nova.rs

Stigao je vaš omiljeni trenutak u nedelji, izašla je nova epizoda podkasta pod zaštitom Međunarodnog PEN centra, "Dobar loš zao"! Nenad Kulačin i Marko Vidojković su u prvom delu emisije pozdravili Žvalegino bekstvo iz zemlje, poslednje pripreme za protest prvog novembra, neuspešno treniranje strogoće nad grobarima i verbalne veštine Đura Mazuta. Gost je urednik nedeljnika Vreme, Filip Švarm. Filip je treći put u DLZ, ali prvi put kao urednik medija koji traje trideset pet godina! Voditelji i gost obeležili su ovaj jubilej radno i svečano. Švarm je, kao i uvek, briljirao secirajući situaciju u zemlji, a prognoze koje je dao nikoga neće ostaviti ravnodušnim. U Magarećem kutku shvatićete da se Glišić neuspešno šlogirao. Da bi DLZ opstao, pretplatite se na patreon.com/ucutatinecemo ili pošaljite donaciju na PayPal ucutatinecemo@gmail.com. Na isti mejl možete naručiti i DLZ merch.

Generacija koja je probudila Srbiju veruje da se dostojanstvo i odgovornost ne smeju više izgubiti. U novoj epizodi Radar Foruma, bivša javna tužiteljka u penziji Jasmina Paunović ugostila je dvoje studenata – Vukašina Đinovića sa Prirodno-matematičkog fakulteta u Novom Sadu i Nadu Trifković sa Fakulteta političkih nauka u Beogradu. Povod razgovora je komemoracija koja će se održati 1. novembra, na godišnjicu pada nadstrešnice koja je usmrtila 16 ljudi u Novom Sadu, ali se diskusija pretvorila u duboko svedočanstvo o odgovornosti, pravdi i probuđenoj mladosti koja više ne pristaje na ćutanje. „Skup je dostojanstven, miran, jer je pre svega komemorativan, posvećen žrtvama. Počećemo na 16 lokacija, simbolično, kroz ceo grad, biće i govora, i završiti minutima tišine kod Železničke stanice“, rekao je Đinović, najavljujući okupljanje koje će, kako kaže, „još jednom pokazati da godinu dana kasnije niko nije odgovarao za zločin“. Njegova koleginica Nada Trifković podsetila je da su studentske šetnje od novembra prošle godine promenile duh protesta i način na koji mladi doživljavaju odgovornost. „Mi smo odlučili da ponovo organizujemo šetnju jer mislimo da je to jedini način koji dolikuje komemoraciji. Da pokažemo da i dalje, posle ovoliko vremena, nismo stali i da smo spremni da se borimo za naše zahteve i pravdu za 16 žrtava. Učimo u hodu, organizujemo, spajamo fakultete i gradove – i to u ispitnom roku. Ali sve to radimo jer znamo da mora da se završi, jer nismo dobili pravdu i niko nije odgovarao za ono što se desilo.“ Govoreći o odgovornosti koja je sada na mladima, Trifković je poručila da njihov pokret više nije samo studentski, već narodni - jer promena, kako kaže, ne može doći ako se svi ne probude. "Ja bih se vratila na narod i na neku nadu da će on da ostane probuđen i da nikad više neće zaspati, zato što odgovornost jeste na nama. I mi smo preuzeli tu odgovornost kao studenti, kao naivna deca, mogla bih reći. Da li smo mi bili svesni količine te odgovornosti koje preuzimamo ili nismo, to je već pitanje koje će kasnije, kroz godine, kad se završi sve ovo, moći da se izanalizira. Ja se samo nadam da ovo sad što se desilo nikad neće biti zaboravljeno... i da naš narod ne bude apatičan, da naš narod ne ćuti kada vidi da se dešava nešto što nije pravedno i da naš narod ne bude sebičan, nego da pomažemo jednim drugima, da budemo svesni šta se dešava u našem društvu i da nikad više ne kažemo - ovo se mene ne tiče zato što ovo nije vezano za mene. Mora ceo narod da preuzme odgovornost i vrati svoj suverenitet."

Novo izdanje podkasta "Dobar, loš, zao" upravo je pred vama. Marko Vidojković i Nenad Kulačin spremni su dočekali nove direktore u kompaniji i dok se prvi nada pozitivnom dogovoru sa njima, ovaj drugi tripuje da su prvi na spisku za odstrel. Pozdravili su napore EU da predsednika Srbije ohrabre u donošenju zakona o biračkom spisku i izboru članova za Savet REM-a. Gosti epizode su članovi Njuz neta koji su prošle nedelje proslavili 15. rođendan. Mada, nije bilo lako. Jelisaveta nije došla zbog Kulačina, tako kaže Vidojković, Vlada i Grafa ne vole da se eksponiraju, Marko je trčao maraton, a Neša je imao čas vožnje. Preostali su još Viktor i Darko koji su svoj posao odradili fenomenalno. U Magarećem kutku su svi zajedno uhvatili vlasnika Informera u laži. Pozivamo vas i ovog puta da se pretplatite na DLZ Patreon kanal i uživate u čarima druženja sa Markom i Nešom, a za PAYPAL donacije je otvoren nalog ucutatinecemo@gmail.com

General u penziji Bogoljub Živković rasklapa mehanizme urušavanja institucija, od selektivnog postupanja i partijskih kadrova, preko brutalnosti prema sopstvenom narodu, do lične drame – sina Petra, pretučenog jer se usudio da misli Poslednjih godina, bezbednosni sistem Srbije doživljava ne samo političku, već i suštinsku transformaciju od stuba države do oruđa u rukama vladajućih elita. U ekskluzivnom razgovoru, penzionisani general policije Bogoljub Živković, kao gost tužiteljke Jasmine Paunović u novoj epizodi Radar Foruma, izneo je alarmantne uvide o krizi profesionalizma i političkoj čistki koja je pogodila policiju – izgubila je autonomiju, profesionalci su proterani, a bezbednost zamenjena strahom. Policija koja je nekada postojala da štiti građane danas funkcioniše pod političkim uticajem koji menja i njen smisao i način delovanja. Na to u uvodu podseća Jasmina Paunović, primećujući da policija danas i ona od pre deset godina više nisu iste – pre svega zbog ljudi koji je čine. Živković se slaže da je policija u sistemskoj krizi, ali da problem nisu samo „loši pojedinci“, već spuštanje profesionalnih normi i strah unutar njenih redova. „Rečeno mi je otvoreno da je razlog mog penzionisanja Petrova aktivnost u studentskom protestu. Ono što se desilo posle toga jeste hajka u medijima. Ali ono što me je najviše zabolelo, jeste to što ja znam ko je organizovao da Petar bude pretučen. Njemu su razbili glavu. To je organizovano. Petra su petorica inspektora kriminalističke policije izveli iz stana sa lisicama u svojstvu građanina i odveli ga u policijsku stanicu gde je bilo i nameštano snimanje. On ih je prozreo i rekao: ‘Evo da se nasmejem za tu i tu televiziju, jer znam gde će snimak završiti.' Tako je i bilo. Advokat je tražio pravni osnov, a odgovor je bio da je snimak rađen radi analize policijskog postupanja prilikom hapšenja, a to nije moglo biti hapšenje jer on u svojstvu građanina.” Više na radar.rs

Pred vama je nova epizoda podkasta Dobar, loš, zao u kojoj su Marko Vidojković i Nenad Kulačin analizirali čemer, jad i bedu od utakmice u Leskovcu. Na sreću, ili nesreću, još jedna fudbalska tema je dominirala proteklih dana u našoj javnosti, pa su i o njoj imali šta da kažu autori DLZ. Pored fudbala, bilo je reči i o kosovskim lokalnim izborima, sankcijama NIS-u, ali i o prekidu jednog divnog jaranstva. U naš studio je unezvereno, gledajući u mobilni telefon, ušetao Miša Bačulov, ali se ništa nije srušilo. Bačulov je do datalja opisao svoj ulazak i boravak u politici, da li je i koliko tačna priča o tome da je podržavao SNS, ali i o tome šta možemo da očekujemo 1. novembra u Novom Sadu. I na kraju videćete kako se od Radovana trećeg stiže do kutka magarećeg. Pozivamo vas i ovog puta da se pretplatite na DLZ Patreon kanal i uživate u čarima druženja sa Markom i Nešom, a za PAYPAL donacije je otvoren nalog ucutatinecemo@gmail.com

Iskusne pravnice razotkrivaju kako postavljanje podobnih kadrova, šikaniranje stručnjaka i netransparentne odluke uništavaju kičmu države – pravosuđe. U novoj epizodi Radar Foruma, gošća tužiteljke Jasmine Paunović bila je sudija Snežana Ivković. Njihov razgovor otvara važno pitanje – šta ostaje od države kada se sistematski uništava pravosuđe? Kroz lično iskustvo i preciznu analizu, sagovornice razotkrivaju kako se kroz tihe premeštaje, neobrazložene odluke i partijska imenovanja briše ono što je srž ustavne vlasti – sudska nezavisnost. Centralna tačka kritike tiče se netransparentnog izbora sudija i tužilaca, gde su kriterijumi poput staža, stručnosti i profesionalnih referenci zanemareni u korist podobnosti. Snežana Ivković kategorički zastupa stav da bi trebalo uvesti jasne kriterijume kako bi se birali isključivo najbolji i najetičniji kandidati. "Zastupam tezu da bi pod hitno trebalo da se uvedu određeni kriterijumi, da bi oni koji učestvuju u samim tim postupcima za izbor sudija i tužilaca, pa i za napredovanje, jednostavno znali na šta da obrate pažnju, da se zna neki red, jer kad se poznaje neki red, kad se uvede određeni zakon, kad se uvedu određeni principi, onda ne može tu puno da se skreće sa strane. Onda se biraju najbolji kandidati, najmoralniji, najetičniji, najvredniji, oni koji imaju dovoljno profesionalnog iskustva. Imamo situaciju da su nam prolazili kandidati koji su sekretari škola, opština, koji uopšte nisu imali dodira sa sudom, a birani su za sudije. A sa druge strane, imamo saradnike i u sudu i u tužilaštvu koji su po 10-15 godina saradnici. Ta deca uporno čekaju, uporno se usavršavaju, ali nikako da dođu na red", objašnjava sudija. Više na radar.rs

Peku se paprike, a nova epizoda podkasta pod zaštitom Međunarodnog PEN centra, "Dobar loš zao", stigla je u vaše pametne aparate. U prvom delu emisije, Nenad Kulačin i Marko Vidojković hvatali su se za glave zbog količine Žvaleginog lupetanja u Hit šitu, merili brzinu kojom je državni vrh u vozu vežbao bekstvo iz zemlje, pokušali da provale da li Putin kudi ili hvali srpske studente, a posebnu pažnju pokolonili su nizu režimskih napada na voditelja DLZ koji boravi u televizoru. U goste magičnom dvojcu dolazi student političkih nauka i politički zatvorenik, Pavle Cicvarić. Cicvarić je govorio o svojim iskustvima iz tamnice, osećaju koji ga prati otkako mu je Siniša Vučinić nacrtao metu na čelu, a neizbežne teme bili su studentski protest, izbori i saradnja sa opozicijom. Ovo je samo delić onoga što vas čeka u ovom uzbudljivom razgovoru. U Magarećem kutku moći ćete da vidite Žvalegin dubak. Da bi DLZ opstao pretplatite se na patreon.com/ucutatinecemo ili pošaljite donaciju na PayPal ucutatinecemo@gmail.com. Na isti mejl možete naručiti DLZ majice, šolje, kecelje, a od danas i cegere!

Braćo i sestre, drugarice i drugovi, nova epizoda podkasta pod zaštitom Međunarodnog PEN centra "Dobar loš zao" je stigla! U prvom delu emisije, Nenad Kulačin i Marko Vidojković pozdravili su zapažen uspeh protesta protiv blokada, rešili su misteriju Žvaleginog izostanka sa večere kod Trampa, pozdravili su njegov sastanak sa Bibijem, a sa uzbuđenjem su dočekali novi nastavak Skaj prepiski koje se čitaju u Crnoj Gori. Gošća, u duboko kriminalizovanom društvu, najbolja moguća - profesorka krivičnog prava na Pravnom fakultetu u Beogradu, Vanja Bajović! Ona je govorila o mafijaškoj državi (Srbija) kao i o načinima da se jednog lepog dana ovaj epitet zameni sa "normalna". Pored toga, profesorka Bajović je detaljno pričala o nakaznim izmenama Krivičnog zakona, Zakona o dobrobiti životinja, kao i mnogim drugim kriminalnim anomalijama s kojima se suočavamo. U Magarećem kutku moći ćete da čestitate generalu Pavkoviću prelazak iz zatvora u crnu rupu. Da bi DLZ opstao pretplatite se na patreon.com/ucutatinecemo ili pošaljite donaciju na ucutatinecemo@gmail.com. Na isti mejl možete naručiti DLZ majice, šolje i kecelje za karamelizovanje.

Septembar se bliži kraju, a nova epizoda podkasta pod zaštitom Međunarodnog PEN centra "Dobar loš zao" je tu! U prvom delu emisije, Nenad Kulačin i Marko Vidojković salutirali su novoj srpskoj ćaci-zastavi, saosećali su s Đurom Macutom, pružili podršku Pavlu Cicvariću i Bogdanu Jovičiću, uz svečano zaklinjanje da nikada neće preći na TV Hepi. Posle Žvalegine parade, pravi gost - profesor Filozofskog fakulteta u Novom Sadu i državni neprijatelj broj jedan, Dinko Gruhonjić! Dinka je uvek milina slušati, pa tako i sad. Oštar i precizan u kritici mafijaško-fašističkog režima, a ipak optimista, sve kako treba. Govorio je o budućnosti protesta, listama za predstojeće izbore, studentima i profesorima, kraju šešeljizma i mnogim drugim zanimljivim temama. U Magarećem kutku zaključićete da je ipak dobro što se DJV razmnožavao. Da bi DLZ opstao pretplatite se na patreon.com/ucutatinecemo ili pošaljite donaciju na PayPal ucutatinecemo@gmail.com. Na isti mejl možete naručiti DLZ majice, šolje i kecelje za karamelizovanje.

Nova epizoda podkasta pod zaštitom Međunarodnog PEN centra "Dobar loš zao" je tu! U prvom delu emisije, Nenad Kulačin i Marko Vidojković brojali su tenkove na beogradskim ulicama, Čaletove sive ćelije, Žvalegine promile i Karleušine fanove u Smederevu. Gost je urednik ekonomske rubrike u nedeljniku "Radar", Milan Mića Ćulibrk. Veteran DLZ gostovanja hirurški precizno je objasnio kako su proizvodi u srpskim prodavnicama (opet) poskupeli posle pojeftinjenja, izanalizirao je fenomenologiju žvalavog zaduživanja, objasnio nam sve o aneksima 5, 6, 7 i 8 ugovora za "završenu" prugu do Kelebije, rastumačivši još bezbroj ekonomskih košmara u kojima živimo. Ovo je samo delić tema kojih su se insipisani, uvek šarmantni Mića i njegovi domaćini dotakli. U Magarećem kutku shvatićete da DJV mora na časove psovanja. Da bi DLZ opstao pretplatite se na patreon.com/ucutatinecemo.

Dragi prijatelji, puni elana, posle kratke letnje pauze, Nenad Kulačin i Marko Vidojković vraćaju se u sedlo - nova sezona podkasta pod zaštitom Međunarodnog PEN centra "Dobar loš zao" stigla je u vaš uređaj! U prvom delu emisije autori su analizirali situaciju u SAJ, Novom Sadu, kontramitinzima i Žvaleginoj ludoj glavici, a slavili su i pobednički poraz srpskih košarkaša. Prvi gost u ovoj sezoni je naš proslavljeni košarkaški reprezentativac i pumpadžija, Vladimir Štimac. Popularni Štimara izneo je svoje profesionalno mišljenje o tome kako se naša reprezentacija provela na Eurobasketu a bio je naročito inspirisan kada je govorio o situaciji na srpskim ulicama proteklih nedelja i meseci. Ovo, naravno, nije ni delić razgovora nadahnutog Štimca i naših DLZ heroja. U Magarećem kutku ćete četiri puta gledati jednog te istog magarca. DLZ, samo na našem portalu.

Poslednja epizoda u ovoj sezoni podkasta pod zaštitom Međunarodnog PEN centra "Dobar loš zao" je tu! U prvom delu emisije Nenad Kulačin i Marko Vidojković nisu otvorili šampanjac zbog 100 dana Macutove vlade, izrazili su oduševljenje Vučićevim radom rukama, a utvrdili su i da se Srbija neće smiriti, bez obzira na sezonu godišnjih odmora. Nešto slično misli i gost DLZ, čuveni politikolog, Boban Stojanović Biban! Ovog puta, on je optimista. Boban smatra da su studenti izbili sve adute iz ruku režima, kome je preostala samo ogoljena represija u pokušaju da spreči neizbežni pad s blasti. Stojanović je analizirao situaciju u opoziciji, mogućnost raspisivanja vanrednih izbora, kao i pesmu "Bobane, skloni BMW". Ovo nije ni deseti deo onoga o čemu se razgovaralo u ovoj optimističnoj epizodi. U Magarećem kutku upoznaćete Baljegu. To bi bilo to. Vidimo se ponovo na ovom kanalu 10. septembra, a do tad pratite druge DLZ formate preko Patreona i YouTube kanala "Ućutati nećemo". Da bi DLZ pretekao u septembar, pretplatite se na patreon.com/ucutatinecemo ili pošaljite donaciju na PayPal dlz.istern@gmail.com. Na isti mejl možete naručiti DLZ majice, šolje i kecelje za prženje. Podkast DLZ, u svom najboljem obliku, samo na našem portalu! Hvala svim gledaocima.

Sve je opet kako treba, u julu vrućina, a u studiju Nenad Kulačin i Marko Vidojković (u studijskom televizoru). Momci su za vas snimili nezaboravnu, 360. epizodu podkasta pod zaštitom Međunarodnog PEN centra, "Dobar loš zao"! U prvom delu emisije proslavljani su rezultati novog istraživanja javnog mnjenja, notiran je pokušaj opozicije da se oko nečega okupi, a pozdravljeni su i napori građana da posetama različitim adresama održavaju plamen protesta. Gost je predsednik NUNS, Željko Bodrožić. Željko pušta brkove i još malo pa će biti opasan kao partizanski komandant. Osvrnuo se na smrt Zorana Sekulića, pretnje koje Žvalek upućuje Veranu Matiću, a govorio je i o situaciji u United grupi. Osim medijskih, Željko se bavio mnogim drugim temama. Ušao je u polemiku sa autorima oko pitanja ujedinjenja opozcije i studenata, a polemike nije bilo kada je reč o tome šta predstavljaju predsedničke abolicije i drugi oblici režimskog terora. U Magarećem kutku nećete videti dva Babića, zato što su u prvom delu emisije. Da bi DLZ opstao pretplatite se na patreon.com/ucutatinecemo ili pošaljite donaciju na PayPal dlz.istern@gmail.com. Na isti mejl možete naručiti DLZ majice, šolje i kecelje za prženje. DLZ, samo na našem portalu!

Stigla je nova epizoda podkasta pod zaštitom Međunarodnog PEN centra "Dobar loš zao", a u njoj nema opravdano odsutnog Nenada Kulačina. Nema ni zime, jer tu je gost/voditelj, glavni urednik Danasa, Dragoljub Draža Petrović! Draža i Marko Vidojković siti su se ispričali o mnogim veselim i manje veselim temama. Pitali su se kada će tužilaštvo za organizovani kriminal da pređe u akciju, da li se Žvalibaba projektuje kad priča o prevarantskim njuškama, vredi li plakati za EXIT-om, kao i da li se može bednije glumiti "razgovor" sa Glamočićem. Ovo nije ni deseti deo ćaskanja dvojice veseljaka. Oni su još pričali o uticaju Rusa na uspeh protesta u Srbiji, mentalnim kapacitetima Nikole Jokića, pretnjama koje svakodnevno stižu našim nezavisnim medijima i tako do Magarećeg kutka... ... u kome ćete moći da čujete izražajno čitanje pesme koju je Draža posvetio jahanju DJV. Da bi DLZ opstao, pretplatite se na patreon.com/ucutatinecemo ili pošaljite donaciju na PayPal dlz.istern@gmail.com. Na isti mejl možete naručiti DLZ majice, šolje i kecelje za dinstanje.

Profesorka istorije na Filozofskom fakultetu u Beogradu Radina Vučetić i teoretičarka medija i profesorka na FDU Ana Martinoli razgovarali su u novoj epizodi Radar Foruma o tome kroz kakvu prizmu javnost u Srbiji ima prilike da sagledava studentske proteste i blokade. Kao tri najvažnije medijske tačke imenovale su Savet REM-a, studente u blokadi na mrežama i - Nemanju Šarovića. „Šarović očigledno dobro razume moć medijskih alata i kanala koji za početak komuniciraju da su van korporacijskog, kontrolisanog toka. S druge strane, razume populistički jezik. S treće, razume i vrednosti koje su duboko ugrađene u temelje ovog društva, a koje su se zacementirale u poslednje tri i po decenije. Dok ismeva površnost, nerazumevanje situacije, spremnost ljudi da se potčine trenutnom interesu, vrlo vešto televiziju KTV predstavlja kao jedinu slobodnu televiziju u Srbiji“, zaključila je Martinoli. Na pitanje Vučetić o komunikacijskim inovacijama koje su blokade donele, Martinoli je odgovorila da je najveće novine moguće zapaziti na kanalima studenata u blokadi. „Posebno mi je bilo zanimljivo što umetnički upečatljivo i vredno zaokruživali aktuelne teme, ali i pružali kritički osvrt na neke događaje, pa mi se dešavalo da mi ljudi iz oblasti pravosuđa i ekonomije kažu da su studenti vrlo dobro prenosili vrlo stručne stvari“, kaže rekla je profesorka FDU.

Stigla nova epizoda podkasta pod zaštitom Međunarodnog PEN centra, "Dobar loš zao"! U prvom delu emisije Nenad Kulačin i Marko Vidojković klanjali su se pobunjenim građanima u Užicu, Zemunu i ostalim delovima Srbije, zakleli su se da neće putovati novom deonicom autoputa, ispovraćali se nad Tompsonovim koncertom i odali priznanje Evropskoj komisiji na mlakim reakcijama prema Žvaleku, koga neki zovu i Žvalega. Gost je neustrašivi novinar "Radara", Vuk Cvijić! Vuk je pričao o tome ko sve mlati i hapsi građane na ulicama, analizirao je stepen diktature u kom se trenutno nalazimo, kada će oteto pravosuđe biti oslobođeno i na koji način će se režim obračunati s novinarima. Ovo je samo delić tema o kojima su autori razgovarali sa gostom, bilo je tu i zanimljivih pitanja od DLZ pretplatnika sa Patreona. U Magarećem kutku moći ćete da vidite kako se čovek s glavom konja i dalje očajnički trudi da dobije orden. Da bi DLZ opstao pretplatite se na patreon.com/ucutatinecemo ili pošaljite donaciju na PayPal dlz.istern@gmail.com. Putem dlz.istern@gmail.com možete naručiti DLZ majice, šolje i kecelje za roštiljanje.

Sem rušenja Starog savskog mosta, nijedna kapitalna investicija u Beogradu u poslednjih godinu dana nije završena. Plan da se na mestu kasarne "Jakub Kuburović" u Zemunu izgradi luksuzno naselje je klasičan primer korupcije u kojoj učestvuju ljudi bliski Aleksandru Vučiću i Nebojši Stefanoviću. Beograđani kreditiraju grad koji ne refundira roditeljima na vreme iznos za vrtiće. Batajnica ima 100.000 stanovnika, nema dom zdravlja, nema groblje, nema kanalizaciju, nema regularan vodovod. Pitanje decentralizacije je ključno kako bi se opštine razvijale, to nažalost gradska vlast ne shvata. Gost: Milan Ljutovac, odbornik Kreni promeni u skupštini grada Beograda

Profesorka istorije na Filozofskom fakultetu u Beogradu Radina Vučetić i aktivista, pravnik i istoričar Dragan Popović (Centar za praktičnu politiku) razgovarali su u novoj epizodi Radar Foruma o kulturi sećanja, ratovima sećanja i mobilnim blokadama koje predstavljaju novu fazu u studentskoj borbi, ali i prostor za pojačanu represiju države i njenih pridruženih elemenata. „Studenti su uspeli u tome da zastava Srbije zasluži da mladi Bošnjak, prvi put otkad ja pamtim, kaže: ovo je moja zemlja i ovo je moja zastava. Do sad je to bilo nezamislivo. Uspeli su da urade dovoljno da nađu zajednički jezik i upute zajedničku, a zapravo univerzalnu poruku – tražimo pravdu i slobodu“, zaključio je Popović. Na pitanje o položaju žene u crkvi, za koje se često može čuti da je podređen – recimo, žene mogu biti svetice, ali ne i sveštenice –, vladika Grigorije je rekao da odgovora bezbroj, ali da nijedan neće biti dostatan. Na profesorkino pitanje o desničarskim tonovima na Vidovdanskom protestu, Popović je odgovorio podsećanjem da su studenti određene narative nasledili, a među njima je i ono o Kosovu i Vidovdanu. „Studenti su narativ o Vidovdanu i Kosovu dobili na gotovo, kao nešto što je stvar društvenog konsenzusa. Kosovo je Srbija, i tačka, a taj narativ smo im ga mi ostavili, i nisam siguran da referisanje na njega podrazumeva pripadanje nacionalističkoj ideologiji. Vučić je za njih problem i zbog pada nadstrešnice i zbog ‚izdaje Kosova‘, dakle, fokus je na problematičnim vlastima u Srbiji“, kaže Popović. Više na www.radar.rs

Postvidovdansko izdanje podkasta pod zaštitom Međunarodnog PEN centra "Dobar loš zao" stiglo je i do vas, braćo i sestre. Nenad Kulačin i Marko Vidojković su u prvom delu emisije izrazili oduševljenje zbog ogromnog broja ljudi na studentskom vidovdanskim skupu, analizirali su kako je ishod skupa mogao da utiče na protest da psiho nije počeo da kidnapuje studente, a zapitali su se i koga terorišu "heroji iz Banjske" sad, kad ne mogu da terorišu Kosovo. Gost je profesor na Pravnom fakultetu u Novom Sadu i nekadašnji političar, dr Bojan Pajtić! Bojan je nadahnuto i optimistički govorio o trenutnoj situaciji u zemlji, ali i o neposrednoj budućnosti, koja je, Bojan u to nema sumnje, svetla. Ovo je naravno samo delić onoga o čemu su momci razgovarali u ovoj zabavnoj emisiji. U Magarećem kutku shvatićete da još samo DJV i Andrej nisu dobili orden. Da bi DLZ opstao pretplatite se na patreon.com/ucutatinecemo ili pošaljite donaciju na PayPal dlz.istern@gmail.com. Putem mejla dlz.istern@gmail.com možete naručiti DLZ šolje, majice i kecelje za dinstanje.

U novoj epizodi Radar Foruma, Radina Vučetić, profesorke istorije, ugostila je reditelja Ivana Vanju Alača. Povod za razgovor bio je sve vidljiviji politički obračun sa umetnicima i akademskom zajednicom – od uskraćivanja sredstava, preko partijskih postavljenja, do otvorene represije. Kao neko ko dolazi iz sveta univerziteta i prati zbivanja u kulturi, Radina Vučetić je oštro reagovala na izostanak odlučne reakcije umetničke scene povodom postavljanja Dragoslava Bokana za predsednika Upravnog odbora Narodnog pozorišta. „Za mene je sve što se desilo posle tog postavljenja bilo vrlo neprijatno iskustvo. Kao profesorka univerziteta, koja zna kroz šta prolaze i profesori i studenti – očekivala sam da pozorišta stanu. Ako je kraj sezone blizu – pa neka stanu! Ako mi možemo da blokiramo raskrsnicu, mogli su i glumci da blokiraju Vasinu ulicu. A ne da imamo jedno saopštenje koje su čuli samo oni koji su ga pisali.“ Vanja Alač ne krije da je i sam bio duboko razočaran reakcijom pozorišne zajednice, posebno imajući u vidu ozbiljnost trenutka i simboličku težinu onoga što je usledilo nakon postavljenja Bokana. „To što je pozorište reagovalo saopštenjem je kao da na požar odgovoriš tako što zalivaš biljke. Očekivao sam više. I spreman sam da idem bilo gde – ako pozovu kolege iz Narodnog pozorišta. Samo ne mogu ja da počinjem borbu koja nije moja.“ Više na radar.rs

Još malo pa će "Studentski Vidovdan", ali pre njega stiže nova epizoda podkasta pod zaštitom Međunarodnog PEN centra "Dobar loš zao"! U prvom delu emisije Nenad Kulačin i Marko Vidojković bavili su se različitim poremećajima u fukncionisanju Baba Žvale, od mentalnih do fizičkih, koji se ispoljavaju pre svega zbog najavljenog studentskog protesta u subotu. Osim toga, momci su se pozabavili prošlom i budućom upotrebom "zvučnog topa", kao i progonom heroja Milana Radoičića od strane blokaderskih pravosudnih institucija. Gost je jedan od junaka zaslužnih za ispraćaj Miloševića u Hag, politička institucija, opozicioni velikan, uvek na pravoj strani, istoričar Milan St Protić! Kao i uvek sa Milanom, u DLZ, voditelji i gledaoci mogu da se opuste i uživaju u njegovoj verbalnoj analizi i dekonstrukciji vlasti. Protić je povlačio paralele između Vidovdanskog sabora iz 1992. i onog koji nas čeka za vikend, poredio je Miloševića i Vučića, pričao o promašajima aktuelne opozicije i ponovo istakao svoj predlog da Aleksandar Vučić mora da podnese ostavku. U Magarećem kutku moći ćete da izmerite koliko se Vučiću spustilo levo oko od početka do kraja epizode. Da bi DLZ opstao pretplatite se na patreon.com/ucutatinecemo ili pošaljite donaciju na PayPal dlz.istern@gmail.com. Na isti mejl možete naručiti DLZ majice, šolje i kecelje za dinstanje.

U naredne četiri epozode domaćin Radar Foruma biće Radina Vučetić, profesorka istorije na Filozofskom fakultetu, a njen prvi gost bio je Raša Nedeljkov, programski direktor Crte. Veći deo razgovora posvećen je lokalnim izborima u Zaječaru i Kosjeriću, na čijem se primeru jasno vidi kako izgleda politički sistem u kome izbori formalno postoje, ali suština ne pripada volji građana. Upravo tamo, kako su se složili Vučetić i Nedeljkov, imali smo prilike da vidimo su svu širinu i dubinu izbornog nasilja. Zloupotreba javnih funkcija, ucene korisnika socijalnih službi, kupovina glasova u novcu i robi – od frižidera do traktora – pretnje, zastrašivanje, paralelne strukture koje se predstavljaju, kako Nedeljkov opisuje, čas kao policija, čas kao članovi biračkih odbora, fizičko i verbalno nasilje, pritisci na zaposlene u javnom sektoru, fantomski posmatrači, manipulacija izbornim listama, migracija birača, medijska pristrasnost i institucionalna tišina… Malo li je. Umesto izbora, građani su dobili pijacu glasova pod nadzorom partijske države.

Ne pritiskaju decu da krenu putem modnog sveta, ali pored mame i tate koji povremeno vode rasprave o dužini neke suknje ili boji tkanine, njihova deca već znaju šta hoće u životu, bar kad je oblačenje u pitanju, ispričali su nam, uz još mnogo detalja iz svog poslovnog i privatnog života, marketing menadžerka Milica i modni kreator i fotograf Aleksandar Zabunović. U Mamazjaniju su došli kao predstavnici modnog brenda „Aleksandar Zabunović“, ali pre svega kao mama i tata jedne Valentine i jednog Konstantina. U razgovoru sa Milicom i Aleksandrom saznali smo da oni nisu baš idealan par, kako se mnogima čini iz objava na društvenim mrežama, ali i sudeći po poslu koji tako uspešno zajedno obavljaju, kao i predivnoj deci koja uz njih rastu.

Snimanje ove epizode trajalo je duže nego što je Husein Bolt protrčao kroz naš glavni grad i za taj posao dobio dobru lovu. U prvom delu epizode, Marko Vidojković i Nenad Kulačin su pozdravili novonajavljeni studenstki protest u Beogradu za Vidovdan i zabeležili kuknjavu ćacija kojima se javilo da će ih studenti iseliti iz njihovog Ćacilenda. Upozorili su predsednika Ukrajine Volodimira Zelenskog da ne veruje mnogo Aleksandru Vučiću koji mu je obećao obnovu nekoliko gradova i jedne oblasti, imajući u vidu da je još 2019. godine, neposredno uoči Vidovdana, građanima Borče obećao kanalizaciju. Ako do te obnove dođe, autori DLZ su sigurni da će to biti najskuplja obnova u svetskog istoriji. A, onda su sa posebnim zadovoljstvom pozdravili formiranje ANUS-a - Asocijacije novinara u Srbiji, koje su najavili režimski novinari. Gost epizode Božo Prelević je takođe izneo svoja očekivanja uoči studenskog protesta u Beogradu, optužio predsednika Srbije da ne poštuje zakletvu koju je dao kada je stupio na dužnost, izneo svoja iskustva sa suđenja sa Andrejem Vučićem, kao i da li sebe u budućnosti vidi kao ministra. U Magarećem kutku videćete miks vežbanja, psovanja i jedenja sendviča. Da bi DLZ opstao pretplatite se na patreon.com/ucutatinecemo ili pošaljite donaciju na PayPal dlz.istern@gmail.com

U analizi stanja u srpskom pravosuđu, tužilac Goran Ilić, gost Vanje Bajović, profesorke prava, u novoj epizodi Radar Foruma, ogolio je mehanizme potčinjavanja pravde političkoj volji. Uvodna rečenica profesorke Bajović - da su svi ljudi rođeni jednaki i slobodni, kako je još 1789. zapisano u Francuskoj deklaraciji - u savremenoj Srbiji zvuči kao ironija. Zakon važi selektivno, a imuni su upravo oni koji bi trebalo da mu budu najizloženiji, odnosno nosioci moći. „To je tačno opšte uverenje u Srbiji, da se zakoni, bar kada je u pitanju javno tužilaštvo, ne primenjuju jednako prema svima. Postoje neki ljudi koji su privilegovani, protiv kojih tužilaštvo nije spremno da pokrene krivični postupak, čak i kada postoji dovoljan fundus dokaza“, napominje Ilić. Više na radar.rs

Uvek postoji novo pitanje koje roditelj ima, nikad nije kraj učenju i edukaciji o odnosu sa decom, ali ako su prioriteti dobro postavljeni i ako na licu imamo osmeh, a u glavi manje brige, onda je sve na svom mestu, priča u novoj Mamazjaniji Ivana Bunčić, poznatija kao „Profi mama“, koja je osnovala istoimenu akademiju, inače stručnjakinja za marketing i edukatorka roditeljstva, a pre svega mama jedne male Srne i jednog malog Juga. Kada je rodila prvo dete, ćerku Srnu, Ivana je poželela da bude najbolja mama na svetu, pa je pročitala svu moguću literaturu o roditeljstvu, slušala razne savete i na kraju osnovala Akademiju „Profi mama“. „Tom nazivu kumovala je prijateljica, koja kad je videla koliko sam knjiga o roditeljstvu pročitala rekla da ću postati - profi mama. Ipak, nisam ja profi, već sam kao i sve ostale mame i tate, i dalje puna pitanja o roditeljstvu. Na našoj akademiji okupljamo upravo najveće stručnjake za roditeljstvo koji odgovaraju na nedoumice koje muče većinu nas, a njihovi odgovori i saveti pomažu da se bolje snađemo i budemo prisutniji kao roditelji u svetu naše dece“, priča sa osmehom Ivana. Ubrzo posle rođenja ćerke, stigao je i sin Jug, a Ivana je uveliko prestala sa poslom od devet do pet i na neki način povezala svoju marketinšku struku sa majčinstvom. „Shvatila sam na vreme da bi za mene sve drugo bilo preveliki stres i odlučila da želim posao koji će mi omogućiti više vremena sa porodicom. Dok su deca mala mi smo im najpotrebniji, zapravo roditelj je sve što im je potrebno, i zato želim da sam tu. Svoju struku iskoristila sam u radu Akademije, a u taj posao uključen je i moj muž, pa se nadopunjavamo, kako službeno, tako i sa obavezama prema deci i kući, sve delimo“, priča naša gošća. Neka od ključnih pitanja i strahova sa kojima se roditelji suočavaju jesu granice koje postavljaju deci, a koje su često fleksibilne. „Roditelj postavlja granice, ali one se deci ne dopadaju uvek, tako da moramo da budemo spremni da kad im kažemo ne, dobijemo burnu reakciju. Ne znači da će uvek biti tako, ali dete ume da se baca, viče, negoduje na sve moguće načine, jer ne može da se pomiri sa tim da nešto ne može. Roditelj mora biti istrajan jer će tako dobiti samosvesno dete, koje će samo sebe ograničavati kasnije u životu“ , objašnjava Ivana. Takođe, roditelje, mahom starije dece, brinu razna pitanja koja se tiču virutelnog sveta sa kojim se svi suočavamo, a u koji su deca od najmlađih godina uvučena. „Malu decu ne smemo ostavljati samu sa ekranom, niti im davati aparate u ruke, sve dok bar ne krenu u osnovnu školu. Preporuka je da roditelji gledaju različit sadržaj zajedno sa decom, da budu upućeni u ono što ona prate, iako to nije uvek moguće. Ipak istraživanja su pokazala da dete koje je samosvesno u oflajn svetu, nikada ne podleže virtuelnom nasilju, niti bilo kakvim navlakama koje nudi svet interneta“, kaže gošća Mamazjanije. Da bi roditelj mogao da brine o detetu, da provodi sa njim to čuveno kvalitetno vreme, mora misliti i o sebi. „Treba češće postavljati pitanje kako smo mi, kao roditelji. Mnogo toga se promeni u našim životima kad dođu deca i oni koji kažu da se ništa nije promenilo, ne govore istinu, jer to je nemoguće“. Liste svakodnevnih obaveza, koje svaka mama ima, nikada se ne smanjuju, ali nije neophodno ispuniti sva očekivanja sa tih „kilometarskih“ papirića. „Svaka mama je u stresu da mora da uradi sve sa tog spiska, koji neke drže u glavi, a neke na papiru, telefonu, svakako mnogo je važnije da budemo prisutni kada smo sa decom, nego da neprestano razmišljamo šta je ono što sledeće treba da uradimo, da li smo nešto preskočile, hoćemo li stići sve, jer - ne mora sve, spisak može i da sačeka“, nasmejano priča Ivana.

Prva epizoda podkasta "Dobar loš zao", pod zaštitom Međunarodnog PEN centra, posle spektakularne pobede studenata i opozicije u Kosjeriću i Zaječaru, je tu! Nenad Kulačin i Marko Vidojković posvetili su ceo prvi deo emisije proteklim izborima, uz poseban osvrt na ponašanje CRTA-e i kvalitet Vučićevih voćkica. U nedelji u kojoj se nastavlja borba za univerzitet, gost je dr Milan Bjelica, profesor na Elektrotehičkom fakultetu u Beogradu. Bjelica je govorio o trenutnoj situaciji na ETF, gde vlada jedinstvo za primer između studenata i profesora, analizirao je kakvi oblici univerzitetske borbe sve postoje, da li je verovati pregovaraču Macutu, a osvrnuo se, kako na izbore u Zaječaru i Kosjeriću, tako i na vanredne parlamentarne izbore koje traže studenti u blokadi. U Magarećem kutku obratite pažnju na Vučićevo levo oko. Da bi DLZ opstao pretplatite se na patreon.com/ucutatinecemo ili pošaljite donaciju na PayPal dlz.istern@gmail.com

U državi u kojoj psi umiru izgladneli, zlostavljani ili zaboravljeni u „prihvatilištima“ dok milioni za njihov smeštaj i negu nestaju bez traga, svaka pasja sudbina je tihi svedok jednog sistemskog zločina - ne samo prema životinjama, već i prema društvu u celini. Istražni organi, veterinarske inspekcije, komunalne službe - sve deluju formalno prisutno. Zakoni postoje. Upravni nadzor je predviđen. Bužetska sredstva izdvojena. Ipak, ono što bi trebalo da bude servis za zaštitu napuštenih životinja u Srbiji, pretvoreno je u mrežu korupcije i nekažnjivosti. „Prihvatilišta“, kako se zvanično nazivaju, ne služe za zaštitu životinja, nego neretko za njihovu nehumanu eliminaciju. A kako su pokazali slučajevi iz Rume, Požege, Velikog Gradišta - ali i iz gotovo svake druge opštine u Srbiji - nije reč o izuzecima, već o pravilu. „Veličina i moralni napredak jedne nacije može se meriti po načinu na koji postupa prema životinjama. A naša država, pse koji pronalaze i spasavaju ljude, prodaje za 200 dinara po komadu“, uvela je Vanja Bajović, profesorka prava, u novu epizodu Radar Foruma u kojoj je ugostila Vesnu Teodorović iz udurženja za zaštitu pasa Pravo na život.

„Na prvom porođaju doživela sam uvrede i agresiju od lekara, kojem sam verovala, a sledeći put, u drugom porodilištu, bilo je potpuno drugačije, ali sam bila spremna“, priča za jubilarnu 100. Mamazjaniju Mina Smiljanić, na mrežama poznatija kao Mina Fu, preduzetnica, edukatorka za javni nastup, influenserka, a pre svega mama dve devojčice Marte i Mile. Gošća jubilarne epizode našeg podkasta prisetila se bolnog iskustva sa prvog porođaja u GAK Narodni front, komentarišući Nacionalni vodič za trudnoću i porođaj, koji je namenjen zdravstvenim radnicima, a koji je nedavno predstavljen javnosti.

Nova epizoda podkasta pod zaštitom Međunarodnog PEN centra, "Dobar loš zao" je pred vama! U prvom delu emisije Nenad Kulačin i Marko Vidojković pozdravili su druženje Baba Žvale sa ostalim penzionerima na obodima Zaječara, zabrinuli se za odnos Frankenštajnovog čudovišta i ćacija koji žele da gladuju, odgledali boks meč u Futogu, a utvrdili su i da to što je nečiji lik na paketima gudrevine ne znači da je gudra njegova, naročito ako je reč o predsedniku Kolumbije. Prvi put u dugačkoj istoriji DLZ, tri gosta u studiju! To su Nenad Gladić "Lepi Brka", PR liste "Ujedinjeni za Kosjerić, Dragana Rašić ispred zaječarske liste "Promena u koju verujemo" i Miladin Krstić ispred liste "Ujedinjeni za spas Zaječara". Tema su, naravno, izbori u Kosjeriću i Zaječaru, na kojima postoji šansa da se naprednjacima na biralištima zada značajan poraz. Gosti su govorili o svojim programima, sa kakvim se pritiscima suočavaju opozicione liste i glasači u ovim mestima, saradnji sa studentima i poznatim ličnostina, pozvavši celu Srbiju da im na dan izbora pruži podršku u borbi protiv beskrupuloznog i agresivnog protivnika. U Magarećem kutku moći ćete da čujete šta Miša Vacić misli o paradi u Moskvi. Da bi DLZ opstao, pretplatite se na patreon.com/ucutatinecemo ili pošaljite donaciju na PayPal dlz.istern@gmail.com

Sagovornici su detaljno i pregledno raspleli kompleksno klupko nadležnosti tužilaštava po pitanju slučaja pada nadstrešnice i mapirali koje bi tužilaštvo, ali i koji javni funkcioneri, trebalo da „povuku nogu“ ka uspostavljanju pravde. U drugoj epizodi Radar Foruma u kojoj je izazivač profesorka Pravnog fakulteta u Beogradu Vanja Bajović ugostila je advokata Ivana Ninića. Razgovor su otvorili temom dostižnosti pravde, koja je prema Niniću relativna – nekome strada radno mesto, nekome zdravlje, nekome sloboda – ali dostižna. Kao primer visoko plaćene cene navodi slučaj Novice Antića, predsednika Vojnog sindikata Srbije, koji je zbog borbe za održiviji i manje korumpirani odbrambeni sistem u pritvoru proveo šest meseci. A sve je počelo 2017, kada je Antić upozorio da Veljko Belivuk, Novak Nedić i druga lica koriste strelište kasarne u Pančevu. Profesorka Bajović je primetila da, sedam meseci nakon pada nadstrešnice, tu temu malo ko i pominje, što sužava put ka dostizanju pravde tamo gde bi ona trebalo da bude jasna. Optužnica je podignuta, pa je vraćena na dopunu, u pritvoru su ostali samo inženjeri, dok su političarima i negdašnjim direktorima pritvori preinačeni u kućni, a majka nastradalog mladića, koja je napustila Srbiju, za zastupnika je odabrala Ninića. Advokata koga je potom tužio podizvođač Starting. „Teško je objasniti taj teatar apsurda. U Trećem osnovnom sudu u Beogradu sam se uverio da postoje dve optužbe čije otpravke nisam još primio, ni ročište nije zakazano. Ja sam u predmetnom postupku istupao kao punomoćnik Dijane Hrke, a ne kao građanin, a protiv mene postoje dve krivične tužbe zbog narušavanja poslovnog ugleda i kreditne sposobnosti. Nestrpljivo čekam da vidim kako sam to ja kao advokat u postupku uopšte mogao da narušim ugled jedne poslovne hidre“, kaže Ninić, i pokazuje da je u Srbiji pravda relativnija no što se isprva mislilo. Više na radar.rs

„Plan je bio da imamo troje dece, ali sad ih je šestoro, okolnosti su se menjale, pa smo i posle petog deteta, pre dve godine, poželeli opet jednu bebu“, priča u novoj epizodi Mamazjanije Milena Kostić, poznata kao „Mama iz magareće klupe“, u čijoj kući, sa tri devojčice i tri dečaka, uzrasta od dve do 15 godina, nikad nije dosadno. Iako većina mama ne može da zamisli dan bez multitaskinga, Milena smatra da ako radimo više stvari istovremeno, na kraju ništa ne završimo kako treba. „Dugo sam praktikovala multitaskovanje jer deluje kao jedina opcija kad imate više dece, ali sad postavim prioritete, pa jedno po jedno. Ima dana koji deluju da traju 48 sati, a opet ima i onih koji se lakše podnose“, priča ova dobro organizovana mama. U kući sa šestoro dece uvek je izazovno i nema vremena za dosadu. „Imamo stariju, srednju i malu decu. Jedno dete, najstarija ćerka, sprema se za srednju školu, najmlađi sin je u jaslicama, jedan se priprema sad za prvi razred, a jedno dete za peti. Ovo je za nas vrlo tranzitni period. Škola nam je veoma važna, pa često vikendom suprug i ja sednemo sa njima da radimo bekap, tačnije sve ono što možda u školi propuste ili što im nije rečeno, nadoknade sa nama“, objašnjava Milena.

Nova epizoda podkasta pod zaštitom Međunarodnog PEN centra "Dobar loš zao" je tu! U prvom delu emisije Nenad Kulačin i Marko Vidojković bavili su se Vučićevom sardinom, pripremama za lokalne izbore u Zaječaru i Kosjeriću, a podsetili su se i studentkinje Ane kojoj su predsednikovi "junaci" polomili vilicu. Gost je Milan Čanak, diplomirani ekonomista, aktivista i što je u ovom trenutku najbitnije, sin progonjene profesorke Marije Vasić. Milan je dugo i nadahnuto pričao o teškoćama svoje majke, o sudbini ostalih novosadskih aktivista, kao i o potrebi odlučne borbe svih građana Srbije za slobodu, bez obzira na ideološke razlike. Ovo, naravno nije sve. Mladi Čanak je pričao o svojim iskustvima iz Ukrajine gde je boravio kao humanitarni volonter i mnogim drugim zanimljivim temama. U Magarećem kutku moći ćete da vidite DJV-a u još jednoj uskoj majici. Da bi DLZ opstao, pretplatite se na patreon.com/ucutatinecemo ili pošaljite donaciju na PayPal dlz.istern@gmail.com

Da li je moguć slobodan univerzitet u zemlji koja se odriče politike kao javnog dobra i vlasti koja je sve više privatizovala samu ideju države Naredne četiri epizode Radar Foruma, izazivač će biti Vanja Bajović, profesorka Pravnog fakulteta, a njen prvi gost bio je Stevan Filipović, reditelj i docent na FDU-u. U razgovoru koji ne zaobilazi ni kompleksnost studentskog pokreta, niti odgovornost intelektualaca, sagovornici ulaze u srž borbe za univerzitet kao jedine preostale institucije otpora. Sagovornici su kroz razgovor otvorili i pitanje da li su studenti, u trenutku kada su stekli određenu političku moć, zakazali u artikulaciji ciljeva? „Izašla sam s tom tezom da je 15. marta moralo da se izađe sa političkim zahtavima. Da li prolongiranje, pravljenje izborne liste, čekanje da Vučić raspiše izbore i ostalo, u stvari, šteti univerzitetu.“ „Izgubili smo nekoliko važnih trenutaka. Jedan trenutak je bio da se u februaru u Kragujevcu ili u Nišu kaže ta čuvena rečenica – vlast neće ispuniti zahteve. Da je 15. marta neko rekao ‘izbori', imali bismo možda drugačiju istoriju“, odgovara Filipović. Kako društveni protest prerasta u politički subjekt, organizacioni modeli koji su nekada služili kao zaštita sada možda postaju ograničenje. Složena struktura plenuma, koja je na početku bila štit od manipulacije i podela, Filipović smatra da sada teže odgovara na izazove trenutka. „Na početku je bila mala moć i mala odgovornost. Sad je velika moć – pa je i odgovornost veća. Plenumi su pomogli da se kolektivno zaštite, da se protest proširi. Ali danas, kad treba donositi brze odluke, da li je model od 10 stepenika odlučivanja najbolji? Ja sam više za direktnu komunikaciju, ono što zovem normalan razgovor, ovako kako ti i ja sada razmenjujemo stavove“, napominje reditelj. Na pitanje domaćina Radar Foruma, da li bi glasao za studentsku listu na kojoj bi se našao i Emir Kusturica, Filipović izvlači suštinu zajedničke borbe protiv režima – da svi unutar nje moraju da „progutaju razne žabe“ zarad višeg cilja. „Niko od nas neće dobiti ono što hoće i to je poenta. Studenti su tu uradili veliku stvar – pomogli su nam da stavimo razlike u drugi plan. Posle ćemo, kad vratimo državu, da se prepiremo o razlikama.“

Pozivom na delimičnu obustavu blokade univerziteta, profesori rade za viši cilj, studenti moraju da im veruju. S druge strane, studenti su sa pravom razočarani zbog poziva za vraćanje na fakultete jer su pokrenuli ono što niko decenijama nije. Vlast jedva čeka podelu i sve vreme protesta ona svesrdno radi na njoj jer je spremna da uništi univerzitet. Sadašnja situacija u prosveti nije definisana zakonom, ovo nije ni vreme bombardovanja 1999. godine, ali ni vanredna situacija kao što je bila za vreme pandemije. Protesti i blokade fakulteta i srednjih škola moraju se okončati nekim posebnim zakonom, koji bi podrazumevao presedan za izlazak iz krize. Studenti su spremni da izgube godinu, ali se fakultetima može dati plan koji bi rešio upis brucoša, polaganje ispita apsolventima i smanjenje poena za upis ostalih u narednu godinu. Zbog brojnih zluoupotreba, u malu maturu ne veruju srednje škole, u veliku maturu fakulteti, zato i jedni i drugi insistiraju na prijemnim ispitima. Većina srednjih škola će sa raznoraznim nadoknadama završiti školsku godinu do kraja juna. Što se tiče fakulteta najrealnije bi bilo da prijemni bude u septembru. Gošća: Ana Dimitrijević, Predsednica Foruma beogradskih gimnazija

Ako je trudnoća zdrava, žena treba da se ponaša sasvim normalno, pa ako oseća da može da trči maraton, zašto da ne?! Ukratko bi bila poruka gošće nove epizode Mamazjanije Nele Bunčić Vukomanović, pasionirane trkačice, popularne Jugoslovenke, koja je od pre devet i po meseci mama jedne male Lole, koja joj uveliko pravi društvo na trkačkoj stazi i svetskim maratonima. Sve do porođaja, Nela je trčala maratone, vežbala u teretani, osluškivala svoje telo i nije prelazila određene granice. „Nisam bila neustrašiva trudnica, imala sam i ja neke strahove, naročito u petom mesecu kada su krenule iznenadne kontrakcije. Međutim, to je prošlo, bila sam dobro, osećala sam da mogu da treniram, a moje prirodno stanje je da se krećem. Bilo bi mi strašno da sam morala da ležim, da se ne pomeram“, priča Nela. Okolina nije uvek sa odobravanjem gledala na njeno ponašanje u trudnoći, čak je i mama bila u strahu, svaki put kada bi otišla da trči. „Dešavalo se da me mama zove i kad joj kažem da idem na trčanje nije joj bilo svejedno, ali to sam ja. Slušala sam svoje telo, sa lekarom sam se dogovorila da smanjim treninge, ali nije bilo potrebe da prestajem. Žene u trudnoći treba da znaju da je to prirodno stanje, nije bolest, kao što se naše društvo često odnosi prema ‚drugom stanju‘. Ako je trudnoća zdrava, onda se ponašamo normalno i poželjno je da se krećemo i budemo aktivne“, objašnjava Nela. Porođaj je, uz manje probleme, prošao kako treba i rođena je Lola, koja iako još nije prohodala, sa mamom redovno trči. „Vodim je na maratone i oduševljena je gužvom, ljudima, a posebno kad prođemo kroz cilj, pa bacaju šarene konfete na sve strane, to joj je omiljeno. Lola je divna beba, koja se stalno smeje, dobro jede, sisa, spava“, priča Nela, koja najviše vremena provodi sa svojom bebom, uprkos obavezama. Iako većina mladih mama ne stižu da se posvete bebi onoliko koliko bi želele i uživaju u odrastanju svog deteta, koje brzo prođe, Nela je Lolu maksimalno uključila u svoj život. „Ona je tu da se prilagođava nama. Ako ja vežbam, tu je pored mene i to joj je jako zabavno, tada se najviše smeje. Kad idem da trčim maraton, neretko je povedem, kad trčim rekreativno, ona je sa mnom, guram je u kolicima, učesnik je u mom životu i tako provodimo vreme zajedno. Kad je gladna dojim je, gde god da se nađemo u tom trenutku, jer i dalje sisa i pored čvrste hrane, ali mleko je za nju obrok kojeg se još ne odriče“, priča gošća Mamazjanije. Upoređujući, kroz razgovor, svoje nemirno detinjstvo, iz kojeg nosi avanturističke uspomene na brojne padove sa rolera, posekotine iz igre, Nela zaključuje da deca treba da budu slobodna, da ih pustimo i da se povrede jer to su prvi koraci suočavanja sa traumama i početak osamostaljivanja, kao i način da sebe nauče da čuvaju u kasnijem periodu. „Lolu već sad puštam da se igra sa našim kucama, koje su u odnosu na nju dosta velike, ali ona je sa njima opuštena, navikla je i kad laju, prave buku, njoj ne smeta da spava u toj gunguli. Kad prohoda, planiram da ogradimo dvorište i da je pustimo da šeta, pada, i nauči da se dočeka i zaštiti, ali to je jedino moguće ako joj pružimo slobodu i ne stojimo neprestano ‚nad glavom‘“, kaže Nela. Ubrzo nakon što se porodila, Nela se suočila sa najvećim bolom u životu, kada joj je preminuo otac, koji se tokom šest godina lečio od teške bolesti. „Bio je to najveći izazov za mene sa kojim ništa drugo ne može da se poredi, period u kojem sam želela da budem sama, da tugujem jer to je bol koja ne prolazi. Međutim, Lola je bila tu i njen osmeh je sve nas održao. Naša veza je toliko jaka da u periodima kada sam bila sa tatom u bolnici i nisam mogla da budem sa njom, ona je spavala, nije plakala, niti bila zahtevna ni na koji način. Kao da je, zaista, osetila da treba da mi pomogne. Dala mi je snagu bez koje ne znam kako bih izdržala“, zaključuje Nela.

Nova epizoda podkasta pod zaštitom Međunarodnog PEN centra "Dobar loš zao" upravo je puštena u pogon. U prvom delu emisije Nenad Kulačin i Marko Vidojković zaključili su da Vučić sve više liči na babetinu, te da bi mu raspisivanje izbora pomoglo u popravljanju opšteg dojma, a pružili su podršku i nepristojno dugo zatočenim aktivistima iz Novog Sada. Gost je aktivista i politički zatvorenik koji se trenutno nalazi na slobodi, Srđan Žunić. Žunić je govorio o svojim iskustvima iz polciijskih stanica, sudnica i CZ-a, kao i načinima pravne borbe protiv režima, policajaca i pripadnika pravosuđa koji su se o ogrešili o brojne zakone. Uz bizarne detalje iz tamnice, koju neki nazivaju i "koledž", Žunić je takvo "školovanje" poželeo vrhu mafijaškog režima, umesto nevinim građanima. U Magarećem kutku moći ćete da čujete kako Ana Brnabić štuca na engleskom. Da podkast DLZ nastavi da postoji, molimo vas, pretplatite se na patreon.com/ucutatinecemo ili pošaljite donaciju na PayPal dlz.istern@gmail.com

Od studentskog otpora do izborne krađe, od istorijske odgovornosti do političkog pritvora – razgovor u Radar Forumu razotkriva koliko je tanka linija između opozicionog dostojanstva i političkog opstanka. U poslednjoj epizodi Radar Foruma čiji je domaćin Vukašin Milićević, teolog i predsednik Fondacije „Ljuba Davidović“, gostovao je Srđan Milivojević, predsednik Demokratske stranke koji govori o tome da li DS još ima političku budućnost, šta znači bezuslovna podrška studentskom pokretu na izborima, kako funkcionišu izborne manipulacije u Srbiji i zašto su politički zatvorenici postali svakodnevica. Sagovornici pokreću otvoren, oštar i ličan razgovor o slobodi, odgovornosti i kraju svakog kompromisa. „Oni neće čekati da izgube. Ti ljudi su spremni da proglase pobedu na izborima pre nego što se zatvore birališta. Imate posla sa ljudima koji su neviđeni manipulatori. Koji ne smeju da izgube izbore. Jer gubitak izbora za njih je gubitak slobode, lične slobode. Oni će ići u zatvor posle gubitka izbora. Ti ljudi koji su spremni da čekaju kod kuće da se glasovi prebroje, mogu slobodno kad dođe taj dan da spakuju ćebe, pastu za zube i četkicu i da krenu put Centralnog zatvora ili put Specijalnog suda za organizovani kriminal. Ja znam da će biti velika trka do Specijalnog suda. Tražiće se status svedoka okrivljenog (saradnika)“, siguran je Milivojević. Više na radar.rs.

Stigli smo do 350. epizode vašeg omiljenog podkasta pod zaštitom Međunarodnog PEN centra, "Dobar loš zao"! U prvom delu emisije, Nenad Kulačin i Marko Vidojković su u svečanom tonu čestitali psihu na poznavanju ruskog jezika, šlihtanju Kinezima, ispoljenom strahu od izbora i rešenosti da i ubuduće laže Evropsku uniju. Gost je, kao i u jubilarnoj 300. epizodi, naš slavni karikaturista, Dušan Petričić. Dušanove radove je milina gledati, a njega milina slušati. Oštar prema režimu, a očinski raspoložen prema studentima, on je secirao aktuelnu situaciju, naročito pitanje vanrednih izbora. Petričić je govorio o tome kako treba pošteni policajci i vojnici da se postave prema "glavnom zlotvoru", a digao je glas za uhapšene u Novom Sadu. Ovo je naravno samo delić novog spektakularnog DLZ intervjua, u kome su zapažen deo imala pitanja sa Patreona. U Magarećem kutku čućete šta sva deca misle o Vučiću. Da bi DLZ opstao, pretplatite se na patreon.com/ucutatinecemo ili pošaljite donaciju na PayPal dlz.istern@gmail.com

Iz sfere o kojoj se u Srbiji najčešće govori u frazama i zaklonima “tradicije”, teolozi Milićević i Pantelić pokušavaju da precizno sagledaju stanje crkvenih i državnih institucija, zarobljenih u sopstvenom oportunizmu. Kako primećuje Blagoje Pantelić, upravo pred sutrašnji početak Sabora SPC otvara se prilika da se pokrene i istraga o kanonskoj i moralnoj odgovornosti samog patrijarha. U novoj epizodi Radar Foruma, domaćin Vukašin Milićević, teolog i predsednik Fondacije "Ljuba Davidović", ugostio je kolegu, teologa Blagoja Pantelića. Sagovornici pokreću pitanje sekularnosti koje prestaje da bude politička tema i postaje pitanje moralnog preživljavanja. Umesto jasnog razgraničenja nadležnosti, Srbija svedoči simbiozi crkvenih i državnih struktura moći, u kojoj su verski autoriteti postali produžena ruka autoritarnog režima. I dok se zvanična crkvena retorika utapa u, kako kažu, floskule o očuvanju tradicionalnih vrednosti, stvarnost priča drugu priču. Pantelić to formuliše bez uvijanja. „Ono što imamo trenutno u državi, najprostije govoreći, imamo jednu grupu ljudi koja pokušava da državni, narodni novac učini privatnim novcem, svojim. U crkvi imamo nešto slično - jednu grupu ljudi koja crkveni novac želi da učini privatnim novcem. Zato će oni bez problema stati uz ovaj režim, jer im to omogućava jedan lagodan život, ozbiljne izvore prihoda.“ Svi pogledi sada su usmereni ka predstojećem Saboru Srpske pravoslavne crkve, zakazanom za sutra, na kojem bi, barem teoretski, mogla da se pokrene ozbiljna rasprava o ovim problemima. „Većina njih se plaši tzv. dvoglavog crkvenog vrha i njima se najviše isplati da dođu u Beograd, budu tu pet dana, odu na ručak kod predsednika, spakuju se i vrate se svojim kućama, eparhijama i - nikom ništa. Da li će se sada to ponoviti? Ne znam, nadam se da neće. Postoji materijal za ozbiljnu istragu o delovanju patrijarha. Nadam se da postoji broj ljudi, broj episkopa, koji će imati hrabrost i da ustanu. Ja verujem da ima”, optimističan je Pantelić.

Učestvovanje oca, podjednako kao i majke, u vaspitanju i odgoju deteta je ključno za razvoj u normalnu, ispravnu, pozitivnu osobu, priča u novoj Mamazjaniji Miša Stojiljković, koga smo u najavi predstavili kao „Profi tatu“, jer se kroz svoje emisije, između ostalog, bavio podrškom tatama kojima se, u našem društvu, često ne priznaju brojne zasluge. Miša je kao otac dva dečaka legitiman da zastupa očeve, a osim što je psiholog i novinar, autor je serijala „Tata, ti si lud“, u kojem iz različitih uglova obrađuje upravo temu očinstva. U razgovoru sa Mišom, čuli smo nekoliko anegdota iz radionica, koje je držao sa očevima, koji su govorili o svojim strahovima, ali i hrabrosti da se suoče sa roditeljstvom, posebno oni koji su želeli da budu neprestano uz svoju decu, od dana rođenja, pa su zbog toga čak uzeli i porodiljsko. „Za to je zaista potrebna hrabrost, jer u početku su svi u strahu. Kad dobijete dete, menjaju se prioriteti, više nije najvažniji posao i vaš lični život. Očevi koji su uzimali porodiljsko, u retkim firmama u Srbiji koje to omogućavaju, kažu da su u startu bili preplašeni, ali se kasnije to prenelo u nezaboravno iskustvo, koje ne bi menjali ni za šta na svetu. Tako je bilo i meni, jer sam po zakonu imao samo pet dana nakon što se supruga porodila, ali sam uzeo tri nedelje od godišnjeg odmora, a period koji sam tada proveo sa sinom je nešto najdragocenije“, seća se Miša. On ističe da su danas očevi mnogo više angažovani oko dece nego što je to nekad bio slučaj, ali i društvo je takvo da u muškarce nema poverenja. „U Švedskoj, recimo, očevi i majke imaju zajedno 18 meseci porodiljskog, pa mogu da rasporede to vreme kako oni žele, odnosno kako smatraju da je najbolje za dete. Kod nas će, nadam se, nekad u budućnosti biti tako, možda sad kad krenu ove društvene promene, dođe i do tog momenta. Međutim, kod nas je duboko ukorenjena ideja o ženi kao nekome ko brine o deci i starim roditeljima, a muškarac je uglavnom onaj koji zarađuje i ne meša se previše emotivno, niti ima vremena, ni kapaciteta za brigu. Važno je da shvatimo da nije sve baš tako crno-belo. Što se dece tiče, očevi sa njima mogu sve kao majke, osim dve stvari, da ih rode i da doje“, sa osmehom objašnjava Miša. Očevima se, ističe on, ne priznaju mnoge zasluge, pa i danas u 21. veku ženama se često postavlja čuveno pitanje „Pomaže li ti muž u kući i oko dece?“ „Na ovo pitanje vređaju se žene, ali i mnogi muškarci, jer oni su svesni da ni kuća, ni deca, kao ni obaveze oko njih, nisu samo na majci, već je poenta da se sve deli. Čini mi se da mlađi očevi danas to shvataju, da stižu neka drugačija vremena, u kojima se ohrabruju da provode više vremena sa decom, ispoljavaju osećanja i daju deci model ponašanja, koji će im pomoći da odrastu u samosvesne, ispravne ljude. Oni će se osloboditi tih predrasuda i ‚čipova‘ koji su nam ugrađeni i sa kojima smo živeli vekovima. Angažovanje očeva u porodici je i najvažniji oblik prevencije porodičnog nasilja“, priča Miša. On takođe ističe kako je samohranim očevima možda i teže nego majkama, upravo iz tih razloga, što se od oca ne očekuje da može i ume da brine i da bude odgovoran na isti način kao žena. „Po nekom ustaljenom pravilu, majke dobijaju starateljstvo nad decom u većini slučajeva. Ipak, dešava se da deca ostanu sa ocem, a onda se ljudi sažaljevaju i šokiraju jer kako će on sam bez žene, i te predrasude su jedan od razloga zašto je njima možda ponekad i teže nego majkama“, objašnjava Miša.

Evo nove epizode podkasta pod zaštitom Međunarodnog PEN centra "Dobar loš zao", koje ćete se sećati i kada budete u staračkom domu. U prvom delu emisije Nenad Kulačin i Marko Vidojković podržali su studentski zahtev za vanrednim izborima, merili svoj i Vučićev pritisak, nagađali kada će Ćacilend prestati da postoji i proslavili prvi napad režimskih tabloida na DLZ Smećarnik. Gosti u ovoj jedinstevnoj krosover epizodi su autori Mentalnog razgibavanja, Srđan Jovanović i Marko Stepanović! Od ovoga može da se rikne, reći ćete i bićete u pravu. Četverac bez kormilara pokazao je kako se spajaju posao i zadovoljstvo, ali i kako se diže pritisak vlasti i opoziciji. Puno šala, drskosti, sjajnih imitacija, upadanja u reč i urlanja - svega što gledaoci vole, učiniće da ne skidate osmeh s lica posle gledanja ove epizode, čak i ako naletite na Vučića na TV. U Magarećem kutku moći ćete vidite kako plešu sise Dragana J Vučićevića. Da bi DLZ opstao, autori vas mole da se pretplatite na patreon.com/ucutatinecemo ili pošaljite donaciju na PayPal dlz.istern@gmail.com

Kao i svaki razgovor koji se tiče identiteta, istorije i pravde, i ovaj otvara niz kompleksnih pitanja o tome kako se sećamo, kako zaboravljamo i kako strukturiramo društvo u celini. U drugoj epizodi Radar Foruma u kojoj je izazivač Vukašin Milićević, teolog i predsednik Fondacije „Ljuba Davidović“, gost je bio Ahmed Delimeđac, advokat iz Novog Pazara. Dvojica sagovornika seciraju društvo koje već decenijama proizvodi političke elite nesposobne za etički kompas, ali izuzetno vešte u trgovanju lojalnošću. U tom kontekstu, građanske opcije tretiraju se kao višak, a pluralizam kao greška u sistemu. Delimeđac i Milićević otvaraju retko iskren dijalog o regionu koji je u isto vreme prepun istorije i lišen priznanja. Obojica se slažu da nacionalističke elite ne samo da se međusobno hrane, već vrlo svesno deluju na štetu naroda koje nominalno predstavljaju. U tom kontekstu, Sandžak nije samo geopolitički prostor na „periferiji“ – on je ogledalo svih nedovršenih procesa demokratizacije u bivšoj Jugoslaviji.

April je na izmaku, a ima li lepšeg načina da ga ispratimo u istoriju od nove epizode podkasta pod zaštitom Međunarodnog PEN centra, "Dobar loš zao"! U prvom delu emisije Nenad Kulačin i Marko Vidojković pokušali su da ustanove da li se policija u Novom Sadu samo šalila, hoće li Vučić raspisati vanredne izbore ili neće, da li je lepše Nenadu sa studentima ili Marku koji ih je pozdravio tokom trčanja ka Briselu, a zahvaljujući Pijanisti, gledaćete i mali kulturni dodatak! Gost je publicista, književni kritičar, pisac i kolumnista Peščanika, Dejan Ilić! Ilić nije hteo da se preterano zadržava na onome što su mu priredili tužilaštvo i policija, tako da je više vremena ostalo za njegovu briljantnu analizu naše stvarnosti. U jednom od najboljih intervjua otkako postoji DLZ, Ilić je nadahnuto govorio o sukobima u Novom Sadu, blokadi RTS, izboru za Savet REM, a njegova analiza mogućnosti koje stoje pred građanima u vezi sa eventualnim vanrednim izborima, dugo će se pamtiti. Ovo je, naravno, samo mali deo tema o kojima su gost i momci razgovarali. U Magarećem kutku moći ćete da vidite kako izgleda kada je neko loš u glavi. Autori vas mole, da bi DLZ opstao, pretplatite se na patreon.com/ucutatinecemo ili pošaljite donaciju na PayPal dlz.istern@gmail.com.

Pravo na subvencionisani stambeni kredit imaju državljani Srbije starosti 20-35 godina. Do sada je odobreno oko 4.700 zahteva, od toga 65 odsto u Beogradu i Novom Sadu, od čega je 70 odsto zaposlenih. Za nezaposlene kredit glasi na jemca, koji to može biti do 70 godine starosti. Ako je to prva nekretnina, moguće je dobiti povraćaj PDV-a. Uslovi otplate su 1,5 odsto kamate prvih 6 godina, a nakon toga subvencija u margini banke, što je 50 evra mesečno manje u odnosu na komercijalni kredit, dakle do 30.000 evra uštede do kraja isplate. Trošak obrade kredita je oko 100 evra i učešće 1 posto. Na uzetih 100.000 evra banci vratite 180.000 na 40 godina. Subvencionisani stambeni krediti imaju ograničen budžet, pa je procena je da je limit do 9000 korisnika. Država garantuje bankama vraćanje kredita u potpunosti. Zbog ekonomske situacije u svetu i smanjenja potrošnje, novac će biti povoljniji, što će pojeftiniti kredite. Međutim, to ne znači i da će cene nekretnina pasti. U Srbiji se godišnje izgradi 30.000 stanova, populacija u Srbiji se smanjuje, a tražnja za nekretninama raste. Iako, naizgled nema logike, ko onda kupuje stanove, odgovor je dijaspora i kompanije. Gost: Vladimir Vasić, finansijski konsultant i bivši generalni sekretar Udruženja banaka Srbije.

U naredne četiri epizode, domaćin Radar Foruma biće Vukašin Milićević, teolog i predsednik fondacije “Ljuba Davidović” a njegov prvi gost bio je glumac Branisalv Trifunović. U atmosferi u kojoj, kako Trifunović kaže, „živimo farsičnu reprizu tragedije iz devedesetih“, tema razgovora vodi kroz destruktivnost, snagu humora kao oružja otpora i kulturu nasilja koju vlast propagira u oblikovanju javnog prostora. Sagovornici analiziraju mehanizme manipulacije, lažnog predstavljanja žrtavama, urušavanje građanske svesti, ali i nadu koja leži u novim generacijama. Podstičući građansku svest, Milićević ističe da je „odgovornost svih da jasno izgovore ono što ih brine, bez straha od odmazde“.

Biti majka nije uloga, to je nešto najlepše na svetu, ali nije sve što jedna žena može i treba da bude, priča u novoj Mamazjaniji Marta Lović, poznatija na mrežama kao Mada Faka Maka, mama četvoromesečnog Tadije, koji je njenom suprugu i njoj stigao kao „novogodišnji paketić“. Želja da postane majka, kod Marte se, kaže, javila, onda kad je shvatila da više ne želi da bude sebična. „Bilo je vreme da moje potrebe padnu na drugo mesto, prosto svi smo mi sebični dok smo mladi i bez dece i to je normalno i skroz u redu. Međutim, kad sam upoznala mog muža i zaljubila se, jako brzo smo se i venčali, poželela sam da tu ljubav podelimo sa trećim bićem, a onda i sa četvrtim, petim, videćemo“, sa osmehom priča naša gošća. Na nju nisu mnogo uticala upozorenja, predviđanja i zastrašivanja koja su stizala sa svih strana i koja često okružuju trudnice sa pričama o mogućim komplikacijama na porođaju, teškoćama sa bebom u prvim mesecima, problemima u braku zbog hormona, psiho-fizičkih promena i tome slično. „Očekivala sam da se nešto od toga obistini, ali nije, nekako je sve do sada išlo lagano i bez stresa. Tadija je divna beba, toliko da ne smem svima to da pričam jer ima majki koje mesecima ne spavaju. On se do ujutru ne budi, a zaspi u osam uveče. Dobro jede, veseo je, a sa nama učestvuje i u videima koji su duhovitog sadržaja. Nekako sa njim je sve lakše, daje nam dodatnu energiju i inspiraciju“. Ljubav i međusobna podrška između Marte i njenog supruga, doprineli su da i Tadija bude mirna i zadovoljna beba. „Verovatno ima veze sa našim odnosom u kući, jer nekako toliko smo ga želeli i bili presrećni kad se rodio, da beba to oseća. Kad nismo kod kuće, samo čekamo da se vratimo i da budemo sa njim jer nam nedostaje. Sve te priče da ću ‚tek videti kako će nam biti i šta me čeka‘, još se ne dešavaju, a nadam se i da neće, ali ljudi iz najbolje namere imaju potrebu da upozore, pa to nekad dobije neočekivne razmere i ne zvuči baš dobronamerno“, priča Marta. Ona ističe da je na porođaju, a kasnije sa bebom super prošla, ali da ima pomoć njene i Lazarove majke, pre svega, ali tu su i drugarice i ona i suprug koji sve dele. Ipak, nisu svi te sreće. „Ima žena koje su same sa detetom i nije im lako. Majke koje rade kao preduzetnice, recimo, nemaju nikakve benefite, niti privilegije u društvu, a o tome niko ne govori“. Takođe, ženama često treba pomoć nakon porođaja, jer nisu sve u dobrom psihičkom stanju, ističe ona, i normalno je da dođe do promena, ali ovde podrška izostaje, što mora da se menja. „Kao neko ko se bavi društvenim mrežama, meni nije bilo teško da se brzo vratim na posao, iz porodilišta sam snimala video i izvinjavala se pratiocima što kasnim, jer ‚eto, porodila sam se‘. Iako mi često treba predah i od mog posla, drugačije je onima koje rade same, vode firmu i izdržavaju porodicu. Previše očekivanja je danas na ženama, koje su i majke“, objašnjava Marta. Okolina je ta koja postavlja imperative i očekivanja. „Kad smo suprug i ja otišli jednom na rođendan, a Tadija je imao samo mesec dana, ‚razapeli‘ su me na mrežama. Kako sam mogla da ostavim dete, zašto foliram da se dobro provodim na rođendanu, kad je to nemoguće i tome slični komentari. Ljudi prosto sebi mnogo daju za pravo. Mi smo savesni i brižni roditelji, a imamo pravo i jedno na drugo, ipak smo nas dvoje par, a ljudi često zaborave da su u braku jer se opsesivno posvećuju deci. Dete je srećnije, ako su roditelji srećni, zadovoljni i ostvareni jer onda i sa decom imaju bolji i kvalitetniji odnos“, zaključuje Marta.

Praznično izdanje podkasta pod zaštitom Međunarodnog PEN centra, "Dobar loš zao" osunčaće vaše uređaje. Nenad Kulačin i Marko Vidojković su u prvom delu emisije odali priznanje studentima na blokadi kojom su naterali RTS da pokaže svoje pravo lice, zaključili su da se režim najviše plaši liste studenata i profesora čim policija privodi rektora, a utvrdili su još jednom koliko je važan diplomatski uspeh Srbije studentska vožnja biciklima do Strazbura. Gost je teolog, docent prognan sa Bogoslovskog fakulteta, koautor podkasta "Peder pop pravnik", autor romana "Vaskresenje", direktor fondacije "Ljuba Davidović" i DLZ "patrondžija" - Vukašin Milićević! Vukašin je govorio o problemima u crkvi, razlici između prorežimskih vladika i većine sveštenstva, studentskom protestu, Hristovom pumpanju i Vučićevom satanizmu. Sve ovo je samo mali deo ovog izvanredno zanimljivog razgovora pod naletima munja i gromova na Košutnjaku pod blokadom. U Magarećem kutku moći ćete da čujete kako studenti ipak nisu terali točak, iako svi znamo da jesu. Autori vas mole, da bi emisija nastavila da postoji, pretplatite se na patreon.com/ucutatinecemo ili pošaljite donaciju na PayPal dlz.istern@gmail.com

Studentska blokada RTS donosi novu istorijsku epizodu podkasta pod zaštitom Međunarodnog PEN centra, "Dobar loš zao"! U prvom delu emisije, Nenad Kulačin i Marko Vidojković divili su se studentskom protestu u Novom Pazaru, studentskoj vožnji biciklima do Strazbura, ali i umeću Vučića da upropasti samoga sebe Ćacilendom 2.0 i izborom ministara u novoj vladi. U studio DLZ, pravo sa blokade RTS-a, dolazi studentkinja FDU u blokadi, Miona! Prva predstavnica studenata u blokadi koja gostuje u DLZ otvoreno je govorila o blokadi RTS, studentskim zahtevima, režimskom šikaniranju, odnosu građana prema protestu i pritiscima koji dolaze sa drušvenih mreža od opozicione javnosti. Sve ovo je, naravno, samo mali deo ovog ekskluzivnog razgovora! U skraćenom Magarećem kutku moći ćete da vidite ša se dešava kada predsednik malo duže trepne tokom čitanja pisma. Autori vas mole, da bi DLZ opstao pretplatite se na patreon.com/ucutatinecemo ili pošaljite donaciju na PayPal dlz.istern@gmail.com

Važno je da ljudi učine sve da održe porodicu, ali kad shvate da će biti srećniji odvojeni, onda treba da se raziđu, jer to je bolja opcija i za dete, priča gošća Mamazjanije i mama jedne Senje, Ivana Marinković “Frajerka”, koja je doktor filoloških nauka, zaposlena u Institutu za srpski jezik SANU, organizatorka venčanja, influenserka, a uz sve to, naglašava, uvek ima vremena za sebe i za svoje dete. Ivana se tokom razgovora osvrnula na bolne periode kada je pokušavala da održi i iznese trudnoću, ali, nažalost, nije uspevala. "Imala sam vanmateričnu trudnoću, potom i sponatni, a kad sam treći put ostala trudna, ležala sam dva meseca u bolnici. Hospitalizovana sam kad sam bila tek u petoj nedelji. Imam utisak da sam uspela, jer sam 'pustila', odnosno konačno sam se opustila i rekla sebi, ‘šta bude, biće'. Takođe sam se obraćala i bebi u sebi, i rekla joj da i ona mora malo da poradi na ovome", kroz osmeh priča Ivana. Ona je danas ponosna mama devetogodišnje Senje kojoj posvećuje najveći deo svog slobodnog vremena. "Imala sam neke poslovne ponude, ali sam ih odbila jer želim da provodim više vremena sa ćerkom dok je još mala. Aktivnost na mrežama je išla tom putanjom da mi oduzme dosta vremena, a već radim u Institutu i bavim se organizacijom venčanja i to je sve zajedno mnogo posla". Dodaje da kad ne radi i nije sa ćerkom, voli i sebi da udovolji, da se opusti i napuni baterije. "Bar pola sata dnevno odvojim samo za sebe, da izađem negde i popijem kafu. Mislim da je jako važno da žena bude ostvarena i zadovoljna da bi bila dobra mama", kaže Ivana. Nakon borbe da održi trudnoću, iz koje je stigla Senja, nažalost, došlo je do razvoda. "Ona je bila mala, a mi smo odlučili da se rastanemo. To nikad nije lako. Čovek sve čini da mu se porodica ne raspadne, nije to samo dvoje ljudi koji se razilaze, to je rascep porodice, a okolina krivicu uvek nekako svaljuje na ženu. Svakako, ne kajem se, jer mislim da je za dete daleko bolje da bude sa roditeljima koji su odvojeni, a srećni, nego da živi u disfunkcionalnoj zajednici", objašnjava Ivana. Opisuje i kako je ćerki dosta pomogla psihoterapija da prebrodi težak period. "Kad smo joj zajedno saopštili, počela je da se smeje, ali to je delovalo kao odbrambeni mehanizam deteta koje ne može odmah da prihvati tako drastičnu promenu", priča naša gošća. Ono što je problem su ljudi, koji i danas, u 21. veku, stigmatizuju samohrane majke. “Doživljavamo da u centru Beograda stičeš utisak da bi lakše prihvatili da žena, majka, ima pored sebe bilo kakvog muškarca, makar i onog koji je bije, samo da nije sama. Da je tu ta muška figura, kakva god i to je prosto neverovatno”, naglašava Ivana. U razgovoru je navela da ćerki pruža dosta slobode i da nije helikopter mama. “Ima nekih ljudi koji kažu da je 'nestašna', jer se popela na drvo, a ona je samo živahno dete, puno energije i deca treba da budu napolju, a ne da sede sa tabletom po ceo dan. Dogovorile smo se da može da koristi tablet pola sata radnim danima i sat vremena kad ne ide u školu. Za sad nekako uspeva, ali videćemo koliko će potrajati. Svakako, ono što želimo da naša deca budu i kako želimo da žive i da se ponašaju, treba mi prvo da pokažemo, jer je naš model taj na koji se ugledaju”, zaključuje Ivana “Frajerka”.

Najnovije izdanje podkasta pod zaštitom Međunarodnog PEN centra "Dobar loš zao" stiže u pravi čas! U prvom delu emisije Nenad Kulačin i Marko Vidojković brojali su bezbroj nadimaka mandatara Đura Macuta, pitali se da li je počela emisija ili se Čedi učinilo, a doneli su i određene zaključke o advokatima na spidu. Gost, maltene pravo s beogradskog aerodroma, po drugi put u DLZ, filantrop Alek Kavčić. Alek je govorio o svojim iskustvima sa granice, do detalja je opisao na koji način je došlo do donacija koje pomažu prosvetnim radnicima da ne umru od gladi, procenio je kad će doći kraj režimu i ko će do tog kraja dovesti. Naravno, ovo je samo delić uzbudljivog razgovora sa jedinstvenim Alekom Kavčićem. U Magarećem kutku naučićete kako se štrpka od studenata. Da bi podkast DLZ opstao, autori vas mole, pretplatite se na patreon.com/ucutatinecemo ili pošaljite donaciju na PayPal dlz.istern@gmail.com