Podcasts about fakultetu

Nenad Gujaničić je kod Vladimira Stankovića u 179. epizodi podkasta Biznis Priče

Skupštinski odbor za kulturu i informisanje trebalo bi da pokrene novi proces izbora članova REM-a. Da li je već to uspeh studenata ili će se on meriti novim sastavom?Gošća Danice Vučenić u Iza vesti bila je profesorka na Fakultetu političkih nauka Aleksandra Krstić.

Ko rešava situaciju sa akademskom godinom - struka, politika ili studenti? Da li su sastanci sa rektorom pritisak, ili dijalog?Gošća Danice Vučenić u Iza vesti bila je kopredsednica Zeleno-levog fronta i profesorka na Fakultetu političkih nauka Biljana Đorđević.

Dr Semir Osmanagić je autor 20 knjiga o piramidama i drevnim civilizacijama, koje su prevedene na mnoge svjetske jezike. Njegova doktorska disertacija na Fakultetu političkih nauka u Sarajevu bavila se civilizacijom Maja, ali najveća strast dr Osmanagića usmjerena je na istraživački rad i promociju otkrića Bosanskih piramida. Inače, rad dr Osmanagića pobuđuje veliku radoznalost širom svijeta, oduševljeno odobravanje s jedne strane, ali i polemike i osporavanja u nekim naučnim krugovima, s druge strane. U petak, 21. februara započinje svoju australijsku turneju "Moć piramida", kada će u nekoliko većih gradova održati predavanja o vlastitoj, drugačijoj koncepciji piramida i historije uopšte.

Časovi demokratije, tolerancije, razumevanja, zajedništva, ljubavi, radosti, proteklih nedelja drže nam naši studenti, ali i srednjoškolci, a kako je njihovim roditeljima, dok im deca spavaju napolju ili u zgradama fakulteta i hrane se onim što im doniraju ili što sami spreme, pešače desetinama kilometara, zarad jednog cilja, pričaju dve mame - dizajnerka Ana Vukmanović i Ana Tadić Pantos, glavna urednica magazina „Bumerka“. Briga i strahovi mešaju se sa osećajem ponosa, ljubavi, zaštite, dok misle na svoju decu u blokadama, u protestnim šetnjama, na skupovima. „Oni dovršavaju naš posao. Mislim da imaju snage da izdrže, da imaju vrlo jasan plan i ciljeve. Svakodnevno imaju plenume na kojima se dogovaraju šta dalje, tu glasaju i niko nema veća prava u odnosu na ostale u grupi. U kući smo bili uvek politički osvešćeni dok su mi sinovi rasli. Stariji je bio vrlo zainteresovan za sve što se dešava, mlađi ne toliko. Međutim, sad obojica podjednako učestvuju u blokadama, u ovoj njihovoj i našoj borbi“, priča Ana Vukmanović. Napominje da svakodnevno razgovara sa decom i dok je stariji sin, brucoš, bio na, kako kaže, hodočašću, do Novog Sada, bili su na vezi. „Zapitkujem šta se dešava, kako je tamo, šta rade, šta planiraju. Jednom sam čak ušla kod njih na Arhitektonski fakultet, sin me je uveo. Nisam se mešala ni u šta, samo sam želela da ih obiđem. Uvek smo se nekako prema deci odnosili kao prema prijateljima, o svemu razgovarali otvoreno i tako stekli njihovo poverenje, ali i oni naše. Taj odnos su sad samo preslikali na svoje društvo, na kolege“, kaže Vukmanović. Ona dodaje da joj je sin još početkom januara rekao da planiraju šetnju do Novog Sada. „Nije me to zabrinulo. Verujem u njega, u njih, u svu tu decu. Kad su stigli do stadiona u Inđiji, znala sam da ih čuvaju poljoprivrednici i policija i da ako se moje dete otkrije tokom noći, neko će me zameniti, i pokriće ga. Vera u to što rade je iznad svake brige i straha. Oni znaju da rade nešto ispravno i iskreno i zato se ne plaše“, naglašava Vukmanović. Da su nas na neki način prevazišli i da mi sada učimo od njih, smatra Ana Tadić Pantos, koja se sa osmehom na licu priseća kako je čak njena majka, sa 75 godina, pekla palačinke za unuke u blokadama. „Nije joj bilo teško, ali bilo je to mnogo palačinki. Nosili smo im i pakete vode, hranu, šta god im treba. Ipak, trudim se da se ne mešam u to što rade, plašim se da mi, odrasli, možemo samo da unesemo pometnju. Oni su vrlo dobro organizovani, imaju čitav sistem kako šta funkcioniše i svi ga se pridržavaju. Moj sin je oduvek bio veliki lokal patriota i sticajem okolnosti živeli smo u inostranstvu jedno vreme, ali kad se vratio bilo mu je žao njegovog grada, kad je video u šta se pretvorio. Ovo je prilika da nešto promeni i mislim da i zbog toga dodatno veruje u blokade“, kaže Tadić Pantos, čiji sin je apsolvent na Fakultetu političkih nauka u Beogradu. Naši studenti i srednjoškolci vođeni su osećajem za pravdu i istinu, slažu se obe mame. „Oni su neiskvareni. Žedni su istine i pravde u ovom društvu, kojem je potrebno da se sistem i zakoni sprovode. Deca vide da se to ne dešava i žele da menjaju trenutno stanje, kako bi osigurali sebi svetliju budućnost u ovoj zemlji“, kaže Tadić Pantos. Mlade generacije nismo shvatali ozbiljno i društvo je bilo u zabludi da su nezainteresovani za rešavanje problema, odsečeni od realnosti, zadubljeni u telefone, društvene mreže, igrice. „To uverenje je vladalo evo do skoro, a onda su nas iznenadili, da lepše nisu mogli. Ima mnogo ljudi koji su od njih digli ruke i nisu ništa očekivali. Međutim, ovo što rade proteklih nedelja sve nas je navelo da se zapitamo i shvatimo da smo se o njih ogrešili. Vrlo su svesni svoje istorije, tradicije, naroda u kojem žive, i jasno daju do znanja da je ovo njihova zemlja, a mi smo tu da pomognemo, damo snagu i učinimo sve što je u našoj moći da u borbi ne budu sami“, naglašavaju obe mame.

U trećoj epizodi Radar Foruma koji vode studenti, Iva Kojić, apsloventkinja na Fakultetu političkih nauka, ugostila je koleginicu Anđelu Baković sa Stomatološkog fakulteta, a njih dve podelile su utiske o blokadama i protestima u kojima obe učestvuju već duže od dva meseca. Studentski protesti širom Srbije predstavljaju ključni društveni fenomen, složne su Iva i Anđela, simbolizujući izlazak akademske zajednice van univerzitetskih krugova u širi politički kontekst. Blokada Autokomande, naglašavaju studentkinje, bila je trenutak kada su studenti jasno pokazali organizovanost, solidarnost i odlučnost u svojim zahtevima, uprkos pokušajima vlasti da diskredituje pokret, i kroz insinuacije o inostranim uticajima. Ipak, institucionalni odgovor na proteste ostaje minimalan, što dodatno potvrđuje stepen ignorisanja studentskog bunta. "Blokada autokomande bila je apsolutan pokazatelj toga da li smo mi manjina ili nismo manjina. Mi smo pokazali do sada da ne podlažemo pritiscima. To nije jezik koji mi govorimo", kaže Iva Kojić. Sagovornice su otvorile i važnu temu medijskog tretmana protesta, odnosno ulogu javnog servisa u oblikovanju javnog mnjenja. RTS, kao ključna državna medijska institucija, nije uspeo da održi profesionalnu nepristrasnost, već je aktivno doprineo održavanju narativa koji minimizuje značaj njihovih akcija. Time se dodatno potvrđuje potreba za transparentnijim informisanjem i većim pritiskom na javne institucije da odgovorno obavljaju svoju ulogu u društvu. Osvrnule su se i na sve učestalije nasilje kojem su studenti izloženi na ulicama, napominjući da samo jedna strana može da utiče da se ono definitivno okonča. "Dok na televiziji bude postojala bar jedna osoba koja će na taj vid nasilja klimati glavom i to predstavljati kao njihovu slobodu kretanja, a ne kao napad na studente, mislim da će ti ljudi nastaviti tako da se ponašaju", poručila je Anđela Baković. Konačno, razgovor se fokusirao i na same studentske zahteve, koji su u zvaničnim izjavama vlasti proglašeni ispunjenim. Iva i Anđela jasno demistifikuju ovu tvrdnju – dokumentacija koju su analizirali stručnjaci nije potpuna, odgovorni za napade na studente nisu procesuirani, a budžet za obrazovanje nije povećan u traženoj meri. Te činjenice ukazuju na širi obrazac simulacije reformi bez stvarnog rešavanja problema, čime se vlast nada da će protesti postepeno izgubiti zamah. U tom kontekstu, studentski pokret postaje ne samo borba za obrazovne standarde, već i šira inicijativa za redefinisanje odnosa između društva i sistema. "Predsednik nije nadležan i to je zapravo jedna od najvažnijih naših poruka. Mi ne želimo da živimo u sistemu u kome su institucije zamrznute, u sistemu gde mi nemamo mogućnost da se obratimo tužilaštvu i da očekujemo da tužilaštvo i sud deluju u korist građana i u korist naše države", dodaje studentkinja FPN.

U novoj epizodi Radar Foruma koji vode studenti, Ivona Marković, studentkinja druge godine novinarstva na Fakultetu političkih nauka, ugostila je Aleksandru Krstić, profesorku sa istog fakulteta, a govorile su otvoreno i kritički o ključnim izazovima studentskog aktivizma i ulozi medija u Srbiji. Istakle su probleme polarizacije na medijskoj sceni, fizičko nasilje i pritiske kojima su studenti u blokadi izloženi, ali i zanemarivanje njihovog glasa na javnom servisu. Dok studenti traže pravdu i bezbednost na ulicama, mediji sa nacionalnom pokrivenošću često biraju da prećute ili iskrive njihovu borbu. Profesorka je ukazala na širu društvenu i medijsku krizu, naglašavajući potrebu za reformom regulatornih tela i jačanjem etičkih standarda, dok je studentkinja opisala realnost mladih suočenih sa nasiljem i cenzurom. Njihov razgovor osvetljava sistemske probleme koji utiču na buduće generacije i podseća na značaj solidarnosti i odgovornog novinarstva u izgradnji pravednijeg društva.

Znanje, veštine i kreativnost stavljaju u službu aktivizma – opšti je zaključak zagovornika blokada o klipovima studenata FDU koje plasiraju na društvene mreže. Kako bi ocenio ovakve ispitne radove, a kako kao član ProGlasa vidi izlaz iz napete društvene situacije?Gost Danice Vučenić u “Iza vesti” bio je reditelj, profesor na Fakultetu dramskih umetnosti i jedan od inicijatora ProGlasa Srdan Golubović.

Vladimir Ilić je doktor nauka iz oblasti fiziologije, specijalista sporstke medicine i profesor na Fakultetu sporta i fizickoč vaspitanja, kao i na Medicinskom fakultetu u Beogradu. _______________________________________________________________________________________________ _ Sponzori ⚡️ Crux suplementi: Ja koristim Ashwagandu pred svako snimanje podkasta ili pred neku meni lično važnu aktivnost koja zahteva moj fokus i energiju. Pružite prirodnu snagu svom umu i telu:

Profesorica engleske književnosti na Fakultetu umjetnosti i društvenih nauka na Internacionalnom univerzitetu u Sarajevu Vesna Suljić jedna je od priređivača i prevodilac na bosanski jezik antologije savremene australijske i novozelandske poezije, zbirke pod nazivom BLISKI SUSRETI POETSKE VRSTE. Na veoma jedinstven način profesorica Suljić je povezala različite kulture – bosanskohercegovačku, australijsku i novozelandsku.

"Cilj mi je da deci olakšam učenje slova." Gošća Ivana Minića u 277. epizodi Pojačala je Jana Oršolić, dizajnerka, edukatorka, umetnica i redovna profesorka na Fakultetu primenjenih umetnosti u nizu predmeta vezanih za tipografiju i dizajn pisanih i štampanih slova (fontova). Jana je prošla zanimljiv edukativni, akademski i karijerni put od odlične učenice koja je naginjala ka prirodnim naukama, samo da bi napravila zaokret ka Fakultetu primenjenih umetnosti koji je u to vreme bio sinonim za neizvesnu budućnost. Međutim Jana je znala tačno šta želi, i uz pomoć mentora koji su bili formativne ličnosti tokom njenih studija, Jana je postala stručnjak čiji rad će ostaviti traga u budućnosti tipografije u našoj zemlji. Jana je takođe kreatorka projekta "Samo nežno prema sebi" koji promoviše nežnost, ljubav i samoprihvatanje kao ultimativni put ka unutrašnjem miru. Teme u epizodi: - Uvod - Početak razgovora - Kad porastem biću - Zašto dizajnerska škola? - Studiranje 90-tih - Priprema i faks - Popularizacija računara - Hvatam pravac - Zanimljivi projekti - Rad na fakultetu - Otvaranje ka svetu - Novi bukvar - Muke sa slovima - Nežno prema sebi Realizacija Pojačalo podkasta ne bi bila moguća bez naših izuzetnih partnera: - Kompanija Epson koja je vodeći svetski proizvođač projektora i štampača za sve namene: https://www.epson.rs/sr_RS - Kompanija Orion telekom provajtera najbrže internet infrastrukture u Srbiji sa preko 30 godina iskustva: https://oriontelekom.rs Podržite nas na BuyMeACoffee: https://bit.ly/3uSBmoa Pročitajte transkript ove epizode: https://is.gd/bAU9GO Posetite naš sajt i prijavite se na našu mailing listu: http://bit.ly/2LUKSBG Prijavite se na naš YouTube kanal: http://bit.ly/2Rgnu7o Pratite Pojačalo na društvenim mrežama: Facebook: http://bit.ly/2FfwqCR Twitter: http://bit.ly/2CVZoGr Instagram: http://bit.ly/2RzGHjN

Područja interesa Marijane Grbeša-Zenzerović, redovite profesorice na Fakultetu političkih znanosti u Zagrebu, su politički marketing, teorija političkog komuniciranja te mediji i javnost. Objasnit će kako se diskurs političara kroz godine mijenjao, zašto je on danas nepristojniji, vulgarniji, radikalniji te kako određena skupina političara to vješto koristi kako bi se približila biračima. Povezujući jezik i politiku (koje bez vrlo specifičnog jezika nema), uvodi nas, između ostalog, u pojam jezične arhitekture – stvaranja eufemističkog, čak i manipulativnog jezika u politici koji oblikuje političku, ali i svakodnevnu svijest. -- Podržite naš rad kavicom (već od 2 €): www.buymeacoffee.com/bsjv Kompletna priprema i dodatne pogodnosti dostupne su za članove (10 €/ mj.) www.buymeacoffee.com/bsjv Predložite gosta, teme i dajte svoj osvrt: forms.gle/nZ6tJTKuQysct3jQ7 Sve o podcastu (platforme, mediji, kontakt obrazac): www.linktr.ee/bliskisusreti (CC) 2024 Bliski susreti jezične vrste

Lana Nikolić je slobodna novinarka i aktivistkinja koja se zalaže za prava mladih, a posebno mladih iz osetljivih društvenih grupa.Diplomirala je i masterirala na Katedri za opštu književnost i teoriju književnosti na Filološkom fakultetu u Beogradu. Trenutno je na doktorskim studijama na Fakultetu za medije i komunikacije gde proučava povezanost medija, komunikacije umetnosti i društvenih mreža.Bila je novinarka Radio Beograda 202 i voditeljka emisije za mlade “Perspektiva”, stipendistkinja Instituta za digitalne komunikacije, kao i članica Tima za ljudska prava UN u Srbiji tokom godinu dana. U dosadasnjem radu učestvovala je na razlicitim projektima, konferencijama i događajima vezanim za medijsku pismenost, inkluziju, drustvene mreže i komunikaciju. Bavi se digitalnom ilustracijom kroz lični projekat @existential_sunflower, a naporedo radi na usavršavanju svojih medijskih veština, deljenju znanja u oblasti medija i komunikacija, dok pokreće teme od značaja za društvo na svom Instagram profilu. Lana Nikolic is a PhD student, prominent activist, influencer, journalist, radio host, and illustrator dedicated to promotion of human rights, culture, education, media literacy and responsible use of social media. She graduated World literature and theory of literature from the Faculty of Philology, and earned a master degree there. At this moment she is pursuing her PhD studies in the Faculty of media and communication, researching modern ways of communication in the internet era, along with looking to understand posthumanistic connection between people and mobile devices Za sve linkove ka ovom podkastu: Linktr.ee: https://linktr.ee/being_and_doing Jednokratne donacije kanalu: ⁠ https://paypal.me/beinganddoing Za informacije o radu sa mnom posetite https://www.instagram.com/aleksandra.vancevska Ovaj podkast predstavlja lične stavove i mišljenja mojih gostiju i mene. Sadržaj ovde ne treba shvatiti kao medicinski ili psihološki savet. Sadržaj je namenjen u informativne svrhe, a kako je svaka osoba jedinstvena, konsultujte odgovarajućeg stručnjaka za sva konkretna pitanja koja imate. S'ljubavlju, Aleks

Nova epizoda podcasta Snaga uma je pred vama i donosi razgovor sa prof.dr Vladimirom Obradovićem, profesorom na Fakultetu organizacionih nauka i kandidatom za gradonačelnika Beograda na predstojećim izborima, ispred liste "Srbija protiv nasilja". Iz ugla čoveka čija je doktorska teza bila "Upravljanje promenama", profesor Obradović je govorio o složenosti, ali i neizbežnosti promena u sistemima, u kompanijama, pa i u ličnom životu. Kako promenama i različitim projektima pristupaju profesionalci, a kako amateri? Zbog kojih propusta je tako teško promeniti neke stare načine funkcionisanja i implementirati nove vrednosti u javni sektor, čak i kad postoji volja za to? Koji su organizacioni izazovi sa kojima se opozicija susreće van očiju javnosti i kako se rešavaju? Zašto neki projekti uspeju, a neki ne? Zašto neke promene uspeju, a neke ostanu nedovršene i dovedu do anarhije? Najzad, koliko je moguće teoriju primeniti u politici i u javnom sektoru koji je protkan dubokim problemima? Ovo su samo neka od pitanja o kojima je govorio profesor Obradović iz ugla akademskog i političkog iskustva.

U Hrvatskoj matici iseljenika je u srijedu 18.listopada predstavljena knjiga “Blago rasutih - jezik Hrvata u dijaspori” autorice Sanje Vulić. Vulić je redovita profesorica na Fakultetu hrvatskih studija Sveučilišta u Zagrebu. Na Fakultetu je voditeljica Ljetne škole hrvatskoga jezika i kulture za nastavnike i studente hrvatskoga jezika iz dijaspore, koja se održava na otoku Krku te voditeljica Zimske škole za nastavnike hrvatskoga jezika iz dijaspore koja se održava u Mađarskoj. Dobitnica je Nagrade Fakulteta hrvatskih studija i Nagrade Grada Zagreba, a odnedavno i dobitnica nagrade za životno djelo zbog višedesetljetnoga istraživanja Bunjevaca i Šokaca u Vojvodini. U razgovoru s Anom Solomon, gospođa Vulić se, između ostalog, osvrće na svoj angažman u zajednici australskih Hrvata te komentira na koji način doseljenici prve generacije u Australiji koriste hrvatski jezik, a kako oni koji su u Australiji rođeni.

Na meniju nove ŠBB KBB podkast epizode nedeljom sledi "Masterklas o maštanju" - vodič nam je Stevan Filipović, filmski autor i slobodni mislilac. On je jedinstvena pojava na ovoj vodenoj kugle koja huji svemirom i jedan veoma neobičan sugrađanin. Njegov novi film "Pored tebe" u bioskopima je od 6.septembra, uzbuđenje raste. U našem društvu situacija se zakuvava - polako se svi vraćamo u stvarnost posle letnjih predaha. ŠBB KBB serijal širi polje delanje te pored "masterklasa o maštanju" u puzle svakodnevice ubacujemo i "radionicu za kako sačuvati zdrav razUM". U novoj epizodi ugostili smo Stevana Filipovića, filmskog reditelja i profesora na Fakultetu dramskih umetnosti. Razgovaramo otvoreno o aktuelnim vrelim političkim temama, ali i o mentalnom zdravlju, (ne)prilikama u svetu domaćeg filma i opasnostima "cancel" kulture - kulture "otkazivanja". Sa velikim zadovoljstvom najavljujemo i premijeru njegovog novog filma "Pored tebe" - deo tirlogije započet filmom "Pored mene", a koja se završava sledeće godine naslovom "Pored nas". Poput Marvela i Stevan ima univerzum svojih junaka koji se prepliću još od blokbastera "Šišanje". Novu epizodu poslužujemo premijerno - nedeljom. Dobrodošli sanjari! Slušamo se i gledamo na sajtu Nova.rs i YouTube kanalu Nova S. Dobra priča sledi.

Nova epizoda nam donosi razgovor sa Bojanom Nikolić-Petričković @balkancultureheritage @BojanaNikolicBCH i nema boljeg trenutka da on ugleda svetlost dana od 8og marta i dana kada slavimo slobodu koju svi dobiju kada jedan deo populacije dopusti sebi da se zauzme za svoje devojačke snove i ideale. Sedeti sa Bojanom i svedočiti neprikosnovenu snagu njenog duha je i za mene bila inspiracija da ne odustajem od sebe i svih velikih i malih snova i ideala. Velika mi je čast što je sa mnom. podelila svoju priču i što smo se dotakle tema slobode, vere, ljubavi, muzike, obrazovanja, dece, žena i još mnogih. Nadam se da će i vama ona biti inspiracija da nastavite da osvajate svoje kutke slobode. Bojana Nikolić rođena je 1984 u Beogradu, završila je master i pohađa doktorske studije Katedre za etnomuzikologiju na Fakultetu muzičke umetnosti. Diplomirala je na odseku za srpsko tradicionalno pevanje i sviranje u S.M.Š. ''Mokranjac'' u Beogradu. Glavni pravac njenog istaživanja su vokalni stilovi i tehnike pevanja Balkana. Važan deo njenog rada čine terenska istraživanja koja je realizovala na prostorima Srbije, Bosne i Hercegovine i Crne Gore. Održala je više stručnih etnomuzikoloških predavanja i radionica u zemlji i inostranstvu, u kojima je predstavljala srpsko tradicionalno pevanje iz različitih oblasti bivše Jugoslavije. Bila je član žirija na takmičenjima grupa pevača i svirača. U saradnji sa ton-majstorem Zoranom Jerkovićem, aktivno radi na digitalizaciji etnomuzikološke građe. Od svoje četrnaeste godine profesionalno se bavi pevanjem. Sarađivala je sa narodnim orkestarom Radio televizije Srbije pod upravom Ljubiše Pavkovića i Vlade Panovića, grupama Sanja Ilić i ''Balkanika'', ''Hazari'', ''Biber'', ''Carski drum'', Teodosi Spasovim /Theodosii Spassov/, Vlatkom Stefanovski, Poja Beom /Palia Bea/ i brojnim drugim muzičarima i grupama koje interpretiraju muziku Balkana. U oktobru 2010. godine Bojana je osnovala Agenciju za muzičku delatnost, edukaciju i izdavaštvo ''Balkan Culture Heritage'' (Balkansko kulturno nasleđe), sa željom da aktivnim radom pospeši i unapredi kulturnu scenu u Srbiji, u cilju promovisanja i očuvanja nematerijalne kulturne baštine Srba i drugih naroda na Balkanu. 2011. godine pokrenula je ''Školu srpskog i balkanskog tradicionalnog pevanja'', koja je prva tog tipa u regionu. Bojana objedinjuje etnomuzikološko naučno i praktično znanje, i predaje stilove i tehnike pevanja sa prostora Balkana. Više informacija o njoj možete naći na http://www.balkanch.com i https://www.instagram.com/bojana.bch/ Linkovi ka videima iz podkasta:    • Bojana Nikolić i ...     • Bojana Nikolić i ...   Za sve linkove ka ovom podkastu: Linktr.ee: https://linktr.ee/being_and_doing Jednokratne donacije kanalu: ⁠ https://paypal.me/beinganddoing Ovaj podkast predstavlja lične stavove i mišljenja mojih gostiju i mene. Sadržaj ovde ne treba shvatiti kao medicinski ili psihološki savet. Sadržaj je namenjen u informativne svrhe, a kako je svaka osoba jedinstvena, konsultujte odgovarajućeg stručnjaka za sva konkretna pitanja koja imate. S'ljubavlju, Aleks

Gost emisije „Iza vesti“ bio je Slaviša Orlović, profesor na Fakultetu političkih nauka u Beogradu.

Šta se sve radi na Fakultetu za fizičku hemiju i koje su sve predrasude s kojima se njegovi studenti susreću - u podcastu "Život na srpskom" otkrivaju Jelena Vasić, master, i Dušan Dimić, docent. Forenzika, medicinska istraživanja antioksidanasa, antikancer lekova, razvoj novih materijala i obnovljivih izvora energije - samo su neke od oblasti gde se primenjuje znanje s Fakulteta fizičke hemije. Jelena Vasić i Dušan Dimić pričaju o izazovima koji su njih privukli, aktuelnim projektima koji bi mogli da promene svet i ambicijama mladih naučnika u Srbiji, ali i životu van laboratorije.

Dunja Vesić je diplomirala na Fakultetu političkih nauka u Beogradu i Geštalt psihoterapeut. Pričali smo o tome kako postaviti zdrave granice, a da one ne zvuče kao kazna, kako odrediti prioritete i šta znači biti istinski slobodan. Da li postoje kompromisi u vezama i odnosima, pred kojim izazovima se susreću današnji roditelji i da li se ponašamo kao deca čak i kada "odrastemo"?

U ovoj epizodi pričamo o tome kako se psihologija bavi odnosima između ljudi i (ostalih) životinja, a povod je to što je nedavno iz štampe u izdanju Fmk Knjige izašla istoimena knjiga psihološkinje prof. dr Marije Branković, "Psihologija odnosa ljudi i (ostalih) životinja". Gošća je autorka knjige, prof. dr Marija Branković, naučna saradnica na Institutu za filozofiju i društvenu teoriju i vanredna profesorka na Fakultetu za medije i komunikacije u Beogradu. Sa Marijom smo tokom epizode razgovarali o temama koje obrađuje u knjizi. Razgovaramo o tome šta razlikuje ljude od životinja, koliko uopšte znamo o tim razlikama, na koji način ljudi pristupaju životinjskoj prirodi, zašto govorimo o odnosu ljudi i *ostalih* životinja, šta je vrstizam, preispitujemo zašto ljudi često ignorišu sposobnost životinja da misle i osećaju, ukazujemo na neke od potencijalnih razloga za ovakav odnos - želju da se opravda eksploatacija životinja, strah od suočavanja sa sopstvenim strahom od smrti, ideološke i religiozne motive, itd. Pričali smo o tome šta nam psihološka istraživanja (u svetu i kod nas, ona koja su sprovodili drugi istraživači i ona koja je Marija sprovodila i na kojima temelji svoju knjigu) govore o tome kada su ljudi spremni da se žrtvuju za životinje, u kojoj meri ljudi različito percipiraju svog kućnog ljubimca u odnosu na životinje koje se koriste u ishrani, šta ljudi znaju o stvarnim mentalnim i emocionalnim kapacitetima životinja, i mnogim drugim temama vezanim za ovu oblast istraživanja i probleme kojima se ona bavi. Usput, na kraju, pričali smo malo i o predstavama odnosa ljudi i životinja u pop kulturi, pre svega u filmovima i serijama, i dali i neke preporuke! Za promenu, u ovoj epizodi Dušan ima pojačanje! Gošća-voditeljka je Ognjenka Lakićević.  Knjigu "Psihologija odnosa ljudi i (ostalih) životinja" možete poručiti od Fakulteta za medije i komunikacije na linku https://knjige.fmk.edu.rs/product/psihologija-odnosa-ljudi-i-ostalih-zivotinja/ ili je kupiti u svim bolje opremljenim knjižarama. Support the show

Dunja Vesić je diplomirala na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, četvorogodišnju edukaciju iz Geštalt psihoterapije završila je uporedo sa fakultetom kod dr Lidije Pecotić, a na Malti je završila i Master program iz Geštalt psihoterapije. Trenutno je na doktorskim studijama iz oblasti Geštalt psihoterapije. U ovom razgovoru pričali smo 12 knjiga i 15 autora koji svojim delima mogu da vam pomognu da bolje razumete situaciju u kojoj se nalazite. Knjige o kojima smo pričali: Imanuel Kant "O lepom i uzvišenom" Fridrih Niče "Tako je govorio Zaratustra" Erazmo Roterdamski "Pohvala (oda) ludosti" Tomas Mur "Nega duše" Žan - Pol Sartr "Mučnina" Ekart Tol - bilo koja Irvin Jalom "Gledanje u sunce" Robert Torre "Ima li života prije smrti" Maja Štorh "Čežnja jake žene za jakim muškarcem" Majkl V. Miler "Intimni terorizam" Lorenco Marone "Sitnice koje život znače" Milan Kundera "Nepodnošljiva lakoća postojanja" Og Mandino "Najveći trgovac na svetu" Brene Braun - bilo koja Ester Perel "Erotska inteligencija" Horhe Bukaj - sve Prvi podcast sa Dunjom Vesić: https://youtu.be/uz1s0sqwTFU Drugi podcast sa Dunjom Vesić: https://youtu.be/3wv2GKX8CA4

"Obrazovne institucije uvek će izgubiti trku sa tehnologijom." U 183. epizodi Pojačalo podkast gost Ivana Minića je Rastko Jokić, softverski inženjer, te suosnivač i softverski direktor Florence Healthcare, kompanije koja je osnovana sa ciljem i posvećena transformisanju kliničkih istraživanja i povećanju broja metoda za dobijanje rezultata medicinskih istraživanja. Za početak Rastko otkriva čime se bavi Florence Tech, kompanija čiji je on suosnivač, i koliko mu je značilo bavljenje sportom u daljem životu, kao i kako se obreo na Fakultetu tehnički nauka, iako prethodno nije pokazivao predispozicije za to. Četvrtu godinu studija Rastko je proveo na Americi, na Univerzitetu Misuri, pa stoga on govori šta mu je donelo celokupno iskustvo boravka u inostranstvu, te priseća se svojih prvih radnih dana u industriji, akcentovajući usput važnost dobrog i kvalitetnog kolektiva za novog zaposlenog. Kao ljubitelj, a i nekadašnji igrač američkog fudbala, Rastko je jedan od ljudi koji stoji iza platforme Podyum, koju opisuje kao Linkedln za igrače američkog fudbala. Iako se na papiru činila kao sjajna ideja, gost objašnjava zašto se taj projekat nije vinuo u neslućene visine, te govori kako je postao deo Florence Healthcarea i kako su izgledali počeci tog startupa. Tokom godina rasta i razvijanja Florence Healthcare je uspevao da pribavi nekoliko rundi finansiranja, ali i za to je trebalo odabrati pravi trenutak, što je Rastku kao suosnivaču pošlo za rukom. Kada je odgovarajući tajming za to, koliko njegova kompanija danas ljudi zapošljava i za kakvim profilom kandidata su uvek u potrazi, inženjer otkriva za sam kraj. Teme u epizodi: - Uvod - Čime se Rastko i Florence Healthcare bave? - Kad porastem biću... - Kako se Rastko obreo na FTN-u? - Kako je američki fudbal ušetao u Rastkov život? - Šta su studije u Americi Rastku donele? - Prvo radno iskustvo u industriji - Važnost kolektiva za novog zaposlenog - Projekat Podyum - Linkedln za igrače američkog fudbala - Kako je Rastko postao deo Florence Healthcarea? - Kako su tekle runde finansiranja? - Za kakvim profilom kandidata Florence Healthcare traga? - Rastkov guilty pleasure Podržite nas na BuyMeACoffee: https://bit.ly/3uSBmoa Pročitajte transkript ove epizode: https://bit.ly/3fipPLT Posetite naš sajt i prijavite se na našu mailing listu: http://bit.ly/2LUKSBG Prijavite se na naš YouTube kanal: http://bit.ly/2Rgnu7o Pratite Pojačalo na društvenim mrežama: Facebook: http://bit.ly/2FfwqCR Twitter: http://bit.ly/2CVZoGr Instagram: http://bit.ly/2RzGHjN

Gost u podcastu je Vladimir Ilić, doktor nauka iz oblasti fiziologije, specijalista sportske medicine i profesor na Fakultetu sporta i fizičkog vaspitanja kao i na Medicinskom fakultetu u Beogradu koji sa više od 15 godina iskustva na polju medicine, humane lokomocije i metaboličke transformacije pomaže ljudima kroz svoj centar i individualne saradnje. Autor brojnih naučnih radova od kojih su mnogi objavljeni u najprestižnijim svetskim časopisima kao sto su: Nature Medicine i Clinical Nutrition. Pogledajte ovaj podkast na YouTube kanalu: https://youtu.be/nSqsgYOLNes Pogledajte i ostale podkaste sa Dr Vladimirom Ilićem Zdrava hrana koju ne smete da jedete više! - https://youtu.be/nkyGmKA1bLo Da li stvarno želiš da promeniš svoj život? - https://youtu.be/axfg_h5CWOI Kako da izbalansiraš hormone? - https://youtu.be/GPjqozfgHrU

Božo Skoko je stručnjak za odnose s javnosti, profesor na Fakultetu političkih znanosti u Zagrebu, voditelj kolegija iz ovog područja te voditelj poslijediplomskog studija Odnosi s javnošću. Suutemeljitelj je Millenium promocije, vodeće hrvatske agencije za komunikacijski menadžment te dugogodišnji konzultant za strateško komuniciranje i brendiranje destinacija. Bivši je novinar i urednik Hrvatske televizije. Autor je osam knjiga te više od sedamdeset znanstvenih radova. Jedan od velikih interesa, i povod ovom razgovoru, mu je tema identiteta i imidža država, te kako brendirati države i gradove. U Hrvatskoj nema smjera niti strategije za ovo, te je turizam mahom slučajna pojava, ali ne bi trebalo biti tako i može se bolje. Pričali smo o dobrim iskustvima stranih država, te kako imidž države utječe na njenu ekonomiju. Želite li da napredujemo u stvaranju ovakvog sadržaja? Onda podržite Surove Strasti na Patreonu, to je platforma gdje možete odrediti da se Surovim Strastima svaki mjesec automatski pošalje neki iznos, na primjer 15-tak eura. To nije veliki iznos - manje od jednog izlaska s par prijatelja, a nama puno znači da ostvarimo kvalitetniju produkciju. PREPORUKE ZA LAKŠE I UGODNIJE SLUŠANJE PODCASTA Tri načina kako slušati podcast Kako slušati podcast u autu koji nema Mp3 player Top lista najslušanijih epizoda Za lektire Surovih Strasti, edukacijske sadržaje i za potporu onom što radimo, posjetite našu platformu Surove Strasti Academy.

U 99. epizodi podkasta Reaguj! govorile smo o načinu na koji su žene prikazane u popularnoj kulturi, kao i o tome kakav je uzajamni odnos objektivizacije žena u sadržajima masovne kulture i položaja žena u društvu.  Kako objašnjava kulturolog Goran Tomka, problem sa načinom na koji se žene predstavljaju u javnosti, a samim tim i doživljavaju privatno, traje već vekovima, pa i milenijumima. Ono što definiše način na koji su žene predstavljene jeste objektivizacija, i to je ključni problem.  “Na primer, imate nekakvu vest vezanu za horoskop ili vremensku prognozu i ta vest je ilustrovana nekom fotografijom žene koja je obnažena. I to je nažalost nešto što ne odlikuje samo sadržaje nekakvog pornografskog tipa, pa čak ni samo žute medije ili tabloide, već se dešava i medijima koji imaju visoko mišljenje o sebi. Jer, kada tako predstavimo nekoga, mi u suštini šaljemo poruku da je ta osoba u funkciji zadovoljenja nečijih potreba - da li nečijeg zadovoljstva, ili u funkciji povećanog broja klikova i prihoda. I to je način na koji se, što se tiče kapitalizma, žensko telo pretvara u robu”, objašnjava Tomka.  Ovakav odnos prema ženama u popularnoj kulturi odraz je širih društvenih shvatanja o tome šta je uloga žene, smatra Tomka.  “To jeste patrijarhat na delu. Dakle, ideja u kojoj muškarci i muški principi dominiraju nad ženskim i gde su, u tom smislu, žene i njihova stremljenja, ideje, razmišljanja, njihovi doprinosi društvu - drugorazredni”, pojašnjava sagovornik podkasta Reaguj!  Studentkinja master studija na Fakultetu dramskih umetnosti Ana Ninković je u svom ispitnom radu za predmet Popularna kultura, analizirala popularne pesme sa prostora bivše Jugoslavije u kojima dominira nasilje nad ženama, a potom je objavila video na Jutjubu. Ana je, kako bi ovaj rad ostvarila, zamolila članice Fejsbuk grupe Ženska posla da joj pomognu i predlože pesme koje se uklapaju u ovu temu. Kako je Ana objasnila, sama analiza ovih pesama nije bila prijatna. “Užasno. Naročito ove pesme koje bukvalno opisuju scene eksplicitnog nasilja... Morbidno. Ja ne mogu da verujem kako to neko može da izmisli, a kamoli da otpeva, odnosno odrepuje. I stvarno mi je u nekim trenucima bilo muka. Ali onda ono što je zapravo užasno jeste što sam u nekom trenutku sam oguglala i pevušila te pesme”, kaže Ana Ninković.  A ko je odgovoran za promenu načina na koji su žene predstavljene u popularnoj kulturi? Kako kaže sagovornik podkasta Reaguj!, Goran Tomka, za promenu ovakvih narativa najodgovorniji su oni koji se nalaze na vrhu lanca produkcije, kao što su urednici i finansijeri.   “Ono što nažalost vidimo mnogo češće je da to nije slučaj, da oni prosto nemaju interes za to, nisu obrazovani, nisu svesni toga…”, kaže Tomka.  Autorke podkasta: Iva Gajić, Irena Čučković, Sanja Kosović i Sanja Đorđević. Ovaj podkast je nastao uz finansijsku podršku Evropske unije. Sadržaj ove epizode isključiva je odgovornost podkasta Reaguj i ne odražava nužno stavove Evropske unije, kao ni Mreže za izveštavanje o različitosti 2.0.

Širom sveta obeležen je 1. maj praznik rada. Za neke je to bio povod za odlazak u prirodu i vreme za druženje uz roštilj i piće, dok su se drugi tradicionalno priključili prvomajskim štrajkovima tražeći bolje uslove rada i bolje zarade. O položaju i uticaju sindikata, poverenju u sindikate i položaju radnika u Srbiji i zemljama regije, za naš podkast govore koleginica Zorka Đjukanović i Zoran Stojiljković, profesor na Fakultetu političkih nauka Univerziteta u Beogradu. Von Boris Rabrenovic.

Prometni znak jedan je od najraširenijih i ujednačenijih sustava znakova uopće, a Dariju Babiću, poslijedoktorandu na Fakultetu prometnih znanosti i Fulbright stipendistu na Sveučilištu Michigan, prometna signalizacija je specijalnost. Objasnit će nam kako znakovi komuniciraju – oblikom, bojom i porukom. Usporedit će vrlo vizualan europski sustav znakovlja s onim više tekstualnim u SAD-u. Povlačit ćemo paralele između znaka, dopunske ploče te prostora i riječi, rečenice i odlomka, jezika. Nastojat ćemo promatrati prometne znakove kao sustave vizualne komunikacije. -- Čvorište bliskih susreta: www.linktr.ee/bliskisusreti Pretplatite se: Google: bit.ly/2UFZZ6C Apple: apple.co/2UivogF Spotify: spoti.fi/2DzXmyn Podchaser: bit.ly/34TrRgi Pratite nas: www.facebook.com/bliskisusreti www.instagram.com/bliskisusreti_podcast www.twitter.com/bliskisusreti Sviđa Vam se što slušate? Javite nam se i podržite humanitarnu akciju: www.buymeacoffee.com/bsjv (CC) 2022 Bliski susreti jezične vrste

Zapadni Balkan, zapostavljen i od nemačke i od evropske spoljne politike, izbijanjem rata u Ukrajini dobija ponovo geostrateški značaj. Analiziramo šta bi mogli da budu nemački prioriteti u tom delu Evrope? Kako je u EU propraćena turneja nemačke šefice diplomatije? Pitamo kako se u regiji raguje na poruke Berlina. Novi nemački kurs prema Zapadnom Balkanu istražio je kolega Filip Slavković, a svoje viđenje daje nam i politikolog Milan Krstić, docent na Fakultetu političkih nauka u Beogradu. Von Boris Rabrenovic.

Podržite me na Patreonu: https://www.patreon.com/agelast Jednokratne donacije kanalu: https://www.paypal.me/agelastpodcast Kripto donacije: BTC: 1BdrToPVPRbMtzPkdX8z3wviTHZZyzqD7w ETH: 0xe189975f215102DD2e2442B060D00b524a608167 FB: https://www.facebook.com/galebnikacevic Instagram: https://www.instagram.com/agelast_/ Twitter: https://twitter.com/GalebNikacevic A1: https://a1.rs/privatni Legend WW: https://www.legend.rs/ Ova epizoda će biti nešto drugačija nego inače. Zbog aktuelnog rata u Ukrajini celokupna naša svakodnevnica je promenjena. Invazijom Rusije na Ukrajinu mnogi elementi takozvane “suzdržanosti” koji sačinjavaju ključne poluge mira u svetu su destabilizovane i time ulazimo u novu eru geopolitičkih odnosa. Ali kako je sve ovo nastalo? Koja je istorija odnosa Ukrajine i Rusije? Gde tačno i na koji način počinje ovaj sukob? Šta možemo da očekujemo kao rezultat i da li ćemo mu uskoro videti kraj? Kakve posledice nas očekuju i šta to, na kraju krajeva znači za Zapadni Balkan i nas i da li može da utiče na promenu trenutnih odnosa, politiku revanšizma i revizionizma? Da li je ovo kraj politike Srbije da “sedi na dve stolice”? Kakvi su ciljevi Putina, da li su se njegovi vojni ciljevi ostvarili u ovom pokušaju blitzkriega? Da li će Ukrajina biti podeljena, da li može da uđe u NATO, kakve veze ima istorija “šarenih revolucija” sa ovim sukobom, kao i mnoge druge teme. Bilo je veoma teško naći adekvatnog sagovornika, jer Ukrajina nije bila veliki fokus međunarodne pažnje do sukoba na Majdanu 2014. godine. Stručnjaka u ovoj oblasti je malo, a neki od njih su na terenu u Marijopolju i Kijevu. A oni koji su ovde ovih dana doslovno ne spavaju od obaveza i nije bilo realno očekivati da izdvoje vreme koje je neophodno za jedan ovakav format i da pritom dolaze u Beograd zbog toga. Tako da smo sa našim sagovornikom napravili dogovor da dođemo mi kod njega i zahvalni smo na izdvojenom vremenu između obaveza da nam pojasni neke stvari. Gost je politikolog, novinar i nezavisni istraživač, Boris Varga, koji je doktorirao na Fakultetu političkih nauka u oblasti međunarodnih odnosa sa fokusom na Istočnu i Jugoistočnu Evropu, usavršavao se u Ukrajini, gde je i živeo duži niz godina. Govori ukrajinski i ruski, radio je za BBC Ukraine godinama i vodio je nezavisnu radio stanicu tamo, a autor je knjiga: “Evropa posle Majdana” i “Farbanje demokratije”. Audio: Marko Ignjatović PR & Organizacija: Sandra Planojević Hasci-Jare Instagram: Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/ Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_7/ Marko Ignjatović: nema instagram.

Zašto je izborni sistem presudno važan za doživljaj politike u jednoj zemlji? Koje su prednosti i mane različitih izbornih sistema? Kakav je izborni sistem najbolji za Srbiju? Gost: Dušan Vučićević, docent na Fakultetu političkih nauka Autor i voditelj: Miloš Nikolić, glavni i odgovorni urednik Talasa PODRŽI TALAS https://bit.ly/3szBgkH ZAPRATITE YOUTUBE KANAL TALASA https://bit.ly/3bVGjT9​​​ Emisija "Talasna dužina" dostupna je i na audio kanalima Talasa u vidu podkasta na SOUNDCLOUD: https://soundcloud.com/user-268265886 MIXCLOUD: https://www.mixcloud.com/TalasRS/ APPLE PODCASTS: https://apple.co/36pLkCe GOOGLE PODCASTS: https://bit.ly/3taCBhR DEEZER: https://www.deezer.com/sr/show/2059802 Pratite i naše naloge na društvenim mrežama: Facebook https://www.facebook.com/talas.rs/​​​ Twitter https://twitter.com/Talas_rs​​​ Instagram https://www.instagram.com/talasrs/​​​ www.talas.rs

U 19. epizodi IslamEDU podcasta ugostili smo dr. Samedina Kadića, višeg asistenta na Fakultetu islamskih nauka, teologa, filozofa i književnika. Govorili smo o identitetima, o javnom dobru, o književnosti i drugim zanimljivim temama. Pogledajte video podcast na našem kanalu. Doniraj putem PayPal-a ili postani naš sponzor putem Patreona-a.

Ines Skelac profesionalno se bavi temama lingvistike, logike, filozofije jezika, te računalne obrade prirodnoga jezika. Studirala je lingvistiku i filozofiju jer ju zanima odnos jezika i misli, razumijevanja i logike. Kako su o jeziku i jezičnim vezama promišljali Platon i Aristotel, a kako Saussure i Chomsky? Docentica na Fakultetu filozofije i religijskih znanosti Sveučilišta u Zagrebu pomoći će prizemljiti razumijevanje filozofije jezika. --- Kako se pretplatiti? Google: bit.ly/2UFZZ6C Apple: apple.co/2UivogF Spotify: spoti.fi/2DzXmyn Deezer: bit.ly/2CCtxwA Stitcher: bit.ly/3btbKEa TuneIn: bit.ly/3dqpz8m Pratite nas i javite nam dojmove: www.facebook.com/bliskisusreti www.instagram.com/bliskisusreti_podcast www.twitter.com/bliskisusreti Sviđa Vam se što slušate? Podržite naš rad kavicom: www.buymeacoffee.com/bsjv

Da li su godine prednost ili prepreka? Da li su 20-te godine bezbrižnosti, 30-te osvešćivanja, 40-te otpora, 50-te godine ponovnog buđenja, 60-te zebnje, a 70-te godine pasivnosti? Kako na “godine” gleda tržište rada, a kako društvo? Možemo li da zaustavimo vreme i ostanemo večno mladi? O svemu ovome na tribini “Na kafi sa psihologom” govorili su prof. dr Ivana B. Petrović, Odeljenje za psihologiju, Filozofski fakultet Univerziteta u Beogradu, prof. dr Ana Martinoli, redovna profesorka na Fakultetu dramskih umetnosti Univerziteta u Beogradu, Katarina Jovanović-Čorlija, senior HR biznis partner – Stada IT Solutions Hemofarm AD, Gordan Paunović, direktor Info Parka i Dragan Ilić, psiholog i novinar. Tribina “Na kafi sa psihologom” je deo kampanje Nesalomivi.rs čiji je cilj podizanje svesti javnosti o očuvanju mentalnog zdravlja i stvaranja društvenog pokreta za borbu protiv depresije i stigme koja prati obolele.

Bojan Leković je gost Vladimira Stankovića u 35. epizodi podcasta Biznis Priče.

Hristina Cvetinčanin Knežević je doktorantkinja i istraživačica na Fakultetu političkih nauka. Članica je grupe Novinarke protiv nasilja prema ženama, a pre skoro godinu dana osnovala je Instagram stranicu Feminizam iz teretane, posvećenu osnaživanju žena, kao i informisanju o treninzima i zdravim stilovima života. Kao bitnu i ključnu stvar po fizičko, ali i, pre svega, mentalno zdravlje, izdvaja prihvatanje tela, koje, ipak, kod žena ide mnogo teže, jer su, kako kaže, naučene da budu što slabije i nevidljivije. Smatra da se feminističko obrazovanje najbolje uči na „terenu“ kroz „dela, a ne reči“, kao i da većina žena u feminizam ulazi iz svoje lične potrebe i traume. Važnim smatra podsećanje na istoriju ženske borbe, te je i sama na stranici kreirala rubriku OsnaŽena u kojoj ukazuje na važna i bitna dostignuća različitih žena. Podseća da je trening za svaku ženu važan, ne da bi bila lepa drugima, posebno muškarcima, već, pre svega, zbog sopstvenog zdravlja, kao i da bi svaka od žena bolje upoznala svoje telo, osnažila se fizički, ali i psihički kroz sva ta saznanja o sebi. Sa Hristinom Cvetinčanin Knežević o teretani, osvajanju prostora, važnosti treniranja i prihvatanju svog tela. Autorka teksta: Marija Todorović Čitaju: Ivan Radisavljević i Snežana Pajkić Zvuk: Marko Đukić, Digimedia Ilustracije: Olga Đelošević Tekst je dostupan na sajtu Oblakodera u rubrici Lift. Ovaj projekat je sufinansiran iz Budžeta Republike Srbije - Ministarstva kulture i informisanja. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

Gost EKOF & SAM podkasta je Rade Rakočević, vlasnik, Senzal Capital i franšize Moritz Eis Srbija. Rade Rakočević je magistrirao na Ekonomskom fakultetu u Beogradu i doktorirao na Fakultetu političkih nauka u Beogradu. Pored navedenih akademskih zvanja, Rade poseduje licencu brokera za trgovanje na finansijskog tržištu u Republici Srbiji i licencu za obavljanje poslova investicionog menadžmenta u Republici Srpskoj. U 2002. godini, bio je na studijskom boravku na Njujorškoj berzi akcija. Poslovnu karijeru započeo 1994. godine u „Credibel banci“, zatim prelazi u brokersko-dilersku kuću „M&V Investments“, na mesto zamenika direktora. U periodu od 2000-2007. godine, osnovao je brokersko-dilersku kuću „Senzal“, koja je u tom periodu konstantno bila u samom vrhu po ostvarenom prometu i broju transakcija na Beogradskoj berzi. Od 2007. godine, vlasnik je društva za investiranje „Senzal capital“ koje se bavi investiranjem na tržištima kapitala u Srbiji i inostranstvu, kao i ulaganjima u privatne srpske kompanije. Rade Rakočević je jedan od osnivača SAM-a i predsednik Skupštine, član Upravnog odbora Beogradske otvorene škole, član Upravnog odbora Trag fondacije, član Nadzornog odbora Intersport ISI, osnivač Kluba američkog fudbala Novi Beograd. Oženjen je i ima četvoro dece. Domaćin podkasta je Jelena Bulatović, izvršna direktorka Srpske asocijacije menadžera.

U 77. epizodi podkasta Reaguj! govorimo o tome na koji način se mladi u Srbiji informišu, koliko to čine preko omladinskih medija, kao i ko u tim medijima kreira sadržaje za njih. Jugoslovenski predvodnik studetnskog i omladinskog revolucionarskog pokreta, Ivo Lola Ribar, pokrenuo je časopis “Student” u međuratnom periodu, marta 1937. godine. Sedamdeset godina kasnije, najveći deo medijskih sadržaja za mlade nalazi se na internetu. U istraživanju Krovne organizacije mladih Srbije "Mladi u medijskom ogledalu 2020“, koje je objavljeno ove godine, istraživači su obuhvatili sadržaje mejnstrim medija, omladinskih medija i jutjubera. Kada je reč o mejnstrim medijima, najprisutnija tema je crna hronika koja ostavlja u senci sve druge teme od značaja za mlade. Istraživači su ovde naveli da postoji rizik da ukupna slika o mlađoj populaciji u ovoj grupi medija pod pritiskom izveštavanja o kriminalu ostane dominantno negativna, čak i ako u tim istim medijima postoje i primeri afirmativnog izveštavanja. Kada je reč o omladinskim medijima, u ovom istraživanju je pokriveno njih šest: Vice, Noizz, Talas, Vugl, Oradio i Megafon. Istraživači ocenjuju da su ovi mediji imali, uz izvesne izuzetke i nedostatke, izrazito profesionalan, proaktivan i kreativan pristup pri stvaranju medijskih sadržaja za vreme prvog talasa virusa korona. Jezička kreativnost, multimedijalnost, duhovitost, otvorenost za osetljive grupe i žanrovska raznolikost, neke su od stvari koje su ovi mediji uspeli da iskoriste u odnosu na tradicionalne medije, navodi se u istraživanju. O radu u jednom od omladinskih medija koje je KOMS-ovo istraživanje prepoznalo kao pozitivan primer - Oradiju, razgovarali smo sa novinarkom Jelenom Božić. Ona je jedna od novinarki koje su svoju karijeru posvetile upravo izveštavanju o mladima, a za svoj rad u 2020. godini dobila je i prestižnu novinarsku nagradu "Marina Kovačev". “Postoji više izazova u kreiranju medijskih sadržaja za njih. Problem je uglavnom to što mediji ne znaju da priđu mladima i razgovaraju sa njima o njihovim problemima, ali i to što ne poznaju formate koji su zanimljivi mladima. Tu je i problem nedostatka resursa i kapaciteta u omladinskim medijima”, objašnjava Božić. A da bismo saznali kakva je omladinska medijska scena u regionu, porazgovarali smo i sa Ivanom Vlašićem, glavnim urednikom Radija Student u Zagrebu, jednog od pozitivnih primera medija u kojima rade mladi novinari. Radio Student osnovan je 1996. godine, inicijalno kao produžetak kolegija Radio, sa ciljem praktičnog obrazovanja studenata novinarstva na Fakultetu političkih znanosti u Zagrebu. “Nisu isključivo studentske teme, nego nešto već malo šire. I naša publika danas nisu samo studenti, već i nekakva šira slušateljska populacija. Po nekim rezultatima slušanosti među 10 najslušanijih radijskih postaja smo u gradu Zagrebu”, kaže Vlašić. Na ovoj epizodi podkasta Reaguj! radili su: Nemanja Stevanović, Irena Čučković, Sanja Kosović, Sanja Đorđevič i Iva Gajić. Ova podkast epizoda realzovana je uz podršku organizacije IREX, odnosno programa medijske pismenosti Saznaj i razaznaj koji podržava Ambasada Sjedinjenih Američkih Država u Srbiji.

Rijetki su kvalitetni, a k tome još nezavisni mediji u Hrvatskoj. Upravo jedan od tih u studenom slavi deset godina djelovanja, a radi se o projektu koji je kao 20-godišnji student druge godine novinarstva na Fakultetu političkih znanosti pokrenuo Marko Matijević. ► Što je najbolje kod stvaranja nezavisnog vertikalnog medija, a što najviše boli? ► Kako se istaknuti autorskim, ekskluzivnim sadržajem i pritiskom ► Stanje oglašavanja i što zaista mislimo o medijskim agencijama i klijentima ► Formati oglašavanja koji imaju smisla i standardizacija trzista uz HUDI ► Paywalls u Hrvatskoj i očekivanja publike (tvoj post) ► Zašto umirovljenici i bauštela? ► Budućnost medija, podcastovi, video, tekst itd. ► Što mladi novinari i medijski entuzijasti trebaju znati _______________

Autor podkasta Danasa Vojislav Stojsavljević ugostio je Bobana Stojanovića, politikologa i Dušana Spasojevića, vanrednog profesora na Fakultetu političkih nauka. U ovonedeljnom podkastu razgovarali smo o šansama opozicije na predstojećim izborima u Beogradu. Ako Vam se dopala ova epizoda, pratite nas i želite da nas podržite, možete to učiniti članstvom u Klubu čitalaca Danasa na ovom linku: https://klub.danas.rs/ Kao članovima našeg Kluba svako veče ćemo vam na mejl adresu slati PDF izdanje Danasa, pre nego što se taj broj pojavi na kioscima. A ako Vam je papir ipak draži, možete se pretplatiti i na naše štampano izdanje: https://www.danas.rs/pretplata/ Hvala što pratite naš rad. Vaš Danas

Prof. dr Vesna Damnjanović je gošča Vladimira Stankovića u 28. epizodi podcasta Biznis Priče.

Dr Vladimir Ilić je moj dobar prijatelj i vrhunski stručnjak u svom poslu! U ovoj lekciji pričali smo šta nas sve dovodi u hormonski disbalans i na koji način možemo da se vratimo u balans. Vladimir Ilić je doktor nauka iz oblasti fiziologije, specijalista sportske medicine i profesor na Fakultetu sporta i fizičkog vaspitanja kao i na Medicinskom fakultetu u Beogradu koji sa više od 15 godina iskustva na polju medicine, humane lokomocije i metaboličke transformacije pomaže ljudima kroz svoj centar i individualne saradnje. Autor brojnih naučnih radova od kojih su mnogi objavljeni u najprestižnijim svetskim časopisima kao sto su: Nature Medicine i Clinical Nutrition. Pogledajte prethodne podcaste: Da li stvarno želiš da promeniš svoj život? - https://youtu.be/axfg_h5CWOI Zdrava hrana koju ne smete da jedete više! - https://youtu.be/nkyGmKA1bLo

S mr. Maljokijem, višim asistentom na Fakultetu islamskih nauka u Sarajevu razgovarali smo o temama poimanja sunneta i hadisa, tumačenju hadisa, percepcijama poslanika Muhammeda, a.s., odnosu imama Ebu Hanife prema hadisu i ostalim bliskim temama iz hadiske oblasti. Pogledajte video podcast na našem kanalu. Doniraj putem PayPal-a ili postani naš sponzor putem Patreona-a.

U 26. epizodi podcasta Biznis Priče gošća Vladimira Stankovića je Marija Desivojević Cvetković. ⏰ Uštedi 20€ za kurs SVE TAJNE INSTAGRAM MARKETINGA 2.0 uz kupon BIZNISPRICE https://bit.ly/2Zzr3e7 ✅ BIOGRAFIJA: Diplomirala je na Matematičkom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Master tezu odbranila je 2009. godine na Fakultetu za ekonomiju, finansije i administraciju. U Delti od 2008. godine, na mestu direktora divizije za proizvodnju hrane, a od marta 2012. kao potpredsednik kompanije. Zadužena za razvoj i strategiju poslovanja, kao i sektore informacionih tehnologija i korporativnih komunikacija. Prethodno radila kao izvršni direktor kompanije Spinnaker New Technologies (ComTrade Group); zatim kao generalni direktor kompanije Verano Invest.Član je Upravnog odbora Addiko banke, Upravnog odbora Srpske asocijacije menadzera, član poslovnog kluba “Privrednik” i predsednik Srpske triatlonske unije. ✅ Partner podcasta: Mokrogorska škola menadžmenta UPIS ZA MEMBA 2.0 JE U TOKU: memba.msm.edu.rs

Aleksandar Vratonjić Gligorijević je direktor marketinga kompanije TeleGroup, u kojoj transformiše poslovni pristup integracije sistema u eri digitalne ekonomije. Započeo je svoju karijeru kao stažista u IBM-u, dok je diplomirao IT menadžment na Fakultetu za matematiku i računarstvo Univerziteta Heriot-Watt u Edinburgu, Škotska. Po povratku u Srbiju, nastavio je put u lokalnoj IT industriji, koja mu je pružila bogato iskustvo u prodaji IT usluga i rešenja. Aleksandar aktivno učestvuje u razvoju regionalne IT industrije i ekosistema za pokretanje tehnologije na Balkanu kroz organizacije kao što su Inicijativa Digitalna Srbija, BitAlliance i druge. Osim toga, Aleksandar ima iskustva kao osnivač u dva startapa u industriji zabave (video igre i interaktivne igre) pre nego što se posvetio TeleGroupu u punom kapacitetu. Aleksandar poseduje crni pojas drugog stepena u aikidou, svira klavir i gitaru i ponosan je otac. Uz muziku mu najbolje prolazi vreme i uvek joj se okreće kada se oseća kreativno i kada mu je potrebna inspiracija. Pitanja koja ste izglasali tokom sedmicu su: Da li je i na koji način ovaj period tokom pandemije uticao na promene u marketingu?Imate li zivotni moto kojim se vodite kroz karijeru?Koja knjiga je najviše uticala na vaš poslovni razvoj i zašto?U kojoj muzici pronalazite najveću inspiraciju?Koja oblast marketinga Vam je najinteresantnija, a koja najzahtevnija? Hvala Talks and Folks, Epson Srbija, Nova Iskra i Assert International na podršci u realizaciji ovog podcasta!

prof. mr Janko Ljumović, rođen 24.12.1971. godine u Nikšiću. Diplomirao i magistrirao pozorišnu i radio produkciju na Fakultetu dramskih umjetnosti u Beogradu. Vanredni je profesor na Fakultetu dramskih umjetnosti na Cetinju. Nastavnički angažman imao je i na Fakultetu likovnih umjetnosti i Fakultetu političkih nauka Univerziteta Crne Gore. Od 2016. godine ministar kulture u Vladi Crne Gore. Bio je direktor Crnogorskog narodnog pozorišta od 2008. do 2015. godine.  http://www.instagram.com/papir_podcast

Dr Deniel Pešić, specijalista sportske medicine stalno zaposlen u Vojnomedicinskoj akademiji kao načelnik medicine sporta, u Beogradu. Završio je Fakultet medicinskih nauka u Beogradu, Sanitetsku oficirsku školu i specijalizaciju Medicine sporta. Trenutno je na doktoratu iz Ekperimentalne i primenjene fiziologije u medicini sporta na Fakultetu medicinskih nauka u Kragujevcu. Pričali smo o suplementaciji, kada je potrebno da jedemo kako bismo bili u top formi i uvek odmorni, zašto je važno da znamo šta svaki suplement radi u našem organizmu. Da li postoji najbolja dijeta ili je ipak nešto drugo mnogo važnije? Saznaćete sve u ovom sjajnom razgovoru! Naš prvi podcast: https://youtu.be/inmzeIMRLHg

U 17. epizodi podcasta Biznis Priče gost Vladimira Stankovića je Ivan Minić. Ivan se već 21 godinu klacka između marketinga i tehnologije, pokušavajući da pronađe nove načine kako ove dve oblasti mogu da se iskoriste u razvoju poslovanja malih preduzeća. Osnovao je Burek.com, MojaPijaca.rs, MojaFirma.rs, predaje na Fakultetu za medije i komunikacije, i već 10ak godina veoma često piše i priča o marketingu, preduzetništvu, tehnologiji i svemu što ih povezuje. Danas se primarno bavi konsaltingom u oblasti razvoja poslovanja i marketinga, a pokrenuo je i nekoliko malih biznisa – agenciju za digitalni marketing i produkciju TurnKey, agenciju za prevođenje AlfaPrevod, servis za naručivanje namirnica i domaćih proizvoda MojaPijaca, premium burger bar Burgos.rs Autor podcasta: Vladimir Stanković Vladsdigital https://www.instagram.com/vladsdigital/ POSTANI ČLAN BIZNIS KLUBA: https://bit.ly/2USgLDk Zaprati Biznis Priče:https://www.youtube.com/channel/UCEASCzL4XbzCFu8JhryzkNg?sub_confirmation=1 Svake nedelje nova epizoda Ivanov Instagram: https://www.instagram.com/burek85/ Kurs "Sve tajne instagram marketinga" https://bit.ly/2Zab6aK 10% popusta uz kupon BIZNISPRICE SLUŠAJ Biznis Priče na: iTunes: https://apple.co/2UKZrNt Google Podcasts: https://bit.ly/334ix5N Spotify: https://spoti.fi/3pS7y95

Tema najnovijeg Mosta Radija Slobodna Evropa bila je odnos zvanične Hrvatske prema Bosni i Hercegovini. Sagovorrnici su bili Davor Gjenero, politički analitičar iz Hrvatske, i Vedran Džihić, predavač na Fakultetu političkih nauka Univetziteta u Beču.

U 113. epizodi Pojačalo podkasta gošća Ivana Minića je Dana Džamić, konsultant za autizam i probleme u komunikaciji i predavač na Fakultetu za medije i komunikacije. U ovom krajnje atipičnom izdanju podkasta sagovornica će nas uvesti u svet autizma i pokušati da nam dočara kako izgleda život osoba na spektru i sa kakvim se poteškoćama oni suočavaju na dnevnom nivou. U nastavku će govoriti kako se zainteresovala za primenjenu biheviornalnu analizu, završila master na Univerzitetu u Kentu i obrela se na polju autizma i problema sa komunikacijom kod najmlađe populacije. Koje sve kategorije ljudi na spektru postoje, kada tražište rada prepoznaje njihove vrline, kakvi poslovi se mogu naći za njih, te kako prilagoditi radno mesto takvim osobama bez ikakvih dodatnih izdataka po kompaniju čućete u drugom delu ove poučne epizode. Dana će nam za kraj reći kako mi kao pojedinici se možemo edukovati, kojih knjiga se vredi latiti i pročitati u tom procesu, kako bismo naposletku što bolje razumeli osobe koje pate od ovog poremećaja. Teme u podkastu: - Uvod u autizam - Kako izgleda svet ljudi na spektru - Kad porastem biću... - Po čemu se razlikuju inostrane studije - Kategorije ljudi na spektru - Kad tržište rada počinje da prepoznaje vrline autističnih - Kako prilagoditi radno mesto osobi na spektru - Štivo za edukaciju - Kako bi država i društvo trebalo daju svoj doprinos - Danini planovi za naredni period Podržite nas na BuyMeACoffee: https://bit.ly/3uSBmoa Pročitajte transkript ove epizode: https://bit.ly/3bxrad9 Posetite naš sajt i prijavite se na našu mailing listu: http://bit.ly/2LUKSBG Prijavite se na naš YouTube kanal: http://bit.ly/2Rgnu7o Pratite Pojačalo na društvenim mrežama: Facebook: http://bit.ly/2FfwqCR Twitter: http://bit.ly/2CVZoGr Instagram: http://bit.ly/2RzGHjN

Podržite me na Patreonu: https://www.patreon.com/agelast Jednokratne donacije kanalu: https://www.paypal.me/agelastpodcast Kripto donacije: BTC: 1BdrToPVPRbMtzPkdX8z3wviTHZZyzqD7w ETH: 0xe189975f215102DD2e2442B060D00b524a608167 FB: https://www.facebook.com/galebnikacevic Instagram: https://www.instagram.com/agelast_/ Twitter: https://twitter.com/GalebNikacevic Wolt kućna dostava: https://wolt.com/en/discovery (iskoristite kod AGELAST prilikom prve porudžbine i ostvarite 3x200rsd popusta na kućnu dostavu) Hooloovoo: 1. Sajt: https://hooloovoo.rs/ 2. Instagram: https://www.instagram.com/hooloovoo.rs/ 3. Facebook: https://www.facebook.com/hooloovosoftware Sheriff Woodworking Shop: https://www.instagram.com/sheriff_woodworkshop/ Gost je prof. dr Milan Vukomanović. Doktorirao je u SAD 1993. godine, a do 1995. predavao je na Univerzitetu u Pitsburgu. Bio je i gostujući profesor tog Univerziteta u programu “Semester at Sea” (2002), kao i predavač po pozivu na Univerzitetu u Trondhajmu, Norveška (NTNU). Danas je redovni profesor na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu (Odeljenje za sociologiju), a povremeno je predavao i na Filološkom fakultetu i Fakultetu političkih nauka. Suosnivač je Centra za istraživanja religije i član međunarodne akademske razmene u oblasti religija Balkana, koju koordinira Univerzitet u Oslu, kao i međunarodnog foruma „Islam in South East Europe Forum”.Objavio je oko 300 naučnih i stručnih radova na srpskom i engleskom jeziku. Oblast njegovog naučnog interesovanja kreće se od sociologije religije i međureligijskog dijaloga do studija ranog hrišćanstva i islama.Od ranog hrišćanstva, hrišćanskog pluralizma, preko Kumranskih spisa, biblioteke Nag Hamadi, pa sve do spisa Spetuaginta i brojnih pitanja autorstva hiljada i hiljada autentičnih rukopisa, bavili smo se u ovoj epizodi problemima i istorijsko-književnim i sociološkim razumevanjem spisa koji je ključno uticao na razvoj celokupne judeohrišćanske tradicije u kojoj živimo i danas. Od sada, Agelast podcast se nalazi na novom hosting serveru, Sounder.fm: Producent: Sandra Planojević Hasci-Jare Audio: Marko Ignjatović PR & Organizacija: Sandra Planojević Hasci-Jare Instagram: Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/ Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_7/ Marko Ignjatović: nema instagram.

Spremaš se za javni nastup a ne znaš odakle da počneš? Slobodan Roksandić u ovoj podkast epizodi govori baš o tome - Kako se spremiti za javni nastup. Dikcija i logika govora. Slobodanov kurs sa 10% popusta: http://mainpoint.edu.rs/ Prijatelj emisije: ICT Hub https://www.icthub.rs/ ____________ Autori:

Nova epizoda donosi razgovor sa Milošem Perovićem, COO andHead of Cleaning Room Division u kompaniji Termovent. Miloš Perović,član UO Srpske Asocijacije Menadžera je operativni direktor i suvlasnikkompanije Termovent. Diplomirao je na Mašinskom Fakultetu, Univerziteta uBeogradu. Pored operativnog vođenja kompanije, Miloš je odgovoran i zapozicioniranje Termoventa na inostranim tržištima, na kojima kompanija veomauspešno posluje, a potvrda kvaliteta su i reference poput kompanija Pfizer,Zoetis, Novartis, Hotel Hilton, Hotel Marriott. Srpska Asocijacija Menadžera gaje 2015. godine proglasila za najboljeg mladog menadžera. DomaćinEKOF&SAM podkasta je Jelena Bulatović, izvršni direktor Srpske asocijacijemenadžera.

Današnja heroina je Hristina Cvetičanin Knežević. Doktorantkinja na Fakultetu političkih nauka, naučnica koja istražuje temu sajber nasilja prema ženama.Članica grupe Novinarke protiv nasilja prema ženama.I feministkinja koja naglašava važnost brige o telu kroz svoj projekat "Feminizam iz teretane". Uživajte u nauci i solidarnosti.

Kako će izgledati srpsko-američki odnosi tokom Bajdenovog mandata? Ko su ključne ličnosti koje donose odluke o Srbiji u Bajdenovoj amdinistraciji? Kakav će biti njegov odnos prema Kini i Rusiji i kako će se to odraziti na nas? Koji je značaj lobiranja, konsultantskih agencija i srpske dijaspore? Koji su neiskorišćeni potencijali u srpsko-američkim odnosima? Gost: Milan Krstić, asistent na Fakultetu političkih nauka. Autor i voditelj: Miloš Nikolić, glavni i odgovorni urednik Talasa ZAPRATITE YOUTUBE KANAL TALASA https://bit.ly/3bVGjT9​​ Emisija "Talasna dužina" dostupna je i na audio kanalima Talasa u vidu podkasta na SOUNDCLOUD: https://soundcloud.com/user-268265886​ MIXCLOUD: https://www.mixcloud.com/TalasRS/​ APPLE PODCASTS: http://apple.co/36pLkCe​ GOOGLE PODCASTS: https://bit.ly/2TcgNme​​ DEEZER: http://bit.ly/37yS5Ua​ Pratite i naše naloge na društvenim mrežama: Facebook https://www.facebook.com/talas.rs/​​ Twitter https://twitter.com/Talas_rs​​ Instagram https://www.instagram.com/talasrs/​​ www.talas.rs

Pešić dr Deniel, specijalista sportske medicine stalno zaposlen u Vojnomedicinskoj akademiji kao načelnik medicine sporta, u Beogradu. Završio je Fakultet medicinskih nauka u Beogradu, Sanitetsku oficirsku školu i specijalizaciju Medicine sporta. Trenutno je na doktoratu iz Ekperimentalne i primenjene fiziologije u medicini sporta na Fakultetu medicinskih nauka u Kragujevcu. Predsednik je lekarske komisije u Džudo Savezu Srbije i lekar Olimpijskog komiteta Srbije, takođe lekar u Skijaškom Savezu Srbije i član medicinske komisije za Beogradski maraton. Saradnja sa Košarkaškim savezom, i ženskom košarkaškom reprezentacijom, u godini osvajanja titule prvaka Evrope 2015, kao i osvajanje bronzane medalje na Olimpijadi “Rio de Janeiro 2016”. Konsultant je i u Veslačkom savezu Srbije. Lekar je naše najbolje skijašice svih vremena u alpskim disciplinama (Nevena Ignjatović), takođe stručni konsultatnt Biatlon saveza Srbije. Radio je kao stručni konsultant jednog od najboljih svetskih odbojkaških klubova Volero-Zurich iz Švajcarske u toku Lige šampiona u sezoni 2015/16. Lekar u Rukometnom savezu, ženska rukometna reprezentacija, sezona 2012-2014. Briga o najmlađim selekcijama FSS na kampovima, karate turnirima, atletskim mitinzima, veslanju, rvanju, i drugim sportskim događajima. Saradnja sa atletskim klubom Crvena Zvezda i razvoj omladinske škole sportista iz kluba (značajan rezultat je postignut sa Jasmin Halili, skok u vis, 5.poz u Evropi). Kao lekar u VMA i CISM (veće za međunarodni vojni sport), sarađivao je sa sportistima na velikom broju sportskih manifestacija u zemlji (Svetska i Evropska prvenstva), kao i u inostranstvu (Brazil-vojna letnja oplimpijada, Koreja-vojna letnja olimpijada, Italija-zimska vojna olimpijada, Kina-letnja vojna olimpijada). Takođe, bio je šef misije na vojnoj olimpijadi u Wuhanu 2019(Kina), pri CISM, RS. Pored svojih funkcija i saradnje sa savezima kao lekar, nastupa i dalje za Vojnu skijašku reprezentaciju Srbije kao takmičar u alpskim disciplinima SL i GS, osvajač je bronzane medalje na vojnoj olimpijadi u Aosta (2010), ITA. Bavi se naučno-istraživačkim radom iz oblasti fiziologije napora, objavljuje naučne radove, koautor je prvog Udžbenika iz Medicine Sporta (2017) u Srbiji. Od 2020g je u član međunarodnih medicinskih projekata Segova-biotechnology i Sempre. Predavač je na internacionalnim i nacionalnim skupovima i kongresima. Dobitnik je i nagrade za kapitena sportske ekipe godine i spomen medalje za dostignuća u sportu. Postani član Patreon zajednice i podrži projekat vredan pažnje! Plus, dobijaš fenomenalne benefite: - Pristup podcast epizodama čim se snime - 50% popusta na kurseve i knjige - Q&A live sa gostom | Mogućnost da lično postaviš pitanje mojim sagovornicima - Specijalno iznenađenje Član patreona nije samo podrška, već deo priče koju svi zajedno pričamo! Okruži se i poveži sa ljudima koji razmišljaju i rade isto kao i ti!

Zbog korona virusa svet se promenio preko noći, a eksperti kažu da je ovo „retka prilika” da se redefiniše obrazovanje. Od marta su testirane različite varijante učenja na daljinu. Takvo učenje nije novi koncept, naprotiv. Postojalo je još između dva svetska rata, kada su nastale „dopisne škole”. Ovakav tip nastave je osmišljen u Velikoj Britaniji i predstavljao je jedini način da siromašna i deca iz udaljenih gradova i sela dobiju moderno obrazovanje. „Dopisni đaci” bili su i mnogi učitelji i nastavnici koji nikad nisu kročili u „pravu” školu. I danas, u 21. veku opet smo dobili priliku da redefinišemo obrazovanje. Jedno od najvažnijih pitanja je kako to učiniti, a da bude korisno i pogodno onima na koje direktno utiče – mladima. No, oni baš i nemaju mnogo mogućnosti da izraze svoje mišljenje o obrazovanju i da učestvuju u njegovoj reformi. O online obrazovanju, obrazovnom sistemu u Srbiji i poziciji mladih u njemu razgovarali smo u novoj epizodi Salona sa Urošem Krčadincem, profesorom na Fakultetu za medije i komunikacije i Vojislavom Klačarem, docentom na Fakultetu savremenih umetnosti. Novinarka: Marina Zec Produkcija: Marija Todorović Kamera i montaža: Milena Arsenić Ilustracije: Olga Đelošević Zvuk: Marko Đukić, Digimedia Prostor: Kvaka 22 Podržite Oblakoder na Patreonu: https://www.patreon.com/join/oblakoder Oblakoder: https://www.oblakoder.org.rs/ Facebook: https://www.facebook.com/oblakoderbg Instagram: https://www.instagram.com/oblakodermagazin/ Mixcloud: https://www.mixcloud.com/Oblakoder/ YouTube: https://www.youtube.com/channel/UCn_cXFYBA0LIIVdlnpKdtDg

Interesuje vas otvaranje firme u Beogradu? Onda je Otvaranje firme.com pravo mesto za vas! Kliknite na https://otvaranjefirme.com/​ i ostvarite specijalne popuste pozivom na podcast Priče iz dijaspore! Moja današnja gošća na podcastu je Nevena Radosavljević, doktorantkinja na Ludwig Maximilian Univerzitetu u Minhenu koja se bavi pitanjima procesa pomirenja. Sa Nevenom razgovaramo o njenom detinjstvu provedenom u Leposaviću na Kosovu, osnovnim studijama na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, početku interesovanja za pitanja pomirenja, kao i odlasku na master studije mira u Hamburg. U drugom delu razgovora se fokusiramo na Nevenine doktorske studije, ulogu nevladinih organizacija u procesu pomirenja (tema Nevenine doktorske teze) i za sam kraj na pitanje procesa pomirenja na Kosovu gde je Nevena rođena i odrasla. Uživajte! Nevenu možete kontaktirati putem LinkedIn-a. YouTube kanal Priče iz dijaspore Patreon donacije

Današnji gost je digitalni umetnik, kreator različitih mapa, doktor nauka i predavač na Fakultetu za medije i komunikacije. U ovoj epizodi saznaćete šta on to sve radi, i kako hakuje turizam ali i život. On je naš novi heroj mladosti - Uroš Krčadinac.

Veliko nam je zadovoljstvo da predstavimo drugog gosta, a to je Marija Desivojević Cvetković, Viši potpredsednik, Strategija i razvoj, Delta Holding. Marija Desivojević Cvetković je član UO Srpske asocijacije menadžera, diplomirala je na Matematičkom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Master tezu odbranila je 2009. godine na Fakultetu za ekonomiju, finansije i administraciju. U Delti od 2008. godine, na mestu direktora divizije za proizvodnju hrane, a od marta 2012. kao potpredsednik kompanije. Zadužena za razvoj i strategiju poslovanja, kao i sektore informacionih tehnologija i korporativnih komunikacija. Podkast se realizuje u okviru projekta „Odliv mozgova iz Srbije – Postupi odgovorno sada za budućnost Srbije“, koji Srpska asocijacija menadžera (SAM) sprovodi uz podršku Vlade Švajcarske. Projekat je pokrenut sa ciljem podizanja svesti javnosti o odlivu mozgova iz Srbije, kao i kreiranja dijaloga na temu pozitivnih aspekata cirkularnih migracija. Poseban zadatak projekta je da ukaže na mogućnosti i prilike za profesionalnih i lični razvoj mladih u Srbiji kroz promociju kompanijskih programa za razvoj talenata, stručnih praksi i stipendiranja, programa za privlačenje kadrova i stručnjaka iz dijaspore, kao i uspostavljanju dijaloga sa državnim institucijama na temu cirkularnih migracija.

Ivan Radenković je trkač, triatlonac i osnivač Belgrade Running Cluba, najvećeg kluba za rekreativno trčanje u zemlji. Tvorac je programa Škola trčanja kroz koji je prošlo preko 2500 ljudi. Trener sa holističkim pristupom i edukator mladim trenerima rekreativnog trčanja. Diplomirao je na Fakultetu za sport i fizičko vaspitanje na smeru za kondicionog trenera.   Belgrade Running Club - https://belgraderunningclub.com/ Škola trčanja - program - http://skolatrcanja.com/ Postani član Patreon zajednice i podrži projekat vredan pažnje! Plus, dobijaš fenomenalne benefite: - Pristup podcast epizodama čim se snime - 50% popusta na kurseve i knjige - Q&A live sa gostom | Mogućnost da lično postaviš pitanje mojim sagovornicima - Specijalno iznenađenje Član patreona nije samo podrška, već deo priče koju svi zajedno pričamo! Okruži se i poveži sa ljudima koji razmišljaju i rade isto kao i ti!

Gost u podcastu je Vladimir Ilić, doktor nauka iz oblasti fiziologije, specijalista sportske medicine i profesor na Fakultetu sporta i fizičkog vaspitanja kao i na Medicinskom fakultetu u Beogradu koji sa više od 15 godina iskustva na polju medicine, humane lokomocije i metaboličke transformacije pomaže ljudima kroz svoj centar i individualne saradnje. Autor brojnih naučnih radova od kojih su mnogi objavljeni u najprestižnijim svetskim časopisima kao sto su: Nature Medicine i Clinical Nutrition. Postani član Patreon zajednice i podrži projekat vredan pažnje! Plus, dobijaš fenomenalne benefite: - Pristup podcast epizodama čim se snime - 50% popusta na kurseve i knjige - Q&A live sa gostom | Mogućnost da lično postaviš pitanje mojim sagovornicima - Specijalno iznenađenje Član patreona nije samo podrška, već deo priče koju svi zajedno pričamo! Okruži se i poveži sa ljudima koji razmišljaju i rade isto kao i ti!

Savremena kultura nas uči da mislimo pozitivno i tako privlačimo pozitivne stvari u svoj život. ‘'Dovoljno'' je samo da prihvatimo mantru da je svaki dan novi početak, budemo zahvalni, nabacimo osmeh i pozitivne misli i sreća je tu. Pitanje koje se nameće je – da li je zaista tako i šta je sa negativnim osećanjima? O emocionalnom zdravlju, ljubavi prema sebi i prihvatanju pozitivnih i negativnih delova svoje ličnosti, “Na kafi sa psihologom” govorili su Prof. dr Jelena Sladojević Matić, analitička psihoterapeutkinja, profesorka na Fakultetu za medije i komunikacije, Jana Oršolić, dizajnerka i edukatorka, autorka projekta "Samo nežno prema sebi" i Dragan Ilić, psiholog i novinar. Svi imamo pravo na negativne emocije, a to što smo ponekad tužni, uplašeni ili neraspoloženi ne čini nas emocionalno nestabilnim osobama. Ukoliko ovakvo stanje potraje, važno je da podelimo svoja osećanja sa bliskim osobama, a ukoliko to ne dovede do boljitka, preporuka je da potražimo stručnu pomoć. Hemofarm fondacija, Institut za psihologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu i Art komuna Dorćol Platz pokrenuli su projekat “Na kafi sa psihologom” kako bi javnosti ukazali da se o mentalnom zdravlju mora brinuti jednako kao i o fizičkom i da za “probleme” postoje rešenja ukoliko se na vreme potraži pomoć stručnjaka.

Šta se očekuje od pregovora o minimalcu, zašto socijalna nejednakost i dalje raste i zbog čega građani ne veruju sindikatima? Predsednik Ujedinjenih granskih sindikata Srbije i profesor na Fakultetu političkih nauka Zoran Stojiljković odgovarao je na pitanja čitalaca Danasa na Fejsbuku.

Igor Graic je iskusan poslovni razvoj sa demonstriranom istorijom rada u industriji računarskih igara i startappa, takođe asistent na Fakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu gde predaje iz oblasti strateškog menadžmenta, e-poslovanja i novih tehnologija. Igor je idejni tvorac i vlasnik web aplikacije u regionu sa najvećim brojem psihoterapeuta https://podrskapsihoterapeuta.com/ i član ekspertskog tima u kabinetu Ministarstva za inovacije i tehnološki razvoj sa zadatkom da proceni inovativnu zajednicu u borbi protiv COVID-19. Od maja 2019. godine on je i regionalni partner i ambasador na takmičenju Seedstars World koje je prisutno u 85 zemalja širom sveta i ima bazu od preko 2000 investitora. Odgovorili smo na 5 pitanja koja ste postavljali tokom sedmice: Koliko investitori prate prolazak startapa kroz razne programe akceleracije i mentorstva i da li smatrate da je to (manje) bitan faktor za investiranje?Koliko su takmičenja ovog tipa bitna za startup? Da li moraš biti pobednik ili svi učesnici mogu dobiti neku vrednost samim učešćem?Pitanje za Bogdana: Koje tri stvari biste posebno istakli sa Seedstars takmicenja?Na osnovu vašeg iskustva, na šta još posebno sudije obraćaju pažnju pri odabiru startupa (naravno pored njihovih inovativnih rešenja), šta biste još istakli?Koje je vaše mišljenje, koja bi niša u tech industriji mogla da ima najveći impact sada tokom i/ili nakon korone? Više o takmičenju možete pročitati ovde: Seedstars World je najveće svetska startup takmičenje na tržištima u razvoju. Poslednjih šest godina Seedstars predstavnici putuju na 9-mesečnu svetsku turneju u potrazi za najboljim startupima u ranoj fazi u 65+ zemalja, organizujući 100+ događaja. Bira se jedan pobednik koji će predstavljati svaku posećenu zemlju koji je pozvan da prisustvuje jednom od 5 regionalnih samita, koji će ujediniti lokalne pobednike iz svake regije da se umreže sa regionalnim investitorima, mentorima i korporacijama. Lokalnim pobednicima se takođe pruža šansa da predstavljaju svoje zemlje na Seedstars Samitu, finalnom takmičenju koje se događa u Švajcarskoj, gde se startapovi takmiče za 500.000 dolara investicije. Samit Seedstars-a je vodeća manifestacija Seedstars-a, ispunjena sesijama, panel diskusijama, specijalizovanim radionicama i najboljim stručnjacima sa tržišta u razvoju. Više informacija o takmičenju potražite ovde https://www.seedstarsworld.com/

Podržite me na Patreonu: www.patreon.com/agelast Jednokratne donacije kanalu: www.paypal.me/agelastpodcast FB: www.facebook.com/galebnikacevic Instagram: www.instagram.com/agelast_/ Twitter: twitter.com/GalebNikacevic Wolt kućna dostava: wolt.com/en/discovery (iskoristite kod AGELAST prilikom prve porudžbine i ostvarite 400rsd popusta na kućnu dostavu) Porfesor Đorđe Pavićević je redovni profesor na Fakultetu političkih nauke gde, između ostalog, predaje Savremenu političku teoriju. Sa njime smo razgovarali o razvoju savremene demokratije i savremenih demokratskih procesa, kako u svetu, tako i kod nas. I kako se demokratija "ispaznila" od naroda kroz predstavničku demokratiju i razvila ideološki spekar u kojem živimo danas. Kako se stvarao i razvijao populizam od političkog stila do ideologije i kako je upliv levog i desnog populizma stvorila konfuziju koju živimo danas, kako u svetu, tako i kod nas kroz proteste koji uzdrmavaju našu zemlju poslednjih dana. "Disciplinovanje demokratije", objavila je kuća Fabrika knjiga, a možete je poručiti na ovom linku: https://www.fabrikaknjiga.co.rs/disciplinovanje-demokratije-klasicne-kritike-i-moderna-sporenja/ Producent: Sandra Planojević Hasci-Jare Audio: Marko Ignjatović PR & Organizacija: Sandra Planojević Hasci-Jare Instagram: Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/ Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run/ Marko Ignjatović: https://www.instagram.com/stray_dogg_bg/ Miloš Korać nema instagram.

Ikonopisac Srđan Radojković rođen je 1951. godine u Pančevu. Diplomirao je najpre na Pravnom fakultetu, a zatim i na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu, gde je stekao i zvanje magistra. Rukopoložen je za đakona Pravoslavne crkve 1995. godine. Za naš program govorio je o procesu stvaranja ikone i ikonopisanju kao dubokom duhovnom činu.

Kako su se pojedine države snašle u vremenu korona-krize? Je li EU ponovno pokazala nedovoljnu funkcionalnost? Svjedočimo li povratku uloge države? Kako će se kriza odraziti na odnose velikih sila? Je li migrantska kriza središnje pitanje europske budućnosti, sigurnosti i identiteta? Hoće li doći do Jalte 2? O ovim i drugim pitanjima u devetnaestoj epizodi podcasta Geopolitički objektiv razgovarali smo s dr. sc. Jadrankom Polovićom, profesoricom na Fakultetu međunarodnih odnosa i diplomacije na Libertas Međunarodnom sveučilištu u Zagrebu.

Igor Štiks je bosanskohercegovački i hrvatski pisac i politički filozof, profesor i saradnik Univerziteta u Edinburghu, kao i profesor na Fakultetu za medije i komunikacije u Beogradu. Napisao je četiri romana, od kojih je "Elijahova stolica" (2006.) preveden na 15 jezika, i nagrađen brojnim književnim nagradama, kao i nagrada BITEF-a 2011. godine za najbolju predstavu (čija je adaptacija rađena po romanu). Doktorirao je u Čikagu i Parizu, a sada je objavio i svoj 4. roman pod nazivom "W", svojevrstan politički triler. O novom romanu, savremenoj politici kod nas i u svetu, pandemiji koja nas je zahvatila, ali i o istorijskom revizionizmu na prostoru bivše Jugoslavije razgovarali smo u ovom podkastu. Wolt kućna dostava: https://wolt.com/en/discovery (iskoristite kod AGELAST i ostvarite 400rsd popusta na kućnu dostavu) Roman "W" možete poručiti online: https://kontrastizdavastvo.rs/proizvod/w/

Moj gost u podcastu je Filip Manja. Diplomirao je kineski jezik i književnost na Filološkom fakultetu u Beogradu. Nakon studija provodi 8 meseci u Pekingu kao lični učenik majstora Duan Zhilianga, a potom završava 5-godišnje studije na Fakultetu za kinesku tradicionalnu medicinu u Tjenđinu, Kina. Danas baziran u Beogradu gde vodi svoju praksu. U misiji širenja znanja iz kineske medicine vodi blog kineskamedicina.com i redovno drži predavanja i seminare, u zemlji i regionu. Instagram: @filipmanja_tcm Sajt: www.kineskamedicina.com

Iz Teksasa nam se javlja Ivan Minić sa kojim smo razgovarali o njegovom dugogodišnjem radu i prisutnosti na tzv. sceni, kako kod nas, tako i u svetu. On svoju karijeru započinje još 2001. godine, a ove godine njegov Burek forum je proslavio punoletstvo. Međutim, Ivan je i predavač na Fakultetu za medije i komunikacije, autor i voditelj podcast-a Pojačalo, i zapravo još mnogo toga, a što imate prilike da čujete u ovoj epizodi podcast-a. Podcast Mladost se bavi mentalnim zdravljem i emocionalnom dobrobiti mladih, pitanjema nasilja, odnosno nenasilja, opresivnim strukturama poput rasizma, seksizma i ekstremizma, kao i pokušajima njihove prevencije. Podcast treba da ohrabri i osnaži mlade da u svakoj prilici ispolje svoje potencijale, i tako postanu heroine i heroji svojih života i svojih zajednica. Voditeljke podcast-a su Jana Šarić i Tamara Urošević.

Povodom jučerašnje liturgije Srpske pravoslavne crkve u Podgorici, nakon čega je priveden mitropoliti Amfilohije zbog kršenja zakona u vreme pandemije. Kako na odluku Vlade Srbije da se dnevne pres konferencije Kriznog štaba za borbu protiv korona virusa održavaju bez prisustva novinara gleda profesorka na Fakultetu političkih nauka Snježana Milivojević. Centralna izborna komisija Bosne i Hercegovine pokrenula je inicijativu za dopunu Izbornog zakona BiH. Kako se Siniša Trifunović, fotograf iz Sombora, dosetio se da ovekoveči vanredno stanje u Srbiji, praveći porodične portrete bez kršenja pravila o fizičkoj distanci.

Izdvajamo: Kako na odluku Vlade Srbije da se dnevne pres konferencije Kriznog štaba za borbu protiv korona virusa održavaju bez prisustva novinara gleda profesorka na Fakultetu političkih nauka Snježana Milivojević. Kako se Siniša Trifunović, fotograf iz Sombora, dosetio se da ovekoveči vanredno stanje u Srbiji, praveći porodične portrete bez kršenja pravila o fizičkoj distanci.

Davor Škrlec je profesor na Fakultetu elektrotehnike i računarstva u Zagrebu, sa dugim stažem bavljenjem temama zaštite okoliša i održivog razvoja. Osim na FER-u, radio je kao pomoćnik ministra Očuvanja okoliša i energetike, te je sve do nedavno bio zastupnik u Europskom Parlamentu, gdje se bavio temama ekologije i održivog razvoja, te zaštite ljudskih prava. Sa Davorom smo pričali o tome kako je razvio interes za ove teme, početcima njegove karijere, te kako funkcioniraju politička tijela uključujući EU Parlament. Uskoro ćemo objaviti popis tema. PREPORUKE ZA LAKŠE I UGODNIJE SLUŠANJE PODCASTA Tri načina kako slušati podcast Kako slušati podcast u autu koji nema Mp3 player Top lista najslušanijih epizoda  

U još jednoj posebnoj epizodi Malih Pobeda pričam sa Ivanom Minićem oko važnosti pronalaska sopstvene "priče" za svaki biznis, gde se kriju i šta vam je potrebno da je pronađete. Ivan Minić je domaćin i voditelj Pojačalo.rs podcasta a za sebe kaže ovo: "Imam 33 godine i već 18 se klackam između marketinga i tehnologije, pokušavajući da pronađem nove načine kako ove dve oblasti mogu da se iskoriste u razvoju poslovanja malih preduzeća. Osnovao sam Burek.com, MojaPijaca.rs, MojaFirma.rs, predajem na Fakultetu za medije i komunikacije, i već 10ak godina veoma često pišem i pričam o marketingu, preduzetništvu, tehnologiji i svemu što ih povezuje." Poslušajte Pojačalo podcast: https://pojacalo.rs/

Branislav Jovanović je uradio puno toga za svojih samo 28 godina. Završio je Ekonomski fakultet na čuvenom Univerzitetu "Lomonosov" u Moskvi, zatim Studije za ekonomiju i inženjerski menadžment u Novom Sadu, a master na Fakultetu političkih nauka u Beogradu. Pobednik je trećeg konkursa "Youth Heroes" u oblasti preduzetništva i kreativnih industrija koje organizuju EXIT fondacija i NIS, a sve to jer je nakon povratka u Srbiji sa svojom porodicom pokrenuo firmu But&co, koja se bavi proizvodnjom premijum suhomesnatih proizvoda. Nakon povratka u Srbiju, Branislav je pokušavao da se zaposli, ali to nije urodilo plodom, jer je uglavnom dobijao odgovor da je previše kvalifikovan za potrebna radna mesta. Obzirom da je njegova porodica godinama proizvodila za lične potrebe suhomesnate proizvode, koje su svi gosti njihovog domaćinstva hvalili, zajedno sa svojim bratom, koji je takođe završio "Lomonosov", i roditeljima, odlučuje da u februaru 2016. godine pokrenu svoju proizvodnju sremskog kulena, šunke i kobasica, ali sa zaštićenim geografskim poreklom, ali bez ijednog štetnog hemijskog sastojka. Zašto je odlučio da se vrati nazad u Srbiju i svoj rodni Laćarak, zašto je važno da svako od nas da svoj maksmum i doprinos u razvoj našeg društva, kakva je "Aj ti" raspodela posla i njihovoj porodičnoj firmi, kako napraviti proizvod sa zaštićenim geografskim poreklom, i još mnogo toga od jednog zaista mladog heroja, kakvih se nadamo da će naša zemlja imati sve više u budućnosti. Ukoliko i vi želite da se prijavite, ili znate nekoga ko odgovara ovom profilu, EXIT fondacija i NIS su objavili četvrti konkurs "Youth Heroes" - nacionalno priznanje za mlade heroje Srbije iz ukupno četiri oblasti: obrazovanja i nauke, preduzetništva i kreativnih industrija, društvenog aktivizma i kulture i umetnosti. Konkurs traje do 20. avgusta, a prijavni formular možete naći na: http://www.youth-heroes.org/

Razgovor na temu zavisnosti od interneta i elektronskih uređaja - o tome kako ograničiti deci prekomernu upotrebu savremenih tehnologija, govorila je Slavica Đukić Dejanović, ministarka bez portfelja zadužena za demografiju i populacionu politiku, Dobrinka Kuzmanović, psiholog, docent na Fakultetu za medije i komunikacije, Milan Inić Yasserstain, content creator i jedan od najpoznatijih Jutjubera sa ovih prostora, kao i Dragan Ilić, psiholog i novinar. Nezaustavljivi razvoj savremenih tehnologija sve češće dovodi do preterane upotrebe pametnih telefona, društvenih mreža, ali i igranja video igara. U eri digitalnih tehnologija sve je više mladih koji na globalnoj mreži provode sate i sate, zapostavljajući realan život. Imajući u vidu da su procene Svetske zdravstvene organizacije da će u narednih 5 – 10 godina upravo ova vrsta zavisnosti biti najzastupljenija, na „Kafi sa psihologom” razgovarali smo o načinima kako da zaštitimo decu od prekomerne upotrebe elektronskih uređaja, omogućujući im da, uz korisne savete, na zdrav i mudar način koriste sve prednosti koje nam savremene tehnologije donose. Više o projektu: Kako bi ukazala na važnost mentalnog zdravlja i ohrabrila javnost da potraži pomoć stručnjaka, Hemofarm fondacija pokrenula je projekat “Na kafi sa psihologom”. Projekat ima za cilj da utiče na svest šire javnosti da se o mentalnom zdravlju mora brinuti jednako kao o fizičkom kao i da tegobe u vezi sa mentalnim zdravljem nisu lična slabost, već zdravstveni problem za koji postoji adekvatno rešenje ako se na vreme potraži stručna pomoć. Projekat “Na kafi sa psihologom” osmišljen je kao serija besplatnih sesija sa psiholozima, gde će svi zainteresovani moći više da saznaju o različitim psihološkim problemima i simptomima koji ih prate, kako i kome se obratiti za stručnu pomoć kao i da razgovaraju otvoreno sa stručnim licima, psiholozima i psihijatrima, predstavnicima relevantnih institucija ali i javnim ličnostima koje su se i same tokom života susrele sa nekim od problema. Projekat “Na kafi sa psihologom” se realizuje uz podršku Instituta za psihologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu i u partnesrtvu sa Udruženjem građana Dorćol Platz.

Na scenu Narodnog pozorišta je stala po završetku studija solo pevanja u klasi prof.Jasne Šajnović. Kasnije je završila specijalističke studije u klasi Višnje Pavlović na Fakultetu muzičkih umetnosti u Beogradu. Ova Beograđanka je svojim trudom i radom postigla da nastupa širom Evrope uz klavirsku pratnju Saše Kneževića, a radila je i sa najeminentnijim vokalnim pedagozima u Evropi i van nje. Kao već ostvarenu solistkinju opere, Natašu je nagradio OEBS. Dodelio joj je nagradu za najistaknutiju Romkinju na svetu.

Razgovor u okviru projekta „Na kafi sa psihologom“ posvećen balansu između karijere i porodice i prevazilaženju stereotipa koji ih prate. O postizanju jedinstva porodica-posao i načinima da se bude uspešan u obe sfere na tribini su govorili: Ivana Vukmirica Baćanović, psiholog i psihoterapeut gimnazije “Ruđer Bošković”, Aleksandra Radujko, direktor New media team, dr Ana Martinoli, vanredni profesor na Fakultetu dramskih umetnosti i Robert Čoban, direktor Color Press Grupe, a sve to uz posredstvo voditelja sesije Ivane Božović, doktorke i novinarke RTS-a. Više o projektu: Kako bi ukazala na važnost mentalnog zdravlja i ohrabrila javnost da potraži pomoć stručnjaka, Hemofarm fondacija pokrenula je projekat “Na kafi sa psihologom”. Projekat ima za cilj da utiče na svest šire javnosti da se o mentalnom zdravlju mora brinuti jednako kao o fizičkom kao i da tegobe u vezi sa mentalnim zdravljem nisu lična slabost, već zdravstveni problem za koji postoji adekvatno rešenje ako se na vreme potraži stručna pomoć. Projekat “Na kafi sa psihologom” osmišljen je kao serija besplatnih sesija sa psiholozima, gde će svi zainteresovani moći više da saznaju o različitim psihološkim problemima i simptomima koji ih prate, kako i kome se obratiti za stručnu pomoć kao i da razgovaraju otvoreno sa stručnim licima, psiholozima i psihijatrima, predstavnicima relevantnih institucija ali i javnim ličnostima koje su se i same tokom života susrele sa nekim od problema. Projekat “Na kafi sa psihologom” se realizuje uz podršku Instituta za psihologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu i u partnesrtvu sa Udruženjem građana Dorćol Platz.

Virdžinija je rođena u jednoj nepopravljivo hipi pančevačkoj porodici ravno po sredini osamdesetih. Odrasla je s Džordžiom, studirala književnost na Filološkom i produkciju na FDU, vozila bicikl i pravila radio. U međuvremenu je osnovala i Tačku komunikacije, napisala i izvela veliki broj projekata u kulturi, upoznala razna mesta i ljude, popela se nekoliko puta na protestne kamione i druge planine (pobune) dok se kao aktivistkinja i radnica za malo bolje društvo uglavnom bavi stvarima koje i voli. Danas je doktorandkinja i saradnica u nastavi na Fakultetu dramskih umetnosti, koordinatorka programa "Iz dobrih razloga" u magazinu Liceulice, finansijska i programska menadžerka raznih uzbudljivih umetnosti što pričaju priče, članica upravnog odbora Asocijacije Nezavisna kulturna Scena Srbije, i petkom mali čovek iz Radio Aparata u emisiji Sceniranje. Uživa u zajedničkim ručkovima, plivanju i mišljenju. Šeta s Fani dvaput dnevno Tašmajdanom.

TALASNA DUŽINA EP.01 GOST - NIKOLA JOVIĆ Kakva je percepcija Zapada 20 godina posle NATO bombardovanja Srbije? Kako u školama učimo o ovom periodu? Zašto opada popularnost EU među građanima? Po čemu se PR američke ambasade razlikuje od EU pristupa? Kakav je odnos činjenica i vrednosti u političkoj komunikaciji? Emisija "Talasna dužina" dostupna je i na audio kanalima Talasa u vidu podkasta na MIXCLOUD: https://www.mixcloud.com/TalasRS/ APPLE PODCASTS: https://apple.co/2vwRZw1 GOOGLE PODCASTS: https://bit.ly/2HpWZW5 VIDEO ANKETA: Kako današnji studenti vide bombardovanje? Kako bi glasali na EU referendumu? Koji su najveći problemi Srbije? Gost prve epizode - Nikola Jović, asistent na Fakultetu političkih nauka FPN i istraživač javnog mnjenja?

Kata Ivakić je producentkinja, dizajnerka i aktivistkinja. Tokom studija na Fakultetu dramskih umetnosti uključila se u najrazličitije projekte: od Mikser festivala, koordinacije u Jugoslovenskom dramskom pozorištu, produkcije pozorišnih predstava i komercijalnih evenata do rada u marketinškoj agenciji i pokretanja sopstvenog biznisa. Posle završenog fakulteta, završava kurs šivenja i počinje da šije haljine za krupnije devojke. Tako je nastala i prva body positive zajednica u Srbiji - Kataliza, koja okuplja i ohrabruje devojke da prihvate sebe i rade na svom telu i samopouzdanju. Jedna je od dobitnica nagrade Superste konkursa Erste banke za 2018. godinu. Nakon serije radionica koje je tim Katalize održao u Nišu, Novom Sadu i Beogradu - sa Katom ćemo razgovarati na koji način Kataliza pruža podršku.

Ivan Minić Intervju - Ljudi ne razumeju kako nastaje NOVAC! Stepenicama Uspeha YouTube kanal Knjige i autori pomenuti u razgovoru: UMEĆE RATOVANJA - Sun Cu - https://www.delfi.rs/knjige/6476_umece_ratovanja_knjiga_delfi_knjizare.html Ryan Holiday - https://ryanholiday.net Malcolm Gladwell - https://www.newyorker.com/contributors/malcolm-gladwell Simon Sinek - https://startwithwhy.com Seth Godin - https://www.sethgodin.com Andrew Carnegie - https://www.biography.com/people/andrew-carnegie-9238756 Brian Tracy - https://www.briantracy.com Linkovi - Ivan Minić: Blog: http://ftw.rs Moja Firma: https://www.mojafirma.rs/autor/ivan-minic Burek Forum: http://forum.burek.com Twitter: https://twitter.com/burek Facebook: https://www.facebook.com/profile.php?id=859755576 Intervju je snimljen u prostorijama hotela City Savoy (Cetinjska 3, Stari Grad, 11000 Beograd, Srbija) http://www.hotelcitysavoy.com ____________ Autori: Sagovornik: Marko Pajić Video produkcija: Aleksandar Sretković ____________ Ivan Minić Biografija: Profesionalnu karijeru gradi od 2001. godine, a 2002. osniva Burek.com, najveću internet zajednicu na ovim prostorima sa više od 2.200.000 članova, i igru znanja i strategije Conquiztador. Prodao udeo u firmi investitorima iz Mađarske sa nepunih 23. godine i dobio prvu investiciju za online projekat okrenut lokalnom tržištu na ovim prostorima. Kao dizajner, developer i project manager radio je na više od 350 projekata za klijente iz 28 zemalja, u poslednjih nekoliko godina kao deo Simplicity.rs tima. Kao konsultant u oblasti internet marketinga, sarađivao sa više od 50 najpoznatijih svetskih brendova u vezi njihovog nastupa na lokalnom tržištu. U saradnji sa Telenor Srbija osmislio je i pokrenuo MojaFirma.rs. Organizovao i suorganizovao mnoštvo stručnih skupova, od 2002. na ovamo, uključujući i Blogomaniju ’13, koja je okupila više od 1000 ljudi iz regiona oko teme elektronskog poslovanja i digitalnog marketinga na Kopaoniku. Prethodnih godina pomaže strukovnoj organizaciji – IAB Serbia, u organizaciji događaja. Javno govori na temu preduzetništva, marketinga i razvoja poslovanja i samozapošljavanja. Blog For The Win, na kome piše na prethodno navedene teme, više puta je proglašavan jednim od najboljih u regionu. Piše i za Netokraciju, Sportske.net, BeforeAfter, JužneVesti, a povremeno kao fotograf ilustruje sportske priče lokalnog izdanja Vice-a. Od septembra 2015. godine izabran je za Zamenika predsednika Konferencije suosnivača Registra nacionalnog internet domena Srbije. Od juna 2016. pokreće sa partnerima servis MojaPijaca.rs. U decembru 2016. predsedava stučnim žirijem srpskih IAB MIXX awards, lokalnog izdanja jedinog globalnog takmičenja koje je 100% – digital. Od februara 2017. godine predaje na Fakultetu za medije i komunikacije predmet Upravljanje digitalnim projektima. _______________________ Pratite nas na društvenim mrežama i obavezno SUBSCRIBE! FB: https://www.facebook.com/stepenicamauspeha TW: https://twitter.com/SUspeha IG: https://www.instagram.com/stepenicamauspeha #StepenicamaUspeha

Selma Mekić ima 26 godina i živi u Novom Pazaru. Kako kaže, teži tome da bude svestrana, obrazovana žena. Diplomirala je pedagogiju na Fakultetu islamskih nauka, a već godinama se bavi kaligrafijom. Izlagala je svoje radove u Novom Pazaru, Teheranu, Novom Sadu, Mostaru... Takođe je aktivna na polju politike, a muzika i moda su njene velike ljubavi. Ona će, u reportaži "Selma Mekić, između tradicionalnog i modernog sveta", govoriti o filozofiji hidžaba i njenom viđenju položaja žene u modernom vremenu, o svojoj umetnosti, društvenim mrežama, islamu generalno i svom rodnom gradu, Novom Pazaru. Autor emisije: Milena Radić

Naši gosti su bili: Lale Janković, osnivač Mikro knjige, danas valsnik svog studija za pripremu i štamparije, predsednik Centrale, Centra za promovisanje, razvoj i primenu obnovljivih izvora energije Dragan Tanaskoski, osnivač i sadašnji direktor i vlasnik MIkro knjige Borut Vild, grafički dizajner i profesor Šta smo spomenuli Alek naučio šta je to CTP Lale bio distributer za japansku firmu Screen koja je tada pravila osvetljivače, a danas CTP uređaje Skeneri – šta to beše? Danas zamenjeni telefonima ”Dok ga ne pritisneš, ništa nisi uradio“ © Borut :) Borut vodi seminar o dizajnu u IS Petnica i predaje na Fakultetu za medije i komunikacije ChiWriter PageMaker FrameMaker InDesign Kada je ko prelazio i zašto sa raznih *Maker i Quark XPress na InDesign kao de-facto standard danas Alati su danas toliko dostupni svima da je stepenica za ulaz u DTP i dizajn svet veoma mala – ostaje samo da se potroši vreme i stekne znanje Heidelberg (koji je kupio kompaniju Linotype-Hell 1997. godine), proizvođač štamparskih mašina, skenera, osvetljivača, RIP-ova ... Pomenuli smo skener Saphir PowerComputing klon Macintosha NextSTEP operativni sistem Ljudi i firme koje smo pomenuli Slobodan Miladinov Milke - http://www.miladinov.com/ Dušan Pavlić Dux Bratislav Ilić Zlaja i njegov ScannerStudio Predrag Vučetić i Colorgrafx studio i štamparija Predrag Milin Snežana Radojičić koja putuje biciklom oko sveta Ivan Hrašovec, tehnički urednik časopisa Vreme Dušan Šević, prethodni tehnički urednik časopisa Vreme Voja Gašić, autor tekstova u časopisu PC Press Mile Perić, veliki ljubitelj Appleovih uređaja i tehnologija koji radi u Petnici Tea Jovanović, vlasnica agencije TEABOOKS Mića Pantić, grafičar Interesantni linkovi 25 godina Photoshopa ”Vizuelni svet oko nas se menjao sa svakom novom verzijom Adobe alata“ © Borut :) Snimljeno 08.02.2015. u studiju Visoke škole elektrotehnike i računarstva strukovnih studija uz veliku pomoć Velikog Maga zvučnih majstorija Ognjena Tomića. Uvodna muzika by Vladimir Tošić. Logotip by Aleksandra Ilić. Artwork epizode by Saša Montiljo, Svici, 2005.

Milica Prelić, vizuelna umetnica i doktorantkinja slikarstva na Fakultetu likovnih umetnosti, ugošćava Femkanje u svom ateljeu u Karađorđevoj. Govorićemo o njenim izložbama It's all about love, Eat me slowly i o njenom nesvakidašnjem izboru materijala – vosku. http://milicaprelic.weebly.com/

Simonida Račević je vizuelna umetnica i profesor crtanja na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu.Fotografija: Emma Szabo www.simonidasimonida.com

Rouge je umetnička grupa koju su osnovale Jelena Fužinato i Bojana Stamenković. Obe umetnice su diplomirale na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu. Bojana Stamenković (1986. Čačak, Srbija) je trenutno na Doktorskim umetničkim studijama na Univerzitetu umetnosti u Beogradu , a Jelena Fužinato (1984. Prnjavor BiH/ Novi Sad, Srbija/ Berlin, Nemačka) na master studijama na Institutu za umetnost u kontekstu na Univerzitetu umetnosti u Berlinu.Sa nama pričaju o svojim projektima, dok čekamo otvaranje njihove izložbe (20h) “Može li žena stvoriti veliko delo?” u Kulturnom centru Grad od 18. do 23.09. http://rouge-artgroup.com