Oblakoder

U kriznim vremenima (koja su na ovim prostorima, čini se, trajna kategorija), kupovne navike mladih ograničene su na pažljiv odabir, a „luksuzni proizvodi” ostaju nedostižni. Stoga ne treba da čudi činjenica da najveći broj mladih u Srbiji najčešće biva prinuđen da bude racionalan u izborima i da mora da vaga svaki trošak. Ovaj konstantni nesklad između želja koje mladi imaju i mogućnosti da te iste želje i ostvare, dovodi nas do pitanja – čega se sve mladi u Srbiji odriču zarad zadovoljavanja osnovnih životnih potreba? Autorka teksta: Snežana Katunac Ilustracije: Olga Đelošević Tekst čitala: Snežana Katunac Tekst je dostupan na sajtu Oblakodera u rubrici Lift. Tekst je podržan od strane Evropske unije i nemačkog Saveznog ministarstva za ekonomsku saradnju i razvoj. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu „Scroll'n'Share" Oblakoder magazina ne izražavaju stavove Evropske unije i nemačkog Saveznog ministarstva za ekonomsku saradnju i razvoj.

Fakultet ima dosta benefita, a glavni je svakako priprema na samostalni „život odraslih”. Pored toga, fakultetsko obrazovanje omogućava da razvijate kritičko razmišljanje i stvarate sebi priliku za ostvarivanje svojih snova. Takođe, pruža vam priliku da istražujete svoja interesovanja bilo da se radi o umetnosti, nauci, tehnologiji, društvenim naukama ili nečemu drugom. Međutim, uprkos svim ovim prednostima, postavlja se pitanje da li je fakultet zaista preduslov za „bolju budućnost”?   Autorka teksta: Marija Milić Ilustracije: Olga Đelošević Tekst čitala: Snežana Katunac Tekst je dostupan na sajtu Oblakodera u rubrici Lift. Tekst je podržan od strane Evropske unije i nemačkog Saveznog ministarstva za ekonomsku saradnju i razvoj. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu „Scroll'n'Share" Oblakoder magazina ne izražavaju stavove Evropske unije i nemačkog Saveznog ministarstva za ekonomsku saradnju i razvoj.

Broj mladih koji odlaze, ali i onih koji imaju tu nameru ili bi to rado uradili kada bi im se ukazala prilika, jeste alarmantan. Sudeći po Oblakoderovoj anketi, čak 90% ispitanika izrazilo je želju da ode iz Srbije. Baš iz tog razloga, pitali smo mlade, ali i naše sagovornike koji se bave migracijama, ali i mladim ljudima – koji su to razlozi zašto mladi napuštaju ili žele da napuste našu zemlju? Autorka teksta: Marija Todorović Ilustracije: Olga Đelošević Tekst čitala: Snežana Katunac Tekst je dostupan na sajtu Oblakodera u rubrici Lift. Tekst je podržan od strane Evropske unije i nemačkog Saveznog ministarstva za ekonomsku saradnju i razvoj. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu „Scroll'n'Share" Oblakoder magazina ne izražavaju stavove Evropske unije i nemačkog Saveznog ministarstva za ekonomsku saradnju i razvoj.

„Imam ženske probleme”, „Na poštedi sam”, „Oni dani”, „Došla mi je tetka iz Crvenke” i ostali sinonimi su prva stvar koja svedoči o tome koliko je reč menstruacija stigmatizovana u društvu. Razlog za to verovatno leži u tome što je ova tema u društvu i te kako skrajnuta, reč na slovo M se šapuće, krv se na reklamam za uloške prikazuje plavom bojom, dok se ulošci kriju u rukavu ili nose u posebnim kutijicama. Autorka teksta: Marija Milić Ilustracije: Olga Đelošević Tekst čitala: Snežana Katunac Tekst je dostupan na sajtu Oblakodera u rubrici Lift. Tekst je podržan od strane Evropske unije i nemačkog Saveznog ministarstva za ekonomsku saradnju i razvoj. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu „Scroll'n'Share" Oblakoder magazina ne izražavaju stavove Evropske unije i nemačkog Saveznog ministarstva za ekonomsku saradnju i razvoj.

Prva dva meseca 2023. godine ostala su upamćena po zastrašujućim podacima koji su ukazivali na sledeće: svake dve nedelje, u proseku, jednu ženu u Srbiji ubije član porodice, i to najčešće u njenom domu. Od početka godine, u našoj zemlji je počinjeno najmanje 24 femicida, što govori o učestalosti ovih slučaja, tolikoj da pojedini stručnjaci koriste termin „epidemija femicida” kako bi ukazali na ovaj globalni problem koji, čini se, sve više uzima maha. Koje su mere u prevenciji femicida potrebne kako bi zapravo rezultirale izostankom istog? Autorka teksta: Snežana Katunac Ilustracije: Olga Đelošević Tekst čitali: Ivan Radisavljević i Snežana Katunac Tekst je dostupan na sajtu Oblakodera u rubrici Lift. Tekst je podržan od strane Evropske unije i nemačkog Saveznog ministarstva za ekonomsku saradnju i razvoj. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu „Scroll'n'Share" Oblakoder magazina ne izražavaju stavove Evropske unije i nemačkog Saveznog ministarstva za ekonomsku saradnju i razvoj.

Već decenijama u društvenu svest je postalo usađeno da i žene pišu, prevode, lektorišu i kritikuju, te da ove aktivnosti podjednako obavljaju oba roda – kako muškarci, tako i žene, iako nije oduvek bilo tako. Kada govorimo o evropskom, ali i angloameričkom književnom prostoru, žene se bave književnim radom i njegovim različitim oblicima, bez straha da potpišu svoje ime i ne sakrivaju svoj identitet, sem ukoliko to ne čine svesno i namerno. Ipak, kao i u mnogim drugim sferama, i na književnoj sceni, žene i muškarci nisu u potpunosti ravnopravni. Autorka teksta: Marija Todorović Ilustracije: Olga Đelošević Tekst čitali: Ivan Radisavljević i Snežana Katunac Tekst je dostupan na sajtu Oblakodera u rubrici Lift. Tekst je podržan od strane Evropske unije i nemačkog Saveznog ministarstva za ekonomsku saradnju i razvoj. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu „Scroll'n'Share" Oblakoder magazina ne izražavaju stavove Evropske unije i nemačkog Saveznog ministarstva za ekonomsku saradnju i razvoj.

Razvoj društvenih mreža datira nekoliko decenija unazad – međutim, period od 2010. godine do danas obeležen je ekspanzijom društvenih mreža i njihovim uticajem na načine na koje komuniciramo, delimo informacije i izražavamo se. Danas postoje stotine različitih društvenih mreža koje se fokusiraju na različite tipove sadržaja i ciljne grupe, ali ništa manje – o društvenim mrežama se sve više govori sa fenomenološke strane, a mnoge naučne grane poput medicine i psihologije trude se da daju objašnjenje uticaja društvenih mreža na njihove krajnje korisnike, odnosno – nas same. Međutim, pojam koji je popularizovan 2012. godine i koji se koristi za opisivanje potencijalnih negativnih uticaja digitalne tehnologije na kognitivne sposobnosti ljudi, posebno na pamćenje i pažnju – digitalna demencija, u poslednje vreme opet dobija na važnosti. Autorka teksta: Snežana Katunac Ilustracije: Olga Đelošević Tekst čitali: Ivan Radisavljević i Snežana Katunac Tekst je dostupan na sajtu Oblakodera u rubrici Lift. Tekst je podržan od strane Evropske unije i nemačkog Saveznog ministarstva za ekonomsku saradnju i razvoj. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu „Scroll'n'Share" Oblakoder magazina ne izražavaju stavove Evropske unije i nemačkog Saveznog ministarstva za ekonomsku saradnju i razvoj.

Ljudska radoznalost i želja za razumevanjem kosmosa su oduvek okupirali pažnju ljudi, međutim, mnogima je astrofizika delovala prilično komplikovano sve dok se pre tri godine na TikToku nije pojavila astrofizičarka Tijana Prodanović, na pomenutoj društvenoj mreži poznatija kao DrCosmicRay. Tijana na svom TokTok profilu na jednostavan način govori o raznim fenomenima i kroz svoje zanimljive video snimke u svega par minuta pokušava da nam približi svet astrofizike. Popularizacijom nauke počela je da se bavi još 2008. godine, a mnogo iskustva u tome stekla je tokom doktorskih studija u Americi. Nakon završenih studija, vratila se u Srbiju gde je do nedavno svoje znanje delila sa studentima na fakultetu u Novom Sadu. Njen profil na TikToku dokaz je da društvene mreže mogu biti sjajno mesto za promociju nauke, o čemu svedoči i veliki broj mladih koji prate njen rad.  Autorka teksta: Marija Milić Ilustracije: Olga Đelošević Tekst čitali: Ivan Radisavljević i Snežana Katunac Tekst je dostupan na sajtu Oblakodera u rubrici Lift. Tekst je podržan od strane Evropske unije i nemačkog Saveznog ministarstva za ekonomsku saradnju i razvoj. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu „Scroll'n'Share" Oblakoder magazina ne izražavaju stavove Evropske unije i nemačkog Saveznog ministarstva za ekonomsku saradnju i razvoj.

Život savremenog čoveka izrazito je uslovljen tehnologijom, jer je tehnologija postala integralni element svakog dela naših života. U 2023. godini slobodno možemo da kažemo da dan prosečne osobe koja živi u Srbiji, Evropi ili onome što nazivamo „zapadnim delom sveta”, započinje i završava se uz mobilni telefon. Dok zdravstvene insitutcije ukazuju da bi svaki čovek trebalo da koristi telefon do dva sata dnevno, različita istraživanja rađena na svetskom nivou pokazuju iste podatke – da ljudi u proseku koriste telefon između tri i četiri sata. „Najvezaniji” za svoje mobilne uređaje su upravo mladi, pogotovo oni između 15 godina i 24 godine, za koje se procenjuje da na svakih 8 minuta proveravaju svoje telefone. Prema istraživnju „Stavovi mladih u Republici Srbiji o uticaju i značaju društvenih mreža“ iz 2021. godine, čak 94% mladih ispitanika provodi vreme na društvenim mrežama pred spavanje, a 59,4 % njih, pre nego što započnu svoj dan ustajanjem iz kreveta, provere neku od društvenih mreža koje koriste i to redovno rade, dok 32,7%  mladih to čini ponekad. Druga istraživanja ukazuju na to da prosečna osoba proveri svoj telefon 58 puta u toku dana. I na ovakvoj dinamici ponašanja profitira jedna čitava industrija bazirana na ekonomiji pažnje, a to je IT industrija. Autorka teksta: Marina Zec Ilustracije: Olga Đelošević Tekst čitao: Ivan Radisavljević Tekst je dostupan na sajtu Oblakodera u rubrici Lift. Tekst je podržan od strane Evropske unije i nemačkog Saveznog ministarstva za ekonomsku saradnju i razvoj. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu „Scroll'n'Share" Oblakoder magazina ne izražavaju stavove Evropske unije i nemačkog Saveznog ministarstva za ekonomsku saradnju i razvoj.

Nedostatak prakse i godine radnog iskustva neretko budu prva prepreka pri (ne)dobijanju željenog posla. O tome svedoči gotovo 70% učesnika u Oblakoderovoj anketi koja je nastala za potrebe pisanja ovog teksta. Anketirani navode da su nailazili na prijave za posao koje zahtevaju veliko iskustvo, iako traže mlade radnike. Odbijanje mladih na osnovu nedostatka prethodnog iskutva, posebno pri pronalaženju prvog posla, zapravo jeste fenomen, ali i vid diskriminacije čime se krše određena prava, a taj fenomen naziva se jangizam. Autorka teksta: Marija Milić Ilustracije: Olga Đelošević Tekst čitali: Ivan Radisavljević i Snežana Katunac Tekst je dostupan na sajtu Oblakodera u rubrici Lift. Tekst je podržan od strane Evropske unije i nemačkog Saveznog ministarstva za ekonomsku saradnju i razvoj. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu „Scroll'n'Share" Oblakoder magazina ne izražavaju stavove Evropske unije i nemačkog Saveznog ministarstva za ekonomsku saradnju i razvoj.

Online rad je sve prisutniji u Srbiji, a prema podacima izveštaja Svetske banke iz 2015. godine Srbija je, zajedno sa Rumunijom, svrstana u vodeće zemlje u svetu i u Evropi po procentualnom učešću onlajn radne snage u odnosu na ukupan broj stanovnika i u odnosu na ukupnu radnu snagu u zemlji. Digitalni radnici, kako se navodi u istraživanju Centra za istraživanje javnih politika, najčešće pružaju usluge u oblastima razvoja softvera i tehnologija (IT sektor), pisanja i prevođenja, kreativne i multimedijalne industrije, prodaje i marketinga, birotehničkih usluga i unosa podataka i profesionalnih usluga poput advokatskih, finansijskih i konsultantskih. Ono što je, međutim, primetno je da, kada govorimo o digitalnoj sferi, žene uglavnom zauzimaju pozicije koje podrazumevaju rad i komunikaciju sa klijentima i ostalim zaposlenima, kao i emocionalni rad. Autorka teksta: Marija Todorović Ilustracije: Olga Đelošević Tekst čitali: Ivan Radisavljević i Snežana Katunac Tekst je dostupan na sajtu Oblakodera u rubrici Lift. Tekst je podržan od strane Evropske unije i nemačkog Saveznog ministarstva za ekonomsku saradnju i razvoj. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu „Scroll'n'Share" Oblakoder magazina ne izražavaju stavove Evropske unije i nemačkog Saveznog ministarstva za ekonomsku saradnju i razvoj.

Mladi u Srbiji čine skoro petinu evidentiranih nezaposlenih lica u Srbiji, a veliki broj onih koji jesu zaposleni, često nisu zadovoljni svojim poslom. Mnogi mladi u Srbiji, po završetku školovanja u nekom trenutku u karijeri odlučuju da se prekvalifiju, nezadovoljni uslovima koji se nude u okviru industrija za koje su se školovali. Drugi, takođe iz nezadovoljstva, ali i ambicije, odlučuju da pokrenu svoje poslove. Oni treći, koji smatraju da nemaju izlaz i da nikako ne mogu da poboljšaju svoju ekonomsku poziciju u Srbiji rešenje vide u migraciji. Mogućnosti mladih u Srbiji kada govorimo o tržištu rada su zaista brojne, ali je činjenica da je izalazak na tržište rada i stabilno „održavanje“ na istom, za mnoge mlade, kao i sve druge koji se bore sa savremenim trendovima liberlanog kapitalizma u kome živimo, zaista veoma stresno. Upravo zbog toga, rešili smo da istražimo – kakva je zaista ekonomska pozicija mladih u Srbiji?  Autorka teksta: Marina Zec Ilustracije: Olga Đelošević Tekst čitali: Ivan Radisavljević i Snežana Katunac Tekst je dostupan na sajtu Oblakodera u rubrici Lift. Tekst je podržan od strane Evropske unije i nemačkog Saveznog ministarstva za ekonomsku saradnju i razvoj. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu „Scroll'n'Share" Oblakoder magazina ne izražavaju stavove Evropske unije i nemačkog Saveznog ministarstva za ekonomsku saradnju i razvoj.

Kada govorimo o mladima i kategorijama koje vezujemo za mlade, najčešće mislimo o pozitivnim konceptima – o poletnosti, energičnosti, optimističnosti, pokretnosti. Mladi, pogotovo iz perspektive starijih, nemaju mnogo muka – osim onih, „mladalačkih“ koje se odnose na odrastanje. Pa ipak, određeni broj mladih suočava se i sa specifičnim bolestima kao što je multipla skleroza. Multipla skleroza (MS) je jedna od najnepredvidljivijih i najspecifičnijih bolesti centralnog nervnog sistema. Kako se navodi u publikaciji Vodič kroz multiplu sklerozu Društva multiple skleroze Srbije, MS je hronična, progresivna i neurodegenerativna bolest centralnog nervnog sistema, nepoznatog uzroka, koja predstavlja najčešće netraumatsko onesposobljavajuće neurološko, autoimunsko oboljenje mladih odraslih osoba. U Srbiji trenutno živi preko 4.500 osoba sa multiplom sklerozom koje primaju neku vrstu terapije, a procenjuje se da oko 9.000 ljudi živi sa ovom bolešću. Od toga, veliki deo predstavljaju upravo – mladi ljudi. Autorka teksta: Marina Zec Ilustracije: Olga Đelošević Tekst čitali: Ivan Radisavljević i Snežana Katunac Tekst je dostupan na sajtu Oblakodera u rubrici Lift. Tekst je podržan od strane Evropske unije i nemačkog Saveznog ministarstva za ekonomsku saradnju i razvoj. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu „Scroll'n'Share" Oblakoder magazina ne izražavaju stavove Evropske unije i nemačkog Saveznog ministarstva za ekonomsku saradnju i razvoj.

Ukoliko vam igra kapak, otežano dišete, osećate bol u leđima ili ubrzano lupanje srca, najverovatnije ćete, pre preuzimanja bilo koje konkretne akcije, prvo dohvatiti telefoni i izguglati simptome koje u tom trenutku osećate. I ne, niste usamljeni u ovakvom ponašanju – svako od nas će impulsivno pribeći ovakvoj vrsti „prečice” u pokušaju da na najbrži mogući način saznamo šta nam se dešava. No, samodijagnostikovanje bolesti nije se pojavilo paralelno sa pojavom interneta – mnogi domovi imali su u svojim bibliotekama medicinske enciklopedije sa kojima su se svi ukućani „savetovali” pre nego sa lekarima. Internet je, umnogome, olakšao pretragu svih informacija, pa i medicinskih, čineći ih dostupnim na jednom mestu, međutim – ako u Google pretraživač ukucamo simptome različitih bolesti, neretko ćemo za iste simptome dobiti različite rezultate i različite dijagnoze, što nas dovodi do zaključka da bez lekarskog pregleda ne možemo sa sigurnošću znati sa kojom bolešću se naš organizam bori – bila ona psihičke ili fizičke prirode. Uprkos tome, Google i dalje prednjači kada biramo mesto na kome ćemo potražiti pomoć kada se ne osećamo dobro. Postavlja se pitanje – zbog čega je to tako? Autorka teksta: Snežana Katunac Ilustracije: Olga Đelošević Tekst čitali: Ivan Radisavljević i Snežana Katunac Tekst je dostupan na sajtu Oblakodera u rubrici Lift. Tekst je podržan od strane Evropske unije i nemačkog Saveznog ministarstva za ekonomsku saradnju i razvoj. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu „Scroll'n'Share" Oblakoder magazina ne izražavaju stavove Evropske unije i nemačkog Saveznog ministarstva za ekonomsku saradnju i razvoj.

Poslednjih godina svedoci smo toga da se o mentalnom zdravlju mnogo više razgovara, te i da je ova tema konačno prepoznata kao tema o kojoj je bitno pričati naglas. Jedan od fenomena koji se, pri razgovoru o mentalnom zdravlju, najčešće ističe kao prisutan među mladima, pogotovo adolescentima, su anksiozni poremećaji. Sve veći broj mladih ljudi svedoči da su barem jednom u životu doživeli napad anksioznosti, a mnogi od njih gotovo svakodnevno žive sa anksioznošću. Iako je pandemija predstavljala jednu novu, izrazito stresnu situaciju za većinu ljudi u svetu, ona je, kako navode mnogi stručnjaci, posebno uznemirujuće uticala na mlade ljude. Porast broja adolescenata koji smatraju da su anksiozni, posledično prirodno nameće sledeća pitanja – zašto su mladi anksiozni, kada se najčešće susreću sa ovim osećajem, ali i kako mogu da ga prepoznaju, i – prevaziđu? Autorka teksta: Marija Todorović Ilustracije: Olga Đelošević Tekst čitao: Ivan Radisavljević Tekst je dostupan na sajtu Oblakodera u rubrici Lift. Tekst je podržan od strane Evropske unije i nemačkog Saveznog ministarstva za ekonomsku saradnju i razvoj. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu „Scroll'n'Share" Oblakoder magazina ne izražavaju stavove Evropske unije i nemačkog Saveznog ministarstva za ekonomsku saradnju i razvoj.

Od izlaska poslednje knjige Harija Potera prošlo je dovoljno vremena da možemo sa sigurnošću reći da su šanse za pojavu sličnog fenomena sve manje. U trenutku vrhunca popularnosti franšize, dodatno pojačane nizom visokobudžetnih ekranizacija, zaista se osećala magija u vazduhu prilikom izlaska svake nove knjige. Filmove je često pratila i adaptacija u vidu video-igre, i iako su nam neke od njih ostale drage – više iz sentimentalnih razloga nego zbog (često sumnjivog) kvaliteta – činjenica je da predugo nismo dobili odličnu igru smeštenu u čarobni univerzum Hogvortsa i Harija Potera. Donosimo recenziju igre o kojoj svi Normalci pričaju. Tekst čitao: Ivan Radisavljević Autor teksta: Stefan Gašić Tekst je dostupan na sajtu Oblakodera u rubrici Špijunka. Tekst je podržan od strane Europen Endowment for Democracy.

Kada biste prosečnu mladu osobu pitali bez koje stvari ne bi mogla gotovo ni dana, verovatno bi većina na prvu pomisao rekla: mobilni telefon. Postoje brojni razlozi zbog kojih je taj odgovor razumljiv jer nam se na telefonu nalaze svi kontakti, fotografije, mnogi danas rade uz pomoć telefona, muziku slušamo preko telefona, a možda najvažnije – uz pomoć telefona (društvenih mreža i aplikacija) najčešće i najbrže komuniciramo. Pitanje je koliko mladih zna napamet brojeve telefona svojih najbližih ljudi, ako izuzmemo mamin ili tatin, a i zašto bi pamtili, kada je telefon baza svih podataka. Međutim, kada kažemo telefon, obično se misli i na internet – taj važan element naših života koji je posebno značajan mlađoj populaciji, takozvanoj Generaciji Z, koja gotovo da ne poznaje život bez interneta. Predstavnici Generacije Z su kroz čitavo odrastanje imali neograničen pristup internetu, u virtuelnom prostoru snalaze se možda i bolje nego u svojoj sobi, a navodi se i da su zbog toga pasivniji i manje komunikativni. Internet revolucija nam je donela novi pogled na komunikaciju, te čak i takozvani bumeri uživaju u mogućnostima koje pruža internet. Ipak, Gen Z je nešto više nego ostali zavisna od internet mreže i svojih telefona. Kako bih testirala da li će se i u kojoj meri moj dan promeniti, rešila sam da kao predstavnica Generacije Z (na granici sa Milenijalcima) jedan dan provedem bez interneta. *Već dva puta sam lomila ekran na telefonu pa otprilike znam kakav je osećaj biti par dana bez telefona, ali ne i bez interneta.* Tekst čitala: Snežana Katunac Autorka teksta: Marija Milić Tekst je dostupan na sajtu Oblakodera u rubrici Špijunka. Tekst je podržan od strane Europen Endowment for Democracy.

Srbija je među retkim zemljama u Evropi (pored Bosne i Hercegovine, koja je tek nedavno zabranila konzumiranje cigareta u javnom prostoru) u kojoj je i dalje dozvoljeno pušenje u zatvorenim prostorijama (kafići, klubovi, restorani), međutim, čini se da se tome uskoro nazire kraj. Ministarka zdravlja Danica Grujićić pre par dana u javnom obraćanju u okviru kampanje „Rak je izlečiv” pozvala je građane da podrže donošenje zakona o zabrani pušenja u zatvorenom prostoru. Ministarka je, između ostalog, istakla da je prevencija raka pluća moguća i da je jedan od koraka upravo zabrana pušenja u kafićima, restoranima, barovima… Pozivajući se, pre svega, na to da je pušenje jedan od glavnih uzroka nastanka brojnih bolesti, raka pluća, jezika, usne duplje, jednjaka, dok nepovoljno utiče i na plodnost kod muškaraca i žena. Pitali smo mlade šta misle o aktuelnoj temi uvođenja zabrane pušenja u restoranima, kafićima, barovima i noćnim klubovima. Tekst čitala: Snežana Katunac Autorka teksta: Marija Milić Tekst je dostupan na sajtu Oblakodera u rubrici Lift. Tekst je podržan od strane Europen Endowment for Democracy.

Duhovit osvrt na egzistencijalnu krizu, borba protiv patrijarhata, kapitalizma, letargije, obaveza, tuđeg mišljenja, fantastična bića poput – prosvećenog konzumeriste, smoglija ili weekinga – pojave su koje možete pronaći na Instagram profilu Sadmics, koji predstavlja skup duhovitih ilustracija Milje Šijakinjić. Sadmics je nastao pre četiri godine, a od tada je uspešno nastavio da razvija svoj autentični pravac sadmics-a, stripova koji su antipod comics-ima. Milja ih sama naziva stripaćima, a najveća prednost sadmicsa je što oni savršeno komuniciraju sa svojom publikom – mahom milenijalcima, koji se u njima neretko prepoznaju – jer, realno, ko od nas nije weeking (vikend ratnik kome je najveća snaga što živi za vikend, ali najveća slabost upravo to što živi za vikend)? Takođe, sadmics ima izrazitu društvno angažovanu crtu, što ga čini autentičnim, ponekad možda otresitim, i beskrajno šarmantnim. Tekst čitali: Ivan Radisavljević i Snežana Katunac Autorka teksta: Marina Zec Tekst je dostupan na sajtu Oblakodera u rubrici Salon. Tekst je podržan od strane Europen Endowment for Democracy.

Iako nova godina simboliše i novi početak, za mnoge prvi januar ništa nije promenio. Probudili smo se istim željama i problemima kao i „prošle godine”, možda čak još umorniji jer se verovatno slavilo do kasno u noć. Mamurluk i iscrpljenost uvode nas u novu godinu, a ubrzo počinje i emotivni rolerkoster koji se uglavnom među mladima dešava na samom početku nove godine. Euforija pred praznike raste, uzbuđeni smo jer tada konačno imamo vremena da se vidimo sa svim prijateljima i više vremena provodimo sa porodicom. Uz to, tu su novogodišnje proslave i putovanja. Međutim, svega par dana nakon što nas prođe praznični hajp, vraćamo se starim obavezama, tu su posao, fakultet i brojne svakodnevne aktivnosti, što u velikoj meri doprinosi da se posle prazničnog ushićenja osećamo iscrpljeno, mrzovoljno, preokupirano… U prazničnom periodu posebno su nam nametnuta očekivanja da svi treba da budemo srećni i lepo raspoloženi. Međutim, tu su i očekivanja koja sami sebi postavljamo za narednu godinu – u novoj godini želim da smršam, više putujem, pročitam više knjiga, prestanem da pušim… Ispitni rokovi na fakultetu se bliže, na poslu počinju pripreme za naredni period, a i januar traje predugo. Kada nas sustigne lavina svih nametnutih očekivanja i ličnih želja, postaje nam pomalo tesno u sopstvenoj koži. Upravo taj post-praznični period mnogima stvara osećaj opterećenosti, o čemu svedoče i podaci iz Oblakoderove ankete kojom smo hteli da saznamo više o emotivnim stanjima mladih nakon praznika. Tekst čitao: Ivan Radisavljević Autorka teksta: Marija Milić Mentorka: Marina Zec Tekst je dostupan na sajtu Oblakodera u rubrici Lift. Tekst je podržan od strane Europen Endowment for Democracy.

Uvek sam htela da napišem roman, ističe na početku razgovora Vida Davidović. Zapravo, na drami sam završila sticajem okolnosti, ali sam se naknadno bespovratno zaljubila u pozorišni jezik. Književnost sam kao dete otkrivala kroz prozu, a dramu sam shvatala tek kroz pozorišne inscenacije, iz druge ruke, a kada sam počela da je upijam i pišem, shvatila sam da je to moj iskaz i životni put. Razgovor za Oblakoder vodimo uoči beogradske promocije njenog prvog romana, koja će biti održana u petak, 27. januara u 18h u Kulturnom centru Grad. Ostala je, dakle, detinja želja da napišem roman, koju sam nekada morala da realizujem. Nisam ni sanjala da će mi biti toliko teško. Jezik drame je mnogo drugačiji od jezika romana i sam proces rada je u potpunosti drugačiji, tako da ne mogu da sporim da ovaj proces nije bio, u najmanju ruku, jako izazovan. Nadam se da sam uspela da prevaziđem taj izazov, dodaje Davidović o prelasku iz dramskog u prozno pismo. Sa mladom spisateljicom Vidom Davidović razgovarali smo o njenom romanesknom prvencu Mučnina, odrastanju, ali i savremenoj književnosti i umetničkim krugovima. Tekst čitali: Ivan Radisavljević i Snežana Katunac Autorka teksta: Sara Arsenović Tekst je dostupan na sajtu Oblakodera u rubrici Salon. Tekst je podržan od strane Europen Endowment for Democracy.

Ukoliko pratite lokalnu scenu različitih malih brendova, sigurno ste zapazili male teftere sa ilustracijama partizanki, cegere sa krilaticom Odmor je otpor ili majice sa motivima ugroženih i zaštićenih životinja sa teritorije Srbije. Iza ovih proizvoda stoji umetničko-dizajnerski tim koji čine Miloš Miletić i Mirjana Radovanović koji su zajedno pre četiri godine pokrenuli brend Manonija. Glavni motivi koje susrećemo na njihovim proizvodima su upravo antifašistička borba i radovi koji ilustruju revolucionarni period Jugoslavije, zatim ekološka borba i skretanje pažnje na prekomerni rad i pravo na odmor. Na svom Instagram profilu transparentno prikazuju i način proizvodnje njihovih prozvoda ukazujući na problem kršenja radničkih prava koji je postao normalizovana svakodnevica u kapitalističkom potrošačkom društvu. Od prošle godine imaju i liniju solidarnog proizvoda od čije prodaje deo novca doniraju različitim organizacijama koje se bore za bolje i pravednije društvo od onog u kome živimo. O pokretanju brenda, reakcijama ljudi i prodavnici koju su nedavno otovorili u Čumićevom sokačetu razgovarali smo sa Milošem Miletićem, jednim od osnivača brenda. Tekst čitali: Snežana Katunac i Ivan Radisavljević Autorka teksta: Marija Todorović Tekst je dostupan na sajtu Oblakodera u rubrici Salon. Tekst je podržan od strane Europen Endowment for Democracy.

U poslednjih nekoliko godina, potkultura strejt muškaraca izgradila je nasilnu ideologiju, koja je nastala kao posledica toga da ih mlade i lepe žene odbijaju i ne žele da imaju seksualne odnose sa njima. Ta zajednica naziva se incel i predstavlja nedobrovoljni celibat (involuntary celibates), a sam termin najčešće se vezuje za virtuelnu internet zajednicu iz koje je i proizašao. Iako je incel „noviji” termin koji je zapravo nastao u virtuelnom svetu i pretežno se odnosi na komunikaciju putem portala i stranica, on, ipak, nije bezazlen, kao ni brojne stvari koje nastaju u digitalnom prostoru. Između ostalog, često se stvari započete na internetu oslikavaju u realnom životu i kulminiraju u stvarnosti, što je slučaj i sa pripadnicima incel potkulture. Da li je u pitanju nemogućnost muškaraca da ostvare romantične veze ili frustracija proizašla iz zatvorenih čet soba? Autorka teksta: Marija Milić Tekst čitao: Ivan Radisavljević Tekst je dostupan na sajtu Oblakodera u rubrici Lift. Tekst je podržan od strane organizacije European Endowment for Democracy.

Đani Infantino obrisao je iz telefona sliku sa Svetskog prvenstva u Rusiji na kojoj s njegove leve strane sedi Vladimir Putin... Ali je zapamtio da je sedeo zdesna - Saudijski princ, Bin Salman. Kako je u godinama nakon svetske finansijske krize, a potom i pandemije virusa kovid-19, na kraju, i tokom stvaranja novog Berlinskog zida i zveckanja nuklearnim bombama, zemlja sa populacijom od nepuna tri miliona stanovnika sagradila kompletnu infrastrukturu za najveću svetsku sportsku smotru, takoreći od nule? I kako je prljavi ples svetskih moćnika doveo do toga da se ama baš ništa ne učini da se spreči smrt tolikog broja ljudi i da se na tlu druge najmanje zalivske države održi Svetsko prvenstvo u fudbalu? Tekst čitao: Ivan Radisavljević Autor teksta: Ivan Radisavljević Tekst je dostupan na sajtu Oblakodera u rubrici Špijunka. Tekst je podržan od strane Europen Endowment for Democracy.

Da li ste nekada razmišljali o tome da jedan vaš klik, dislajk ili komentar može da utiče na nekog sa druge strane ekrana? Vrtlog informacija i sadržaja koji do nas dolazi putem društvenih mreža često ume da nas povuče da reagujemo na stvari bez preteranog udubljivanja. Poznato je i da masa negativnih reakcija drugima daje hrabrost da i sami ostave još jedan, jer nisu sami u tome, te na taj način često kolektivno ponašanje može da nas zavara da smo u pravu. A dok koristimo društvene mreže, gubimo osećaj da sa druge strane postoje stvarne osobe sa emocijama. Tako jedna naša „kritika” nije na odmet, svađe i brojni uvredljivi epiteti i komentari su samo naše pravo da izrazimo mišljenje – sve to jer smo tu još uvek zaštićeni. Uvek možemo da uklonimo komentar, video, blokiramo korisnika ili izbrišemo profil i paf – deluje kao da više ne postojimo. Ipak, često naše reči i reakcije utiču na ljude sa druge strane, a posledice mogu biti različite. Lažni profili se zloupotrebljavaju, a šaljivi video snimci donose popularnost veoma brzo. Kontent se kreira nikad lakše, a često nauštrb ljudi koji nisu ni svesni toga. Tekst čitao: Ivan Radisavljević Autorka teksta: Marija Milić Tekst je dostupan na sajtu Oblakodera u rubrici Lift. Tekst je podržan od strane Europen Endowment for Democracy.

Korisnicima TikTok-a termin „tihi otkaz” nije nepoznat. Naprotiv, na ovoj društvenoj mreži objavljeno je preko 153 miliona video snimaka pod heštegom #quietquitting. Međutim, ovde nije reč samo o popularnom TikTok trendu, već o fenomenu koji je sve više prisutan u poslovnoj praksi, iako se o samoj definiciji pojma „tihog otkaza” polemiše i nema jedinstvenog dogovora oko toga šta tačno ovaj pojam označava. Za jedne, „tihi otkaz” predstavlja puko odrađivanje minimuma na poslu, za druge je to psihički odmak od posla i emotivno distanciranje od istog, za treće predstavlja neprihvatanje povećanog obima rada bez odgovarajuće dodatne finansijske naknade. Ljudi više ne žele da izgaraju na poslu kako bi preživljavali jer, kada uporede trud i rad koji ulažu i platu koju zarade – računica je jasna. Mladi ljudi danas, sa inflacijom koja je prisutna na globalnom nivou, gotovo da jedva uspevaju da sastave kraj sa krajem, a ušteđevina, putovanja ili kupovina nekretnine za većinu njih predstavljaju misaonu imenicu. Ako u obzir uzmemo i prognoze stručnjaka koji najavljuju da za 50 godina planeta na kojoj živimo neće moći da zadovolji potrebe čitavog čovečanstva, trend tihog otkaza još više ima smisla, jer – čemu trud, ako je budućnost toliko neizvesna? Autorka teksta: Snežana Katunac Tekst čitao: Ivan Radisavljević Tekst je dostupan na sajtu Oblakodera u rubrici Lift. Tekst je podržan od strane organizacije European Endowment for Democracy.

Javorka Đurić nedavno je objavila svoju prvu knjigu ilustracija Šta ako sve ovo nije stvarno?. Knjiga broji oko 80 Javorkinih ilustracija u kojima oslikava svoj unutrašnji svet, misli i osećanja. Od 2020. godine, pod svojim umetničkim imenom, ova mlada autorka svoje radove je počela da objavljuje na Instagram stranici Javorkine Stvari (Maple Things). Dve godine kasnije, uz podršku izdavačke kuće Kontrast, Javorka je svoje ilustracije objedinila u knjigu koju čine kako stari, tako i novi radovi. Tim povodom pitali smo je kako je tekla realizacije ovog izdanja, koja je simbolika naslova i šta nam ovom knjigom talentovana autorka poručuje. Autorka teksta: Marija Todorović Tekst čitali: Ivan Radisavljević i Snežana Katunac Tekst je dostupan na sajtu Oblakodera u rubrici Salon. Tekst je podržan od strane organizacije European Endowment for Democracy.

Novak Mirković, Spejs Noksi, objavio je novi album „Kuća zabave“, tri godine nakon prvenca „Subliminal“. U međuvremenu, kategorisali su ga kao repera, trepera, Zicera, „divlje dete“ srpskog andergraund hip-hopa (ovaj nam je favorit), da bi, tri godine kasnije, isporučio album ništa nalik navedenom. Ima tu još uvek repa, ali i pevanja (?!), neona osamdesetih, surfovanja na mračnim talasima, prodidžijevskih semplova, razbijanja klubova – bukvalno svega od Nirvane do Velike Plane – da biste se na kraju našli ostavljeni sa zbirkom referenci od Lavkrafta do Matrixa, pa ti biraj šta ti leži. Sa Novakom smo o „Kući zabave“, prešaltavanju na elektronski zvuk i statusu alternativne muzike na domaćoj sceni razgovarali tek čas uoči početka promocije albuma, čija je startna tačka Kulturni centar Lab u Novom Sadu, gde će nastupiti 1. oktobra. Autorka teksta: Branislava Kolarov Tekst je dostupan na sajtu Oblakodera u rubrici Podrum.

Danima unazad na ulicama Irana odvijaju se masovni protesti izazvani smrću dvadesetdvogodišnjakinje Mashe Amini koju je takozvana „policija za moral” pretukla jer „nije pravilno nosila hidžab”. Masha je nakon prebijanja pala u komu i umrla. Zvanično saopštenje policije je, međutim, bilo drugačije. Naime, oni su odbili da javnosti pokažu snimke iz kombija u kom je Amini pretučena i navode da je umrla od srčanog udara, iako porodica tvrdi da je devojka bila zdrava. Podsetimo – pre samo pola veka, Iran je bio sekularna država u kojoj žene nisu bile ograničene religijskim načelima i nosile su kupaće kostime i mini suknje. Tako je bilo sve do 1979. godine, kad je Iranska revolucija (poznata i kao Islamska revolucija) dovela do toga da se kraljevina transformiše u islamsku republiku. Sloboda koju je imao Iran pre revolucije najbolje se ogleda u statusu i položaju žena – najupečatljivije kroz životni stil, čemu svedoče fotografije žena pre 1979. godine, koje govore u prilog činjenici da je ideologija u potpunosti promenila način percipiranje žene u društvu. Autorka teksta: Snežana Katunac Tekst čitao: Ivan Radisavljević Tekst je dostupan na sajtu Oblakodera u rubrici Lift. Tekst je podržan od strane European Endowment for Democracy.

Poslednjih godina se često na društvenim mrežama vodi polemika o tome koja krema za lice je bolja, koji puder ima bolju pokrivnu moć, zašto je važno da svakog dana stavljamo spf i koji serum uklanja fleke i crvenilo. Praktično ne postoji proizvod za ulepšavanje o kome na internetu ne može da se nađe recenzija. Ipak, ono što potpada pod „žensku stvar” jeste i menstrualna higijena, o kojoj se znatno manje govori. Isto koliko vam je važno da majica u kojoj provedete par sati u toku dana bude pamučna ili da krema odgovara vašem tipu kože, toliko je važno da i higijenski ulošci koje koristite budu od čistog pamuka i bez štetnih materija. Zdravija alternativa uvek postoji, a pored recenzija beauty proizvoda, važno je da se informišemo i o menstrualnim proizvodima, pogotovo zato što njihovo korišćenje nije stvar izbora, nego nužnosti. Autorka teksta: Marija Milić Tekst čitala: Snežana Katunac Tekst je dostupan na sajtu Oblakodera u rubrici Lift. Tekst je podržan od strane European Endowment for Democracy.Autorka teksta: Marija Milić

Čitava situacija pogodna je da se zapitamo da li smo dovoljno upoznati sa stvarima kao što su zloupotreba podataka, kršenje ugovora o radu, ko u svemu ovome ima jedini validan odgovor i rešenje, a pogotovo koliko se često dešavaju uznemiravanja ovakvog tipa, koja, izuzev ovoga, nebrojeno puta prolaze neopaženo i nekažnjeno i o kojima nikada nećemo saznati, osim o slučajevima gde je neko ipak reagovao. Šta je za svakog od nas uznemiravanje, nepoštovanje, kršenje zakona… stvari su koje u današnje doba ne treba biti relativne niti individualne, već kao društvo zajedno moramo raditi na tome da izgradimo kolektivni stav koji obuhvata sve ovakve i slične situacije i koji svako lice štiti od potencijalnog uznemiravanja, nasilja, iskorišćavanja i ugrožavanja. Autorka teksta: Marija Milić Tekst čitala: Snežana Katunac Tekst je dostupan na sajtu Oblakodera u rubrici Lift. Tekst je podržan od strane European Endowment for Democracy.

Sprska dreg scena je sve veća iz godine u godinu – od marginalizovanih događaja jednom u mesec dana, do redovnih dreg šoua skoro svake nedelje, i to na više lokacija u gradu. Pojavljuju se nove mlade dreg kraljice i kolektivi, pa publika već može da bira koji će kog vikenda da poseti, ali i koji performansi se kome više dopadaju. Pre godinu dana, na sceni se po prvi put uz pesmu Jugoslovenka, a u okviru žurke Haus of KyeGie-a u Dragstoru, pojavila mlada dreg kraljica Novoslovenka. Ona kombinuje različite motive iz našeg kulturnog nasleđa i slovenske mitologije, a time je, kako kaže, želela da pokaže da naša tradicija nije nužno deo isključivo heteronormativnog identiteta. Deo je kolektiva Nezbrinuti, doma za nezbrinute kraljice i kraljeve, i sa njima je nastupala više puta u prethodnih godinu dana. Kako se zaintersovala za dreg, šta misli o trenutnoj dreg sceni i ko je kosovka demonka – pitali smo Novoslovenku. Autorka teksta: Marija Todorović Tekst čitali: Marina Zec i Snežana Pajkić Tekst je dostupan na sajtu Oblakodera u rubrici Špijunka. Tekst je podržan od strane European Endowment for Democracy.

U poslednjih nekoliko dana, po ko zna koji put u ovoj godini u žiži javnosti pojavila se tema akušerskog nasilja. Naša Marina Zec osvrće se na iskustva žena koje su govorile o akušerskom nasilju koje su doživele, kao i o važnosti njihovih priča, ali postavlja i pitanje - ako su ovakve priče „standard”, kakvim iskustvima ona i sve druge žene mogu da se u budućnosti nadaju? Autorka teksta: Marina Zec Tekst čitali: Marina Zec Tekst je dostupan na sajtu Oblakodera u rubrici Špijunka. Tekst je podržan od strane European Endowment for Democracy.

Seksualno obrazovanje je nešto o čemu se sve više govori sa pojavom generacije Z, a čini se da je popularna kultura uspela da doprinese sve većoj prisutnosti ove teme u mejnstrim tokovima. Sa pojavom serija poput Sex education, saznavanje o pojedinim pojmovima i upoznavanje sa njima novim generacijama je dosta olakšano. Međutim, to ne rešava sistemski problem koji se ogleda u nedostatku seksualnog obrazovanja u školama. U poslednje vreme omladinska organizacija KOMPAS na svojim društvenim mrežama aktivno ukazuje na najčešće zablude i postavlja važna pitanja u vezi sa seksualnim odnosima. Zamislite da ste, umesto jednog časa odeljenske zajednice, na kome ste mogli da vidite kako se kondom navlači na bananu (što takođe ne predstavlja usvojenu praksu u svim školama), imali školsku seksualnu savetnicu (koja ne mora da se zove Džin) kojoj ste mogli da se obratite u vezi sa svim stvarima koje vas zanimaju. Ne zvuči loše, zar ne? Autorka teksta: Snežana Pajkić Tekst čitali: Ivan Radisavljević i Snežana Pajkić Tekst je dostupan na sajtu Oblakodera u rubrici Lift. Tekst je podržan od strane European Endowment for Democracy.

Postoje filmovi koji su remek-dela i za koja će vam kritičari do detalja objasniti šta je to što ih tu pozicionira. Postoje i oni koji govore o bitnim društvenim temama, za koje će, opet, neki, možda ne svi, reći da su „zajahali na talasu'' dobre angažovane teme koja će da pokupi prestižne nagrade samo zato što je neoliberalni poredak odlučio da to ove godine stavi u prvi plan. Postoje, sigurno, i oni treći, koji kombinuju oba, pa su potpuni dobitak. U ovom tekstu, ne znam o kakvom je filmu reč. Ono što je ovde bitno je da priča priču jedne mlade žene, zarobljene u patrijarhalnom konzervativnom društvu i da govori o kontroverznoj reči – abortusu. Autorka teksta: Marija Todorović Tekst čitali: Ivan Radisavljević i Snežana Pajkić Tekst je dostupan na sajtu Oblakodera u rubrici Špijunka. Tekst je podržan od strane European Endowment for Democracy.

„Priručnik za solidan život” je književni prvenac Olivere Zulović koji prati odrastanje Ljube i Ljubice, kroz čije se iskrene i dečje razgovore upoznajemo sa ova dva lika i njihovim prijateljstvom. „Ljubici i Ljubi zajednička je osetljivost. To je tačka koja ih povezuje. Osetljivost ih, međutim, ne parališe, već ih vodi u akciju. Oni ne saosećaju sa distance, već hrabro pomažu onima kojima je pomoć potrebna i tako ispravljaju stvari. Kad odrastemo, osetljivost postaje neželjena osobina. Dobija značenje slabosti, i u suprotnosti je sa onim što svet danas želi od ljudi. Međutim, na našu sreću, ona je i dalje prisutna. Nosimo je kao beleg, kao znak međusobnog raspoznavanja. Zbog toga mislim da je ova knjiga za nas, osetljive”, kaže autorka. I, zaista, ova knjiga će vas naterati da preispitate sebe, prisetite se svog detinjstva i da, makar na trenutak, probudite saosećanje za glavne junake i njihove doživljaje, za koje će vam se učiniti da su se, možda, i vama desili. Autorka teksta: Snežana Pajkić Tekst čitali: Ivan Radisavljević i Snežana Pajkić Tekst je dostupan na sajtu Oblakodera u rubrici Salon. Tekst je podržan od strane European Endowment for Democracy.

Pre godinu dana, u ulici Alekse Nenadovića na Vračaru, na inicijativu različitih pojedinaca i organizacija, pokrenut je društveni centar ZaČin. Godinu dana kasnije, ZaČin ima preko 350 članova i svakim danom se sve više širi. Osim kuhinje, po kojoj je ZaČin prepoznatljiv, ovaj društveni centar svake nedelje organizuje i filmske projekcije, političke diskusije, večeri društvenih igara, ali, s vremena na vreme – i izložbe. Kako kažu, sve što rade je u cilju izgradnje međusobno solidarnih društvenih odnosa. Kao važnu stvar ističu Društveni lonac – saradnju sa udruženjem ratnih veterana u Rakovici, gde svakog četvrtka zajedno kuvaju besplatni ručak u zajednici i organizuju školu šaha preko leta. O svim ovim aktivnostima, ali i predstojećem rođendanu ZaČina, koji proslavljaju 15. maja, razgovarali smo sa jednim od članova – Fedorom Todorovićem. Autorka teksta: Marija Todorović Čitali: Snežana Pajkić i Ivan Radisavljević Tekst je dostupan na sajtu Oblakodera u rubrici Lift. Ovaj projekat je podržan od strane European Endowment for Democracy.

Umetnik Aleksandar Denić kreće u potragu za svojim izgubljenim psom. Na tom putu, on pokušava da pronađe i svoj identitet, dok se publika upoznaje i sa njegovom vizijom Srbije. Ovako bi se ukratko mogla opisati radnja filma Bez, reditelja Luke Papića. Međutim, ovo je priča i o traganju, emocijama, religiji i povezanosti između životinja i ljudi. Ideja za ovaj dokumentarni film sa primesama fikcije, nastala je tako što je Luka primetio da je Beograd izlepljen oglasima na kojima se traže izgubljeni psi. To je bio povod da se krene na ovo interesantno putovanje gde, pored protagoniste Denića, nailazimo na autentične ljude i njihove priče o psima. Film Bez će domaćoj publici biti premijerno prikazan 13. maja u Domu omladine Beograda, u sklopu ovogodišnjeg Međunarodnog festivala dokumentarnog filma – Beldocs. Tim povodom, razgovarali smo sa rediteljem Lukom Papićem o samoj temi filma, odnosu između životinja i ljudi, ali i o spoju dokumentarnog žanra i fikcije. Autorka teksta: Marija Milić Čitali: Snežana Pajkić i Ivan Radisavljević Tekst je dostupan na sajtu Oblakodera u rubrici Salon. Ovaj projekat je podržan od strane European Endowment for Democracy.

Ukratko, CODA je osvojila Oskara za najbolji film. Ko je to očekivao? Mali broj ljudi, a ja svakako nisam bio među njima. Da li je CODA zaista najbolji film koji se ove godine našao u konkurenciji? Ne bih rekao. Da li zaslužuje Oskara za najbolji film? Apsolutno da. Da li me raduje što je CODA osvojila nagradu baš u toj kategoriji? Više nego što sam mislio da može. Sa jedne strane, CODA je priča o ispunjenju klinačkih snova, ali sa druge je mnogo važnija i snažnija priča o problemima i izazovima sa kojima se suočavaju osobe sa oštećenjem sluha. Autor teksta: Uroš Dimitrijević Čitao: Ivan Radisavljević Tekst je dostupan na sajtu Oblakodera u rubrici Špijunka. Ovaj projekat je podržan od strane European Endowment for Democracy.

Često se kolekcionarstvo prenosi sa kolena na koleno, a takav je slučaj bio i sa kolekcijom autića koju poseduje Aleksandar Manevski. Njegov otac krenuo je sa prikupljanjem, sada već, odl tajmer autića, još sedamdesetih godina. Aleksandar je kao dečak nastavio da ih sakuplja, a sada njegova kolekcija broji oko četiristo različitih modela malih i velikih automobila, ali i drugih prevoznih sredstava, aviona i motora. Sa Aleksandrom smo razgovarali o prikupljanju i čuvanju autića, ali i o načinu na koji ih održava, a on nam je pokazao i neke od najdražih modela iz svoje kolekcije. Autorka teksta: Marija Milić Čitaju: Snežana Pajkić i Ivan Radisavljević Tekst je dostupan na sajtu Oblakodera u rubrici Salon. Ovaj projekat je podržan od strane European Endowment for Democracy.

U desetoj, i ujedno poslednjoj epizodi prve sezone podkasta Priča bez granica razgovaramo o Danskoj i Srbiji sa studentom i studentkinjom doktorskih studija, Milanom Jaćevićem i Anjom Kunić koji oboje žive, rade i studiraju u Danskoj. Anja Kunić, živela je i odrasla u Banja Luci, a nakon srednje škole, sa 19 godina, preselila se u Milano u Italiju gde je studirala arhitekturu (osnovne i master studije). U Italiji je provela 7 godina, gde se pored redovnih studija uključila i u istrazivački rad jedne grupe na fakultetu i specijalizovala se za oblast digitalnih tehnologija i njihove primene u arhitekturi. Na svom finalnom projektu u Milanu radila je na 3D štampanoj strukturi zvanoj Trabeculae Pavilion, nakon čega je upisala doktorske studije u Danskoj, gde se preselila pre dve godine i započela studije u oblasti Arhitekturalne robotike (Architectural Robotics). Milan Jaćević je pre par meseci završio svoj doktorski projekat na Danskoj kraljevskoj akademiji (The Royal Danish Academy), dok odbranu doktorske disertacije očekuje početkom 2022. godine. U sklopu projekta, proveo je tri godine praveći prototipe video igara i testirajući iste sa igračima različitih profila kako bi razvio teoriju igranja kao dugoročne prakse. Milan je osnovne i master akademske studije završio u Srbiji, prve u Nišu, na Filozofskom fakultetu (Engleski jezik i književnost), a druge u Beogradu, na Filološkom fakultetu (Jezik, književnost, kultura). Pre upisivanja doktorskih studija, u Danskoj je završio i dvogodišnje master akademske studije u oblasti dizajna i teorije igara na IT Univerzitetu u Kopenhagenu (IT University of Copenhagen). Podkast Priče bez granica je prvi bilingvalni podkast koji se bavi životima mladih koji su iz Srbije otišli u Evropu, kao i životima mladih iz različitih evropskih gradova. Svaka epizoda posvećena je jednoj evropskoj državi i u okviru svake epizode razgovaramo sa dve mlade osobe. Priče bez granica je podkast koji briše granice među mladima, koji podstiče njihov razgovor i razmenu znanja o različitim kulturama! Urednica i voditeljka: Marina Zec Dizajn i animacija: Olga Đelošević Montaža i dizajn zvuka: Marko Đukić, Digimedia Muzika: Nikola Mijušković Prevod i lektura: Tijana Perišić Produkcija: Oblakoder magazin Podkast Priče bez granica nastao je uz podršku Goethe-Instituta u Beogradu, Austrijskog kulturnog foruma, Italijanskog instituta za kulturu u Beogradu i Danske ambasade.

U devetoj epizodi Priča bez granica razgovaramo o Danskoj i Srbiji sa studentom i studentkinjom doktorskih studija, Milanom Jaćevićem i Anjom Kunić koji oboje žive, rade i studiraju u Danskoj. Anja Kunić, živela je i odrasla u Banja Luci, a nakon srednje škole, sa 19 godina, preselila se u Milano u Italiju gde je studirala arhitekturu (osnovne i master studije). U Italiji je provela 7 godina, gde se pored redovnih studija uključila i u istrazivački rad jedne grupe na fakultetu i specijalizovala se za oblast digitalnih tehnologija i njihove primene u arhitekturi. Na svom finalnom projektu u Milanu radila je na 3D štampanoj strukturi zvanoj Trabeculae Pavilion, nakon čega je upisala doktorske studije u Danskoj, gde se preselila pre dve godine i započela studije u oblasti Arhitekturalne robotike (Architectural Robotics). Milan Jaćević je pre par meseci završio svoj doktorski projekat na Danskoj kraljevskoj akademiji (The Royal Danish Academy), dok odbranu doktorske disertacije očekuje početkom 2022. godine. U sklopu projekta, proveo je tri godine praveći prototipe video igara i testirajući iste sa igračima različitih profila kako bi razvio teoriju igranja kao dugoročne prakse. Milan je osnovne i master akademske studije završio u Srbiji, prve u Nišu, na Filozofskom fakultetu (Engleski jezik i književnost), a druge u Beogradu, na Filološkom fakultetu (Jezik, književnost, kultura). Pre upisivanja doktorskih studija, u Danskoj je završio i dvogodišnje master akademske studije u oblasti dizajna i teorije igara na IT Univerzitetu u Kopenhagenu (IT University of Copenhagen). Podkast Priče bez granica je prvi bilingvalni podkast koji se bavi životima mladih koji su iz Srbije otišli u Evropu, kao i životima mladih iz različitih evropskih gradova. Svaka epizoda posvećena je jednoj evropskoj državi i u okviru svake epizode razgovaramo sa dve mlade osobe. Priče bez granica je podkast koji briše granice među mladima, koji podstiče njihov razgovor i razmenu znanja o različitim kulturama! Urednica i voditeljka: Marina Zec Dizajn i animacija: Olga Đelošević Montaža i dizajn zvuka: Marko Đukić, Digimedia Muzika: Nikola Mijušković Prevod i lektura: Tijana Perišić Produkcija: Oblakoder magazin Podkast Priče bez granica nastao je uz podršku Goethe-Instituta u Beogradu, Austrijskog kulturnog foruma, Italijanskog instituta za kulturu u Beogradu i Danske ambasade.

Aleksandra Miladinović je mlada psihološkinja i aktivistkinja poreklom iz Markovca, koja zajedno sa još desetoro aktivnih pojedinaca učestvuje u organizaciji i razvoju Seoskog kulturnog centra Markovac. Razvoj kulturnog života i dešavanja za decu i odrasle u selu Markovac, nedaleko od Velike Plane, pokrenule su Anđelka Nikolić i Anita Stojadinović tokom letnjih meseci 2019. godine. Ovom projektu Aleksandra se priključila kao volonterka godinu dana kasnije. Sa Aleksandrom Miladinović razgovarali smo o inicijativi i aktivizmu na lokalnom nivou, aktivnostima i koordinisanju Seoskog kulturnog centra Markovac, kao i o izazovima sa kojima se susreću u ovoj maloj sredini. Autorka teksta: Marija Milić Čitaju: Ivan Radisavljević i Snežana Pajkić Zvuk: Marko Đukić, Digimedia Ilustracije: Olga Đelošević Tekst je dostupan na sajtu Oblakodera u rubrici Lift. Ovaj projekat je sufinansiran iz Budžeta Republike Srbije - Ministarstva kulture i informisanja. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

U osmoj epizodi nastavljamo razgovor o Nemačkoj i Srbiji sa Nevenom Mitić koja trenutno živi u Berlinu, i sa Dalijom Parisi Štiks iz Nemačke, koja nam donosi njena radna i životna iskustva iz Srbije. Podkast Priče bez granica je prvi bilingvalni podkast koji se bavi životima mladih koji su iz Srbije otišli u Evropu, kao i životima mladih iz različitih evropskih gradova. Svaka epizoda posvećena je jednoj evropskoj državi i u okviru svake epizode razgovaramo sa dve mlade osobe. Priče bez granica je podkast koji briše granice među mladima, koji podstiče njihov razgovor i razmenu znanja o različitim kulturama! Urednica i voditeljka: Marina Zec Dizajn i animacija: Olga Đelošević Montaža i dizajn zvuka: Marko Đukić, Digimedia Muzika: Nikola Mijušković Prevod i lektura: Nevena Todorović Produkcija: Oblakoder magazin Podkast Priče bez granica nastao je uz podršku Goethe-Instituta u Beogradu, Austrijskog kulturnog foruma, Italijanskog instituta za kulturu u Beogradu i Danske ambasade.

Oblakoder je pokrenuo novi podkast za mlade - Priče bez granica (eng. Talks without borders). U pitanju je naš prvi bilingvalni podkast koji se bavi životima mladih koji su iz Srbije otišli u Evropu, kao i životima mladih iz različitih evropskih gradova. Svaka epizoda posvećena je jednoj evropskoj državi i u okviru svake epizode razgovaramo sa dve mlade osobe. Priče bez granica je podkast koji briše granice među mladima, koji podstiče njihov razgovor i razmenu znanja o različitim kulturama! U okviru sedme epizode započinjemo razgovor o Nemačkoj i Srbiji sa Nevenom Mitić koja trenutno živi u Berlinu, i sa Dalijom Parisi Štiks iz Nemačke, koja nam donosi njena radna i životna iskustva iz Srbije. Urednica i voditeljka: Marina Zec Dizajn i animacija: Olga Đelošević Montaža i dizajn zvuka: Marko Đukić, Digimedia Muzika: Nikola Mijušković | ttt Prevod i lektura: Tijana Perišić Produkcija: Oblakoder magazin © Oblakoder, 2021. Oblakoder zadržava sva prava. Korišćenje bilo kakvog materijala dozvoljeno je samo uz dozvolu uredničkog tima Oblakodera. Sva prava na slike, tekst, audio i video sadržaje pripadaju Oblakoderu, osim gde je naznačeno drugačije. _______________________________________ Podkast Priče bez granica nastao je uz podršku Goethe-Instituta u Beogradu, Austrijskog kulturnog foruma, Italijanskog instituta za kulturu u Beogradu i Danske ambasade.

Pančevca Nikolu Veljkovića mogli bismo da predstavimo iz više uglova, ali verovatno najbitnije stavke njegovog CV-a su to što je višegodišnji aktivista, omladinski radnik i videograf. Dugo je bio član nevladine organizacije Connecting, koja se bavi pravima i edukacijom mladih, kao i deo najrazličitijih projekata među kojima posebno ističe Kad porastem biću…, čiji je jedan od incijatora. Polaznik je mnogobrojnih programa, ali kao najlepše iskustvo naglašava upravo svoje učešće u programu Evropskog volonterskog servisa u okviru kog je proveo četiri meseca u Portugaliji volontirajući za organizaciju koja se, pre svega, bavi aktivnim građanstvom. Zajedno sa mladim rediteljem Lukom Ivanovićem pokrenuo je Pneuma films, video produkciju koja se, pored uslužne video produkcije, bavi i društveno angažovanim delovanjem. Pokretanjem Pneume hteli su da žive od onoga što vole, ali i da rade nešto što njima samima ima smisla i što daje doprinos pozitvnim promenama u zajednici. Fan je Duolinga i danas mu je 789. dan u nizu kako putem ove aplikacije uči portugalski jezik. Autorka teksta: Marija Todorović Čitaju: Snežana Pajkić i Ivan Radisavljević Zvuk: Marko Đukić, Digimedia Ilustracije: Olga Đelošević Tekst je dostupan na sajtu Oblakodera u rubrici Lift. Ovaj projekat je sufinansiran iz Budžeta Republike Srbije - Ministarstva kulture i informisanja. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

Jovana Janković je studentkinja Arhitekture na Građevinsko – arhitektonskom fakultetu u Nišu, a rodom je iz Oraovice kod Grdelice. Predstavnica je Studentske Unije Srbije i radi na raznim međunarodnim projektima, po čemu je ljudi u okolini, između ostalog, i prepoznaju. Kada Jovana ne zna šta da radi, ona čita o arhitekturi ili dohvati loptu i pozove ekipu da odigraju basket u kraju. U slobodno vreme bavi se nečim što naziva ekstremnim volonterizmom sa elementima aktivizma. Vodi se time da je sve moguće, jer moguće je objasniti i zašto nešto nije moguće. Ona nam je u razgovoru otkrila mnogo o sebi i načinima na koje doprinosi lokalnoj zajednici, a priču smo otpočeli upoznavajući se sa udruženjem antimrako, čiji je Jovana član. Autorka teksta: Snežana Pajkić Čitaju: Ivan Radisavljević i Snežana Pajkić Zvuk: Marko Đukić, Digimedia Ilustracije: Olga Đelošević Tekst je dostupan na sajtu Oblakodera u rubrici Lift. Ovaj projekat je sufinansiran iz Budžeta Republike Srbije - Ministarstva kulture i informisanja. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

Hristina Cvetinčanin Knežević je doktorantkinja i istraživačica na Fakultetu političkih nauka. Članica je grupe Novinarke protiv nasilja prema ženama, a pre skoro godinu dana osnovala je Instagram stranicu Feminizam iz teretane, posvećenu osnaživanju žena, kao i informisanju o treninzima i zdravim stilovima života. Kao bitnu i ključnu stvar po fizičko, ali i, pre svega, mentalno zdravlje, izdvaja prihvatanje tela, koje, ipak, kod žena ide mnogo teže, jer su, kako kaže, naučene da budu što slabije i nevidljivije. Smatra da se feminističko obrazovanje najbolje uči na „terenu“ kroz „dela, a ne reči“, kao i da većina žena u feminizam ulazi iz svoje lične potrebe i traume. Važnim smatra podsećanje na istoriju ženske borbe, te je i sama na stranici kreirala rubriku OsnaŽena u kojoj ukazuje na važna i bitna dostignuća različitih žena. Podseća da je trening za svaku ženu važan, ne da bi bila lepa drugima, posebno muškarcima, već, pre svega, zbog sopstvenog zdravlja, kao i da bi svaka od žena bolje upoznala svoje telo, osnažila se fizički, ali i psihički kroz sva ta saznanja o sebi. Sa Hristinom Cvetinčanin Knežević o teretani, osvajanju prostora, važnosti treniranja i prihvatanju svog tela. Autorka teksta: Marija Todorović Čitaju: Ivan Radisavljević i Snežana Pajkić Zvuk: Marko Đukić, Digimedia Ilustracije: Olga Đelošević Tekst je dostupan na sajtu Oblakodera u rubrici Lift. Ovaj projekat je sufinansiran iz Budžeta Republike Srbije - Ministarstva kulture i informisanja. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

Uroš Ilić je dvadeset sedmogodišnjak iz Neradovca, malog mesta koje se nalazi u okolini Vranja, i od 2019. godine se bavi aktivizmom. Završio je osnovne i master studije energetike na Elektornskom fakultetu u Nišu, gde je trenutno na doktorskim studijama i radi na pomenutom fakultetu. „Selo ima oko 1.000 stanovnika, od kojih je stotinak mladih. Zanimljiv je podatak da u selu imamo oko 10-12% visokoobrazovanih, što je na nivou republičkog proseka. Kao u većini mesta koja nemaju jake univerzitete, mladi odlaze na školovanje u druge gradove. Neki se i vrate, ali uglavnom ne“, otpočinje Uroš priču i objašnjava nam zbog čega je odlučio da promeni neke stvari u svojoj sredini, opisujući je, pritom, kao specifičnu. Zbog potreba koje su mladi imali, on je odlučio da se da krene da se bavi aktivizmom i da pokrene druge, iako se na samom početku susretao sa pitanjima ko će to da radi, ko će da vam da novac… Međutim, 2 godine kasnije, Uroš je sopstvenim primerom pokazao da se upornost isplati. Sa Urošem smo razgovarali oko čega su se okupili Aktivisti iz komšiluka i sa kojim ciljem. Autorka teksta: Snežana Pajkić Čitaju: Sara Arsenović i Ivan Radisavljević Zvuk: Marko Đukić, Digimedia Ilustracije: Olga Đelošević Tekst je dostupan na sajtu Oblakodera u rubrici Lift. Ovaj projekat je sufinansiran iz Budžeta Republike Srbije - Ministarstva kulture i informisanja. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

Katarina Ranković je studentkinja Fakulteta političkih nauka iz Lazarevca i članica Ženskog udruženja kolubarskog okruga. Misija ove organizacije je osnaživanje položaja marginalizovanih grupa društva, a pre svega žena na teritoriji Kolubarskog okruga sa Lazarevcem. Ona govori da je u stvarima za koje se ŽUKO zalaže videla način doprinese svojoj lokalnoj zajednici, a da je i izbor fakulteta imao dosta veze sa njenom odlukom da postane aktivna na raznim poljima. Katarina je počela da volontira na fakultetetu, i bila je deo ESN-a u Beogradu, jer je oduvek bila zainteresovana za druge kulture, upoznavanje ljudi, njihove hrane, običaja, a pošto studira Međunarodne odnose, želela je da i na taj način proširi vidike. Ipak, vratila se u Lazarevac, u kome, kako navodi, aktivizam skoro uopšte nije zastupljen i mladi imaju malo mogućnosti da se bave volontiranjem. Sa Katarinom smo razgovarali o problemima žena u ruralnim područjima, internacionalnoj večeri i mogućnosti promena na lokalu. Autorka teksta: Snežana Pajkić Čitaju: Ivan Radisavljević i Sara Arsenović Zvuk: Marko Đukić, Digimedia Ilustracije: Olga Đelošević Tekst je dostupan na sajtu Oblakodera u rubrici Lift. Ovaj projekat je sufinansiran iz Budžeta Republike Srbije - Ministarstva kulture i informisanja. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

Da li ste znali da u Srbiji zajednica gluvih i nagluvih broji oko 10.500 članova? Koliko puta ste se zapitali kako gluvi i nagluvi ljudi komuniciraju sa ostalim ljudima koji ne znaju znakovni jezik? Jeste li ikada razmišljali na koji način će oni pozvati hitnu pomoć, policiju, taksi ili poručiti hranu iz restorana? Aleksandar Vujčić je dvadesetdvogodišnjak iz Mladenovca koji je osmislio potencijalno rešenje za ovaj problem. Naime, on je patentirao rukavicu koja će prevoditi znakovni jezik. Nakon što osoba koja koristi znakovni jezik stavi rukavicu na ruku i njom pokaže znak, rukavica, odnosno sistem unutar nje, prevodiće nam znakove. Komunikacija je dvosmerna, te program ima mogućnost da naše reči beleži na telefonu u pisanoj formi i tako prikaže ono što govorimo. Aleksandar je još u trećoj godini srednje škole uočio problem sa kojim se susreću gluvi i nagluvi ljudi i od tada svakodnevno radi na razvoju rukavice. Za sada je ona prototip, jer je potrebno ubaciti znakove u sistem, a za to mu je, kako kaže, potrebna podrška zajednice koja će mu pomoći da se ova rukavica „nahrani“ podacima i konačno počne da se upotrebljava. Sa Aleksandrom smo razgovarali o procesu razvoja rukavice, preprekama sa kojima se sureću gluvi i nagluvi ljudi, kao i o njegovoj potrebi da pomogne zajednici. Autorka teksta: Marija Milić Čitaju: Sara Arsenović i Ivan Radisavljević Zvuk: Marko Đukić, Digimedia Ilustracije: Olga Đelošević Tekst je dostupan na sajtu Oblakodera u rubrici Lift. Ovaj projekat je sufinansiran iz Budžeta Republike Srbije - Ministarstva kulture i informisanja. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.