimo SMS na 3030Slanjem SMS poruke iz Švajcarske: Upišimo human917 i pošaljimo SMS na 455Uplatom na dinarski račun: 160-6000000795270-51Uplatom na devizni račun: 160600000079558770IBAN: RS35160600000079558770SWIFT/BIC: DBDBRSBGUplatom platnim karticama putem linka: E-doniraj (https://www.budihuman.rs/edonate/sr?user_id=917)Uplatom sa vašeg PayPal naloga putem linka: PayPal (https://www.budihuman.rs/paypal/sr/donate?user_id=917)Datum: 5. novembar 2021.Lokacija: Studio na kraju UniverzumaProdukcija: Infinity Lighthouse https://www.youtube.com/infinitylighthouseWebsite: https://infinitylighthouse.com/ ★ Support this podcast on Patreon ★

Kako je pandemija korona virusa podelila društvo i prerasla u najveću pandemiju depresije? O razlozima koji su uticali na to govorilo se na novoj tribini “Na kafi sa psihologom”, koja je održana na Dorćol Platzu, gde su stručnjaci iz oblasti mentalnog zdravlja diskutovali na temu „Kako sačuvati mentalno zdravlje u podeljenom društvu?“. Svako društvo funkcioniše na bazi poverenja, a nepoverenje u svet i sistem predstavlja veliki teret po mentalno zdravlje pojedinca. Jedno je sigurno – promene su donele i osećanje zajedništva. O ovoj temi razgovarali su prof. dr Dragan Popadić, Maša Vukčević Marković, psihološkinja i direktorka organizacije PIN, doc. dr Kaja Damnjanović, Labaratorija za eksperimentalnu psihologiju, Filozofski fakultet Univerziteta u Beogradu i Dragan Ilić, psiholog i novinar.

Branislav Maričić je osnivač izdavačke kuće Finesa, trener "Programa razvoja intelekutalnih sposobnosti" i autor knjige "Samodisciplina". U ovom podcastu pričali o tome kako da steknete samodisciplinu, zbog čega nam je teško da izgradimo navike koje će trajati! Samodisciplina je jednostavna veština koju svako može naučiti da razvije. Sticanje samodiscipline, u suštini, je isto kao i rad na usavršavanju bilo koje druge veštine. Knjigu "Samodisciplina" možete poručiti ovde: https://www.finesa.edu.rs/samodisciplina/

Je li cenzura ponekad dobrodošla ili se uvijek radi o režimu koji nameću oni koji imaju moć? Kako postaviti granice cenzure, a da je društvo i dalje dovoljno informirano o svim temama? Svako vrijeme cenzurira ono s čime se ne želi nositi, a iako se čini se da su „mračne 1900“ iza nas, cenzura nije nestala. Evoluirala je. --- Kako se pretplatiti? Google: bit.ly/2UFZZ6C Apple: apple.co/2UivogF Spotify: spoti.fi/2DzXmyn Deezer: bit.ly/2CCtxwA Stitcher: bit.ly/3btbKEa TuneIn: bit.ly/3dqpz8m Pratite nas i javite nam dojmove: www.facebook.com/bliskisusreti www.instagram.com/bliskisusreti_podcast www.twitter.com/bliskisusreti Sviđa Vam se što slušate? Podržite naš rad kavicom: www.buymeacoffee.com/bsjv

Pank Trepezarija je drugi podcast iz Radijo Produkcije. Svako malo će sarajevski pankeri, politolog Minel Abaz Mima i novinar Arnel Šarić Sharan razgovarati o stvarima koje ih se potpuno ili parcijalno tiču. Njihova mišljenja će nekad biti utemeljena u stvarnosti, a nekad u utopizmu ideja u koje su počeli izloženi pank ideologiji. Pišite nam tastaturom (da vam odgovorimo jezikom) na radijo@onajkojikuca.com Podržali: Prijatelji podcasta Radijo: PiBrewery Shop Print Mania Kontakt: radijo@onajkojikuca.com Minel Abaz Mima nema profile na društvenim mrežama. Arnela Šarića Sharana možete naći pod imenom @buddhaletina. Slušaj gdje god i na www.onajkojikuca.com Disclaimer: Svi stavovi izneseni u podcastu PANK TREPEZARIJA su isključivo stavovi onoga ko ih iznosi. Kompanije navedene kao prijatelji podcasta promovisane su u podcastu na inzistiranje voditelja Arnela Šarića, u sklopu inicijative promovisanja kvalitetnih bh. proizvoda malih biznisa, te one mogu i ne moraju podržati stavove iznesene u ovoj ili bilo kojoj drugoj epizodi podcasta Radijo.

Jesu li javni izvršitelji svemoćni i nedodirljivi? Zašto država ne brine o ljudima koji ostanu bez jedinog doma? Ko u Srbiji učestvuje u kriminalnoj mreži oduzimanja nekretnina? Zašto policija asistira izvršiteljima u provalama u stanove? Ko treba da snosi štetu za uništene stvari nakon nasilnog iseljenja? Na ova i druga pitanja odgovara Ivan Zlatić iz "Krova nad glavom" i beograđanin Predrag Kocić koji je nasilno iseljen iz stana u Maksima Gorkog 95.

Rada Đurić je gošća nove epizode podcast-a "Snaga uma", Miljane Nešković. Kako gleda na polarizaciju u društvu, u kom trenutku je rešila da joj ne pada na pamet da "bude Svako", a kako se štiti od činjenice da od politike često ne vidimo ni život, a ni jedni druge Rada je govorila otvoreno, dobronamerno, neostrašćeno i neizmerno poučno.

Svako treće malo poduzeće financijski je osiromašeno u tolikoj mjeri da mu prijeti neminovno zatvaranje.To je dovelo do hitnih apela za upućivanjem dodatne vladine potpore kojom bi se pomoglo poduzećima koja su financijski oštećena pandemijom koronavirusa.

Iva (Lala) Dragović - od djetinjstva na modnim pistama, snimanjima diljem svijeta a danas u procesu osobnog razvoja i otkrivanja svojih novih strasti. Svako iskustvo je neprocjenjivo. Svi smo jedni drugima inspiracija http://linktr.ee/lb.podcast Glazba: Martin Crneković aka Full Ferry https://www.instagram.com/djfullferry

Svako ko voli da cita knjige, odlicno zna da citanje knjiga predstavlja jedinstveno i neponovljivo zadovoljstvo. Knjiga je mnogo i uvek se moze pronaci pogodna tema koja bi vam popravila raspolozenje, bilo da ste tuzni, depresivni, razocarani ili trazite resenje za odredjeni problem. Bitno je izabrati sadrzaj koji vas interesuje, i da ne obracate paznju na broj knjiga koji ste procitali. Sustina rada na sebi nije da procitate sto vise knjiga, nego da knjige koje su vam se dopale procite vise puta jer svakim narednim citanjem te knjige otkricete nesto novo. Zakažite besplatne konsultacije za knjigovodstvene usluge: bit.ly/2SVSeJv Knjigu "Sistemi su rešenje" možete poručiti na sledećem linku: bit.ly/33X9XX7

NAMIJENJENO ISKLJUČIVO ZDRAVSTVENIM DJELATNICIMA. PRISTUPOM PODCASTU POTVRĐUJETE DA STE ZDRAVSTVENI DJELATNIK.PREDAVAČ:Dr.sc. TEREZA GABELIĆspecijalista neurologKlinika za neurologijuKBC ZagrebZagreb, HrvatskaLINK NA TEČAJPristupom na CME aktivnost na Portalu CME.ba imate priliku da na kraju iste uradite završni test, te da dobijete akreditovani CME certifikat.Mutlipla skleroza je upalna demijelinizacijska bolest centralnog nervnog sustava i što je bitno, najčešći netraumatski uzrok invalidnosti u mlađih osoba, zahvaljujući činjenici da napada populaciju od 20-40 godina. Ovaj veliki imitator, svojom simptomatologijom može oponašati dosta neuroloških stanja i bolesti i prezentirati se u praksi nerijetko atipično – dovoljno da se za glavu uhvate i kliničar i pacijent. Svako iz svojih razloga, razumije se.Dr.sc. Tereza Gabelić, iz Klinike za neurologiju KBC Zagreb, sa nama u ovom tečaju dijeli revijalni prikaz novih dokaza i smjernica vezanih za dijagnozu multiple skleroze; kakva je epidemiologija, faktori rizika, najčešći simptomi, dijagnostički kriteriji, te na koje tipove MS dijelimo, s obzirom na progresiju bolesti.Tečaj je preporučen za specijaliste i specijalizante neurologije, interne i porodične medicine, oftalmologije, a primjeren je i za studente medicine.----------Ukoliko želite postati partner portala CME.ba ili želite da se Vaš brand ili audio poruke pojave na našim podcastima, mollimo da se javite na email info@cme.ba. Više informacija za potencijalne partnere potražite na OVOM LINKU.ROCHE d.o.o. – ROCHE Ltd. Roche Bosna i Hercegovina

Ne pamti se da je jedan ovako bizaran momenat potresao svet sporta. U novoj epizodi Wish&Go o ulogama krivca i žrtve, sudija i dželata. Svako je imao svoju rolu u ovoj komplikovanoj teniskoj drami koja je tek počela...Your Happy Place: https://pizzabar.rs/Tennis podcast Wish&GoAutori i domaćini: Nebojša Višković i Ivan GovedaricaLokacija: "Studio na kraju Univerzuma"Produkcija: ArtBox, Infinity LighthouseZabranjeno je svako kopiranje i neovlašćeno preuzimanje video i/iliaudio snimaka i postavljanje na druge kanale! Nije dozvoljeno koristitimaterijal sa ovog kanala, bilo u celosti ili iz segmenata, bezlicenciranja / plaćanja kako za komercijalnu, tako i za nekomercijalnuupotrebu.Svaka upotreba bez licenciranja za komercijalnu ili nekomercijalnu /privatnu upotrebu biće procesuirana.Za sve informacije o pravima, za upite o licenciranju i dobijanjudozvole za korišćenje možete nas kontaktirati putem mail adrese.Copying, re-uploading and illegally distributing this copyrighted workis strictly prohibited!Label and copyright: ArtBox/ Infinity Lighthouse

Lično svedočanstvo ima silu zbog Hristove sile koja deluje kroz svedoka. Svako od nas ima jedinstvenu priču o tome kako je upoznao Isusa, primio oproštenje i Njegovu pravednost. Da bi jedno svedočanstvo bilo potpuno ono mora da sadrži nekoliko važnih elemenata o kojima govorim u ovom predavanja.

Da biste imali uspesan biznis, pored izuzetnih znanja koja morate da posedujete, veoma je vazno da da budete u potpunosti posveceni svojoj ideji. Svako ko je uspeo reci ce vam da se pocetni trud visestruko isplati, zato ne klonite duhom, vec napravite dobar plan. Jednu stvar morate znati, a to je da uspeh u biznisu ne dolazi preko noci. Preduzetnistvo zahteva kako istrajnost jer samo tako mozete da resavate probleme korak po korak tako i konstantnu edukaciju.

Ukoliko ste mladi preduzetnici koji tek zapocinju neki posao obavezno pogledajte ovaj video u kom mozete saznati koji su to saveti za pocetnike u biznisu. Biti preduzetnik ne moze svako jer biti uspesan preduzetnik se uci. Staviše, zapocinjanje i razvijanje vlastitog posla upravo je stalno ucenje, a najbolje se uci kada se vlastita i tudja iskustva, ukljucujuci i greske, s paznjom uzimaju u obzir i razmatraju. Svako može zapoceti vlastiti posao. Najlaksi deo svega je osnovati firmu. Preduzetnici koji shvataju razliku izmedju ideje i prilike imaju vecu sansu za uspeh.

Sta je sreca za mene, podelio sam u ovom videu sa vama. Za mene sreca znači: raditi nesto sto volite sa ljudima koje volite. Da li znas sta je sreca za tebe i kako biti srecan? Svako od nas ima drugaciji pogled na svet, sto je potpuno ispravno i normalno. Upravo iz tog razloga, svakog od nas cine srecnim razlicite stvari. Poenta je da radite na tim stvarima koje vas ispunjavaju i cine vas zivot lepsim.

"Svako ima pravo da štiti svoje: od parkića do cvetića, od Smedereva do Bora" Aleksandar Jovanović Ćuta, jedan od osnivača Pokreta "Odbranimo reke Stare planine", govori o protestu ispred Vlade, ekološkoj autonomiji Stare planine i mobilizaciji građana zarad opšteg dobra. Slušajte najnoviju epizodu Dana posle, potkasta o onom što nam se događa i onom što nas tek čeka! #DanPosle

Da li je svako radno iskustvo relevantno iskustvo? Koliko nam pređašnja iskustva mogu pomoći u sadašnjem radu koji možda naizgled deluju nepovezano?

Svako je čuo za PDV, ali često se postavlja pitanje šta je PDV, kada se ulazi u PDV, zašto i šta to znači za naše poslovanje. Nekada nije ni loše biti u PDV-u, ma šta vam drugi rekli. Više o tome pričamo u ovoj epizodi.

Stefanija je osnovala i napisala online platformu za osnovnoškolce po imenu Shtreber jer je želela da da deci znanje kroz igru ali da ta deca dobijaju petice, a par godina kasnije, ona sada vodim tim Shtrebera od 12 zaposlenih, kao direktorka startapa. Značaj obrazovanja je izuzetan i pokretačka energija ovog tima, saznajte i koliko osnovnoškolaca posećuje ovu platformu, ko je sve uključen u njeno stvaranje i da li se preduzetnik stvara ili radja po mišljenju Stefanije. Svoja pitanja i sugestije nam možete slati na email adresu orgnl@novakdjokovicfoundation.org. Pratite Original na društvenim mrežama, da ne biste propustili naredne epizode Originalnog glasa. Radujemo se vašim komentarima i prilikama da učimo od vas! LN: Original magazin FB: ORGNLmagazine IG: orgnlmagazine TW: ORGNLmagazine YT: ORGNL magazine originalmagazin.com

Nevena je preduzetnica koja je rešila da posveti život nečemu što za nju nosi viši smisao a to jeste misija da ponudi celovitu biljnu ishranu svojim sugradjanima i da menja njihovu sliku o vegetarijanskoj i veganskoj ishrani. Podelila je sa nama dosta sjajnih saveta o ishrani, kao i znanje o malo poznatim našim tradicionalnim namirnicima i kako nam pomažu da ostanemo u balansu. Svoja pitanja i sugestije nam možete slati na email adresu orgnl@novakdjokovicfoundation.org. Pratite Original na društvenim mrežama, da ne biste propustili naredne epizode Originalnog glasa. Radujemo se vašim komentarima i prilikama da učimo od vas! LN: Original magazin FB: ORGNLmagazine IG: orgnlmagazine TW: ORGNLmagazine YT: ORGNL magazine originalmagazin.com

Oko 1200 žena godišnje obboli od raka grlića materice i po toj statistici naša zemlja se nalazi na drugom mestu u Evropi. Rak grlića materice je jedan od retkih malignih promena kod kojih se zna šta ga izaziva: Humani Papiloma virus (HPV). Svako ko je seksualno aktivan može dobiti HPV pa tako istraživanja kažu da ga skoro svi seksualno aktivni muškarci i žene dobiju tokom svog života. Ovo važio i za ljude koji imaju seksualne odnose sa samo jednim partnerom. U zemljama EU i razvijenim zemljama sveta bolest je skoro iskorenjena, što je postignuto opštim društvenim naporom, masovnim organizovanim programima primarne i sekundarne prevencije. Zahvaljujući HPV vakcini, Australija je iskorenila HPV, a smatra se da će 2035. u potpunosti iskoreniti i rak grlića materice. Ova vakcina dostupna je i u Srbiji od aprila ove godine, a sa Marijom Ratković pričali smo o tome koliko je i zašto važno da ona bude dostupna, kao i o brojnim stigmama koje prate priču o HPV virusu, ali i žensko zdravlje.

Svako malo velika većina ljudi razmišlja kako bi se trebala zdravije hraniti. I tad to izgleda jako naporno jer sve to i košta ili nije fino ili označava određena odricanja. No ne mora biti tako. U današnjoj emisiji krećemo s novim serijalom "Bolja prehrana" kroz koji ćemo vas savjetovati jednom mjesečno kako da poboljšate i taj aspekt svog života kroz male, nenapadne i super lako izvedive tehnike i metode Uživajte u ovoj prvoj emisiji gdje govorim o popularnim smothiima #reikidojo #reiki #danijelsalijevic #podcast

Svako malo velika većina ljudi razmišlja kako bi se trebala zdravije hraniti. I tad to izgleda jako naporno jer sve to i košta ili nije fino ili označava određena odricanja. No ne mora biti tako. U današnjoj emisiji krećemo s novim serijalom "Bolja prehrana" kroz koji ćemo vas savjetovati jednom mjesečno kako da poboljšate i taj aspekt svog života kroz male, nenapadne i super lako izvedive tehnike i metode Uživajte u ovoj prvoj emisiji gdje govorim o popularnim smothiima #reikidojo #reiki #danijelsalijevic #podcast

Karuna sistem reikija je put osnažene sućutnosti i sućutnog djelovanja. To znači da učenik odlučuje djelovati na ovaj način i prihvaća takav put koji Karuna donosi. U djelovanju ali i odgovornosti za svoje djelovanje. U riječi i dijelu. Svako nedjelovanje u aspektu sućutnosti čini ga udaljenim od samog sebe a senzibilnost na svakom koraku podsjeća na izostanak svjetlosti u životu aspiranta.. Danas pričamo o tome što Karuna donosi ali i koje su najčešće zablude vezane uz Karuna tehniku. Saznajte više u samoj emisiji i kroz tekst na našoj web stranici OVDJE #reikidojo #reiki #danijelsalijevic #podcast

Karuna sistem reikija je put osnažene sućutnosti i sućutnog djelovanja. To znači da učenik odlučuje djelovati na ovaj način i prihvaća takav put koji Karuna donosi. U djelovanju ali i odgovornosti za svoje djelovanje. U riječi i dijelu. Svako nedjelovanje u aspektu sućutnosti čini ga udaljenim od samog sebe a senzibilnost na svakom koraku podsjeća na izostanak svjetlosti u životu aspiranta.. Danas pričamo o tome što Karuna donosi ali i koje su najčešće zablude vezane uz Karuna tehniku. Saznajte više u samoj emisiji i kroz tekst na našoj web stranici OVDJE #reikidojo #reiki #danijelsalijevic #podcast

Svako od nas ima pravo na svoje viđenje sveta. Nažalost, kada dođe do interpretacije objektivnih stvari sa kojima smo suočeni, ljudsko razumevanje je ograničeno određenim predrasudama koje svi mi imamo. Postoji preko 180 različitih stvari zbog kojih loše percipiramo stvari oko nas, a danas pričamo o samo nekima. Više o kognitivnim predrasudama možete videti na linkovima: https://www.visualcapitalist.com/24-cognitive-biases-warping-reality/ https://www.visualcapitalist.com/every-single-cognitive-bias/ https://www.visualcapitalist.com/6-charts-show-world-improving/

Volite li gin? A volite li ga (ili nešto drugo) toliko da napravite vlastitu proizvodnju? Hrvoje Bušić i Tomislav Anadolac upoznali su se prije dvadesetak godina u zadarskoj akademiji za vojne pilote, što ih već samo po sebi kvalificira da budu u krugu najzanimljivijih ljudi s najrjeđim zanimanjima, a onda još k tome, napravili su svoju "pravu", posve legalnu, i "premium" destileriju pića koje vole - gina. Otuda naziv "Old Pilots' Gin" - jer doista, autori su piloti. A pazite ovo: firma im se zove "Duh u boci" - i razina cool faktora samo raste. Časni stari Grunf je davno primjetio: "Tko leti, vrijedi!" a možemo samo dodati - tko voli gin, vrijedi još više! U ovom opuštenom razgovoru pričamo o tome kako je bilo početi i danas doći do pozicije gdje je potražnja za njihovim ginom veća od mogućnosti proizvodnje, koja im je filozofija pri stavljanju špirita u bocu, te što im je važnije od novca. Teme o kojima smo pričali su: 01:25 - Od vojnih pilota do danas 03:15 - Brending agencija je povezala njihovo zanimanje i proizvod 04:20 - Čija je bila ideja? 06:45 - Put your money where your mouth is 09:30 - Imamo ideja za još premium proizvoda 13:10 - Strast i mindset 15:35 - Djelomično kompjuteriziran proces 17:05 - Kombinacija projekt menadžmenta i distiljerije 19:00 - Žrtva sada da bih kasnije imao život kakav želim 20:00 - Hejterski komentari? Što s njima? 21:30 - Mala proizvodnja - rasti ili ne? 23:20 - Osluškivati tržište 24:40 - Ako povećate proizvodnju 20 puta, ostaje li to premium proizvod? 26:40 - Kada i kako dizati cijene? Ili ne? 30:30 - Brz vlak - pioniri premium craft destilerija u lokalnoj zajednici 33:30 - Autentičnost? 34:15 - Prijelaz iz nano destilerstva u veću proizvodnju biti će veliki izazov 37:05 - Otvaranje boce je dio iskustva! 39:15 - Osnova za viski i pivo je ista - omogućava suradnju destiljera i pivara 41:20 - Svako tržište je močvara i moraš naučiti funkcionirati u močvari. Isto vrijedi i za Hrvatsku. 42:40 - Srušiti zid glavom 44:20 - Sve više se spominje riječ "suradnja" a sve manje riječ "konkurencija" 47:15 - Zapošljavam tebe jer imaš znanja i iskustva koja ja nemam! 48:30 - Procedure su esencijalne, ma koliko banalne 51:00 - Otkud crpiti znanje i razumijevanje za posao? 52:50 - Voras sommellier 54:30 - Ugodna iskustva u suradnji s državnim institucijama 56:10 - Nemoj biti prvi! Pioniri se potroše, a ovi drugi samo ulove val. 58:15 - Devet destilerija u Hrvatskoj 59:30 - Planovi vs realnost 1:01:30 - "Dečki, nama nikad nitko nije došao i ispričao priču!" 1:05:00 - U kontekstu biznisa, je li riječ "moja beba" dobra? 1:07:30 - Vrijeme je puno važnije od novca 1:15:30 - Razina crafta - moraš prodati sebe i svoju strast uz svoj proizvod 1:19:10 - Asocirati okus s pričom i emocijom 1:25:00 - Preporuke nekome tko kreće s premium proizvodom: gdje počinje premium proizvod? 1:32:05 - Uspjeh je stvar stava Hrvoje i Tomislav preporučuju: Josef Pischl: Distilling Fruit Brandy - o tome kako peći rakiju drugačije nego što se kod nas radi već 500 godina M Bucholtz: Field to Flask: The Fundamentals of Small Batch Distilling - o destilerstvu David Haskell & Colin Spoelman: Kings County Distillery Guide to Urban Moonshining - kako praviti svoj whiskey PREPORUKE ZA LAKŠE I UGODNIJE SLUŠANJE PODCASTA 3 Načina kako slušati podcast Kako slušati podcast u autu koji nema Mp3 player Top lista najslušanijih epizoda *Epizoda podcasta snimljena je na radiju 808. Majstor zvuka: Gordan Antić Suradnik na blogu: Mario Mucalo    

Poslovna iskustva Damira Bičanića su dosta impresivna, jer uključuju pozicije šefa korporativnih financija u Erste banci te zamjenika izvršnog direktora u Hypo banci - a danas je direktor Funderbeamovog ogranka za jugoistočnu Europu. Funderbeam je inovativne platforme za spajanje investitora i tvrtki koje traže investicije - od manjih do većih, i u neku ruku ovo predstavlja promjenu i za Damira koji je od korporativnog okruženja došao u svijet gdje ima puno startupa, koji ipak razmišljaju drugačije. U našem razgovoru s Damirom saznajte kako razmišlja investitor, koje mogućnosti su pri tome otvorene svima, te što bi trebali znati općenito o investiranju i specifično o Funderbeamu. Bilo da ste pokretač startupa ili investitor koji traži način za uložiti svoj novac, ili vas samo zanimaju osobne financije, ovaj razgovor ima pomalo od svega. 02:00 Je li trenutni Damirov posao biti menadžer investicijskog fonda? 02:30 Platforma na kojoj može bilo tko investirati u bilo što 07:00 Najčešći načini ulaganja i zarađivanja novca 08:00 Što je to vodeći investitor 09:55 Otkad postoji Funderbeam 13:45 Je li korporativni biznis ono što vole mladi 15:10 Što je daily job investicijskog bankara 18:00 Što znači da se dogodilo nešto "extra" 19:45 Kako znaš kad treba kupiti 21:45 Koncept Funderbeama u odnosu na koncept klasičnih ulaganja 23:40 Kako filtrirati startupe 26:10 Funderbeam radi s klijentima i partnerima širom svijeta. Koliko, odakle...? 28:00 Važnost networkinga 31:20 Koliko je laka ili teška komunikacija između investitora i startupa 33:10 Koliko je jednostavno (i uopće moguće) direktno investiciranje 36:15 Definicija malog investitora 36:50 Kada fizička osoba treba razmišljati o investiranju 38:30 Odnos štednje i investiranja 40:10 Godina dana je kratak period 43:20 A gdje je Damirov višak novca? 46:30 Koliko je lako / teško ulagati iz Hrvatske 48:30 Može li Funderbeam ulagati u razne kompanije u moje ime? 50:15 Od koje točke su startupi interesantni Funderbeamu? 55:00 Kako se firma "prijavi" u Funderbeam 56:20 Startupi su sexy 58:30 Treba li startup nužno investiciju 1:00:35 Kako izgleda rutina Damira Bičanića 1:03:30 Koliko je teško reći "ne" 1:04:40 Savjet sebi sa 20 godina 1:06:20 Kakav tip ljudi bi se trebao baviti investicijama 1:08:40 Što čitaš 1:10:05 Koliko je razumijevanje matematike važno 1:11:11 Kriptovalute 1:14:50 Što roditelji misle da radim, što prijatelji misle da radim, što ja mislim da radim... 1:17:20 Najgori savjet koji si dobio u životu 1:19:00 Svako investiranje nosi rizike Damir preporučuje: Warren Buffet - Berkshire Hathaway Letters to Shareholders PREPORUKE ZA LAKŠE I UGODNIJE SLUŠANJE PODCASTA 3 Načina kako slušati podcast Kako slušati podcast u autu koji nema Mp3 player *Epizoda podcasta snimljena je na radiju 808. Majstor zvuka: Gordan Antić Suradnik na postu: Mario Mucalo

Pred tremi leti je znova vstal. Se podal na več turnej po skupni državi, kjer so ga vselej zelo spoštovali. Se odločil posneti novo ploščo “Ladja norcev”. Jo lani predstavil na odmevnih koncertih po domovini. Jo priredil za nekdanje brate pod naslovom “Svako dobro”. S tem, kako odlično grize, je navdušil domala vse, tudi največje dvomljivce. In počasi, počasi… je Franz postal znova Lačen!

Pred tremi leti je znova vstal. Se podal na več turnej po skupni državi, kjer so ga vselej zelo spoštovali. Se odločil posneti novo ploščo “Ladja norcev”. Jo lani predstavil na odmevnih koncertih po domovini. Jo priredil za nekdanje brate pod naslovom “Svako dobro”. S tem, kako odlično grize, je navdušil domala vse, tudi največje dvomljivce. In počasi, počasi… je Franz postal znova Lačen! Ne česarkoli, temveč akustike! Zato se je v torek 18. aprila 2017 ob 22.25 podal v oddajo Izštekani na Valu 202. Oborožen z akustičnimi kitarami, s koncertnim klavirjem in s posebnim izborom skladb, ki jih doslej v novi inkarnaciji še ni použil. Foto: Alan Orlič

Ep 54 Follow-up Alek odustao od prijave i samim odlaska na WWDC. Vesti Apple kupio Workflow app i ceo tim iza njega Software Mac Kung Fu: How to create a macOS virtual machine easily — and for free Native virtualization for macOS Novosti u macOS 10.12.4 How to set up and use an external Mac startup disk - Apple Support Nove startup skraćenice: How to reinstall macOS - Apple Support Izašao iOS 10.3, a odmah iza njega i iOS 10.3.1 APFS upgrade prošao bez ikakvih problema Podsetimo se šta APFS donosi Hardware Mac Pro lives! Mac mini (možda) lives! iMac Pro yay! Gruber Panzarino ATP trojka, naravno Već su krenule glasine… Tom Holwerda, iz druge ruke kako je došlo do ovoga Sebastiaan de With Zanimljiv Touch Bar ad-hoc poll na Twitteru NVIDIA izbacila TITAN Xp karticu sa Mac driverima WDC izbacio mali portabilan USB-C eksterni SSD Apple u životu 4-godišnji dečak iskoristio Siri da pozove pomoć i spasi život svojoj mami Kako podesiti Medical ID na iPhoneu Apple stranica za backup iOS uređaja osvežena i ažurirana Zanimljivosti SF Chronicle: Fotke sa predstavljanja Apple II Kako zagubiti iPad

Naši gosti su bili: Lale Janković, osnivač Mikro knjige, danas valsnik svog studija za pripremu i štamparije, predsednik Centrale, Centra za promovisanje, razvoj i primenu obnovljivih izvora energije Dragan Tanaskoski, osnivač i sadašnji direktor i vlasnik MIkro knjige Borut Vild, grafički dizajner i profesor Šta smo spomenuli Alek naučio šta je to CTP Lale bio distributer za japansku firmu Screen koja je tada pravila osvetljivače, a danas CTP uređaje Skeneri – šta to beše? Danas zamenjeni telefonima ”Dok ga ne pritisneš, ništa nisi uradio“ © Borut :) Borut vodi seminar o dizajnu u IS Petnica i predaje na Fakultetu za medije i komunikacije ChiWriter PageMaker FrameMaker InDesign Kada je ko prelazio i zašto sa raznih *Maker i Quark XPress na InDesign kao de-facto standard danas Alati su danas toliko dostupni svima da je stepenica za ulaz u DTP i dizajn svet veoma mala – ostaje samo da se potroši vreme i stekne znanje Heidelberg (koji je kupio kompaniju Linotype-Hell 1997. godine), proizvođač štamparskih mašina, skenera, osvetljivača, RIP-ova ... Pomenuli smo skener Saphir PowerComputing klon Macintosha NextSTEP operativni sistem Ljudi i firme koje smo pomenuli Slobodan Miladinov Milke - http://www.miladinov.com/ Dušan Pavlić Dux Bratislav Ilić Zlaja i njegov ScannerStudio Predrag Vučetić i Colorgrafx studio i štamparija Predrag Milin Snežana Radojičić koja putuje biciklom oko sveta Ivan Hrašovec, tehnički urednik časopisa Vreme Dušan Šević, prethodni tehnički urednik časopisa Vreme Voja Gašić, autor tekstova u časopisu PC Press Mile Perić, veliki ljubitelj Appleovih uređaja i tehnologija koji radi u Petnici Tea Jovanović, vlasnica agencije TEABOOKS Mića Pantić, grafičar Interesantni linkovi 25 godina Photoshopa ”Vizuelni svet oko nas se menjao sa svakom novom verzijom Adobe alata“ © Borut :) Snimljeno 08.02.2015. u studiju Visoke škole elektrotehnike i računarstva strukovnih studija uz veliku pomoć Velikog Maga zvučnih majstorija Ognjena Tomića. Uvodna muzika by Vladimir Tošić. Logotip by Aleksandra Ilić. Artwork epizode by Saša Montiljo, Svici, 2005.

So té mothav tuménge? Pa rom o hohamno? Say mothos but pa lésté. Katar-godi phirelas, katar-godi alas numa hoavélas, ay kadá ailo-sas anavésa. Ando gav kay béelas péska rromnyasa beenas vi lé duy phral lé barvalé o Pekala ay o Trïndala péske rromnyantsa. Andé´k des dikhen pa félástra sar avél léndé o rrom o xoxamno. Palé avél pé´améndé o rrom o xoxamno, mothon lé rromnya. Muken-lés té avél, té dikhas so xoxavél-amén ades, phénél o Pekala. T´avén baxtalé, avalé. T´avés vi tu, rroma xoxamnya. So sï-tut té mothos aménge ades?" Yay, té phénava tuménge i paana-man. Sï-ma ´ekh buzni kay xlél-pé galbi ae, suvnakuné! Numa so trebul? Mito pravardini, ke so may-but dés-la té xal, may-but galbi xlél-pé. Mé sar sïm orrorro, ay natisarav té dav-la but té xal, dabay, dabay so xlél-pé po´k galbenutso. Numa tumé kay san barvalé, tumé ay dánas-la té xal mito, ay tuménge ay xïndino-pé kadii galbi ke ay barvaylánas. O Pekala ay o Trïndala pharruliné asamastar. anglém ke i paana-man, numa téhará avav tuméndé la buznyasa, ay dikhena korkorro pé tumare yakha, ay vi gelotar. Eta, po kavér des dikhen-lés sar avél la buznyasa. Kana paolas o rrom o xoxamno, lá-sas ´ekh galbeno ay thodá la buznyake andé bul. No, kadá sï e buzni kay xlél-pé galbi?, phénél o Trïndala, ay pharrol asamastar. Apo dén-la varï-so té xal may-dé-anglal, atuni dikhasa sar asana, mothodá o rrom o xoxamno. O Trïndala tradá la rromnya ay kodá andá la buznyake té xal. Dée minutsendar, so kerel e buzni? Xïndá-pé, ay dikhen aes ´ekh galbeno! O Pekala ay o Trïndala dikhliné yekh pé kavéresté ay liné o galbeno té zumavén-lés. Svako-fyalo zumadiné liné-lés vi andé ´l dand. ao!, tsïpisardiné vi lé duy éné. Ke mothodém tuménge, avalé. Akana paana-man? Apo sodé kamés pé laté, rromma xoxamnya? No, tuméndar i mangav but, dén-ma ´ekh stadi galbi ay lén la buznya tuménge. Lé duy phral liné léski stadi ay pherdiné-la galbi. Numa té na-bistren, thon la buznya andé tala ay thon lake xabé p´ek kurko ay kurkestar dikhena sodé galbi sï-té arakhen, phéndá o rrom o xoxamno ay vi gelotar. Na-paa raduimé thodiné la buznya andé tala kusa xabé pé´k kurko, phandadiné o vudar pala laté, ay aukeren. Yekhe kurkestar so an ka tala dragosa té putren-la. Gelo o Pekala té zumavél té putrel. Thol zor, numa i birïl té putrel. Aydi, phrala Trindala ke i birïv té putrav o vudar. Thodiné-pé v´él-duy té spidén o vudar ay o vudar i puterdol. Barvaylám phrala!, phénel o Pekala, Kadii galbi xïndá-pé e buzni ke i birïsaras o vudar té putras léndar, ay vi diné muy pé péske rromnya té autisarel-lén. No, thodiné-pé vi lé tar éné ay spidén o vudar. Anda´k data puterdol o vudar. So dél pé léndé!? E goni la buznyaki! Mailé-tuke savorre. No rroma xoxamnya, i kathé sas irï, dá muy o Pekala. Avén, as lésté té mudaras-lés, phénél o Trïndala.O rrom o xoxamno dikhlá-lén pa félástra sar avén ay phéndá péska rromnyake: Mé av ando sado palal ay tu phén lénge ke dé trï des sïm kothé. Kana diné ando kher liné té tsïpin: Kay o rrom o xoxamno té mudaras-lés!?. So mé anav so vo kerel. Dé trïn gelo ando sado ay i ades kothé-lo. Kana diné ando sado, so dikhen? Lé rromés duméntsa ka ´ekh salka. Yay, e mito ke avilán, ke manay-man zor, phénél o rrom o xoxamno. Dé trïn des ankerav e salka té-na pérel ay i-na i birïv té dav ando muy varïso-godi. So palé xoxavés-amén! Amé avilám té mudaras-tut anday buzni ay tu palé as anglé ire xoxaimasa?!, phénél o Trïndala. Talé o rrom o xoxamno: Nii phrala, makar mudaren-man, numa avén, mangama tuméndé, thon-tumén pé pan minutsï ka salka té-na dar pérel, i-kay dav ando muy varïso ke i xalém dé trïn des, mothol o rrom o xoxamno. Lé duy phral dikhliné yekh pé kavéresté: No mito, numa té anés-la ke sï-té mudaras-tut!. Polokes, polokes thodá-pé o Pekala ay o Trïndala té ankeren o ka ay o rrom o xoxamno dá andre ando kher. So té phénav tuménge? Vi xalá, vi pilá ay vi thodá-pé té hodinil ´ekh aso duy, i-kay i aundá o muy anday sado. Sodé ay ankeras léski salka? Ata té mukas-la té pérel, phénél o Trïndala. Numa, lé sama té-na pérel pé tuté phrala Pekala, ay mukhlé-pé tuke fuga katar e salka. Kana durïlé katar e salka so dikhen? E salka terdol pé thanésté! Khaladá-amén, akana mudaras-lés, ay diné andre ando kher. Ando kher dikhen sar e rromni rovél. Kay-lo té mudaras-lés?, phénén lé phral. Talé e rromni roimasa: May puén kay-lo! Andé boka-lo, mulo ay vi khandinisay-lo. Andé boka?, phénél o Pekala, Ata té dikhas, ay païlo lé nakhesa ka grapa la bokaki. O rrom o xoxamno lá-sas pésa ´ekh kat ay kana o Pekala thodá o nakh andé grapa, lá e kat ay traak indá lésko nakh! Kana o Trindala dikhlá ke lésko phral o Pekala lá-pé nakhestar, gïndosaylo ke o rrom andé boka khandinisaylo défyal ay païlo vi vo.O rrom o xoxamno dá la kaasa traak lá vi lésko nakh télé. Akana mulán, diné muy lé phral ay vi ankaladiné-lés anday boka, thodiné-lés ando gono ay phangliné o gono ka muy. i kathé sas irï, ka podo angeras-tut ay udas-tut ando pay. No, thodiné o gono lé rromésa pé´l dumé ay an karïng o pay. Dosta lao kotor sas ay kana nakhenas katar ´ekh birto truaylé. So phénés phrala Pekala, dámas andre ay pilámas po´k byara? Thodiné o gono lé rromésa avryal ay lé duy phral geliné té pyen po´k byara. Anda ´k data lá-pé o rrom o xoxamno té tsïpil anday gono: Hon hon! na-mudaren-man avalé ke i kamav té ansurisavav la amperatása kay sï korrï pé´k yakh. Lav la ay gata! Vorta nakhelas kothar ´ekh éno, païlo ka gono ay mothol lé rroméske: So kerdán phrala kon kamél té mudarel-tut?  Apo dikh so keren mantsa, phénél o rrom o xoxamno, pé zor thon-man té ansuriv-man la amperatása kay sï korrï pé´k yakh ay i yekh-fyalo i birïv té skepisavav. So phénel o kutarï? Apo anda kado sas phrala? Thav-ma mé ando gono ando iro than ay lav mé  e amperatása kay sï korrï pé ´k yakh. Kadá vi sas. Puterdá o gono ay thodá-pé ando than le rromésko. Kana o Pekala ay Trindala anklistiné anday birto so aunén anday o gono? Na mudaren-man, ansurisavav la amperatása kay sï korrï pé ´k yakh ay gata!. May kamés té ansurïs-tut? Ay i may-but ay i mayxantsï numa ´ekh amperatása? Adés al o ero, mothodá o Trindala. No, aresliné i-ka podo, vazdiné o gono ay udiné-lés ando pay. Talé o Pekala: Akana i-may xoxavéla-amén o rrom o xoxamno, skepisaylám léstar.O rrom o xoxamno so kerdá? Arakhlá ´ekh pastuxo kay lélas sama katar lé bakrorre. Gelo lésté ay mothodá: Aun so keras tu a tuke khere ay hodinisar tuke ´ekh aso ay mé lav sama katar lé bakrorre. O pastuxo mulá dragostar ay gelotar péske khere té hodinil. O rrom o xoxamno lá lé bakrorren ay gelo ando drom lé do phraléngo. Sar o Pekala ay o Trindala  raduyimasa anas palpalé khere så dikhen? O rrom o xoxamno! uvindo, ay phirel-péske lé bakrorrentsa. Puén-pé léstar lé phral: Sar rroma, akana so udám-tut ando pay! Ta tu i mulán? Talé o rrom o xoxamno: So mothav tuménge? Trebusarav té naisïv tuménge, ke kana tumé udán-man ando pay areslém andé´k mété aperetsïya. Kana dikhlá-man o amperato, pélá-léske mila anda mandé ay dá-man eta kakala dé, dés-u-duy bakrorre ay manglá-man té avtar mange ay eta! Kathé sïm. Mila ferdi ke i gelán té udán-man may durál pa podo kothé kay sï may baro pay, ke so may-baro pay, may-but bakre dél o amperato. Numa mange, kay sïm orrorro dosta mange vi kakala. O Pekala ay o Trindala so kerdá? Dikhliné yekh pé kavéresté ay mukhlé-pé tuke fuga karïng o podo ay udiné-pé ando pay. O rrom o xoxamno gelo ka pastuxo, dá léske bakrorren ay boldá-pé karïng khere dilabandoy.Ramosardá: Tadeusz Maek Kwiek Skriven av: Tadeusz Maek Kwiek