zoomer

Dok popularnost novog hita #JBG ne jenjava i sve je relevantnija, u finalnoj epizodi treće sezone Dexi i Paša razgovaraju sa Marchelom o svim onim stvarima koje ste hteli da znate, a niko nije pitao.  Slušajte finale sezone podkasta #MLADOST !

Kako to da je Betmen sa Zvezdare a Robin sa Krsta? Kako je biti (verovatno) najmlađa izvršna producentkinja u zemlji i zašto treba da pogledate predstavu Betmen Robin Beograd.O svemu ovome govoriće naša gošća Kristina Anđelković, izvršna producentkinja Reflektor teatra ali i odnedavno osoba koja je položila harmoniku!Pridružite nam se u putovanju koje spaja generacije, putovanju koje spaja dizelaše i gasere, suze i radost.

Mladost se vratila u grad! Naš današnji gost je Milan Antonijević, naš čuveni pravnik i stručnjak za pitanje ljudskih prava. Naši Dexi i Paša su sa njim razgovarali o gotovo svemu- muzici, fakultetu (Milan je trenutno inače na doktorskim studijama antropologije i etnologije, tako da je u neku ruku kolega Dexi i Paši) ali i onome što je trenutno najaktuelnije- predstojećem referendumu.

SEASON FINALE! Dobrodošli u poslednju epizodu podkasta OSAM BOJA, dobrodošli ispod poslednje boje duge! Ovaj serijal zaokružujemo pričom o domaćim kvir autorima i sadržajima, o hrabrim ljudima koji su se kroz umetnost borili za prava kvir zajednice i svojim primerom menjali tok istorije.A imamo i jednu malu triviju, za sve znalce domaće kvir pop kulture! Zato, slušajte nas i u poslednjoj epizodi sezone i nadamo se da se slušamo i u drugoj sezoni! Vaš Zoomer tim - Nemanja, Irina i Marina

Dobrodošli u novu epizodu serijala OSAM BOJA, dobrodošli još jednom ispod duge! Kao što ste već navikli, svaka epizoda je obojena u jednu od osam boja sa originalne dugine zastave, a ove nedelje boja je violet i znači duh. Ove nedelje tema će nam biti duhovnost, spiritualnost i religioznost kvir zajednice. Razgovarali smo sa LGBT osobama koje za sebe kažu da su religiozne ili spiritualne o tome kako se „miri" religija (ili duhovnost) i seksualnost, koje značenje ima za njih i koji su to medijski sadržaji na ovu temu koje preporučuju. Razgovarali smo o tome ko sve ima pravo na veru i kako su se stavovi velikih religija menjali kada su društvene teme u pitanju. I naravno, slušamo mnogo dobre (kvir) muzike :) Slušamo se i ovog utorka na svim ZOOMER streaming platformama!

Novogodišnji specijal je stigao! Naši Dexi i Paša su iskoristili priliku da u ovoj epizodi razgovaraju između sebe i osvrnu se na godinu iza nas. Kako je kome godina počela, a kako se završava, imate priliku da čujete u najnovijoj epizodi podcasta Mladost!

Dobrodošli u još jednu epizodu ispod duge! Tirkizna boja označava umetnost i u ovoj epizodi govorimo o LGBT genijalcima bez čije umetnosti ne možemo da zamislimo nijednu žurku, filmski maraton ili biblioteku. O onim genijalcima uz koje i hardcore strejtaši zanjišu kukovima! A naravno, ne može se govoriti o kvir umetnosti, a da ne govorimo o dregu, ne bacamo shade po kapitalističkoj mašineriji RuPaula i ne hvalimo srpske kraljice zato što smo Srbi.

Peta epizoda podcasta OSAM BOJA, peta boja duge - zelena koja simboliše prirodu. Šta je prirodno, šta je neprirodno? Šta je normalno, šta je nenormalno? I ko to definiše?! Do koje granice je nešto priroda, a gde počinje društvo?! Šta su parafilije, a šta varijeteti seksualnosti i gde su tu fetiši?  Na, na, na, na come on... come on... come on...

Od kako je skoro izbacila singl “Svitanje”, znao sam da je vreme da ponovo razgovaram sa Ivom Lorens. U našem prvom razgovoru jedna od tema je bila zašto joj je lakše da piše na engleskom , a uskoro dobijamo ceo album na srpskom! O pisanju sa Lukom i Zoranom iz Buč Kesidija, formiranju novog talasa balkanskih mladih muzičara, novim spotovima i naravno novom albumu, slušajte razgovor sa Ivom Lorens!

Dobrodošli u još jednu epozodu ispod duge! U četvrtoj epizodi bavimo se novom bojom iz originalne dugine zastave, narandžastom bojom koja znači IZLEČENJE. Tema koju smo vezali za ovu simboličnu temu jeste tema koja je više nego ikad aktuelna, a trebalo bi da bude aktuelna uvek - mentalno zdravlje.  Nećemo se fokusirati samo na brojke, nećemo govoriti samo o stopi suicida ili depresiji i anksioznosti - želimo da vam pošaljemo poruku da niste sami i da imate kome da se javite ako vas bilo šta muči. I da slušamo CHER!

Gošća ovonedeljneg izdanja podcasta Mladost je Alexis VanderCunt, drag kraljica, autorka podcasta "Tetke" i DJ! Kako kaže naš urednik Nemanja, Alexis je vlasnica jedne od najluđih kvir drag show žurki, ovogodišnja kraljica Prajda, ovekovečena u istoimenom filmu.

Coming out je duboko ličan i individualni proces koji svakome dođe u pravo vreme - a pravo vreme je isključivo ono kada se osećate spremno. Ipak, neki sadržaji pop kulture, imaginarni karakteri, ali i stvarne, iskrene priče poznatih osnažile su mnoge kvir ljude na ovaj korak, ali i senzibilisali širu zajednicu. U ovoj epizodi saznajemo ko su ti, svesni ili nesvesni, saveznici.

Ove nedelje poslušajte Aleksandra Pašalića (bez Dejane Dexi Stošić) kako razgovara sa muzičkim producentom i videografom Lukom Palićem. Luka je inače naš kolega sa Zoomera, autor muzičkog podcasta "Slušam sve". Danas izlazi treća epizoda njegovog podcasta. O tome šta dvoje mladih ljudi koji se probijaju na različitim scenama imaju da kažu, poslušajte ovde.

Zdravo i dobrodošli ispod duge! Ako ste propustili prvu epizodu, mi smo Nemanja Marinović, Marina Milosavljević i Irina Radosavljević i kroz 8 nedelja vodićemo vas kroz kvir kulturu i istoriju na jedan specifičan način. Originalna zastava duginih boja ima osam boja, svaka boja ima svoje simbolično značenje koje je dodelio kreator zastave Gilbert Bejker, a mi smo svakoj boji dodelili važnu temu iz kvir kulture i istorije koju obrađujemo kroz prizmu pop kulture. Druga boja je crvena i znači život. Mnogo je tema koje možemo ovde obraditi, ali mi smo se odlučili za dve koje su zajednici bile među prvim asocijacijama. Prva asocijacija je – HIV i AIDS, a druga – zdravstvena zaštita trans osoba. Kako je sutra Svetski dan borbe protiv HIV/AIDS-a, govorimo o tome koji su to filmovi i serije najbolje prikazali borbu sa kojom su se suočavali pre svega gej muškarci i trans osobe na početku pandemije, ali i kakva je situacija danas i zašto za stigmu odavno više nema mesta. HIV više nije smrtna kazna, ako znate svoj status. I zato - testirajte se. Danas je to bar dostupno i besplatno, a ako ste u Beogradu to možete uraditi svakog dana u Studentskoj poliklinici, kao i dva puta mesečno u prostorijama Prajd Info Centra.

I ove subote, Mladost je u modi!Pridružite se Dexi i Paši i poslušajte njihov intervju sa Ivanom Bjelićem, aktivistom i novinarom. Imaćete priliku da saznate nešto više o tome kako neko može da postane aktivista, šta je to što Ivana pokreće i „tera" da sa svojim aktivizmom ne prestane već nastavi odlučno dalje i saznaćete koji su to izazovi sa kojima se Ivan susretao.Kao što ste do sada navikli, između dva intervjua moći ćete da poslušate muzički izbor našeg gosta, ali ovom specijalnom prilikom poslušaćete dve numere, podjednako važne našem gostu. Opuštanje muzičkom numerom bi trebalo samo da Vam ponudi trenutni odmor, jer nakon pauze sledi ozbiljan intervju u kom ćete poslušati Dexi i Ivana kako razgovaraju o konkretnim stvarima - Rio Tintu i nivou pretnje koji ovaj projekat predstavlja ne samo za Loznicu i dolinu reke Jadar, već i za celu Srbiju.

Može se reći da Milan Bjelica, kao i skoro svi muzicki producenti i mikseri, ne voli da se eksponira i daje mnogo intervjua. Zato mi je još veće zadovoljstvo što je dao šansu Zoomeru da porazgovaramo o autorskom procesu producenta, samom poslu i stanju muzike. Buč Kesidi i Iva Lorens su ga u ovoj emisiji već hvalili, a sad je red i on njih!

Da li ste znali da je originalna LGBT zastava imala osam boja? Svaka od ovih boja predstavlja neko simbolično osećanje i ideal koje je njen tvorac, Gilbert Bejker, zamislio za kvir zajednicu.Mi smo odlučili da se vratimo korenima i da preuzmemo ove boje i ideale u koje čvrsto verujemo. Uz pomoć ovih boja, u narednih osam nedelja vodićemo vas kroz kvir kulturu i istoriju na jedan specifičan način. Prva boja je jarko roze i ona simboliše seksualnost. U ovoj epizodi pričamo o tome šta je to kvir, a šta su identitetske pozicije, i kako su različiti identiteti prikazani kroz vreme u pop kulturi. Pričamo o tome koji kultni filmovi su obeležili kvir kulturu, a koji je oblikuju danas, koja to domaća pesma zaslužuje titulu Rainbow himne i koju ulogu ima pop kultura u Srbiji.

Da li odelo zaista čini čoveka? Da li zaista imati pirsinge i tetovaže automatski znači isključenje iz političkog života? Kako je to biti potpuno svoja, biti mlada žena u politici o svemu ovome danas pričamo sa Teom Vukadin.  Tea je aktivistkinja i jedna od organizatorki protesta #1od5miliona. Sa Teom pričamo o protestima, o mizoginiji, o politici, o tome gde su mladi u politici ali i ko izbacuje mlade iz Srbije. A uz sve to gratis je Tea "spilled the tea" o jednom poznatom političaru, poslušajte o kome je reč.

Britanski scenarista koji se proslavio filmom “Slavna Florens”.Martin govori o nekad i surovim uslovima filmske industrije i kako je planirao da izađe iz posla. Poziv koji je sve promenio je taj da je Meril Strip prihvatila ulogu u njegovom fimu!Šta se sve od tad desilo, čućete u emisiji :)

Igor ČokoDokumentarni fotograf, antropolog i bivši novinar. Čini se da ove tri profesije postaju jedna u slučaju ovog autora i postavlja se pitanje da li je antropologija ili poznavanje ljudi preduslov za dokumentarnu fotografiju.Igor pored formalnog znanja poseduje i unutrašnji osećaj za druge ljude. Njegova baka je govorila da neke stvari ne možeš objasniš, već se nalaze u rukama kao kad peče hleb. O ulici, ljudima, etici, ratu, predrasudama… Igor Čoko!

Treća sezona emisije „Razgovori sa autorima", od sada na ZOOMER-u! Gost prve epizode je Luka Rajić, pop izvođač! Razgovarali smo godinu dana posle našeg prvog intervjua. Od tada je pesma „Ludim" postala hit, imao je prve velike nastupe i van zemlje, izbacio novi singl i spot... dovoljan povod da opet razgovaramo. Slušaćete šta se sve desilo, kakva je pozicija mladog autora u industriji i kako je sarađivati sa mladim kolegama iz regiona!

Naša i vaša nova heroina mladosti je Natalee Rajk. Zapravo, ona je Natalija Rajković, kantautorka i umetnica koja ima svoj bend @nataleeband, a sa nama razgovara o odlasku u Vazduhoplovnu školu školu, preseljenu u Beograd i počecima u muzici. Uživajte.

Podcast #MLADOST slavi svoj prvi rođendan! Naš današnji gost i heroj je mladi budući pravnik, Nikola Arsenić. On je aktivista i član udruženja Kreni-Promeni, on je heroj koji nam pomaže da dišemo punim (čistim) plućima! Uživajte u novoj epizodi.

Današnja heroina je Hristina Cvetičanin Knežević. Doktorantkinja na Fakultetu političkih nauka, naučnica koja istražuje temu sajber nasilja prema ženama.Članica grupe Novinarke protiv nasilja prema ženama.I feministkinja koja naglašava važnost brige o telu kroz svoj projekat "Feminizam iz teretane". Uživajte u nauci i solidarnosti.

Stigla je nova epizoda podcast-a #MLADOST Naš gost je glumac i sada poznata ličnost na društvenim mrežama - Aleksandar Jovanović Meda. Pružile smo mu tu čast, da mu ovo bude prvi ikada snimljeni podcast! Uživajte u novoj epizodi.

Drage slušateljke i dragi slušaoci, dobrodošli u još jednu epizodu podcasta Mladost. Ovoga puta idemo u šetnju svemirom sa Dr Cosmic, Tijanom Prodanović, doktorkom astrofizike i zaljubljenicom u svemir i nauku. Sa Tijanom smo pričale o sletanju na Mars, o kosmičkoj 2020. godini, kao i o njenoj ljubavi prema nauci i načinima na koje ona tu ljubav neguje. Nadamo se da ćete uživati u razgovoru jednako koliko smo mi uživale sa našom superheroinom mladosti i kosmosa.

Dobrodošli u novu epizodu podcast-a #MLADOST ⚡ U ovoj epizodi razgovaramo sa saksofonistom, nekadašnjim članom muzičkog sastava "Svi na pod" a potom i člana benda Bojane Vunturišević. On je muzičar, kako u bendu tako i za pozorište pa otuda saradnja i sa Kokanom Mladenovićem ali i sa pozorištem Reflektor teatar.

One su prvi ženski romski bend u Srbiji! Kroz svoju muziku bore se za ženska prava, rodnu ravnopravnost, ali i protiv nametnutnih društvenih i kulturoloških koncepata kao što su prisilni rani brakovi. One su Pretty Loud - lepe i glasne, kako i same kažu.

Želimo vam dobrodošlicu u još jednu epizodu podcast-a Mladost, poslednju pred Novu godinu, za koju se svi nadamo da će biti bolja nego ova 2020. godina. Naša današnja heroina je mlada antropološkinja, deo kolektiva Milica magazina i ona osoba koja vam miluje Dirižabl notama. I sada kada smo rekle Dirižabl, znate sa kim razgovaramo. Autorka emisije Dirižabl i naša današnja gošća je Ana Dajić.

Današnji gost je digitalni umetnik, kreator različitih mapa, doktor nauka i predavač na Fakultetu za medije i komunikacije. U ovoj epizodi saznaćete šta on to sve radi, i kako hakuje turizam ali i život. On je naš novi heroj mladosti - Uroš Krčadinac.

Nastavljamo da vam donosimo razgovore sa herojima i heroinama mladosti. Jedna od njih je umetnica i aktivistkinja, i to ne baš bilo kakva već ona čije radove prepoznate a da ne morate da tražite potpis, i čije reči čujete i to vrlo glasno. Ona je Jelena Jaćimović aka Jaćko.

Dragi slušaoci i drage slušateljke, dobrodošli u još jednu epizodu podcast-a Mladost koja deluje da je na neki način i specijal jer, ovo je najduže trajanje podcast-a koje su Jana i Tamara snimile. Njihov današnji gost i heroj, heroj je svih vas, svih nas i heroj je kulturne scene Srbije. Ne bi trebalo mnogo govoriti o njemu, jer ga dosta dobro poznajete i dosta često gledate – kako u pozorištu, tako i u filmovima i serijama. On je Milan Marić, glumac i heroj.

Dobrodošli u novu epizodu podcast-a Mladost. Ona je heroina pisanja, heroina aktivizma i heroina feminističke borbe. Ona je naravno i heroina Mladosti. Dok čitamo njen nagrađivani roman „Uhvati zeca“, polako se spremamo i za ono novo što baš baš brzo stiže od nje - zbirka pripovetki "Mliječni zubi". Naša današnja gošća je Lana Bastašić.

Drage slušateljke i dragi slušaoci, dobrodošli u novu epizodu podcast-a Mladost. Naš današnji heroj je umetnik i reditelj, čovek koji se bavi angažovanim pozorištem i koji vam je, verujemo poznat po svom radu i stvaralaštvu. Danas je naš gost, Jug Đorđević.

Drage slušateljke i dragi slušaoci, dobrodošli u novu epizodu podcast-a Mladost. Svesni smo popularnosti koje donose vizuelni identiteti, reklo bi se pogotovo u poslednje vreme kada nam prija da online vreme trošimo na neke lepe prikaze i ilustracije. Zato, naša današnja heroina je ilustratorka i grafička dizajnerka, osoba koja nam daje sve one lepe korice knjiga u Booka izdavaštvu. Ona je još mnogo toga, a mi danas razgovaramo sa Monikom Lang.

Mi i dalje vredno radimo na pronalaženju heroja i heroina i baš nam nije teško jer ih mnogo ima. Sa jednim od njih razgovaramo i danas. On je dramaturg i pisac. Dobitnik je nekoliko nagrada, a poslednja je Mihizova nagrada za dramsko stvaralaštvo 2020. godine. On je momak koji je nekoliko puta nagrađivan, nekoliko romana napisao i nekoliko predstava napisao, između ostalog i predstavu „EKSTREMIZAM: Kako ja ovo sinu da objasnim?“ koja je rađena sa nevladinom organizacijom Centar E8 i Reflektor teatrom. Današnji heroj mladosti je Filip Grujić.

Drage slušateljke i dragi slušaoci, dobrodošli u još jednu epizodu podcast-a MLADOST. Kao što znate, naši gosti i naše gošće su heroji i heroine koji rad neverovatne stvari za društvo i u regularnim i u ovim izmenjenim okolnostima. Danas vam predstavljamo jednu mladu ženu, heroinu, koja je aktivistkinja i influenserka. I to baš dobra, body positive ali i mnogo više, influenserka. Ona je Kata Ivakić, ona stoji iza projekta Kataliza, ona je Prva sebi i ona je naša današnja heroina mladosti.

Naš novi sagovornik je mladi pisac, sa ulica "Grada bola".

Naša prva gošća ove sezone, naša i vaša heroina je mlada umetnica, street art majstorica i žena čiji grafiti su obojili Beograd. Sigurne smo da znate ko je TKV.

Dobrodošli u još jednu epizodu podcast-a Mladost i to tik pred letnju pauzu. U ovoj jubilarnoj dvadesetoj epizodi razgovaramo sa mladim arhitektom i uličnim umetnikom iako on sam sebe ne naziva tako. Ako vam kažemo razapet Isus na krstu okačen na sred ulice tik ispod uličnih kamera za koje niko pre ovog performansa nije znao, onda već pretpostavljate ko je naš današnji gost. Danas razgovaramo sa Andrejem Josifovskim, poznatijim još i kao Pijanista. Dobrodošli u još jednu epizodu herojstva, zavalite se i uživajte.

Današnja epizoda podcasta se nešto razlikuje od uobičajenih jer se pred vama nalazi prilika da preslušate epizodu podcasta Mladost emitovanu na 10. jubilarnoj MAN konferenciji. Tako su i gost i tema bili specifični i posebni. Ovoga puta ugostile smo (ili je on ugostio nas) Vojkana Arsića, osnivača i direktora Centra E8. Kada smo razmišljale koga bismo mogle da ugostimo na MAN-u 2020, odgovor se nametnuo sam, a i postojalo je mnogo stvari koje smo oduvek želele da ga pitamo. Razgovor je počeo neminovnim spojem aktivizma i pozorišta, kao specifičnosti koja odlikuje Vojkanov rad sve ove godine. Nije nimalo jednostavno biti radnik u kulturi, naročito u ovim vremenima, kada se svi snalaze i poušavaju da opstanu. Zato su, za Vojkana, aktivizam i pozorište nerazdvojivi. “DESI SE NEKAD BURNOUT, A JA SAM SREĆAN ŠTO SAM I U TIM TRENUCIMA USPEO DA PRONAĐEM KANALE I BAVIM SE STVARIMA KOJE ME ZANIMAJU” Razgovarali smo i o odnosu Reflektor teatra i Centra E8, organizacije koja je nastala i rasla na dva bitna stuba – edukaciji i umetnosti. Međutim, nekad je lakše razdojiti stvari i projekte, dati šansu da se uspotavi novi brend koji će, neopterećen ničim drugim osim svojim radom, stvarati predstave koje svi volimo – poput Muškarčina, Sumnjivog lica, Urednika, Crvene… Tako smo se dotakli i jedne od najomiljenijih predstava, predstave Muškarčine koja se igra već osam godina, i koja svaki put prolazi kroz transformacije zajedno sa glumcima koji je igraju, ali uvek ostaje – relevantna. “MISLIM DA TREBA DA PROĐE JOŠ MNOGO GODINA, DA NAM PREDSTAVA O MASKULINITETU NE BUDE VIŠE POTREBNA. TOLIKO GODINA, DA MISLIM DA JA TO MOŽDA NEĆU NI DOŽIVETI. Za Vojkana, siguran prostor je onaj gde je njegov pas, Brat – kolega, miljenik i ravnopravni član E8 zajednice. Međutim, siguran prostor predstavlja i MAN konferencija, pa smo u drugom delu razgovora pričali baš o njoj. MAN je u svojih deset godina postojanja uspeo da okupi mnoge značajne govornice i govornike, pruži platform za učenje svim aktivistkinjama, aktivistima I omladinskim radnicama i radnicima. A čitava priča počela je jednim sastankom i pozivom da se Centar E8 pridruži projektu koji će sa dečacima raditi na pitanju rodne ravnopravnosti. “DOŠAO SAM U KANCELARIJU I REKAO TIMU ‘LJUDI, ZOVU NAS DA RADIMO PROJEKAT O RODNOJ RAVNOPRAVNOSTI, ALI SA MUŠKARCIMA, PROSTO DA NE VERUJETE'. I STVARNO SMO SE ZAPITALI, KAKO SAD DA RADIMO SA MUŠKARCIMA, KAD SE UVEK NA TIM PITANJIMA RADILO SA ŽENAMA”. Nekoliko godina kasnije, rad sa mladićima postao je zašttini znak Centra E8. “Ako su dečaci deo problema, moraju biti i deo rešenja” logika je koja stoji iza ovog rada, često osporavanog i nipodaštavanog. Ali, u ovom trentku, Centar E8, I to, kako Vojkan naglašava, čitav tim Centra E8 uspeo je da se uspostavi kao važan saveznik feminističkoj borbi. A ništa od ovoga ne bi bilo moguće, da u ideju i organizaciju, od početka, nisu verovale tri žene – Marina Blagojević Hughson, Zorana Antonijević i Marina Starčević Cviko. Vojkan je sa nama podelio svoju omiljenu muziku iz predstave, i to baš ove, najnovije produkcije – Urednika, koja govori o fenomenu post-istine i medijkih manipulacija. Sa Vojkanom smo razgovarale i o mnogim drugim temama, poput samog rada na predstavama, a usput nam je otkrio i kako je Centar E8 dobio ime. Preslušajte novu epizodu podcasta Mladost, ili je pogledajte, obzirom da smo ovaj put imale priliku da budemo i u video formatu. Podcast Mladost se bavi mentalnim zdravljem i emocionalnom dobrobiti mladih, pitanjima nasilja, odnosno nenasilja, opresivnim strukturama poput rasizma, seksizma i ekstremizma, kao i pokušajima njihove prevencije. Podcast treba da ohrabri i osnaži mlade da u svakoj prilici ispolje svoje potencijale, i tako postanu heroine i heroji svojih života i svojih zajednica. Voditeljke podcast-a su Jana Šarić i Tamara Urošević.

U današnjoj epizodi podcasta Mladost, imale smo priliku da ugostimo Buč Kesidi, neverovatni muzički dvojac u čiju smo se muziku zaljubili na prvo slušanje. Osim što su uspešni muzičari, trude se da njihov celokupan vizuelni i umetnički identitet bude usklađen sa njihovim stilom, pa je tako i ovaj razgovor tekao, opušteno, razigrano i bezbrižno. Luka i Zoran, čini se žive svoj dečački san. Kako sami kažu, želeli su da imaju bend ne zato što je to popularno, ili jer to tako treba, već zato što su to istinski želeli. Iako jesu zvezde, glamur i statusni simboli još uvek nisu ušetali u njihove živote, mada im to ne predstavlja preveliki problem. Na prvom mestu nalazi se – muzika. “NAMA JE BEND PRIORTET. SVE ŠTO ZARADIMO, ULAŽEMO U BEND I NEKE STVARI KOJE SMIŠLJAMO” Čini se da se sa bendom jako dobro zabavljaju, ali im dobra zabava izgleda ne utiče na profesionalnost. Sve što rde shvataju vrlo ozbiljno, a bend im, između ostalog, služi i kao prostor za rad, napredak i učenje. Kako obojica ističu, naučili su mnogo. “NAUČILI SMO PRE SVEGA KAKO DA SVIRAMO, KADA POČINJEŠ, NIKO TI NE KAŽE KAKO TO TREBA DA RADIŠ. RANIJE SU BENDOVI BILI DRUGAČIJI, VEĆI, PA NAUČIŠ OD KOLEGA MUZIČARA KOJIMA SI OKRUŽEN. NAMA JE BILO MALO TEŽE” Buč Kesidi je ceo paket, koji čine dobra muzika, sjajni i talentovani ljudi sa kojima sarađuju, predivni spotovi, ali i vizuelni identitet tokom nastupa, o kome se takođe vodi računa. O tome svedoči i fotografija sa Vedranom, rediteljkom spotova koja je u međuvremenu suštnski postala deo benda. Ona je zaslužna za magiju koju imamo prilike da gledamo u njihovim spotovima. Međutim, stvarati magiju nije uvek lako. “BUDI NAS U 4 UJUTRU, JURIMO DA SNIMAMO, JER TAD JE NAJLEPŠE SUNCE. VOLE TO FILMADŽIJE…” Kada smo ih pitale o muzičkom pravcu kome pripadaju, nisu baš umeli da daju precizan odgovor. Ne zato što ne poznaju svoju muziku, već zato što je ne smatraju statičnom i ograničenom. Za Luku i Zorana je sve što stvaraju fluidno I fleksibilno, sa dovoljno ostavljenog prostora za rast, razvoj i dinamične promene. “O TOME ĆE VEĆ GOVORITI NEKI KRITIČARI, ZA NEKIH PET GODINA. MI SADA SAMO STVARAMO, VIDEĆEMO GDE ĆE NAS TO ODVESTI”. Buč Kesidi dvojac je sa nama podelio i svoju omiljenu muziku, koja je, kako Zoran kaže, pažljivo čuvana za post-karantinske dane, kada može da se bude napolju i đuska. Ostatak ovog neobičnog letnjeg razgovora možete preslušati u osamnaestoj epizodi podcasta Mladost, u kome možete čuti Lukine i Zoranove planove za leto, nastupe i spotove. Podcast Mladost se bavi mentalnim zdravljem i emocionalnom dobrobiti mladih, pitanjima nasilja, odnosno nenasilja, opresivnim strukturama poput rasizma, seksizma i ekstremizma, kao i pokušajima njihove prevencije. Podcast treba da ohrabri i osnaži mlade da u svakoj prilici ispolje svoje potencijale, i tako postanu heroine i heroji svojih života i svojih zajednica. Voditeljke podcast-a su Jana Šarić i Tamara Urošević.

U današnjoj epizodi podcasta Mladost, ugostile smo Radmilu Petrović, mladu pesnikinju za čijom smo poezijom poludeli i koja nam je donela jednu potpuno novu perspektivu. Radmila ima 24 godine, diplomirana je ekonomistkinja i pretalentovana pesnikinja, ali i prava heroina mladosti. Zato vas pozivamo da se u ovom podcastu, koji je njen prvi intervju od kako je izdala zbirku svoje poezije, upoznate sa Radmilom i njenom magijom. Iako je ova 2020. godina izneverila mnoga očekivanja, Radmila je njome više nego zadovoljna, jer kaže da se oseća srećnije nego ikad. Konačno ima prostora i vremena da radi na sebi, uči, razvija se i bavi stvarima koje voli i koje je čine srećnom. Konačno ima prostora da piše poeziju i stihove koje živi i doživljava, premda nije oduvek bilo tako. Počela je da piše jer se osećala usamljeno i tužno, a pesme koje je pisala na početku joj se nisu preterano sviđale. Priznaje da je zavoleti savremenu poeziju proces, iako joj je njen susret sa Miodragom Pavlovićem i Rekvijemom iz sestrine čitanke promenio život. Kada smo je pitali o snovima, otkrila nam je i šta joj je oblikovalo snove “GLEDALA SAM SA SESTRAMA ŠPANSKU SERIJU, U KOJOJ DEVOJKE ŽIVE NA SELU, BAŠ KAO I MI, I NA KRAJU POSTANU POSLOVNE ŽENE. TO SMO I MI ŽELELE, I TO JE JEDINO MESTO GDE SMO MOGLE DA VIDIMO TAKO NEŠTO. NISMO ZNALE NIKOGA IZ OKRUŽENJA KO JE ZAVRŠIO FAKULTET, NISMO ZNALE NIKOGA KO NIJE POLJOPRIVREDNIK. SVE TRI SMO ZAVRŠILE EKONOMIJU, TO JE NEKI IDEAL KOJI JA NISAM ŽELELA DA IZDAM” U svetu španskih serija, Radmila je otkrila svoj ideal, koga se čvrsto držala i od koga nije odstupila. Iako priznaje da se mišljenja i stavovi mogu menjati, Radmila smatra da je najvažnije ne odustati od same sebe. Iako se nekima ekonomija i poezija mogu činiti nespojivima, naša sagovornica je jednačinu vrlo jednostavno objasnila – poezija je ono što smo mi sami, ekonomija predstavlja čitav svet oko nas. “KADA SPOJITE POEZIJU I EKONOMIJU – DOBIJATE ČITAV SVET” Odrastanje na selu i u maloj sredini oblikovalo je Radmilu, ali i ostavilo veliki trag na njenu poeziju. Pritisci i skučenost, nedostatak izbora i mogućnosti, nedostatak prostora za otkrivanje talenata ne mogu da ne ostave traga. Zato naša heroina mladosti na pitanje “kako je bilo odrastati kao Radmila Petrović” odgovara – teško i tužno. “JEDNA TETKA VAM JE ARHITEKTA, STRIC VAM JE EKONOMISTA, TETKA JE PSIHOLOG, PA VI MOŽETE DA BIRATE ŠTA ĆETE DA BUDETE. NE, TOGA NEMA. SELO VAM TO RADI, PRAVI DA NEMATE IZBORA. DA LI JE NA MENE UTICALA TA SREDINA? JEDINO ŠTO JE NA MENE UTICALO JESTE TA SREDINA…” Fotografija Radmilinog sigurnog mesta je fotografija uslikana sa prozora porodične kuće, u selu pored Arilja. “ZAŠTO JE TO SAFE PLACE – ZATO ŠTO TAMO UVEK MOGU DA SE VRATIM, BILA KORONA ILI NEŠTO VIŠE. UVEK IMAM GDE DA SE VRATIM I GDE UVEK MOGU DA SE PREHRANIM. TAMO JE VREME STALO.” Radmili se čini da ne pripada nigde, ni Arilju ni Beogradu, da pripada samo tim njivama, i kako kaže – mogla bi da te njive ogradi zidovima i tu zauvek ostane. Međutim, onda možda ne bi mogla da se bavi ekonomijom. Radmila je sigurna da će se vratiti u svoju porodičnu kuću, jer je to mesto za punjenje baterija, dok je Beograd mesto za rast i razvoj. U velikom gradu kakav je Beograd, uspela je da održi dozu mističnosti i ostavi nas da se pitamo ko je ona, šta radi, šta sluša i šta voli, i zato nema društvene mreže, osim jednog profila pod lažnim imenom. Popularnost i brojni fanovi koje je sjajnom poezijom stekla, Radmili nisu previše poremetili percepciju sebe i drugih. “VI STE NA KRAJU DANA SAMI. MOŽETE DA VIDITE SEBE U NOVINAMA, ALI VI STE SAMO PESNIK, NISTE NE ZNAM TI ŠTA…” Sa Radmilom smo pričale i o muzici, pa je zato odlučila da sa nama podeli muziku koju je često slušala na narodnim veseljima, i za koju je, kao mala, verovala da je jedina muzika koja postoji. Otkrila nam je i delić svoje poezije, a ostale zanimljive detalje razgovora sa našom heroinom mladosti Radmilom preslušajte 17. epizodu podcasta Mladost i ne zaboravite da odete na Radmilinu promociju, u četvrtak 25. juna od 20 časova u KC Gradu. Podcast Mladost se bavi mentalnim zdravljem i emocionalnom dobrobiti mladih, pitanjima nasilja, odnosno nenasilja, opresivnim strukturama poput rasizma, seksizma i ekstremizma, kao i pokušajima njihove prevencije. Podcast treba da ohrabri i osnaži mlade da u svakoj prilici ispolje svoje potencijale, i tako postanu heroine i heroji svojih života i svojih zajednica. Voditeljke podcast-a su Jana Šarić i Tamara Urošević.

U današnjoj epizodi podcasta Mladost, ostale smo kod kuće, u svom sigurnom prostoru i ugostile Marka Panajotovića, novog direktora Reflektor teatra. Osim što u novoj sezoni pomaže nezavisnom pozorištu da “svetli u mraku”, Marko je i trener forum teatra, pozorišni i filmski glumac, ali i veliki humanista, koji svoju ljubav prema čovečanstvu ispoljava i kroz svoju glumu i svoje buduće zanimanje, s obzirom da ga svega nekoliko ispita dele od lekarskog zvanja. U malo izmenjenom konceptu šesnaeste epizode, naš heroj mladosti priča o nagradama, počecima i obrazovanju. Marko je neko ko je odrastao uz Reflektor teatar, dok je, sa druge strane, i Reflektor teatar rastao sa njim. Biti na čelu nezavisnog pozorišta nije ni malo jednostavan zadatak, imajući u vidu sve veštine koje jedan direktor ili direktorka moraju imati kako bi uspeli da svoju produkciju održe u životu i nastave da stvaraju relevantan i kvalitetan sadržaj. Marko je ovu poziciju prihvatio hrabro i odgovorno, a našu prethodnu gošću, Minju Bogavac, zanimalo kako je to biti i prijatelj, i direktor, u pozorištu u kom je odrastao. Za Marka, prijateljstvo sa ljudima sa kojima radi je ključno za uspeh pozorišta. “MI SMO NAJBOLJI PRIJATELJI BAŠ ZATO ŠTO ZNAMO KOLIKO VREDIMO” Marko je svoju glumačku karijeru počeo u šestom razredu, ali smatra da je “velike pantalone” glumca obukao sa predstavom Muškarčine. Kaže, tada nije mogao ni da zamisli da će osam godina kasnije baš on biti direktor pozorišta, ali mu je i malo neverovatno što je predstava nakon osam godina igranja i dalje sveža i aktuelna. Muškarčinama je dat prostor da iznesu svoje stavove, oblikuju svoje odrastanje, promene se i porastu. Ta saznanja, Marko često koristi u svom daljem radu sa mladima. “KADA VERUJEMO U MLADE LJUDE, I KADA ONI VERUJU U SEBE, TO NE MOŽE DA NE ISPADNE DOBRO” Marko je podelio sa nama sliku svog safe place-a, koji zapravo predstavlja sliku u fotografiji. Objasnio nam je da se njegov safe place nalazi u Zaječaru, i ima jaku vezu sa prošlošću. To je kuća u kojoj je odrastao njegov otac, i otac njegovog oca… “MORAM SVAKE GODINE DA ODEM U ZAJEČAR NA PET DANA, VOLIM DA VIDIM STARE FOTOGRAFIJE I STARA PISMA, DA VIDIM GDE SU MI PRECI ODRASTALI. MNOGO ENERGIJE I MNOGO MOTIVACIJE CRPIM ODATLE” Marko nam je otkrio da je baš u Zaječaru otpočet rad na predstavi Žudnja, koja se više ne igra, a koja je ostavila traga na beogradsku publiku. Nakon pročitane drame Sare Kejn i jednog izleta na jezero, počeli su da rade na realizaciji predstave, bez planova, bez finansija i bez ideje na kojim mestima bi predstava mogla da se igra. Žudnja se rodila iz čistog entuzijazma. “TI SA SVOJIM NAČINOM RAZMIŠLJANJA I POSTUPANJA PREMA STVARIMA, MOŽEŠ DA USPEŠ. NE POSTOJI MUSTRA, NE POSTOJI PLAN USPEHA, TI KAO OSOBA MOŽEŠ DA USPEŠ U ONOM ŠTO POŽELIŠ”. Kada smo ga pitali za muziku, Marko je odabrao vrlo nekonvencionalno rešenje, stihove Desanke Maksimović, obzirom da ga je izbacivanje njene poezije iz čitanki ozbiljno pogodilo. Sa Markom smo razgovarali i o nagradama, aktivizmu, ali i o medicini. Za ostatak razgovora, preslušajte 16. epizodu podcasta Mladost. Podcast Mladost se bavi mentalnim zdravljem i emocionalnom dobrobiti mladih, pitanjima nasilja, odnosno nenasilja, opresivnim strukturama poput rasizma, seksizma i ekstremizma, kao i pokušajima njihove prevencije. Podcast treba da ohrabri i osnaži mlade da u svakoj prilici ispolje svoje potencijale, i tako postanu heroine i heroji svojih života i svojih zajednica. Voditeljke podcast-a su Jana Šarić i Tamara Urošević.

U današnjoj epizodi razgovarale smo sa Minjom Bogavac, dramaturškinjom, feministkinjom, antifašistkinjom, talentovanom heroinom mladosti koja je najbolja prijateljica umetnosti i kulture, i kao takva, najbolja prijateljica svih nas. Razgovor nas je sproveo kroz delove Minjinog rada i borbe, ali i kroz njena sigurna mesta i izvore večne inspiracije. U petnaestoj epizodi podcasta Mladost, razgovaramo sa direktorkom Šabačkog pozorišta, ali – nedirektorski. Za Minju, gostovanje u našem podcastu predstavlja povratak u mladost i povratak kući, s obzirom na to da je Centar E8 rastao i sazrevao zajedno sa Minjom. Naš prethodni gost, Igor Čoko, napravio je sjajan uvod u ovu emisiju, postavivši Minji pitanje odakle joj snaga da se odupre svim pritiscima i izađe na kraj sa svim izazovima, imajući u vidu činjenicu da rad u kulturi nije nimalo lak. Tako smo se dotakle koncepta snage, israjnosti i izdržljivosti, kao i njihovih izvora. “ZA SEBE NIKAD NE BIH REKLA DA SAM SNAŽNA ŽENA, JA SAM SAMO ŽENA KOJA UME DA SE LOŽI” Iako saveti “starijih” često umeju da obeshrabre, entuzijazam i loženje su, osim talenta, neophodni saveznici u svakodnevnoj borbi. Za Minju, ne postoje granice između umetnosti, aktivizma, rada i vrednosti. Nekad snage i ponestane, ali i to se, kako naša sagovornica otkriva, leči – tako što se ukrade malo vremena za sebe, prijatelje i podsećanje da je voljena i da voli. Kada smo je pitale kako je biti glasna i talentovana žena na javnoj sceni, juče, danas i sutra, otkrila nam je jedan trik doslednosti. “SVE STVARI – SVOJE STAVOVE, RAZMIŠLJANJA I SLIČNO, ČINIM JAVNIM, PA AKO DOĐE TRENUTAK KADA BI TI STAVOVI MOGLI DA SE KOMPROMITUJU, KADA BI BILO NAJLAKŠE DA MOŽDA IZDAM NEŠTO ŠTO SAM KAZALA, JA SE DOSETIM DA NEMAM PRAVA TO DA RADIM. MOJE REČI SU ZAPISANE I IZGOVORENE JAVNO” Za Minju, bivanje u javnosti nosi veliku odgovornost, prema sebi i društvu. Zato joj je bitno da uvek govori ono šta misli, i tako se zauzima za ono u šta veruje. Takve prakse često dovode do neprijatnih situacija, ali za Minju nema kompromisa, jer ako ne branimo svoje stavove, ne ostaje nam praktično ništa. “ZAPRAVO, TAD KAD JE TEŠKO, SAMO TAD SE I VAŽI” Za fotografiju svog sigurnog mesta, Minja je odabrala “svemirski punjač”, nama poznatiji kao spomenik Neznanom junaku na Avali. Za Minju, to je vrh grada, i ona se tamo sa svojim prijateljima penje “češće nego zvaničnici”. “NEMA TOG PROBLEMA, KOJI, KADA LEGNEŠ NA TAJ CRNI MERMER, SA TIM POGLEDOM, NE MOŽE DA SE REŠI” Razgovarale smo i o rodu, rodnim ulogama i njihovoj dekonstrukciji, koje su, iz Minjine perspektive, neudobne cipele koje žuljaju i dečake i devojčice. Zato je sloboda hodati bos, van cipela roda i van ograničenja društvenih normi, jer nećemo koračati sami, i pronaći ćemo podloge koje nisu toliko neprijateljske kako nam se s početka čine. Vrednosti o kojima Minja javno govori, često nisu deo mejnstrima, pa smo je pitale o čuvenoj “crvenoj liniji” koju je artikulisala kroz jednu od svojih predstava. “AKO OSETIM DA JE NEŠTO NEPRAVDA, MOJA JE GRAĐANSKA DUŽNOST DA NA NJU REAGUJEM” Dotakle smo se i rada sa mladima, koji Minju čini večno mladom i snažnom, i koji otvara prostore za političku artiklaciju različitih stavova. Pričale smo i o potrebi za stalnom edukacijom, koju nam pruža i predstojeća MAN konferencija, koja slavi svoj deseti rođendan. Minja je za nas odabrala pesmu druge sjajne umetnice, koja je, kako kaže “puna optimizma, puna dobrog loženja i gasa”. Ostale detalje našeg razgovora sa Minjom Bogavac otkrijte u petnaestoj epizodi podcasta Mladost. Podcast Mladost se bavi mentalnim zdravljem i emocionalnom dobrobiti mladih, pitanjima nasilja, odnosno nenasilja, opresivnim strukturama poput rasizma, seksizma i ekstremizma, kao i pokušajima njihove prevencije. Podcast treba da ohrabri i osnaži mlade da u svakoj prilici ispolje svoje potencijale, i tako postanu heroine i heroji svojih života i svojih zajednica. Voditeljke podcast-a su Jana Šarić i Tamara Urošević.

Naš današnji gost i heroj mladosti je Igor Čoko, fotograf i vizuelni antropolog, koji je svoju novinarsku profesiju napustio kako bi mogao da se bavi dokumentovanjem autentičnih životnih priča kroz svoje edicije. Igor daje prostor onima koje često ne vidimo i kojima se javni prostor često uskraćuje. Igor nas je sproveo kroz delove svoje biografije, i fotogafije. Igor je tokom krize i karantina uspostavio neku svoju rutinu, prilagodio se izmenjenim životnim i društvenim uslovima i pronašao način da funkcioniše. Čini se da je njegov stav o životu i radu gotovo identičan – deo njegovog posla jeste da otkriva i beleži magiju svakodnevice svojim objektivom. Zahvaljujući pitanju prethodne gošće, Lune Lu, dao je i tehnički, ali i stručni komenrtar na sopstveno stvaralaštvo, kao i metodologiju koju koristi kako bi do njega došlo. “AKO SI U PRIČI, ONDA SI U PIČI – MORAŠ BITI ŠTO BLIŽE DA BI PRIČA BILA ŠTO AUTENTIČNIJA” Za Igora, odluka da upiše studije antropologije došla je iz novinarskog iskustva, od koga je u jednom trenutku odustao, jer je za njega bavljenje medijima izgubilo svaki smisao. Tako je došlo do promene perspektive – fotografija, koja u novinarskom poslu zauzima sekundarno mesto, postaje primarni način izražavanja. Antropologija je ovoj kombinaciji novinarstva koje podrazumeva snagu pisane reči, i fotografije, koje se oslanja na vizuelno dokumentovanje, dala, kako Igor kaže “poseban začin”. “SPOZNAJE KOJE NOSIMO IZ ISKUSTVA STUDIRANJA ANTROPOLOGIJE BILE SU PRESUDNE DA STVARI VIDIM DOSTA DRUGAČIJE I DOSTA KONCIZNIJE NEGO ŠTO LJUDI TO GLEDAJU IZ OBIČNE PERSPEKTIVE. TO JE BLAGODET – IMATI KULTUROLOŠKU POZADINU SVEGA ČIME SE BAVIŠ I SA ČIME SE SUOČAVAŠ, ALI I MOGUĆNOST DA TAJ MEHANIZAM ISPROBAŠ U PRAKSI” Iako je jako nezgodno pitati fotografa da izabere jednu fotografiju koja simbolzuje njegovo sigurno mesto, Igor nije odabrao svoju, već fotografiju kolege, Imre Saba, koja nosi nosi naziv “Čarobnjak iz Oza” iz 1993. godine. “FOTOGRAFIJA JE NASTALA U VREME ONE VELIKE KRIZE I INFLACIJE, NA NJOJ VIDIMO RED ISPRED POZORIŠTA, JEDAN OD AUTENTIČNIH REDOVA VEZAN ZA TO VREME, RED ZA NAMIRNICE. FOTOGRAFIJA ME JE PODSETILA NA VREME KOJE ŽIVIMO SADA, KOJE JE PONOVO PROŽETO REDOVIMA, ČEKANJIMA, IŠČEKIVANJIMA, S TIM ŠTO SMO TADA IMALI OPCIJU DA SE POMAKNEMO NEGDE IZ TE REALNOSTI, SADA NEMAMO KUD” Igor je urednik digitalnog magazine Grain, koji smo mi nazvale zrncem slobode za fotografe. Grain ne robuje tržiištu i ne podleže cenzurama, jedine granice koje postoje za umetnike su etičke i moralne. Fokus magazina je na zaokruženom narativu, u njemu ima mesta samo za umetnike koji fotografijom imaju šta da kažu, i znaju kako da kažu. “GRAIN SE BAVI AKTUELNIM, DRUŠTVENO-POLITIČKIM TEMAMA, NA JEDAN VRLO TRANSPARENTAN NAČIN – TO JE PROSTOR KOJI POŠTUJE SLOBODU IZBORA I SLOBODU NARATIVA” Sa Igorom smo pričale i o Karabumi, njegovom getu ili Maloj Kolumbiji, njenom šarmu, kao i o načinima na koje njegove fotografije nastaju. Igor je sa nama podelio i svoju omiljenu pesmu, iz vremena kada je underground bio underground i “kada je rokenrol imao mnogo više smisla nego danas”, nastalu u egzilu jugoslovenskih umetnika. Otkrile smo vam delić razgovora sa Igorom, a ostale zanimljive detalje možete preslušati u četrnaestoj epizodi podcasta Mladost. Podcast Mladost se bavi mentalnim zdravljem i emocionalnom dobrobiti mladih, pitanjima nasilja, odnosno nenasilja, opresivnim strukturama poput rasizma, seksizma i ekstremizma, kao i pokušajima njihove prevencije. Podcast treba da ohrabri i osnaži mlade da u svakoj prilici ispolje svoje potencijale, i tako postanu heroine i heroji svojih života i svojih zajednica. Voditeljke podcast-a su Jana Šarić i Tamara Urošević.

U današnjoj epizodi, razgovarale smo sa Suzanom Zlatanović, koja nam je svima poznata pod svojim pseudonimom – Luna Lu. Sa Lunom smo pričale o tome kako se neke stvari u životu, pa i počeci, dešavaju slučajno, kako se formati menjaju, a ideje i entuzijazam ostaju isti. Luna nam je otkrila deo svog luna parka, ali i pokazala svoje supermoći u nemoći. Razgovor smo otpočele neizbežnim osvrtom na trenutnu krizu, koja nam je ostavila mogućnost da putujemo jedino u sebe, služeći se introspekcijom. Luna smatra da ova godina sa sobom donosi veliku promenu paradigme, da svet verovatno nikada neće biti isti, ali da nas je 2020. naučila da smak sveta verovatno neće izgledati onako kako ga zamišljamo. Period samoizolacije, Lunu je “uradio na slova” i pružio priliku da se bavi stvarima koje najviše voli, a koje je obično mrze, poput pisanja. Tako je Luna, kao naša heroina mladosti, otkrila koju supermoć svaki heroj u ovakvim okolnostima treba da poseduje – empatiju i solidarnost. “JA NE ŽELIM DA IMAM MOĆ DA ČITAM LJUDIMA MISLI, JER BIH MOŽDA OSTALA NAJUSAMLJENIJA OSOBA NA SVETU” Luna je verovala da će svoju karijeru graditi u pozorištu, obzirom da je po obrazovanju pozorišna producentkinja i organizatorka. Onda se, kako sama kaže, zaigrala televizijom. Početni plan nije uključivao bivanje ispred kamere, niti je želela da postane poznata i slavna. Ceo proces stvaranja, igranje iza kamere, slaganje kockica i spremanje finalnog proizvoda, za Lunu je predstavljao najuzbudljiviji deo posla. Međutim, planovi se menjaju, pa smo tako dobili priliku da je gledamo u raznim formatima, sve dok se nisu dogodile velike promene na medijskoj sceni. Televizija na kojoj je radila B92, dobila je nove vlasnike i novi menadžment, koji donosi odluku da Lunu skloni sa malih ekrana, iz seksističkih i uvredljivih razloga. “MENI JE TA ODLUKA BILA JAKO BOLNA, JER SAM MISLILA DA ĆE MI NEKO ODUZETI NAJDRAŽU IGRAČKU. BILA SAM U FAZONU – JA ČAK NE MORAM NI DA SE VIDIM, SAMO ŽELIM DA NASTAVIM DA SE IGRAM REČIMA I SLIKOM” Srećom, njena igra se nastavila, samo u drugom formatu, pa tako svoju emisiju Talija vidi kao put ličnog isceljenja. Trenutno, na Novoj S imamo priliku da se gledamo njenu uzbudljivu vožnju Luna parkom, krstarimo Beogradom i otkrivamo ljude i priče koje nas, baš kao i sama Luna, podsećaju koliko šaren svet može da bude. Luna je, u skladu sa imenom i konceptom našeg podcasta, sa nama podelila sliku iz – mladosti. Fotografija je nastala osamdesetih godina, vidimo mladu Lunu fotografisanu na nagovor prijatelja Uroša Đurića, na Čuburi, koje više gotovo i nema, ali su bunt i njihovo prijateljstvo opstali. “TU NISAM JOŠ NI PUNOLETNA, A VEĆ SAM STEKLA PRIJATELJA ZA CEO ŽIVOT” Osvrnule smo se i na položaj žena u medijima, koji Luna smatra bolnim, teškim i nepravednim. Tokom svoje karijere trpela je mnoge uvrede i maliciozne kampanje, koje su uticale na njen privatan život. Kako kaže, kada je bila u dvadesetim godinama, to joj je bilo zanimljivo, sada je iscrpljujuće. “KADA ČUJEM KAKO SAM IZDAJICA JER RADIM NA TOM I TOM MEDIJU, SADA VEĆ POČINJE DA ME BOLI” Luna je sa nama podelila prvu pesmu za koju je pomislila da je namenjena upravo njoj, pesmu Šarla Akrobate koja se nalazila na prvoj ploči koju je ikada kupila. Osim muzike, Luna je u našem razgovoru podelila još mnoštvo zanimljivih detalja, koje možete preslušati u našoj trinaestoj epizodi. Podcast Mladost se bavi mentalnim zdravljem i emocionalnom dobrobiti mladih, pitanjima nasilja, odnosno nenasilja, opresivnim strukturama poput rasizma, seksizma i ekstremizma, kao i pokušajima njihove prevencije. Podcast treba da ohrabri i osnaži mlade da u svakoj prilici ispolje svoje potencijale, i tako postanu heroine i heroji svojih života i svojih zajednica. Voditeljke podcast-a su Jana Šarić i Tamara Urošević

Naš današnji gost i heroj Mladosti je Slaven Došlo, mladi glumac koga znate iz filmova Priđi bliže i Panama, ali i iz brojnih domaćih serija i predstava Pozorišta na Terazijama. I sa Slavenom smo razgovarale o počecima, o tome da li više voli rad u pozorištu ili na filmu, ali i o njegovom aktivizmu i borbi za prirodu. Slaven je svoje dane samoizolacije proveo kod “svoje prve kuće”, u Somboru, gde ima dvorište i mogućnost da sate mimo policijskog časa provodi u prirodi. Ističe da mu nedostaje pozorište, nedostaje mu publika, susret sa kolegama, ali kako sam kaže, to nedostajanje nije nepodnošljivo. Svestan je da stvari trenutno tako moraju da izgledaju, i da je potrebno da budemo odgovorni i prema sebi, i prema drugima. “KADA JE SISTEM STAO, BIO SAM POMALO ZBUNJEN, KAO – ŠTA SAD JA TREBA DA RADIM? ONDA SAM POČEO SAM SEBE DA MALTRETIRAM – SAD ĆU SVE KNJIGE DA PROČITAM, SAD ĆU DA TRENIRAM BEZ PRESTANKA, MEDITIRAĆU, JEŠĆU ZDRAVO. ONDA SAM SHVATIO DA SAM SEBE MUČIM I DA JE POTPUNO OKEJ DA SADA IMAM VREMENA – DA NE RADIM NIŠTA” Slaven sam ističe da nema pojma kada i kako je postao glumac – taj proces postajanja glumcem odigrao se potpuno spontano, duboko u njemu, mnogo pre akademije. Slaven se igrao praveći priredbe i događaje, porodična kuća je postala pozornica, sve dok nije samom sebi pronašao dramski studio u kojem je nastavio da razvija ideje. Možda baš zbog ovakvih početaka, Slavena mama i danas pita “kada imaš priredbu” misleći na predstavu. U Somborskom pozorištu je audiciju prošao tako što je temeljno i studiozno odgovorio na sve zahteve komisije, iako se glumom tada samo igrao, nesluteći da će jednog dana to postati profesija. Kaže da je došao u Beograd sa uverenjem da je ozbiljan glumac, jer ipak od petog razreda ide u dramski studio. Otišao je na FDU prijemni, ušao kod profesora Vlade Jeftovića, izgovorio monologe, i izašao sa uverenjem da “to ništa ne valja”. Mama mu je sa letovanja javila da Mira Karanović prima klasu na BK akademiji. Tako je Slaven dobio sjajnu profesorku i mentorku, koja ga je, kako kaže – izvrnula. O svom početnom entuzijazmu kaže da je bio poučan. “DOSTA SAM JA NAUČIO IZ TOGA, NAUČIO SAM DA SE POSTAVIM NA MESTO I DA JE SVET MNOGO ŠIRI OD DRAMSKOG STUDIJA U SOMBORU” Slavenovo sigurno mesto uvek ostaje priroda, pa je tako sa nama podelio sliku koja predstavlja ilustraciju njegovog karantina. “JAKO MI JE BITNO DA MOGU DA PROŠETAM PO ZEMLJI I DA VIDIM NEŠTO ZELENO OKO SEBE”. Veza sa prirodom i ljubav koju oseća prema njoj usmerila je Slavenov aktivizam. On “misli zeleno” i trudi se da svima objasni da je neophodno da počnemo da se odgovornije ponašamo prema okolini i prirodi. O temi koja inače zanima jako malo ljudi, Slaven priča “koliko može i koliko koga zanima”. Iako misli da rešenje za zagađenje mora da bude sistemsko, uvek je osećao da je jedno sa prirodom i zato oseća dužnost da pruži svoj doprinos njenom očuvanju. Slaven smatra da se naši postupci uvek vraćaju nama samima, čak i kada nam deluje da nas se ne tiču. “SVE ŠTO RADIMO, SVE ŠTO MISLIMO, RADIMO SEBI” Pored fantastičnih detalja iz svog života, Slaven je sa nama podelio i pesmu koja mu je jako draga. Preslušajte dvanaestu epizodu sa herojem mladosti Slavenom i saznajte kako izgleda brijanje u kafiću pred važan životni događaj, ali i šta gleda ovih dana i o čemu razmišlja. Podcast Mladost se bavi mentalnim zdravljem i emocionalnom dobrobiti mladih, pitanjima nasilja, odnosno nenasilja, opresivnim strukturama poput rasizma, seksizma i ekstremizma, kao i pokušajima njihove prevencije. Podcast treba da ohrabri i osnaži mlade da u svakoj prilici ispolje svoje potencijale, i tako postanu heroine i heroji svojih života i svojih zajednica. Voditeljke podcast-a su Jana Šarić i Tamara Urošević.

Gošća jedanaeste epizode podcasta Mladost bila je fantastična Ognjenka lakićević, muzičarka, pesnikinja i umetnica, heroina mladosti koja nas, kroz svoje pesme i tekstove, iznova uverava da će sve biti u redu, koliko god nam se strašnom i teskobnom činila stvarnost. Sa Ognjenkom smo pričale o (novim) počecima, inspiracijama, hrabrosti i odvažnosti, ali i o krizama. Vešto smo se prošetale kroz Ognjenkine požare, teška pitanja i jedan potpuno novi svet. Njen bend Autopark slavi 20 godina postojanja, a Ognjenka svoj bend i svoju umetnost posmatra na isti način na koji posmatra i život. Iako je 20 godina dosta, gledajući kroz brojke, suština se zapravo i nije promenila. Ono što je osećala pre 20 godina, oseća i sada, a entuzijazam i “životno gorivo” nikada nisu presušili. Koliko god rasli, razvijali se i učili, mi smo ono što jesmo, ustajemo ili ne ustajemo iz kreveta iz istih razloga. Zato smo se zajedno zapitale šta znači biti mlad i koliko zapravo mladost traje, jesmo li zauvek ostali srednjoškolci koji žele, traže i stvaraju, ili smo zaboravili da je “loženje neophodno”. “MLADOST NIJE KATEGORIJA KOJA MOŽE DA SE SIMULIRA, TO JE DUH, SNAGA I RADOZNALOST KOJA ĆE DA POSTOJI ILI NEĆE. MOŽEŠ DA UMREŠ SA 20 GODINA, KLINIČKI, AKO TE NIŠTA NE INTERESUJE” Dotakle smo se i različitih uticaja na stvaralaštvo, kao i društvenih okolnosti, koje su se, kako kaže Ognjenka, tehnički promenile, iako su suštinski ostale iste. Nepromenjena društvena situacija čini neke od njenih tekstova vanvremenskim, svežim i stalno aktuelnim. Iako nema stalne miljenike među tekstovima Autoparka, svaki novi joj je omiljeni. Sa druge strane, Ognjenka ističe da joj je uvek jasno šta je htela da kaže i pre deset, ali i pre dvadeset godina. Upravo ova sposobnost da stvara novo i razume staro, čini Ognjenku heroinom naših mladosti, a mladost je, kako smo zajedno zaključile, izuzetno fleksibilan pojam. “TO JE NA NEKI NAČIN I ODNOS PREMA SAMOM SEBI, NE MOŽEŠ TO DA ODVOJIŠ. TO SAM BILA JA TADA, A MOGU DA SHVATIM ZAŠTO SAM BILA TAKVA. MOŽDA SADA NE BIH BILA TAKO EKSPLICITNA KAO PRE 20 GODINA, MOŽDA BIH NAPRAVILA BOLJU FORU, A TADA NISAM MOGLA. NISAM JA NEŠTO NEŽNA PREMA SEBI, ALI RAZUMEM TO KAO DEO RAZVOJA” Kada smo razgovarale o sigurnim mestima, Ognjenka je naglasila kako je njen stan uvek njeno sigurno mesto, pa je sada situacija donekle redovna, osim što je spoljni svet još više uznemirujući. Ali, u njenom sigurnom prostoru važno mesto zauzima – gitara. “TA GITARA UOPŠTE NIJE TU STAVLJENA, KAO ZA FOTKANJE, NEGO JE DRŽIM NA TOJ FOTELJI DA ME PODSEĆA DA TREBA DA VEŽBAM” Tako je, čini se, u celokupnom Ognjenkinom stvaralaštvu i pristupu, tu je da nas podstiče na konstantan razvoj, ali i da nam oprosti kada ne uspemo da postignemo baš sve što smo zamislili. Kada smo je pitali o razlikama između pisanja tekstova i poezije, rekla je da procesi jesu različiti, da nekada reči moraju biti tvrđe ako ih prati muzika, ali da to ne znači da tokom pisanja poezije pravi bilo kakve ustupke. Pričale smo i o odnosu prema umetnosti, distanci i prestižu koje zvanje umetnika nosi sa sobom. Za Ognjenku, biti umetnik, nije ništa važnije od bivanja automehaničarem, ali priznaje da je sloboda privilegija koju umetnici uživaju. Takođe, pričale smo i o odnosu proživljenog i napisanog, odnosno komponenti ličnog u njenoj poeziji. “NARAVNO DA NISAM TAKO DOBAR PISAC, NE MOGU JA SVE TO DA FEJKUJEM. SVE JE PREŽIVLJENO, SAMO NEKE STVARI NISU TEHNIČKI TAKVE KAKVE JESU. OSEĆANJA SU PREŽIVLJENA I AUTENTIČNA”. Osim mnogih zanimljivih detalja koje ćete otkriti preslušavanjem jedanaeste epizode podcasta Mladost, Ognjenka je sa nama podelila i svoju omiljenu pesmu, koja treba da nas podseti da je novi početak uvek mogući, kao i da su transformacije u životu neophodne, nebitno da li se odnose na umetnost i stvaralaštvo, ili na svakodnevne stvari, koje jesu jednako bitne. https://www.youtube.com/watch?v=fi33-cITS0s&feature=emb_title Podcast Mladost se bavi mentalnim zdravljem i emocionalnom dobrobiti mladih, pitanjima nasilja, odnosno nenasilja, opresivnim strukturama poput rasizma, seksizma i ekstremizma, kao i pokušajima njihove prevencije. Podcast treba da ohrabri i osnaži mlade da u svakoj prilici ispolje svoje potencijale, i tako postanu heroine i heroji svojih života i svojih zajednica. Voditeljke podcast-a su Jana Šarić i Tamara Urošević

Naš današnji gost je Stefan Žarić, istoričar umetnosti i kustos mode beogradskog Artis Centra, koji se bavi proučavanjem istorije mode i njene muzeologije. Za doprinos nauci o modi, Stefan je, nakon studija u Srbiji, Minesoti i Estoniji osvojio brojna priznanja: Jubilarnu nagradu Spomen zbirke Pavla Beljanskog za najbolji master rad iz istorije umetnosti, titulu mladog heroja Egzit fondacije, stipendiju londonske Asocijacije istoričara mode, stipendiju Međunarodnog saveta muzeja i Komiteta za kostim, diplomu Međunarodne LGBTQA kulturne mreže, te stipendiju Geti instituta. Između kolekcionarstva Barbi lutaka, agroekologije kojom se bavi na svom imanju u Kuli i angažmana kao kustosa mode na različitim projektima u svetu, Stefan je takođe trenutno i jedan od inicijatora i koordinatora humanitarno-volonterske akcije PokrivaLice, koja okuplja modne dizajnere sa ciljem šivenja maski za medicinsko osoblje. Podcast Mladost se bavi mentalnim zdravljem i emocionalnom dobrobiti mladih, pitanjema nasilja, odnosno nenasilja, opresivnim strukturama poput rasizma, seksizma i ekstremizma, kao i pokušajima njihove prevencije. Podcast treba da ohrabri i osnaži mlade da u svakoj prilici ispolje svoje potencijale, i tako postanu heroine i heroji svojih života i svojih zajednica. Voditeljke podcast-a su Jana Šarić i Tamara Urošević.

Današnje gošće su autorke i voditeljke F.FM podcast-a, Marija Radaković i Dunja Jovanović koje, kako kažu, pričaju o modi ali ozbiljno. Pionirke su ovome, i zaista o modi pričaju vrlo ozbiljno – kako je to modna industrija druga po redu kada je u pitanju zagađenje planete. One su modne novinarke koje u svojim emisijama pričaju o različitim segmentima održivog poslovanja i preispituju ekološku i etičku stranu mode. Podcast Mladost se bavi mentalnim zdravljem i emocionalnom dobrobiti mladih, pitanjema nasilja, odnosno nenasilja, opresivnim strukturama poput rasizma, seksizma i ekstremizma, kao i pokušajima njihove prevencije. Podcast treba da ohrabri i osnaži mlade da u svakoj prilici ispolje svoje potencijale, i tako postanu heroine i heroji svojih života i svojih zajednica. Voditeljke podcast-a su Jana Šarić i Tamara Urošević.