Podcasts about koliko

V tokratni Frekvenci X raziskujemo, kaj se dogaja z našim telesom, ko večino dneva preživimo v sedečem položaju, kako to vpliva na naše mišice, kosti in na naš srčno-žilni sistem in predvsem, kaj lahko naredimo, da omilimo negativne posledice sedenja.Gostje: specialist kardiologije in vaskularne medicine na ljubljanskem Kliničnem centru dr. Daniel Košuta, dr. Maja Petrič z Oddelka za fizioterapijo ljubljanske Zdravstvene fakultete, osebni trener Ivan Plavšić, in zdravnica ter avtorica programa Pokončna drža, Dobra drža Saša Staparski Dobravec. V Xpertizi (na 28 min 33 s), v kateri gostimo mlade na začetku karierne poti v znanosti, se predstavlja Natalija Trunkelj s Fakultete za farmacijo v Ljubljani, ki se pri svojem delu druži z ultra natančnimi mikroskopi. Bral je Aleksander Golja.

Zašto smo danas osjetljiviji nego generacije prije nas? Koliko su za naše emocionalne obrasce odgovorni roditelji, a koliko društvo u kojem odrastamo? U ovoj epizodi Maja i Margarita razgovaraju o odgoju, emocionalnoj pismenosti, društvenim mrežama i sve većoj potrebi da razumijemo vlastite osjećaje. Umjesto traženja krivaca, istražuju kako razviti više empatije prema sebi, svojim roditeljima i generacijama koje dolaze.

Zakaj je pomembno, da se literarne ustvarjalke in ustvarjalci družbeno angažirajo? In kakšen naj bo ta njihov angažma? Koliko je lahko učinkovit? In kako dejansko deluje v družbi? To je nekaj vprašanj, ki so povezana z literarnimi ustvarjalkami in ustvarjalci nasploh, a so hkrati bila ena od vodil za ustanovitev Mednarodnega centra PEN, ene najstarejših in najvplivnejših literarnih organizacij na svetu, ki je bila ustanovljena leta 1921. Že pet let pozneje, leta 1926, je nastal Slovenski center PEN. Pogovor je bil prvič objavljen v oddaji Ars humana; tokrat vnovič v Studiu ob 17ih. Gostje: Tanja Tuma, pisateljica in predsednica Slovenskega centra PEN; Amina Majetić, pesnica in predsednica Društva slovenskih pisateljev v Avstriji; Ivan Vogrič, pisatelj in član Slovenskega centra PEN.

Kakšne so možnosti za mirovni dogovor ZDA in Irana? Kaj to pomeni za naftni trg? Bodo letalske družbe odpovedovale polete, bomo plačevali dražje gorivo? Kaj pravi iranska opozicija v Carigradu? Kakšne so politične razmere v Turčiji, koliko možnosti ima za uspeh oslabljena turška opozicija? Koliko podpore še ima Ergodan?

Kako se pravilno pripraviti na dolg kolesarski izziv, naj bo to 150 kilometrov dolg maraton ali katerakoli druga daljša vožnja? V tej epizodi se z dr. Timom Podlogarjem pogovarjam o prehranski strategiji za kolesarske maratone. Od zajtrka pred štartom, do bidonov, gelov, kofeina, okrepčevalnic in regeneracije po cilju.Maraton s 150 kilometri in približno 1250 višinskimi metri ni samo vprašanje pripravljenih nog, ampak tudi vprašanje energije, hidracije in dobrega načrta. Kdaj začeti jesti? Koliko ogljikovih hidratov potrebujemo na uro? Je bolje piti mešanico OH iz bidona ali jemati gele? Kako se izogniti prebavnim težavam? In kaj storiti, da nas pred ciljem ne ujame znameniti “bonk”? Tim razloži, kako lahko rekreativni kolesarji uporabijo znanje iz športne znanosti v praksi, kako si pripraviti enostaven prehranski plan za dolg dan na kolesu in kako pri tem smiselno uporabiti izdelke Nduranz. Epizoda za vse, ki se pripravljate na maraton, daljšo kolesarsko turo ali pa želite naslednjič na kolesu manj trpeti in več uživati. Prisluhni!Nduranz Fueling CalculatorKofirajd 3pack kolesarske nogavice Kofirajd poganja ⁠@nduranznutrition

✓ Koliko je bitno imati ispravan citat? ✓ Zašto novi diplomci zvižde govornicima? ✓ Kakvu raketu grade prodavci veštačke inteligencije?

Nova epizoda podkasta pod zaštitom Međunarodnog PEN centra, "Dobar loš zao", je tu! U prvom delu emisije Nenad Kulačin i Marko Vidojković oprostili su se od Predraga Koraksića Coraxa, izglasali jedan važan memorandum, izrazili želju za još Vučićevih pisama Crnoj Gori i narodnim poslanicima objasnili razliku između Musolinija i Sisolinija. Gost je Zoran Gavrilović iz Biroa za društvena istraživanja - BIRODI. On je, osim o Veselinu Miliću i studentskom memorandumu, govorio o frapantnim rezultatima istraživanja BIRODI o pojavljivanju Vučića na televizijama sa nacionalnom frekvencijom. Osim toga, on je uporedio izveštavanja televizija o SNS i DS iz 2012, a podrobno je objasnio zašto ova vlast nikada neće usvojiti preporuke ODIHR, niti izglasati Savet REM. Koliko god se Vučić trudio da bude drugačije, društvu su se njegovi nastupi smučili, a Zoran je objasnio i zbog čega. Ovo je samo delić tema o kojima se razgovaralo, a zapaženo učešće imala su i pitanja sa Patreona. Da bi DLZ opstao, pretplatite se na patreon.com/ucutatinecemo ili pošaljite donaciju na PayPal ucutatinecemo@gmail.com. Na isti mejl možete poručiti DLZ merch.

Vsebinski del koalicijske pogodbe nove vladne koalicije SDS, trojček NSi-SLS-Fokus in Demokrati je potrjen, danes naj bi v parlament vložili predlog za imenovanje Janeza Janše za predsednika nove vlade. Koliko poslanskih podpisov bo pod predlogom, še ni znano. Za uradno vložitev jih zadošča deset, a Janša naj bi si želel podpise vseh članov koalicije in Resnice, ki ga bo podprla iz opozicije. V oddaji tudi o tem: - Putin bo danes začel dvodnevni obisk na Kitajskem - Trump na pobudo zalivskih držav preložil za danes načrtovani napad na Iran - Zagorje ob Savi je znova prizorišče državnega tekmovanja otroških pevskih zborov, pričakujejo več kot tisoč nastopajočih

Kreme za zaščito pred soncem že dolgo niso več »kreme za sončenje« – zdravega sončenja namreč ni. Če smo soncu predolgo izpostavljeni brez ustrezne zaščite, se lahko pojavijo opekline, hitrejše staranje kože in povečano tveganje za razvoj kožnega raka. V torkovem Svetovalnem servisu bomo govorili o zaščiti pred soncem – o mehanski zaščiti z oblačili in pokrivali ter o uporabi zaščitnih krem. Koliko kreme moramo nanesti na obraz? Kako pogosto moramo nanos obnavljati? Ob pol devetih bo z nami dr. Larisa Stojanović, dr. med., spec. dermatovenerologije z Medicinske fakultete Univerze v Ljubljani.

Njemačke pčele imaju novog neprijatelja - azijskog stršljena. Koliko su ugrožene? Maja Marić razgovara s profesionalnim pčelarom Miljenom Bobićem o tome koliko je situacija ozbiljna. Više o Svjetskom danu pčela na dan kada je rođen jedan Slovenac saznajemo od Filipa Slavkovića? Koji Slovenac? Klimatske promjene mijenjaju ponašanje pčela i ugrožavaju oprašivanje biljaka od kojih zavisi naša prehrana. Kako ih zaštititi? I može li čovjek, koji je često uzrok problema, biti i dio rješenja? Von Maja Maric.

Zakaj je pomembno, da se literarne ustvarjalke in ustvarjalci družbeno angažirajo? In kakšen naj bo ta njihov angažma? Koliko je lahko učinkovit? In kako dejansko deluje v družbi? To je nekaj vprašanj, ki so povezana z literarnimi ustvarjalkami in ustvarjalci nasploh, a so hkrati bila ena od vodil za ustanovitev Mednarodnega centra PEN, ene najstarejših in najvplivnejših literarnih organizacij na svetu, ki je bila ustanovljena leta 1921. Že pet let pozneje, leta 1926, je nastal Slovenski center PEN in med ustanovnimi člani tega centra so bili Izidor Cankar, Josip Vidmar, Janko Lavrin, France Stele in drugi, njegov prvi predsednik pa je bil takrat Oton Župančič. Slovenski center PEN je že od svoje ustanovitve deloval kot nacionalna veja Mednarodnega centra PEN in je tako ena najstarejših slovenskih kulturnih in literarnih organizacij, ki je od svojega nastanka imela pomembno vlogo pri povezovanju z mednarodnim prostorom. Posebno mesto pri tem so odigrala Blejska srečanja, ki jih Slovenski center PEN organizira od leta 1967, na začetku v Piranu, pozneje na Bledu, in na katerih so sodelovali številni ugledni domači in tuji avtorji in avtorice. Letos Slovenski center PEN obeležuje sto let delovanja. Ob tem visokem jubileju v skupni mesečni oddaji, ki nastaja v sodelovanju našega programa, Radia Trst A in slovenskega programa ORF Celovec pretresamo angažma literarnih ustvarjalk in ustvarjalcev ter predstavljamo njegovo delovanje nekoč in danes. V pogovoru sodelujejo Tanja Tuma, pisateljica in predsednica Slovenskega centra PEN, Amina Majetić, pesnica in predsednica Društva slovenskih pisateljev v Avstriji in Ivan Vogrič, pisatelj in član Slovenskega centra PEN. Foto: Logotip Slovenskega centra PEN ob 100-letnici delovanja

Nemojte da vas početak ove epizode zavara. Istina, kreće uz šale i pošalice, prizemne teme, tople ljudske priče, šampone i financije.Zbunjujuće? Malo. Zabavno? Nama da.Ali onda krene vrlo mračno, vrlo brzo.Kako? Zašto? Je l' baš mora?Pa kad smo kod mobitela, maloljetnika, interneta i ograničenja, ragebate-a, umjetne inteligencije i svega što nas čeka… izgleda da da. Izgleda da mora.A time se bavimo danas. Zašto smo umorne od mreza? Kako izgleda posao influencera? Koliko kontrole zapravo imamo nad sadržajem? I zašto je uporno toliko teško maknuti mobitele iz ruku najmladjih?Sve to. Uz pokoju preporuku šampona, kontrole financija i dobrih ljekarni u Kölnu. Ozbiljno.

Koliko ti poznaješ Oca, gdje je tvoje srce, do čega je stalo tvojem srcu? Tko tebe pokreće? Moguće je biti u Crkvi i biti kršćanin, a ne imati intimu s Ocem, to je savršeno moguće. Moguće je zvati se kršćanin, a ne biti dijete Božje. Nažalost, moguće je. Možeš biti pobožan, moliti devetnicu, dati služiti sv. Misu, ispovijedati se…a ne imati intimu s Ocem. Brini se samo o jednome, a to je da budeš s Ocem. Ako ćeš to biti, vidjet će se i bit ćeš ono što trebaš biti. Tko će vidjeti tebe, vidjet će i Oca." Branimir Budinski

U ovoj epizodi razgovaram sa dve trenerice mlađih kategorija iz košarke i odbojke, koje već više od 15 godina rade sa decom i svakodnevno učestvuju u njihovom odrastanju — ne samo kao sportisti, već i kao ličnosti.Kroz iskren i otvoren razgovor, govorimo o lepoti, ali i izazovima koje nosi rad sa najmlađima. Koliko je uloga trenera zapravo velika? Gde je granica između autoriteta i podrške? I na koji način trener utiče na razvoj detetovih navika, samopouzdanja i odnosa prema obavezama?Posebno se osvrćemo na značaj postavljanja jasnih granica i pravila u najranijem uzrastu, kao i na važnost doslednosti — ne samo na treningu, već i kod kuće. Jer upravo u tom zajedništvu trenera i roditelja nastaje prostor u kom dete može zdravo da raste i razvija se.Ova epizoda je za sve roditelje, trenere i one koji veruju da sport može biti mnogo više od igre — mesto gde se oblikuju karakter, disciplina i odnos prema životu.00:00:00 Uvod00:02:50 Ljubav prema sportu i sportski počeci00:05:59 Rad sa najmladjim uzrastima00:08:43 Uticaj igračke na trenersku karijeru00:13:31 Odnos sa roditeljima najmladjih00:16:25 Problem prevelikih ambicija klubova u mladjim kategorijama00:23:10 Psihološki rad sa decom00:33:59 Problem gojaznosti kod dece00:39:13 Uloga sporta u životu00:49:23 Aktivnost na društvenim mrežama00:54:12 Različita percepcija treninga kod dece00:58:45 Rešavanje konflikta na treninzima01:00:24 Koje su osobine kod trenera neophodne u radu sa najmladjima?01:05:43 Koliko je teško animirati decu da počnu da se bave sportom?Pratite nas na društvenim mrežama!Instagramhttps://www.instagram.com/jaomile_podcast/Facebook https://www.facebook.com/JAOMILEPODCASTTikTokhttps://www.tiktok.com/@jaomile_podcastTwitter https://twitter.com/mileilicGost: Mina Šopalović i Dejana Todorović JovanovićDatum: 25. April 2026. Autor i domaćin: Tina Krajišnik Lokacija: Studio Long MileProdukcija: Jao Mile#jaomilepodcast #tinakrajisnik #minasopalovic #dejanajovanovic #crvenazvezda #kkpartizan #NikolaJovic #nba  #nikolajokic #abaliga #jokic #bogdanovic #euroleague #doncic #nikolatopic

Cijene doslovno divljaju u Hrvatskoj, i po svemu sudeći će se ostvariti prognoze o godišnjoj stopi inflacije od više od 7 posto. I dok jedni prstom upiru u velike plaće državnih službenika, koje jesu među višima u europskoj uniji drugi se, a među njima i sve više ekonomskih stručnjaka, zalaže za oporezivanje ekstraprofita. Što je Pantheon? Zašto vrijedi 50 milijardi eura, 78 milijardi australskih dolara? Zašto mu treba 10 tisuća hektara i kako to da dolazi u Hrvatsku? Koliko hrvatski zdravstveni sustav prebacuje privatniku za preglede najranjivijih građana, pogođenima zloćudnom bolešću, ako koliko država preko sportskih saveza pojedincima?

Delavske pravice v Evropi veljajo za ene najmočnejših na svetu, a pritiski deregulacije in globalne konkurence jih vse bolj načenjajo. Sekretarka Evropske konfederacije sindikatov Tea Jarc opozarja, da se socialna Evropa umika logiki trga. V ospredju tokratne praznične oddaje so vprašanja, ki že krojijo prihodnost dela: vpliv kriz na življenjski standard, izguba delovnih mest v zelenem prehodu ter vse večji nadzor nad zaposlenimi z umetno inteligenco. Sogovornici nastavljamo tudi ogledalo: sindikati izgubljajo svoje člane, nove generacije kolektivno organiziranje ne zanima več. Kaj morajo torej narediti sindikati, da v svoje vrste privabijo mlade?

U ovoj epizodi govorim o tome kako tvoja slika o sebi oblikuje tvoje odluke, odnose i rezultate u životu. Često ne dobivamo ono što želimo ne zato što to nije moguće, nego zato što duboko u sebi ne vjerujemo da to zaslužujemo.Ako si se ikad pitao/la zašto se stalno ponavljaju isti obrasci u tvom životu, ovaj video ti može pomoći da to počneš vidjeti iz druge perspektive — i promijeniš način na koji se odnosiš prema sebi.

Evropska unija se mora soočiti z zaostrenimi geopolitičnimi in varnostnimi razmerami, bliskovitim tehnološkim napredkom in okoljskimi izzivi. Kaj to pomeni za skupni evropski proračun? Kako zagotoviti dovolj skupnega denarja za konkurenčnost Evrope in skupno obrambo, ne da bi okrnili skupno kmetijsko in kohezijsko politiko? Koliko evropskih sredstev bo v prihodnje dobila Slovenija, odslej ne bo odvisno le od zahtevnih pogajanj med članicami, ampak vse bolj tudi od uspeha slovenskih raziskovalcev in podjetij na bruseljskih razpisih. O tem v S17 s predstavniki države, akademske sfere in evropske komisije. Vsebina je del projekta Dostopnost za prihodnost, ki ga sofinancira Evropska unija.

Rasna diskriminacija je precej bolj razširjena v naši družbi, kot si morda predstavljamo. Tarče rasne diskriminacije so pogosto tuji delavci in študenti ter prosilci za azil, z rasizmom pa se spopadajo tudi vsi temnopolti ali medrasno posvojeni otroci. Koliko je rasističnih napadov pri nas? Koliko je na sploh diskriminacije na podlagi barve kože ali etnične pripadnosti? Na katerih področjih je prisotna rasna diskriminacija? Kako preprečevati pojav rasizma? Odgovori v tokratni oddaji Studio ob 17.00ih. Gostje: Miha Lobnik, zagovornik načela enakosti; Miha Blažič, Ambasada Rog; Ana Kalin, Forum za enakopraven razvoj, ki je tudi medrasna posvojiteljica; dr. Lucija Dežan, Filozofska fakulteta Univerze v Mariboru in raziskovalka na Inštitutu za družboslovne študije, Znanstveno raziskovalno središče Koper.

Plačujemo premije zavarovanja in na koncu nič ne dobimo, si pogosto rečemo. Potem sledi: ah, meni se to ne bo zgodilo. Nekateri se zato ne odločajo za zavarovanja ali pa so podzavarovani, ker ne dobijo nečesa materialnega ali pa ne vidijo rasti ali upada portfelja kot pri vlaganju v vrednostne papirje — skratka nimajo občutka, da so si s tem kupili zaščito. Velikokrat se zgodi, da plačujemo premije za stvari, ki jih zlahka nadomestimo, pustimo pa nezavarovano tisto, kar nam lahko pokuri naše prihranke. Denimo: 5.000 evrov na dan v bolnišnici v tujini. Hiša zavarovana za 150 tisoč evrov, obnova stane 300 tisoč. Potres povzroči požar, zavarovalnica pa potem ne izplača zavarovalnine. Kaj moramo vedeti o zavarovanjih? Pred mikrofonom: Maja Krumberger, direktorica Slovenskega zavarovalnega združenja *epizoda se je prenašala v živo na YouTube 14. aprila ob 14:00 Naroči se na YouTube in nas spremljaj v živo. Koliko kapitala je treba imeti, da mesečno prejemamo 500 ali 1.000 evrov neto dividend? Poigrajte se z dividendnim simulatorjem za SBITOP. Simulator je prosto dostopen. ______________________ Denis Avdić & Marja Milič predstavljata Psihologija denarja z avtorjem uspešnice Morganom Houslom 19.oktober 2026 I Hala Tivoli Podrobneje o dogodku https://psihologija-denarja.si/ ______________________ Bootcamp INR v živo: kako izbrati račun, naložbe in strategije Termini: Ljubljana - 23. april 2026 med 17.00 in 20:00 Info: https://money-how.si/dogodki/ ___________________ Bootcamp za začetnike Termini: 21. april 2026 med 17.00 - 20:00 (v živo na Ekonomski fakulteti v Ljubljani) 21.maja 2026 med 17:00 - 20.00 (v živo on-line) Info: https://money-how.si/dogodki/ ______________________ Bootcamp za mlade Vse, kar mora vaš otrok vedeti o upravljanju denarja Termini: Ljubljana - 28. april 2026 med 10.00 Info: https://money-how.si/dogodki/ ____________________________ PONATIS KNJIGE: Mami, oči, ali smo mi bogati? Od žepnine do investiranja. Vodnik za starše, ki želijo razumeti upravljanje denarja in to znanje samozavestno prenesti na otroke. Tiskana knjiga https://money-how.si/knjiga/mami-oci-ali-smo-mi-bogati/ E-knjiga + bootcamp https://money-how.si/knjiga/mami-oci-ali-smo-mi-bogati-2/ ____________________________ Money-How Premium: https://money-how.si/narocnine/ vključuje: - Modri AI - Finančni asistent, ki pomaga pri raznih finančnih dilemah https://money-how.si/modri-ai/ - Taxistent - Davčni asistent, ki pomaga pri oddaji davčne napovedi https://money-how.si/taxistent/ (deluje za IBKR; Revolut, Trade Republic... in kombinacijo vseh) - poglobljene članke - vsa INR orodja (primerjalnik, iskalnik, strategije) ____________________________ Bootcamp v živo: Investiranje – kako sploh začeti Že dolgo razmišljaš o vlaganju in ne veš, kje in kako začeti? Nimaš energije, da bi raziskoval vse podrobnosti. Skrbijo te davki? Presekaj in se nam pridruži v živo, kjer bomo skupaj naredili prvi korak v svet investiranja! Termini: Ljubljana - 21. april 2026 med 17.00 in 20.30 Info: www.money-how.si/dogodki/ __________________ Finančna delavnica je lahko čudovito darilo. Več preveri https://money-how.si/izobrazevanja ______________________ (delavnica) Investiranje v delnice: Kaj moram vedeti, ko se odločam za investiranje v delnice Prijava: https://money-how.si/izobrazevanja ____________________ (delavnica) Investiranje za začetnike. Praktično o osnovah investiranja. Prijava: https://money-how.si/izobrazevanja _________________________________ DISCORD skupnost: V finančnih zagatah nismo sami, pridružite se nam na Discord Money-How / discord ______________________________ Več o Money-How na https://money-how.si/

Legendarna japanska staza je nažalost kroz veliki incident otkrila ogromne rupe i slabosti novog tehničkog pravilnika, dok je fenomenali Kimi Antonelli pokazao da njegovi uspesi nisu niti slučajnost, kao i da će se ponavljati. Koliko postaje veliki problem za Russella? Piastrijev savršen dan bez pobede.OMV, ZVANIČNI PARTNER LAP 76 ⛽️Preuzmite OMV MyStation mobilnu aplikaciju, podržite Lap 76 - https://www.omv.co.rs/sr-rs/mystationPretvorite poene u trenutke radosti - svaka kupovina na OMV stanicama vam donosi poene, koje možete pretvoriti u trenutke radosti u prodavnici OMV-a.Pri kupovini goriva, preporučujemo MaxxMotion, za koji ostvarujete i popust!

Firma je bankrotirala jer ih je AI lagao 3 meseca. Saznajte zašto su algoritmi po dizajnu nagrađeni da nas varaju. Gost 362. epizode podkasta Pojačalo je Nikola Pejović Dica, finansijski konsultant i jedan od najoštrijih analitičkih umova na domaćoj poslovnoj sceni, koji se ovog puta vraća u Pojačalo nakon dve godine. A u te dve godine svašta nešto se izdešavalo. Ivan i Nikola razgovaraju o uznemirujućem usponu veštačke inteligencije i njenom stvarnom uticaju na IT industriju i tržište rada, o tome zašto LLM-ovi su po dizajnu nagrađeni da lažu, o galopirajućim cenama zlata i srebra kao utočištima vrednosti u turbulentnim vremenima, te o geopolitičkim potresima koji ruše sve finansijske prognoze. Kroz konkretne primere - od uspešne akvizicije niške IT firme do razgovora s iskusnim investicionim bankarom - Dica objašnjava šta znači finansijska disciplina u praksi, koliki runway firma zaista treba da ima i zašto se firma kupuje, a ne prodaje. O čemu smo pričali: - Najava - Početak razgovora - AI i budućnost IT industrije - Da li AI stvarno pomaže produktivnosti - Koliko nas AI zapravo košta - LLM-ovi su dizajnirani da nas lažu - Da li je AI bubble koji će pući? - Smena tehnoloških paradigmi - Zlato i srebro kao metod štednje u krizi - Kako se firma priprema za prodaju - Kako firme da prežive krizu? - Diversifikacija portfolija - Budućnost fizičkog rada Podržite nas na BuyMeACoffee: https://bit.ly/3uSBmoa Pročitajte transkript ove epizode: https://bit.ly/4lUepMI Posetite naš sajt i prijavite se na našu mailing listu: http://bit.ly/2LUKSBG Prijavite se na naš YouTube kanal: http://bit.ly/2Rgnu7o Pratite Pojačalo na društvenim mrežama: FB: https://www.facebook.com/PojacaloRS/ IG: https://www.instagram.com/pojacalo.rs/ X: https://x.com/PojacaloRS LN: https://www.linkedin.com/company/pojacalo TikTok: https://www.tiktok.com/@pojacalo.rs

Koliko ste filmova s Tomom Hardyjem gledali u svom životu? E pa ova epizoda je kao cijeli jedan Tom Hardy film, tako da nema na čemu.Počastite nas kavom: https://www.buymeacoffee.com/mjestozlocinaPodržite nas na Patreonu i otključajte ekskluzivni sadržaj: ⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠https://www.patreon.com/mjestozlocina⁠⁠⁠Pratite nas na Instagramu: ⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠https://www.instagram.com/mjestozlocinapodcast⁠Pridružite nam se na Discordu: ⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠https://discord.gg/2NU9cprjMd⁠

Send us Fan MailU ovoj epizodi pričam o tome zašto je važno da priznamo sebi da nismo uvijek dobro, zašto skrivanje samo produbljuje problem, kao i kako izgleda kada mentalno zdravlje prestane da bude tabu. A zapravo, mentalni izazovi su mnogo normalniji nego što mislimo.Kao što se tijelo razboli, tako se razboli i naša psiha.Anksioznost, padovi, preopterećenost, zbunjenost - nisu znak slabosti, nego znak da si čovjek koji živi u vremenu koje često traži više nego što možemo da nosimo.

Da li je Arena veća od Marakane ako MUP tako kaže? Zašto su kvadovi prekinuli nastup Vesne Zmijanac i ko je tajanstveni "Samo Bob"? U novoj epizodi Njuz Podkasta detaljno analiziramo nadrealne momente sa nedavnog SNS skupa, ali i otkrivamo zašto je izjava Vesne Zmijanac o "bivanju uz vlast" duboko i lično slomila srce Marku Dražiću (spoiler: uključene su špagete bolonjeze).

U ovoj epizodi podkasta ugostili smo jedine ženske predstavnice Srbije na Zimskim olimpijskim igrama – Anju Ilić i njenu sestru i trenera Minu. Njihov put do olimpijske norme trajao je više od deset godina i bio je ispunjen izazovima, odricanjima i velikom verom u cilj.Anja po prvi put otvoreno govori o teškom periodu karijere, obeleženom psihičkom torturom od strane trenera, koja je ostavila ozbiljne posledice po njeno zdravlje i dovela do dijabetesa, kao i o dugom procesu oporavka nakon toga.U tom trenutku, njena sestra Mina donosi ključnu odluku da postane njen trener – kako bi je zaštitila i pomogla joj da ponovo izgradi veru u sebe i sport.Govore i o značaju mentalne snage, podrške i psihološke pripreme, ali i o svojoj misiji da kroz lično iskustvo stvore sigurnije i zdravije okruženje za mlade sportiste.Ovo jeste priča o istrajnosti, hrabrosti i snazi porodične podrške – i o tome kako lična borba može postati pokretač promena.Anja i Mina ističu i značaj učešća na Zimskim olimpijskim igrama za veću vidljivost nordijskog skijanja u Srbiji, ali i svoju jasnu misiju – da stvore sigurnije, zdravije i podržavajuće okruženje za mlade sportiste, kako nijedno dete ne bi prolazilo kroz iskustva kakva su one morale da prevaziđu.00:00:00 Uvod00:01:45 Učešće na OI00:05:10 Put do Olimpijskih Igara00:10:32 Uslovi za trening00:13:42 Utisci sa Olimpijskih Igara00:20:24 Kako izgledaju pripreme i treninzi?00:29:56 Pripreme na Zlatiboru00:32:31 Koliko detalji i vremenski uslovi utiču na rezultate?00:36:08 Ljubav prema skijanju00:41:45 Problemi u odnosu sa trenerom i "drugi rođendan"00:55:12 Najteži deo karijere iz Mininog ugla01:00:45 Usavršavanje mladih/starih trenera01:02:13 Porodična i podrška partnera na OI01:05:32 Najsrećniji trenutak u karijeri01:07:01 Planovi za budućnost01:12:23 Na koji način ih je skijanje oblikovalo?01:18:12 Najveći izazoviPratite nas na društvenim mrežama!Instagramhttps://www.instagram.com/jaomile_podcast/Facebook https://www.facebook.com/JAOMILEPODCASTTikTokhttps://www.tiktok.com/@jaomile_podcastTwitter https://twitter.com/mileilicGost: Anja i Mina IlićDatum: 21. mart  2026. Autor i domaćin: Mile IlićLokacija: Studio Long MileProdukcija: Jao Mile#jaomilepodcast #tinakrajisnik #anjailic #minailic #crvenazvezda #kkpartizan #NikolaJovic #nba  #nikolajokic #abaliga #jokic #bogdanovic #euroleague #doncic #nikolatopic

U ovoj epizodi pričamo o prijateljstvima — onima koja traju, onima koja se mijenjaju i onima koja jednostavno… nestanu. Pričamo o tome kako se prijateljstva mijenjaju kroz različite faze života: kad dođe dijete, novi posao, selidba ili jednostavno neka nova verzija nas. O onim odnosima koji se razvodne bez svađe. O potrebi da se javimo i paralelno o tome koliko nam je to nekad teško.Dotaknule smo se i pitanja prekida prijateljstava: Zašto o tome gotovo uopće ne pričamo, i zašto može boljeti jednako kao prekid veze. Koliko (ne) komuniciramo kad nas nešto smeta. I koliko zapravo očekujemo jedni od drugih.Pričamo i o tome treba li jedna osoba biti sve… i zašto možda i ne treba. O različitim vrstama prijateljstava, o bliskosti koja ne izgleda uvijek isto i o tome kako odnosi traže trud, ali i fleksibilnost.☕ Počasti nas s kavom ako ti se svidjela epizoda: www.buymeacoffee.com/pomalotoomuchPOVEŽITE SE S NAMA:Eva: www.instagram.com/toomuchevaMarie: ⁠⁠⁠⁠www.instagram.com/mariewasler⁠⁠⁠⁠Slušajte, gledajte & subscribeajte naš podcast:YOUTUBE: https://bit.ly/3ytU2hPSPOTIFY: https://spoti.fi/3RNtHCjAPPLE: ⁠⁠⁠⁠https://apple.co/3RNuD9W⁠⁠⁠⁠Ako nam se želiš zahvaliti za naš rad i trud, bile bismo ti zahvalne da ovu epizodu podijeliš na svojim društvenim mrežama ili svojim prijateljima i da nas označiš (@toomucheva, @mariewasler) te da podcast ocijeniš i/ ili komentiraš na platformi na kojoj nas slušaš. Hvala ti!

In zdaj nekaj povsem drugačnega. Sicer gremo v središče Ljubljane, a po drugačnih opravkih, kot bi se pričakovalo. Središče Ljubljane – ta antični pojem, kjer se je vsa moč, vpliv in usodnost naroda skoncentrirala na enem kvadratnem kilometru – je bilo v preteklem tednu prizorišče tudi nekoliko drugačne drame. Drame v prenesenem in neprenesenem pomenu besede. Hočemo povedati, da so ob običajnem naboru tamkajšnjih in javnosti znanih sociopatov na sceno stopili tudi tisti manj izpostavljeni. Kot zdaj že nekaj mesecev, se obnova ljubljanske Drame in z njo kulturnega hrama vseh Slovencev, ne začne zaradi nasprotovanja sosedov. »Nasprotovanje sosedov« je po dnevnih pozdravih najbolj uporabljana besedna zveza v Sloveniji, in tokrat se širi po ulicah z mitskimi imeni, ki obkrožajo Dramo. Zgodba je sila enostavna. Obnova bi bila seveda hrupna, prašna, prostorsko potratna, zmotila bi mir in parkirišča stanovalcev tam ene ulice in tam ene bajte. Če ne moreš zmotiti miru sosedov v Halozah, kako so investitorji pričakovali, da bodo lahko zmotili mir stanovalcev v središču Ljubljane? Sploh po fiasku z obnovo Plečnikovega stadiona. Kakorkoli; obe strani javkata v javnosti. Tako stanovalci kot umetniki oziroma dramski igralci, ki zmrzujejo in se gredo gledališče v nekem skladišču. In ko razumni prebere vse javne nastope, oziroma sporočila za javnost, ki jih obe strani plasirata v medije, je jasno predvsem eno. V tisti ogroženi hiši, primerno se imenuje Nemška hiša in je elitna lokacija sredi elitnih lokacij, stanuje kar nekaj odvetnikov. Ali pa premožnežev, ki si lahko privoščijo dobre odvetnike. Čeprav bi bilo čudno, ako bi na elitni lokaciji v središču Ljubljane ne živela manjša komuna juristov. Kajti jezik, ki ga uporabljajo stanovalci med blokiranjem začetka graditve, je vrhunsko pravniški. Suh. Zakoni in dejstva in pravice in tako naprej in tako nazaj. Tako je izjava dramskih umetnikov v primerjavi s sporočilom stanovalcev eno samo jamranje in pozivanje na nekakšne nepravne, humanistične in občečloveške kategorije. Jasno, da v skromni radijski oddaji ne moremo biti razsodniki in da zaradi spora med umetniki in odvetniki ne moremo fabricirati globljih razmislekov – poskusimo pa vseeno lahko! Osrednje vprašanje današnje analize je: »Koliko naj bo v družbi odvetnikov in koliko naj bo umetnikov?« Kakšno naj bo razmerje med njimi? Na prvi pogled bi rekli, da gre za dve kategoriji, ali poklica, ali stanja duha, ki si ne bi mogla biti bolj vsaksebi. Pa nič ni dlje od resnice. Oboji živijo v zablodi. Umetniki v zablodi, da lahko z umetnostjo izboljšajo družbo, odvetniki v zablodi, da je mogoče družbo izboljšati s pravom. Kot smo se naučili, je družbo mogoče izboljšati s prisluhi, a o tem kdaj drugič. Najbolj preprosto bi bilo, če bi imeli v družbi enega umetnika na enega odvetnika. Ampak to se ne zdi realno, ker bi imeli v Drami potem same monodrame, en odvetnik pa je kljub temu sposoben preprečiti zaprtje ulice. Bolj razumno se zdi, da bi imeli na enega odvetnika deset umetnikov, a to bi nas popeljalo na pot brezzakonja, kjer bi hipiji zganjali gledališče v parkih in na rečnih bregovih, družba kot organizem, ki ga skupaj drži zakonodaja, pa bi razpadala. Tako smo po preučitvi dejstev in pregledu evidenc tako odvetniške zbornice kot združenja dramskih igralcev prišli na plano s številko: trije umetniki na enega odvetnika. Trideset umetnikov na deset odvetnikov. Tristo umetnikov na sto odvetnikov, tri tisoč umetnikov na tisoč odvetnikov. Ta številka se nam zdi umetniško-odvetniški zlati rez slovenske družbe in predlagamo, da se je v prihodnje držimo, pa bomo lahko obnavljali gledališča, sploh pa bomo lahko uveljavljali pravila pravne države. Obstaja pa problem, da razmerje tri proti ena deluje zgolj in le v središču Ljubljane. Če pogledamo razmerje recimo v Celju, kjer sicer imajo tako odvetnike kot umetnike, je to drugačno, da ne govorimo o slovenskem podeželju, kjer ni niti umetnikov niti odvetnikov. Je pa res, da je obnova kulturne infrastrukture na podeželju tako redka, da se celo najbolj nestrpni sosedje nimajo priložnosti pritožiti. Kaj šele najeti odvetnika. Kako se bo končal spor, oziroma kdaj se bo začela obnova Drame? Država, ki je vsaj za zdaj na strani umetnikov in ne odvetnikov, grozi z nekakšnimi razlastninjenji; ta bo verjetno morala sprovesti slovenska vojska, pa še to bo težko, kajti kot vemo, je odvetniško pero ostrejše od meča. Obstaja pa še ena možnost Pozivamo igralce ljubljanske Drame, da na javnem prostoru med Gregorčičevo in Gradiščem postavijo oder na prostem in brezplačno širnemu slovenskemu občinstvu v slogu partizanskega gledališča odigrajo dve predstavi … Prvi večer Brechtovo Malomeščansko svatbo, da se spomnimo, kako zelo zlagan je lokalni hohštapleraj, drugi večer Cankarjev Za narodov blagor. Da se spomnimo, kaj je to nacionalni interes.

Od „Balkanskog tigra“ do „Kvantnog skoka“ - Zašto su plate od 1.400 evra politički marketing, kako građevinski bum maskira realno siromaštvo i zbog čega je poljoprivreda šansa koju država svesno žrtvuje Ivan Ostojić, stručnjak za ekonomiju, tehnologiju i inovacije sa međunarodnim iskustvom, bio je gost Ognjena Radonjića, profesora ekonomije sa Filozofskog fakulteta u Beogradu u novoj epizodi „Radar Foruma“ u kojoj su pokušali da postave temelje novog ekonomskog modela koji bi Srbiju konačno pretvorio u modernu državu umesto u jeftinu montažnu traku za strane investitore.

Kako bodo reševali nakopičene izzive na področju zdravstva? Koliko dolgotrajne oskrbe bodo zagotovili uporabnikom? Kako bodo izboljšali bralno pismenost med mladimi? Ali več denarja za obrambo pomeni manj socialne države? Naftna kriza bo vplivala na cene hrane - kako bodo ukrepali, bi znižali DDV na hrano? Katere ukrepe predlagajo za preprečevanje nasilja nad ženskami? Ali bodo ukinili RTV prispevek? O teh in drugih aktualnih vprašanjih v soočenju predstavnikov parlamentarnih in neparlamentarnih strank, ki jih je določil žreb.

U novoj epizodi Jao Mile podcasta gost je Oliver Kostić, košarkaški trener i dugogodišnji prvi saradnik selektora Srbije Svetislav Pešić.Razgovarali smo o:njegovom trenerskom putusaradnji sa Pešićematmosferi u reprezentaciji Srbijeanegdotama sa velikih takmičenjakarakteru igrača i mentalitetu pobednikaKako izgleda rad u vrhunskom sistemu?Koliko je disciplina važna?I šta javnost nikada ne vidi iza kamera?Ako volite košarku i priče iza scene – ovo je epizoda koju ne smete propustiti.

Tokrat bomo bedeli ob vročih pečeh pekarne, v kateri ustvarja Klemen Jančič. V slaščičarni in pekarni Klemen uporabljajo čim bolj lokalne sestavine in ne pečejo v pretiranih količinah, saj kruha ne želijo metati stran. Zato, če nisi dovolj hiter, ne dobiš tega, kar si želiš.

✓ Koliko puta u toku noći su spavali naši preci? ✓ Da li je fragilnije imati premalo ili previše linija koda? ✓ Zašto je Windows 11 naročito loš?

Za kraj mjeseca ljubavi prolazimo kroz slučaj odvratnog ljubavnog para i njihovih eskapada. Koliko se puta dvoje ljudi može lažno vjenčati? Koliko možeš imati izvanbračne djece? Koliko jedna žena može biti SLIJEPA?Sve to i mnogo više u ovoj epizodi.Počastite nas kavom: https://www.buymeacoffee.com/mjestozlocinaPodržite nas na Patreonu i otključajte ekskluzivni sadržaj: ⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠https://www.patreon.com/mjestozlocina⁠⁠⁠Pratite nas na Instagramu: ⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠https://www.instagram.com/mjestozlocinapodcast⁠Pridružite nam se na Discordu: ⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠https://discord.gg/2NU9cprjMd⁠

Pretekli teden je moker sneg povzročil obsežne snegolome v severovzhodni Sloveniji. Kako se lotiti sanacije poškodovanih gozdov? Kaj vključuje skrb za gozdno posest? Kaj morajo lastniki narediti za dobro kondicijo gozdov, da preprečijo razvoj bolezni in škodljivcev? Koliko znaša strošek obnove s sadnjo sadik na hektar? Katere finančne spodbude so na voljo za male lastnike gozdov? Katera pravila vključuje gozdni bonton? Gost sredinega svetovalnega servisa bo Borut Debevc, vodja odseka za načrtovanje razvoja gozdov na območni enoti Ljubljana Zavoda za gozdove Slovenije. Svoja vprašanja lahko zapišete na spletni strani prvi.rtvslo.si.

+Drama potresa najbrži cirkus - bolidi sporiji po 4.5 sekunde u odnosu na 2025.+Da li je ovo prvi put da nešto slično viđamo u F1?+Šta nas čeka u naredna tri dana testiranjaOMV, ZVANIČNI PARTNER LAP 76 ⛽️Preuzmite OMV MyStation mobilnu aplikaciju, podržite Lap 76 - https://www.omv.co.rs/sr-rs/mystationPretvorite poene u trenutke radosti - svaka kupovina na OMV stanicama vam donosi poene, koje možete pretvoriti u trenutke radosti u prodavnici OMV-a.Pri kupovini goriva, preporučujemo MaxxMotion, za koji ostvarujete i popust!

Kaj dejansko pomenijo stotine milijard dolarjev, ki si jih lastijo najbogatejši, ter kako je prišlo do tega, da ima danes Elon Musk toliko premoženja, da bi moral povprečni ameriški delavec zanj varčevati celotno plačo kar 14 milijonov let? Ob vseh medijskih podobah multimilijarderjev in njihovega razkošnega načina življenja je danes vsakomur jasno, da na svetu obstajajo posamezniki, ki zaradi svojega bogastva živijo življenja, ki so od naših oddaljena svetlobna leta. In vendar vse unikatne obleke, torbice in nakit, graščine z bazeni, zasebna letala, megalomanske poletne hišice na zasebnih otokih in bombastična poročna slavja, ki se bleščijo s fotografij novic pod rubriko »znani«, niti približno ne zarisujejo resnično vesoljskih dimenzij premoženja, ki si ga danes lastijo najbogatejši. Še več, če se ozremo na številke ocen njihovega premoženja, nam hitro postane jasno, da so čutno dojemljivi izrazi njihovega bogastva le drobtinica vsega, kar si ti ljudje dejansko lastijo. Kako si torej predstavljati okrog 850 milijard dolarjev najbogatejšega zemljana Elona Muska, dobrih 250 milijard dolarjev Larrya Pagea ali še vedno krepko čez 200 milijard Sergeya Brina, Marka Zuckerberga, Jeffa Bezosa in Larrya Ellisona? Koliko so te sicer hitro spreminjajoče se številke, ki valujejo v skladu s spreminjanjem borznih vrednosti podjetij, sploh nekaj, kar smo si zmožni zamisliti? Ter kako smo prispeli do situacije, v kateri ima 12 najbogatejših enako premoženja kot revnejša polovica človeštva in lahko s svojim bogastvom ne le kupijo prav vse, kar si morejo zamisliti, ampak uveljavljajo tudi svojo politično moč ter krojijo naša življenja? To so nekatera od vprašanj, ki se jim posvečamo v tokratni Intelekti. Gostje so dr. ekonomskih znanosti in dr. znanosti s področja zgodovine Neven Borak, docent na ljubljanski Fakulteti za družbene vede in direktor Inštituta za ekonomsko demokracijo dr. Tej Gonza ter kognitivni znanstvenik dr. Florian Klauser. Oddajo je pripravila Alja Zore. Foto: Najbogatejši zemljan Elon Musk v Ovalni pisarni v Beli hiši, Wikipedija, javna last

✓ Koliko je lako izmeriti inflaciju? ✓ Kome idu sveže odštampani dolari? ✓ Zašto je pandemija bilo vreme preterivanja?Special Guest: Slaviša Tasić.

Starije osobe u Australiji i dalje su nerazmjerno zastupljene među žrtvama internetskih i telefonskih prijevara, s financijskim gubicima koji često nadmašuju one u mlađim dobnim skupinama. Osim toga, digitalna i internetska nepismenost često znači još veću usamljenost i izoliranost. Savezna vlada, a i pojedinačne države nude, često kroz udruge i socijalne organizacije, tečajeve digitalne pismenosti. Koliko takvi programi doista pomažu u svakodnevnom životu i osjećaju sigurnosti na internetu, te imaju li umirovljenici oslonac u zajednici i obiteljima otkrivaju Hrvati iz Meloburnea.

✓ Ko bi algoritmu dao pristup svom bankovnom računu? ✓ Koliko je pisanje pomoglo čovečanstvu? ✓ Kako smo počeli da jedemo badem?

Osnovne verzije Instagrama, Facebooka i WhatsAppa ostaju besplatne, ali sve što znači veću kontrolu, manje oglasa ili naprednije AI funkcije seli se iza pretplate. Instagram bi tako mogao uvid u to tko vas ne prati natrag i anonimno gledanje Storyj i  AI agenta Manusa.Riječ je o alatu koji bi korisnicima omogućio da delegiraju konkretne zadatke – od planiranja putovanja do izrade prezentacija – čime se Meta pozicionira u segment “AI koji radi”, a ne samo “AI koji savjetuje”.To je dio šire strategije: prelazak s isključivo oglasnog modela na kombinaciju oglasa, pretplata i AI premium usluga._______________0:00 Uvod0:44 Što znači uvođenje pretplata za korisnike?4:00 AI agenti dolaze na Facebook6:00 Plaćanje još jedne pretplate8:30 Koliko će dugo internet i AI biti besplatan?11:35 Stigao je novi i moćan AI agent - MoltbotTOP i FLOP15:30 Meta otpustila 10% zaposlenika koji rade VR18:00 Nestajat će struja zbog AI servera19:00 Dobra pretplata za kreativce21:00 Predlažemo domaće EU tehnološke alternative_______________

Podržite nas i na Patreonu ➡️ https://www.patreon.com/c/HistoryCastPostoji ukorenjena predstava da je Vizantija svet careva, patrijarha i dvorskih intriga u kojima žene stoje po strani , kao ukras, zalog dinastije ili tiha senka prestola. Ova epizoda razbija upravo taj mit. Jer biti carica u Vizantiji nije značilo biti nevidljiva. Naprotiv.U razgovoru istoričarke umetnosti dr Jovane Milovanović i istoričarke Ivane Veselinović otvara se jedno slojevito i često zanemareno pitanje: šta je zaista značilo biti žena na vrhu najdugovečnije imperije evropske istorije? Vizantijske carice nisu bile samo supruge careva. One su bile regentkinje, zakonodavke, politički igrači, pokroviteljke umetnosti i Crkve, ali i figure oko kojih su se lomile dinastije, ikonoklastičke krize i državni udari.Od Teodore, koja iz najnižih slojeva društva dolazi do samog vrha vlasti i zajedno sa Justinijanom oblikuje zakonodavstvo Carstva, preko Irine Atinske, prve žene u Vizantiji koja samostalno vlada i potpisuje akte kao basileus, pa do Jelene Dragaš, čiji život je bio posvećen politici i podršci sinu, Konstantinu XI Paleologu Dragašu, ova epizoda pokazuje da su carice često bile ključni nosioci moći, čak i kada formalno nisu nosile krunu.Razgovaramo o tome kako je izgledao položaj žena u vizantijskom društvu, gde su bile granice njihovog delovanja, ali i kako su te granice stalno pomerane upravo na dvoru. Koliko je religija bila sredstvo kontrole, a koliko prostor uticaja? Zašto su carice istovremeno slavljenje kao svetice i demonizovane kao opasne zavodnice? I zbog čega je Vizantija, za razliku od mnogih zapadnoevropskih država, relativno često dopuštala ženama da vladaju, makar u kriznim trenucima?Ovo je priča o realnoj moći, političkoj inteligenciji i institucionalnim okvirima koji su caricama omogućavali da budu mnogo više od simbola - žene koje su oblikovale istoriju.

Podsećamo vas da je počela sa radom i naša prodavnica na internetu:

S početkom nove školske godine govorimo o značaju očuvanja bosanskog jezika kao jezičke posebnosti i identiteta u multikulturnom australskom društvu, kroz prizmu trenutne situacije u Bosanskoj školi u Viktoriji. Koliko i zašto je važno pohađati Bosansku školu, da li škola ima svoju budućnost u Australiji, šta se može učiniti više da se privole roditelji da šalju djecu u školu? Odgovore smo potražili u razgovoru sa profesoricom Munirom Mitrić i Dr Emirom Mutapčićem iz Udruženja nastavnika bosanskog jezika u Viktoriji, te s roditeljkom Sabinom Jašarević Velić i učenicom Bosanske škole Azrom Velić.

+Koji su planovi novih prozivođača?+Koliko će biti verni F1?+Šta zaista proizvode, a šta kupuj?OMV, ZVANIČNI PARTNER LAP 76 ⛽️Preuzmite OMV MyStation mobilnu aplikaciju, podržite Lap 76 - https://www.omv.co.rs/sr-rs/mystationPretvorite poene u trenutke radosti - svaka kupovina na OMV stanicama vam donosi poene, koje možete pretvoriti u trenutke radosti u prodavnici OMV-a.Pri kupovini goriva, preporučujemo MaxxMotion, za koji ostvarujete i popust!

Podržite nas i na Patreonu ➡️ https://www.patreon.com/c/HistoryCastPetar II Karađorđević je kralj koji je na presto stupio kao dečak, a istoriju napustio kao čovek bez zemlje, bez krune i bez države kojoj se mogao vratiti. Poslednji kralj Jugoslavije, simbol jedne epohe koja se raspala brže nego što je stigla da sazri, ostao je zarobljen između mita, politike, rata i lične tragedije.Na presto je stupio kao sedamnaestogodišnjak, u trenutku kada se Evropa već raspadala pod težinom rata, a Jugoslavija ulazila u svoju najdublju krizu. Njegova sudbina od samog početka nije bila državnički projekat, već istorijski lom: spoj detinjstva prekinutog atentatom, prerano nametnute simbolike i političkih odluka koje su se donosile mimo njega.Nikola Đukić i Ivan Drljača ne govore o romantičnom kralju u egzilu, već o realnoj istorijskoj figuri: o poreklu i dinastičkom nasleđu Petra II, o detinjstvu provedenom u senci atentata na kralja Aleksandra, o 27. martu 1941. i trenutku kada je maloletni kralj pretvoren u politički simbol otpora. Epizoda detaljno prati Petrovu ratnu sudbinu: odlazak iz zemlje, londonsku emigraciju, političku marginalizaciju i gubitak kontrole nad događajima u zemlji koja je formalno još bila njegova. Govori se o odnosima sa britanskom vladom, o sukobima unutar jugoslovenske emigracije, o prelasku saveznika na stranu partizanskog pokreta i trenutku kada je postalo jasno da se kralj neće vratiti. Nakon 1945. sledi zabrana povratka, konfiskacija imovine, život u egzilu, lični slomovi, bolest i smrt daleko od zemlje čiji je bio vladar.Ova epizoda otvara i pitanja kolektivnog sećanja: kako je Petar II pretvaran čas u mučenika, čas u nevažnu fusnotu; zašto je njegova lična sudbina često svedena na mitove, poluistine i ideološke karikature i koliko je njegova tragedija zapravo tragedija cele jedne kraljevine koja je nestala zajedno sa svojim kraljem.Ko je zaista bio Petar II Karađorđević i zašto je njegova priča i dalje bolna tačka jugoslovenske istorije? Zašto je u socijalističkoj Jugoslaviji sistematski potiskivan, a kasnije često idealizovan bez stvarnog razumevanja njegovih ograničenja? Koliko je istine u pričama o izgubljenom kralju, a koliko u pokušajima da se lična tragedija pretvori u političku poruku?

✓ Da li je Čikago najbolji američki grad? ✓ Koliko su ratne igre korisne? ✓ Zašto više nema dobrih filmova u bioskopima?