Podcasts about sve

Od rekordne 48 reprezentacija na Svjetskom prvenstvu, u borbi za naslov ostale su još samo četiri – Francuska, Španija, Engleska i Argentina. Sve imaju isti cilj – plasman u veliko finale. Uoči prvog polufinala, koje se igra u srijedu nakon dvodnevne pauze, pogledajmo kako je svaka od njih stigla među četiri najbolje selekcije svijeta.

V galeriji Gorše v Svečah na avstrijskem Koroškem v teh trenutkih poteka odprtje letošnjega 44. Slikarskega tedna, ki ga pripravlja domače Slovensko prosvetno društvo Kočna. Letos bodo v ateljejih ustvarjali Marjan Drev, Anja Jerčič Jakob, Luisa Kasalicky, Siegfried Zaworka, Sophie Lazari, Charlotte Aurich in Elisabeth Oberrauch. V okviru slikarskega tedna potekajo tudi ustvarjalne delavnice: tečaj poslikavanja in glaziranje keramičnih posod za najstnike in odrasle ter tečaj izdelovanja afriških otroških mask. Jutri bo na vrtu pred galerijo Gorše družabni večer, v sredo zvečer pa bo v Einspielerjevem centru koncert, ki ga že več kot 30 let umetniško oblikuje Tonč Feinig. Letos bo njegov gost ponovno Joscho Stephan, eden najvidnejših evropskih kitaristov gypsy jazza. Zaključek slikarskega tedna s predstavitvijo umetnin bo v soboto v Einspielerjevem centru.

S tem začenjajo največjo naložbo na področju predšolske vzgoje, vredno osem milijonov evrov. Drugi poudarki: - V Celju z novimi linijami in vozili začenjajo novo poglavje v javnem potniškem prometu - V Veliki Nedelji bo zrasel nov športni park, namenjen šoli, vrtcu, športnim društvom in krajanom. - V občini Kungota so končali sanacijo plazu Klampfer–Elšnik na območju Svečine, ki je leta 2023 povzročil katastrofalno škodo na infrastrukturi.

Savršen stan. Odlična lokacija. Prihvatljiva stanarina. Ljubazan stanodavac. Sve izgleda potpuno uvjerljivo dok ne shvatite da taj stan možda uopće ne postoji. U vremenu kada tzv. umjetna inteligencija može stvoriti uvjerljive fotografije, dokumente i poruke, prevare sa lažnim oglasima za stanove postale su ozbiljan problem. Maja Marić i Saša Bojić govore o tome kako funkcioniraju ove prevare, zašto su uspješne i kako prepoznati znakove upozorenja prije nego što bude kasno. Von Maja Maric.

Europos Sąjungai nusprendus apmokestinti pigias kiniškas siuntas, Zarasų rajone sutiktų gyventojų nuomonės šiuo klausimu išsiskiria. Vieni mano, kad toks reguliavimas nieko nepakeis, kiti sako, jog kiniškos prekės yra nekokybiškos ir labai teršia gamtą. Taip žmonės svarsto LRT radijui tęsiant keliones per Lietuvos savivaldybes bei kviečiant susipažinti su atsitiktiniais praeiviais.Jungtinės Valstijos mini 250-ąsias Nepriklausomybės metines. Vašingtone rengiama iškilminga ceremonija. Svečius kas valandą pasitiks karo lėktuvų paradiniai skrydžiai. Vėlai vakare šventinę kalbą sakys prezidentas Donaldas Trampas. Tuo metu Vilniuje ant televizijos bokšto bus iškelta didžiausia Lietuvoje kada nors plevėsavusi Jungtinių Amerikos Valstijų vėliava ir fiksuojami 2 oficialūs rekordai.Legendinio ir praėjusiais metais žuvusio ledo ritulininko Mindaugo Kiero dukra Marcelė džiaugiasi, kad taip pat pasirinko kelią ant ledo. Švedijoje gyvenanti ir besitreniruojanti 16-kmetė LRT sako svajojanti kada nors žaisti ir už Atlanto.Lietuvoje iki liepos 6-osios vyksta tarptautinis Baltijos dvarų festivalis. Net 19 dvarų ir Panemunės pilis kviečia lankytojus į ekskursijas, koncertus, parodas, edukacijas, žygius ir kitus renginius. Festivalis vienija Baltijos jūros regiono šalių dvarus ir siekia ne tik pristatyti jų paveldą, bet ir parodyti, kaip šios istorinės vietos gyvena šiandien.

DJ Valida je bosanskohercegovačko-američka DJ-ica, producentica, dokumentaristica i radijska voditeljica, koja je više od dvije decenije dio underground elektronske scene u Los Angelesu. Odrastala je u Bagdadu, Omanu i Sarajevu, studirala u Londonu i Moskvi, a potom se 1994. godine preselila u SAD, gdje je postala jedno od prepoznatljivih imena kalifornijske DJ scene.Nastupala je na brojnim festivalima i klubovima širom svijeta, uključujući i prvu i brojne sljedeće Coachelle, te organizovala kultni serijal Desert Nights u legendarnom Standard Hotelu u Laurel canyonu, u Californiji. Autorica je dokumentarnog filma Concentric Beats, koji prati nastanak američke drum & bass scene.Od 2010. godine bila je DJ i radijska voditeljica na kultnoj američkoj radio stanici KCRW, gdje je uređivala i vodila emisije posvećene alternativnoj, indie i elektronskoj muzici. Nakon petnaest godina rada, dobila je otkaz, a u ovom razgovoru da je razlog bio njen javni propalestinski aktivizam i sadržaj koji je djelila na svojim profilima na društvenim mrežama.Drugi dio razgovora posvećen je Palestini, cionizmu, medijima i slobodi govora u SAD. Valida iznosi svoje viđenje razvoja propalestinskog aktivizma, govori o pritiscima koje je doživjela zbog javne podrške Palestini, te opisuje okolnosti koje su dovele do prestanka njenog angažmana na KCRW-u nakon petnaest godina rada.Razgovarale smo o:00:00:00 Teaser i najava00:05:49 Odrastanje u Bagdadu sredinom ‘80tih00:09:20 Moja mama je ratna dopisnica koja je 3 x intervjuirala Arafata00:13:50 U američkoj školi u Bagdadu sam saznala za palestinsko pitanje00:18:50 Bagdad je bio divan, siguran, prosperitetan grad '80 00:22:01 Odlazak u Oman '91, potom na studij u London, pa u Moskvu00:26:30 Boravak u Rusiji, dobitak stipendije u USA i selidba u LA '94.00:30:30 Ulazak u underground DJ scenu u LA početkom '90tih00:38:09 Kako sam kupila svoje prve gramofone i miksetu '97?00:43:20 Svirala sam na prvoj Coacheli na Bosannova stageu00:46:30 Početak gradnje elektronske scene u BiH - Futura preteča Exita00:41:00 Počela sam 2010. raditi na kultnom KCRW radio stanici00:54:10 Kako sam zbog propalestinskog aktivizma koji je počeo tokom mog odrastanja u Bagdadu dobila otkaz na KCRW?00:56:03 Početak cionističkog pokreta 1936. i odluka da evropski Aškenazi prisilno nasele Palestinu01:03:10 Medijska blokada u USA i linč u muzičkoj i filmskoj industriji zbog podrške Palestini01:09:55 Poziv od predsjednice Uprave KCRW da prestanem dijeliti sadržaja o Palestini na svom IG profilu01:13:45 Odlučila sam da ne poslušam odluku Uprave i nastavila s podrškom Palestini01:19:20 Postoje ljudi poput R. Watersa i Annie Lenox koji mogu sebi dopustiti da se bore za Palestinu01:22:20 Napravila sam dokumentarac "Concentric beats" o nastanku američke drum&bass sceni 01:25:01 Sve više je "no phone policy" Festivala i vraćanju analognim korijenima elektronske muzike, sviranju na gramofonima01:27:45 Desert nights u Standard hotel u Laurell canyonu01:32:10 U Americi se treba desiti revolucija da bi probudila ljude, ali se nikad neće desitiFilm Concentric beats: https://www.imdb.com/title/tt0491536/?utm_source=chatgpt.comFilm Palestine 36: https://palestine36film.com/watch?utm_source=chatgpt.com______________

Rubrikā „Itai lobuok” profesore Lideja Leikuma turpynoj stuosteit par tū, kaidus latgaliskūs vuordus, jūs salykumus ci formys lobuok lītuot. Itūreiz par vuordim buort, lomuot, sveņtēt. Lobuok byutu lītuot vuordu buort. Buorīņs, sabuore, nasabuorēs, buore mani, nasabar tu! Cīši skaists tautys teicīņs pārkiuņa laikā – Kas tī taids, mozam bārnam baile. Dīveņš barās, baba soka. Dīveņš barās – tys ir par pārkiuņa graušonu. Buort ir taids vīnkuoršs kasdīnys vuords, sadzeivis situacejuos lītojams, i jis byutu iz vysa lobuokais. Sasabuore buobys, buobys pi okys sasatyka vokorā i barās, pasabar i puorīt. Lomuot ir jau taids rupuoks. Jau grybādams tū ūtru aizvainuot, jau koč kū nagativu par jū pasaceit. Lomuot ir rupuoks nakai buort. Sveņtēt ir tys pats lomuot, vēļ rupuok var lomuot. Sveņtēt ir slavismys. Braneit – nav švaks vuords pats par sevi, bet jis jau ir nūveciejs, vacais vuords. Ka puorkuopums ir mozuoks, tod buort, var dabuot buorīni, tevi var sabuort. Ka jau vaira aizvainojūšuok, tod lomoj. A ka cīši aizasyrda, tod jau sveņtej.    

Znatan broj nogometaša, pa i trenera, prije početka utakmice čini znamen križa ili ispruži ruke na molitveni stav, ljube odnosno nose neki sakralni predmet, nakon postignutog gola upravljaju svoj pogled prema nebu ili npr. pokazuju vjersku poruku na svojoj majici odnosno tetovaži. Sve dok navedeno afirmira neke vrijednosti a nikoga ne vrijeđa ili isključuje, ne bi nitko dobronamjeran trebao imati nešto protiv toga. Bože daj meni i mojoj reprezentaciji gol nisu molitve, nego želje. A Bog nikada ne ispunja želje nego blagoslivlje trud i igru koja gradi zajedništvo.

Saša Grujić — čovek koji je čak 20 godina gradio karijeru u ruskoj košarci i radio u velikim klubovima kao što su CSKA Moscow, Dynamo Moscow i Lokomotiv Rostov, novi je gost Jao Mile podcast-a. U ovoj epizodi pričamo o tome kako mu je upravo Zlatiborski kamp otvorio vrata Moskve i omogućio da izgradi neverovatnu međunarodnu karijeru.Prijave na ASG kamp https://asgbasketball.comZa više informacija DIGITALHALO na linkovima ispod https:// www.digitalhalo.cc https://www.instagram.com/digitalhalo.cc/00:00:00 Uvod00:03:50 Sve je krenulo iz Vlasotinca00:07:00 Profesor Nikolić00:18:00 Fakultet i kosarka00:28:10 Prelazak u Rusiju00:35:00 Praviti kamp00:45:00 Povratak00:53:40 NBA - dolazak01:00:00 F401:15:20 Posao pomoćnog trenera01:20:50 Košarkaški kampovi01:34:30 Logistika01:41:30 Rad sa decom01:49:00 SWISH APP saradnja01:54:30 Kakvo je stanje košarke u Rusiji?02:03:00 Šta ti je košarka donela u životu?02:11:40 Savet sa mlade02:24:00 petorka koju si treniraoPratite nas na društvenim mrežama!Instagramhttps://www.instagram.com/jaomile_podcast/Facebook https://www.facebook.com/JAOMILEPODCASTTikTokhttps://www.tiktok.com/@jaomile_podcastTwitter https://twitter.com/mileilicGost: Saša GrujićDatum:  20. Maj  2026. Autor i domaćin: Mile IlićLokacija: Studio Long MileProdukcija: Jao Mile#jaomilepodcast  #sasagrujic #asgkamp #crvenazvezda #kkpartizan #NikolaJovic #nba  #nikolajokic #abaliga #jokic #bogdanovic #euroleague #doncic #nikolatopic #micic

We are introducing you to the 331st Album of the Week - 'Hodam po vatri' by Teret, exclusively talking to Zdenka Kovačiček, Miris grada, Nela and Kristijan Beluhan, offering the HR Top 100 chart changes and bringing the local music news. Host: Ana Radišić

Svečiuose lankosi LKA viršininkas, pulkininkas Ričardas Dumbliauskas arba kitaip "kilologijos mokslų daktaras" (pats pasiskelbęs). Epizodo metu pakalbėjome apie gautus pranešimus. Kaip reaguoti? Pakalbėjome apie kario agresiją, mirties baimę, karinį erasmusą. Apie neoficialią vidinę hierarciją, apie visuomenes stigmas prieš kariuomenę ir kt.Support the show

„Praėjus metams po popiežiaus Leono išrinkimo tapo aišku, kad, kitaip nei jo pirmtako Pranciškaus atveju, santykiai tarp globalios katalikybės ir Vakarų yra raktas, norint suprasti šį pontifikatą ir jo santykius su JAV. Pastarųjų savaičių įtampa tarp Vatikano ir Vašingtono yra kur kas daugiau nei dviejų pasaulio lyderių – popiežiaus Leono ir prezidento Trumpo – nesuderinamumas. Čia susiduria du visiškai skirtingi požiūriai į krikščionybės vaidmenį pasaulinėje arenoje, o šią įtampą apibendrina viena frazė - „Vakarų pusrutulis“." Plačiau - vedamojo skiltyje.Ar lietuviai tikrai žino visus savo šventuosius ir palaimintuosius? Svečiuose naujos knygos „Pasiekę dangų“ sudarytoja Vilija Vareikienė.Užsienio spaudos apžvalga: apie naują klebonų skyrimo tvarką Lenkijoje (parengė Giedrius Tamaševičius).„Ex cathedra“: Popiežiaus Leono XIV Žinia 60-osios Pasaulinės socialinio komunikavimo dienos proga „Saugoti žmonių balsus ir veidus“.Kun. Mozė Mitkevičius apie Šeštines.Poeto Antano Šimkaus radijo apybraiža „Apie kelionmaišį“.Redaktoriai Rūta Tumėnaitė ir Julius Sasnauskas.

Sladjan Stojković i Žarko Ivković su novi gosti Jao Mile podcasta. Žarko je veći deo svog života proveo u Americi, gde je radio u školstvu i bio usko povezan sa sportom.Trenutno je na novoj misiji da približi ovom regionu dešavanja u svetu koledž sporta i objasni koje benefite donosi NIL (Name, Image, Likeness) deal program talentovanim sportistima iz ovog dela sveta.Povodom NIL programa, organizuje se simpozijum koji će se održati u MTS dvorani 1. i 2. juna. Sve detalje možete pronaći na sledećem linku:  [https://euronil.com](https://euronil.com)Ukoliko zelite da zablistate u digitalnom svetu obratite se  https://digitalhalo.cc00:00:00 Uvod00:03:20 Nagrada EMI za prenos OI iz Atlante00:05:30 Njujork HOF00:11:30 NIL Simpozijum00:20:00 NCAA - Mladi u USA00:33:45 Podrška legendarnih trenera00:40:15 Agenda simpozijuma00:56:40 Osnivanje konsultantske kuće01:16:20 Priča o HOFu01:28:10 NBA Draft 2003 01:34:50 Jokić/DončićPratite nas na društvenim mrežama!Instagramhttps://www.instagram.com/jaomile_podcast/Facebook https://www.facebook.com/JAOMILEPODCASTTikTokhttps://www.tiktok.com/@jaomile_podcastTwitter https://twitter.com/mileilicGost: Žarko Ivković i Sladjan StojkovićDatum: 13. Maj  2026. Autor i domaćin: Mile IlićLokacija: Studio Long MileProdukcija: Jao Mile#jaomilepodcast #zarkoivkovic #sladjanstojkovic #nildeals  #crvenazvezda #kkpartizan #NikolaJovic #nba  #nikolajokic #abaliga #jokic #bogdanovic #euroleague #doncic #nikolatopic

Nemojte da vas početak ove epizode zavara. Istina, kreće uz šale i pošalice, prizemne teme, tople ljudske priče, šampone i financije.Zbunjujuće? Malo. Zabavno? Nama da.Ali onda krene vrlo mračno, vrlo brzo.Kako? Zašto? Je l' baš mora?Pa kad smo kod mobitela, maloljetnika, interneta i ograničenja, ragebate-a, umjetne inteligencije i svega što nas čeka… izgleda da da. Izgleda da mora.A time se bavimo danas. Zašto smo umorne od mreza? Kako izgleda posao influencera? Koliko kontrole zapravo imamo nad sadržajem? I zašto je uporno toliko teško maknuti mobitele iz ruku najmladjih?Sve to. Uz pokoju preporuku šampona, kontrole financija i dobrih ljekarni u Kölnu. Ozbiljno.

Piše Tjaž Mihelič, bereta Maja Moll in Igor Velše. Pesniške zbirke Marjana Strojana V parku, mesec bi se lahko najprej lotili celostno in pogled usmerili na razmerje med obliko in vsebino. Tako kot ga obravnava empirična literarna veda. Pred nami se razkazuje zbirka, kakor da bi izšla v nekih drugih časih. V sicer prikupni skorajda že za otroke ustvarjeni ilustraciji Mance Kovačič se pred nami razprostira naslov zbirke: v parku med gosto travo leži mesec in na njem, lahko bi rekli, mlada zaljubljenca. A ne skupaj, temveč vsak k sebi dana, ona leži na mesecu in pogled upira v nebo, on, sedeč prav tako na mesecu, se z dlanmi opira nanj. Lahko si mislimo, da premišljuje, medtem ko zre v daljavo. In kam zre? Prav k robu platnic, z očmi, ki jih lahko uzremo le po branju, usmerja in kaže: notri sem. Ta 'notri sem' bi lahko opredelili kot glavno vodilo zbirke, ki je postmodernistično kazanje na stvar samo. Pesniško zbirko tvorijo šest širših sklopov, poimenovanih po prvem verzu prve pesmi v njih, in samostojna pesem Otroci, glasni. Glavni temi, ki prehajata iz sklopa v sklop, sta ljubezenska in poetološka tematika, z njima se družita temi spomina in pravega trenutka, čez vse pa je dana koprena postmodernističnega kazanja. S tem pa se odstira določena distanca do predmeta pisanja, ki vpliva tudi na tiste pesmi, katerih namen ni prav nič postmodernističen. Ali pač. Bralsko izkušnjo, ki jo dobimo ob zbirki, bi torej lahko opredelili kot branje vrste opomb. Kot bi avtor nekoč napisal prave, neobremenjene pesmi, zdaj pa jih znova motri, razmišlja ob njih, ve, da so bile fikcija. In na drugi ravni bi nekatere pesmi lahko brali kot opombe k opombam, saj so zdaj jasno, ker reference nanje najdemo v kazalu, zdaj zamegljeno, kadar avtor na primer opisuje določeno literarno delo, prestreljene z referencami na pisanje drugih. Zdi se, da Marjan Strojan z novo zbirko nadaljuje pisanje, kjer ga je končal v prejšnji zbirki z naslovom Hribi, oblaki, lepe pozdrave. O takratni zbirki je dobra opažanja o Strojanovem postmodernizmu ponudil recenzent Goran Dekleva, zato jih avtor pričujoče recenzije ne bom ponavljal ali se po nepotrebnem zapletal v razvijanje bržkone podobne teze. Omenimo le, da je Dekleva tedaj postavil tezo, da Strojan ni »rahlo predvidljiv in dolgočasen – postmodernist« ter da naše bralske izkušnje ne želi na vse pretege usmerjati na svoje predhodnice, denimo na Sapfin fragment. Raje nadaljujmo v delu zbirke, kjer ta ponuja prelom. V nje sredini, v razdelku Noč, že proti jutru, se zgodi izrazitejši prehod v poetološko tematiko, skozi katero pa na humoren način in s postmodernističnimi postopki kaže na kritiko določenega tipa pisanja: »Po drugi strani so tudi pesniki samo ljudje, / ni jim do pisanja, a č vsak dan napišejo le / dve vrstici, imajo ob koncu leta Knjigo. / In grejo smučat … Napisati dveh vrstic res / ni pretežko, glejte, ta pesem jih ima že pet.« Pesem bi utegnili imeti zgolj za kritiko s pridihom ironije, a bi bila to preozka interpretacija. Pesnik nas v nadaljnjih razdelkih vodi k tipu pisanja, ki pa je poezija oziroma tisto, na kar mora poezija, če to želi biti in se ne samo samooklicati, računati. Poudarjam, na kar poezija ali bolje pesnik, mora računati. Celotna zbirka nas tako vodi k premisleku, nas s tem opogumlja ter vodi k spoznanju. V nadaljevanju pesnik prehaja prek tematike časa, spomina in pravega trenutka. V zadnji pesmi omenjenega razdelka se najprej dotakne našega časa: »Gospoda – ta čas, z izjemo kuge in mej, / ni stvari, ki bi zahtevala vašo pozornost.« V naslednjem razdelku Svetloba – vse izrečeno v eni začetnih pesmi pravi »[…] Sedanjost / je preozka, da bi strpali vanjo toliko usod« S tem se oddalji od linearnosti časa, kar nadaljuje v neki drugi pesmi: »Mogoče je res vse nekakšna vrzel, / mogoče nihče ne razume, zakaj je / med nami?« Pesnikovo domovanje je torej vrzel. Da bi človek-pesnik razumel čas, mora stopiti v reko spomina. Ta vstop se prek raznih referenc sicer pojavlja vseskozi, najbolj osebno pa v pričujočem sklopu v treh pesmih, ki jih je avtor posvetil prijateljem. Zahteva po spominu se zaiskri v zadnji pesmi razdelka: »Vse lépo umre, a preživi – ne vemo, kje ne kdaj«. V zadnjem razdelku V sposojenem telesu se premaknemo k zavezi pravega trenutka. Že prva pesem nas usmeri kot vstop v ta sveti čas: »V primerjavi z romanom ima naša hiša mnogo / bivališč in jaz eno samo življenje – da odklenem neka za / zmeraj zaklenjena vrata.« Za temi vrati pa je drugačen čas in drugačen kraj. »Je kraj, ki ga je nemogoče zgrešiti: / jabolka se kotalijo po pobočjih, / oblaki jezdijo po / gozdovih. / […] / Ne, ker bi ne upal, ne ker bi ne / znal, ampak kjer je vsak / tam tudi tu, ves čas / in potem.« To nas spomni na razpravljanja Walterja Benjamina v delu O pojmu zgodovine in o mesijanskem času, ki je čas iskrenosti, polnosti. Varuje ga pravi Angel zgodovine ali Angel poezije, če parafraziramo Benjamina. In ravno z angelom se začne naslednja pesem, z »angelom varuhom«. In ta trenutek traja, zapiše v sklepni pesmi zbirke: »odpre [se] kakor knjiga, ki smo jo, komaj prebrano, spet / pravkar odprli«. Da bi predstavljena poanta, ki se mi zdi najpomembnejša, prišla do izraza, bi morali nekatere pesmi zlasti iz prve polovice zbirke strniti, razredčiti. Tako bi zbirka lepše peljala k osrednjemu delu. Naj še enkrat poudarimo, da Marjan Strojan ne ponuja lekcije; ponuja razmislek, venomer nas sili k razmišljanju o pisanju, kot tudi on premišljuje o njem. Svežino ponuja z distanco, s premislekom v temnih časih.

Ja sam Aleksandra Vančevska geštalt terapeutski savetnik i UKCP terapeut pod supervizijom. Ovde kreiramo prostor gde se uspeh sastaje sa spokojem. Želim da podržim one koji u životu dosta postižu da nauče kako da stave negu sebe, autentičnost i ispunjenje na prvo mesto, a da pritom ostanu uspešni u onome što rade.

It’s the home of big ballads, fun stringed instruments and turbofolk – and it has one of the most interesting national finals of 2026. Serbia delivered Pesma za Evroviziju (aka PzE) for another year, and it certainly had tongues wagging. Michael reviewed the options that couldn’t beat Lavina for Vienna and still couldn’t understand what the jury was thinking. Is Kaj Mene the best choice for Serbia in 2026? In this episode: Find out what Michael both hates and loves Hear something that’s made for the beach Scratch your head thanks to the results Get involved Follow JOYEurovision across Facebook, Instagram, Threads, TikTok, Bluesky and X at linktr.ee/joy_eurovision Not in Australia? Grab this podcast via Spotify Podcasts. Playlist Kosmos Trip – Sve je u redu Zona – Čairi Brat Pelin – Fräulein Harem Girls & Ivana Krunić – Bom Bom Zejna – Jugoslavija The post Getting close: Reviewing Serbia’s Pesma za Evroviziju ’26 appeared first on JOY Eurovision.

Sve više ljudi kupuje na internetu razne preparate, kao npr. peptide i ubrizgava ih u svoje tijelo kao sredstvo za mršavljenje ili dugovječnost. Saznajmo zašto mnogi prihvataju rizik i umjesto tradicionalne medicine slušaju savjete različitih onlajn stručnjaka.

Ukmergiškė menininkė Laima Dzigaitė kuria paveikslus iš žolynų. Juose naudoja įvairius augalus ir jų dalis: nuo kukurūzo lapo iki dagio pūko. „Reikėtų aprašo prie kiekvieno paveikslo, kokie augalai panaudoti, tada žmonės nustebtų“, - sako ji.Svečiuojamės Laimos namų antrame aukšte įkurtoje galerijoje, žvalgomės turtingame sode, kuriame ji surenka didelę dalį augalų savo paveikslams ir kalbamės apie menininkės misiją, kuri, kaip įvardija ji, yra „parodyti augalo tobulumą“.Dailininkas Vaidotas Žukas Laimos Dzigaitės kūrybą pavadino „žolynų grafika“.Autorė Inga Janiulytė-Temporin

Send us Fan MailUpis na NLP Practitioner je u toku. Sve informacije: https://martinadjokic.com/edukacija/nlp-practitioner/

Regionalna, kaj šele lokalna zgodovina pogosto pade iz fokusa, kajti Slovenci še vedno razrešujemo temeljna poglavja nacionalne zgodovine. Tako zavedanje, da so velike zgodbe stkane iz množice manjših, odpade na ljubiteljske raziskovalce, arhivarje, zbiratelje in tudi dokumentariste. V Dokumentarnem uredništvu tako mnogokrat posežejo po izgubljenih drobcih zgodovine najrazličnejših slovenskih krajev in pokrajin. Marko Radmilovič je tako na domačem pokopališču v štajerski vasici Svečine našel zapuščen nagrobnik in okoli njega spletel zanimivo zgodbo.

Send a textZdrav odnos te ne traži da budeš neko drugiUpis na NLP Practitioner je u toku. Sve informacije: https://martinadjokic.com/edukacija/nlp-practitioner/

Send a textReligija nije ono što govoriš. Niti ono čemu pripadaš po imenu.U ovoj epizodi pričam o razlici između religije i duhovnosti i svom ličnom putu od religioznosti ka traženju autentičnog odnosa sa Bogom. Kroz to iskustvo sam shvatila da religija nije nešto što se pokazuje kroz uvjerenja i riječi, nego kroz djela, kroz način na koji volimo, razumijemo i prihvatamo druge ljude.Ako te ova tema dotiče, ovaj video je poziv da prestaneš tražiti Boga u formi i da počneš graditi odnos koji te zaista mijenja iznutra.Upis na NLP Practitioner je u toku. Sve informacije: https://martinadjokic.com/edukacija/nlp-practitioner/

Za kraj mjeseca ljubavi prolazimo kroz slučaj odvratnog ljubavnog para i njihovih eskapada. Koliko se puta dvoje ljudi može lažno vjenčati? Koliko možeš imati izvanbračne djece? Koliko jedna žena može biti SLIJEPA?Sve to i mnogo više u ovoj epizodi.Počastite nas kavom: https://www.buymeacoffee.com/mjestozlocinaPodržite nas na Patreonu i otključajte ekskluzivni sadržaj: ⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠https://www.patreon.com/mjestozlocina⁠⁠⁠Pratite nas na Instagramu: ⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠https://www.instagram.com/mjestozlocinapodcast⁠Pridružite nam se na Discordu: ⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠https://discord.gg/2NU9cprjMd⁠

Send a textLjudi nas ne nerviraju slučajno. Niti zato što zaista imaju moć nad našim životom.U ovoj epizodi pričam o tome zašto nas pogađaju ljudi koji žive potpuno svoje živote, donose svoje odluke i rade stvari koje nas lično ne ugrožavaju. Često nas ne dotiče ono što oni rade, nego ono što to budi u nama: dijelovi nas kojima nismo dali dozvolu, slobode koje sebi nismo priznali ili slabosti koje pokušavamo sakriti.Ako te ova tema dotiče, ovaj video je poziv da prestaneš posmatrati druge kao problem i da počneš slušati šta ti tvoje reakcije zapravo govore o tebi.Upis na NLP Practitioner je u toku. Sve informacije: https://martinadjokic.com/edukacija/nlp-practitioner/

Tek što su se smirile strasti oko pjevača Tompsona i njegove pjesme koja se povezuje s radikalnom desnicom, pojavio se novi pjevač, ovoga puta iz političkih krugova. Sve je dovelo do toga da su se ponovo prebrojavale ruke vladajućih u Saboru. Predstavljen novi ministar rada, mirovinskog sustava, obitelji i socijalne politike Alen Ružić. Oporba dobila zanimljiv odgovor, o odnosu privatnog i državnog vlasništva u bolnici u Rijeci, koju je Ružić vodio. Lijepa vijesti iz bolnice u Zagrebu, operiraju nedjeljom da smanje redove. Država napravila plan koji bi trebao zadovoljiti i one u potrazi za stanom, i one koji imaju viškove. Brojni u tome vide, guranje novca u džepove onima koji već imaju previše. Hrvatska će zbog previše hrvatstva igrati pred praznim stadionom.

Send a textNe možemo kontrolisati druge ljude.Niti njihove odluke, njihove osjećaje ili njihov način postojanja.U ovoj epizodi pričam o tome zašto pokušavamo kontrolisati druge i šta zapravo stoji iza te potrebe.Često vjerujemo da će, ako se oni promijene, nestati i naša dilema, naša nelagoda ili potreba da donesemo tešku odluku. Pa pokušavamo uticati, usmjeravati ili zadržati ih takvima kakvi nama trebaju, dok iznutra izbjegavamo suočavanje sa sopstvenom istinom.Ako te ova tema dotiče, ovaj video je poziv da prestaneš pokušavati kontrolisati ono što nije u tvojoj moći i da počneš vraćati odgovornost tamo gdje ona zaista pripada: sebi.Upis na NLP Practitioner je u toku. Sve informacije: https://martinadjokic.com/edukacija/nlp-practitioner/

Send a textNesigurnosti ne nestaju zato što ih ignorišemo.Niti zato što ih „lijepo upakujemo“ i glumimo samopouzdanje.U ovoj epizodi pričam o tome zašto je prvi korak u prevazilaženju nesigurnosti to da ih uopšte priznamo.Mnogi ljudi grade čitave životne strategije kako da sakriju svoje nesigurnosti, kako da djeluju sigurno, snažno ili nedodirljivo, dok iznutra ostaju zaglavljeni.Ako te ova tema dotiče, ovaj video je poziv da prestaneš čekati da „budeš spreman/na“ i da počneš graditi sigurnost kroz praksu.Upis na NLP Practitioner je u toku. Sve informacije: https://martinadjokic.com/edukacija/nlp-practitioner/

Send us a textAsertivnost se često pogrešno svodi na „lijepo reći nešto“.Ali prava asertivnost nema veze samo s riječima – nego s onim odakle te riječi dolaze.U ovom videu pričam o tome zašto asertivnost nije komunikaciona tehnika, već unutrašnje stanje.O tome kako ne možemo biti istinski asertivni dok smo preplavljeni emocijama, u odbrani ili dok ne čujemo sebe.Ako ti je važno da postaviš granice bez krivice, da se izraziš bez agresije i da ostaneš u kontaktu i sa sobom i s drugima, ovaj video je za tebe.Upis na NLP Practitioner je u toku. Sve informacije: https://martinadjokic.com/edukacija/nlp-practitioner/

Send us a textOd malena smo učeni da pojedemo sve iz tanjira: da ne ostavljamo, da uzmemo sve što nam je dato.I ta ideja se vrlo lako preseli i na život.U ovoj epizodi podcasta Mentalni Nudista govorim o tome kako smo naučeni da uzimamo više nego što nam stvarno treba, čak i kada je preko naših granica.Dijelim lično iskustvo FOMO-a (fear of missing out) koji me je nekada tjerao da budem svuda, da imam sva iskustva, da ništa ne propustim.A zapravo sam bila umorna, rasuta i neprisutna - nesposobna da zaista uživam u onome što već imam.U epizodi pričamo o:- tome kako se obrazac „pojedi sve“ prenosi na odnose, posao i život- preuzimanje previše vodi gubitku uživanja- kako izgleda promjena iz grabljenja u svjesni izbor- zašto je ponekad manje zapravo taman koliko ti trebaKao i sa hranom: kada uzmemo onoliko koliko nam zaista treba, siti smo, zadovoljni i uživali smo u obroku, a kada uzmemo više nego što možemo svariti, postane nam teško.Ova epizoda je poziv da prestanemo grabiti život i da počnemo živjeti ga prisutno.Upis na NLP Practitioner je u toku. Sve informacije: https://martinadjokic.com/edukacija/nlp-practitioner/

Svečiuose žmogus, kurį jūs rekomendavote ne kartą ir kurį mes medžiojom ilgą laiką. Šarūnas Jasiukevičius yra žvalgybinių dronų instruktorius Ukrainoje, pasidalino savo patirtimi ką reiškia pilotuoti droną fronte. Apie tai ko dabar trūksta Lietuvoje norint stiprintį gynybą. Apie sprogmenų darymą, radijo ryšio higieną, dronų mokymus ir kt.Support the show

Klikni na https://surfshark.com/historycast ili iskoristi kod HISTORYCAST kako bi dobio dodatna 4 meseca Surfshark VPN-a!Podržite nas i na Patreonu ➡️ https://www.patreon.com/c/HistoryCastIli kupovinom HistoryCast mercha, majice, duksevi, šolje... na https://podmedia.rs/historycastRat na Pacifiku počinje da se lomi 1942. godine nad otvorenim morem kod Midveja i u džunglama Gvadalkanala. Tu prestaje japanska ekspanzija i počinje rat iscrpljivanja u kome se više ne traži brza pobeda, već potpuna slomljenost protivnika. Od tog trenutka, Pacifik postaje najšira, najduža i najnemilosrdnija scena Drugog svetskog rata. Prostor koji se meri okeanima, a ne kilometrima. Sukob u kome se ne ratuje samo za teritoriju, već za opstanak, prestiž i potpuno različite poglede na svet.U ovoj epizodi našeg serijala o Drugom svetskom ratu, istoričari Nikola Đukić i Nikola Šipka vode nas u totalni rat između Sjedinjenih Američkih Država i Japanskog carstva, rat bez jasne linije fronta, ali sa jasnom logikom potpunog uništenja protivnika.Bitka kod Midveja menja stratešku ravnotežu, dok Gvadalkanal uvodi novu realnost rata: borbe koje traju mesecima zbog nekoliko stotina metara zemlje, logistiku kao presudni faktor i iscrpljivanje ljudi do krajnjih granica. Sve to dolazi nakon početnog šoka izazvanog napadom na Pearl Harbur, koji je rat gurnuo u globalne razmere i učinio kompromis nemogućim.Od prelomnih pomorskih okršaja i ostrva koja postaju masovne grobnice, do završnog čina u kome tehnologija prvi put nadjačava samu predstavu o ratu, Pacifik je bojište na kome se sudaraju industrijska moć i vojna disciplina, imperijalna ideologija i američki pragmatizam, ratna propaganda i svakodnevna smrt miliona civila i vojnika.Ovo je priča o ratu u kome nema brzih pobeda, o logici nema povlačenja i o dehumanizaciji protivnika kakvu dotadašnja istorija jedva poznaje. Rat na Pacifiku pokazao je šta znači totalni rat u punom smislu te reči: ekonomski, ideološki, tehnološki i psihološki.Danas se bavimo mehanizmima nasilja, odlukama koje su menjale tok istorije i cenom koju je platio ogroman deo sveta. Jer razumevanje Pacifika znači razumevanje kako se završio Drugi svetski rat i zašto je posleratni svet izgledao upravo ovako kako danas izgleda.Uz ovu, naša je preporuka da pogledate, ukoliko niste i epizodu: https://youtu.be/gVf_lbPsUnskao i ostale epizode iz serijala o Drugom svetskom ratu: https://youtube.com/playlist?list=PLIfKrK2F4Ck4t9TPLiX7t9azPvXV1pCYQ&si=VEAP80s0TYjUbI18

Send us a textZašto se isti problemi stalno ponavljaju na poslu, bez obzira koliko puta promijenimo kompaniju, poziciju ili industriju?U ovoj epizodi podcasta Mentalni Nudista govorimo o tome kako gdje god da krenemo, sebe nosimo sa sobom i kako promjena posla često ne donese promjenu rezultata ako ne promijenimo uvjerenja i obrasce ponašanja iz kojih biramo.Kroz konkretne primjere objašnjavam:- zašto ljudi često upadaju u isti obrazac preopterećenosti na svakom novom poslu- kako uvjerenje „što više radim – više vrijedim“ utiče na karijeru i burnout- zašto promjena spolja ne funkcioniše bez promjene iznutra- kako nesvjesni obrasci kreiraju ista iskustva u različitim firmamaAko si se ikada pitala zašto ti se isti posao, isti stres ili isto nezadovoljstvo stalno vraćaju, ova epizoda će ti dati potpuno novu perspektivu.Upis na NLP Practitioner je u toku. Sve informacije: https://martinadjokic.com/edukacija/nlp-practitioner/

Nova epizoda podkasta pod zaštitom Međunarodnog PEN centra "Dobar loš zao" je u etru! U prvom delu emisije, Nenad Kulačin i Marko Vidojković radovali su se uspešnom protestu studenata u Novom Sadu, izrazili su zadovoljstvo nastupom Ane Bekute u Čačku, odahnuli jer nas najmanje jedan kreten neće sramotiti pred evroparlamentarcima i pohvalili se posetom naprednjaka domu Nenadove majke u Boru, u sred snimanja Smećarnika. Gost je profesor, aktivista i politički zatvorenik, Radivoje Jovović. Posle gostovanja u "Vanrednom intervjuu" na DLZ Patreonu, Jovović je dobio produženje pritvora, a DLZ ostao bez drugog Jujtub kanala, pa se gost i autori živo interesuju šta ih sada čeka. Dok to što ih čeka ne stigne, profesor Jovović je govorio o mitingu u Novom Sadu, razlikama među studentima, odnosu prema opoziciji, Sisolinijevoj paranoji, delegaciji evroparlamentaraca, ali i globalnim dramatičnim temama, poput Irana, Venecuele i Grenlanda. Sve ovo je tek delić uzbudljivog razgovora koji vas čeka. U Magarećem kutku doznaćete ko će silovati popa. Da bi DLZ opstao, pretplatite se na patreon.com/ucutatinecemo ili pošaljite donaciju na PayPal ucutatinecemo@gmail.com. Na isti mejl možete poručiti DLZ merch sa trajnim popustom.

Send us a textU prvoj epizodi podcasta Mentalni nudista u 2026. godini pričamo o pokušaju kontrolisanja sebe i svojih ponašanja, te o tome kako pritisak i kontrola zapravo kreiraju veći otpor da se promjena i desi.Upis na NLP Practitioner je u toku. Sve informacije: https://martinadjokic.com/edukacija/nlp-practitioner/

Send us a textU novogodišnjoj epizodi podcasta Mentalni nudista pričamo o tome šta znači biti autentičan: kakva ponašanja, odluke i razmišljanja to podrazumijeva i da li postoji finalna destinacija dolaska do potpune autentičnosti.Upis na NLP Practitioner je u toku. Sve informacije: https://martinadjokic.com/edukacija/nlp-practitioner/

Tradicionalna novogodišnja epizoda podkasta pod zaštitom Međunarodnog PEN centra, "Dobar loš zao", je pred vama! U prvom delu emisije Nenad Kulačin i Marko Vidojković Izrazili su oduševljenje studentskom akcijom prikupljanja potpisa, izjavili ćacadima saučešće povodom sahrane Ćacilenda, malo se zabrinuli zbog "Pašalićevog zakona", a nisu se mnogo iznenadili posle oslobađanja Vesića i ekipe zbog zločina u Novom Sadu. Gost je, kao i uvek u ovo doba godine, naš lični Deda Mraz i direktor Vesti Nove S, Slobodan Georgiev! Sloba je podelio sa autorima radost zbog završetka 2025. i dolaska još bolje 2026. Pričao je o situaciji u United mediji, predviđao kada će biti izbora i kakav će biti Vučićev pad, a dotakao se još Ivana Ivanovića i Zvezdana Terzića. Sve to nije ni delić sadržaja ovog novogodišnjeg intervjua. U Magarećem kutku saznaćete kod koga će da radi Suzana Vasiljević posle pada Sisolinija. Da bi DLZ opstao, pretplatite se na patreon.com/ucutatinecemo ili pošaljite donaciju na PayPal ucutatinecemo@gmail.com. Na isti mejl možete poručiti DLZ merch sa novogodišnjim popustom.

Na intersekciji podcasta Dopisi iz Diznilenda i ExKurs Podcast nalazi se Peder, Pop i Pravnik Podcast. Miljan (Peder) kao poveznica između Vukašina Milićevića (Pop) i Nemanje Paleksića (Pravnik). Sve teme iz oba podcasta i one kojima u njima nema mesta, ovde, na jednom mestu. Vidimo se (i čujemo), za sad, dvaput mesečno. Svi smo ponovo na okupu, i razgovaramo o snimcima Pavla Bihalija i njegovoj priči o Ćacilendu, potencijalnoj robiji, o beskrajnim spregama ove vlasti i kriminala, pa onda malo Izraela, geopolitike, Evrovizije (politike), napada na jevrejsku zajednicu u Australiji, pomalo teologije, svačega još i konačno ono što svi čekate na kraju epizode - pesmice našeg dragog mitropolita Fotija. Pratite nas na: https://www.youtube.com/@dopisiizdiznilenda www.facebook.com/DopisiizDiznilenda/ www.podcast.rs/autori/dopisi-iz-diznilenda/ Ako želite da nam pomognete u održavanju servera na soundcloudu, uplate rado primamo na PayPal: mtanic@gmail.com ili postanite naš patron na www.patreon.com/dopisi Miljan: fb: /mtanic, Twitter/Instagram: @mtanic YouTube: /Mtanic Nemanja: fb: /paleksic @diznilend iTunes: itunes.apple.com/us/podcast/id1223989792 Stitcher: https://www.stitcher.com/show/dopisi-iz-diznilenda-podcast Pocket Casts: pca.st/pT2h podcast.rs/show/dopisi-iz-diznilenda/ Spotify: https://open.spotify.com/show/4U3wm6QOkJ30QEbk1kvqZS?si=RM6QdrOlTuO0WUJzYBl7hA

Send us a textU ovoj epizodi podcasta Mentalni nudista pričamo o tome šta je sve potrebno uraditi da bi se imao dobar život, kao i to da li baš svako ima kapacitet da bude srećan.Upis na NLP Practitioner je u toku. Sve informacije: https://martinadjokic.com/edukacija/nlp-practitioner/

Send us a textU ovoj epizodi nove sezone podcasta Mentalni nudista, prilamo o tome kako i zašto nastaje anksioznost i kakve veze ona ima sa dobrim namjerama koje pokušavamo da sprovedemo.Upis na NLP Practitioner je u toku. Sve informacije: https://martinadjokic.com/edukacija/nlp-practitioner/

Na intersekciji podcasta Dopisi iz Diznilenda i ExKurs Podcast nalazi se Peder, Pop i Pravnik Podcast. Miljan (Peder) kao poveznica između Vukašina Milićevića (Pop) i Nemanje Paleksića (Pravnik). Sve teme iz oba podcasta i one kojima u njima nema mesta, ovde, na jednom mestu. Vidimo se (i čujemo), za sad, dvaput mesečno. Pošto nam je Pravnik bolestan, Peder i Pop u malo skraćenom izdanju diskutuju u četiri oka - otkud Aca Lukas na slici sa bivšim telohraniteljem Slobodana Miloševića, Naserom Orićem i zašto je Orić jedina osoba koja na taj „skandal“ reaguje normalno? Šta se dešavalo na izborima u Mionici, Sečnju i Negotinu i hoćemo li se ikada iščupati iz ralja SNS, posebno kada vidimo koliko su uzurpirali sistem da je i policija deo njihovih izbornih krađa? Govorimo i o sukobima unutar studentskog pokreta i ograđivanjima koja su aktuelna ovih dana. Zatim naša večita tema - Ćacilend, te optužnica Arhiepiskopije beogradsko-karlovačke protiv Vukašina i Blagoja Pantelića. Osvrćemo se na neke detalje optužnice protiv Vukašina i dajemo neke komentare, a sve se srećom završava toplom očinskom ljubavlju našeg mitropolita Fotija kroz njegovu poeziju. Za to vreme, Pravnik nas blagosilja s prigodne ikone. Pratite nas na: https://www.youtube.com/@dopisiizdiznilenda www.facebook.com/DopisiizDiznilenda/ www.podcast.rs/autori/dopisi-iz-diznilenda/ Ako želite da nam pomognete u održavanju servera na soundcloudu, uplate rado primamo na PayPal: mtanic@gmail.com ili postanite naš patron na www.patreon.com/dopisi Miljan: fb: /mtanic, Twitter/Instagram: @mtanic YouTube: /Mtanic Nemanja: fb: /paleksic @diznilend iTunes: itunes.apple.com/us/podcast/id1223989792 Stitcher: https://www.stitcher.com/show/dopisi-iz-diznilenda-podcast Pocket Casts: pca.st/pT2h podcast.rs/show/dopisi-iz-diznilenda/ Spotify: https://open.spotify.com/show/4U3wm6QOkJ30QEbk1kvqZS?si=RM6QdrOlTuO0WUJzYBl7hA

Na intersekciji podcasta Dopisi iz Diznilenda i ExKurs Podcast nalazi se Peder, Pop i Pravnik Podcast. Miljan (Peder) kao poveznica između Vukašina Milićevića (Pop) i Nemanje Paleksića (Pravnik). Sve teme iz oba podcasta i one kojima u njima nema mesta, ovde, na jednom mestu. Vidimo se (i čujemo), za sad, dvaput mesečno. Da li je Tramp zaista prvi LGBT predsednik Amerike, odnosno da li je to zapravo bio Klinton, ako je verovati mejlovima Epstinovog brata? S tim u vezi, šta je s poklanjanjem Generalštaba Trampovoj familiji? Šta se dešava s NIS? Zatim se dotičemo i dešavanja oko Dijane Hrke, Milomira Jaćimovića, a onda zapadamo u neke teške teme poput odbijanja vladajuće stranke da podrži zakon za roditelje-staratelje dece s teškim invaliditetom i zečija rupa nas vodi dalje do mučnih slučaja nebrige i nemara prema starima, deci i drugima koji ne mogu da se bore za sebe, ne samo u Srbiji, nego i u regionu. To nas naposletku dovodi do pitanja kako uopšte onda možemo da verujemo u Boga, ali na kraju uspevamo da udarimo brigu na veselje prigodnim pesmicama Mitropolita Fotija. Pratite nas na: https://www.youtube.com/@dopisiizdiznilenda www.facebook.com/DopisiizDiznilenda/ www.podcast.rs/autori/dopisi-iz-diznilenda/ Ako želite da nam pomognete u održavanju servera na soundcloudu, uplate rado primamo na PayPal: mtanic@gmail.com ili postanite naš patron na www.patreon.com/dopisi Miljan: fb: /mtanic, Twitter/Instagram: @mtanic YouTube: /Mtanic Nemanja: fb: /paleksic @diznilend iTunes: itunes.apple.com/us/podcast/id1223989792 Stitcher: https://www.stitcher.com/show/dopisi-iz-diznilenda-podcast Pocket Casts: pca.st/pT2h podcast.rs/show/dopisi-iz-diznilenda/ Spotify: https://open.spotify.com/show/4U3wm6QOkJ30QEbk1kvqZS?si=RM6QdrOlTuO0WUJzYBl7hA

Naruči svoj primerak Kosogor Metod kartica - https://ivankosogor.com/#metodDr. med. Aleksandra Bubera Ninić je specijalista psihijatrije, psihoterapeut i sertifikovani transakcioni analitičar (CTA). Ima bogato iskustvo u psihoterapiji i edukaciji, sa više od 20 godina rada u oblasti mentalnog zdravlja. Zadužena je za edukaciju i superviziju u transakcijskoj analizi (TSTA), kao i za vođenje grupnih i individualnih terapija. Dr Bubera Ninić je završila edukacije iz grupno-analitičke terapije, EMDR-a i drugih psihoterapijskih metoda, a aktivno učestvuje u nacionalnim i međunarodnim kongresima i radionicama. Takođe je članica brojnih stručnih organizacija, uključujući Internacionalno udruženje za transakcijsku analizu (ITAA) i Savez društava psihoterapeuta Srbije. Kroz svoj rad promoviše mentalno zdravlje i destigmatizaciju psiholoških problema._________________________________________________________________________ Podržite podcast jednokratnim donacijama na PayPal-u: https://www.paypal.me/ivankosogor

Sve više ljudi u Australiji suočava se s problemima plodnosti, pa raste potražnja za doniranim jajnim ćelijama. Ali potražnja daleko nadmašuje njihovu dostupnost, pa stručnjaci sada tvrde da bi Australija trebala razmotriti promjenu pravila o doniranju jajnih ćelija. "U situaciji u kojoj svi dobijaju novac – ljekar, klinika, pacijent plaća znatnu sumu – jedina osoba koja ne dobija nikakvu nadoknadu je žena koja zapravo obavlja sav posao – donira jajne ćelije. I to jednostavno nije pravedno.", kaže dr Karin Hammarberg sa Fakulteta javnog zdravstva Univerziteta Monash.

U 68. epizodi Njuz POPkasta, Nenad, Viktor, Jelisaveta i Marko zaranjaju u najnovija dešavanja iz sveta pop kulture. Da li serija "House of Guinness" zaista ima najgori kraj sezone ikada? Analiziramo i mučni triler "Prisoners", napeti "House of Dynamite" i francusku seriju "Nero The Assassin". Pričamo i o dugo očekivanom domaćem filmu "Yugo Florida" koji stiže na Festival autorskog filma, ali i o knjigama koje su nas prodrmale – od "Apotekara iz Aušvica" do nostalgične "Lusi". Za kraj, preslušavamo brutalno iskren novi album Lily Allen i hvalimo novi zvuk benda Astronoid.

Naruči svoj primerak Kosogor Metod kartica - https://ivankosogor.com/#metodNenad Gugl je profesor knjizevnosti, pisac i predavač. Njegova najprodavanija knjiga “Umro sam u petak” je bila povod naseg razgovora._________________________________________________________________________ Podržite podcast jednokratnim donacijama na PayPal-u: https://www.paypal.me/ivankosogor

U najnovijoj epizodi Njuz Podkasta bavimo se predsednikovom iznenadnom ekspertizom za satanizam i paganske rituale. Analiziramo zašto je 16 minuta ćutanja problematičnije od minuta ćutanja na utakmicama i ko su, po njemu, pravi satanisti. Dok se predsednik bavi onostranim, RTS se bavi cenzurom dečije emisije "Važne stvari", a Dragan J. Vučićević svojim lapsusom o "šatro žrtvama" podiže lestvicu beščašća. Pitamo se i zašto je otkazan metal festival u Lazarevu pod izgovorom da je "crkla struja" i da li ćemo uskoro svi živeti u mraku i hladnoći zbog novih sankcija i problema sa "cevkom". Za kraj, vodimo vas kroz kontroverzu oko Sajma knjiga i pokušaj stvaranja još jedne veštačke podele u društvu. Sviđaju vam se ove nove, 3D šolje koje možete i da mazite? Ili ona legendarna prva šolja koju smo vratili iz mrtvih? Sve to, plus majice, duksevi i ostale stvari iz naših kolekcija' možete naći na Njuz Šopu