Podcasts about koliko

U novoj epizodi Jao Mile podcasta gost je Oliver Kostić, košarkaški trener i dugogodišnji prvi saradnik selektora Srbije Svetislav Pešić.Razgovarali smo o:njegovom trenerskom putusaradnji sa Pešićematmosferi u reprezentaciji Srbijeanegdotama sa velikih takmičenjakarakteru igrača i mentalitetu pobednikaKako izgleda rad u vrhunskom sistemu?Koliko je disciplina važna?I šta javnost nikada ne vidi iza kamera?Ako volite košarku i priče iza scene – ovo je epizoda koju ne smete propustiti.

Tokrat bomo bedeli ob vročih pečeh pekarne, v kateri ustvarja Klemen Jančič. V slaščičarni in pekarni Klemen uporabljajo čim bolj lokalne sestavine in ne pečejo v pretiranih količinah, saj kruha ne želijo metati stran. Zato, če nisi dovolj hiter, ne dobiš tega, kar si želiš.

✓ Koliko puta u toku noći su spavali naši preci? ✓ Da li je fragilnije imati premalo ili previše linija koda? ✓ Zašto je Windows 11 naročito loš?

Kako se odzivajo ljudje v bližnjevzhodni regiji, na strani koga je tamkajšnje javno mnenje? Kako je z informacijami iz Irana, svetovni splet, družbena omrežja so spet blokirana? Koliko vemo, kaj se res dogaja? Kaj bo s turisti ujetimi na letališčih in dolgoročno s turizmom v zalivskih državah in širše v regiji?

Za kraj mjeseca ljubavi prolazimo kroz slučaj odvratnog ljubavnog para i njihovih eskapada. Koliko se puta dvoje ljudi može lažno vjenčati? Koliko možeš imati izvanbračne djece? Koliko jedna žena može biti SLIJEPA?Sve to i mnogo više u ovoj epizodi.Počastite nas kavom: https://www.buymeacoffee.com/mjestozlocinaPodržite nas na Patreonu i otključajte ekskluzivni sadržaj: ⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠https://www.patreon.com/mjestozlocina⁠⁠⁠Pratite nas na Instagramu: ⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠https://www.instagram.com/mjestozlocinapodcast⁠Pridružite nam se na Discordu: ⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠https://discord.gg/2NU9cprjMd⁠

Drugi poudarki: - Koliko plazov še čaka na sanacijo na Kamniškem? - Pluženje prejšnji teden dodatno poškodovalo številne že dotrajane mariborske ceste - Koprski svetniki prižgali zeleno luč za nakup zemljišča na klifu nad Žusterno

V pogovoru z arheologinjo, eno najboljših poznavalk rimske dobe na Slovenskem, smo si skušali oblikovati predstavo, kako so bili videti tukajšnja mesta, ceste in polja v prvih stoletjih našega štetjaPravijo, da je preteklost tuja dežela, v kateri ljudje mislijo in ravnajo drugače od nas. Zato si, globlje ko gremo v zgodovino, težje predstavljamo, kako je tam oziroma takrat pravzaprav potekalo življenje. Vzemimo, na primer, čas, ko so našim krajem vladali rimski cesarji, obdobje nekako od sredine prvega do sredine petega stoletja torej. Ko arheologi odkopljejo kako razbito oljenko, počeno amforo ali ostanke hipokavsta, si najbrž še lahko zamislimo, kako so si Rimljani razsvetljevali temne noči, kako so pili vino ali se ogrevali v dolgih zimskih mesecih, precej težje pa si tedanje življenje predstavljamo s panoramske, ptičje perspektive. Težko je namreč misliti, od česa so prebivalci največjih rimskih mest na naših tleh, torej Emone, Celeje in Petovione, živeli, kako so bila ta mesta povezana med seboj in kako so bila vpeta v politične in ekonomske strukture imperija, kako so živeli ljudje, ki pač niso prebivali v velikih mestih, kateri kulti in rituali so, ne nazadnje, osmišljevali njihova življenja. Pa še lahko nadaljujemo … Je po tedanjih standardih Poetoviona veljala za bogato mesto? Koliko hrane, ki so jo potrebovali prebivalci Emone, so pridelali na poljih v bližini mesta? So bili Celejani po večini ljudje, ki so se v Savinjsko dolino preselili iz Italije, ali so bili v glavnem iz okolice in torej keltskega izvora? Ob takih vprašanjih predstavna moč naše domišljije hitro klecne in tu slej ko prej potrebujemo pomoč strokovnjakov, poznavalk in poznavalcev rimske dobe na Slovenskem. Ena najboljših je zagotovo arheologinja, dolgoletna raziskovalka na Inštitutu za arheologijo ZRC SAZU, dr. Jana Horvat. Kot avtorica, soavtorica ali urednica se je podpisala pod več kot 10 monografij in celo kopico znanstvenih člankov o rimski dobi na Slovenskem, ki nam, vzeti skupaj, v živih barvah naslikajo podobo te, oddaljene preteklosti naših krajev. Nekaj fotografij, ki nam bodo to preteklost približali, smo v pogovoru z dr. Horvat posneli tudi v tokratnih Podobah znanja. Foto: dr. Jana Horvat (Goran Dekleva)

Pretekli teden je moker sneg povzročil obsežne snegolome v severovzhodni Sloveniji. Kako se lotiti sanacije poškodovanih gozdov? Kaj vključuje skrb za gozdno posest? Kaj morajo lastniki narediti za dobro kondicijo gozdov, da preprečijo razvoj bolezni in škodljivcev? Koliko znaša strošek obnove s sadnjo sadik na hektar? Katere finančne spodbude so na voljo za male lastnike gozdov? Katera pravila vključuje gozdni bonton? Gost sredinega svetovalnega servisa bo Borut Debevc, vodja odseka za načrtovanje razvoja gozdov na območni enoti Ljubljana Zavoda za gozdove Slovenije. Svoja vprašanja lahko zapišete na spletni strani prvi.rtvslo.si.

+Drama potresa najbrži cirkus - bolidi sporiji po 4.5 sekunde u odnosu na 2025.+Da li je ovo prvi put da nešto slično viđamo u F1?+Šta nas čeka u naredna tri dana testiranjaOMV, ZVANIČNI PARTNER LAP 76 ⛽️Preuzmite OMV MyStation mobilnu aplikaciju, podržite Lap 76 - https://www.omv.co.rs/sr-rs/mystationPretvorite poene u trenutke radosti - svaka kupovina na OMV stanicama vam donosi poene, koje možete pretvoriti u trenutke radosti u prodavnici OMV-a.Pri kupovini goriva, preporučujemo MaxxMotion, za koji ostvarujete i popust!

Kaj dejansko pomenijo stotine milijard dolarjev, ki si jih lastijo najbogatejši, ter kako je prišlo do tega, da ima danes Elon Musk toliko premoženja, da bi moral povprečni ameriški delavec zanj varčevati celotno plačo kar 14 milijonov let? Ob vseh medijskih podobah multimilijarderjev in njihovega razkošnega načina življenja je danes vsakomur jasno, da na svetu obstajajo posamezniki, ki zaradi svojega bogastva živijo življenja, ki so od naših oddaljena svetlobna leta. In vendar vse unikatne obleke, torbice in nakit, graščine z bazeni, zasebna letala, megalomanske poletne hišice na zasebnih otokih in bombastična poročna slavja, ki se bleščijo s fotografij novic pod rubriko »znani«, niti približno ne zarisujejo resnično vesoljskih dimenzij premoženja, ki si ga danes lastijo najbogatejši. Še več, če se ozremo na številke ocen njihovega premoženja, nam hitro postane jasno, da so čutno dojemljivi izrazi njihovega bogastva le drobtinica vsega, kar si ti ljudje dejansko lastijo. Kako si torej predstavljati okrog 850 milijard dolarjev najbogatejšega zemljana Elona Muska, dobrih 250 milijard dolarjev Larrya Pagea ali še vedno krepko čez 200 milijard Sergeya Brina, Marka Zuckerberga, Jeffa Bezosa in Larrya Ellisona? Koliko so te sicer hitro spreminjajoče se številke, ki valujejo v skladu s spreminjanjem borznih vrednosti podjetij, sploh nekaj, kar smo si zmožni zamisliti? Ter kako smo prispeli do situacije, v kateri ima 12 najbogatejših enako premoženja kot revnejša polovica človeštva in lahko s svojim bogastvom ne le kupijo prav vse, kar si morejo zamisliti, ampak uveljavljajo tudi svojo politično moč ter krojijo naša življenja? To so nekatera od vprašanj, ki se jim posvečamo v tokratni Intelekti. Gostje so dr. ekonomskih znanosti in dr. znanosti s področja zgodovine Neven Borak, docent na ljubljanski Fakulteti za družbene vede in direktor Inštituta za ekonomsko demokracijo dr. Tej Gonza ter kognitivni znanstvenik dr. Florian Klauser. Oddajo je pripravila Alja Zore. Foto: Najbogatejši zemljan Elon Musk v Ovalni pisarni v Beli hiši, Wikipedija, javna last

Netko podnio ostavku? Dovoljno da se umire ogorčeni građani? Tramvajska nesreća u Sarajevu, u kojoj je poginuo 23-godišnji student, pokrenula je val protesta i otvorila pitanje političke odgovornosti. Prenosimo zanimljiva svjedočenja građana. Sličnosti s Novim Sadom nakon pada nadstrešnice? Koliko je kriv vozač tramvaja? Stručnjaci upozoravaju na neispravna vozila i sistemske propuste. Maja Marić i Amir Sužanj rekonstruiraju tok događaja. Kolega Faruk Kajtaz analizira posljedice tragedije. Von Maja Maric.

✓ Koliko je lako izmeriti inflaciju? ✓ Kome idu sveže odštampani dolari? ✓ Zašto je pandemija bilo vreme preterivanja?Special Guest: Slaviša Tasić.

Je li normalno da je dijete stalno prehlađeno? Koliko dugo smije trajati kašalj? Kada vaditi krv, a kada jednostavno pričekati? Treba li svaku temperaturu skidati, a kada je vrijeme za antibiotik?Silvije Šegulja, dr. med., spec. pedijatrije, subspec. pedijatrijske alergologije i kliničke imunologije objašnjava što je u dječjoj dobi normalno, kako prepoznati ozbiljne situacije i zašto su česte respiratorne infekcije zapravo dio razvoja imuniteta.

V Sloveniji se z debelostjo sooča že več kot 400.000 prebivalk in prebivalcev. Če k njim prištejemo še tiste s prekomerno telesno težo, se številka povzpne na skoraj 1,2 milijona. V oddaji Ultrazvok bomo govorili o tem, kako lahko telesna aktivnost – od zmerno intenzivne aerobne vadbe do vadbe za moč in do visoko intenzivnega intervalnega treninga (HIIT) – pomaga pri obvladovanju odvečnih kilogramov in prispeva k zmanjševanju nevarne trebušne maščobe in h krepitvi zdravja. Mladi zdravnik Timur Mušić (UKC Ljubljana) bo pojasnil, zakaj gibanje ostaja nepogrešljiv del boja z debelostjo; in to kljub veliki priljubljenosti novih zdravil za hujšanje. Foto: Pixabay, cc Intelekta o debelosti TUKAJ Članek v Zdravniškem vestniku TUKAJ Intelekta o semaglutidu TUKAJ Intelekta o prehranski podpori in prehranski terapiji TUKAJ  

Starije osobe u Australiji i dalje su nerazmjerno zastupljene među žrtvama internetskih i telefonskih prijevara, s financijskim gubicima koji često nadmašuju one u mlađim dobnim skupinama. Osim toga, digitalna i internetska nepismenost često znači još veću usamljenost i izoliranost. Savezna vlada, a i pojedinačne države nude, često kroz udruge i socijalne organizacije, tečajeve digitalne pismenosti. Koliko takvi programi doista pomažu u svakodnevnom životu i osjećaju sigurnosti na internetu, te imaju li umirovljenici oslonac u zajednici i obiteljima otkrivaju Hrvati iz Meloburnea.

✓ Ko bi algoritmu dao pristup svom bankovnom računu? ✓ Koliko je pisanje pomoglo čovečanstvu? ✓ Kako smo počeli da jedemo badem?

Koliko kav ste si danes že privoščili? Je bila morda katera od njih okrašena s srčkom ali rozeto iz mlečne pene? T. i. latte art oz. umetnost risanja na kavo z mlečno peno je tudi pri nas vse bolj priljubljena in včeraj je na Gospodarskem razstavišču v Ljubljani v okviru Sejma okusov GASTexpo potekalo državno prvenstvo LAGS Spopad Slovenija 2026, na katerem so se tekmovalci pomerili v štirih stopnjah umetnosti risanja z mlečno peno po merilih mednarodno priznanega sistema izobraževanja Latte Art Grading System – LAGS. Spretnost tekmovalcev je občudovala Andreja Čokl.

Osnovne verzije Instagrama, Facebooka i WhatsAppa ostaju besplatne, ali sve što znači veću kontrolu, manje oglasa ili naprednije AI funkcije seli se iza pretplate. Instagram bi tako mogao uvid u to tko vas ne prati natrag i anonimno gledanje Storyj i  AI agenta Manusa.Riječ je o alatu koji bi korisnicima omogućio da delegiraju konkretne zadatke – od planiranja putovanja do izrade prezentacija – čime se Meta pozicionira u segment “AI koji radi”, a ne samo “AI koji savjetuje”.To je dio šire strategije: prelazak s isključivo oglasnog modela na kombinaciju oglasa, pretplata i AI premium usluga._______________0:00 Uvod0:44 Što znači uvođenje pretplata za korisnike?4:00 AI agenti dolaze na Facebook6:00 Plaćanje još jedne pretplate8:30 Koliko će dugo internet i AI biti besplatan?11:35 Stigao je novi i moćan AI agent - MoltbotTOP i FLOP15:30 Meta otpustila 10% zaposlenika koji rade VR18:00 Nestajat će struja zbog AI servera19:00 Dobra pretplata za kreativce21:00 Predlažemo domaće EU tehnološke alternative_______________

Podržite nas i na Patreonu ➡️ https://www.patreon.com/c/HistoryCastPostoji ukorenjena predstava da je Vizantija svet careva, patrijarha i dvorskih intriga u kojima žene stoje po strani , kao ukras, zalog dinastije ili tiha senka prestola. Ova epizoda razbija upravo taj mit. Jer biti carica u Vizantiji nije značilo biti nevidljiva. Naprotiv.U razgovoru istoričarke umetnosti dr Jovane Milovanović i istoričarke Ivane Veselinović otvara se jedno slojevito i često zanemareno pitanje: šta je zaista značilo biti žena na vrhu najdugovečnije imperije evropske istorije? Vizantijske carice nisu bile samo supruge careva. One su bile regentkinje, zakonodavke, politički igrači, pokroviteljke umetnosti i Crkve, ali i figure oko kojih su se lomile dinastije, ikonoklastičke krize i državni udari.Od Teodore, koja iz najnižih slojeva društva dolazi do samog vrha vlasti i zajedno sa Justinijanom oblikuje zakonodavstvo Carstva, preko Irine Atinske, prve žene u Vizantiji koja samostalno vlada i potpisuje akte kao basileus, pa do Jelene Dragaš, čiji život je bio posvećen politici i podršci sinu, Konstantinu XI Paleologu Dragašu, ova epizoda pokazuje da su carice često bile ključni nosioci moći, čak i kada formalno nisu nosile krunu.Razgovaramo o tome kako je izgledao položaj žena u vizantijskom društvu, gde su bile granice njihovog delovanja, ali i kako su te granice stalno pomerane upravo na dvoru. Koliko je religija bila sredstvo kontrole, a koliko prostor uticaja? Zašto su carice istovremeno slavljenje kao svetice i demonizovane kao opasne zavodnice? I zbog čega je Vizantija, za razliku od mnogih zapadnoevropskih država, relativno često dopuštala ženama da vladaju, makar u kriznim trenucima?Ovo je priča o realnoj moći, političkoj inteligenciji i institucionalnim okvirima koji su caricama omogućavali da budu mnogo više od simbola - žene koje su oblikovale istoriju.

Podsećamo vas da je počela sa radom i naša prodavnica na internetu:

"Koliko god vjerovali vlastitim sposobnostima i duhovnoj kondiciji, umor, lutanja, padovi i grijesi čovjekovi su životni suputnici. Zato je utješno znati da, koliko god naši padovi i lutanja bili beznadni, uvijek se možemo vratiti i nastaviti put. Tu nam je mogućnost darovao Isus Krist - čovjekov vjerni suputnik." Valentina Mandarić

S početkom nove školske godine govorimo o značaju očuvanja bosanskog jezika kao jezičke posebnosti i identiteta u multikulturnom australskom društvu, kroz prizmu trenutne situacije u Bosanskoj školi u Viktoriji. Koliko i zašto je važno pohađati Bosansku školu, da li škola ima svoju budućnost u Australiji, šta se može učiniti više da se privole roditelji da šalju djecu u školu? Odgovore smo potražili u razgovoru sa profesoricom Munirom Mitrić i Dr Emirom Mutapčićem iz Udruženja nastavnika bosanskog jezika u Viktoriji, te s roditeljkom Sabinom Jašarević Velić i učenicom Bosanske škole Azrom Velić.

Koliko puta ste imali osjećaj da “radite na sebi”, a u isto vrijeme kao da stalno stojite na mjestu? Još jedna knjiga, još jedan tečaj, još jedna tehnika… i opet negdje duboko isti umor, isti strah, isti osjećaj da nešto s tobom “nije u redu”. U ovoj epizodi pričam iskreno o tome gdje završava istinski rad na sebi, a gdje počinje suptilan bijeg od sebe. Dotaknuti ćemo se umora koji dolazi od stalnog traženja, odgađanja života “dok ne budem spreman”, straha od pogreške i potrebe da stalno skupljamo nova znanja umjesto da zaista živimo ono što već imamo. Govorim o tome: zašto je lakše skupljati tehnike nego sjesti sam sa sobomkako prepoznati razlikuješ li rad na sebi od bijega u maštanjezašto umor i nesigurnost nisu znak da si nesposobankako male, konkretne prakse (poput reikija) vraćaju prisutnost, mir i povjerenje u vlastiti životzašto je proces jednako važan kao i rezultat – i zašto bez procesa nema stvarne promjene Ova epizoda je poziv da staneš, udahneš i iskreno pogledaš: bježiš li od sebe kroz “rad na sebi” ili zaista biraš biti prisutan u svom životu. Slušaj na svojoj omiljenoj platformi Epizodu možeš poslušati na Spotifyu, Apple, YouTube podcastima Ako te je ova tema dotaknula, pretplati se na podcast kako ne bi propustio nove epizode i podijeli svoje dojmove u komentarima – volio bih čuti gdje si se u ovoj priči prepoznao i što ti najviše odzvanja nakon slušanja.

Koliko puta ste imali osjećaj da “radite na sebi”, a u isto vrijeme kao da stalno stojite na mjestu? Još jedna knjiga, još jedan tečaj, još jedna tehnika… i opet negdje duboko isti umor, isti strah, isti osjećaj da nešto s tobom “nije u redu”. U ovoj epizodi pričam iskreno o tome gdje završava istinski rad na sebi, a gdje počinje suptilan bijeg od sebe. Dotaknuti ćemo se umora koji dolazi od stalnog traženja, odgađanja života “dok ne budem spreman”, straha od pogreške i potrebe da stalno skupljamo nova znanja umjesto da zaista živimo ono što već imamo. Govorim o tome: zašto je lakše skupljati tehnike nego sjesti sam sa sobomkako prepoznati razlikuješ li rad na sebi od bijega u maštanjezašto umor i nesigurnost nisu znak da si nesposobankako male, konkretne prakse (poput reikija) vraćaju prisutnost, mir i povjerenje u vlastiti životzašto je proces jednako važan kao i rezultat – i zašto bez procesa nema stvarne promjene Ova epizoda je poziv da staneš, udahneš i iskreno pogledaš: bježiš li od sebe kroz “rad na sebi” ili zaista biraš biti prisutan u svom životu. Slušaj na svojoj omiljenoj platformi Epizodu možeš poslušati na Spotifyu, Apple, YouTube podcastima Ako te je ova tema dotaknula, pretplati se na podcast kako ne bi propustio nove epizode i podijeli svoje dojmove u komentarima – volio bih čuti gdje si se u ovoj priči prepoznao i što ti najviše odzvanja nakon slušanja.

+Koji su planovi novih prozivođača?+Koliko će biti verni F1?+Šta zaista proizvode, a šta kupuj?OMV, ZVANIČNI PARTNER LAP 76 ⛽️Preuzmite OMV MyStation mobilnu aplikaciju, podržite Lap 76 - https://www.omv.co.rs/sr-rs/mystationPretvorite poene u trenutke radosti - svaka kupovina na OMV stanicama vam donosi poene, koje možete pretvoriti u trenutke radosti u prodavnici OMV-a.Pri kupovini goriva, preporučujemo MaxxMotion, za koji ostvarujete i popust!

Podržite nas i na Patreonu ➡️ https://www.patreon.com/c/HistoryCastPetar II Karađorđević je kralj koji je na presto stupio kao dečak, a istoriju napustio kao čovek bez zemlje, bez krune i bez države kojoj se mogao vratiti. Poslednji kralj Jugoslavije, simbol jedne epohe koja se raspala brže nego što je stigla da sazri, ostao je zarobljen između mita, politike, rata i lične tragedije.Na presto je stupio kao sedamnaestogodišnjak, u trenutku kada se Evropa već raspadala pod težinom rata, a Jugoslavija ulazila u svoju najdublju krizu. Njegova sudbina od samog početka nije bila državnički projekat, već istorijski lom: spoj detinjstva prekinutog atentatom, prerano nametnute simbolike i političkih odluka koje su se donosile mimo njega.Nikola Đukić i Ivan Drljača ne govore o romantičnom kralju u egzilu, već o realnoj istorijskoj figuri: o poreklu i dinastičkom nasleđu Petra II, o detinjstvu provedenom u senci atentata na kralja Aleksandra, o 27. martu 1941. i trenutku kada je maloletni kralj pretvoren u politički simbol otpora. Epizoda detaljno prati Petrovu ratnu sudbinu: odlazak iz zemlje, londonsku emigraciju, političku marginalizaciju i gubitak kontrole nad događajima u zemlji koja je formalno još bila njegova. Govori se o odnosima sa britanskom vladom, o sukobima unutar jugoslovenske emigracije, o prelasku saveznika na stranu partizanskog pokreta i trenutku kada je postalo jasno da se kralj neće vratiti. Nakon 1945. sledi zabrana povratka, konfiskacija imovine, život u egzilu, lični slomovi, bolest i smrt daleko od zemlje čiji je bio vladar.Ova epizoda otvara i pitanja kolektivnog sećanja: kako je Petar II pretvaran čas u mučenika, čas u nevažnu fusnotu; zašto je njegova lična sudbina često svedena na mitove, poluistine i ideološke karikature i koliko je njegova tragedija zapravo tragedija cele jedne kraljevine koja je nestala zajedno sa svojim kraljem.Ko je zaista bio Petar II Karađorđević i zašto je njegova priča i dalje bolna tačka jugoslovenske istorije? Zašto je u socijalističkoj Jugoslaviji sistematski potiskivan, a kasnije često idealizovan bez stvarnog razumevanja njegovih ograničenja? Koliko je istine u pričama o izgubljenom kralju, a koliko u pokušajima da se lična tragedija pretvori u političku poruku?

Zašto novi računari nisu samo alat? Koliko koštaju? Koje modele preporučujemo? Snažniji su nego ikada ranije. Veštačka inteligencija postaje deo kompjuterske „supstance“ koji se podrazumeva. Desktop-računari i „kule“ čine nišu za napredne korisnike jakih grafičkih performansi. Dok njegovo visočanstvo laptop-računar važi kao standard i lični asistent koji nam omogućava ozbiljan rad bilo gde. Sa trendovima u svetu kompjutera za 2026. godinu Vas upoznaju Maja Marić i Saša Bojić. Von Sasa Bojic.

+Da li je Fila uopšte u igri?+Mogu li Bersi do prve pobede protiv Pekersa od 1941?NAŠE DRUŠTVENE MREŽE. PRIDRUŽITE NAM SE I VAN YOUTUBE-A

✓ Da li je Čikago najbolji američki grad? ✓ Koliko su ratne igre korisne? ✓ Zašto više nema dobrih filmova u bioskopima?

Po slovenskih vaseh je še danes mogoče opaziti rdeče traktorje z velikim napisom Štore. Med letoma 1977 in 1985 so v novozgrajeni tovarni v bližini Celja, ki je delovala v okviru kooperacije Železarne Štore in italijanskega giganta Fiata, izdelali več kot 35 tisoč traktorjev različnih modelov. Tovarno, ki je zaposlovala tudi do 320 ljudi, so zaradi finančnih težav nenadoma zaprli pred natanko 40 leti. Kakšna je zapuščina legendarnih "Štoročanov"? Koliko domačega znanja je bilo v teh traktorjih? In kaj je bilo v resnici v ozadju propada proizvodnje? V radijskem dokumentarcu Vala 202 poleg zgodovinskega in gospodarskega konteksta slovensko industrijo traktorjev umeščamo tudi v širši okvir sodobnega kmetijstva in tehnološkega razvoja. Sogovorniki: Jan Golavšek (lastnik traktorja Štore), Emil Amon (nekdanji zaposleni), Marjan Mačkošek (dolgoletni član poslovodstva Železarne Štore), Viktor Jejčič (strokovnjak za traktorje), Igor Lukić (kmetovalec in mehanik).

Ob praznikih in družinskih srečanjih ob koncu leta navadno postrežemo s skrbno pripravljenimi in izbranimi jedmi. Kaj pa vinska spremljava? Katero vino paše k pečenki, ribam, perutnini? Kaj postrežemo k predjedem ali sladici? Koliko časa mora penina počivati na hladnem pred postrežbo in kateri so praznični koktejli? Gost sredinega predbožičnega Svetovalnega servisa je sommelier in vinski poznavalec Gašper Čarman iz vinoteke Evino.

Slovenija je pripravila prvi nacionalni razpis za generativno umetno inteligenco, ki naj bi vsem državljanom, za delo ali zabavo, zagotovil brezplačen dostop do najbolj zmogljivih modelov generativne umetne inteligence. Platforma naj bi zagotavljala tudi varnost podatkov znotraj Evropskega gospodarskega prostora.Umetna inteligenca velja za odločilno tehnologijo 21. stoletja, odvisnost Evrope od ameriških ponudnikov na tem področju pa je eden od evropskih strateških problemov, saj pri razvoju konkretnih tehnologij in infrastrukturi zanje zaostaja.Koliko je torej nakup licenc za dostop do plačljivih modelov ameriških podjetij koristen za nadaljnji razvoj Slovenije, koliko pa le povečuje prav to odvisnost, je tema oddaje Studio ob 17ih.Gostje:dr. Igor Papič, minister za visoko šolstvo, znanost in inovacije;dr. Maja Bogataj Jančič, vodja Inštituta za odprte podatke in intelektualno lastnino;prof. dr. Blaž Zupan, fakulteta za računalništvo in informatiko.

Razkošno leto kulture in umetnosti, naslovljeno Evropska prestolnica kulture GO!2025, je zaključeno. Odprlo je spekter širine v umevanju humanističnih pojmovanj in rezino kolača namenilo tudi glasbi v najširšem pomenu te besede. Kakšno glasbeno izkušnjo je ponudil program Evropske prestolnice kulture? Koliko pričakovanj je dejansko uresničil? Kakšen je bil pomen glasbe in kakšna je bila njena vrednost? In slednjič – je bilo v ponudbi izkustvo, ki se bo vtisnilo v zgodovinski spomin? O tej tematiki se je Simona Moličnik pogovarjala z ambasadorjem EPK Alexandrom Gadjievim, z ustvarjalci Rossinijeve opere Potovanje v Reims in s skladateljem nove skladbe za projekt Simfonični gozd / Drevesni orkester Matejem Boninom. Ton in montaža Tone Jurca

Po mesecih pritiskov iz gospodastva in nedavni potrditvi sklepa na vladi bodo delodajalci od danes na portalu Zavoda za zaposlovanje lahko vlagali zahtevke za uveljavljanje delnega povračila nadomestila plače zaradi skrajšanega delovnega časa. Koliko bo zanimanje, ni znano. Kaj pa bodo morali priložiti, kdaj lahko pričakujejo izplačila in kakšne so obveznosti delodajalcev in delavcev? V oddaji tudi o tem: - Izteka se nov rok za prijavo guvernerskih kandidatur, 6 doslej neuspešnih. - Obisk nemškega kanclerja v Izraelu razgalil velika razhajanja v viziji miru na palestinskih ozemljih - Prebivalci središča Ljubljane opozarjajo na vse več težav z javnim redom

Risanki in pravljici se je pridružil podkast! V poplavi avdiovsebin najdemo tudi takšne za otroke, čeprav jih v Sloveniji (za zdaj še) iščemo s povečevalnim steklom. Radio Slovenija že desetletja ponuja avdiovsebine, ki prispevajo k razvoju domišljije, empatije in jezika, neodvisni ustvarjalci doma in v tujini poudarjajo prijaznost, zabavo, odgovornost! Kako ustvariti podkast za otroke? Zakaj je za majhne in velike avdio (naj)boljša izbira? Koliko časa naj traja? O čem naj govori?Maruša in Anže v živo na Knjižnem sejmu z gostoma: medijsko psihologinjo Martino Peštaj in ustvarjalcem podkasta Očka se pofočka Miho Goršinom. Zapiski: Odbit Discord Oglasite se lahko na odbita@rtvslo.si

S obzirom na odustajanje od politika neto nulte stope emisija stakleničkih plinova i promjene vodstva u dvjema od najvećih australskih saveznih država, Koalicija prolazi kroz razdoblje velikih previranja. Što to znači za westminsterski model demokracije koja, prema analitičarima, ovisi o postojanju dvije različite političke opcije?

Vsakič, ko na nebu zagori zvezdni utrinek, se vprašamo, kaj pravzaprav prinašajo ti drobni popotniki iz vesolja. Asteroidi in meteoriti niso na Zemljo prinesli le niklja, bakra in zlata, temveč morda tudi prve organske molekule in gradnike življenja. V tokratni Frekvenci X iščemo odgovore o tem, katere kamnine in elementi so prišli iz vesolja, kako so oblikovali naš planet in zakaj je od njih odvisna sodobna tehnologija. Vabljeni na odisejado od večkilometrskih kraterjev do vzorcev, ki jih danes prinašajo vesoljske sonde. V Xpertizi pa se nam je pridružil Urh Štempihar Jazbec s Fakultete za strojništvo v Ljubljani. Gostje so bili:  - prof. dr. Tomaž Zwitter, astronom in astrofizik, Fakulteta za matematiko in fiziko v Ljubljani. - dr. Andrej Šmuc, Naravoslovnotehniška fakulteta v Ljubljani - prof. Cene Gostinčar, molekularni biolog in mikrobiolog, Biotehniška fakulteta v Ljubljani     Poglavja: 00:04:50 Kako se je sploh začelo? 00:06:11 Kaj vse so na Zemljo prinesli asteroidi? 00:10:30 Kakšen bi bil naš planet, če meteoriti nikoli ne bi priišli na Zemljo? 00:14:51 Je bilo življenje najprej na Marsu? 00:17:05 Zakaj je pomembno, da raziskujemo ostanke na Zemlji? 00:21:07 Koliko meteoritov pade na Zemljo danes? 00:25:27 Je "rudarjenje" v vesolju sploh možno? 00:26:55 Novice iz sveta astronomije

V epizodi se pogovarjamo o stanju slovenskega trga, prihajajočih individualnih naložbenih računih (INR) in o tem, zakaj 25 milijard evrov na bančnih računih predstavlja tveganje, ne varnosti. Bombač razloži, zakaj meni, da bi moral vsak vlagatelj marca prihodnje leto opraviti prvo vplačilo v INR, ter izpostavi, da bodo znotraj računa vsi donosi neobdavčeni do dviga. Dotakneva se stroškov in pasti neobrokerjev, vloge pokojninskih skladov, možnosti slovenskega trga za preboj v višjo kategorijo ter njegove osebne naložbene strategije – kot pravi, je "hodler", ki stavi na disciplino in razpršitev, ne na dnevno trgovanje. Epizoda je bila posneta konec avgusta 2025. Objavljena je tudi na Youtube. V tokratni epizodi boste slišali: 00:00 Intro 03:00 – Se napihuje balon 05:10 – Koncentracija v SBITOP-u in vloga "svete trojice" 07:30 – Ali Slovenija lahko dočaka nove velike IPO-je? 10:00 – Individualni naložbeni računi: zakaj marca 2026 ne smeš zamuditi prvega vplačila 14:30 – Psihologija malih vlagateljev in lekcije iz krize 2007–2009 17:00 – Koliko slovenskih delnic naj ima vlagatelj v portfelju? 19:30 – Likvidnost Ljubljanske borze: miti in realnost 22:00 – Neobrokerji: zakaj "ničelna provizija" ni vedno najcenejša 25:00 – Zakaj hrvaški pokojninski skladi bolj verjamejo v slovenske delnice kot slovenski 28:00 – Preveč denarja na bankah: izguba tretjine vrednosti v 20 letih 31:00 – Vizija LJSE do 2028 in pot do trgov v razvoju 35:00 – Ljudske obveznice in prihod novih finančnih instrumentov 38:00 – Osebni portfelj in "hodler mindset" 42:00 – Pogled na FIRE: zakaj ga ne zanima zgodnja upokojitev 45:00 – Zaključek epizode *ustavrjeno s pomočjo umetne inteligence ____________________________ Money-How Premium: https://money-how.si/narocnine/ vključuje: - Modri AI - Finančni asistent, ki pomaga pri raznih finančnih dilemah https://money-how.si/modri-ai/ - Taxistent - Davčni asistent, ki pomaga pri oddaji davčne napovedi https://money-how.si/taxistent/ - poglobljene članke ____________________________ Bootcamp v živo: Investiranje – kako sploh začeti (omejeno število) Že dolgo razmišljaš o vlaganju in ne veš, kje in kako začeti? Nimaš energije, da bi raziskoval vse podrobnosti. Skrbijo te davki? Ne veš, kako investiranje vpliva na socialne transferje, kot so otroški dodatki? Presekaj in se nam pridruži v živo, kjer bomo skupaj naredili prvi korak v svet investiranja! Termin: 27. november 2025 med 17.00 in 20.30 Info: www.money-how.si/dogodki ______________________ Finančna delavnica je lahko čudovito darilo. Več preveri https://money-how.si/izobrazevanja ______________________ (delavnica) Investiranje v delnice: Kaj moram vedeti, ko se odločam za investiranje v delnice Prijava: https://money-how.si/izobrazevanja ______________________ (delavnica) Investiranje za začetnike. Praktično o osnovah investiranja. Prijava: https://money-how.si/izobrazevanja _________________________________ DISCORD skupnost: V finančnih zagatah nismo sami, pridružite se nam na Discord Money-How / discord ______________________________ Več o Money-How na https://money-how.si/

✓ Zašto u nekim supermarketima ima više bezalkoholnih nego kraft piva? ✓ Koliko su krive tarife a koliko smena generacija? ✓ Ima li Vašington pijacu?

Send us a textUpis na NLP Practitioner je u toku. Sve informacije: https://martinadjokic.com/edukacija/nlp-practitioner/

✓ Koliko su se promenile cene od uvodjenja tarifa? ✓ Zašto treba više šetati do prodavnice? ✓ Koja naučna fantastika je ponovo aktuelna?

✓ Zašto su vozači BMW-a sociopate? ✓ Kako znamo da ljudi provode sve više vremena na telefonima? ✓ Koliko oporezovati milijardere?

Employer branding je danas važniji nego ikad, ali sudećemi prema podacima, hrvatske tvrtke ne doživljavaju ga toliko ozbiljno... Novo istraživanje Privlačenje i zapošljavanje talenata: trendovi i izazovi 2025., prvo takve vrste na domaćem tržištu, otkriva zanimljive (i pomalo zabrinjavajuće) podatke.Nakon istraživanja bacili smo se na Metu koja se ponovno našla pod povećalom nakon što je interno istraživanje otkrilo povezanost između sadržaja na Instagramu i osjećaja nezadovoljstva vlastitim tijelom kod tinejdžera. Mladi koji se loše osjećaju zbog svog izgleda vide tri puta više sadržaja povezanog s poremećajima prehrane i negativnom slikom tijela._______________0:00 uvod0:40 Zapošljavanje je sve teže, a ova radna mjesta je najteže zaposliti10:00 Koje tehnološke pozicije su najtraženije?13:00 Koliko se ulaže u EB, tko je odgovara za njega i koje floskule se ponavljaju?19:00 Preporuke zaposlenika su najbolji način zapošljavanja21:20 Kako raditi s medijima i gdje HR implementira AI?24:50 Kako IBB vidi budužnost EB-a?26:30 Meta ponovno ugrožava najmlađeTOP i FLOP34:20 Wikipedia bolježi pad u posjećenosti36:35 Hoće li AI bubble pukuti?39:45 Izviđači uče o AI-u i kibernetičkoj sigurnosti40:55 Pekara traži tech inženjere_______________

Koliko vas nervira sve a koliko svašta?Koji savremeni trendovi vam baš idu na živce?Dajte nam u komentarima svoje favorite, potrebno nam je da se ne osećamo usamljenima!Epizoda nulta je tačno ona koja će vas nasmejati, iznervirati i naterati da klimnete glavom dok se prepoznajete u svakoj drugoj rečenici.U goste Robertu stigle su Jelisaveta iz Njuza ​⁠ — profesionalna hroničarka apsurda svakodnevice, i Dolores iz Zdrave priče ​⁠ — žena koja zna sve o well-beingu, ali i o tome kako da ga izgubi za manje od pet minuta na društvenim mrežama.Zajedno razgovaraju o novim trendovima koji ih izluđuju: od “self-care” mantri koje zvuče kao korporativne molitve, terora lepote i mladosti, jutarnjih rutina, do ljudi koji svaki svoj doručak proglašavaju „lifestyle statementom“.Da li je svaka šolja kafe sadržaj? Da li je „detoks“ samo moderan način da budemo gladni? I postoji li granica između inspiracije i iritacije?Da li su Jelisaveta i Dolores na kraju završile na psihoterapiji kod Roberta zbog nemogućnosti da popuste teroru optimističkog fundamentalizma, zbog opiranja prevelikoj potrošnji na sajtovima za jeftinu kupovinu ili možda samo osećaju susramlje i pokušavaju da koriguju prečestu upotrebu stranih reči u svakodnevnom govoru?I da li je ovaj razgovor apsolutni krindž ili vam se svideo pa da ponovimo?Očekujte epizodu punu ironije, sočnih komentara i duhovitih ispada - jer ništa ne opušta toliko kao zajedničko kukanje na trendove koje svi potajno pratimo.A kad sve to postane previše - tu je Rosa, koja nas podseća da je promena u našoj prirodi.Kao voda, pronađi svoj put kroz trendove, zadrži vedar duh i ostani svoj, jer prirodno je — ne pratiti svaki trend.

✓ Šta može zameniti pejdžer? ✓ Zašto nijedna viza više nije idealna za specijalizante? ✓ Koliko se život menja nakon specijalizacije? Special Guest: Nenad Stojiljković.

Koliko jih pa vi govorite? In kako dobro? Je danes, ko si lahko pomagamo z neštetimi pripomočki in prevajalniki, znanje več jezikov sploh še pomembno? Tokrat se Ajda in Tadej pogovarjata z vami.13. oktobra 2025 ljubitelji avdia vabljeni na Avdiofestival v ljubljansko Cukrarno. Podkasti v živo, debate, predavanja, delavnice in koncert. Več kot 100 novinarjev, podkasterjev, urednikov, producentov, glasbenikov, režiserjev, voditeljev, tonskih mojstrov in drugih ustvarjalcev se bo zvrstilo na štirih prizoriščih. Program v celoti in brezplačne vstopnice na POVEZAVI.