Podcasts about fakultetu

Tema Mosta Radija Slobodna Evropa bila je odnos Srpske pravoslavne crkve prema Crnoj gori i Crnogorcima. Sagovornici su bili Vukašin Milićević, teolog iz Beograda, i Nemanja Stankov, predavač na Fakultetu političkih nauka Univerziteta Crne Gore.

Tema Mosta Radija Slobodna Evropa bila je zaoštravanje odnosa između Srbije i Crne Gore. Sagovornice su Bile Sonja Biserko, predsjednica Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji, i Olivera Komar, profesorka na Fakultetu političkih nauka Univerziteta Crne Gore.

NuroLab je spremio besplatan FOCUS SCORE QUIZ! Popuni i saznaj gde gubiš mentalnu energiju i koliko te to zapravo košta.

Kako devojka rođena u srcu Sibira, na -41°C, danas u Beogradu stvara futurističke opere koje spajaju klasičnu muziku, video-igre i MetaHuman tehnologiju? Od ekstremnih sibirskih zima na -41°C, preko traženja sebe u glumačkim vodama Moskve i opuštenijeg života u Crnoj Gori, pa sve do Beograda i doktorskih studija na Fakultetu muzičke umetnosti - put kompozitorke Olge Janković je sve samo ne običan! U novoj epizodi iz serijala posvećenog programu "Kreativno mentorstvo", Olga nam donosi neverovatnu priču o odrastanju u strogom ruskom obrazovnom sistemu, pronalaženju svog autentičnog izraza i hrabrosti da se iskorači izvan tradicionalnih okvira. Ono što Olgin rad čini posebno fascinantnim je njena opsesija spajanjem klasične muzike i najsavremenije tehnologije. Kako se kreiraju opere u kojima pevaju "MetaHumans"? Kako izgleda komponovanje muzike za video-igre? Pored dubokog zarona u svet interaktivne umetnosti, Olga otvoreno deli i koliko joj je učešće u Kreativnom mentorstvu, uz podršku mentorke Ane Krstajić, pomoglo da savlada sumnje, izgradi samopouzdanje i nauči da bez straha nosi "pet različitih šešira" u kreativnoj industriji. Program Kreativno mentorstvo za mlade profesionalce i profesionalke podržava British Council u okviru projekta Kultura i kreativnost za Zapadni Balkan (CC4WBs), finansiran od strane Evropske unije. Podržite nas na BuyMeACoffee: https://bit.ly/3uSBmoa Pročitajte transkript ove epizode: https://bit.ly/4bhJLtb Posetite naš sajt i prijavite se na našu mailing listu: http://bit.ly/2LUKSBG Prijavite se na naš YouTube kanal: http://bit.ly/2Rgnu7o Pratite Pojačalo na društvenim mrežama: FB: https://www.facebook.com/PojacaloRS/ IG: https://www.instagram.com/pojacalo.rs/ X: https://x.com/PojacaloRS LN: https://www.linkedin.com/company/pojacalo TikTok: https://www.tiktok.com/@pojacalo.rs

Od Užica do nominacije za EMI nagradu: Saznajte kako je jedna Srpkinja "obukla" najveće svetske zvezde! U 358. epizodi podkasta Pojačalo, Ivan је ugostio Jovanu Gospavić, istaknutu srpsku kostimografkinju koja već više od decenije gradi izuzetno uspešnu karijeru u Londonu u svetskoj filmskoj i TV industriji. Razgovor prati njen nesvakidašnji razvojni put – od odrastanja u Užicu i prvih koraka u svetu umetnosti, preko studija na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu i praškoj akademiji DAMU, pa sve do selidbe u Veliku Britaniju. Jovana otvoreno deli svoja iskustva o probijanju na zahtevno inostrano tržište, počevši od specifičnog angažmana dizajniranja uniformi za Britansku mačevalačku asocijaciju, do rada na velikim istorijskim filmskim i televizijskim projektima poput filma Emma i serija Queen Charlotte: A Bridgerton Story i Mary & George, koje su joj donele i dve nominacije za prestižnu nagradu Emi. O čemu smo pričali: - Početak - Početak razgovora - Kad porastem biću - Priprema za fakultet - Studentski dani - Studiranje u Pragu - Iz Češke u London - Dizajn u mačevanju - Prvi veliki projekat - Rad na seriji The Third Day - Drugi zanimljivi projekti - Uticaj globalnih dešavanja - CGI i AI u filmskoj industriji - Zaključak razgovora Podržite nas na BuyMeACoffee: https://bit.ly/3uSBmoa Pročitajte transkript ove epizode: https://bit.ly/4sfWXEl Posetite naš sajt i prijavite se na našu mailing listu: http://bit.ly/2LUKSBG Prijavite se na naš YouTube kanal: http://bit.ly/2Rgnu7o Pratite Pojačalo na društvenim mrežama: FB: https://www.facebook.com/PojacaloRS/ IG: https://www.instagram.com/pojacalo.rs/ X: https://x.com/PojacaloRS LN: https://www.linkedin.com/company/pojacalo TikTok: https://www.tiktok.com/@pojacalo.rs

U Mostu RSE razgovaralo se tome da li bi moglo doći do promjene Dejtonskog sporazuma i šta bi u tom slučaju bilo s Bosnom Hercegovinom. Sagovornici su bili Tanja Topić, politička analitičarka iz Banjaluke, i Vedran Džihić, predavač na Fakultetu političkih nauka Univerziteta u Beču.

Novosadska policija uhapsila šest osoba, među kojima je i dekanesa Medicinskog fakulteta pod sumnjom da su oštetili budžet države za preko milion i po evra, saopštilo je Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije.

Nenad Gujaničić je kod Vladimira Stankovića u 179. epizodi podkasta Biznis Priče

Zašto je poslednji trenutak za političku artikulaciju studentskih protesta?Gost Danice Vučenić u Iza vesti bio je profesor na Fakultetu dramskih umetnosti Stevan Filipović.

Skupštinski odbor za kulturu i informisanje trebalo bi da pokrene novi proces izbora članova REM-a. Da li je već to uspeh studenata ili će se on meriti novim sastavom?Gošća Danice Vučenić u Iza vesti bila je profesorka na Fakultetu političkih nauka Aleksandra Krstić.

Ko rešava situaciju sa akademskom godinom - struka, politika ili studenti? Da li su sastanci sa rektorom pritisak, ili dijalog?Gošća Danice Vučenić u Iza vesti bila je kopredsednica Zeleno-levog fronta i profesorka na Fakultetu političkih nauka Biljana Đorđević.

Dr Semir Osmanagić je autor 20 knjiga o piramidama i drevnim civilizacijama, koje su prevedene na mnoge svjetske jezike. Njegova doktorska disertacija na Fakultetu političkih nauka u Sarajevu bavila se civilizacijom Maja, ali najveća strast dr Osmanagića usmjerena je na istraživački rad i promociju otkrića Bosanskih piramida. Inače, rad dr Osmanagića pobuđuje veliku radoznalost širom svijeta, oduševljeno odobravanje s jedne strane, ali i polemike i osporavanja u nekim naučnim krugovima, s druge strane. U petak, 21. februara započinje svoju australijsku turneju "Moć piramida", kada će u nekoliko većih gradova održati predavanja o vlastitoj, drugačijoj koncepciji piramida i historije uopšte.

Časovi demokratije, tolerancije, razumevanja, zajedništva, ljubavi, radosti, proteklih nedelja drže nam naši studenti, ali i srednjoškolci, a kako je njihovim roditeljima, dok im deca spavaju napolju ili u zgradama fakulteta i hrane se onim što im doniraju ili što sami spreme, pešače desetinama kilometara, zarad jednog cilja, pričaju dve mame - dizajnerka Ana Vukmanović i Ana Tadić Pantos, glavna urednica magazina „Bumerka“. Briga i strahovi mešaju se sa osećajem ponosa, ljubavi, zaštite, dok misle na svoju decu u blokadama, u protestnim šetnjama, na skupovima. „Oni dovršavaju naš posao. Mislim da imaju snage da izdrže, da imaju vrlo jasan plan i ciljeve. Svakodnevno imaju plenume na kojima se dogovaraju šta dalje, tu glasaju i niko nema veća prava u odnosu na ostale u grupi. U kući smo bili uvek politički osvešćeni dok su mi sinovi rasli. Stariji je bio vrlo zainteresovan za sve što se dešava, mlađi ne toliko. Međutim, sad obojica podjednako učestvuju u blokadama, u ovoj njihovoj i našoj borbi“, priča Ana Vukmanović. Napominje da svakodnevno razgovara sa decom i dok je stariji sin, brucoš, bio na, kako kaže, hodočašću, do Novog Sada, bili su na vezi. „Zapitkujem šta se dešava, kako je tamo, šta rade, šta planiraju. Jednom sam čak ušla kod njih na Arhitektonski fakultet, sin me je uveo. Nisam se mešala ni u šta, samo sam želela da ih obiđem. Uvek smo se nekako prema deci odnosili kao prema prijateljima, o svemu razgovarali otvoreno i tako stekli njihovo poverenje, ali i oni naše. Taj odnos su sad samo preslikali na svoje društvo, na kolege“, kaže Vukmanović. Ona dodaje da joj je sin još početkom januara rekao da planiraju šetnju do Novog Sada. „Nije me to zabrinulo. Verujem u njega, u njih, u svu tu decu. Kad su stigli do stadiona u Inđiji, znala sam da ih čuvaju poljoprivrednici i policija i da ako se moje dete otkrije tokom noći, neko će me zameniti, i pokriće ga. Vera u to što rade je iznad svake brige i straha. Oni znaju da rade nešto ispravno i iskreno i zato se ne plaše“, naglašava Vukmanović. Da su nas na neki način prevazišli i da mi sada učimo od njih, smatra Ana Tadić Pantos, koja se sa osmehom na licu priseća kako je čak njena majka, sa 75 godina, pekla palačinke za unuke u blokadama. „Nije joj bilo teško, ali bilo je to mnogo palačinki. Nosili smo im i pakete vode, hranu, šta god im treba. Ipak, trudim se da se ne mešam u to što rade, plašim se da mi, odrasli, možemo samo da unesemo pometnju. Oni su vrlo dobro organizovani, imaju čitav sistem kako šta funkcioniše i svi ga se pridržavaju. Moj sin je oduvek bio veliki lokal patriota i sticajem okolnosti živeli smo u inostranstvu jedno vreme, ali kad se vratio bilo mu je žao njegovog grada, kad je video u šta se pretvorio. Ovo je prilika da nešto promeni i mislim da i zbog toga dodatno veruje u blokade“, kaže Tadić Pantos, čiji sin je apsolvent na Fakultetu političkih nauka u Beogradu. Naši studenti i srednjoškolci vođeni su osećajem za pravdu i istinu, slažu se obe mame. „Oni su neiskvareni. Žedni su istine i pravde u ovom društvu, kojem je potrebno da se sistem i zakoni sprovode. Deca vide da se to ne dešava i žele da menjaju trenutno stanje, kako bi osigurali sebi svetliju budućnost u ovoj zemlji“, kaže Tadić Pantos. Mlade generacije nismo shvatali ozbiljno i društvo je bilo u zabludi da su nezainteresovani za rešavanje problema, odsečeni od realnosti, zadubljeni u telefone, društvene mreže, igrice. „To uverenje je vladalo evo do skoro, a onda su nas iznenadili, da lepše nisu mogli. Ima mnogo ljudi koji su od njih digli ruke i nisu ništa očekivali. Međutim, ovo što rade proteklih nedelja sve nas je navelo da se zapitamo i shvatimo da smo se o njih ogrešili. Vrlo su svesni svoje istorije, tradicije, naroda u kojem žive, i jasno daju do znanja da je ovo njihova zemlja, a mi smo tu da pomognemo, damo snagu i učinimo sve što je u našoj moći da u borbi ne budu sami“, naglašavaju obe mame.

U trećoj epizodi Radar Foruma koji vode studenti, Iva Kojić, apsloventkinja na Fakultetu političkih nauka, ugostila je koleginicu Anđelu Baković sa Stomatološkog fakulteta, a njih dve podelile su utiske o blokadama i protestima u kojima obe učestvuju već duže od dva meseca. Studentski protesti širom Srbije predstavljaju ključni društveni fenomen, složne su Iva i Anđela, simbolizujući izlazak akademske zajednice van univerzitetskih krugova u širi politički kontekst. Blokada Autokomande, naglašavaju studentkinje, bila je trenutak kada su studenti jasno pokazali organizovanost, solidarnost i odlučnost u svojim zahtevima, uprkos pokušajima vlasti da diskredituje pokret, i kroz insinuacije o inostranim uticajima. Ipak, institucionalni odgovor na proteste ostaje minimalan, što dodatno potvrđuje stepen ignorisanja studentskog bunta. "Blokada autokomande bila je apsolutan pokazatelj toga da li smo mi manjina ili nismo manjina. Mi smo pokazali do sada da ne podlažemo pritiscima. To nije jezik koji mi govorimo", kaže Iva Kojić. Sagovornice su otvorile i važnu temu medijskog tretmana protesta, odnosno ulogu javnog servisa u oblikovanju javnog mnjenja. RTS, kao ključna državna medijska institucija, nije uspeo da održi profesionalnu nepristrasnost, već je aktivno doprineo održavanju narativa koji minimizuje značaj njihovih akcija. Time se dodatno potvrđuje potreba za transparentnijim informisanjem i većim pritiskom na javne institucije da odgovorno obavljaju svoju ulogu u društvu. Osvrnule su se i na sve učestalije nasilje kojem su studenti izloženi na ulicama, napominjući da samo jedna strana može da utiče da se ono definitivno okonča. "Dok na televiziji bude postojala bar jedna osoba koja će na taj vid nasilja klimati glavom i to predstavljati kao njihovu slobodu kretanja, a ne kao napad na studente, mislim da će ti ljudi nastaviti tako da se ponašaju", poručila je Anđela Baković. Konačno, razgovor se fokusirao i na same studentske zahteve, koji su u zvaničnim izjavama vlasti proglašeni ispunjenim. Iva i Anđela jasno demistifikuju ovu tvrdnju – dokumentacija koju su analizirali stručnjaci nije potpuna, odgovorni za napade na studente nisu procesuirani, a budžet za obrazovanje nije povećan u traženoj meri. Te činjenice ukazuju na širi obrazac simulacije reformi bez stvarnog rešavanja problema, čime se vlast nada da će protesti postepeno izgubiti zamah. U tom kontekstu, studentski pokret postaje ne samo borba za obrazovne standarde, već i šira inicijativa za redefinisanje odnosa između društva i sistema. "Predsednik nije nadležan i to je zapravo jedna od najvažnijih naših poruka. Mi ne želimo da živimo u sistemu u kome su institucije zamrznute, u sistemu gde mi nemamo mogućnost da se obratimo tužilaštvu i da očekujemo da tužilaštvo i sud deluju u korist građana i u korist naše države", dodaje studentkinja FPN.

U novoj epizodi Radar Foruma koji vode studenti, Ivona Marković, studentkinja druge godine novinarstva na Fakultetu političkih nauka, ugostila je Aleksandru Krstić, profesorku sa istog fakulteta, a govorile su otvoreno i kritički o ključnim izazovima studentskog aktivizma i ulozi medija u Srbiji. Istakle su probleme polarizacije na medijskoj sceni, fizičko nasilje i pritiske kojima su studenti u blokadi izloženi, ali i zanemarivanje njihovog glasa na javnom servisu. Dok studenti traže pravdu i bezbednost na ulicama, mediji sa nacionalnom pokrivenošću često biraju da prećute ili iskrive njihovu borbu. Profesorka je ukazala na širu društvenu i medijsku krizu, naglašavajući potrebu za reformom regulatornih tela i jačanjem etičkih standarda, dok je studentkinja opisala realnost mladih suočenih sa nasiljem i cenzurom. Njihov razgovor osvetljava sistemske probleme koji utiču na buduće generacije i podseća na značaj solidarnosti i odgovornog novinarstva u izgradnji pravednijeg društva.

Znanje, veštine i kreativnost stavljaju u službu aktivizma – opšti je zaključak zagovornika blokada o klipovima studenata FDU koje plasiraju na društvene mreže. Kako bi ocenio ovakve ispitne radove, a kako kao član ProGlasa vidi izlaz iz napete društvene situacije?Gost Danice Vučenić u “Iza vesti” bio je reditelj, profesor na Fakultetu dramskih umetnosti i jedan od inicijatora ProGlasa Srdan Golubović.

Vladimir Ilić je doktor nauka iz oblasti fiziologije, specijalista sporstke medicine i profesor na Fakultetu sporta i fizickoč vaspitanja, kao i na Medicinskom fakultetu u Beogradu. _______________________________________________________________________________________________ _ Sponzori ⚡️ Crux suplementi: Ja koristim Ashwagandu pred svako snimanje podkasta ili pred neku meni lično važnu aktivnost koja zahteva moj fokus i energiju. Pružite prirodnu snagu svom umu i telu:

Profesorica engleske književnosti na Fakultetu umjetnosti i društvenih nauka na Internacionalnom univerzitetu u Sarajevu Vesna Suljić jedna je od priređivača i prevodilac na bosanski jezik antologije savremene australijske i novozelandske poezije, zbirke pod nazivom BLISKI SUSRETI POETSKE VRSTE. Na veoma jedinstven način profesorica Suljić je povezala različite kulture – bosanskohercegovačku, australijsku i novozelandsku.

"Cilj mi je da deci olakšam učenje slova." Gošća Ivana Minića u 277. epizodi Pojačala je Jana Oršolić, dizajnerka, edukatorka, umetnica i redovna profesorka na Fakultetu primenjenih umetnosti u nizu predmeta vezanih za tipografiju i dizajn pisanih i štampanih slova (fontova). Jana je prošla zanimljiv edukativni, akademski i karijerni put od odlične učenice koja je naginjala ka prirodnim naukama, samo da bi napravila zaokret ka Fakultetu primenjenih umetnosti koji je u to vreme bio sinonim za neizvesnu budućnost. Međutim Jana je znala tačno šta želi, i uz pomoć mentora koji su bili formativne ličnosti tokom njenih studija, Jana je postala stručnjak čiji rad će ostaviti traga u budućnosti tipografije u našoj zemlji. Jana je takođe kreatorka projekta "Samo nežno prema sebi" koji promoviše nežnost, ljubav i samoprihvatanje kao ultimativni put ka unutrašnjem miru. Teme u epizodi: - Uvod - Početak razgovora - Kad porastem biću - Zašto dizajnerska škola? - Studiranje 90-tih - Priprema i faks - Popularizacija računara - Hvatam pravac - Zanimljivi projekti - Rad na fakultetu - Otvaranje ka svetu - Novi bukvar - Muke sa slovima - Nežno prema sebi Realizacija Pojačalo podkasta ne bi bila moguća bez naših izuzetnih partnera: - Kompanija Epson koja je vodeći svetski proizvođač projektora i štampača za sve namene: https://www.epson.rs/sr_RS - Kompanija Orion telekom provajtera najbrže internet infrastrukture u Srbiji sa preko 30 godina iskustva: https://oriontelekom.rs Podržite nas na BuyMeACoffee: https://bit.ly/3uSBmoa Pročitajte transkript ove epizode: https://is.gd/bAU9GO Posetite naš sajt i prijavite se na našu mailing listu: http://bit.ly/2LUKSBG Prijavite se na naš YouTube kanal: http://bit.ly/2Rgnu7o Pratite Pojačalo na društvenim mrežama: Facebook: http://bit.ly/2FfwqCR Twitter: http://bit.ly/2CVZoGr Instagram: http://bit.ly/2RzGHjN

Područja interesa Marijane Grbeša-Zenzerović, redovite profesorice na Fakultetu političkih znanosti u Zagrebu, su politički marketing, teorija političkog komuniciranja te mediji i javnost. Objasnit će kako se diskurs političara kroz godine mijenjao, zašto je on danas nepristojniji, vulgarniji, radikalniji te kako određena skupina političara to vješto koristi kako bi se približila biračima. Povezujući jezik i politiku (koje bez vrlo specifičnog jezika nema), uvodi nas, između ostalog, u pojam jezične arhitekture – stvaranja eufemističkog, čak i manipulativnog jezika u politici koji oblikuje političku, ali i svakodnevnu svijest. -- Podržite naš rad kavicom (već od 2 €): www.buymeacoffee.com/bsjv Kompletna priprema i dodatne pogodnosti dostupne su za članove (10 €/ mj.) www.buymeacoffee.com/bsjv Predložite gosta, teme i dajte svoj osvrt: forms.gle/nZ6tJTKuQysct3jQ7 Sve o podcastu (platforme, mediji, kontakt obrazac): www.linktr.ee/bliskisusreti (CC) 2024 Bliski susreti jezične vrste

Lana Nikolić je slobodna novinarka i aktivistkinja koja se zalaže za prava mladih, a posebno mladih iz osetljivih društvenih grupa.Diplomirala je i masterirala na Katedri za opštu književnost i teoriju književnosti na Filološkom fakultetu u Beogradu. Trenutno je na doktorskim studijama na Fakultetu za medije i komunikacije gde proučava povezanost medija, komunikacije umetnosti i društvenih mreža.Bila je novinarka Radio Beograda 202 i voditeljka emisije za mlade “Perspektiva”, stipendistkinja Instituta za digitalne komunikacije, kao i članica Tima za ljudska prava UN u Srbiji tokom godinu dana. U dosadasnjem radu učestvovala je na razlicitim projektima, konferencijama i događajima vezanim za medijsku pismenost, inkluziju, drustvene mreže i komunikaciju. Bavi se digitalnom ilustracijom kroz lični projekat @existential_sunflower, a naporedo radi na usavršavanju svojih medijskih veština, deljenju znanja u oblasti medija i komunikacija, dok pokreće teme od značaja za društvo na svom Instagram profilu. Lana Nikolic is a PhD student, prominent activist, influencer, journalist, radio host, and illustrator dedicated to promotion of human rights, culture, education, media literacy and responsible use of social media. She graduated World literature and theory of literature from the Faculty of Philology, and earned a master degree there. At this moment she is pursuing her PhD studies in the Faculty of media and communication, researching modern ways of communication in the internet era, along with looking to understand posthumanistic connection between people and mobile devices Za sve linkove ka ovom podkastu: Linktr.ee: https://linktr.ee/being_and_doing Jednokratne donacije kanalu: ⁠ https://paypal.me/beinganddoing Za informacije o radu sa mnom posetite https://www.instagram.com/aleksandra.vancevska Ovaj podkast predstavlja lične stavove i mišljenja mojih gostiju i mene. Sadržaj ovde ne treba shvatiti kao medicinski ili psihološki savet. Sadržaj je namenjen u informativne svrhe, a kako je svaka osoba jedinstvena, konsultujte odgovarajućeg stručnjaka za sva konkretna pitanja koja imate. S'ljubavlju, Aleks

Nova epizoda podcasta Snaga uma je pred vama i donosi razgovor sa prof.dr Vladimirom Obradovićem, profesorom na Fakultetu organizacionih nauka i kandidatom za gradonačelnika Beograda na predstojećim izborima, ispred liste "Srbija protiv nasilja". Iz ugla čoveka čija je doktorska teza bila "Upravljanje promenama", profesor Obradović je govorio o složenosti, ali i neizbežnosti promena u sistemima, u kompanijama, pa i u ličnom životu. Kako promenama i različitim projektima pristupaju profesionalci, a kako amateri? Zbog kojih propusta je tako teško promeniti neke stare načine funkcionisanja i implementirati nove vrednosti u javni sektor, čak i kad postoji volja za to? Koji su organizacioni izazovi sa kojima se opozicija susreće van očiju javnosti i kako se rešavaju? Zašto neki projekti uspeju, a neki ne? Zašto neke promene uspeju, a neke ostanu nedovršene i dovedu do anarhije? Najzad, koliko je moguće teoriju primeniti u politici i u javnom sektoru koji je protkan dubokim problemima? Ovo su samo neka od pitanja o kojima je govorio profesor Obradović iz ugla akademskog i političkog iskustva.

U Hrvatskoj matici iseljenika je u srijedu 18.listopada predstavljena knjiga “Blago rasutih - jezik Hrvata u dijaspori” autorice Sanje Vulić. Vulić je redovita profesorica na Fakultetu hrvatskih studija Sveučilišta u Zagrebu. Na Fakultetu je voditeljica Ljetne škole hrvatskoga jezika i kulture za nastavnike i studente hrvatskoga jezika iz dijaspore, koja se održava na otoku Krku te voditeljica Zimske škole za nastavnike hrvatskoga jezika iz dijaspore koja se održava u Mađarskoj. Dobitnica je Nagrade Fakulteta hrvatskih studija i Nagrade Grada Zagreba, a odnedavno i dobitnica nagrade za životno djelo zbog višedesetljetnoga istraživanja Bunjevaca i Šokaca u Vojvodini. U razgovoru s Anom Solomon, gospođa Vulić se, između ostalog, osvrće na svoj angažman u zajednici australskih Hrvata te komentira na koji način doseljenici prve generacije u Australiji koriste hrvatski jezik, a kako oni koji su u Australiji rođeni.

Na meniju nove ŠBB KBB podkast epizode nedeljom sledi "Masterklas o maštanju" - vodič nam je Stevan Filipović, filmski autor i slobodni mislilac. On je jedinstvena pojava na ovoj vodenoj kugle koja huji svemirom i jedan veoma neobičan sugrađanin. Njegov novi film "Pored tebe" u bioskopima je od 6.septembra, uzbuđenje raste. U našem društvu situacija se zakuvava - polako se svi vraćamo u stvarnost posle letnjih predaha. ŠBB KBB serijal širi polje delanje te pored "masterklasa o maštanju" u puzle svakodnevice ubacujemo i "radionicu za kako sačuvati zdrav razUM". U novoj epizodi ugostili smo Stevana Filipovića, filmskog reditelja i profesora na Fakultetu dramskih umetnosti. Razgovaramo otvoreno o aktuelnim vrelim političkim temama, ali i o mentalnom zdravlju, (ne)prilikama u svetu domaćeg filma i opasnostima "cancel" kulture - kulture "otkazivanja". Sa velikim zadovoljstvom najavljujemo i premijeru njegovog novog filma "Pored tebe" - deo tirlogije započet filmom "Pored mene", a koja se završava sledeće godine naslovom "Pored nas". Poput Marvela i Stevan ima univerzum svojih junaka koji se prepliću još od blokbastera "Šišanje". Novu epizodu poslužujemo premijerno - nedeljom. Dobrodošli sanjari! Slušamo se i gledamo na sajtu Nova.rs i YouTube kanalu Nova S. Dobra priča sledi.

Nova epizoda nam donosi razgovor sa Bojanom Nikolić-Petričković @balkancultureheritage @BojanaNikolicBCH i nema boljeg trenutka da on ugleda svetlost dana od 8og marta i dana kada slavimo slobodu koju svi dobiju kada jedan deo populacije dopusti sebi da se zauzme za svoje devojačke snove i ideale. Sedeti sa Bojanom i svedočiti neprikosnovenu snagu njenog duha je i za mene bila inspiracija da ne odustajem od sebe i svih velikih i malih snova i ideala. Velika mi je čast što je sa mnom. podelila svoju priču i što smo se dotakle tema slobode, vere, ljubavi, muzike, obrazovanja, dece, žena i još mnogih. Nadam se da će i vama ona biti inspiracija da nastavite da osvajate svoje kutke slobode. Bojana Nikolić rođena je 1984 u Beogradu, završila je master i pohađa doktorske studije Katedre za etnomuzikologiju na Fakultetu muzičke umetnosti. Diplomirala je na odseku za srpsko tradicionalno pevanje i sviranje u S.M.Š. ''Mokranjac'' u Beogradu. Glavni pravac njenog istaživanja su vokalni stilovi i tehnike pevanja Balkana. Važan deo njenog rada čine terenska istraživanja koja je realizovala na prostorima Srbije, Bosne i Hercegovine i Crne Gore. Održala je više stručnih etnomuzikoloških predavanja i radionica u zemlji i inostranstvu, u kojima je predstavljala srpsko tradicionalno pevanje iz različitih oblasti bivše Jugoslavije. Bila je član žirija na takmičenjima grupa pevača i svirača. U saradnji sa ton-majstorem Zoranom Jerkovićem, aktivno radi na digitalizaciji etnomuzikološke građe. Od svoje četrnaeste godine profesionalno se bavi pevanjem. Sarađivala je sa narodnim orkestarom Radio televizije Srbije pod upravom Ljubiše Pavkovića i Vlade Panovića, grupama Sanja Ilić i ''Balkanika'', ''Hazari'', ''Biber'', ''Carski drum'', Teodosi Spasovim /Theodosii Spassov/, Vlatkom Stefanovski, Poja Beom /Palia Bea/ i brojnim drugim muzičarima i grupama koje interpretiraju muziku Balkana. U oktobru 2010. godine Bojana je osnovala Agenciju za muzičku delatnost, edukaciju i izdavaštvo ''Balkan Culture Heritage'' (Balkansko kulturno nasleđe), sa željom da aktivnim radom pospeši i unapredi kulturnu scenu u Srbiji, u cilju promovisanja i očuvanja nematerijalne kulturne baštine Srba i drugih naroda na Balkanu. 2011. godine pokrenula je ''Školu srpskog i balkanskog tradicionalnog pevanja'', koja je prva tog tipa u regionu. Bojana objedinjuje etnomuzikološko naučno i praktično znanje, i predaje stilove i tehnike pevanja sa prostora Balkana. Više informacija o njoj možete naći na http://www.balkanch.com i https://www.instagram.com/bojana.bch/ Linkovi ka videima iz podkasta:    • Bojana Nikolić i ...     • Bojana Nikolić i ...   Za sve linkove ka ovom podkastu: Linktr.ee: https://linktr.ee/being_and_doing Jednokratne donacije kanalu: ⁠ https://paypal.me/beinganddoing Ovaj podkast predstavlja lične stavove i mišljenja mojih gostiju i mene. Sadržaj ovde ne treba shvatiti kao medicinski ili psihološki savet. Sadržaj je namenjen u informativne svrhe, a kako je svaka osoba jedinstvena, konsultujte odgovarajućeg stručnjaka za sva konkretna pitanja koja imate. S'ljubavlju, Aleks

Gost emisije „Iza vesti“ bio je Slaviša Orlović, profesor na Fakultetu političkih nauka u Beogradu.

Šta se sve radi na Fakultetu za fizičku hemiju i koje su sve predrasude s kojima se njegovi studenti susreću - u podcastu "Život na srpskom" otkrivaju Jelena Vasić, master, i Dušan Dimić, docent. Forenzika, medicinska istraživanja antioksidanasa, antikancer lekova, razvoj novih materijala i obnovljivih izvora energije - samo su neke od oblasti gde se primenjuje znanje s Fakulteta fizičke hemije. Jelena Vasić i Dušan Dimić pričaju o izazovima koji su njih privukli, aktuelnim projektima koji bi mogli da promene svet i ambicijama mladih naučnika u Srbiji, ali i životu van laboratorije.

Dunja Vesić je diplomirala na Fakultetu političkih nauka u Beogradu i Geštalt psihoterapeut. Pričali smo o tome kako postaviti zdrave granice, a da one ne zvuče kao kazna, kako odrediti prioritete i šta znači biti istinski slobodan. Da li postoje kompromisi u vezama i odnosima, pred kojim izazovima se susreću današnji roditelji i da li se ponašamo kao deca čak i kada "odrastemo"?

U ovoj epizodi pričamo o tome kako se psihologija bavi odnosima između ljudi i (ostalih) životinja, a povod je to što je nedavno iz štampe u izdanju Fmk Knjige izašla istoimena knjiga psihološkinje prof. dr Marije Branković, "Psihologija odnosa ljudi i (ostalih) životinja". Gošća je autorka knjige, prof. dr Marija Branković, naučna saradnica na Institutu za filozofiju i društvenu teoriju i vanredna profesorka na Fakultetu za medije i komunikacije u Beogradu. Sa Marijom smo tokom epizode razgovarali o temama koje obrađuje u knjizi. Razgovaramo o tome šta razlikuje ljude od životinja, koliko uopšte znamo o tim razlikama, na koji način ljudi pristupaju životinjskoj prirodi, zašto govorimo o odnosu ljudi i *ostalih* životinja, šta je vrstizam, preispitujemo zašto ljudi često ignorišu sposobnost životinja da misle i osećaju, ukazujemo na neke od potencijalnih razloga za ovakav odnos - želju da se opravda eksploatacija životinja, strah od suočavanja sa sopstvenim strahom od smrti, ideološke i religiozne motive, itd. Pričali smo o tome šta nam psihološka istraživanja (u svetu i kod nas, ona koja su sprovodili drugi istraživači i ona koja je Marija sprovodila i na kojima temelji svoju knjigu) govore o tome kada su ljudi spremni da se žrtvuju za životinje, u kojoj meri ljudi različito percipiraju svog kućnog ljubimca u odnosu na životinje koje se koriste u ishrani, šta ljudi znaju o stvarnim mentalnim i emocionalnim kapacitetima životinja, i mnogim drugim temama vezanim za ovu oblast istraživanja i probleme kojima se ona bavi. Usput, na kraju, pričali smo malo i o predstavama odnosa ljudi i životinja u pop kulturi, pre svega u filmovima i serijama, i dali i neke preporuke! Za promenu, u ovoj epizodi Dušan ima pojačanje! Gošća-voditeljka je Ognjenka Lakićević.  Knjigu "Psihologija odnosa ljudi i (ostalih) životinja" možete poručiti od Fakulteta za medije i komunikacije na linku https://knjige.fmk.edu.rs/product/psihologija-odnosa-ljudi-i-ostalih-zivotinja/ ili je kupiti u svim bolje opremljenim knjižarama. Support the show

Dunja Vesić je diplomirala na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, četvorogodišnju edukaciju iz Geštalt psihoterapije završila je uporedo sa fakultetom kod dr Lidije Pecotić, a na Malti je završila i Master program iz Geštalt psihoterapije. Trenutno je na doktorskim studijama iz oblasti Geštalt psihoterapije. U ovom razgovoru pričali smo 12 knjiga i 15 autora koji svojim delima mogu da vam pomognu da bolje razumete situaciju u kojoj se nalazite. Knjige o kojima smo pričali: Imanuel Kant "O lepom i uzvišenom" Fridrih Niče "Tako je govorio Zaratustra" Erazmo Roterdamski "Pohvala (oda) ludosti" Tomas Mur "Nega duše" Žan - Pol Sartr "Mučnina" Ekart Tol - bilo koja Irvin Jalom "Gledanje u sunce" Robert Torre "Ima li života prije smrti" Maja Štorh "Čežnja jake žene za jakim muškarcem" Majkl V. Miler "Intimni terorizam" Lorenco Marone "Sitnice koje život znače" Milan Kundera "Nepodnošljiva lakoća postojanja" Og Mandino "Najveći trgovac na svetu" Brene Braun - bilo koja Ester Perel "Erotska inteligencija" Horhe Bukaj - sve Prvi podcast sa Dunjom Vesić: https://youtu.be/uz1s0sqwTFU Drugi podcast sa Dunjom Vesić: https://youtu.be/3wv2GKX8CA4

"Obrazovne institucije uvek će izgubiti trku sa tehnologijom." U 183. epizodi Pojačalo podkast gost Ivana Minića je Rastko Jokić, softverski inženjer, te suosnivač i softverski direktor Florence Healthcare, kompanije koja je osnovana sa ciljem i posvećena transformisanju kliničkih istraživanja i povećanju broja metoda za dobijanje rezultata medicinskih istraživanja. Za početak Rastko otkriva čime se bavi Florence Tech, kompanija čiji je on suosnivač, i koliko mu je značilo bavljenje sportom u daljem životu, kao i kako se obreo na Fakultetu tehnički nauka, iako prethodno nije pokazivao predispozicije za to. Četvrtu godinu studija Rastko je proveo na Americi, na Univerzitetu Misuri, pa stoga on govori šta mu je donelo celokupno iskustvo boravka u inostranstvu, te priseća se svojih prvih radnih dana u industriji, akcentovajući usput važnost dobrog i kvalitetnog kolektiva za novog zaposlenog. Kao ljubitelj, a i nekadašnji igrač američkog fudbala, Rastko je jedan od ljudi koji stoji iza platforme Podyum, koju opisuje kao Linkedln za igrače američkog fudbala. Iako se na papiru činila kao sjajna ideja, gost objašnjava zašto se taj projekat nije vinuo u neslućene visine, te govori kako je postao deo Florence Healthcarea i kako su izgledali počeci tog startupa. Tokom godina rasta i razvijanja Florence Healthcare je uspevao da pribavi nekoliko rundi finansiranja, ali i za to je trebalo odabrati pravi trenutak, što je Rastku kao suosnivaču pošlo za rukom. Kada je odgovarajući tajming za to, koliko njegova kompanija danas ljudi zapošljava i za kakvim profilom kandidata su uvek u potrazi, inženjer otkriva za sam kraj. Teme u epizodi: - Uvod - Čime se Rastko i Florence Healthcare bave? - Kad porastem biću... - Kako se Rastko obreo na FTN-u? - Kako je američki fudbal ušetao u Rastkov život? - Šta su studije u Americi Rastku donele? - Prvo radno iskustvo u industriji - Važnost kolektiva za novog zaposlenog - Projekat Podyum - Linkedln za igrače američkog fudbala - Kako je Rastko postao deo Florence Healthcarea? - Kako su tekle runde finansiranja? - Za kakvim profilom kandidata Florence Healthcare traga? - Rastkov guilty pleasure Podržite nas na BuyMeACoffee: https://bit.ly/3uSBmoa Pročitajte transkript ove epizode: https://bit.ly/3fipPLT Posetite naš sajt i prijavite se na našu mailing listu: http://bit.ly/2LUKSBG Prijavite se na naš YouTube kanal: http://bit.ly/2Rgnu7o Pratite Pojačalo na društvenim mrežama: Facebook: http://bit.ly/2FfwqCR Twitter: http://bit.ly/2CVZoGr Instagram: http://bit.ly/2RzGHjN

Gost u podcastu je Vladimir Ilić, doktor nauka iz oblasti fiziologije, specijalista sportske medicine i profesor na Fakultetu sporta i fizičkog vaspitanja kao i na Medicinskom fakultetu u Beogradu koji sa više od 15 godina iskustva na polju medicine, humane lokomocije i metaboličke transformacije pomaže ljudima kroz svoj centar i individualne saradnje. Autor brojnih naučnih radova od kojih su mnogi objavljeni u najprestižnijim svetskim časopisima kao sto su: Nature Medicine i Clinical Nutrition. Pogledajte ovaj podkast na YouTube kanalu: https://youtu.be/nSqsgYOLNes Pogledajte i ostale podkaste sa Dr Vladimirom Ilićem Zdrava hrana koju ne smete da jedete više! - https://youtu.be/nkyGmKA1bLo Da li stvarno želiš da promeniš svoj život? - https://youtu.be/axfg_h5CWOI Kako da izbalansiraš hormone? - https://youtu.be/GPjqozfgHrU

Božo Skoko je stručnjak za odnose s javnosti, profesor na Fakultetu političkih znanosti u Zagrebu, voditelj kolegija iz ovog područja te voditelj poslijediplomskog studija Odnosi s javnošću. Suutemeljitelj je Millenium promocije, vodeće hrvatske agencije za komunikacijski menadžment te dugogodišnji konzultant za strateško komuniciranje i brendiranje destinacija. Bivši je novinar i urednik Hrvatske televizije. Autor je osam knjiga te više od sedamdeset znanstvenih radova. Jedan od velikih interesa, i povod ovom razgovoru, mu je tema identiteta i imidža država, te kako brendirati države i gradove. U Hrvatskoj nema smjera niti strategije za ovo, te je turizam mahom slučajna pojava, ali ne bi trebalo biti tako i može se bolje. Pričali smo o dobrim iskustvima stranih država, te kako imidž države utječe na njenu ekonomiju. Želite li da napredujemo u stvaranju ovakvog sadržaja? Onda podržite Surove Strasti na Patreonu, to je platforma gdje možete odrediti da se Surovim Strastima svaki mjesec automatski pošalje neki iznos, na primjer 15-tak eura. To nije veliki iznos - manje od jednog izlaska s par prijatelja, a nama puno znači da ostvarimo kvalitetniju produkciju. PREPORUKE ZA LAKŠE I UGODNIJE SLUŠANJE PODCASTA Tri načina kako slušati podcast Kako slušati podcast u autu koji nema Mp3 player Top lista najslušanijih epizoda Za lektire Surovih Strasti, edukacijske sadržaje i za potporu onom što radimo, posjetite našu platformu Surove Strasti Academy.

Prometni znak jedan je od najraširenijih i ujednačenijih sustava znakova uopće, a Dariju Babiću, poslijedoktorandu na Fakultetu prometnih znanosti i Fulbright stipendistu na Sveučilištu Michigan, prometna signalizacija je specijalnost. Objasnit će nam kako znakovi komuniciraju – oblikom, bojom i porukom. Usporedit će vrlo vizualan europski sustav znakovlja s onim više tekstualnim u SAD-u. Povlačit ćemo paralele između znaka, dopunske ploče te prostora i riječi, rečenice i odlomka, jezika. Nastojat ćemo promatrati prometne znakove kao sustave vizualne komunikacije. -- Čvorište bliskih susreta: www.linktr.ee/bliskisusreti Pretplatite se: Google: bit.ly/2UFZZ6C Apple: apple.co/2UivogF Spotify: spoti.fi/2DzXmyn Podchaser: bit.ly/34TrRgi Pratite nas: www.facebook.com/bliskisusreti www.instagram.com/bliskisusreti_podcast www.twitter.com/bliskisusreti Sviđa Vam se što slušate? Javite nam se i podržite humanitarnu akciju: www.buymeacoffee.com/bsjv (CC) 2022 Bliski susreti jezične vrste

Podržite me na Patreonu: https://www.patreon.com/agelast Jednokratne donacije kanalu: https://www.paypal.me/agelastpodcast Kripto donacije: BTC: 1BdrToPVPRbMtzPkdX8z3wviTHZZyzqD7w ETH: 0xe189975f215102DD2e2442B060D00b524a608167 FB: https://www.facebook.com/galebnikacevic Instagram: https://www.instagram.com/agelast_/ Twitter: https://twitter.com/GalebNikacevic A1: https://a1.rs/privatni Legend WW: https://www.legend.rs/ Ova epizoda će biti nešto drugačija nego inače. Zbog aktuelnog rata u Ukrajini celokupna naša svakodnevnica je promenjena. Invazijom Rusije na Ukrajinu mnogi elementi takozvane “suzdržanosti” koji sačinjavaju ključne poluge mira u svetu su destabilizovane i time ulazimo u novu eru geopolitičkih odnosa. Ali kako je sve ovo nastalo? Koja je istorija odnosa Ukrajine i Rusije? Gde tačno i na koji način počinje ovaj sukob? Šta možemo da očekujemo kao rezultat i da li ćemo mu uskoro videti kraj? Kakve posledice nas očekuju i šta to, na kraju krajeva znači za Zapadni Balkan i nas i da li može da utiče na promenu trenutnih odnosa, politiku revanšizma i revizionizma? Da li je ovo kraj politike Srbije da “sedi na dve stolice”? Kakvi su ciljevi Putina, da li su se njegovi vojni ciljevi ostvarili u ovom pokušaju blitzkriega? Da li će Ukrajina biti podeljena, da li može da uđe u NATO, kakve veze ima istorija “šarenih revolucija” sa ovim sukobom, kao i mnoge druge teme. Bilo je veoma teško naći adekvatnog sagovornika, jer Ukrajina nije bila veliki fokus međunarodne pažnje do sukoba na Majdanu 2014. godine. Stručnjaka u ovoj oblasti je malo, a neki od njih su na terenu u Marijopolju i Kijevu. A oni koji su ovde ovih dana doslovno ne spavaju od obaveza i nije bilo realno očekivati da izdvoje vreme koje je neophodno za jedan ovakav format i da pritom dolaze u Beograd zbog toga. Tako da smo sa našim sagovornikom napravili dogovor da dođemo mi kod njega i zahvalni smo na izdvojenom vremenu između obaveza da nam pojasni neke stvari. Gost je politikolog, novinar i nezavisni istraživač, Boris Varga, koji je doktorirao na Fakultetu političkih nauka u oblasti međunarodnih odnosa sa fokusom na Istočnu i Jugoistočnu Evropu, usavršavao se u Ukrajini, gde je i živeo duži niz godina. Govori ukrajinski i ruski, radio je za BBC Ukraine godinama i vodio je nezavisnu radio stanicu tamo, a autor je knjiga: “Evropa posle Majdana” i “Farbanje demokratije”. Audio: Marko Ignjatović PR & Organizacija: Sandra Planojević Hasci-Jare Instagram: Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/ Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_7/ Marko Ignjatović: nema instagram.

Zašto je izborni sistem presudno važan za doživljaj politike u jednoj zemlji? Koje su prednosti i mane različitih izbornih sistema? Kakav je izborni sistem najbolji za Srbiju? Gost: Dušan Vučićević, docent na Fakultetu političkih nauka Autor i voditelj: Miloš Nikolić, glavni i odgovorni urednik Talasa PODRŽI TALAS https://bit.ly/3szBgkH ZAPRATITE YOUTUBE KANAL TALASA https://bit.ly/3bVGjT9​​​ Emisija "Talasna dužina" dostupna je i na audio kanalima Talasa u vidu podkasta na SOUNDCLOUD: https://soundcloud.com/user-268265886 MIXCLOUD: https://www.mixcloud.com/TalasRS/ APPLE PODCASTS: https://apple.co/36pLkCe GOOGLE PODCASTS: https://bit.ly/3taCBhR DEEZER: https://www.deezer.com/sr/show/2059802 Pratite i naše naloge na društvenim mrežama: Facebook https://www.facebook.com/talas.rs/​​​ Twitter https://twitter.com/Talas_rs​​​ Instagram https://www.instagram.com/talasrs/​​​ www.talas.rs

U 20. epizodi IslamEDU podcasta ugostili smo dr. Senada Ćemana, docenta na Katedri za šerijatsko pravo na Fakultetu islamskih nauka. Govorili smo o poimanju šerijata i fikha. Pogledajte video podcast na našem kanalu. Doniraj putem PayPal-a ili postani naš sponzor putem Patreona-a.

U 19. epizodi IslamEDU podcasta ugostili smo dr. Samedina Kadića, višeg asistenta na Fakultetu islamskih nauka, teologa, filozofa i književnika. Govorili smo o identitetima, o javnom dobru, o književnosti i drugim zanimljivim temama. Pogledajte video podcast na našem kanalu. Doniraj putem PayPal-a ili postani naš sponzor putem Patreona-a.

Da li su godine prednost ili prepreka? Da li su 20-te godine bezbrižnosti, 30-te osvešćivanja, 40-te otpora, 50-te godine ponovnog buđenja, 60-te zebnje, a 70-te godine pasivnosti? Kako na “godine” gleda tržište rada, a kako društvo? Možemo li da zaustavimo vreme i ostanemo večno mladi? O svemu ovome na tribini “Na kafi sa psihologom” govorili su prof. dr Ivana B. Petrović, Odeljenje za psihologiju, Filozofski fakultet Univerziteta u Beogradu, prof. dr Ana Martinoli, redovna profesorka na Fakultetu dramskih umetnosti Univerziteta u Beogradu, Katarina Jovanović-Čorlija, senior HR biznis partner – Stada IT Solutions Hemofarm AD, Gordan Paunović, direktor Info Parka i Dragan Ilić, psiholog i novinar. Tribina “Na kafi sa psihologom” je deo kampanje Nesalomivi.rs čiji je cilj podizanje svesti javnosti o očuvanju mentalnog zdravlja i stvaranja društvenog pokreta za borbu protiv depresije i stigme koja prati obolele.

Bojan Leković je gost Vladimira Stankovića u 35. epizodi podcasta Biznis Priče.

Gost EKOF & SAM podkasta je Rade Rakočević, vlasnik, Senzal Capital i franšize Moritz Eis Srbija. Rade Rakočević je magistrirao na Ekonomskom fakultetu u Beogradu i doktorirao na Fakultetu političkih nauka u Beogradu. Pored navedenih akademskih zvanja, Rade poseduje licencu brokera za trgovanje na finansijskog tržištu u Republici Srbiji i licencu za obavljanje poslova investicionog menadžmenta u Republici Srpskoj. U 2002. godini, bio je na studijskom boravku na Njujorškoj berzi akcija. Poslovnu karijeru započeo 1994. godine u „Credibel banci“, zatim prelazi u brokersko-dilersku kuću „M&V Investments“, na mesto zamenika direktora. U periodu od 2000-2007. godine, osnovao je brokersko-dilersku kuću „Senzal“, koja je u tom periodu konstantno bila u samom vrhu po ostvarenom prometu i broju transakcija na Beogradskoj berzi. Od 2007. godine, vlasnik je društva za investiranje „Senzal capital“ koje se bavi investiranjem na tržištima kapitala u Srbiji i inostranstvu, kao i ulaganjima u privatne srpske kompanije. Rade Rakočević je jedan od osnivača SAM-a i predsednik Skupštine, član Upravnog odbora Beogradske otvorene škole, član Upravnog odbora Trag fondacije, član Nadzornog odbora Intersport ISI, osnivač Kluba američkog fudbala Novi Beograd. Oženjen je i ima četvoro dece. Domaćin podkasta je Jelena Bulatović, izvršna direktorka Srpske asocijacije menadžera.

Prof. dr Vesna Damnjanović je gošča Vladimira Stankovića u 28. epizodi podcasta Biznis Priče.

S mr. Maljokijem, višim asistentom na Fakultetu islamskih nauka u Sarajevu razgovarali smo o temama poimanja sunneta i hadisa, tumačenju hadisa, percepcijama poslanika Muhammeda, a.s., odnosu imama Ebu Hanife prema hadisu i ostalim bliskim temama iz hadiske oblasti. Pogledajte video podcast na našem kanalu. Doniraj putem PayPal-a ili postani naš sponzor putem Patreona-a.

U 26. epizodi podcasta Biznis Priče gošća Vladimira Stankovića je Marija Desivojević Cvetković. ⏰ Uštedi 20€ za kurs SVE TAJNE INSTAGRAM MARKETINGA 2.0 uz kupon BIZNISPRICE https://bit.ly/2Zzr3e7 ✅ BIOGRAFIJA: Diplomirala je na Matematičkom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Master tezu odbranila je 2009. godine na Fakultetu za ekonomiju, finansije i administraciju. U Delti od 2008. godine, na mestu direktora divizije za proizvodnju hrane, a od marta 2012. kao potpredsednik kompanije. Zadužena za razvoj i strategiju poslovanja, kao i sektore informacionih tehnologija i korporativnih komunikacija. Prethodno radila kao izvršni direktor kompanije Spinnaker New Technologies (ComTrade Group); zatim kao generalni direktor kompanije Verano Invest.Član je Upravnog odbora Addiko banke, Upravnog odbora Srpske asocijacije menadzera, član poslovnog kluba “Privrednik” i predsednik Srpske triatlonske unije. ✅ Partner podcasta: Mokrogorska škola menadžmenta UPIS ZA MEMBA 2.0 JE U TOKU: memba.msm.edu.rs

U 17. epizodi podcasta Biznis Priče gost Vladimira Stankovića je Ivan Minić. Ivan se već 21 godinu klacka između marketinga i tehnologije, pokušavajući da pronađe nove načine kako ove dve oblasti mogu da se iskoriste u razvoju poslovanja malih preduzeća. Osnovao je Burek.com, MojaPijaca.rs, MojaFirma.rs, predaje na Fakultetu za medije i komunikacije, i već 10ak godina veoma često piše i priča o marketingu, preduzetništvu, tehnologiji i svemu što ih povezuje. Danas se primarno bavi konsaltingom u oblasti razvoja poslovanja i marketinga, a pokrenuo je i nekoliko malih biznisa – agenciju za digitalni marketing i produkciju TurnKey, agenciju za prevođenje AlfaPrevod, servis za naručivanje namirnica i domaćih proizvoda MojaPijaca, premium burger bar Burgos.rs Autor podcasta: Vladimir Stanković Vladsdigital https://www.instagram.com/vladsdigital/ POSTANI ČLAN BIZNIS KLUBA: https://bit.ly/2USgLDk Zaprati Biznis Priče:https://www.youtube.com/channel/UCEASCzL4XbzCFu8JhryzkNg?sub_confirmation=1 Svake nedelje nova epizoda Ivanov Instagram: https://www.instagram.com/burek85/ Kurs "Sve tajne instagram marketinga" https://bit.ly/2Zab6aK 10% popusta uz kupon BIZNISPRICE SLUŠAJ Biznis Priče na: iTunes: https://apple.co/2UKZrNt Google Podcasts: https://bit.ly/334ix5N Spotify: https://spoti.fi/3pS7y95

Podržite me na Patreonu: https://www.patreon.com/agelast Jednokratne donacije kanalu: https://www.paypal.me/agelastpodcast Kripto donacije: BTC: 1BdrToPVPRbMtzPkdX8z3wviTHZZyzqD7w ETH: 0xe189975f215102DD2e2442B060D00b524a608167 FB: https://www.facebook.com/galebnikacevic Instagram: https://www.instagram.com/agelast_/ Twitter: https://twitter.com/GalebNikacevic Wolt kućna dostava: https://wolt.com/en/discovery (iskoristite kod AGELAST prilikom prve porudžbine i ostvarite 3x200rsd popusta na kućnu dostavu) Hooloovoo: 1. Sajt: https://hooloovoo.rs/ 2. Instagram: https://www.instagram.com/hooloovoo.rs/ 3. Facebook: https://www.facebook.com/hooloovosoftware Sheriff Woodworking Shop: https://www.instagram.com/sheriff_woodworkshop/ Gost je prof. dr Milan Vukomanović. Doktorirao je u SAD 1993. godine, a do 1995. predavao je na Univerzitetu u Pitsburgu. Bio je i gostujući profesor tog Univerziteta u programu “Semester at Sea” (2002), kao i predavač po pozivu na Univerzitetu u Trondhajmu, Norveška (NTNU). Danas je redovni profesor na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu (Odeljenje za sociologiju), a povremeno je predavao i na Filološkom fakultetu i Fakultetu političkih nauka. Suosnivač je Centra za istraživanja religije i član međunarodne akademske razmene u oblasti religija Balkana, koju koordinira Univerzitet u Oslu, kao i međunarodnog foruma „Islam in South East Europe Forum”.Objavio je oko 300 naučnih i stručnih radova na srpskom i engleskom jeziku. Oblast njegovog naučnog interesovanja kreće se od sociologije religije i međureligijskog dijaloga do studija ranog hrišćanstva i islama.Od ranog hrišćanstva, hrišćanskog pluralizma, preko Kumranskih spisa, biblioteke Nag Hamadi, pa sve do spisa Spetuaginta i brojnih pitanja autorstva hiljada i hiljada autentičnih rukopisa, bavili smo se u ovoj epizodi problemima i istorijsko-književnim i sociološkim razumevanjem spisa koji je ključno uticao na razvoj celokupne judeohrišćanske tradicije u kojoj živimo i danas. Od sada, Agelast podcast se nalazi na novom hosting serveru, Sounder.fm: Producent: Sandra Planojević Hasci-Jare Audio: Marko Ignjatović PR & Organizacija: Sandra Planojević Hasci-Jare Instagram: Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/ Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_7/ Marko Ignjatović: nema instagram.