Podcasts about berlinskog

U prvoj epizodi Radar Foruma u kojoj je izazivač Sead Spahović, ugledni beogradski advokat, gost je bio Vladimir Gajić, pravnik i predsednik Nardone stranke. Epizoda je donela uzbudljivu i na momente oštru diskusiju dvojice istaknutih pravnih stručnjaka koji se, uprkos istoj vokaciji, ideološki gotovo potpuno mimoilaze. Vladimir Gajić, istakao je da posleratni nacionalisti nisu „istinski nacionalisti“, odnosno da sebe ne može svrstati u, kako kaže, komunističke nacionaliste. „Ja Ćosića ne priznajem za nacionalistu, znači, ja te komunističke nacionaliste ne stavljam na stranu kojoj pripadam. Ova strana kojoj ja pripadam, to je recimo Bora Pekić, to je bio Crnjanski, takvih ljudi više nema, a podsetiću ovde – Đinđić, koga ovi naši takozvani drugosrbijanci vole da svojataju kao svog lidera, je puno puta govorio izvanredne političke ocene. Jedanput je rekao govoreći o srpskom narodu: dve najveće srpske greške su ideologija jugoslovenstva i ideologija komunizma. Moja dilema je zašto se komunizam lako primio kod pravoslavaca, a nije kod katolika ili protestanata", kaže Gajić. S druge strane, Spahović je istakao da je i jugoslovenski komunizam počivao na ideji većinskog naroda. „Tako neki gledaju i na Jugoslaviju, na ideju Jugoslavije kako je Srbi doživljavaju, kao da su svi drugi podstanari u toj Jugoslaviji“, kaže Spahović. Za Gajića je paradoksalno to što „Zapad danas podržava legate Lenjina, Staljina i Tita u rešavanju nacionalnih pitanja“, na šta Spahović uzvraća „a je l‘ paradoksalno to što antikomunisti u Srbiji podržavaju KGB špijuna Putina?“. „Ceo zapadni svet je smatrao da je rušenjem Berlinskog zida srušen komunizam, da se došlo do kraja istorije, a vidiš da nije, daleko je od toga. Šta se ispostavilo - nije problem Zapada bilo to što su oni bili u ideološkom sukobu protiv Sovjetskog Saveza, nego je problem Rusija. Svejedno je da li je u Rusiji car, da li je Staljin, da li je Putin, to je jedan neprijateljski pristup koji ima kontinuitet hiljadu godina, a ne ovih 20-30. Jer dok je bio Jeljcin, dok se razvaljivala ona Rusija u tom ekonomskom smislu, dok je Zapad imao svoje ekonomske interese u Rusiji, nikakav problem nije bio“, dodao je Gajić. „Sve što si rekao potpisao bi Dobrica Ćosić da ustane iz groba, i Dobrica Ćosić i Šešelj. Ta tvoja romantična priča o toj Srbiji, koja je velika, koju su uništili komunisti, to je jedna priča koju su pričali i Šešelj i Ćosić i ovi njihovi današnji sledbenici“, nadovezao se Spahović. Advokat Spahović je podsetio da su Rusi, uprkos osećanju koje u Srbiji preovlađuje, Srbe koristili za sopstvene interese. „Milošević nije priznao poraz 2000. godine sve dok nije došao Igor Ivanov, a to se ovde stalno zaboravlja. Znači, kad je došao Igor Ivanov i doveo Koštunicu, onda se Milošević povukao. Prema tome, to nisu uradili Amerikanci, to nije uradio truli Zapad, to su uradili Rusi. Rusi su koristili Srbe u svim ratovima da ginu, naročito protiv Turske. Napumpaju, gurnu ih, izginu ljudi." Dva pravnika na kraju su uspela da se slože da Srbija ima dobar pravni poredak, ali da se on ne primenjuje. „Demokratija nije naš kulturni model“, saglasni su Spahović i Gajić. Više na radar.rs

Dr Marko Jovašević je lekar i psihoterapeut. Problemi sa kojima se najčešće bavi, kroz sistemski pristup, su problemi povezani sa emocijama, bračni, porodični i ljubavni problemi, kao i problemi koji se ispoljavaju kroz simptome kao što su anksioznost, depresivne epizode i fobije. _______________________________________________________________________________________________

Đani Infantino obrisao je iz telefona sliku sa Svetskog prvenstva u Rusiji na kojoj s njegove leve strane sedi Vladimir Putin... Ali je zapamtio da je sedeo zdesna - Saudijski princ, Bin Salman. Kako je u godinama nakon svetske finansijske krize, a potom i pandemije virusa kovid-19, na kraju, i tokom stvaranja novog Berlinskog zida i zveckanja nuklearnim bombama, zemlja sa populacijom od nepuna tri miliona stanovnika sagradila kompletnu infrastrukturu za najveću svetsku sportsku smotru, takoreći od nule? I kako je prljavi ples svetskih moćnika doveo do toga da se ama baš ništa ne učini da se spreči smrt tolikog broja ljudi i da se na tlu druge najmanje zalivske države održi Svetsko prvenstvo u fudbalu? Tekst čitao: Ivan Radisavljević Autor teksta: Ivan Radisavljević Tekst je dostupan na sajtu Oblakodera u rubrici Špijunka. Tekst je podržan od strane Europen Endowment for Democracy.

Samiti zapadnobalkanskih zemlja u sklopu Berlinskog procesa posljednjih godina su se više-manje pretvorili u foto-termine predsjednika vlada zemalja ove regije s dužnosnicima Europske unije. Potpisani su važni sporazumi, a vladala je i optimističnija atmosfera. No koliko se radi zaista o pomaku i koliko stanovnici u zemljama regije imaju od ovih sporazuma koristi? O ovim pitanjima razgovaramo u podcastu Cosmo bosanski/hrvatski/srpski, između ostalog i s politologom Florianom Bieberom. Von Nenad Kreizer.

8. konferencija Berlinskog procesa o zapadnom Balkanu+++Što s onima koji izbjegavaju termin za cijepljenje?+++Cijenimo li dovoljno biološku raznolikost?+++Portret boksača Emira Ahmatovića+++

Teme: Potvrdjena doživotna kazna Ratku Mladiću+++Virtuelni sastanak Berlinskog procesa+++Da li će se u penziju ići sa 68 godina?+++Serija Migracija-Integracija: Jovana Petrovska iz Kelna+++Radio Forum možete od ponedjeljka do petka slušati od 18:00-18:30 uživo putem livestream-a na internetu ili od 20:30-21:00 na radiju. Kompletnu emisiju s muzikom možete čuti i kao "audio on demand" kad to poželite ili kao podcast bez muzike, a od sada i preko naše nove Cosmo aplikacije.

Teme: Šta je doneo jučerašnji auto-samit u Berlinu?+++Ublažene sankcije za "neposlušne" primaoce Hartza IV+++30 godina od pada Berlinskog zida-Sećanja Berlinčana poreklom iz zemalja bivše Jugoslavije+++Serija Migracija-Integracija: Diana Grubić iz Minhena+++Radio Forum možete od ponedjeljka do petka slušati od 18:00-18:30 uživo putem livestream-a na internetu ili od 20:30-21:00 na radiju. Kompletnu emisiju s muzikom možete čuti i kao "audio on demand" kad to poželite ili kao podcast bez muzike.

Teme: Posle pretnji smrću političarima Zelenih traže se oštrije mere prema radikalnim desničarima+++U Berlinu je počela svečana nedelja povodom 30 godina od pada Berlinskog zida+++Niko Kovač nije više glavni trener Bayerna+++Radio Forum možete od ponedjeljka do petka slušati od 18:00-18:30 uživo putem livestream-a na internetu ili od 20:30-21:00 na radiju. Kompletnu emisiju s muzikom možete čuti i kao "audio on demand" kad to poželite ili kao podcast bez muzike.

Teme: Prije 58 godina počela gradnja Berlinskog zida +++ Koliko je radnih mjesta u Njemačkoj nepopunjeno? +++ Kako se Srbija bori protiv iseljavanja mladih? +++ U rubrici Migracija-integracija upoznajemo Mustafu Zekirova – glumca, glazbenika i glazbenog terapeuta iz Dusiburga +++ Radio Forum možete od ponedjeljka do petka slušati od 18:00-18:30 uživo putem livestream-a na internetu ili od 20:30-21:00 na radiju. Kompletnu emisiju s muzikom možete čuti i kao "audio on demand".

Iza nas su Amazonov bilion i najveći tehnološki cirkus u ovom delu sveta. IFA je i ove godine ugostila sve one koji sajmove nisu zamenili svojim događajima, odvajamo žito od kukolja i razgovaramo o stvarima koje su obeležile sajam i poslale poruke koje će trajati i pošto se vrata Berlinskog tehnološkog kongresa zatvore. Amazon je za trenutak prešao bilion dolara tržišne vrednosti čime smo dobili još jednu tehnološku kompaniju koja pre prešla magični broj sa 13 nula. U Tehnopolis stigao je i Samsung Galaxy Note9, u ovoj epizodi prenosimo prve utiske, a detalje ostavljamo za neku od narednih. U epizodama koje su ispred nas pratićemo vrhunac sezone, 12. septembra počinjemo sa Appleom, u oktobru očekujemo Google, a u međuvremenu testiramo Note9. 00:42 - IFA 2018 21:00 - Najava Appleovog događaja i planova za njega 23:08 - Prvi pogled na Samsung Galaxy Note9 25:05 - Amazonov bilion Hvala na slušanju! RSS feed: b92.net/podcast/tehnopolis/feed/ Mixcloud: mixcloud.com/b92net/playlists/tehnopolis/ YouTube: youtube.com/watch?v=aSKpxxhi7Po&list=PLTpehfdue-2kkWw5JxsOIuJeNBiYrrSn3 TuneIn: tunein.com/radio/Tehnopolis-p1070227/ Aleksandar Miladinović @alexmiladinovic Ivan Jelić @escapetofreedom

Iza nas su Amazonov bilion i najveći tehnološki cirkus u ovom delu sveta. IFA je i ove godine ugostila sve one koji sajmove nisu zamenili svojim događajima, odvajamo žito od kukolja i razgovaramo o stvarima koje su obeležile sajam i poslale poruke koje će trajati i pošto se vrata Berlinskog tehnološkog kongresa zatvore. Amazon je za trenutak prešao bilion dolara tržišne vrednosti čime smo dobili još jednu tehnološku kompaniju koja pre prešla magični broj sa 13 nula. U Tehnopolis stigao je i Samsung Galaxy Note9, u ovoj epizodi prenosimo prve utiske, a detalje ostavljamo za neku od narednih. U epizodama koje su ispred nas pratićemo vrhunac sezone, 12. septembra počinjemo sa Appleom, u oktobru očekujemo Google, a u međuvremenu testiramo Note9. 00:42 - IFA 2018 21:00 - Najava Appleovog događaja i planova za njega 23:08 - Prvi pogled na Samsung Galaxy Note9 25:05 - Amazonov bilion Hvala na slušanju! RSS feed: b92.net/podcast/tehnopolis/feed/ Mixcloud: mixcloud.com/b92net/playlists/tehnopolis/ YouTube: youtube.com/watch?v=aSKpxxhi7Po&list=PLTpehfdue-2kkWw5JxsOIuJeNBiYrrSn3 TuneIn: tunein.com/radio/Tehnopolis-p1070227/ Aleksandar Miladinović @alexmiladinovic Ivan Jelić @escapetofreedom

Ana mora da se prebaci iz istočnog u zapadni dio Berlina. To nije sve. Za samo 55 minuta mora da sazna koji događaj želi da izbriše organizacija RATAVA: podizanje ili pad Berlinskog zida? Kad je stigla u 1961. godinu, Ana pokušava naći Kantovu ulicu. To nije moguće, jer je vlada DDR-a počela graditi zid, a Ana je u istočnom dijelu grada. Kantova ulica se nalazi u zapadnom Berlinu. Nakon razmatranja svih činjenica, igrač i Ana dolaze do zaključka da na meti organizacije RATAVA može biti samo jedan od dva događaja: izgradnja ili pad zida. Ani i igraču ostaje 55 minuta da to saznaju.

Igrač saznaje da je 13. avgust 1961. datum izgradnje Berlinskog zida, a 9. novembar 1989. dan kada je zid srušen. Misija ima veze s ova dva datuma. Šta je Anin zadatak? Paul i Ana bježe od žene u crvenom i ulaze u robnu kuću KaDeWe. Ana snima trenutnu poziciju u igri i razmišlja. Igrač joj objašnjava da su 13. avgust 1961. i 9. novembar 1989. godine datumi gradnje i rušenja Berlinskog zida. Ana zaključuje kako rješenje misije leži u podjeli Berlina.

Anna se vraća u 2006. Žena u crvenom otima pastora Kavaliera. Kako ne zna gdje ga drže, Anna putuje do 9. studenog 1989., u noć pada Zida. Po povratku u 2006., Anna doznaje od Paula da je pastor nestao. Njega je otela žena u crvenom. Očito Paul zna više o pastoru i vremenskom stroju, ali nema više vremena za razgovor o tome. Anna pristaje otputovati u večer 9. studenog 1989. Tamo nalazi grad u euforiji koji slavi pad Berlinskog zida. Ona namjerava iskoristiti ovu gužvu i neprimjećeno otići po futrolu.

Anna odlazi u Berlin 1989. godine, gdje upravo vlada veliko veselje zbog pada Zida. Mora prokrčiti put kroz gomilu ljudi i doći do futrole. Hoće li joj to uspjeti? Upravo kada Anna želi otputovati u 1989. godinu, pojavljuju se „crne kacige“. Žena u crvenom im daje nalog da obavezno pronađu Annu – i to živu! Anna ipak uspijeva pravovremeno s vremenskim strojem otputovati na dan pada Berlinskog zida. Našla se usred gomile kod Brandenburških vrata, ali mora doći doBernauer Straße. Ostaje joj još 30 minuta. Hoće li uspjeti dovoljno brzo prokrčiti put kroz masu ljudi u nekada podijeljenom gradu?

Anna u podijeljenom Berlinu mora iz istočnog dijela doći u zapadni. No, kao da to nije dovoljno. Za samo 55 minuta mora otkriti koji to događaj RATAVA želi izbrisati: gradnju ili rušenje Berlinskog zida? Kada stigne u 1961. godinu, Anna pokušava doći do Kantstraße. No, to nije moguće jer je vlada DDR-a već počela s gradnjom zida, a Anna se nalazi u istočnom dijelu. Kantstraße se, naime, nalazi u zapadnom Berlinu. Nakon ponovnog zbrajanja rezultata, Anna i igrač shvaćaju da postoje dva povijesna događaja koja bi mogli biti cilj RATAVE: gradnja ili pad Berlinskog zida. Anni i igraču ostaje još samo 55 minuta da doznaju koji je odgovor pravi.

Još 50 minuta. Igrač odlučuje sve riskirati i vjerovati blagajnici. Na radiju izvještavaju o barikadama koje grade istočnonjemački vojnici. Je li to događaj koji RATAVA želi izbrisati? Anna još uvijek nije primjetila da je blagajnica Heidrun Drei. Igrač savjetuje Anni da vjeruje ženi koja joj je spremna pomoći, iako je njezin brat Paul sumnjičav. No, na kraju i on ipak pristaje pomoći Anni u bijegu pred motociklistima. Kasnije Anna, Paul i Heidrun promatraju kako istočnonjemačka vojska postavlja barikade od bodljikave žice. Igrač objašnjava Anni da je to početak gradnje Berlinskog zida. Anni ostaje još 45 minuta da spasi Njemačku.

Igrač doznaje da je 12. kolovoz 1961. datum podizanja Berlinskog zida u Berlinu, a 9. studenog 1989. dan kada je on pao. Misija je usko povezana s ta dva datuma. Ali što tu Anna može učiniti? Paul i Anna bježe pred ženom u crvenom u robnu kuću KaDeWe gdje Anna ponovno radi međubilancu svoje igre i rezimira ono što je doznala. Igrač objašnjava Anni da su 13. kolovoza 1961. i 9. studenog 1989. datumi podizanja i pada Berlinskog zida. Anna primjećuje da se rješenje čitave misije krije u podjeli Berlina.

Ani preostaje još svega 65 minuta. Dolaskom u crkvu otkriva da je muzička kutije deo koji nedostaje orguljama. Žena u crvenom se ponovo pojavljuje i od Ane traži ključ. Ali kakav ključ? Orgulje sviraju istu melodiju kao i muzička kutija. Približavajući se unutrašnjosti crkve, ona primećuje kako crkveni domar jednom posetioci objašnjava kako bi rado popravio orgulje ali mu još od pada Berlinskog zida nedostaje jedan deo. Ana zaključuje da je muzička kutija upravo ono što domaru nedostaje i odlučuje da je položi u crkveni instrument. Orgulje počinju da sviraju, otvaraju se vrata a ispred njih se pojavljuje žena u crvenom. Ana gubi još jedan život. Ostaje joj još 60 minuta.

Igrač kompjuterske igrice saznaje da je 13.avgusta 1961. datum kada je izgradjen Berlinski zid, a 9.novembra 1989. dana kad je isti srušen. Misija je usko povezana sa ova dva datuma. Ali šta Ana može tu da učini? Paul i Ana uspevaju da pobegnu ženi u crvenom. U robnoj kući KaDeVe, gde Ana ponovo pravi bilans odigranog, rezimira sve ono što je saznala. Igrač pojašnjava Ani da su 13.avgusta 1961.godine i 9.novembar 1989.godine datumi izgradnje i rušenja Berlinskog zida. Ana shvata da se rešenje čitave misije krije u podeli Berlina.

Ana u podeljenom Berlinu, mora iz istočnog nekako u zapadni deo grada. Pitanje je da li će to biti dovoljno. Ona za svega 55 minuta mora otkriti koji dogadjaj teoristi pokušavaju da izbrišu. Pošto stigne u 1961.godinu, Ana pokušava da dodje do Kantstraße. Ali to nije moguće jer je vlada DDR-a počela sa izgradnjom zida, a ona se nalazi u istočnom delu. Kantova ulice se naime nalazi u zapadnom delu Berlina.  Praveći bilans igre, Ana i igrač shvataju da postoje dva datuma koja bi mogla biti cilj Ratave: izgradnja ili pad Berlinskog zida. Preostaje im svega 55 minuta da saznaju koji datum je zaista cilj terorista.

Još svega 45 minuta. Igrač odlučuje da rizikuje i da veruje prodavačici. Na radiju izveštavaju o podizanju barikada koje postavljaju vojnici. Da li je to dogadjaj koji Ratava želi da izbriše? Ana još uvek ne primećuje da je prodavačica zapravo Hajdrun Draj. Igrač Ani savetuje da veruje ženi koja je očigledno spremna da joj pomogne, iako je njen brat Paul Vinkler sumnjičav. Ali i on na kraju pristaje da pomogne Ani prilikom bekstva od motorista. Ana, Paul i Hajdrun posmatraju kako vojnici istočne Nemačke postavlja bodljikavu žicu. Igrač pojašnjava Ani da je to zapravo početak izgradnje Berlinskog zida. Ani preostaje još 45 minuta da spasi Nemačku.

Ana odlazi u istorijsku 1989.godinu, gde se priprema veliko veselje povodom pada zida. Ona se mora probiti kroz masu ljudi i doći do futrole. Da li će joj to uspeti? U trenutku kada odlučuje da putuje u 1989.godinu, pojavljuju se momci u crnim kacigama. Žena u crvenom im naredjuje da pronadju Anu – i to živu! Ana ipak uspeva da vremeplovom otuputuje u dan pada Berlinskog zida. Zatiće je ogromna gužva kod Brandenbrušle kapije, ali ona mora do Bernauerove ulice. Ima još svega 30 minuta. Hoće li uspeti da se probije kroz masu u nekada podeljenom gradu?

Ana se vraća u 2006.godinu. Žena u crvenom izvodi otmicu sveštenika Kavaliera. Budući da ne uspeva da sazna gde ga kriju, Ana putuje u 9.novembar 1989. u noć pada zida. Po povratku u 2006.godinu, Ana saznaje od Paula da je sveštenik nestao. Otela ga je žena u crvenom. Izgleda da Paul dosta zna o svešteniku kao i vremeplovu, ali nema mnogo vremena za razgovor o svemu tome. Ana pristaje na putovanje u 9.novembar 1989. Tamo zatiče grad u potpunoj euforiji koji slavi pad Berlinskog zida. Ona planira da iskoristi gružvu i neprimetno odlazi po futrolu.