Podcasts about balkanu

Zunanji ministri držav članic Evropske unije na zasedanju v Bruslju niso dosegli dogovora o 21-em svežnju sankcij proti Rusiji. Po besedah visoke zunanjepolitične predstavnice Kaje Kallas vse države članice po več kot štirih letih vojne v Ukrajini menijo, da je treba okrepiti pritisk za končanje spopadov. Zunanji ministri so razpravljali tudi o predlogih Evropske komisije o omejitvi uvoza blaga z nezakonitih izraelskih naselbin na zasedenem Zahodnem bregu ter o razmerah na Bližnjem vzhodu in Balkanu. Druge teme: - Trump napoveduje ameriško upravljanje Hormuške ožine in uvedbo pristojbin za njeno prečkanje. - Francoski predsednik Macron pred vojaško parado ob državnem prazniku za večje sodelovanje v evropski obrambni industriji. - Predlagani ustanovitvi podjetja za evropsko visokozmogljivostno računalništvo soglasna podpora pristojnega odbora.

Pravilo o zapošljavanju radnika sa Zapadnog Balkana se pokazalo kao uspješni mehanizam za dovođenja radnika prijeko potrebnih njemačkom tržištu rada. Ali i nakon deset godina od uvođenja mnogi smatraju da je ova mjera nepotrebna. Nenad Kreizer razgovara o iskustvima poslodavaca koji koriste ovaj mehanizam kao i o budućnosti ovog pravila s ugostiteljem Milivojem Starčevićem i reporterom Filipom Slavkovićem. Von Nenad Kreizer.

Kosovo, Srbijo in Bosno in Hercegovino obkrožimo na tokratnem kratkem izletu po Balkanu. Na Kosovu se pospešeno pripravljajo na že tretje volitve v zadnjem letu dni, v Beogradu bo 23. maja spet potekal eden najbolj množičnih protestov; z njim želijo študentje oblastem sporočiti, da tako imenovana »ulična energija« med Srbi še vedno ne ponehava. Govorimo pa tudi o zadnjih dneh poslanstva visokega predstavnika mednarodne skupnosti za Bosno in Hercegovino Christiana Schmidta, ki utegne svojega naslednika dočakati še pred iztekom meseca maja.

Zašto većina porodičnih firmi na Balkanu propadne pre treće generacije? U drugom delu razgovora sa Draganom Močevićem, zaranjamo u poslednje dve decenije njegove karijere, od osnivanja i rasta Prime Communications agencije do suštinskih problema sa kojima se suočava PR industrija danas. Ipak, poseban fokus stavljamo na njegovu strast – porodične kompanije. Zašto Balkan nema preduzetničku tradiciju? Šta se dešava kada osnivač firme nema hrabrosti da napiše testament? Razgovarali smo o predbračnim ugovorima kao najvećem tabuu, generacijskom jazu, propasti firmi zbog porodičnih svađa, ali i bolnoj istini o zadužbinarstvu nekad i bahaćenju modernih bogataša danas. Iskrena, direktna i brutalno realna epizoda za svakog ko razmišlja o budućnosti svog biznisa i svoje porodice. O čemu smo pričali: - Kako se gradila PR scena - Od PR-a do porodičnih firmi - Nedostatak preduzetničke tradicije - Balkanski paradoks - Porodične firme i uloga države - Greške koje se ne ispravljaju na vreme - Predbračni ugovori - Testamenti i porodični ustav - Zadužbinarstvo nekad i sad - Porodične firme na filmu i u stvarnosti Realizaciju ove epizode podržali su naši prijatelji i sponzori: - Epson Srbija - https://www.epson.rs - Orion telekom - https://oriontelekom.rs - Smilies - https://smilies.rs Hvala na poverenju i podršci! Podržite nas na BuyMeACoffee: https://bit.ly/3uSBmoa Pročitajte transkript ove epizode: https://bit.ly/434KAAl Posetite naš sajt i prijavite se na našu mailing listu: http://bit.ly/2LUKSBG Prijavite se na naš YouTube kanal: http://bit.ly/2Rgnu7o Pratite Pojačalo na društvenim mrežama: FB: https://www.facebook.com/PojacaloRS/ IG: https://www.instagram.com/pojacalo.rs/ X: https://x.com/PojacaloRS LN: https://www.linkedin.com/company/pojacalo TikTok: https://www.tiktok.com/@pojacalo.rs

Zašto je Viktor platio neverovatnih 300 evra za rani pristup seriji "Senke nad Balkanom 3" i šta se desi kada čovek sa najlepšim glasom Jugoslavije, Igor Brakus i polovina @ObneobRadio ,donese preporuke za najdepresivnije serije na Balkanu? U 79. epizodi Njuz POPkasta donosimo vam ultimativne filmske (muzičke i književne) preporuke! Od maestralne i mračne Pejakovićeve trilogije "Meso, Kosti, Koža", preko novog SF hita "Hail Mary" sa Rajanom Goslingom i brutalnog filma Park Čan Vuka, pa sve do skandala zvanog "Beogradsko poselo na Zappa barci"! Igor Brakus objašnjava zašto nije pročitao knjigu od 12. godine, dok vas mi učimo kako da postanete milioneri preko Indeks fondova. Obavezno ostavite lajk i napišite u komentarima - koja domaća serija je po vama najmračnija?

Naruči svoj primerak Kosogor Metod kartica - https://ivankosogor.com/#metod Istok Pavlović je marketing stručnjak, osnivač Masterbox platforme i jedan od najčitanijih marketing blogera na Balkanu._______________________________________________________________________________________________Sponzori ⚡️Crux suplementi: Ja koristim Ashwagandu pred svako snimanje podkasta ili pred neku meni lično važnu aktivnost koja zahteva moj fokus i energiju. Pružite prirodnu snagu svom umu i telu:

Kako put koji počinje studijama filozofije u Skoplju, a nastavlja se na prestižnim univerzitetima u Francuskoj i Nemačkoj, vodi pravo u surovu realnost filmske produkcije na Balkanu i pretvaranja apstraktnih ideja u prvi dugometražni scenario? U trećoj specijal epizodi Pojačala u saradnji sa Kreativnim mentorstvom, Ivan razgovara sa Maksimom Nikiforovskim, mladim scenaristom i filmskim autorom čiji je put sve samo ne linearan. Maksim nas vodi kroz svoje odrastanje, bogat unutrašnji svet i dečiji san da postane pisac - san koji ga je kasnije, kroz studije filozofije u Makedoniji, Francuskoj i Nemačkoj, usmerio ka filmu kao mediju gde se njegove strasti spajaju. Razgovor se dotiče ključnih mentora koji su ga oblikovali, od profesora u srednjoj školi do mentora u formalnim programima, i istražuje fundamentalne razlike između evropskog "autorskog" filma i komercijalnih industrija. Maksim iskreno govori o izazovima sa kojima se susreo, tranziciji sa akademskog sveta u praktičnu i često surovu realnost filmskog biznisa, i o tome kako je naučio da svoju kreativnu viziju uskladi sa potrebama produkcije. Saznajte kako mu je program Kreativno mentorstvo pomogao da ideju za kratki film pretvori u scenario za svoj prvi dugometražni projekat. Program Kreativno mentorstvo za mlade profesionalce i profesionalke podržava British Council u okviru projekta Kultura i kreativnost za Zapadni Balkan (CC4WBs), finansiran od strane Evropske unije. Podržite nas na BuyMeACoffee: https://bit.ly/3uSBmoa Pročitajte transkript ove epizode: https://bit.ly/3Pm5gR4 Posetite naš sajt i prijavite se na našu mailing listu: http://bit.ly/2LUKSBG Prijavite se na naš YouTube kanal: http://bit.ly/2Rgnu7o Pratite Pojačalo na društvenim mrežama: FB: https://www.facebook.com/PojacaloRS/ IG: https://www.instagram.com/pojacalo.rs/ X: https://x.com/PojacaloRS LN: https://www.linkedin.com/company/pojacalo TikTok: https://www.tiktok.com/@pojacalo.rs

U 76. epizodi Njuz POPkasta gostuje Marko Grabež, glumac i frontmen benda KOI KOI. Razgovaramo o filmu „Svadba“, koji je postao najgledaniji regionalni naslov u poslednjih nekoliko godina, i o tome zašto publika na Balkanu i dalje reaguje na proverene teme. Pored glumačkih poduhvata - od rada sa Martinom Skorsezeom do nove serije „Apsolutnih 100“ na platformi Voyo - Marko sa nama deli svoju „filter listu“ muzike, filmova i knjiga koje vredi konzumirati pre nego što vas algoritmi potpuno preuzmu. Analiziramo zašto su „Bridgerton“ i „Fallout“ postali teme za razgovor u ozbiljnim krugovima, dok naša redakcija brani albansku književnost i makedonski rejv kao vrhunske domete kulture. PRIJATELJI EPIZODE: - Generali osiguranje: Putujete po Srbiji ili van nje? Naši prijatelji iz Generali osiguranja vas podsećaju da vizuelizacija pada na ulici nije baš najzabavniji hobi.

Poročamo o premieri baleta Tramvaj poželenje v SNG Maribor, klavirskem recitalu Grigorija Sokolova ob zaključku 9. Zimskega festivala v Ljubljani, 4. koncertu filharmoničnega cikla Same mogočne skladbe, na katerem je Orkester Slovenske filharmonije vodil mladi Joel Sandelson, kot solistka pa je nastopila Barbara Kozelj, ter o koncertu ansambla Mittelvox v Sakralnem abonmaju. V nadaljevanju oddaje skočimo še v Koper, kjer je v soboto svojo turnejo z naslovom Glasbeno potovanje po Balkanu začel Slovenski orkester flavt, v Novo Gorico, kjer je v okviru tamkajšnjega Glasbenega abonmaja klavirski recital izvedel madžarski pianist Zoltán Fejérvári, nekaj minut pa namenjamo tudi Glasbeni olimpijadi, ki jo Glasbena mladina Slovenije v sodelovanju z Akademijo za glasbo Univerze v Ljubljani organizira že desetletje in pol.

Jesmo li postali zatočenici stalne trke? Od društvenih mreža do beskrajnih obaveza, današnji život nas tjera da zaboravimo na pravi odmor. Amir Sužanj istražuje kako su ljudi na Balkanu nekad znali uživati u malim stvarima. Kako izgleda projekt ‘Hibernacija' u Sarajevu? Kako ponovo naučiti - ne raditi ništa. Voditeljica Maja Marić o dokolici, osim toga, razgovara s profesorom Markom Romićem iz Mostara, psihologom i članom Vijeća Evrope za pitanja online ovisnosti. Zašto nas i odmor zamara? Von Maja Maric.

V oddaji je bila tokrat v ospredju postna akcija Ne pozabimo, s katero Slovenska karitas pomaga državam na Balkanu. Predvsem Bosni in Hercegovini, Srbiji in Albaniji. Jana Lampe nam je povedala pretresljive podatke, med drugim tudi, da v Bosni živi približno 50 % otrok in 80 % starostnikov na pragu revščine.

Da li su Srbi i Hrvati konačno pronašli zajednički jezik u bioskopu?

Piše Marica Škorjanec Kosterca, bereta Aleksander Golja in Eva Longyka Marušič. Pisateljica in pesnica Miša Gams je za svoj prvi roman izbrala naslov Kdo se boji črnega moža. Enako je svojo avtobiografsko pripoved naslovila Ksenija Trs, eno izmed mladinskih del Brede Pugelj ima naslov Črni mož; vsem pa je skupen spomin na priljubljeno otroško igro, ki izvira iz mračnih srednjeveških podob mrtvaškega plesa, saj smrt lovi in ujame slehernega človeka. Domnevajo, da se je iz te grozljivke razvila razgibana skupinska igra, v kateri hudobni črni mož lovi in ujame vse otroke. Roman Miše Gams je napisan v obliki dnevniških zapisov neimenovane protagonistke z navedbami datumov od 20. avgusta 2018 do 31. marca 2019. Uvaja ga opozorilo, da so osebe, dogajanje in kraji plod bogate avtoričine in bralčeve domišljije. Kraji dogajanja se menjujejo. zapisovalka živi z družino v Ljubljani in občasno obiskuje kraje nekdanje skupne države Jugoslavije. Največkrat potuje v Bosno in Hercegovino, njene začasne postaje so: Sarajevo, Mostar, Čapljina, Zenica, Banjaluka, Tuzla in Brčko. Protagonistka je v romanu edina oseba, ki odslikava okolje in odnose med ljudmi, presoja, predvsem pa izpoveduje svoja čustva in razmišljanje. Svoja erotična doživetja in telesna občutenja opisuje nazorno in realistično. Poročena je deset let, ima petletnega otroka in zaposlenega moža, ki se ji ne posveča dovolj. Vsakdanje življenje jo dolgočasi. Ima doktorat, a ga mora skrivati, če hoče dobiti kakšno delo, za majhen zaslužek opravlja začasna dela v gostilnah, tovarnah, skladiščih, včasih tudi za borno plačilo s pogodbo samo za en dan. Znašla se je na samem dnu piramidne sheme, ki jo je ustvaril kapitalistični sistem: »Po dvanajst ur na dan ribam, strežem pijanim strankam v gostilnah, sortiram smeti in se na vse pretege klanjam svojim šefom, da mi morda tu in tam kdo celo kaj plača?« Življenjsko prelomnico doživi v Sarajevu, kamor je odpotovala za tri dni, da bi si ogledala filmski festival. Srečanje z mladim Alžircem Samirjem jo povsem prevzame, čeprav je imela prej predsodke do migrantov. Zgodi se ljubezen na prvi pogled, občutek, da sta se poznala že iz prejšnjega življenja, predvsem pa ju je povezala telesna privlačnost. Samir je bil doma iz sorazmerno premožne muslimanske družine in čeprav je imel v Alžiriji urejeno življenje, primerno izobrazbo, službo, prijatelje, zabavo in šport, ga je vleklo v Evropo, v Pariz, kjer naj bi ga čakala tri desetletja starejša »punca«, ki ima tri otroke in veliko denarja. Več Samirjevih sorodnikov dela v Franciji, zato se tudi on razglaša za Francoza, a si zaman prizadeva prestopiti državne meje, saj so ga pri vseh poskusih ujeli, ponekod tudi pretepli in izgnali nazaj v Bosno. Tja se je na svojih težavnih poskusih, da bi prišli v obljubljeno deželo, zateklo veliko migrantov iz severne Afrike in Azije, a mnogi niso imeli sreče, da bi dosegli svoj cilj. Spregledali so, da je velika Evropa le mit, fantazma in da gre za iluzijo, od katere v realnosti nima nihče nič. Prebujeno poželenje združi človeka iz različnih držav in kultur le za kratek čas, saj se morata vedno znova ločiti, za žensko pa so ta potovanja vedno težja. Po večkratnih vse bolj mučnih odisejadah po Balkanu ugotavlja: »Preveč sem postala obsedena s Samirjem … in zdaj ga nikakor ne morem več odmisliti.« Odnosi med ljubimcema se slabšajo. Samir v ljubezni kot zahteven otrok išče mater, potrebuje vedno več pomoči, hrane, nege, tudi denar. Njuni spolni odnosi postajajo brezobzirni, sadistični. Protagonistka si za vsak odhod izmišlja nove laži za naveličanega moža, do Samirja je materinsko sočutna, on pa se vse bolj opija, čeprav je veren musliman. Postaja nasilen. Ranjen in pretepen ostane brez prijateljev, ki so mu pomagali, iz lepega mladeniča se spreminja v duševno in telesno razvalino. Kdo se boji črnega moža je roman o migrantih in njihovem prebijanju na težavnih, tudi smrtno nevarnih brezpotjih. O nezaželenosti in zavračanju. Pisateljica Miša Gams spretno prepleta problematiko migracij z ljubezensko zgodbo med alžirskim migrantom in poročeno slovensko intelektualko. Zelo podrobno in realistično opisuje spolne odnose in položaje. Pri tem se ne izogiba besedam iz »nižje pogovorne ravni«, kot bi jih označil Slovenski pravopis. Gotovo bo ta povezava tragike in ljubezni, zanimivih predstavitev krajev, oseb in dogodkov pritegnila pozornost bralcev in bralk. Svobodna ljubezen, prikazana v literarnih delih, ne dopušča moralističnega vrednotenja. Slog pisanja občasno spominja na prozo legendarnega Charlesa Bukowskega. Protagonistka je nad ljubimcem globoko razočarana in prizadeta, saj je zanj žrtvovala skoraj vse. Ob koncu romana kar težko verjamemo v velike spremembe, ki čakajo nekdanja ljubimca.

Če nisi samosvoj in se ne moreš braniti, ne moreš zahtevati. Tedaj si drobiž v rokah tistih, ki barantajo o tebi …To se je Slovencem v zgodovini večkrat primerilo. Najbolj hudo ob koncu prve svetovne vojne, pa tudi po drugi ni bilo drugače, le obseg izgube je bil manj izrazit. Pregledali bomo Rapalsko pogodbo, po kateri je Beograd prodal Primorsko Italiji v zameno, da je Rim priznal na novonastalo kraljevino na Balkanu. Avtor oddaje je Ivan Merljak.

Papež pri splošni avdienci: Smrt ni konec, ampak je prehod k polni luči, v srečno večnost.Sveti oče v avdienco sprejel delegacijo skupine Evropskih konservativcev in reformistov.V Jordaniji 10. Medverska konferenca za dialog in mir, letos s poudarkom na Balkanu.Šest bogoslovcev sprejeli v Marijino kongregacijo.

Kako je profesor istorije postao Dragan Torbica i promenio humor na Balkanu? Ivan u 346. epizodi Pojačala ugostio je Nikolu Škorića, poznatog kao Dragan Torbica iz serije „Državni posao“, u detaljnom razgovoru o njegovom odrastanju u Rijeci, traumatičnom preseljenju u Novi Sad devedesetih i putu od budućeg profesora istorije do jednog od najprepoznatljivijih komičara u regionu. Nikola govori o studentskim danima, radu u školi engleskog jezika i porodičnoj firmi, ulasku u RTV kroz „Noćnu smenu“ i nastanku „Državnog posla“, uz mnoštvo anegdota koje osvetljavaju i njegov privatni i profesionalni život. Kroz priču se dotiču stanja u prosveti, centralizacije medija, uloge regionalnih centara poput Rijeke i Novog Sada, kao i toga koliko je važno da se mladim autorima i scenaristima da kreativna sloboda, što je seriji i omogućilo da postane kultna. O čemu smo pričali: - Početak - Početak razgovora - Kad porastem biću - Studentski dani - Predavanje engleskog - Rad u porodičnoj firmi - Rad na televiziji - Centralizacija medija i kulturna scena - Nikolina uloga - Predstave - Projekti sa strane - Sportski formati i putopisi Podržite nas na BuyMeACoffee: https://bit.ly/3uSBmoa Pročitajte transkript ove epizode: https://shorturl.at/1T5C4 Posetite naš sajt i prijavite se na našu mailing listu: http://bit.ly/2LUKSBG Prijavite se na naš YouTube kanal: http://bit.ly/2Rgnu7o Pratite Pojačalo na društvenim mrežama: Facebook: http://bit.ly/2FfwqCR Twitter: http://bit.ly/2CVZoGr Instagram: http://bit.ly/2RzGHjN

Papež sklenil obisk Turčije: vernike je povabil, naj si prizadevajo za edinost znotraj Cerkve, drugimi krščanskimi cerkvami in z vsemi verstvi.Začenjamo adventni čas, ki nas po besedah nadškofa Cvikla vabi k odprtosti srca.V Puconcih umestitev novega evangeličanskega škofa Aleksandra Erniše.Fides: Vlada z interventnim zakonom priznala, da so razmere v javnem zdravstvu kritične.Slovenija na repu črpanja evropskih sredstev za energetske prenove stavb. Čas je preobrat, pravijo gospodarstveniki.Volilni turizem na Balkanu - tihi udar na demokracijo; komentar doktorja Boža Cerarja za Portal Plus.Število smrtnih žrtev požara v Hongkongu še naraslo.Osumljenec za umor 31-letne Avstrijke v priporu v Avstriji: Zločin je priznal.Šport: Nika Prevc v Falunu do svoje 23. posamične zmage v karieri.Vreme: Popoldne se bo pooblačilo, oblačno tudi v prihodnjih dneh.

Od vojne gimnazije do e-commerce konsaltinga. U 343. epizodi Pojačala, Ivan Minić ugostio je Nenada Rikića, jednog od najvažnijih aktera razvoja e-commerce scene na Balkanu. Kroz otvoren i dinamičan razgovor, Nenad deli svoju životnu i profesionalnu priču, od odrastanja u Bijeljini i izazova vojne gimnazije, preko studija na FON-u i prvih menadžerskih koraka, do ključne uloge u izgradnji Sport Visiona iz male lokalne firme u regionalnog lidera. Posebna pažnja je posvećena lekcijama iz menadžmenta, važnosti discipline i praktične prodaje, transformaciji tradicionalne maloprodaje, kao i izazovima izlaska na strana tržišta. Epizoda daje autentičan pogled na to kako izgleda put od najnižih pozicija do izvršnih funkcija, šta znači raditi "end-to-end", i zašto je sposobnost sagledavanja celokupnog poslovnog procesa ključ za uspeh. Nenad govori i o prelasku iz korporativnog sveta u konsalting, gde danas, kroz sopstvenu agenciju, pomaže biznisima da shvate e-commerce kao suštinsku funkciju modernog poslovanja, a ne kao “još jedan sajt”. O čemu smo pričali: - Najava razgovora - E-commerce kao biznis - Kad porastem biću - FON i odabir karijere - Počeci u Sport Vision-u - Standardi u saradnji - Ključni trenuci karijere - Izazovi novih tržišta - Uspon e-commerce trgovanja - Rađanje konsultanske firme Podržite nas na BuyMeACoffee: https://bit.ly/3uSBmoa Pročitajte transkript ove epizode: https://bit.ly/3LswByZ Posetite naš sajt i prijavite se na našu mailing listu: http://bit.ly/2LUKSBG Prijavite se na naš YouTube kanal: http://bit.ly/2Rgnu7o Pratite Pojačalo na društvenim mrežama: Facebook: http://bit.ly/2FfwqCR Twitter: http://bit.ly/2CVZoGr Instagram: http://bit.ly/2RzGHjN

Ljubljanski Nebotičnik, zgrajen leta 1933, je simbol modernizacije in poguma predvojne Ljubljane. S svojimi 70 metri je bil najvišja stavba v srednji Evropi in na Balkanu, njegova gradnja pa je pomenila arhitekturni, tehnični in estetski prelom. Ključen del Nebotičnika je tudi njegova pasaža, ki se povezuje s pasažo palače Viktoria z iztekom na današnjo Cankarjevo cesto. V tridesetih letih prejšnjega stoletja je bila to ena najsodobnejših in najlepših pasaž v Ljubljani – prostor trgovin, druženja prebivalk in prebivalcev, prostor mestnega utripa in elegance, so zapisali pri zavodu Afront, ki vsako leto organizira festival Odprte hiše Slovenije, v sklopu katerega je letos zaživel projekt Oživitev prve ljubljanske pasaže. Ta je danes, čeprav ima status kulturnega spomenika državnega pomena, zapuščena, zanemarjena in skoraj pozabljena. O zgodovini, arhitekturi in družbeni vlogi Pasaže Nebotičnik in Pasaže Viktoria bo tekla beseda tudi v tokratni oddaji Sledi časa. Voditeljica Tita Mayer je pred mikrofon povabila avtorici projekta Oživitev prve ljubljanske pasaže Lenko Kavčič in Evo Eržen ter arhitekturnega zgodovinarja dr. Boga Zupančiča.

Podržite nas i na Patreonu ➡️ https://www.patreon.com/c/HistoryCast Bio je kralj koji je želeo Evropu, a ostao upamćen po nemirima na Balkanu. Milan Obrenović je prva krunisana glava moderne Srbije, čovek u kojem su se sudarali ambicija i slabost, šarm i nesigurnost, evropski sjaj i balkanska drama. Njegova vladavina nije bila linearna priča o usponu i padu - bila je niz lomova, kontradikcija i odluka koje su Srbiju približavale Zapadu, ali je istovremeno gurale u nestabilnost. Njegov put od maloletnog kneza do prvog kralja obnovljene Srbije obeležili su i diplomatski uspesi i politički lomovi, ali i duboko lične drame. Iza glamura dvora i evropskog šarma krio se čovek rastrzan između ličnih strasti, zavisnosti od velikih sila i nemilosrdne balkanske stvarnosti. Istoričari Nikola Đukić i Ivan Drljača, u najdužoj epizodi do sada, otvaraju pitanja koja prate Milana do danas: kako je izgledao njegov politički savez sa Austrougarskom, koliko je Srbija platila cenu rata sa Bugarskom, šta se zaista događalo iza zatvorenih vrata braka sa kraljicom Natalijom i zbog čega je abdikacija izgledala kao beg od sopstvenog života?

Podržite nas na Patreonu ➡️ https://www.patreon.com/c/HistoryCastMustafa Golubić je jedno od onih imena koja i danas izazivaju više pitanja nego odgovora. Rođen krajem XIX veka, 24. januara 1891. u Stocu, Hercegovina, odrastao u vremenu ratova, prevrata i velikih ideoloških borbi, Golubić je prošao put od bosanskog revolucionara i učesnika Mladobosanskog pokreta, preko borca u Balkanskim i Prvom svetskom ratu, do navodnog agenta Kominterne sa mrežom kontakata širom Evrope, Azije i Latinske Amerike. Njegov lik obavijen je misterijom i legendama: priče govore da je poznavao Lenjina i Staljina, da ga se kralj Aleksandar plašio, da je učestvovao u organizovanju vojnog puča 27. marta, da je imao desetine ili stotine lažnih identiteta i da je bio ključna figura sovjetske obaveštajne mreže na Balkanu. Ali, koliko od svega toga zaista stoji? Da li je Mustafa Golubić bio vrhunski špijun, ili je deo njegove biografije pažljivo građen u posleratnoj mitologiji i propagandi? Koje su činjenice potvrđene dokumentima, a koje su samo prenaduvane priče koje su se decenijama prepričavale? U ovoj epizodi podkasta, istoričari Nikola Đukić i Ivan Drljača pažljivo razmatraju svaki deo njegove biografije - od detinjstva i mladosti, preko uloge u ključnim istorijskim događajima XX veka, do tragičnog kraja u okupiranom Beogradu 1941. godine. Kroz razgovor otkrivamo kako se stvaraju istorijski mitovi, zašto Golubić i dalje izaziva fascinaciju, i koliko je teško odvojiti istinu od obmane kada su u pitanju ljudi iz senke.

Tržište ti je protiv tebe. Sistem ne postoji. A ti i dalje praviš knjige. Kako? U 329. epizodi Pojačala, Ivan razgovara sa Borisom Maksimovićem, osnivačem izdavačke kuće Imprimatur iz Banjaluke, koji se ističe kao jedan od retkih izdavača u regionu s jasnim uredničkim konceptom i autentičnim pristupom. Kroz razgovor Boris otkriva kako je iz sveta lekture i prevođenja, bez ikakvog predznanja o tržištu, pokrenuo Imprimatur — prvo kao pomoć mladim piscima, a zatim kao ozbiljan izdavački poduhvat koji danas objavljuje i regionalne i svetske autore. Osim o izdavaštvu, Boris otvoreno govori o teškom periodu traženja posla nakon studija, frustracijama u formalnom obrazovanju, paradoksima tržišta rada na Balkanu, kao i o izazovima distribucije i e-trgovine u postjugoslovenskom prostoru. Dotiču se i velikih razlika u tržištima, nedostatka infrastrukture, uloge tehnologije u širenju kulture, kao i ličnih fascinacija koje oblikuju Borisov rad i identitet. O čemu smo pričali: - Najava epizode - Početak razgovora - Kad porastem biću - Fakultetski dani - Teškoće u zapošljenju - Logističke muke - Iskustva iz izdavaštva - Prevodna književnost - Zaključak razgovora Podržite nas na BuyMeACoffee: https://bit.ly/3uSBmoa Pročitajte transkript ove epizode: https://bit.ly/3H4Gcu3 Posetite naš sajt i prijavite se na našu mailing listu: http://bit.ly/2LUKSBG Prijavite se na naš YouTube kanal: http://bit.ly/2Rgnu7o Pratite Pojačalo na društvenim mrežama: Facebook: http://bit.ly/2FfwqCR Twitter: http://bit.ly/2CVZoGr Instagram: http://bit.ly/2RzGHjN

Velibor Čolić, bosanski pisatelj, novinar in glasbeni kritik, ki že leta dolgo piše izključno v francoščini, je v Francijo prebegnil ob izbruhu vojne na Balkanu. Zdaj je eden najbolj prepoznavnih frankofonih avtorjev; njegova dela izdaja prestižna založba Gallimard. Pri nas ga zelo dobro poznamo po romanih Sarajevski omnibus, Priročnik za izgnance, Knjiga odhodov, prav zdaj je pri založbi Goga izšel roman Vojna in dež. Prevedla ga je Ana Barič Moder, tako kot vse druge Čolićeve romane. Avtor je leta 2018 obiskal Slovenijo in takrat ga je pred mikrofon povabila Nina Gostiša. Sam Čolić pravi, da je ob prihodu v Francijo poznal le tri francoske besede: Jean, Paul in Sartre in je preživel samo zaradi francoščine, ki se je je naučil. Dovoli si pisati le o svojem eksilu in samega sebe imenuje mož z naglasom.

Zgodovinar Hrvoje Klasić je nedavno v ljubljanskem kliničnem centru snemal nov dokumentarec z naslovom Titova Jugoslavija. Hrvaški profesor in raziskovalec veliko nastopa v javnosti, jasno in glasno razlaga novejšo zgodovino, s poudarkom na nekdanji skupni državi in Hrvaški. V kontekst postavlja tudi sedanje dogajanje, od rekordnega koncerta Thompsona v Zagrebu, vzpona nacionalizma na Balkanu, obletnice genocida v Srebrenici, dogajanja v Gazi … Pravi, da je med ljudmi zgodovina kot samopostrežna trgovina – mnogi s polic vzamejo le tisto, kar jim ustreza. Ob napadih na rodni Sisak je bil hrvaški prostovoljec, a zaradi kritičnosti do ustaštva danes pogosto prejema grozilna sporočila. Tudi o aktualnih zgodovinskih prelomnicah, vlogi in odgovornosti zgodovinarjev, motiviranju študentov, mentorstvu diplome pevca kultne skupine Zabranjeno pušenje.

Kapka Kassabova je mladost preživela v Bolgariji, pozneje se je s starši preselila na Novo Zelandijo, danes pa živi v Škotskem višavju. Kassabova s svojimi deli zarisuje pozabljene pokrajine in kulturni mozaik regije, ki je pogosto razumljena popreproščeno ali pa je reducirana na klišeje o Balkanu. Z avtorico se je pogovarjala Petra Meterc, tudi prevajalka njenih del. Bere Sanja Rejc, ton in montaža Robert Markoč.

Više od šest vekova prošlo je od onog 28. juna 1389. godine, ali boj na Kosovu nije izbledeo iz kolektivnog pamćenja, naprotiv, s vremenom je postao mitski temelj, istorijski topos i politički simbol. U ovoj specijalnoj epizodi podkasta, istoričari Nikola Đukić i Ivan Drljača vode nas kroz slojevitu priču o Kosovskoj bici - onoj stvarnoj, krvavoj borbi između vojski kneza Lazara i sultana Murata, ali i onoj drugoj, koja se vekovima vodi u pesmama, knjigama i kolektivnom sećanju. Šta se zaista dogodilo tog dana na Kosovu polju? Da li je bitka bila poraz, pobeda ili zamrznuti trenutak u vremenu? Kako su se kroz vekove preplitali istorija i mit, i kako su nastajale naracije koje su oblikovale srpski identitet ali i odnose na Balkanu? Zašto je Kosovo i danas ključna reč - ne samo u Srbiji, već u čitavom regionu?

Održano prvo ročište u slučaju masakra u Meji i drugim selima u okolini Đakovice, koji se dogodio aprila 1999. Raste broj optužnica protiv kosovskih Albanaca u Srbiji. Poslušajte kako je na Balkanu sve više naoružanih dronova, a niko ih ne nadgleda.

Srebrenica. Mesto v kotanji, ki ga je ustvarila rečica Guber. Nedaleč od slovite reke Drine. Epicenter tektonske razpoke miru, ki je z genocidom nad 8372 Bošnjaki pred 30 leti zarezalo v že tako tragičen in krvav razpad držav nekdanje Jugoslavije. Prvi genocid na evropskih tleh po koncu druge svetovne vojne je pustil v očeh mnogih nepopravljive družbene posledice v mestu, ki je pred vojno slovelo kot uspešno, to naj bi bila četrta najrazvitejša občina v tedanji republiki. Kakšne so razpoke miru leta 2025, ko so glavni krivci za genocid sicer bili obsojeni, Srebreniški genocid pa je naposled, po nečloveškem trudu predvsem združenja Mater Srebrenice sicer šele leta 2024, dobil tudi svojo resolucijo v Združenih narodih? Bi lahko lepilo za eno največjih razpok miru na Balkanu našli na nogometni tekmi? Gašper Andrinek in Luka Hvalc v raziskovalni seriji Razpoke miru odkrivataa zgodbe sobivanja na Balkanu, ki prinašajo žarke upanja in kažejo, da je vsaj premirje mogoče. Sogovornik: Faruk Smajlović, športni delavec v FK Guber, glasbenik Zapiski:  glasbena skupina Afera napovednik dokumentarnega filma Samir Mehić Bowie – Pisma iz Srebrenice  reportaža Vala 202 iz Srebrenice leta 2015 Razpoke miru: Baljvine, vas, kjer Bošnjaki in Srbi živijo v sožitju Petrinja na ruševinah vojne in potresa gradi novo prihodnost Srbi na Hrvaškem se borijo za reko v Bosni  

V predzadnji epizodi Radia Ga Ga - Nova generacija v tej sezoni se bomo seveda ustavili v naselju in preverili, kaj se je resnično dogajalo na gasilski veselici v Ribnici, in v konobi Bačva, da izvemo, kaj se bo dogajalo na vojaški vaji Jadranski udar. Uroš Slak bo od ministra Sajovica in Mesca ter novega svetovalca Martina Strela izvedel, kaj pomeni zeleni prehod v slovenski vojski, Miran Ališič bo za nas spremljal, kako se premika vročinski val, slišali bomo prvi del nove slovenske telenovele Skrito v Raayu, izvedeli bomo, zakaj in kako sta se pobotala Musk in Trump, Franc Kangler bo poročal s parade ponosa v Mariboru, Zoran Janković pa postaja novi svetovalec za organizacijo poletnih festivalov na celotnem Balkanu. Vse to, razen tisto, za kar bo zmanjkalo časa ta petek dopoldan na Prvem programu Radia Slovenija.

Kovalska otkriva kako je od gaming videa došla do vođenja najvećeg YouTube festivala na Balkanu – i zašto veruje da svako ima svoj prostor online! U 321. epizodi Pojačala Ivan razgovara sa Milicom Leštarić, poznatijom kao Kovalska⁩ – prvom ženskom YouTube zvezdom Balkana koja je svojim radom i upornošću otvorila vrata digitalnog stvaralaštva za čitavu generaciju mladih kreativaca. Ovo nije samo priča o uspehu na internetu, već duboko iskren razgovor o tome kako se YouTube scena razvijala od entuzijazma do ozbiljne industrije, šta se dešavalo iza kulisa organizacije najvećih YouTube okupljanja poput Balkan Tube Festa, kao i kako se lični snovi i strasti spajaju sa realnošću i tržištem. Milica i Ivan vode vas kroz njenu transformaciju od deteta fasciniranog orijentalnim plesom do preduzetnice i organizatorke velikih događaja, osvetljavajući pri tome kako je digitalni svet evoluirao na Balkanu – od skrivenih username-ova do pune sale Sava centra. Njihov razgovor je opušten, ali temeljno analitičan; pun anegdota o prvim snimcima, nestašnim algoritmima i zajednici koja je odrasla zajedno sa svojim stvaraocima. O čemu smo pričali: - Kad porastem biću - Učenje i povezivanje - Počeci Youtube karijere - Razvoj Youtube karijere - Youtube u regionu - Core ekipa - Žongliranje platformama - Presek Youtube faza - Milica van Youtube-a Podržite nas na BuyMeACoffee: https://bit.ly/3uSBmoa Pročitajte transkript ove epizode: https://bit.ly/4kHG3uQ Posetite naš sajt i prijavite se na našu mailing listu: http://bit.ly/2LUKSBG Prijavite se na naš YouTube kanal: http://bit.ly/2Rgnu7o Pratite Pojačalo na društvenim mrežama: Facebook: http://bit.ly/2FfwqCR Twitter: http://bit.ly/2CVZoGr Instagram: http://bit.ly/2RzGHjN

U ovoj epizodi istoričarka umetnosti Jovana Milovanović i njen gost i kolega, istoričar Dušan Fundić sa Balkanološkog instituta SANU, otkrivaju ključne političke poteze i diplomatske igre koje su dovele do stvaranja albanske države. Ova epizoda razmatra ključnu ulogu Austrougarske u oblikovanju političke mape Balkana početkom 20. veka, stavljajući fokus na imperijalističke ambicije Beča i njihove posledice po lokalne narode. Kako je u vrtlogu geopolitičkih interesa i međunarodnih pritisaka stvorena Albanija? Kakvu su ulogu u tom procesu imale velike sile, a pre svega Austrougarska, koja je nastojala da kroz osnivanje albanske države ojača svoj uticaj na Balkanu?

Kako izgleda 20 godina YouTube-a kroz oči čoveka koji ga poznaje iznutra? U 317. epizodi Pojačala, Ivan Minić ponovo je ugostio kolegu podkastera Aleksandra Aškovića, poznatijeg kao "Kojot". Ašković je jedan od najiskusnijih stručnjaka za YouTube optimizaciju na našim prostorima. Povod razgovora je dvadesetogodišnjica YouTube-a, ali epizoda brzo prerasta u dinamičan, duhovit i izuzetno edukativan dijalog o svim transformacijama koje je YouTube doživeo – kako globalno, tako i lokalno. Aleksandar i Ivan zajedno prolaze kroz razvoj YouTube platforme – od prvog, naizgled banalnog videa iz zoološkog vrta, do današnjih viralnih trendova, shortseva i sofisticiranih algoritama. Kroz Aleksandrovo bogato iskustvo – koje uključuje vođenje kanala Sport Kluba, saradnju sa Evroligom i optimizaciju hiljada videa – slušamo kako se platforma menjala, kako su kreatori učili da je „čitaju“, i kako su niše postale nova norma u sadržajnoj strategiji. Razgovor se osvrće i na domaću YouTube scenu – od pionira kao što su Muđa, SerbianGamesBL i Yasserstain, do festivalskog fenomena Balkan Tube Festa, koji je uveo YouTubere u mainstream. Ašković objašnjava i kako su nastale prve velike saradnje između brendova i kreatora, te kako su donacije, merch i dijaspora promenili način finansiranja sadržaja. Monetizacija na Balkanu, tehničke barijere, izazovi oko kontinuiteta u objavljivanju, kao i opasnost od „sagorevanja“ kreatora – sve to dobija svoj prostor u razgovoru. O čemu smo pričali: - Najava razgovora - Početak razgovora - Youtube kroz godine - Youtube u Srbiji - Youtube monetizacija - Trendovi na Youtube - Potreban svakodnevni upload - Suludi poduhvati za views - Saveti za Youtube uspeh - Ulazak u Youtube - Konsultantski rad Podržite nas na BuyMeACoffee: https://bit.ly/3uSBmoa Pročitajte transkript ove epizode: https://bit.ly/4dazOge Posetite naš sajt i prijavite se na našu mailing listu: http://bit.ly/2LUKSBG Prijavite se na naš YouTube kanal: http://bit.ly/2Rgnu7o Pratite Pojačalo na društvenim mrežama: Facebook: http://bit.ly/2FfwqCR Twitter: http://bit.ly/2CVZoGr Instagram: http://bit.ly/2RzGHjN

Alen Sultanić gost je kod Vladimira Stankovića u 175. epizodi podkasta Biznis Priče

Številni ga poznajo kot Amerikanca, sicer pa je njegovo ime Justus Reid. Je spletni vplivnež iz Južne Dakote v Združenih državah, zdaj že dve leti prebivalec Zagreba.Pri nas je zaslovel, ko je začel objavljati videe yuga, zdaj pa potuje po Balkanu in regijo predstavlja svetu. Justus je 24-letnik, ki je bil šolan doma, delati je začel pri 14 letih. Sprva je odnašal kadavre povoženih živali, potem se je zaposlil v vojski. Na dan ameriške neodvisnosti leta 2023 je tudi sam postal neodvisen in začel živeti tu. Spoznajte Amerikanca še v drugačni luči v Evropi osebno, v kateri odgovarja tudi na vprašanja: čevapčiči ali hamburger, vino ali rakija, balkanska ali ameriška mentaliteta in yugo ali mustang. Justus Reid je bil gost dogodka Dan družbenih omrezij. Zapiski: spletna stran Amerikanac Instagram profil Justusa

Dodatna sredstva za oboroževanje Ukrajine in mirovna pogajanja z Rusijo, ki jih vodi Bela hiša, bodo v ospredju današnjih pogovorov zunanjih ministrov Unije. Na mizi bodo tudi razmere na zahodnem Balkanu in Bližnjem vzhodu. Drugi poudarki oddaje: - Kljub zamrznitvi ameriških carin v mednarodni skupnosti vlada negotovost. Za evropska podjetja, gospodinjstva in banke bo po besedah članice uprave NLB Hedvike Usenik veliko odvisno od obrestnih mer Evropske centralne banke. - Slovenija mora pohiteti z digitalizacijo zdravstva, s katero bodo vse bolnikove podatke združili v enotno bazo. Pristojni se zavedajo prednosti, ta teden bo objavljenih več javnih razpisov. - Graditev drugega tira zaradi finančnih težav turškega podjetja Yapi Merkezi, ki sodeluje v projektu, ne gre po časovnih načrtih. O tem se bo ta teden na obisku v Sloveniji z ministrico Alenko Bratušek pogovarjal njen turški kolega.

Da korupcija ubija, smo od blizu videli na Balkanu. Nazadnje v makedonskih Kočanih, kjer je v požaru med koncertom v klubu brez uporabnega dovoljenja umrlo 59 mladih ljudi. Še prej v Srbiji, kjer se je zrušil nov nadstrešek na železniški postaji v Novem Sadu in pod seboj pokopal 15 ljudi. Zato ni nič narobe, da so ljudje najbolj občutljivi prav na skorumpirano politično oligarhijo, ki ji za nameček niso tuji populistični slepilni manevri in ji to sporočijo tudi na ulicah in trgih. Kajti ta politična združba postaja v svetu prevladujoča. In medtem ko se ti iracionalni gospodarji usode sveta igračkajo s tretjo svetovno vojno na stari celini, ugotavljamo, da so naši rekordni izdatki za orožje – prenizki.

76 Tog februara 1835. Srbija se budi u duhu revolucije. Dok Evropa i dalje robuje apsolutizmu, Kneževina Srbija donosi ustav koji garantuje prava i slobode kakve mnoge tadašnje države nisu ni sanjale. Narod slavi, knez Miloš zazire, a velike sile – besne. Kako je moguće da jedan mali narod na Balkanu piše pravila koja su previše slobodarska čak i za Zapad? U ovoj epizodi naši istoričari Nikola Đukić i Ivan Drljača, vode nas kroz priču o Sretenjskom ustavu - prvom pokušaju da Srbija postane moderna pravna država. Zašto je bio radikalan za svoje vreme? Kako je zamišljen i ko ga je pisao? I najvažnije - zašto je trajao samo 55 dana? Govorićemo o zakulisnim igrama, strahu velikih sila i viziji jednog naroda koji je želeo da kroči u budućnost, ali se suočio sa surovom realnošću međunarodne politike. Da li su ideali Sretenjskog ustava nestali sa njegovim ukidanjem, ili i dalje žive u našem društvu? Ovo je priča o Srbiji koja je želela više.

Izvještaj Transparency Internationala pokazuje da korupcija raste u Bosni i Hercegovini, kao i Srbiji. Da li su studentski protesti uzdrmali Vučićevu poziciju? Razmirice s Amerikancima nisu pomogle Kurtiju, kaže američki profesor.

Nevesinjska puška, ustanak protiv Osmanskog carstva, označila je početak velike istočne krize i bila katalizator za promene u Bosni i Hercegovini. Ovaj događaj ukazao je na nezadovoljstvo hrišćanskog stanovništva osmanskom vlašću, dok je Berlinski kongres 1878. godine formalno stavio Bosnu i Hercegovinu pod upravu Austrougarske. Iako su ovi događaji različito uticali na muslimansko, pravoslavno i katoličko stanovništvo, zajedno su postavili temelje za artikulaciju bosanskog identiteta u periodu velikih geopolitičkih i društvenih promena. Benjamin Kalaj, zajednički ministar finansija Austrougarske i ključna figura uprave u Bosni i Hercegovini od 1882., imao je presudnu ulogu u oblikovanju ideje bosanske nacije. Kakva je bila uloga bosanskih begova, muslimanskog stanovništva, pravoslavnih i katoličkih zajednica u periodu okupacije i koji su bili njihovi stavovi o bosanskoj naciji? I kako se nacionalna ideja probijala kroz složeni mozaik etničkih i verskih raznolikosti? Ovo je priča o Balkanu i o Bosni - mestu gde su tradicija, modernizacija i nacionalne aspiracije vekovima oblikovale jedan jedinstveni, šarenoliki mozaik. Pridružite nam se u istraživanju jednog od ključnih perioda balkanske istorije i otkrijte kako su identiteti i nacije nastajali na raskršću Istoka i Zapada. Sa vama danas naši istoričari Jovana Milovanović i Nikola Đukić.

61 O istoriji srpskog naoružanja, od kremenjača, sprednjača i fišeka sa barutom do izgradnje fabrike naoružanja Kraljevine Srbije u Kragujevcu, najveće na Balkanu, i posedovanja modernijeg naoružanja od Turske, Bugarske i Austrougarske monarhije, istoričar Nikola Đukić razgovara sa gostom Branislavom V. Stankovićem, vojnim istoričarem i piscem, autorom monografije "Srpska puška". Za vas koji lajkujete i komentarišete ovu epizodu je naš gost pripremio i poklon - knjigu - učestvujte i uživajte.

Izraelska vojska je po včerajšnjih nočnih napadih na Iran, kjer je - kot je razvidno iz satelitskih posnetkov - zadela objekte za pripravo trdega goriva za balistične rakete, nadaljevala obstreljevanje Libanona in Gaze. Samo v Bejt Lahiji na severu enklave je ubila najmanj 45 ljudi. Posebna poročevalka Združenih narodov za zasedena palestinska ozemlja Francesca Albanese je opozorila, da v Gazi spremljamo genocid. Druge teme: - Predsednica Evropske komisije Ursula von der Leyen sklenila turnejo po zahodnem Balkanu. - Na gruzijskih parlamentarnih volitvah zmagala vladajoča proruska stranka. - Pobuda za večjo pridelavo krompirja na Goriškem.

Kristina Brajović Car je profesor psihologije i psihoterapeut. _______________________________________________________________________________________________ _ Sponzori ⚡️ Crux suplementi: Ja koristim Ashwagandu pred svako snimanje podkasta ili pred neku meni lično važnu aktivnost koja zahteva moj fokus i energiju. Pružite prirodnu snagu svom umu i telu:

49 - Stefan Uroš I Nemanjić, Uroš Veliki, srednjevekovni kralj Srbije, bio je vladar koji je znao da spoji mač i mudrost. Pod njegovim vođstvom Srbija je procvetala ekonomski i kulturno, postajući sve važnija sila na Balkanu. Bio je sin kralja Stefana Prvovenčanog i unuk velikog župana Stefana Nemanje. O velikom srpskom srednjevekovnom vladaru danas razgovaraju istoričari Ivan Drljača i Nikola Đukić

U poslednjoj epizodi Radar Foruma u kojoj je izazivač bio advokat Sead Spahović, gost je bio Vukašin Milićević, bivši profesor sa Bogoslovije. Njih dvojica razgovarali su o ulozi i uticaju religije na društvene i političke odnose na Balkanu. Spahović je na početku želeo da razjasni da li je pomirenje u regionu moguće bez praštanja, a praštanje bez kajanja? “Pravo pomirenje nije moguće bez pokajanja i spremnosti da se oprosti, a opet, pokajanje i praštanje nisu mogući bez spremnosti da se prihvati odgovornost. Ako posmatramo i hrišćansku tradiciju, i tradicije koje njoj prethode, jevrejske i helenske, u stvari je reč o jednom veoma aktivnom stanju duha. Metanoja je zapravo promena načina mišljenja koja treba da dovede do konkretne promene u postupcima. Dakle, nema nikakvog pokajanja i praštanja bez konkretnih dela. Simbolički činovi i aktovi jesu važni, ali oni apsolutno postaju isprazni ukoliko to ne dovodi do promene u načinu postupanja”, kaže Milićević. Govoreći o paradoksalnim situacijama gde kriminalci nose krstove oko vrata ili “trče u džamiju pet puta”, Milićević kaže da se zapravo radi o maskiranju stvarnog karaktera pozivanjem na religijski autoritet. On je kritikovao i SPC navodeći da se ona danas “nažalost sistematski brendira pozivajući se na sporno nasleđe”. “To je nešto čega se zapravo treba stideti. Imate kanonizaciju vladike Irineja Ćirića bačkog zajedno sa mučenicima iz Novosadske racije. Za vreme te iste racije, taj vladika Irinej, koji jeste bio značajna ličnost pre rata po mnogo čemu, on jeste spasavao neke ljude… Ali on jeste bio praktično Horitjev intimus. On za to vreme dok oni bacaju Srbe pod led, poziva narod da ostanu verni tim mađarskim vlastima i da ne podležu provokacijama kojima ti banditi hoće da se bore protiv okupacije i šire, misleći na komuniste. I to izjednačavanje je veoma sporno”, ističe Milićević. Sagovornici su se složili da se ovde promenio osnov na temelju kojeg je moguće artikulisati političku moć. “To nisu više one univerzalne priče, već ovde sada imate polufeudalne elite i jedini način da zadrže moć, koja je i ekonomska i politička, jeste to da podižu tenzije”.

Andrija Dabanović je scenarista, standup komičar i redovno nastupa u klubovima i teatrima na Balkanu i u Evropi. Kroz svoj rad je uspeo da preobrazi najteže životne nevolje i trenutke u šalu i važne poruke. _______________________________________________________________________________________________

Jubilarno 150. izdanje Njuz Podkasta snimili smo u Aranđelovcu na poziv naših prijatelja iz Kavana Bara. Ove nedelje pričali smo o haosu. Šta se dešava sa Brankom Kockicom i koja je njegova tajna veza sa Aleksandrom Šapićem, kako jedna kamiondžijka može da nađe posao u Ministarstvu inostranih poslova i zašto je litijum budućnost Srbije? Otkrivamo kako je Milan Tarot postao zvezda Evropskog prvenstva u fudbalu, te zašto je Srbija energetski tigar na Balkanu. Spomenuli smo i Feđu Štukana, a više o darivanju njegovih knjiga na našem Instagram profilu.