Podcasts about balkanu

Migrantska kriza ponovo puni medijske stupce u Bosni i Hercegovini i regiji, ali ne zbog novog vala migranata, već zbog planova EU i Velike Britanije o izgradnji migrantskih centara na Balkanu. BiH se spominje kao jedna od potencijalnih lokacija, što je izazvalo brojne reakcije i upozorenja. Da li će Balkan postati skladište za migrante? O mogućim posljedicama Maja Marić razgovara s kolegom Amirom Sužnjem i prof. Sandijem Dizdarevićem, stručnjakom za sigurnost. Von Maja Maric.

Kako izgleda 20 godina YouTube-a kroz oči čoveka koji ga poznaje iznutra? U 317. epizodi Pojačala, Ivan Minić ponovo je ugostio kolegu podkastera Aleksandra Aškovića, poznatijeg kao "Kojot". Ašković je jedan od najiskusnijih stručnjaka za YouTube optimizaciju na našim prostorima. Povod razgovora je dvadesetogodišnjica YouTube-a, ali epizoda brzo prerasta u dinamičan, duhovit i izuzetno edukativan dijalog o svim transformacijama koje je YouTube doživeo – kako globalno, tako i lokalno. Aleksandar i Ivan zajedno prolaze kroz razvoj YouTube platforme – od prvog, naizgled banalnog videa iz zoološkog vrta, do današnjih viralnih trendova, shortseva i sofisticiranih algoritama. Kroz Aleksandrovo bogato iskustvo – koje uključuje vođenje kanala Sport Kluba, saradnju sa Evroligom i optimizaciju hiljada videa – slušamo kako se platforma menjala, kako su kreatori učili da je „čitaju“, i kako su niše postale nova norma u sadržajnoj strategiji. Razgovor se osvrće i na domaću YouTube scenu – od pionira kao što su Muđa, SerbianGamesBL i Yasserstain, do festivalskog fenomena Balkan Tube Festa, koji je uveo YouTubere u mainstream. Ašković objašnjava i kako su nastale prve velike saradnje između brendova i kreatora, te kako su donacije, merch i dijaspora promenili način finansiranja sadržaja. Monetizacija na Balkanu, tehničke barijere, izazovi oko kontinuiteta u objavljivanju, kao i opasnost od „sagorevanja“ kreatora – sve to dobija svoj prostor u razgovoru. O čemu smo pričali: - Najava razgovora - Početak razgovora - Youtube kroz godine - Youtube u Srbiji - Youtube monetizacija - Trendovi na Youtube - Potreban svakodnevni upload - Suludi poduhvati za views - Saveti za Youtube uspeh - Ulazak u Youtube - Konsultantski rad Podržite nas na BuyMeACoffee: https://bit.ly/3uSBmoa Pročitajte transkript ove epizode: https://bit.ly/4dazOge Posetite naš sajt i prijavite se na našu mailing listu: http://bit.ly/2LUKSBG Prijavite se na naš YouTube kanal: http://bit.ly/2Rgnu7o Pratite Pojačalo na društvenim mrežama: Facebook: http://bit.ly/2FfwqCR Twitter: http://bit.ly/2CVZoGr Instagram: http://bit.ly/2RzGHjN

Alen Sultanić gost je kod Vladimira Stankovića u 175. epizodi podkasta Biznis Priče

Verniki po papeževem pogrebu množično obiskujejo grob v cerkvi Marije Snežne.Kardinal Parolin na jubileju najstnikov: Pokojni sveti oče vsem namenja svoj objem iz nebes.Cerkev je zdaj pred velikimi izzivi, je za Radio Ognjišče ugotavljal škof Andrej Saje.Trump po včerajšnjem srečanju z Zelenskim Putinu zagrozil s kazenskimi ukrepi.Vreme: Jasno bo z občasno povečano oblačnostjo.V Kopru se pripravljajo na drugi Forum za mir na Balkanu in v Evropi, v njem lahko prepoznamo dragoceno oporoko papeža Frančiška, je prepričan škof Peter Štumpf.Kakšni bodo prvi koraki nove predsednice SLS Tine Bregant?Šport: Etiopijka Assefa na maratonu v Londonu postavila svetovni rekord.

Številni ga poznajo kot Amerikanca, sicer pa je njegovo ime Justus Reid. Je spletni vplivnež iz Južne Dakote v Združenih državah, zdaj že dve leti prebivalec Zagreba.Pri nas je zaslovel, ko je začel objavljati videe yuga, zdaj pa potuje po Balkanu in regijo predstavlja svetu. Justus je 24-letnik, ki je bil šolan doma, delati je začel pri 14 letih. Sprva je odnašal kadavre povoženih živali, potem se je zaposlil v vojski. Na dan ameriške neodvisnosti leta 2023 je tudi sam postal neodvisen in začel živeti tu. Spoznajte Amerikanca še v drugačni luči v Evropi osebno, v kateri odgovarja tudi na vprašanja: čevapčiči ali hamburger, vino ali rakija, balkanska ali ameriška mentaliteta in yugo ali mustang. Justus Reid je bil gost dogodka Dan družbenih omrezij. Zapiski: spletna stran Amerikanac Instagram profil Justusa

Dodatna sredstva za oboroževanje Ukrajine in mirovna pogajanja z Rusijo, ki jih vodi Bela hiša, bodo v ospredju današnjih pogovorov zunanjih ministrov Unije. Na mizi bodo tudi razmere na zahodnem Balkanu in Bližnjem vzhodu. Drugi poudarki oddaje: - Kljub zamrznitvi ameriških carin v mednarodni skupnosti vlada negotovost. Za evropska podjetja, gospodinjstva in banke bo po besedah članice uprave NLB Hedvike Usenik veliko odvisno od obrestnih mer Evropske centralne banke. - Slovenija mora pohiteti z digitalizacijo zdravstva, s katero bodo vse bolnikove podatke združili v enotno bazo. Pristojni se zavedajo prednosti, ta teden bo objavljenih več javnih razpisov. - Graditev drugega tira zaradi finančnih težav turškega podjetja Yapi Merkezi, ki sodeluje v projektu, ne gre po časovnih načrtih. O tem se bo ta teden na obisku v Sloveniji z ministrico Alenko Bratušek pogovarjal njen turški kolega.

Da korupcija ubija, smo od blizu videli na Balkanu. Nazadnje v makedonskih Kočanih, kjer je v požaru med koncertom v klubu brez uporabnega dovoljenja umrlo 59 mladih ljudi. Še prej v Srbiji, kjer se je zrušil nov nadstrešek na železniški postaji v Novem Sadu in pod seboj pokopal 15 ljudi. Zato ni nič narobe, da so ljudje najbolj občutljivi prav na skorumpirano politično oligarhijo, ki ji za nameček niso tuji populistični slepilni manevri in ji to sporočijo tudi na ulicah in trgih. Kajti ta politična združba postaja v svetu prevladujoča. In medtem ko se ti iracionalni gospodarji usode sveta igračkajo s tretjo svetovno vojno na stari celini, ugotavljamo, da so naši rekordni izdatki za orožje – prenizki.

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski se spoprijema z vse večjim pritiskom glede sklenitve dogovora z Združenimi državami o redkih kovinah. Ameriški predsednik Donald Trump je sporočil, da se Kijev nima s čim pogajati, podobno meni njegov svetovalec za nacionalno varnost Mike Waltz. Predsednik Zelenski bo sporazum podpisal, in to bo storil v zelo kratkem času, je napovedal Waltz ter ocenil, da bo sklenitev dogovora koristna za Ukrajino. Nkaj drugih poudarkov oddaje: - Po vsem Balkanu pritisk na trgovske verige zaradi visokih cen; kako ukrepajo vlade? - V ljubljanskem UKC uspešna presaditev srca pri šestmesečniku, ta je dobro okreval - Nocoj odprtje 56-te revije Primorska poje

Četrt leta že trajajo študentski protesti v Srbiji, še vedno se selijo od enega srbskega mesta do drugega. Pravih odgovorov srbskih institucij, ki imajo na vesti tragično zrušitev nadstreška v Novem Sadu, pa od nikoder. Medtem že od novega leta protestirajo tudi Črnogorci, ti policiji očitajo, da slabo skrbi za varnost državljanov. Iz Hrvaške pa se je po vsem Balkanu razširil bojkot trgovin zaradi pohlepa trgovcev in draginje. O vsem tem z dopisnikom iz Beograda Boštjanom Anžinom opoldne na Valu 202.

76 Tog februara 1835. Srbija se budi u duhu revolucije. Dok Evropa i dalje robuje apsolutizmu, Kneževina Srbija donosi ustav koji garantuje prava i slobode kakve mnoge tadašnje države nisu ni sanjale. Narod slavi, knez Miloš zazire, a velike sile – besne. Kako je moguće da jedan mali narod na Balkanu piše pravila koja su previše slobodarska čak i za Zapad? U ovoj epizodi naši istoričari Nikola Đukić i Ivan Drljača, vode nas kroz priču o Sretenjskom ustavu - prvom pokušaju da Srbija postane moderna pravna država. Zašto je bio radikalan za svoje vreme? Kako je zamišljen i ko ga je pisao? I najvažnije - zašto je trajao samo 55 dana? Govorićemo o zakulisnim igrama, strahu velikih sila i viziji jednog naroda koji je želeo da kroči u budućnost, ali se suočio sa surovom realnošću međunarodne politike. Da li su ideali Sretenjskog ustava nestali sa njegovim ukidanjem, ili i dalje žive u našem društvu? Ovo je priča o Srbiji koja je želela više.

Izvještaj Transparency Internationala pokazuje da korupcija raste u Bosni i Hercegovini, kao i Srbiji. Da li su studentski protesti uzdrmali Vučićevu poziciju? Razmirice s Amerikancima nisu pomogle Kurtiju, kaže američki profesor.

U specijalnoj epizodi podcasta snimljenoj u Beogradu, u koprodukciji s platformom podcast.rs, gošće su studentice, predstavnice studentskog pokreta u Beogradu, Ružica Ristivojević sa Odsjeka za kameru Fakulteta dramskih umjetnosti i Vida Radovanov s Fakulteta za tekstil i dizajn. Razgovarali smo o organizaciji njihovih plenuma i blokada na fakultetima, kako se druže, što jedu, gdje spavaju, kako provode svoje vrijeme na fakultetima, šta žele, o kakvoj budućnosti sanjaju, čemu se nadaju, te kako kroje svoju strategiju otpora.

Če nisi samosvoj in se ne moreš braniti, ne moreš zahtevati. Tedaj si drobiž v rokah tistih, ki barantajo o tebi … To se je nam Slovencem v zgodovini večkrat primerilo. Najbolj hudo ob koncu prve svetovne vojne, pa tudi po drugi ni bilo drugače, le obseg izgube je bil manjši. A danes bomo pregledali Rapalsko pogodbo, po kateri je Beograd prodal Primorsko Italiji v zameno, da je Rim priznal na novo nastalo kraljevino na Balkanu (ponovitev).

Na letošnjem Slovenskem knjižnem sejmu je bila država v fokusu Hrvaška in eden izmed številnih gostujočih avtorjev in avtoric iz sosednje države je bil tudi pisatelj Damir Karakaš. Zagotovo gre za enega najbolj nagrajevanih in prevajanih sodobnih hrvaških avtorjev, a hkrati tudi enega redkih, ki v ospredje svojega ustvarjanja tako močno postavljajo hrvaško pokrajino Liko. V kratkih romanih, za katere je značilen pretanjen slog, namreč pogosto tematizira surovost okolja in Ličane v različnih zgodovinskih turbulencah. V slovenščini lahko beremo njegova romana Šumenje gozda in Proslava, ki sta v prevodu Jurija Hudolina izšla pri založbi Beletrina. Na Ljubljanskem filmskem festivalu pa je bil na ogled tudi film, nastal po romanu Proslava režiserja Bruna Ankovića, ki je na puljskem festivalu prejel veliko zlato areno. Z Damirjem Karakašem se je pogovarjal Sašo Puljarević. Bere Igor Velše, ton in montaža Vito Plavčak. Foto: © C.Stadler/Bwag; CC-BY-SA-4.0

Nevesinjska puška, ustanak protiv Osmanskog carstva, označila je početak velike istočne krize i bila katalizator za promene u Bosni i Hercegovini. Ovaj događaj ukazao je na nezadovoljstvo hrišćanskog stanovništva osmanskom vlašću, dok je Berlinski kongres 1878. godine formalno stavio Bosnu i Hercegovinu pod upravu Austrougarske. Iako su ovi događaji različito uticali na muslimansko, pravoslavno i katoličko stanovništvo, zajedno su postavili temelje za artikulaciju bosanskog identiteta u periodu velikih geopolitičkih i društvenih promena. Benjamin Kalaj, zajednički ministar finansija Austrougarske i ključna figura uprave u Bosni i Hercegovini od 1882., imao je presudnu ulogu u oblikovanju ideje bosanske nacije. Kakva je bila uloga bosanskih begova, muslimanskog stanovništva, pravoslavnih i katoličkih zajednica u periodu okupacije i koji su bili njihovi stavovi o bosanskoj naciji? I kako se nacionalna ideja probijala kroz složeni mozaik etničkih i verskih raznolikosti? Ovo je priča o Balkanu i o Bosni - mestu gde su tradicija, modernizacija i nacionalne aspiracije vekovima oblikovale jedan jedinstveni, šarenoliki mozaik. Pridružite nam se u istraživanju jednog od ključnih perioda balkanske istorije i otkrijte kako su identiteti i nacije nastajali na raskršću Istoka i Zapada. Sa vama danas naši istoričari Jovana Milovanović i Nikola Đukić.

Protikorupcijska komisija danes zaslišuje priče v sklopu preiskave domnevnih političnih pritiskov na delo policije. Premier Robert Golob je po zaslišanju dejal, da je podal vsa pojasnila ter, da se bo tudi tokrat izkazalo, da se bodo izjave nekaterih obtožbe izkazale za izmišljene in neresnične. Na drugi strani je o tem, da se je Golob vmešaval v delo policije, po zaslišanju še vedno prepričana nekdanja notranja ministrica Tatjana Bobnar. Druge teme: - Fiskalni svet poziva vlado k razumni porabi, meni namreč, da je srednjeročni finančni načrt države tvegan. Na seji komisije za nadzor javnih financ pa so razpravljali o odločitvi koalicije, da računskemu sodišču in državnemu svetu odvzame del sredstev in jih nameni onkološkemu inštitutu. - Kibernetski napadi, dezinformacije in podobno so bile glavne teme zadnjega dne zasedanja zunanjih ministrov zveze Nato v Bruslju. Slovenija želi prispevati predvsem na območju zahodnega Balkana, ministrica Tanja Fajon bo tako s francoskim kolegom v ponedeljek v Črni gori tudi uradno odprla center za boj zoper kibernetske grožnje na zahodnem Balkanu. - Dosežki slovenskih četrtošolcev na področju matematične in naravoslovne pismenosti so po mednarodni raziskavi slabši kot leta 2015. V naših učnih načrtih za četrti razred manjkajo snovi, ki jih v drugih državah poučujejo. Koordinatorka raziskave Barbara Jepelj Pavešić poudarja tudi to relativno slabe odnose v šolah in ogromno pomoč staršev otrokom, predvsem pri razlagi snovi.

61 O istoriji srpskog naoružanja, od kremenjača, sprednjača i fišeka sa barutom do izgradnje fabrike naoružanja Kraljevine Srbije u Kragujevcu, najveće na Balkanu, i posedovanja modernijeg naoružanja od Turske, Bugarske i Austrougarske monarhije, istoričar Nikola Đukić razgovara sa gostom Branislavom V. Stankovićem, vojnim istoričarem i piscem, autorom monografije "Srpska puška". Za vas koji lajkujete i komentarišete ovu epizodu je naš gost pripremio i poklon - knjigu - učestvujte i uživajte.

Izraelska vojska je po včerajšnjih nočnih napadih na Iran, kjer je - kot je razvidno iz satelitskih posnetkov - zadela objekte za pripravo trdega goriva za balistične rakete, nadaljevala obstreljevanje Libanona in Gaze. Samo v Bejt Lahiji na severu enklave je ubila najmanj 45 ljudi. Posebna poročevalka Združenih narodov za zasedena palestinska ozemlja Francesca Albanese je opozorila, da v Gazi spremljamo genocid. Druge teme: - Predsednica Evropske komisije Ursula von der Leyen sklenila turnejo po zahodnem Balkanu. - Na gruzijskih parlamentarnih volitvah zmagala vladajoča proruska stranka. - Pobuda za večjo pridelavo krompirja na Goriškem.

Kristina Brajović Car je profesor psihologije i psihoterapeut. _______________________________________________________________________________________________ _ Sponzori ⚡️ Crux suplementi: Ja koristim Ashwagandu pred svako snimanje podkasta ili pred neku meni lično važnu aktivnost koja zahteva moj fokus i energiju. Pružite prirodnu snagu svom umu i telu:

Raznovrstno in pisano balkansko mitološko bogastvo je skupaj z drugimi bogatimi slovanskimi mitološkimi zakladi – razen v svetu prevladujoče izvrstne ruske teorije mita in pravljic – premalo obravnavano, meni dr.Svetlana Slapšak. Božanstva Balkana so namreč prav tako vplivala na oblikovanje zahodnih mitoloških figur, koz zahodne mitologije nanje. Med drugim sta z Noahom Charneyem nedavno izdala knjigo za mednarodno bralstvo The Slavic Myths, o neznanih mitih in legendah slovanskega sveta. Tokrat se, kot je bilo mogoče uganiti, posvečamo predvsem Balkanu, kjer je pravo bogastvo kultov in magije, ritualov, demonskih in čudežnih bitji vseh vrst, tu se klatijo in potikajo vampiri, ajdi, pritlikavci in čarobne živali ...

Jasmin Ligata je jedan od najprepoznatljivijih komentatorskih glasova na Balkanu. Radio je kao komentator and sportski reporter vise od 20 godina ali je nedavno postao hit na drustvenim mrezama zbog svog rada kao futsal komentaor za GFC Sarajevo. Njegove video snimke dele i pregledaju milioni gledalaca sirom sveta. Sto je jos vaznije, Jasmin je ukljucen u mnoge humanitarne akcije i veruje da je njegova najveca svrha i sreca u zivotu da pomaze drugim ljudime. Danas sam bio u prilici da upoznam pravog Jasmina, da cujem o njegovim razmisljanjima i stremljenjima da bude sto bolji covek. Pricali smo o nekim od njegovih najpoznatijih viralnih klipova, njegovom humanitarnom radu i duhovitim angdotama iz njegovog dugogodisnjeg prijateljstava sa Edinom Dzekom. ---------------------------------------- Jasminov Humanitarni rad: https://pomoziba.org/--------- ------------------------------ 0:00 Uvod4:40 početak Jasminove karijere6:30 kako se jasmina priprema da bude komentar futsalac 11:40 Jasminov rekord u historiji13:55 ljubav za futsalu i futbal19:10 karijera u komediji23:20 komentarisanje priča25:30 Fustal u Bosni 29:50 drugi ljudi koji koriste vaše klipove38:00 kako još više proširiti content41:00 Sta sada Jasmin radi 43:00 ljubav prema humanitarnom radu52:00 priče o Džeku

49 - Stefan Uroš I Nemanjić, Uroš Veliki, srednjevekovni kralj Srbije, bio je vladar koji je znao da spoji mač i mudrost. Pod njegovim vođstvom Srbija je procvetala ekonomski i kulturno, postajući sve važnija sila na Balkanu. Bio je sin kralja Stefana Prvovenčanog i unuk velikog župana Stefana Nemanje. O velikom srpskom srednjevekovnom vladaru danas razgovaraju istoričari Ivan Drljača i Nikola Đukić

U poslednjoj epizodi Radar Foruma u kojoj je izazivač bio advokat Sead Spahović, gost je bio Vukašin Milićević, bivši profesor sa Bogoslovije. Njih dvojica razgovarali su o ulozi i uticaju religije na društvene i političke odnose na Balkanu. Spahović je na početku želeo da razjasni da li je pomirenje u regionu moguće bez praštanja, a praštanje bez kajanja? “Pravo pomirenje nije moguće bez pokajanja i spremnosti da se oprosti, a opet, pokajanje i praštanje nisu mogući bez spremnosti da se prihvati odgovornost. Ako posmatramo i hrišćansku tradiciju, i tradicije koje njoj prethode, jevrejske i helenske, u stvari je reč o jednom veoma aktivnom stanju duha. Metanoja je zapravo promena načina mišljenja koja treba da dovede do konkretne promene u postupcima. Dakle, nema nikakvog pokajanja i praštanja bez konkretnih dela. Simbolički činovi i aktovi jesu važni, ali oni apsolutno postaju isprazni ukoliko to ne dovodi do promene u načinu postupanja”, kaže Milićević. Govoreći o paradoksalnim situacijama gde kriminalci nose krstove oko vrata ili “trče u džamiju pet puta”, Milićević kaže da se zapravo radi o maskiranju stvarnog karaktera pozivanjem na religijski autoritet. On je kritikovao i SPC navodeći da se ona danas “nažalost sistematski brendira pozivajući se na sporno nasleđe”. “To je nešto čega se zapravo treba stideti. Imate kanonizaciju vladike Irineja Ćirića bačkog zajedno sa mučenicima iz Novosadske racije. Za vreme te iste racije, taj vladika Irinej, koji jeste bio značajna ličnost pre rata po mnogo čemu, on jeste spasavao neke ljude… Ali on jeste bio praktično Horitjev intimus. On za to vreme dok oni bacaju Srbe pod led, poziva narod da ostanu verni tim mađarskim vlastima i da ne podležu provokacijama kojima ti banditi hoće da se bore protiv okupacije i šire, misleći na komuniste. I to izjednačavanje je veoma sporno”, ističe Milićević. Sagovornici su se složili da se ovde promenio osnov na temelju kojeg je moguće artikulisati političku moć. “To nisu više one univerzalne priče, već ovde sada imate polufeudalne elite i jedini način da zadrže moć, koja je i ekonomska i politička, jeste to da podižu tenzije”.

Izmenjava zapornikov med Rusijo in Zahodom je sprožila kar nekaj vprašanj; kdo so izmenjani posamezniki in zakaj so bili izbrani, kako so potekali dogovori in kaj zapornike čaka po povratku v domovino. Tako Washington kot Moskva sta že podala nekaj pojasnil. Kot je povedal medijski predstavnik Kremlja Dmitri Peskov so ključni dogovori potekali med ameriško obveščevalno službo CIA in rusko FSB. Popoldne naj bi vlogo Slovenije predstavili tudi pristojni pri nas. Drugi poudarki: - Biden: Atentat na Hanijo ne bo pripomogel mirovnim pogajanjem v Gazi. - Pristojni na področju naravnih nesreč napovedujejo nov sistemski zakon. - V Dalmaciji se gasilci še vedno borijo z ognjem, požari tudi drugod po Balkanu.

Andrija Dabanović je scenarista, standup komičar i redovno nastupa u klubovima i teatrima na Balkanu i u Evropi. Kroz svoj rad je uspeo da preobrazi najteže životne nevolje i trenutke u šalu i važne poruke. _______________________________________________________________________________________________

Jubilarno 150. izdanje Njuz Podkasta snimili smo u Aranđelovcu na poziv naših prijatelja iz Kavana Bara. Ove nedelje pričali smo o haosu. Šta se dešava sa Brankom Kockicom i koja je njegova tajna veza sa Aleksandrom Šapićem, kako jedna kamiondžijka može da nađe posao u Ministarstvu inostranih poslova i zašto je litijum budućnost Srbije? Otkrivamo kako je Milan Tarot postao zvezda Evropskog prvenstva u fudbalu, te zašto je Srbija energetski tigar na Balkanu. Spomenuli smo i Feđu Štukana, a više o darivanju njegovih knjiga na našem Instagram profilu.

Povprečen Slovenec ve o sodobni Romuniji približno toliko kot povprečen Romun o moderni Sloveniji: tako rekoč ničesar. Diktator Ceausescu, grof Drakula, slikovita Transilvanija in avtomobilsko podjetje Dacia so ponavadi edine asociacije na to dinamično državo, ki leži med Črnim morjem in Karpati na Balkanu. Od leta 2007 je članica Evropske unije in od takrat tudi eno najhitreje rastočih gospodarstev v njej, zato niti ni čudno, da so Romuni med najbolj naklonjenimi evropskim integracijam izmed vseh Evropejcev. Kakšno je ozračje v državi v supervolilnem letu, ko bodo imeli v Romuniji ne le evropske in hkrati lokalne, ampak do konca leta še predsedniške in parlamentarne volitve? Vsebina je del projekta I know EU/ Tu EU 2024, ki ga sofinancira Evropska unija.  

Ko se bliža poletje, je treba okrepiti shizofreni odnos Slovencev do sosedov Hrvatov. Gre namreč za to, da večina Slovencev dopustuje na hrvaški obali, mnogi od njih v svojih lastnih objektih, po drugi strani pa negujemo hrvaško-slovenski spor okoli meje. Na tihem smo upali, da je mejni spor z vstopom Hrvaške v Schengenski sporazum razrešen, ampak so migranti in ribolovna območja zadevo podaljšali v nedefinirano prihodnost.Kako torej stojimo pred letošnjo sezono? Evropsko sodišče za človekove pravice je pred kratkim zavrnilo pritožbo slovenskih ribičev, ki so tožili Hrvaško zaradi izdajanja kazni zaradi ribolova v Piranskem zalivu. Zgodba ima dolgo brado, sega pa v dvajseta leta prejšnjega stoletja, ko je največji sin obeh narodov vzkliknil: "Ne priznajem ovaj sud!" Odtistihmal se je na teh prostorih razvila častivredna navada, da se sodišča in njih odločitve priznavajo samo takrat, ko ti to ustreza. To je en vidik, ki bi ga lahko uvrstili med narodopisne značilnosti obeh narodov. Potem pa je tu še dnevnopolitični vidik. Šlamastike se je na belem konju pred leti lotil razreševati sam Borut Pahor. Končalo se je s "kakšen fantastičen dan" in zgodovina je pokazala, da je bil res, ampak za Jadranko, ne pa za Boruta. Zadeva je namreč ta, da je piranski ribič za medije resignirano izjavil, da niso od tokratne evropske sodbe pričakovali nič pozitivnega. Ker da sodišča tako ali tako vedno razsodijo v korist Hrvatov. Tako da mora hladen racionalni um, neobremenjen z raznimi nacionalističnimi nahrbtniki, vzeti v obzir možnost, da imajo Hrvati prav. V vsem tem sporu namreč. Da se Slovenci motimo in da je absolutno pravična rešitev tista, ki mejno črto riše po sredini zaliva. Ker če vse mogoče institucije že tako dolgo odbijajo naše argumente, bi nam lahko počasi prišlo v zavest, da so ti neutemeljeni. Ker vsa tridesetletna saga počasi prehaja v absurd. Hrvaški policisti so namreč izumili nov šport; ob pisanju kazni za parkiranje na gmajnah, v gozdičkih in ob poljskih poteh so zdaj pogruntali nov način polnjenja malo državnega, malo pa družinskih proračunov … Z marljivim pisarniškim delom so slovenskim ribičem po nekaterih ocenah napisali za 3,4 milijona evrov glob. Slovensko morsko gospodarstvo je vredno sicer 910 milijonov evrov, v njem pa je zaposlenih komaj 242 oseb; tako da bi si panoga lahko privoščila redno kršenje meje in lovljenje celo na Kornatih ter posledično  redno plačevanje glob, ampak kot vedno v meddržavnih sporih gre za princip. Zdaj ko smo obdelali zgodovinske in etnološke ter malo tudi pravne vidike mejnega spora, kar tako ali tako počne devetdeset odstotkov slovenskih medijev, se moramo podati na izmuzljivo področje ihtiologije, kot se učeno reče znanosti o ribah. Dejstvo je namreč, da je ribam vseeno, kje so ulovljene. In da ribe, razen gojenih brancinov in orad, nimajo nobenega zavedanja ne o ribolovnih območjih ne o šengenski meji. Dejstvo je tudi, da v mejnem sporu nista žrtvi Slovenija ali Hrvaška, temveč so vedno ribe. Mejni spor o ribištvu v najgrozljivejši luči prikazuje homocentrični odnos do narave. Namesto, da bi se pravniki, vladi in ribiči obeh držav trudili, kako zaščititi brezmejni akvatorij Jadranskega morja, kako gospodariti z morskimi organizmi čim bolj sonaravno, smo ga spremenili v anarhokapitalistični poligon, kjer vsak ropa, kolikor je le mogoče. Ampak tu se današnje rahlo nestrpno predavanje še ne konča. Zadnje tedne sledimo pravemu napadu hrvaških prehrambnih podjetij, ki prevzemajo slovenska prehrambna podjetja. Celo nacionalistični element v slovenski družbi raje prešteva migrante na mejah, kot da bi dvignil obrv, a dejstvo je, da pomemben del slovenske prehranske suverenosti z lastništvom tretje države kopni. In če smo skrajno sodobni ter priznavamo združeno Evropo kot mesto prostega pretoka kapitala in s tem legitimnost hrvaških nakupov, si moramo zastaviti vsaj eno vprašanje … Večina Slovencev pozna Hrvaško, hrvaško jadransko obalo in mogoče še Zagreb. Ampak če popotnika zanese v druge, da ne zapišemo večinske dele Hrvaške, vidi opustelo državo. Z vedenjem o blagostanju recimo Slavonije, Podravine in Posavine izpred nekaj desetletij, danes tudi v mesecih žetve začuden popotnik zre na prazna, zapuščena polja, na kilometre panonskih vasi brez enega samega prebivalca, na okostenele konstrukcije socialističnih prehrambnih gigantov. Ni treba biti gospodarski analitik, da popotnik uvidi, kako je nekoč žitnica cele države opustela, da ne zapišemo, da je neobstoječa. In zdaj to neobstoječe gospodarstvo kupuje paradne konje slovenske živilske industrije … Kot je kapital iz neobstoječe, praktično nedelujoče in na pol kriminalne države Srbije kupil Fructal in zida hotele po prestolnici. Ne gre za nacionalistične izpade in šovinizem do nekdanjih bratov v skupni državi. Gre samo za preprost očesni test, med katerim nekoliko bolj kritični opazovalec zazna boleče neskladje med realnim stanjem družbe in bančnim računom posameznikov – kar pa tisoče Slovencev, ki na Balkanu čez poletje testirajo "lozo", čevape in cene točenega, seveda ne zanima. Mogoče pa nam odgovore o naštetih vprašanjih prinese na pladnju bivši predsednik Borut Pahor, ki se ponuja za mirotvorca med balkanskimi plemeni. Ne dvomimo, da mu bo v Bosni uspelo med Bošnjaki in Srbi vzpostaviti fantastičen mir, ampak posledično bo pa avtoprevoznik iz Banja Luke kupil Blejski otok.

U ovoj epizodi smo razgovarali o ekstremnoj klimi, o ekstremnim klimatskim događajima, o ekstremnim vremenskim događajima, i tome kako ih istražuju istraživači sa Instituta za meteorologiju na Fizičkom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Gosti su istraživači sa projekta EXTREMES: Irida Lazić, Milica Tošić i Darko Savić. Pričali smo o tome kako se istražuju klimatski trendovi, kako se definiše normalna, kako ekstremna klima, šta su razlike između klime i vremena, koji su tipični događaji koji se posmatraju kao ekstremni u meteorologiji, kako se prikupljaju i analiziraju podaci, kako gledamo istorijske podatke, kako trenutne, na koji način nam klimatski modeli i simulacije pomažu da razumemo ekstremne događaje u klimatologiji i meteorologiji, kako mašinsko učenje može da doprinese boljem razumevanju ovih problema, a sve to kroz konkretne primere -- veliku kišu i poplave u Dubaiju, nedostatak snega na Kopaoniku, suše na Balkanu, hladne zime iz 2012. godine, superćelijske oluje iz 2023. godine, i mnogih drugih... Pričali smo i o tome na koji način su istraživanja klimatskih ekstrema bitna za društvo i koliko je važno interdisciplinarno sagledavati ove probleme i kroz ekonomiju, poljoprivredu, turizam, itd... Usput, sve vreme smo zapravo referisali na rezultate i ciljeve projekta EXTREMES, o nekim od aktivnosti koje su organizovali, poput Klimatskog piknika, mentorskog programa u oblasti istraživanja klimatskih promena, itd. O svemu tome više možete čitati i pronaći na njihovom sajtu, na linku https://extremes.in.rs.Support the Show.Više o Radio Galaksiji, kao i mnoge druge sadržaje, možete naći na našem sajtu: https://radiogalaksija.rs. A ako volite ovo što radimo i želite da pomognete, potražite više informacija o tome kako to možete da uradite nalazi se ovde.

U drugom delu razgovora za Radio karantin, španski balkanolog Miguel Roan govori o manjku optimizma na Balkanu i šansama regiona da jednom zaista stane na noge.

Miguel Roan je bio Madridjanin i Beogradjanin, a sada živi u Kragujevcu. On je balkanolog i autor više knjiga o Balkanu, a osim politike, odličan je poznavalac i balkanske kulture. Miguel je neko od koga svi mi rodjeni Balkanci možemo dosta toga da naučimo o našem brdovitom Balkanu.

Nova epizoda nesalomivog podkasta "Dobar loš zao" je stigla u vaše domove! Nenad Kulačin i Marko Vidojković su u prvom delu emisije sa umerenom dozom podsmeha pozdravili Guzonjinu najavu beogradskih izbora za drugi juni, svim srcem podržali inicijativu opozicije i ProGlas-a da se dođe do iole normalnih izbornih uslova, utvrdili da ne moraš da koristiš Skaj da bi se našao u Skaj prepiskama, a zapitali su se i ko to kompromitujućim fotkama pokušava da smesti budućem visokom državnom funkcioneru Marku Đuriću. Gošća je urednica "IN Medija", nezavisnog inđijskog portala i žrtva višegodišnjeg režimskog nasilja, Verica Marinčić. Verica je ispričala do detalja kako je Inđija od simbola demokratije postala simbol naprednjačkog terora, naširoko opisala kako nju, ali i političke neistomišljenke šikanira lokalna vlast, a iznela je i svoje viđenje o predstojećim izborima. U Magarećem kutku čeka vas neuobičajeno skandiranje na stadionu "Rajko Mitić". DLZ, jedini podkast na Balkanu pod zaštitom Međunarodnog PEN centra.

Miloš Vasić je preduzetnik i stručnjak za online prodaju i dropshiping iz Blaca. Jedan je od 100 najuticajnjih Spotify partnera na svetu. _______________________________________________________________________________________________

Nova epizoda podcasta Snaga uma je pred vama i donosi važan razgovor o narcisoidnom poremećaju sa psihološkinjom Danijelom Ostojić, koja pored dugogodišnjeg iskustva u kliničkom radu ima i bogato iskustvo u forenzičkoj psihologiji, u radu sa počiniocima teških krivičnih dela. Kako nastaje "psihopatija"? Kako se razvija kod dece. kako se (ne) uočava u detinjstvu, a kako se manifestuje kod odraslih ljudi? Kako takozvani "odgoj dece na Balkanu" podstiče emocionalnu nedostupnost, kao i nezdrav odnos prema razumevanju sopstvenih granice? Šta bi nove generacije trebalo da urade kako bi naredne generacije umele zdravije da se nose sa svojim emocijama? Ovo su važne teme o kojima u današnjem vremenu treba da budemo informisani svi.

Kibernetski napad na skupino Holding Slovenske elektrarne, v katerem so napadalci zaklenili številne datoteke, ni klasičen izsiljevalski napad, meni strokovnjak za varnostna vprašanja Janez Stušek. Glede na to, da je napad trajal dlje časa, preden so ga odkrili, pa Stušek opozarja, da najverjetneje ni omejen le na HSE. Skrb vzbujajoče je tudi, da so nekateri uporabniški računi dostopni za nakup na temnem spletu. Drugi poudarki: - Iz Gaze poročajo o kršitvah prekinitve spopadov. - Svet Evrope svari pred škodljivo retoriko na Balkanu. - Trajnostni razvoj Slovenije ovira tudi slab javni promet.

Prebivalci vojnega območja na Bližnjem vzhodu so vendarle dočakali začasni dogovor o prenehanju spopadov. Kako dolgo bo vzdržal in kakšno olajšanje bo sploh prinesel? Na stabilnost upajo tudi na Balkanu, kjer je v iztekajočem se tednu sporočilo nujne stabilnosti širil generalni sekretar zveze NATO Jens Stoltenberg. Povsem doma pa so zaskrbljeni pogledi uprti v finančne dokumente. Zakon o obnovi je že dobil potrditev, zakon o izvrševanju proračunov pa še ne - tudi zaradi do zdaj neverjetnega razloga - domnevne okvare glasovalnih naprav. Če poslanke in poslanci s svojim ravnanjem žanjejo začudenje, pa so na drugi strani navdušenje želi slovenski športniki. Nogometna pravljica je namreč po 13 letih spet živa. Tudi o tem v kritičnem pregledu tedna z voditeljico Natašo Mulec.

Nova epizoda podcasta Snaga uma donosi razgovor sa psihološkinjom Anom Perović o svemu što nismo znali o posttraumatskom stresnom poremećaju, kao i posttraumatskom rastu. Vreme odmora je i vreme da zastanemo, ali i da oslušnemo sebe, da se osvrnemo na ono što nas "žulja" čak i kad spolja deluje da je sve u redu. O posttraumatskom sindromu se na Balkanu najčešće govori samo kada je reč o najtežim oblicima, posledicama akutnih i teških trauma, poput ratnih trauma, saobraćajnih nesreća, preživljanih napada ili prirodnih katastrofa. "Činjenica je da i te kako možemo prolaziti kroz posttraumatski proces nakon kolektivnih trauma, poput masovnih pucnjava, ekonomske krize, ratnog stanja u društvu... Takođe, stanja duge neizvesnosti i stresa, poput mobinga i loših partnerskih ili porodičnih odnosa takođe mogu uzrokovati jedan vid podsttraumatskog stresnog poremećaja, koji se neće istazivati tako jasno, ali će i te kako uticati na kvalitet našeg života, zbog čega je važno da sve te elemente svojih emocija osvestimo, kao što je važno da kao društvo radimo na prepoznavanju i prevazilaženju kolektivnih trauma", objasnila je psihološkinja Ana Perović.

Vuk Vukašinović je kondicioni trener, diplomirani ekonomista, doktorant na menadžmentu u sportu, osnivač nekoliko biznisa i jedan od najuticajnijih trenera na Balkanu. _______________________________________________________________________________________________

Nova epizoda nam donosi razgovor sa Bojanom Nikolić-Petričković @balkancultureheritage @BojanaNikolicBCH i nema boljeg trenutka da on ugleda svetlost dana od 8og marta i dana kada slavimo slobodu koju svi dobiju kada jedan deo populacije dopusti sebi da se zauzme za svoje devojačke snove i ideale. Sedeti sa Bojanom i svedočiti neprikosnovenu snagu njenog duha je i za mene bila inspiracija da ne odustajem od sebe i svih velikih i malih snova i ideala. Velika mi je čast što je sa mnom. podelila svoju priču i što smo se dotakle tema slobode, vere, ljubavi, muzike, obrazovanja, dece, žena i još mnogih. Nadam se da će i vama ona biti inspiracija da nastavite da osvajate svoje kutke slobode. Bojana Nikolić rođena je 1984 u Beogradu, završila je master i pohađa doktorske studije Katedre za etnomuzikologiju na Fakultetu muzičke umetnosti. Diplomirala je na odseku za srpsko tradicionalno pevanje i sviranje u S.M.Š. ''Mokranjac'' u Beogradu. Glavni pravac njenog istaživanja su vokalni stilovi i tehnike pevanja Balkana. Važan deo njenog rada čine terenska istraživanja koja je realizovala na prostorima Srbije, Bosne i Hercegovine i Crne Gore. Održala je više stručnih etnomuzikoloških predavanja i radionica u zemlji i inostranstvu, u kojima je predstavljala srpsko tradicionalno pevanje iz različitih oblasti bivše Jugoslavije. Bila je član žirija na takmičenjima grupa pevača i svirača. U saradnji sa ton-majstorem Zoranom Jerkovićem, aktivno radi na digitalizaciji etnomuzikološke građe. Od svoje četrnaeste godine profesionalno se bavi pevanjem. Sarađivala je sa narodnim orkestarom Radio televizije Srbije pod upravom Ljubiše Pavkovića i Vlade Panovića, grupama Sanja Ilić i ''Balkanika'', ''Hazari'', ''Biber'', ''Carski drum'', Teodosi Spasovim /Theodosii Spassov/, Vlatkom Stefanovski, Poja Beom /Palia Bea/ i brojnim drugim muzičarima i grupama koje interpretiraju muziku Balkana. U oktobru 2010. godine Bojana je osnovala Agenciju za muzičku delatnost, edukaciju i izdavaštvo ''Balkan Culture Heritage'' (Balkansko kulturno nasleđe), sa željom da aktivnim radom pospeši i unapredi kulturnu scenu u Srbiji, u cilju promovisanja i očuvanja nematerijalne kulturne baštine Srba i drugih naroda na Balkanu. 2011. godine pokrenula je ''Školu srpskog i balkanskog tradicionalnog pevanja'', koja je prva tog tipa u regionu. Bojana objedinjuje etnomuzikološko naučno i praktično znanje, i predaje stilove i tehnike pevanja sa prostora Balkana. Više informacija o njoj možete naći na http://www.balkanch.com i https://www.instagram.com/bojana.bch/ Linkovi ka videima iz podkasta:    • Bojana Nikolić i ...     • Bojana Nikolić i ...   Za sve linkove ka ovom podkastu: Linktr.ee: https://linktr.ee/being_and_doing Jednokratne donacije kanalu: ⁠ https://paypal.me/beinganddoing Ovaj podkast predstavlja lične stavove i mišljenja mojih gostiju i mene. Sadržaj ovde ne treba shvatiti kao medicinski ili psihološki savet. Sadržaj je namenjen u informativne svrhe, a kako je svaka osoba jedinstvena, konsultujte odgovarajućeg stručnjaka za sva konkretna pitanja koja imate. S'ljubavlju, Aleks

U epizodi bez gosta (Marinika Tepić je tri minuta pred snimanje javila da ima zakazan fajt u skupštini) Nenad Kulačin i Marko Vidojković, koji je ovog puta svratio u studio, razgovarali su i razgovarali i razgovarali, ali izginule u prošlonedeljnim zločinima nisu uspeli da vrate, niti bilo koga da uteše. Doduše locirali su glavnog krivca i tako pomogli vama koji lutate u tom smislu. Glavnog krivca, ali za neke druge stvari locirao je i Njujork Tajms. U Magarećem kutku moći ćete da čujete Čaleta kako izgleda kada njen sistem ne zakaže. DLZ, jedini podkast na Balkanu pod zaštitom Međunarodnog PEN centra.

U ovoj epizodi se vraćamo desetinama miliona godina u prošlost područja na kom živimo i razgovaramo o okeanu/moru koje je postojalo na centralnom Balkanu, a koje savremeni geolozi zovu Neo-Tetis. Razgovaramo sa dr Anom Mladenović sa Rudarsko-geološkog fakulteta u Beogradu, našom strukturnom geološkinjom i geofizičarkom i jednom od članova tima projekta Recon Tethys, koji se bavi istraživanjima zatvaranja (povlačenja) ovog drevnog okeana iz perioda Mezozoika. Pričali smo o geološkoj istoriji Balkana, o kontinentima i okeanima u periodu od pre par stotina miliona godina, o geotektonici ovih područja i zatvaranju okeana čiji jedan relikt poznajemo i kao Panonsko more.Razgovarali smo o tome šta se dešava kada se sudaraju dve tektonske ploče i kada kao posledica toga dolazi do zatvaranja okeana, o tome na koji način se geolozi bave ovim problemima i šta nam o svemu tome i na koji način mogu reći magmatizam, sedimentologija, ali i terenski rad u pećinama. Takođe, pričali smo i o modelima koje geofizičari razvijaju kako bi objasnili geološku istoriju i povezali današnju geologiju ovog područja sa onim što vidimo u stenama i drugim empirijskim istraživanjima.Naveli smo neke od lokaliteta i specifičnih "tragova" Neo-Tetisa na Balkanu i pokušali da približimo šta geolozi tačno rade kada su na terenskim istraživanjima, šta traže, kako to mere i na koji način su ti podaci važni za teorijska istraživanja i modelovanje geološke istorije. Posebno smo se osvrnuli na to kako su speleologija i geomorfologija vezane jedna za drugu kada su upravo teme istraživanja zatvaranja okeana u pitanju. A tu su, naravno, i nezaobilazne teme seizmotektonike, pa smo na kraju pričali i o tome zašto je važno da razumemo okean koji je nakada ovde nastajao da bismo imali bolju predstavu o današnjim rasedima i seizmičkoj aktivnosti ovih područja. Poslušajte i prethodne epizode Radio Galaksije koje su vezane za ovu temu: RG #119: Zemljotresi na Balkanu (dr Ana Mladenović)RG #175: Geofizika okeanskog dna (dr Milena Marjanović)RG #133: Vulkanizam (prof. dr Vladica Cvetković)RG #81: Tektonika ploča (dr Milan M. Ćirković)RG #20: Istorijat Zemlje i geonauka (dr Milan M. Ćirković)Support the show

Draga publiko, nova epizoda vašeg omiljenog podkasta "Dobar loš zao" uleće u vaše mobilne telefone, tablete i kompjutere! U prvom delu emisije Nenad Kulačin (u studiju) i Marko Vidojković (jeo borovnice iz Nepala) pokušali su da rastumače šta se nalazi u glavi najjadnijeg srpskog političkog stratega još od Dimitrija Ljotića, da li je vojna vežba Granit Džaka bila upozorenje unutrašnjem neprijatelju, zašto je švedski ministar spoljnih poslova odmah posle Beograda zapalio u Crnu Goru na oporavak, kao i da li je lupetanje o rušenju u Hercegovačkoj zapravo očajnički drugomajski spin. Gost, u danima kada Kosovo klizi u Savet Evrope, a sever Kosova u ruke albanskih stranaka - lider Narodne stranke Vuk Jeremić. Vodila se polemika oko toga da li je Kosovo moguće spasiti, kad se ima u vidu šta se zbivalo 1999, da li je Vučić prihvatio ceo ili samo deo fancusko-nemačkog plana, a Vuk je izneo argumente zbog kojih treba podržati referendum o pomenutom planu, a ne tiču se samo Kosova, već i rušenja Vučićevog režima. U Magarećem kutku moći ćete da se čudite kako postoji biće kao što je Milenko Jovanov. DLZ, jedini podkast na Balkanu, a možda i šire, pod zaštitom Međunarodnog PEN centra!

Još jedna sreda, a u njoj još jedna epizoda neuništivog podkasta "Dobar loš zao"! U prvom delu emisije, Nenad Kulačin i Marko Vidojković bavili su se posetom ProlupAne, ProlupAleka i "Marka Đurića" Raškoj, Dodikovim pucanjem iz prazne vazdušne puške te Vučićevim hvalisanjem u vezi sa srpskim izvozom smrti, putem namenske industrije i sumnjivih trgovaca oružjem. Gost je bivši predsednik DS, a sadašnji politički penzioner, Bojan Pajtić, pre svega zato što je sa autorima DLZ podelio mesto u huškačkom spotu TV Pink. Pajtić smatra da se u spotu našao jer je javno govorio o tome kako je Vučić plakao tokom njihovog telefonskog razgovora, 2003. Osim toga, bivši predsednik Izvršnog veća AP Vojvodina se osvrnuo na situaciju na Kosovu, u opoziciji, ali i u režimu, koji je okarakterisao kao mafijašku organizaciju. Ah, da, čućete i Bojanovu ekskluzivnu prognozu rezultata plejofa u NBA i Evrologi. U "Magarećem kutku" moći ćete čak dvaput da uživate u nastupima Aleksandra Šapića. DLZ, jedini podkast na Balkanu pod zaštitom Međunarodnog PEN centra, istovremeno na našem portalu i YouTube!

Najnovije izdanje podkasta "Dobar loš zao" stiže dan posle godišnjice ubistva Slavka Ćuruvije, četiri dana nakon godišnjice ubistva Dade Vujasinović i u nedelji u kojoj se propagandno krilo režima, na čelu sa Pinkom, Informerom, Anom Brnabić i Aleksandrom Vučićem (slobodno promenite redosled) obrušilo svom silinom na slobodne novinare u Srbiji. Nenad Kulačin i Marko Vidojković proveli su prvi deo emisije u pokušajima da urazme Čaleta, koja se definitivno pretvorila u čaleta nasilnika, svakodnevno se iživljavajući na novinarima, imali su podeljena mišljenja o tome koliko treba imati rszumevanja za robijanje DJV, a Nenad je čak predsedniku "spevao stih"... Gost, lider stranke SRCE, general Dragan Ponoš, jedan od "junaka" Pinkovog spota o kome govore sve međunarodne organizacije za zaštitu slobode govora. Autori su sa generalom razgovarali o ukrupnjavanju opozicije, strategiji za predstojeće izbore, na kojim god nivoima da budu raspisani, bilo je i reči o francusko-nemačkom sporazumu, kao i o tome čiji je uticaj u Srbiji jači - iz Rusije ili sa zapada. U Magarećem kutku moći ćete da se podsetite u kojoj se meri gradonačelnik Šapić ne snalazi u odnosima sa drugim ljudskim bićima. DLZ, jedini podkast na Balkanu pod zaštitom Međunarodnog PEN centra, istovremeno na našem portalu i YouTube!

Jubilarno 251. izdanje šalala podkasta "Dobar loš zao", čiji su autori Nenad Kulačin i Marko Vidojković kolekcionari uvreda i pretnji režimski nahuškane nacionalističke stoke, je pred vama! U prvom delu emisije, domaćini su se bavili Jakovom (Milatovićem), Milom (Đukanovićem), Crnom Gorom (i njenom mračnom / svijetlom budućnošću) te Markom (Janketićem) i njegovim road rageom prema tastatura ratnicima, snimljenom na zadnjem sedištu jednog auta. Gost, profesor na Filozofskom fakultetu u Beogradu, Crnogorac porijeklom, Ognjen Radonjić! Ognjen je obrazložio kako je znao i umeo zašto je pobeda Jakova Milatovića na predsedničkim izborima u Montenegru dobra, a probao je da odagna crne misli autora o umešanosti Aleksandra Vučića i njegove družine u politička dešavanja kod komšija. Ovo je emisiju neizbežno dovelo do pitanja, a šta se to dešava kod nas i šta treba da se desi, da bi se nešto desilo, odnosno promenilo. U Magarećem kutku čućete nove tenorske visine Sime Spasića. DLZ, jedini podkast na Balkanu pod zaštitom Međunarodnog PEN centra, istovremeno na našem portalu i YouTube!

V Evropi so po izbruhu vojne v Ukrajini znova bolj pozorni tudi na napetosti na Balkanu. Kot je slišati iz Bruslja, je včerajšnje srečanje srbskega predsednika in kosovskega premierja prineslo pozitiven rezultat. Visoki predstavnik Unije za zunanjo politiko Josep Borrell je poudaril, da sta izrazila pripravljenost za uresničitev dogovora za normalizacijo odnosov med državama. Kot je dodal, bodo za to še potrebna pogajanja. Še nekaj drugih poudarkov oddaje: - Ukrajinski predsednik Zelenski po šestmesečnem ruskem obleganju Bahmuta priznava, da so razmere vse težje - Vplivni Avstrijci pozivajo vlado, naj premisli, ali je nevtralnost države v novih varnostnih razmerah še sprejemljiva - Nordijsko svetovno prvenstvo v Planici se nadaljuje s tekmo tekačic na 10 kilometrov v prosti tehniki; zvečer kvalifikacije skakalk

Dugo životinjski i biljni ostaci na arheološkim lokalitetima i u arheološkim istraživanjima nisu dobijali adekvatnu pažnju i nije se dovoljno shvatala vrednost koju imaju u jednoj celovitoj perspektivi koju daje arheologija kada se bavi životom u prošlosti. U ovoj epizodi smo pričali o mnogim zanimljivostima bioarheologije, a posebno arheozoologije i arheobotanike, odnosno arheologije životinja i biljaka u kontekstu istraživanja prošlosti ljudi i odnosa ljudi sa životinjama, biljkama, prirodom i divljim svetom. Gosti su nam bili Dimitrije Marković i Amalia Sabanov, doktoranti i mladi istraživači sa Filozofskog fakulteta, sa Odeljenja za arheologiju i iz Laboratorije za bioarheologiju, i članovi tima projekta Archaeowild.Pričali smo o tome šta su arheozoologija i arheobotanika, kakve sve životinjske i biljne ostatke pronalazimo na arheološkim lokalitetima, kako se bavimo iskopavanjem i analizama, kao i šta sve možemo (i šta ne možemo) da zaključimo na osnovu podataka koji se tim procesom prikupe. Razgovarali smo o tome šta sve i kako možemo da zaključimo o ekonomiji u prošlosti, o pripitomljavanju životinja, domestifikaciji biljaka, poljoprivredi, ishrani, odeći, ritualima u kojima su životinje i biljke (više životinje, manje biljke) igrale ulogu u prošlosti, na koji način su se ljudi i ljudska društva u prošlosti odnosila prema domaćim, a na koji prema divljim životinjama i biljkama, kao i kako je to u dugačkom periodu Holocena u poslednjih 11 hiljada godina uticalo na biodiverzitet, životnu sredinu i ekologiju, ali i obrnuto -- kako su biodiverzitet i životna sredina uticale na razvoj ljudskih društava i odnosa prema biljkama i životinjama. A sve to kroz razgovor o ostacima koji se nalaze u zemljištu, u različitim slojevima, grupisani ili rasprostrti širom lokaliteta, i prostorno i vremenski, koje pažljivim prikupljanjem i različitim savremenim analizama bioarheolozi istražuju u ovom interdisciplinarnom polju.Govorili smo i o nekim trenutnim istraživanjima o odnosima ljudi i divljeg sveta tokom celog dugačkog perioda Holocena, kojim se tim projekta Archaeowild bavi, o istoriji konflikta i suživota ljudi i divljih životinja i biljaka na Balkanu. Projekat je finansiran od strane Fonda za nauku Republike Srbije u okviru programa IDEJE.Pratite projekat Archaeowild preko sajta, Facebooka ili Instagrama. Uz ovu epizodu ide i mala lista preporuka za dalje čitanje o nekim od tema koje smo pomenuli tokom razgovora, a koja će biti dostupna uskoro. Support the show

Nikola Jurišić je katalizator preobraženja kulture. Osnovač je i managing partner organizacije Transfiguration Advisory, koja pomaže liderima da stvore lepše i nadahnjujuće firme, organizacije i sisteme. Inicijator je Inner Development Goals (IDG) pokreta na Balkanu, čiji je cilj unutrašnji razvoj građana koji će nam omogućiti da postignemo 17 ciljeva održivog razvoja Ujedinjenih Nacija (UN SDGs). Proveo je 14 godina u globalnom konsultantskoj firmi McKinsey, gde je vodio rad sa klijentima na transformaciji kulture i menadžmentu promena za preko 90 zemalja sveta. Pre toga je studirao na Londonskoj Školi Ekonomije, i živeo u više od 20 zemalja sveta. Nikolin sajt: https://idg-balkan-hub.my.canva.site/

Podržite me na Patreonu: https://www.patreon.com/agelast Jednokratne donacije kanalu: https://www.paypal.me/agelastpodcast Kripto donacije: BTC: 1BdrToPVPRbMtzPkdX8z3wviTHZZyzqD7w ETH: 0xe189975f215102DD2e2442B060D00b524a608167 FB: https://www.facebook.com/galebnikacevic Instagram: https://www.instagram.com/agelast_/ Twitter: https://twitter.com/GalebNikacevic A1: https://a1.rs/privatni Legend WW: https://www.legend.rs/ ⚡⚡⚡  Peđa Ličina je reditelj, scenarista i pisac. Satira, kao i žanrovski stil je ono što određuje veliki deo njegovog stvaralaštva. Najpoznatiji je po svojoj satiričnoj zombi komediji „Poslednji Srbin u Hrvatskoj”, kao i po reklamnoj kampanji „Hejt Sloveni” ili kratkom satiričnom filmu „Teleport Zovko”. Objavio je dve zbirke satiričnih priča koje naziva filmovima koji se nikada neće snimiti, „Bljuzga u praskozorje” i „Bljuzga u podne”, a uskoro mu izlazi i treća knjiga, „Bljuzga u sumrak”. Trenutno u Srbiji snima lokalnu verziju serije „Everybody loves Raymond”, sa Andrijom Miloševićem u glavnoj ulozi i bila je idealna prilika da se sretnemo i snimimo epizodu podkasta. O zombijima, vampirima, Balkanu, satiri i mnogim drugim stvarima, u ovoj epizodi. Audio: Marko Ignjatović Instagram: Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/ Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_7/ Audio: Marko Ignjatović Instagram: Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/ Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_7/