Podcasts about koliko

#33/100 Koliko svog potencijala zapravo koristiš? Vrijeme je za buđenje.Link za prijavu na individualni program: https://forms.gle/XCSWtM8TEJ55QrKi9Email za konzultacije i suradnju: dvorskidaniela@gmail.com

Odluka Donalda Trumpa da medijskim kućama CNN-u, MS NOW-u i Politicu zabrani pristup Bijeloj kući otvorila je nova pitanja o slobodi medija u Sjedinjenim Američkim Državama. Sve tri medijske kuće pokrenule su sudski postupak protiv administracije, a podržale su ih i vodeće televizijske mreže. Ishod ovog slučaja mogao bi odrediti koliko daleko predsjednik može ići u ograničavanju pristupa predstavnicima medija.#sbsaudiopodcast

Tema: Kako pokazati svoju vrijednost na poslu, zauzeti se za sebe i biti prepoznat/a za svoj trud, rad i doprinos umjesto da čekaš da drugi sami primijete koliko vrijediš.Link za prijavu na individualni program: https://forms.gle/XCSWtM8TEJ55QrKi9Email za konzultacije i suradnju: dvorskidaniela@gmail.com

Koliko se tvoj biznis može promijeniti u samo 90 dana?U ovoj epizodi pokazujem ti kako odabrati jednu stvar na koju ćeš se fokusirati sljedeća tri mjeseca, odlučiti što ćeš raditi drugačije i pretvoriti veliki cilj u konkretne tjedne korake.Na vlastitom primjeru dijelim kako sam složila svoj plan za ovu jesen, zašto ti vjerojatno ne treba još novih strategija i koliko se toga može promijeniti kada prestaneš pokušavati napraviti sve odjednom.Istraži biz ARENU: https://www.radimposvom.com.hr/biz-arena/?utm_source=podcast&utm_medium=referral&utm_campaign=biz-arena-ep184OSTANI U TOKU:Prijavi se na newsletter: https://www.radimposvom.com.hr/newsletter/Piši mi na Instagramu: https://www.instagram.com/teazavackiTIMESTAMPS:(00:34) Koliko toga možeš promijeniti u 3 mjeseca?(03:11) Odaberi jednu temu za sljedećih 90 dana(04:29) Od točke A do točke B(07:07) Odaberi poluge koje će napraviti najveću razliku(10:07) Zašto ti ne treba još novih strategija(14:28) Pretvori cilj u tjedne prioritete(16:46) Što ćeš sljedeća 3 mjeseca raditi drugačije?

Od rada na građevini u Londonu i korporativnog IT-ja, do donošenja FIRST Lego League takmičenja u Srbiju - kako izgleda kada inženjerski duh uložite u obrazovanje dece i kroz Lego robotiku ih učite da rešavaju stvarne probleme?

Koliko puta treba oprostiti onome tko nas je povrijedio? I znači li ljubav uvijek reći „da“? Isusov odgovor Petru – „sedamdeset puta sedam“ – u današnjoj meditaciji otvara pitanje prave mjere u ljubavi. Isusovac Tvrtko Barun kroz prispodobu o nemilosrdnom dužniku promišlja o zahvalnosti, oproštenju i našoj spremnosti da drugima uzvratimo dobrotom koju sami primamo. Ali ljubav ne znači izgubiti sebe. I dobrota treba granice. Kako pomoći drugome, a ne oduzeti mu slobodu i odgovornost? Kada oprostiti, kada napraviti korak više, a kada postaviti zdravu granicu? Tražiti pravu mjeru znači imati srce koje razlučuje – srce koje zna voljeti, oprostiti, zahvaliti, ali i prepoznati gdje prestaje dobrota, a počinje teret. Poslušajte razmišljanje Tvrtka Baruna o ljubavi koja ne guši, nego oslobađa.

HistoryCast Nedeljom UŽIVO u Akademiji 28, sedmog oktobra u 19:30. Karte na tickets.rsAko je Stefan Nemanjić Prvovenčani, kako se gotovo vek i po pre njegovog krunisanja u jednom savremenom dokumentu pojavljuje srpski vladar sa kraljevskom titulom?Papa Grgur VII se 9. januara 1078. godine obraća Mihailu Vojislavljeviću kao rex Sclavorum - kralju Slovena. Te dve reči otvaraju čitav politički svet koji je kasnije ostao u senci Nemanjića: Duklju kao jedno od glavnih središta srpske državnosti u XI veku, vladare koji su ratovali sa Vizantijom i pregovarali sa Rimom, kao i dinastiju koja je od primorske kneževine stvorila jednu od najznačajnijih država tadašnjeg Balkana.U ovoj epizodi Nikola Đukić i dr Nikola Piperski vraćaju se u vreme Jovana Vladimira, vladara i mučenika čiji je kult nadživeo državu kojom je upravljao. Priča zatim vodi do Stefana Vojislava, pobednika nad vizantijskom vojskom, njegovog sina Mihaila, veštog diplomate koji je svoj položaj gradio između Carigrada i Rima, i Konstantina Bodina, koji je tokom ustanka 1072. godine proglašen za cara Petra III, a kasnije proširio vlast Vojislavljevića prema Raškoj i Bosni.Upravo zbog papinog pisma Mihailo se u srpskoj istoriografiji smatra prvim srpskim kraljem, preciznije, najranijim srpskim vladarom čija je kraljevska titula potvrđena savremenim izvorom. Sam čin krunisanja, vreme kada je obavljen i priča o kruni poslatoj iz Rima ostaju mnogo manje izvesni nego što ih popularna istorija obično predstavlja.Šta je titula rex Sclavorum zaista značila? Kako se Duklja oslobodila vizantijske vlasti i izrasla u kraljevinu? Koliko možemo verovati kasnijem Letopisu popa Dukljanina? Zašto su vladari koji su prethodili Nemanjićima danas svedeni na nekoliko imena, nekoliko redova i jedan oštećeni portret u stonskoj crkvi?Pričamo o državnosti pre Nemanjića, vremenu u kojem su se vlast, vera i kraljevsko dostojanstvo gradili između Jadrana, Vizantije i Rima.

Novi ekološki skandal potresa Hrvatsku. Otkriće tisuća tona ilegalno odloženog otpada u Lici pored Gospića izazvao je bijes građana koji su se proteklog vikenda u velikom broju okupili na glavnom zagrebačkom trgu kako bi izrazili svoju ogorčenost korupcijom i nebrigom za okoliš. Nenad Kreizer razgovara s toksikologom Branimirom Hackenbergerom i reporterom Sinišom Bogdanićem o najnovijem razvoju događaja u skandalu oko ilegalnog otpada kraj Gospića. Von Nenad Kreizer.

Što se promijeni nakon osam godina poduzetništva, kada i dalje imaš velike ciljeve, ali ti više nije toliko važno koliko brzo ćeš ih ostvariti?U ovoj epizodi pričam o tome zašto sam prestala redovito snimati podcast, kako se moj poslovni model promijenio u posljednjih godinu dana i koliko biznis danas zarađuje. Dijelim i svoju najbolju poslovnu odluku, najveći izazov na kojem trenutno radim i što danas zapravo želim od svog biznisa.Jedna malo drugačija epizoda o rastu, ambiciji i građenju biznisa - po tvom.Istraži biz ARENU: https://www.radimposvom.com.hr/biz-arena/?utm_source=podcast&utm_medium=referral&utm_campaign=biz-arena-ep182OSTANI U TOKU:Prijavi se na newsletter: https://www.radimposvom.com.hr/newsletter/Piši mi na Instagramu: https://www.instagram.com/teazavackiTIMESTAMPS:(00:00) Što se promijenilo nakon 8 godina poduzetništva?(01:51) Zašto sam prestala redovito snimati podcast?(04:05) Novi poslovni model(06:35) Koliko moj biznis danas zarađuje?(08:02) Najbolja poslovna odluka posljednjih godinu dana(09:30) Zašto želim raditi više grešaka(12:09) Je li organski doseg stvarno mrtav?(14:46) Što danas zapravo pokušavam izgraditi?(16:34) Luksuz koji me ne zanima - i onaj na koji rado trošim(18:24) Kako izgleda život koji zapravo želim?(20:02) Što danas želim od svog biznisa?

Koliko je v sodobni družbi, ki se večinoma ukvarja s hiperprodukcijo, tako dela kot užitka, tudi strahu, sploh časa za razmislek, za notranji dialog o minevanju, o smrti. O nečem tako neizogibno življenjskem in gotovem. Velikokrat mi pride na misel izjava ameriškega režiserja Woodyja Allena, ki jo je seveda začinil s svojim značilnim črnim humorjem, ko je rekel: »Ne bojim se smrti, samo nočem biti zraven, ko se bo to zgodilo.« Ampak dokončnost, vsaj zemeljska dokončnost v telesu, izgube bližnjih oseb sploh, so ene najtežjih preizkušenj v življenju. Še posebej pa je težko, če izguba doleti otroka ali mladostnika. Smrt starša, sorojenca, starega starša ali druge pomembne osebe, pogosto globoko zareže v otrokovo doživljanje sveta, njegov občutek varnosti in vsakodnevno bivanje. Šola je vse pogosteje otrokov drugi dom, zato postane pomemben prostor, kjer otrok s svojo bolečino ne bi smel ostati sam. Učitelji, svetovalni delavci in drugi strokovni sodelavci se ob takšnih situacijah pogosto znajdejo pred zahtevnim vprašanjem: kako k otroku pristopiti varno, spoštljivo in podporno? Zato je nastal priročnik za učitelje in strokovne delavce, kot podpora otrokom in mladostnikom v času žalovanja – Ko bolečina pride v razred, njegova avtorja pa sta tokratna gosta oddaje Glasovi svetov. Miha Zimšek – sodelavec na programih Slovenskega društva Hospic. Deluje na odboru Murska Sobota kot koordinator spremljanja in vseh ostalih programih ter aktivnostih društva. Pri društvu je 17 let, od tega je bil 10 let prostovoljec. Je tudi vodja programa žalovanje otrok in mladostnikov, kamor sodi tudi tabor Levjesrčni Rok Kuralt - strokovni delavec na območnem odboru Ljubljana Slovenskega društva Hospic, 7 let je bil tudi prostovoljec

Koliko dugo još možeš davati svoje vrijeme, energiju i pažnju svima drugima prije nego što shvatiš da je vrijeme da zaštitiš sebe? U ovoj epizodi govorimo o granicama, dostupnosti i tome kako zaštita vlastitog prostora može poboljšati ne samo tvoje dobro stanje, nego i odnose i suradnju s drugima.Clanak Svjetske Zdravstvene Organizacije: https://www.who.int/standards/classifications/frequently-asked-questions/burn-out-an-occupational-phenomenon?utm_sourceLink za prijavu na individualni program: https://forms.gle/XCSWtM8TEJ55QrKi9Email za konzultacije i suradnju: dvorskidaniela@gmail.com

Letošnje poletje so zaznamovali trije vročinski valovi, izjemno visoke povprečne temperature in dramatično pomanjkanje padavin. In posledice dolgotrajne suše ne občutijo le kmetje na poljih, v sadovnjakih, vinogradih in na travnikih, ampak močno vplivajo tudi na gozdove, reke, morje in podzemne vode ter celo podzemno infrastrukturo. Kako se na letošnjo sušo in vročino odzivajo slovenski gozdovi, kako vpliva na življenje v rekah in morju? Koliko se je letos zmanjšal nivo podtalnice in kako hitro se lahko po koncu suše obnovi? Preverili bomo tudi, kako dolgotrajna suša vpliva na kakovost vode ter na vodovodne in kanalizacijske sisteme. Ali se lahko zaradi izsuševanja tal zgodijo premiki tal in poškodbe cevi? Sogovorniki:  Gregor Danev, Zavod za gozdove Slovenije   Kaja Pliberšek, Zavod za ribištvo Slovenije   Barbara Čenčur Curk, Naravoslovnotehniška fakulteta v Ljubljani   Nataša Atanasova, Fakulteta za gradbeništvo in geodezijo v Ljubljani Jože Tomec, JP VOKA SNAGA    Irena Fonda, Zavod You sea  Andreja Ramšak, Morska biološka postaja Piran 

Surogat-majčinstvo je u Njemačkoj zabranjeno, ali to ne sprječava neke da odu u inozemstvo kako bi uz pomoć surogat-majke dobili dijete. Među njima je jedan od najpoznatijih političara CDU-a, Jens Spahn, koji je posegnuo za uslugom surogatstva u SAD-u. Dvostruki moral ili temeljno ljudsko pravo? Maja Marić i Nenad Kreizer govore koliko takav postupak u inozemstvu košta, tko se nakon povratka u Njemačku pravno smatra roditeljem i zašto su članovi Njemačkog etičkog vijeća oko ove teme podijeljeni. Von Maja Maric.

Damir Bašić razgovara s Eldinom Zaimovićem koji se u Kelnu osjeća „kao kod kuće“, dakle, kao u Doboju. Kako je bosanski programer i poduzetnik došao na ideju da spašavanje planete možda počinje od stvari koje skupljaju prašinu u našim podrumima, garažama i ormarima? Koliko predmeta koristimo svakodnevno? Koliko ih čuvamo bez razloga? Kakve veze s tim ima Tinder? O cirkularnoj ekonomiji, dobrim idejama i osjećaju doma između Bosne i Hercegovine i Njemačke u novoj epizodi našeg podcasta. Von Damir Basic.

Rasna diskriminacija je precej bolj razširjena v naši družbi, kot si morda predstavljamo. Tarče rasne diskriminacije so pogosto tuji delavci in študenti ter prosilci za azil, z rasizmom pa se spopadajo tudi vsi temnopolti ali medrasno posvojeni otroci. Koliko je rasističnih napadov pri nas? Koliko je na sploh diskriminacije na podlagi barve kože ali etnične pripadnosti? Na katerih področjih je prisotna rasna diskriminacija? Kako preprečevati pojav rasizma? Odgovori vnovič v tokratni oddaji Studio ob 17.00ih. Gostje: Miha Lobnik, zagovornik načela enakosti; Miha Blažič, Ambasada Rog; Ana Kalin, Forum za enakopraven razvoj, ki je tudi medrasna posvojiteljica; dr. Lucija Dežan, Filozofska fakulteta Univerze v Mariboru in raziskovalka na Inštitutu za družboslovne študije, Znanstveno raziskovalno središče Koper.

Poletje je čas dopustov, čas za oddih in odmor od vsakdanjih obveznosti doma in v službi. O dopustu veliko razmišljamo, se o njem pogovarjamo in ga nestrpno pričakujemo. Ko pa pride čas, bi ga izkoristili, se pogosto pokaže, da ni vse tako preprosto. Dopust je zakonska pravica, hkrati pa izraba prinaša številna pravila, dogovore in tudi obveznosti. Prav zaradi njih vsako leto nastajajo nesoglasja med delavci in delodajalci, kršitve s tega področja pa ostajajo med najpogostejšimi. Koliko dni vam pripada? Kdo določi termin? Kaj, če se z delodajalcem ne morete dogovoriti? Kdaj se dopust lahko prenese ali celo izplača? In zakaj se marsikdo z dopusta vrne še bolj utrujen, kot je bil, preden ga je vzel? V Studiu ob 17.00 vnovič o zakonskih pravilih, najpogostejših kršitvah in tudi o tem, kako dopust izkoristiti tako, da bo res namenjen počitku. Gostje: Saška Kiara Kumer, generalna sekretarka Sindikata delavcev prometa in zvez; Luka Švab, odvetnik iz odvetniške družbe Švab in Štepec; dr. Eva Boštjančič, prof. psihologije, Filozofska fakulteta Univerze v Ljubljani.

Julij smo na Frekvenci X posvetili pregledu pretekle sezone. Tokrat se, preden se odpravimo na prvo tradicionalno poletno Xkurzijo, še zadnjič ozremo po preteklem letu. Spomnili se bomo oddaje, v kateri smo raziskovali, kako so živali v divjini sami svoji zdravniki ter česa vsega smo se od njih naučili ljudje. Še enkrat bomo ponovili, kaj vse danes merijo naši telefoni, ročne ure in prstani, kako zanesljive so te meritve in zakaj se ljudje sploh tako radi merimo. Osvežili pa bomo tudi spomin na oddajo, v kateri smo govorili o negativnih posledicah sedečega načina življenja in tem, kako jih omiliti.V tokratni pregled smo vključili oddaje:  Živali so "zdravniki po naravi", česa se lahko od njih naučimo ljudje? (29. 10. 2025) Svet merilnih naprav: Ali naš telefon res ve, kako dobro smo spali? (7. 1. 2026) Križi s sedenjem: Koliko ur na dan pa vi presedite? (10. 6. 2026)

Veliko kulturnih ustvarjalcev te dni pretresa sporočilo ministrstva za kulturo, da morajo zmanjšati načrtovane dejavnosti. Med njimi so tudi upravičenci, ki imajo z ministrstvom že sklenjene pogodbe, zaradi česar so ogroženi programi, festivali in prireditve. Ministrica za kulturo Ignacija Fridl Jarc je sporočila, da je razlog pretirana poraba ministrstva v prejšnjem mandatu, nekdanja ministrica Asta Vrečko pa poudarja, da je bil denar zagotovljen in da gre za obračunavanje z nevladnim sektorjem na področju kulture. Koliko bo odpovedi načrtovanih programov? Kaj pomeni tak dopis in kakšne posledice prinaša za dolgoročno načrtovanje na širšem področju kulture? O tem voditelj Aleksander Čobec z gosti: Ignacija Fridl Jarc, ministrica za kulturo; Jurij Krpan, predsednik Nacionalnega sveta za kulturo; Uroš Veber, predsednik Asociacije - društva nevladnih organizacij in posameznikov na področju kulture.

Veliko kulturnih ustvarjalcev te dni pretresa sporočilo ministrstva za kulturo, da naj predvidijo zmanjšanje sredstev za načrtovane dejavnosti. Med njimi so tudi upravičenci, ki imajo z ministrstvom že sklenjene pogodbe, zaradi česar so ogroženi programi, festivali in prireditve. Ministrica za kulturo Ignacija Fridl Jarc je sporočila, da je razlog pretirana poraba ministrstva v prejšnjem mandatu, nekdanja ministrica Asta Vrečko pa poudarja, da je bil denar zagotovljen in da gre za obračunavanje z nevladnim sektorjem na področju kulture. Koliko bo odpovedi načrtovanih programov? Kaj pomeni tak dopis in kakšne posledice prinaša za dolgoročno načrtovanje na širšem področju kulture? Gostje: Ignacija Fridl Jarc, ministrica za kulturo; Jurij Krpan, predsednik Nacionalnega sveta za kulturo; Uroš Veber, predsednik Asociacije - društva nevladnih organizacij in posameznikov na področju kulture.

Tema ove epizode je: Koliko tvojih današnjih odnosa zapravo oblikuju ljudi koji odavno više nisu dio tog razgovora?Link za prijavu na individualni program: https://forms.gle/XCSWtM8TEJ55QrKi9Email za konzultacije i suradnju: dvorskidaniela@gmail.com

Poletje je čas dopustov, čas za oddih in premor od vsakodnevnih obveznosti doma in v službi. O dopustu veliko razmišljamo, se o njem pogovarjamo in ga nestrpno pričakujemo. Ko pa pride čas za njegovo izrabo, se pogosto pokaže, da ni vse tako preprosto. Dopust je zakonska pravica, hkrati pa njegova izraba prinaša številna pravila, dogovore in tudi obveznosti. Prav zaradi njih vsako leto prihaja do nesoglasij med delavci in delodajalci, kršitve s tega področja pa ostajajo med najpogostejšimi. Koliko dni vam pripada? Kdo določi termin? Kaj, če se z delodajalcem ne morete dogovoriti? Kdaj se dopust lahko prenese ali celo izplača? In zakaj se marsikdo z dopusta vrne še bolj utrujen, kot je nanj odšel? V Studiu ob 17.00 tokrat o zakonskih pravilih, najpogostejših kršitvah in tudi o tem, kako dopust izkoristiti tako, da bo res namenjen počitku. Gostje: Saška Kiara Kumer, generalna sekretarka Sindikata delavcev prometa in zvez; Luka Švab, odvetnik iz odvetniške družbe Švab in Štepec; dr. Eva Boštjančič, prof. psihologije, Filozofska fakulteta Univerze v Ljubljani.

Barcelona je postala simbol boja proti čezmernemu turizmu. Od zadnjih protestih, ki so v katalonski prestolnici potekali pod geslom Tourists Go Home, torej Turisti, pojdite domov, sta minili dve leti, a razmere se niso izboljšale. Še več, lokalne oblasti so priznale, da je mesto doseglo mejo svoje turistične zmogljivosti. Skoraj polovica prebivalstva se določenim delom mesta izogiba, ker so ti turistično preveč zasedeni. Kljub protestom in nezadovoljstvom pa 70 odstotkov prebivalcev še vedno meni, da je turizem koristen za mesto.Po letih razvoja in promocije turizma je zato nastopil čas, da priljubljene turistične destinacije začnejo dejavno upravljati turizem. V Vročem mikrofonu preverjamo, kakšen je vpliv čezmernega turizma na oblegane destinacije, kako se s turizmom ukvarjajo v preoblegani Barceloni, kakšno turistično politiko so ubrali v Madridu ter česa se iz primerov tujih prestolnic lahko naučimo v Sloveniji. Sogovorniki: Carla Izcara, raziskovalka v neodvisnem raziskovalnem centru Alba Sud iz Barcelone Hector Coronel, direktor za turizem Mestne občine Madrid mag. Petra Stušek, direktorica Turizma Ljubljana Vsebine iz projekta Dostopnost za prihodnost so nastale s finančno pomočjo Evropske unije. Vsebine, za katere je odgovorno uredništvo, ne odražajo nujno stališč Evropske unije ali Generalnega direktorata za regionalni in urbani razvoj.

✓ Da li se dobar urbanizam može dizajnirati? ✓ Kako su američki infrastrukturni projekti postali slični srpskim? ✓ Koliko ugradnje ima u gradnji?

Koliko puta Filip može spomenuti film Once Upon A Time In Hollywood kroz snimanje ove dvije epizode? Jako puno.INTRO:Koncept, režija i animacija: Maida Srabović @maidichemokidich Produkcija: TETRABOT @tetrabotstudio Vezeni elementi: Dora Voska @sarena.vranaPočastite nas kavom: https://www.buymeacoffee.com/mjestozlocinaPodržite nas na Patreonu i otključajte ekskluzivni sadržaj: ⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠https://www.patreon.com/mjestozlocina⁠⁠⁠Pratite nas na Instagramu: ⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠https://www.instagram.com/mjestozlocinapodcast⁠Pridružite nam se na Discordu: ⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠https://discord.gg/2NU9cprjMd⁠

U sjeni Svjetskog nogometnog prvenstva namještaju se pozicije za izbore u Hrvatskoj. Iako vladajući niječu skore parlamentarne izbore, manjinski koalicijski partner u vladi čini se lovi u svoju korist. Oporba baš i nije presretna izborom vlade za novog guvernera Hrvatske narodne banke. Koliko stoji novi Hrvat, holivudski glumac John Malkovich? Ministar turizma odgovara – dobro smo prošli! Hrvatska nakon Engleza čeka Panamu i Ganu.

Kako je raditi s Tonyjem Popovićem iz dana u dan? Je li doista toliko strog koliko ga javnost doživljava? Koliko pažnje posvećuje prehrani, oporavku i najsitnijim detaljima te kakav je bio kao trener nogometnog kluba A-lige Perth Glory prije nego što je postao trener kluba Melbourne Victory, te izbornik australske nogometne reprezentacije? Gost radija SBS na hrvatskom jeziku je Gareth Morgan, dugogodišnji direktor medija i komunikacija nogometnog kluba A-lige Perth Glory, koji je s Popovićem blisko surađivao tijekom njegova uspješnog vremena provedenog u klubu. Morgan otkriva kako je Popović izgradio kulturu visokih standarda, zašto su igrači zazirali od poziva u njegov ured, koliko je bio zahtjevan kada je riječ o fizičkoj spremi i prehrani te zašto je čak i kečap završio na popisu zabranjenih namirnica. Govori i o hrvatskom utjecaju na Popovićev karakter, njegovoj natjecateljskoj naravi, odnosu prema medijima, stručnom stožeru i igračima, kao i o osobinama koje su ga dovele do mjesta izbornika Socceroosa. U razgovoru otkriva i kakav je Tony Popović kada se ugase kamere i zašto ga smatra najintenzivnijim i najpedantnijim trenerom s kojim je ikada radio.

Koliko puta ste se nadali da je igrač ragbija na vašoj strani?Nula? Manje od nula? To je sasvim normalno, ali mi možemo nabrojati barem jednu osobu kojoj je taj broj viši od nula.INTRO:Koncept, režija i animacija: Maida Srabović @maidichemokidich Produkcija: TETRABOT @tetrabotstudio Vezeni elementi: Dora Voska @sarena.vranaPočastite nas kavom: https://www.buymeacoffee.com/mjestozlocinaPodržite nas na Patreonu i otključajte ekskluzivni sadržaj: ⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠https://www.patreon.com/mjestozlocina⁠⁠⁠Pratite nas na Instagramu: ⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠https://www.instagram.com/mjestozlocinapodcast⁠Pridružite nam se na Discordu: ⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠https://discord.gg/2NU9cprjMd⁠

V tokratni Frekvenci X raziskujemo, kaj se dogaja z našim telesom, ko večino dneva preživimo v sedečem položaju, kako to vpliva na naše mišice, kosti in na naš srčno-žilni sistem in predvsem, kaj lahko naredimo, da omilimo negativne posledice sedenja.Gostje: specialist kardiologije in vaskularne medicine na ljubljanskem Kliničnem centru dr. Daniel Košuta, dr. Maja Petrič z Oddelka za fizioterapijo ljubljanske Zdravstvene fakultete, osebni trener Ivan Plavšić, in zdravnica ter avtorica programa Pokončna drža, Dobra drža Saša Staparski Dobravec. V Xpertizi (na 28 min 33 s), v kateri gostimo mlade na začetku karierne poti v znanosti, se predstavlja Natalija Trunkelj s Fakultete za farmacijo v Ljubljani, ki se pri svojem delu druži z ultra natančnimi mikroskopi. Bral je Aleksander Golja.

Zašto smo danas osjetljiviji nego generacije prije nas? Koliko su za naše emocionalne obrasce odgovorni roditelji, a koliko društvo u kojem odrastamo? U ovoj epizodi Maja i Margarita razgovaraju o odgoju, emocionalnoj pismenosti, društvenim mrežama i sve većoj potrebi da razumijemo vlastite osjećaje. Umjesto traženja krivaca, istražuju kako razviti više empatije prema sebi, svojim roditeljima i generacijama koje dolaze.

Zakaj je pomembno, da se literarne ustvarjalke in ustvarjalci družbeno angažirajo? In kakšen naj bo ta njihov angažma? Koliko je lahko učinkovit? In kako dejansko deluje v družbi? To je nekaj vprašanj, ki so povezana z literarnimi ustvarjalkami in ustvarjalci nasploh, a so hkrati bila ena od vodil za ustanovitev Mednarodnega centra PEN, ene najstarejših in najvplivnejših literarnih organizacij na svetu, ki je bila ustanovljena leta 1921. Že pet let pozneje, leta 1926, je nastal Slovenski center PEN. Pogovor je bil prvič objavljen v oddaji Ars humana; tokrat vnovič v Studiu ob 17ih. Gostje: Tanja Tuma, pisateljica in predsednica Slovenskega centra PEN; Amina Majetić, pesnica in predsednica Društva slovenskih pisateljev v Avstriji; Ivan Vogrič, pisatelj in član Slovenskega centra PEN.

✓ Koliko je bitno imati ispravan citat? ✓ Zašto novi diplomci zvižde govornicima? ✓ Kakvu raketu grade prodavci veštačke inteligencije?

Nova epizoda podkasta pod zaštitom Međunarodnog PEN centra, "Dobar loš zao", je tu! U prvom delu emisije Nenad Kulačin i Marko Vidojković oprostili su se od Predraga Koraksića Coraxa, izglasali jedan važan memorandum, izrazili želju za još Vučićevih pisama Crnoj Gori i narodnim poslanicima objasnili razliku između Musolinija i Sisolinija. Gost je Zoran Gavrilović iz Biroa za društvena istraživanja - BIRODI. On je, osim o Veselinu Miliću i studentskom memorandumu, govorio o frapantnim rezultatima istraživanja BIRODI o pojavljivanju Vučića na televizijama sa nacionalnom frekvencijom. Osim toga, on je uporedio izveštavanja televizija o SNS i DS iz 2012, a podrobno je objasnio zašto ova vlast nikada neće usvojiti preporuke ODIHR, niti izglasati Savet REM. Koliko god se Vučić trudio da bude drugačije, društvu su se njegovi nastupi smučili, a Zoran je objasnio i zbog čega. Ovo je samo delić tema o kojima se razgovaralo, a zapaženo učešće imala su i pitanja sa Patreona. Da bi DLZ opstao, pretplatite se na patreon.com/ucutatinecemo ili pošaljite donaciju na PayPal ucutatinecemo@gmail.com. Na isti mejl možete poručiti DLZ merch.

Vsebinski del koalicijske pogodbe nove vladne koalicije SDS, trojček NSi-SLS-Fokus in Demokrati je potrjen, danes naj bi v parlament vložili predlog za imenovanje Janeza Janše za predsednika nove vlade. Koliko poslanskih podpisov bo pod predlogom, še ni znano. Za uradno vložitev jih zadošča deset, a Janša naj bi si želel podpise vseh članov koalicije in Resnice, ki ga bo podprla iz opozicije. V oddaji tudi o tem: - Putin bo danes začel dvodnevni obisk na Kitajskem - Trump na pobudo zalivskih držav preložil za danes načrtovani napad na Iran - Zagorje ob Savi je znova prizorišče državnega tekmovanja otroških pevskih zborov, pričakujejo več kot tisoč nastopajočih

Kreme za zaščito pred soncem že dolgo niso več »kreme za sončenje« – zdravega sončenja namreč ni. Če smo soncu predolgo izpostavljeni brez ustrezne zaščite, se lahko pojavijo opekline, hitrejše staranje kože in povečano tveganje za razvoj kožnega raka. V torkovem Svetovalnem servisu bomo govorili o zaščiti pred soncem – o mehanski zaščiti z oblačili in pokrivali ter o uporabi zaščitnih krem. Koliko kreme moramo nanesti na obraz? Kako pogosto moramo nanos obnavljati? Ob pol devetih bo z nami dr. Larisa Stojanović, dr. med., spec. dermatovenerologije z Medicinske fakultete Univerze v Ljubljani.

Nemojte da vas početak ove epizode zavara. Istina, kreće uz šale i pošalice, prizemne teme, tople ljudske priče, šampone i financije.Zbunjujuće? Malo. Zabavno? Nama da.Ali onda krene vrlo mračno, vrlo brzo.Kako? Zašto? Je l' baš mora?Pa kad smo kod mobitela, maloljetnika, interneta i ograničenja, ragebate-a, umjetne inteligencije i svega što nas čeka… izgleda da da. Izgleda da mora.A time se bavimo danas. Zašto smo umorne od mreza? Kako izgleda posao influencera? Koliko kontrole zapravo imamo nad sadržajem? I zašto je uporno toliko teško maknuti mobitele iz ruku najmladjih?Sve to. Uz pokoju preporuku šampona, kontrole financija i dobrih ljekarni u Kölnu. Ozbiljno.

U ovoj epizodi razgovaram sa dve trenerice mlađih kategorija iz košarke i odbojke, koje već više od 15 godina rade sa decom i svakodnevno učestvuju u njihovom odrastanju — ne samo kao sportisti, već i kao ličnosti.Kroz iskren i otvoren razgovor, govorimo o lepoti, ali i izazovima koje nosi rad sa najmlađima. Koliko je uloga trenera zapravo velika? Gde je granica između autoriteta i podrške? I na koji način trener utiče na razvoj detetovih navika, samopouzdanja i odnosa prema obavezama?Posebno se osvrćemo na značaj postavljanja jasnih granica i pravila u najranijem uzrastu, kao i na važnost doslednosti — ne samo na treningu, već i kod kuće. Jer upravo u tom zajedništvu trenera i roditelja nastaje prostor u kom dete može zdravo da raste i razvija se.Ova epizoda je za sve roditelje, trenere i one koji veruju da sport može biti mnogo više od igre — mesto gde se oblikuju karakter, disciplina i odnos prema životu.00:00:00 Uvod00:02:50 Ljubav prema sportu i sportski počeci00:05:59 Rad sa najmladjim uzrastima00:08:43 Uticaj igračke na trenersku karijeru00:13:31 Odnos sa roditeljima najmladjih00:16:25 Problem prevelikih ambicija klubova u mladjim kategorijama00:23:10 Psihološki rad sa decom00:33:59 Problem gojaznosti kod dece00:39:13 Uloga sporta u životu00:49:23 Aktivnost na društvenim mrežama00:54:12 Različita percepcija treninga kod dece00:58:45 Rešavanje konflikta na treninzima01:00:24 Koje su osobine kod trenera neophodne u radu sa najmladjima?01:05:43 Koliko je teško animirati decu da počnu da se bave sportom?Pratite nas na društvenim mrežama!Instagramhttps://www.instagram.com/jaomile_podcast/Facebook https://www.facebook.com/JAOMILEPODCASTTikTokhttps://www.tiktok.com/@jaomile_podcastTwitter https://twitter.com/mileilicGost: Mina Šopalović i Dejana Todorović JovanovićDatum: 25. April 2026. Autor i domaćin: Tina Krajišnik Lokacija: Studio Long MileProdukcija: Jao Mile#jaomilepodcast #tinakrajisnik #minasopalovic #dejanajovanovic #crvenazvezda #kkpartizan #NikolaJovic #nba  #nikolajokic #abaliga #jokic #bogdanovic #euroleague #doncic #nikolatopic

Cijene doslovno divljaju u Hrvatskoj, i po svemu sudeći će se ostvariti prognoze o godišnjoj stopi inflacije od više od 7 posto. I dok jedni prstom upiru u velike plaće državnih službenika, koje jesu među višima u europskoj uniji drugi se, a među njima i sve više ekonomskih stručnjaka, zalaže za oporezivanje ekstraprofita. Što je Pantheon? Zašto vrijedi 50 milijardi eura, 78 milijardi australskih dolara? Zašto mu treba 10 tisuća hektara i kako to da dolazi u Hrvatsku? Koliko hrvatski zdravstveni sustav prebacuje privatniku za preglede najranjivijih građana, pogođenima zloćudnom bolešću, ako koliko država preko sportskih saveza pojedincima?

Evropska unija se mora soočiti z zaostrenimi geopolitičnimi in varnostnimi razmerami, bliskovitim tehnološkim napredkom in okoljskimi izzivi. Kaj to pomeni za skupni evropski proračun? Kako zagotoviti dovolj skupnega denarja za konkurenčnost Evrope in skupno obrambo, ne da bi okrnili skupno kmetijsko in kohezijsko politiko? Koliko evropskih sredstev bo v prihodnje dobila Slovenija, odslej ne bo odvisno le od zahtevnih pogajanj med članicami, ampak vse bolj tudi od uspeha slovenskih raziskovalcev in podjetij na bruseljskih razpisih. O tem v S17 s predstavniki države, akademske sfere in evropske komisije. Vsebina je del projekta Dostopnost za prihodnost, ki ga sofinancira Evropska unija.

Rasna diskriminacija je precej bolj razširjena v naši družbi, kot si morda predstavljamo. Tarče rasne diskriminacije so pogosto tuji delavci in študenti ter prosilci za azil, z rasizmom pa se spopadajo tudi vsi temnopolti ali medrasno posvojeni otroci. Koliko je rasističnih napadov pri nas? Koliko je na sploh diskriminacije na podlagi barve kože ali etnične pripadnosti? Na katerih področjih je prisotna rasna diskriminacija? Kako preprečevati pojav rasizma? Odgovori v tokratni oddaji Studio ob 17.00ih. Gostje: Miha Lobnik, zagovornik načela enakosti; Miha Blažič, Ambasada Rog; Ana Kalin, Forum za enakopraven razvoj, ki je tudi medrasna posvojiteljica; dr. Lucija Dežan, Filozofska fakulteta Univerze v Mariboru in raziskovalka na Inštitutu za družboslovne študije, Znanstveno raziskovalno središče Koper.

Legendarna japanska staza je nažalost kroz veliki incident otkrila ogromne rupe i slabosti novog tehničkog pravilnika, dok je fenomenali Kimi Antonelli pokazao da njegovi uspesi nisu niti slučajnost, kao i da će se ponavljati. Koliko postaje veliki problem za Russella? Piastrijev savršen dan bez pobede.OMV, ZVANIČNI PARTNER LAP 76 ⛽️Preuzmite OMV MyStation mobilnu aplikaciju, podržite Lap 76 - https://www.omv.co.rs/sr-rs/mystationPretvorite poene u trenutke radosti - svaka kupovina na OMV stanicama vam donosi poene, koje možete pretvoriti u trenutke radosti u prodavnici OMV-a.Pri kupovini goriva, preporučujemo MaxxMotion, za koji ostvarujete i popust!

Firma je bankrotirala jer ih je AI lagao 3 meseca. Saznajte zašto su algoritmi po dizajnu nagrađeni da nas varaju. Gost 362. epizode podkasta Pojačalo je Nikola Pejović Dica, finansijski konsultant i jedan od najoštrijih analitičkih umova na domaćoj poslovnoj sceni, koji se ovog puta vraća u Pojačalo nakon dve godine. A u te dve godine svašta nešto se izdešavalo. Ivan i Nikola razgovaraju o uznemirujućem usponu veštačke inteligencije i njenom stvarnom uticaju na IT industriju i tržište rada, o tome zašto LLM-ovi su po dizajnu nagrađeni da lažu, o galopirajućim cenama zlata i srebra kao utočištima vrednosti u turbulentnim vremenima, te o geopolitičkim potresima koji ruše sve finansijske prognoze. Kroz konkretne primere - od uspešne akvizicije niške IT firme do razgovora s iskusnim investicionim bankarom - Dica objašnjava šta znači finansijska disciplina u praksi, koliki runway firma zaista treba da ima i zašto se firma kupuje, a ne prodaje. O čemu smo pričali: - Najava - Početak razgovora - AI i budućnost IT industrije - Da li AI stvarno pomaže produktivnosti - Koliko nas AI zapravo košta - LLM-ovi su dizajnirani da nas lažu - Da li je AI bubble koji će pući? - Smena tehnoloških paradigmi - Zlato i srebro kao metod štednje u krizi - Kako se firma priprema za prodaju - Kako firme da prežive krizu? - Diversifikacija portfolija - Budućnost fizičkog rada Podržite nas na BuyMeACoffee: https://bit.ly/3uSBmoa Pročitajte transkript ove epizode: https://bit.ly/4lUepMI Posetite naš sajt i prijavite se na našu mailing listu: http://bit.ly/2LUKSBG Prijavite se na naš YouTube kanal: http://bit.ly/2Rgnu7o Pratite Pojačalo na društvenim mrežama: FB: https://www.facebook.com/PojacaloRS/ IG: https://www.instagram.com/pojacalo.rs/ X: https://x.com/PojacaloRS LN: https://www.linkedin.com/company/pojacalo TikTok: https://www.tiktok.com/@pojacalo.rs

Da li je Arena veća od Marakane ako MUP tako kaže? Zašto su kvadovi prekinuli nastup Vesne Zmijanac i ko je tajanstveni "Samo Bob"? U novoj epizodi Njuz Podkasta detaljno analiziramo nadrealne momente sa nedavnog SNS skupa, ali i otkrivamo zašto je izjava Vesne Zmijanac o "bivanju uz vlast" duboko i lično slomila srce Marku Dražiću (spoiler: uključene su špagete bolonjeze).

U ovoj epizodi podkasta ugostili smo jedine ženske predstavnice Srbije na Zimskim olimpijskim igrama – Anju Ilić i njenu sestru i trenera Minu. Njihov put do olimpijske norme trajao je više od deset godina i bio je ispunjen izazovima, odricanjima i velikom verom u cilj.Anja po prvi put otvoreno govori o teškom periodu karijere, obeleženom psihičkom torturom od strane trenera, koja je ostavila ozbiljne posledice po njeno zdravlje i dovela do dijabetesa, kao i o dugom procesu oporavka nakon toga.U tom trenutku, njena sestra Mina donosi ključnu odluku da postane njen trener – kako bi je zaštitila i pomogla joj da ponovo izgradi veru u sebe i sport.Govore i o značaju mentalne snage, podrške i psihološke pripreme, ali i o svojoj misiji da kroz lično iskustvo stvore sigurnije i zdravije okruženje za mlade sportiste.Ovo jeste priča o istrajnosti, hrabrosti i snazi porodične podrške – i o tome kako lična borba može postati pokretač promena.Anja i Mina ističu i značaj učešća na Zimskim olimpijskim igrama za veću vidljivost nordijskog skijanja u Srbiji, ali i svoju jasnu misiju – da stvore sigurnije, zdravije i podržavajuće okruženje za mlade sportiste, kako nijedno dete ne bi prolazilo kroz iskustva kakva su one morale da prevaziđu.00:00:00 Uvod00:01:45 Učešće na OI00:05:10 Put do Olimpijskih Igara00:10:32 Uslovi za trening00:13:42 Utisci sa Olimpijskih Igara00:20:24 Kako izgledaju pripreme i treninzi?00:29:56 Pripreme na Zlatiboru00:32:31 Koliko detalji i vremenski uslovi utiču na rezultate?00:36:08 Ljubav prema skijanju00:41:45 Problemi u odnosu sa trenerom i "drugi rođendan"00:55:12 Najteži deo karijere iz Mininog ugla01:00:45 Usavršavanje mladih/starih trenera01:02:13 Porodična i podrška partnera na OI01:05:32 Najsrećniji trenutak u karijeri01:07:01 Planovi za budućnost01:12:23 Na koji način ih je skijanje oblikovalo?01:18:12 Najveći izazoviPratite nas na društvenim mrežama!Instagramhttps://www.instagram.com/jaomile_podcast/Facebook https://www.facebook.com/JAOMILEPODCASTTikTokhttps://www.tiktok.com/@jaomile_podcastTwitter https://twitter.com/mileilicGost: Anja i Mina IlićDatum: 21. mart  2026. Autor i domaćin: Mile IlićLokacija: Studio Long MileProdukcija: Jao Mile#jaomilepodcast #tinakrajisnik #anjailic #minailic #crvenazvezda #kkpartizan #NikolaJovic #nba  #nikolajokic #abaliga #jokic #bogdanovic #euroleague #doncic #nikolatopic

Od „Balkanskog tigra“ do „Kvantnog skoka“ - Zašto su plate od 1.400 evra politički marketing, kako građevinski bum maskira realno siromaštvo i zbog čega je poljoprivreda šansa koju država svesno žrtvuje Ivan Ostojić, stručnjak za ekonomiju, tehnologiju i inovacije sa međunarodnim iskustvom, bio je gost Ognjena Radonjića, profesora ekonomije sa Filozofskog fakulteta u Beogradu u novoj epizodi „Radar Foruma“ u kojoj su pokušali da postave temelje novog ekonomskog modela koji bi Srbiju konačno pretvorio u modernu državu umesto u jeftinu montažnu traku za strane investitore.