Podcasts about beogradu

Sem rušenja Starog savskog mosta, nijedna kapitalna investicija u Beogradu u poslednjih godinu dana nije završena. Plan da se na mestu kasarne "Jakub Kuburović" u Zemunu izgradi luksuzno naselje je klasičan primer korupcije u kojoj učestvuju ljudi bliski Aleksandru Vučiću i Nebojši Stefanoviću. Beograđani kreditiraju grad koji ne refundira roditeljima na vreme iznos za vrtiće. Batajnica ima 100.000 stanovnika, nema dom zdravlja, nema groblje, nema kanalizaciju, nema regularan vodovod. Pitanje decentralizacije je ključno kako bi se opštine razvijale, to nažalost gradska vlast ne shvata. Gost: Milan Ljutovac, odbornik Kreni promeni u skupštini grada Beograda

U Srbiji nastavljene protestne blokade ulica sa zahtjevom za raspisivanje vanrednih izbora. Trump objavio da je Izrael pristao na prekid vatre u Gazi na 60 dana. Lavrov podržava, Dugin kritikuje, Vučić zahvaljuje - šumovi na vezi između Moskve i Beograda.

Nastavljene blokade u Srbiji. Novinari RSE identifikovali osobu za kojom tragaju institucije Kosova, sada čuva Ćacilend. Komesarka Marta Kos sa liderima Zapadnog Balkana u Skoplju. Skupština RS-a protiv migrantskih kampova u BiH. Otpadne vode iz Rudnika u Pljevljima 'plivaju' ka Drini.

dr Nenad Tomašević gost je Vladimira Stankovića u 184. epizodi podkasta Biznis priče.

V središču Beograda se je sinoči končal množični protivladni protest na poziv srbskih študentov. Ti so vladi postavili ultimat glede razpisa volitev, ki pa ga je srbski predsednik Aleksandar Vučić že zavrnil. Kot je dejal eden od protestnikov, so se zbrali, da bi spremenili državo, videli konec vlade ter se odpravili v boj na volišča. Po mirnem shodu je v središču mesta izbruhnilo nekaj incidentov, posredovati je morala policija. Ostali poudarki oddaje: - Parade ponosa v Budimpešti se je po navedbah organizatorjev udeležilo skoraj 200 tisoč ljudi. - V Gazi včeraj ubitih 60 ljudi, od teh več kot 10 otrok. - Slovenska atletska reprezentanca pred današnjim koncem evropskega prvenstva tretja.

BIA proterala iz Srbije crnogorskog reditelja Danila Marunovića. Uoči protesta u Beogradu, ponovo obustavljeni vozovi zbog dojave o bombama. Odložene sankcije Naftnoj industriji Srbije za još mesec dana. Kosovski parlamentarci odložili konstitutivnu sednicu. U čemu je tajna dobre cicvare?

Maja Marić razgovara s Natašom Govedaricom o ratu, miru, strahu i nadi u budućnost. Programska direktorica mirovne organizacije Pro Peace - Srbija (ZFD) živi u Beogradu, inače je porijeklom iz Sarajeva. Otkud u Kelnu? Može li se nešto pametno naučiti od Njemačke? Govedarica je stručnjakinja za ljudska prava i autorica više studija. Bavi se temama kao što su nacionalizam i povijesni revizionizam. Zašto? Odakle takva energija? Usput, koji jezik govore Maja i Nataša kad se tako dobro razumiju?   Von Maja Maric.

Studentu koji je uhapšen uoči protesta u Beogradu određen kućni pritvor. Tramp produžio vanredne mere za Zapadni Balkan. Poljoprivrednici u RS najavljuju obustavu ratarske proizvodnje zbog niske otkupne cene. Zelenski potpisao sporazum o specijalnom tribunalu za Ukrajinu.

Srbski študentje, ki že sedem mesecev blokirajo fakultete in s tem izobraževalni proces, od oblasti ne zahtevajo več le izpolnitve štirih osnovnih zahtev, ki so jih objavili po tragediji na novosadski železniški postaji, v kateri je umrlo 16 ljudi. Sedaj aktivno izzivajo oblast Aleksandra Vučića in terjajo razpis predčasnih volitev, na katerih naj bi nastopila lista s podporo študentskega gibanja. Ali je v Srbiji začela nastajati nova politična alternativa, onkraj opozicije? Smo na pragu nove dobe Srbije, kandidatke za članstvo EU? Ali pa nemara protestniškemu gibanju začela pojenjati sapa in utegne poletje s časom dopustov razbliniti uporniški duh, na kar morda računa oblast predsednika Vučića? Odgovore na ta vprašanja je Aleš Kocjan za oddajo Eppur si muove iskal v Beogradu in Novem Sadu.

V letu spomina, ob 80 letnici konca druge svetovne vojne, komunističnega prevzema oblasti in tudi povojnih pobojev, v oddaji Moja zgodba objavljamo nekatera pričevanja članov VOS OF (Varnostno obveščevalne službe Osvobodilne fronte). VOS je bila skrivna partijska oborožena formacija, ki jo je v okviru OF avgusta 1941 osnoval Centralni komite KPS. VOS je nastopala proti dejanskim in domnevnim nasprotnikom partizanskega gibanja. Med najvidnejšimi žrtvami VOS so bili v veliki večini Slovenci, predstavniki predvojnega političnega življenja, industrialci, premožni vplivni meščani, nekdanji oficirji kraljeve vojske, sodniki, duhovniki, člani Katoliške akcije, intelektualci, veliki kmetje, podjetniki, skratka tisti, ki so odkrito nasprotovali komunistični ideologiji.Pred časom smo že objavili pričevanje narodnega heroja Eda Brajnika Štefana, ki je bil nekaj časa komandant varnostne službe. Bil je tudi vodja 1. odseka OZNE za Jugoslavijo in po koncu vojne je vrsto let delal v zvezni upravi za notranje zadeve v Beogradu.Ampak v VOS niso delovali samo moški. Tudi ženske so bile pomemben del kot sledilke, zbiralke informacij, agentke. V današnji oddaji smo slišali pričevanje ene od njih. To je Lidija Dermastia kasneje poročena Kovič. Njen mož je bil Anton Kovič Sine, prav tako vosovec, ki je med drugim leta 1942 ustrelil policijskega komisarja Kazimirja Kukoviča. Njen brat je bil komandant in vodja VOS Marjan Dermastia Urban, imenovan tudi Urban Velikonja. Že leta 1943 ga je CK KPS zaradi krutosti v odnosu do nasprotnikov kaznoval z zadnjim opominom. Kazen je bila kasneje sicer odpravljena.Pričevanje Lidije Kovič, ki ga boste slišali je bilo posneto 25. septembra 1978, vodil ga je dr. Miloš Kobal, prav tako Vosovec. Naj spomnim, da je zanimiv razkorak med tem, kaj se je spominjal sredi sedemdesetih in česa v oddaji Spomini na TV Slovenija leta 2018.Vsa pričevanja so bila tudi prepisana in so kot pogovori z vosovci dosegljiva v Arhivu Republike Slovenije. Originalna pričevanja pa so še posebej zanimiva tudi kot govorjena beseda, saj se v prepisih lahko izgubi kak poudarek. S komentarji bo tudi tokrat z nami znanstveni sodelavec Študijskega centra za narodno spravo dr. Damjan Hančič, ki je svoje delo usmeril predvsem v raziskovanje totalitarnih režimov na Slovenskem v 20. stoletju. Je eden od vodilnih raziskovalcev revolucionarnega nasilja v Sloveniji in ga lepo pozdravljam!Zakaj je potrebno take stvari poznati, kako lahko vplivajo na naše vedenje o medvojnih in povojnih dogodkih?Pričevanje je zelo zanimivo, ker pove zelo veliko o njeni osebnosti oz profilu vosovskih obveščevalcev in o veliki prepletenosti članov vosa in tistih, ki so šli na nasprotni stran. vsi so bili pred vojno sošolci in prijatelji v istih telovadnih društvih, potem pa so se tako spremenili, da potem tej Dermastjevi ni bilo prav nič mar, če so jih pobili oz kot se je izrazila pospravili. Pokaže tudi, da katoliška oz meščanska stran nista bili kos konspirativnemu delu in da jih je vos lahko brez problema zelo podrobno nadzoroval. Tu se kaže vpliv predvojnega tajnega dela partije in šolanja njenih kadrov v Moskvi. Pričevanje Lidije Dermastia Kovič, ki je sicer zabeleženo na štirih kolutih v skupni dolžini več kot dve uri in pol, predvajamo po kosih in ga ob tem komentiramo s pomočjo dr. Damjana Hančiča.

Enes Škrgo, književnik, pozorištarac, ribolovac i pustolov, kustos književnosti Memorijalnog Muzeja Rodna kuća Ive Andrića u Travniku je gost u ovoj epizodi podcasta. Poznat je kao pasionirani čuvar baštine Nobelovca Ive Andrića svakodnevno radeći na interpretaciji Andrićeve literature kroz muzejske postavke, predavanja i radionice u Rodnoj kući Ive Andrića. Jedan je od aktivnih sudionika kulturnih događaja u Travniku, te osnivač i direktor Galerije Kaleidoskop i producent u travničkom teatru. Enes je dobitnik nagrade "Farah Tahirbegović" za doprinos kulturi i književnosti 2009. godine. Njegova posljednja zbirka priča Travnička anahronika predstavlja skup kolumni koje je objavljivao na portalu NOMAD. U knjizi evocira duh Travnika kroz neobične priče o svojim sugrađanima, travničkoj historiografiji i travničkim toponimima i tako povezuje historiju, umjetnost i lokalni travnički identitet kako bi ga shvatila i šira publika.https://muzejtravnik.ba/rodna-kuca-ive-andrica/Razgovarali smo o:00:00:00 Teaser i najava00:05:37 Prvih 5 godina radio kao kustos za platu od 200 KM00:10:40 U krštenica Ive Andrića piše da je rođen u ulici Zenjak,Travnik a ne u Docu na Lašvi00:15:45 Rodna kuća Ive Andrića je srušena pa je napravljena njena replika00:20:47 Austrijski ambasador Pammert se čudio kako su mu u Beogradu rekli da su Andrićevi roditelji bili pravoslavci, a ne rimokatolici00:28:02 Ko je bila lična asistentica Ive Andrića Vera Stojić?00:35:36 1961. Andrić je dobio Nobelovu nagradu i tih je milion US$ poklonio bibliotekama u BiH00:39:49 Novac od nagrade je poklonio u dvije godine zbog opreza prema mogućim mahinacijama00:44:36 Ušao sam u svijet teatra još u osnovnoj školi00:50:30 U Travniku se poslije rata rodila sjajna umjetnička alternativna scena00:54:45 Alter art i Kaleidoskop su formirali svjetonazor mnogih Travničana01:02:52 Iz kolumni sa portala Nomad nastala je "Travnička anahronika"01:06:36 Šta su građani Travnika, Travničani ili Travnjaci?01:14:01 Ribario sam i na prekrasnim srednjevropskim jezerima i rijekama01:20:40 Kako danas djecu motivirati da više čitaju?01:25:50 Volio bih da Travnik bude čišći grad, a rijeke ponovo ćiste i zelene______________

Snimanje ove epizode trajalo je duže nego što je Husein Bolt protrčao kroz naš glavni grad i za taj posao dobio dobru lovu. U prvom delu epizode, Marko Vidojković i Nenad Kulačin su pozdravili novonajavljeni studenstki protest u Beogradu za Vidovdan i zabeležili kuknjavu ćacija kojima se javilo da će ih studenti iseliti iz njihovog Ćacilenda. Upozorili su predsednika Ukrajine Volodimira Zelenskog da ne veruje mnogo Aleksandru Vučiću koji mu je obećao obnovu nekoliko gradova i jedne oblasti, imajući u vidu da je još 2019. godine, neposredno uoči Vidovdana, građanima Borče obećao kanalizaciju. Ako do te obnove dođe, autori DLZ su sigurni da će to biti najskuplja obnova u svetskog istoriji. A, onda su sa posebnim zadovoljstvom pozdravili formiranje ANUS-a - Asocijacije novinara u Srbiji, koje su najavili režimski novinari. Gost epizode Božo Prelević je takođe izneo svoja očekivanja uoči studenskog protesta u Beogradu, optužio predsednika Srbije da ne poštuje zakletvu koju je dao kada je stupio na dužnost, izneo svoja iskustva sa suđenja sa Andrejem Vučićem, kao i da li sebe u budućnosti vidi kao ministra. U Magarećem kutku videćete miks vežbanja, psovanja i jedenja sendviča. Da bi DLZ opstao pretplatite se na patreon.com/ucutatinecemo ili pošaljite donaciju na PayPal dlz.istern@gmail.com

Profesorka Univerziteta u Beogradu, istoričarka Dubravka Stojanović izjavila je da smatra da je Vidovdan "sigurno dan visokog rizika, bez obzira da li će biti kontramitinga ili ne". Nada se, dodaje, da će studenti "dati novi smisao tom datumu".

Prva epizoda podkasta "Dobar loš zao", pod zaštitom Međunarodnog PEN centra, posle spektakularne pobede studenata i opozicije u Kosjeriću i Zaječaru, je tu! Nenad Kulačin i Marko Vidojković posvetili su ceo prvi deo emisije proteklim izborima, uz poseban osvrt na ponašanje CRTA-e i kvalitet Vučićevih voćkica. U nedelji u kojoj se nastavlja borba za univerzitet, gost je dr Milan Bjelica, profesor na Elektrotehičkom fakultetu u Beogradu. Bjelica je govorio o trenutnoj situaciji na ETF, gde vlada jedinstvo za primer između studenata i profesora, analizirao je kakvi oblici univerzitetske borbe sve postoje, da li je verovati pregovaraču Macutu, a osvrnuo se, kako na izbore u Zaječaru i Kosjeriću, tako i na vanredne parlamentarne izbore koje traže studenti u blokadi. U Magarećem kutku obratite pažnju na Vučićevo levo oko. Da bi DLZ opstao pretplatite se na patreon.com/ucutatinecemo ili pošaljite donaciju na PayPal dlz.istern@gmail.com

Na Portugalskem se je prejšnji konec tedna končal drugi turnir zlate evropske lige za slovenske odbojkarice. Slovenija se je na zahodu Evrope najprej pomerila z Ukrajino, nato še z gostiteljico Portugalsko. Že ta teden slovenske odbojkarice čaka domači turnir v Velenju, na katerem bodo njihove nasprotnice Grkinje in Španke. Slovenski vaterpolisti pa so pretekli konec tedna v Kranju začeli kvalifikacije za uvrstitev na evropsko prvenstvo, ki bo prihodnje leto v Beogradu. Slovenija v kvalifikacijah igra z Nizozemsko, Češko, Veliko Britanijo in Poljsko.

Na Portugalskem se je prejšnji konec tedna končal drugi turnir zlate evropske lige za slovenske odbojkarice. Slovenija se je na zahodu Evrope najprej pomerila z Ukrajino, nato še z gostiteljico Portugalsko. Že ta teden slovenske odbojkarice čaka domači turnir v Velenju, na katerem bodo njihove nasprotnice Grkinje in Španke. Slovenski vaterpolisti pa so pretekli konec tedna v Kranju začeli kvalifikacije za uvrstitev na evropsko prvenstvo, ki bo prihodnje leto v Beogradu. Slovenija v kvalifikacijah igra z Nizozemsko, Češko, Veliko Britanijo in Poljsko.

U Tivtu zamrznuta vila češkog liječnika osumnjičenog za korupciju. Vlada RS daje 30 miliona eura za pregovore o kupovini firme ruskog biznismena. Trump potpisao zabranu ulaska u SAD za državljane 12 zemalja.

Sagovornici su detaljno i pregledno raspleli kompleksno klupko nadležnosti tužilaštava po pitanju slučaja pada nadstrešnice i mapirali koje bi tužilaštvo, ali i koji javni funkcioneri, trebalo da „povuku nogu“ ka uspostavljanju pravde. U drugoj epizodi Radar Foruma u kojoj je izazivač profesorka Pravnog fakulteta u Beogradu Vanja Bajović ugostila je advokata Ivana Ninića. Razgovor su otvorili temom dostižnosti pravde, koja je prema Niniću relativna – nekome strada radno mesto, nekome zdravlje, nekome sloboda – ali dostižna. Kao primer visoko plaćene cene navodi slučaj Novice Antića, predsednika Vojnog sindikata Srbije, koji je zbog borbe za održiviji i manje korumpirani odbrambeni sistem u pritvoru proveo šest meseci. A sve je počelo 2017, kada je Antić upozorio da Veljko Belivuk, Novak Nedić i druga lica koriste strelište kasarne u Pančevu. Profesorka Bajović je primetila da, sedam meseci nakon pada nadstrešnice, tu temu malo ko i pominje, što sužava put ka dostizanju pravde tamo gde bi ona trebalo da bude jasna. Optužnica je podignuta, pa je vraćena na dopunu, u pritvoru su ostali samo inženjeri, dok su političarima i negdašnjim direktorima pritvori preinačeni u kućni, a majka nastradalog mladića, koja je napustila Srbiju, za zastupnika je odabrala Ninića. Advokata koga je potom tužio podizvođač Starting. „Teško je objasniti taj teatar apsurda. U Trećem osnovnom sudu u Beogradu sam se uverio da postoje dve optužbe čije otpravke nisam još primio, ni ročište nije zakazano. Ja sam u predmetnom postupku istupao kao punomoćnik Dijane Hrke, a ne kao građanin, a protiv mene postoje dve krivične tužbe zbog narušavanja poslovnog ugleda i kreditne sposobnosti. Nestrpljivo čekam da vidim kako sam to ja kao advokat u postupku uopšte mogao da narušim ugled jedne poslovne hidre“, kaže Ninić, i pokazuje da je u Srbiji pravda relativnija no što se isprva mislilo. Više na radar.rs

Mirjana Šernek je otroštvo preživela v Srbiji. Pri 11-tih letih je oslepela in osnovno šolo nadaljevala v šoli za slepe in slabovidne v Beogradu, starši pa so se odselili v Slovenijo. Po končani osnovni šoli se je pridružila staršem in nadaljevala šolanje v Škofji Loki. Poročila se je, si ustvarila družino in se ves čas uveljavljala tudi kot pevka in pesnica. Pred letom in pol je izgubila moža, zato se je njeno življenje korenito spremenilo.

Visoka predstavnica EU za vanjsku politiku i sigurnost Kaja Kallas tokom posjete Beogradu izjavila da EU ostaje strateški cilj Srbije.Sud BiH izrekao prvu presudu za negiranje genocida i veličanje zločinaca.Dvoje zaposlenih u izraelskoj ambasadi ubijeno u srijedu kod Jevrejskog muzeja u Washingtonu.

Znate li da u Srbiji, u centru Beograda, postoji psihološko savetovalište za mlade u koje se možete prijaviti jednim klikom na Instagramu ili potražiti pomoć online, anonimno, bez knjižice i ikakve administracije? Ukoliko imate do 30 godina, ili se neko vama blizak u tom uzrastu bori sa psihološkim problemima i krizama koje ne može da reši, ovo je prava epizoda za vas. Psihijatar Mihailo Ilić o mentalnom blagostanju mladih danas razgovara sa svojim gošćama - socijalnom radnicom Jasminom Bogdanović i kliničkim psihologom Snežanom Mrvić. Uz osvežavajuće Olympus napitke, oni analiziraju stanje mentalnog zdravlja mladih u Srbiji, naročito osnovaca i srednjoškolaca, u kontekstu nedavnih tragičnih događaja u školi "Vladislav Ribnikar" u Beogradu, Malom Orašju i Duboni. Poseban fokus stavljen je na CEZAM projekat - Centar za mlade u Beogradu, koji nudi podršku adolescentima i njihovim porodicama. Kroz razgovor sa stručnjacima, saznaćete koji su najveći izazovi sa kojima se suočavaju mladi danas, kako prepoznati prve znake problema sa mentalnim zdravljem i na koji način društvo može pružiti podršku mladima u prevazilaženju kriza. U razgovoru se osvrćemo i na aktuelne statistike koje pokazuju zabrinjavajući porast problema sa mentalnim zdravljem među mladima, ali i na ulogu obrazovnih institucija i porodice u pružanju podrške. Gošće dele svoja iskustva iz prakse, navodeći konkretne primere rada sa adolescentima kroz CEZAM projekat i slične inicijative. Takođe, govorimo o tome kako mladi doživljavaju pritiske savremenog društva, uključujući uticaj društvenih mreža i društvenih normi, te kako prepoznati signale da je adolescentu potrebna pomoć. Poseban akcenat stavljen je na značaj edukacije roditelja i nastavnika, kako bi se razvila otvorenija komunikacija i bolje razumevanje emocionalnih potreba mladih. Jer, zvanični podaci kažu, svakoj petoj mladoj osobi u Srbiji potrebna je psihološka pomoć. CEZAM website: https://cezam.rs/ CEZAM Instagram: https://www.instagram.com/cezam.bgd/?hl=en Dodatni sadržaji su na raspolaganju i na YouTube kanalu za članove, kao i na Patreonu. Podržite nas i pretplatite se za naše ekskluzivne sadržaje: https://www.patreon.com/c/dvaipopsihijatra/

Blokada Suda u Novom Sadu zbog produženja pritvora aktivistima. Za potpredsjednika Skupštine RS-a izabran optuženi za ratne zločine. Propao i 16. pokušaj konstituisanja Skupštine Kosova. Da li je ugrožen projekt Trampovog zeta u Beogradu? Crnogorski 'darovi' za arapskog investitora Mohameda Alabara.

Pre deset godina u Beču je preminuo muzičar Vlada Divljan. Tim povodom, Nevladina organizacija, sastav koji je godinama bio uz Vladu Divljana, u Beogradu je održao dva koncerta njemu u čast, a u subotu 17. maja, nastupiće i u Zagrebu. Dan ranije takodje u Zagrebu će biti otkrivena i bista Vlade Divljana. Boris Rabrenović razgovora sa dugogodišnjim Vladinim prijateljem i saradnikom Zdenkom Kolarom. Uroš Milovanović informiše o novostima na muzičkoj sceni Srbije. Pripremili smo i dobru muziku! Von Boris Rabrenovic.

Pravo na subvencionisani stambeni kredit imaju državljani Srbije starosti 20-35 godina. Do sada je odobreno oko 4.700 zahteva, od toga 65 odsto u Beogradu i Novom Sadu, od čega je 70 odsto zaposlenih. Za nezaposlene kredit glasi na jemca, koji to može biti do 70 godine starosti. Ako je to prva nekretnina, moguće je dobiti povraćaj PDV-a. Uslovi otplate su 1,5 odsto kamate prvih 6 godina, a nakon toga subvencija u margini banke, što je 50 evra mesečno manje u odnosu na komercijalni kredit, dakle do 30.000 evra uštede do kraja isplate. Trošak obrade kredita je oko 100 evra i učešće 1 posto. Na uzetih 100.000 evra banci vratite 180.000 na 40 godina. Subvencionisani stambeni krediti imaju ograničen budžet, pa je procena je da je limit do 9000 korisnika. Država garantuje bankama vraćanje kredita u potpunosti. Zbog ekonomske situacije u svetu i smanjenja potrošnje, novac će biti povoljniji, što će pojeftiniti kredite. Međutim, to ne znači i da će cene nekretnina pasti. U Srbiji se godišnje izgradi 30.000 stanova, populacija u Srbiji se smanjuje, a tražnja za nekretninama raste. Iako, naizgled nema logike, ko onda kupuje stanove, odgovor je dijaspora i kompanije. Gost: Vladimir Vasić, finansijski konsultant i bivši generalni sekretar Udruženja banaka Srbije.

Potem ko so se carinska zaostrovanja med Združenimi državami Amerike in Evropsko unijo začasno nekoliko umirila, 27-erica opozarja, da ne opušča možnosti povračilnih ukrepov. Njihov odlog za 90 dni pa so finančni ministri povezave v Varšavi označili za korak v pravo smer. Drugi poudarki oddaje: - Rusija novo srečanje z ameriško stranjo o Ukrajini označila za produktivno. - V Srbiji spet protesti: v Beogradu podporniki predsednika Vučića, v Novem Pazarju študentje. - Radovljica v znamenju 17-ega Festivala čokolade.

U Saboru prijedlog oporbe da se pokrene postupak razrješenja glavnog državnog odvjetnika Ivana Turudića. Vlada i parlamentarna većina ga odbijaju. Kako će Hrvatska biti pogođena podizanjem američkih uvoznih carina? Nastavlja se cirkularni štrajk prosvjetara, u srijedu se štrajkalo u tri županije sjeverne Hrvatske. Unazad 2 dana iz Srbije protjerano četvero hrvatskih državljana, jer predstavljaju sigurnosnu ugrozu za Srbiju, potvrdio hrvatski veleposlanik u Beogradu.

U 186. epizodi Njuz podkasta pokušavamo da pohvatamo sve: Ko je šijun Ćaci, ko ide peške, ko ide biciklom, ko se vozi bez tablica – a ko je čovek koji je mandatar za premijera? Studente bicikliste na putu do Strazbura dočekuju ljudi po selima i gradovima, dok vlast šalje „hodajući performans“ sa Kosova ka Beogradu – bez rančeva, ali sa žuljićima. Saznali smo i da će skup 12. aprila biti prilika da Vučić – sam sebi – iznese zahteve. Ćeda Jovanović ulazi u novu formu: „politički komentator u multiple choice modu“. U sve to umešani su i ćaci sa skrivenim kamerama, studenti s plenuma i likovi u fantomkama koji se voze crnim Audijem bez tablica. I ne – to nije trejler za Netflix dokumentarac, to je Srbija prethodne nedelje.

Hrvatska će Beogradu uputiti oštru diplomatsku notu zbog protjerivanje hrvatskih državljana iz Srbije. Ministarstvo prosvjete Srbije postavlja rokove za početak nastave, studenti u blokadi ne odustaju od zahtjeva. Protest studenata u Sarajevu, traže odgovornost za smrt 26 ljudi u poplavama.

Dekan Hemijskog fakulteta u Beogradu Goran Roglić izjavio je danas da od poslednje dve - tri nedelje imamo apsolutno neprimirenu reakciju vlasti prema Univerzitetu u Beogradu, i to od najviših predstavnika vlasti. "Ukoliko predsednica Skupštine, ministri, predsednik države dozvole sebi da nazivaju rektora i dekane kriminalcima, tvorcima obojene revolucije, ljudima koje treba uhapsiti, kako drugačije tumačiti nego da je država otvorila rat protiv nas", ocenio je dekan.

Šefica evropske dilomatije Kaja Kallas u Podgorici je izrazila zabrinutost za regionalnu stabilnost. Advokat predsjednika RS-a izjavio je da bi Tužilaštvo BiH u aprilu trebalo pozvati Milorada Dodika da da iskaz o vili u Beogradu. Reakcije na izbor mandatara za sastav Vlade Srbije Đura Macuta.

Kako je izgledalo jutro 6. aprila 1941. u Beogradu? Građane su u sred noći budili zvuci sirena, a već nekoliko sati kasnije nad grad su se nadvili avioni Luftvafea, donoseći smrt i razaranje. Tog kobnog dana Beograd je postao poprište užasa, a ulica po ulica, dom po dom, bili su pretvoreni u zgarišta. U ovoj epizodi, zajedno sa našom istoričarkom umetnosti doktorkom Jovanom Milovanović i posebnim gostom, profesorom Radosavom Tucovićem iz Instituta za savremenu istoriju, istražujemo ne samo tragične događaje tog dana već i ono što je usledilo. Kako su preživeli Beograđani nastavili sa životom među ruševinama? Koji su simboli stradanja, a koje su priče o ljudskoj snazi i otporu ostale u sećanju? Otkrićemo kako je bombardovanje oblikovalo društvenu i kulturnu scenu glavnog grada, ali i kako je umetnost našla put da sačuva sećanje na taj strašni trenutak. Pridružite se ovoj uzbudljivoj epizodi u kojoj istorija oživljava kroz sećanja, analize i fascinantne priče iz života Beograda tokom Drugog svetskog rata.

Predsednik Vučić je proudly izjavio da će 28. marta Beograd biti poprište najvećeg skupa njegovih pristaša, vernika, obožavalaca i vazala, kad, neće se istorija desiti kad je rečeno, nego kad joj bude suđeno, biće to trodnevni trijumf, pod radnim naslovom „April u Beogradu“, koji će svima pokazati ko je u Srbiji voljeniji: odmetnuta studentarija ili ... Read more

Predsednik Vučić je proudly izjavio da će 28. marta Beograd biti poprište najvećeg skupa njegovih pristaša, vernika, obožavalaca i vazala, kad, neće se istorija desiti kad je rečeno, nego kad joj bude suđeno, biće to trodnevni trijumf, pod radnim naslovom „April u Beogradu“, koji će svima pokazati ko je u Srbiji voljeniji: odmetnuta studentarija ili ... Read more

Rusija i Ukrajina postigle pojedinačne dogovore sa SAD o prekidu neprijateljstva na Crnom moru. Brojni američki zakonodavci pozvali Trampa da povuče naredbu o smanjenju finansiranja RSE. Studenti i građani na tri sata blokirali Brankov most u Beogradu. O ovim i drugim temama u emisiji RSE.

SRPSKI RADIO ČIKAGO – IVAN MILETIĆEKSPERT ZA ODBRANU I BEZBEDNOST* PROTESTANTI U BEOGRADU 15. MARTA NAPADNUTI AKUSTIČNIM ORUŽIJEMSERBIAN RADIO CHICAGO IS A KEY PLAYER AMONG THE ETHNIC BROADCASTERS IN THE U.S. AND IS CONSIDERED THE NUMBER ONE MEDIA OUTLET IN THE SERBIAN-AMERICAN AND BALKAN COMMUNITY IN THE UNITED STATES OF AMERICA AND CANADA.SERBIAN RADIO CHICAGO BROADCASTS DAILY FROM 3PM TO 4PM CST ON WNWI AM 1080, CHICAGO.HTTPS://WWW.SERBIANRADIOCHICAGO.COMHTTPS://WWW.SERBIANRADIOCHICAGO.NETSupport the show

Knjige saučešća otvorene u makedonskim ambasadama zbog pogibije 59 osoba u klubu u Kočanima. Burne reakcije u Srbiji i Sjevernoj Makedoniji, nakon posjete predsjednika Aleksandar Vučić s novinarima pacijentima iz Kočana u Beogradu. Razgovot predsjednika SAD i Rusije o mirovnom sporazuma za Ukrajinu.

Na intersekciji podcasta Dopisi iz Diznilenda i ExKurs Podcast nalazi se Peder, Pop i Pravnik Podcast. Miljan (Peder) kao poveznica između Vukašina Milićevića (Pop) i Nemanje Paleksića (Pravnik). Sve teme iz oba podcasta i one kojima u njima nema mesta, ovde, na jednom mestu. Vidimo se (i čujemo), za sad, dvaput mesečno. U četvrtoj epizodi bavimo se skoro isključivo protestom 15.03. u Beogradu - naši opšti utisci, zatim državne laži o broju ljudi na protestu, Ćacilend: ko, šta, kako zašto, traktori, nagli prekid protesta... Pitamo se zašto ljudi žele novi peti oktobar kad se ni sa prošlim nismo nešto dobro proveli i kada će svi shvatiti da nam treba promejena svijesti, a ne (samo) vlasti, a tu je i reakcija samih vlasti na protest i teroristički napad na petnaestominutnu tišinu u obliku (valjda) zvučnog topa i na kraju, šta rade i pričaju crkvene (Patrijarh) i paracrkvene (Dragoslav Bokan) formacije dok se sve ovo dešava i kakve poruke šalju? I za kraj, iz riznice poezije mitropolita Fotija, pjesma "Aboridžinija". Pratite nas na: www.youtube.com/@dopisiizdiznilenda www.facebook.com/DopisiizDiznilenda/ www.podcast.rs/autori/dopisi-iz-diznilenda/ Ako želite da nam pomognete u održavanju servera na soundcloudu, uplate rado primamo na PayPal: mtanic@gmail.com ili postanite naš patron na www.patreon.com/dopisi

Ulice Beograda so sinoči zavzeli študenti in njihovi podporniki. Organizatorji ocenjujejo, da jih je bilo več sto tisoč. Po večernih incidentih je javnost nagovoril predsednik Aleksandar Vučić. Dejal je, da so sporočilo dobro razumeli, kot ga morajo razumeti vsi na oblasti, ko se zbere toliko ljudi, ter dodal, da se bodo morali spremeniti in še veliko naučiti. V oddaji tudi: - Združene države izvedle obsežne napade na Hutijevce - Poslovila se je izjemna ilustratorka Ančka Gošnik Godec - Skakalci v Vikersundu po nove uspehe, na Pokljuki finale z mešanimi pari in štafetami

V Srbiji je pred današnjim novim velikim študentskim protestom v Beogradu napeto. Pol ure pred uradnim začetkom je središče mesta povsem polno in blokirano. Oblast, ki trdi, da je cilj opozicije nasilen prevzem oblasti, je prepovedala vstop v državo več novinarjem, predvsem iz Hrvaške, pa tudi našim kolegom s POP TV-ja. Predsednik Aleksandar Vučić zagotavlja, da bodo na, kot pravi, nezakonitem shodu storili vse za varnost udeležencev. V oddaji tudi: - Svetovni voditelji na virtualnem vrhu o namestivi vojske v Ukrajini in povečanju pritiska na Rusijo. - Ob močnem deževju Krka in Reka poplavljata, nekatere ceste so pod vodo. - Anamariji Lampič tretje mesto na Pokljuki, tekma skakalk v Vikersundu zaradi vetra preložena.

Srbi sa Kosova došli su u kamp ispred Predsjedništva Srbije u Beogradu uoči velikog protesta 15. marta. Kako izgleda Srebrenica sedam dana nakon zatvaranja Memorijalnog centra? Da li se bliži prekid vatre u Ukrajini?

U današnjoj emisiji pratimo sastanak zvaničnika Ukrajine i SAD u Saudijskoj Arabiji, te govorimo o jednom od najvećih ukrajinskih napada dronovima na teritoriji Rusije. Pratimo i studentske blokade Radio-televizije Srbije u Beogradu.

Generalni sekretar NATO-a Mark Rutte poručio je da Alijansa neće dopustiti ugrožavanje teško stečenog mira u BiH. Studenti iz više krajeva Srbije pješače ka Beogradu na protest 15. marta u tom gradu. Izbori na Grenlandu 11. marta: Prikloniti se Americi, ostati uz Dansku ili krenuti samostalno?

"Ovo je priča o čoveku koji pravi hardver koji može da pobedi Intel, AMD i Nvidia – a sve to iz Srbije!" U 308. epizodi podkasta Pojačalo, Ivan Minić ugostio je Aleksandra Berića, vrhunskog inženjera i potpredsednika za istraživanje i razvoj u kompaniji NextSilicon. Kroz inspirativan razgovor, Aleksandar deli svoju fascinantnu karijeru, počevši od ranih interesovanja za matematiku i elektroniku, preko školovanja u Matematičkoj gimnaziji i Elektrotehničkom fakultetu u Beogradu, pa sve do rada u vodećim tehnološkim kompanijama poput Intela i ASML-a. Epizoda pokriva ključne trenutke njegove karijere, uključujući nezaboravno iskustvo na praksi u Japanu tokom 1999. godine, istraživački rad u Holandiji, kao i njegov povratak u Srbiju i angažman u kompaniji NextSilicon, gde srpski inženjeri rade na razvoju nekih od najnaprednijih računarskih akceleratora na svetu. Osim tehničkih tema, razgovor osvetljava i izazove prilagođavanja različitim kulturama, značaj vrhunskog inženjerskog obrazovanja, kao i važnost strasti i znatiželje u profesionalnom razvoju. Kroz humor i lične anegdote, epizoda pruža dubok uvid u svet vrhunskih inženjerskih inovacija i podstiče mlade ljude da slede svoje ambicije u svetu tehnologije. Teme u epizodi: - Najava razgovora - Početak razgovora - Kad porastem biću - Školski dani - Fakultetski dani - Praksa u Japanu - Šta posle Japana - Život i rad u Holandiji - Prelazak u Legacy - Inženjering u startapima - Posle Intela - NextSilicon priča - Zaključak razgovora Podržite nas na BuyMeACoffee: https://bit.ly/3uSBmoa Pročitajte transkript ove epizode: https://bit.ly/3DqtgwF Posetite naš sajt i prijavite se na našu mailing listu: http://bit.ly/2LUKSBG Prijavite se na naš YouTube kanal: http://bit.ly/2Rgnu7o Pratite Pojačalo na društvenim mrežama: Facebook: http://bit.ly/2FfwqCR Twitter: http://bit.ly/2CVZoGr Instagram: http://bit.ly/2RzGHjN

Zašto su zaključani zgrada Agencije za istrage BiH u Banjaluci i Memorijalni centar Srebrenica? Šta građani Sarajeva i Doboja kažu o tenzijama u BiH? Kakva je budućnost KFOR-a na Kosovu? Grupa studenata u Beogradu traži prekid blokada fakulteta. Problem samoubistava u zatvorima u Crnoj Gori.

Francuska dijeli obavještajne podatke sa Ukrajinom nakon što je Vašington zamrznuo takvu razmjenu sa Kijevom. Dodik u Beogradu sa Vučićem. Za situaciju u BiH krivi Dodik i Vučić, kaže ministar odbrane BiH Zukan Helez. Uvrede Ane Brnabić na račun albanskog naroda.

Biznis priče konferencija 2. i 3. aprila 2025. u NovomSadu.

Kako izgleda život čoveka koji upravlja globalnim platnim sistemima, ali i piše knjige i svira u bendu? U 307. epizodi "Pojačala", Ivan Minić ugostio je Ognjena Vlačinu – globalnog kupca za finansijske i platne usluge u kompaniji Ingka Group koja upravlja IKEA maloprodajom. Ognjen je od detinjstva sanjao o fudbalskoj karijeri, ali je umesto driblinga na terenu završio u svetu finansija i platnih sistema. Kroz opuštenu i duhovitu priču otkriva kako je odrastao u Prijedoru, zašto mu je fudbalski trener savetovao da "beži" od sporta i kako je ljubav prema muzici i pisanju postala njegov večiti beg od brojki i tabela. Kroz razgovor se provlače teme o školovanju, studentskim danima u Beogradu, fascinantnim profesorima, prvom poslu u revizorskoj kući (gde je shvatio da voli ekonomiju, ali ne i beskrajne tabele), pa sve do današnje uloge u IKEA grupaciji, gde je stručnjak za platne sisteme na globalnom nivou. Ako ste ikada želeli da saznate kako funkcionišu moderni načini plaćanja, šta se krije iza vaših omiljenih kartica i digitalnih novčanika, ili kako jedan Bosanac u Švedskoj može imati više strasti prema gitari nego prema finansijama – ovo je epizoda za vas! Bonus: saznaćete i šta mu znači fudbalska ekipa koja već 26 godina igra zajedno, a možda i shvatiti zašto je nekada važnije imati dobar pas nego dobru investiciju. Teme u epizodi: - Najava epizode - Početak razgovora - Kad porastem biću - Muzičke škole - Školski dani - Studentski dani - Iz faksa na posao - Prelazak u Ikeu - Rad u Ikei - Zanimljivi projekti - Evolucija online trgovine - Povratak muzici i pisanju Podržite nas na BuyMeACoffee: https://bit.ly/3uSBmoa Pročitajte transkript ove epizode: https://bit.ly/3F2M8SP Posetite naš sajt i prijavite se na našu mailing listu: http://bit.ly/2LUKSBG Prijavite se na naš YouTube kanal: http://bit.ly/2Rgnu7o Pratite Pojačalo na društvenim mrežama: Facebook: http://bit.ly/2FfwqCR Twitter: http://bit.ly/2CVZoGr Instagram: http://bit.ly/2RzGHjN

Časovi demokratije, tolerancije, razumevanja, zajedništva, ljubavi, radosti, proteklih nedelja drže nam naši studenti, ali i srednjoškolci, a kako je njihovim roditeljima, dok im deca spavaju napolju ili u zgradama fakulteta i hrane se onim što im doniraju ili što sami spreme, pešače desetinama kilometara, zarad jednog cilja, pričaju dve mame - dizajnerka Ana Vukmanović i Ana Tadić Pantos, glavna urednica magazina „Bumerka“. Briga i strahovi mešaju se sa osećajem ponosa, ljubavi, zaštite, dok misle na svoju decu u blokadama, u protestnim šetnjama, na skupovima. „Oni dovršavaju naš posao. Mislim da imaju snage da izdrže, da imaju vrlo jasan plan i ciljeve. Svakodnevno imaju plenume na kojima se dogovaraju šta dalje, tu glasaju i niko nema veća prava u odnosu na ostale u grupi. U kući smo bili uvek politički osvešćeni dok su mi sinovi rasli. Stariji je bio vrlo zainteresovan za sve što se dešava, mlađi ne toliko. Međutim, sad obojica podjednako učestvuju u blokadama, u ovoj njihovoj i našoj borbi“, priča Ana Vukmanović. Napominje da svakodnevno razgovara sa decom i dok je stariji sin, brucoš, bio na, kako kaže, hodočašću, do Novog Sada, bili su na vezi. „Zapitkujem šta se dešava, kako je tamo, šta rade, šta planiraju. Jednom sam čak ušla kod njih na Arhitektonski fakultet, sin me je uveo. Nisam se mešala ni u šta, samo sam želela da ih obiđem. Uvek smo se nekako prema deci odnosili kao prema prijateljima, o svemu razgovarali otvoreno i tako stekli njihovo poverenje, ali i oni naše. Taj odnos su sad samo preslikali na svoje društvo, na kolege“, kaže Vukmanović. Ona dodaje da joj je sin još početkom januara rekao da planiraju šetnju do Novog Sada. „Nije me to zabrinulo. Verujem u njega, u njih, u svu tu decu. Kad su stigli do stadiona u Inđiji, znala sam da ih čuvaju poljoprivrednici i policija i da ako se moje dete otkrije tokom noći, neko će me zameniti, i pokriće ga. Vera u to što rade je iznad svake brige i straha. Oni znaju da rade nešto ispravno i iskreno i zato se ne plaše“, naglašava Vukmanović. Da su nas na neki način prevazišli i da mi sada učimo od njih, smatra Ana Tadić Pantos, koja se sa osmehom na licu priseća kako je čak njena majka, sa 75 godina, pekla palačinke za unuke u blokadama. „Nije joj bilo teško, ali bilo je to mnogo palačinki. Nosili smo im i pakete vode, hranu, šta god im treba. Ipak, trudim se da se ne mešam u to što rade, plašim se da mi, odrasli, možemo samo da unesemo pometnju. Oni su vrlo dobro organizovani, imaju čitav sistem kako šta funkcioniše i svi ga se pridržavaju. Moj sin je oduvek bio veliki lokal patriota i sticajem okolnosti živeli smo u inostranstvu jedno vreme, ali kad se vratio bilo mu je žao njegovog grada, kad je video u šta se pretvorio. Ovo je prilika da nešto promeni i mislim da i zbog toga dodatno veruje u blokade“, kaže Tadić Pantos, čiji sin je apsolvent na Fakultetu političkih nauka u Beogradu. Naši studenti i srednjoškolci vođeni su osećajem za pravdu i istinu, slažu se obe mame. „Oni su neiskvareni. Žedni su istine i pravde u ovom društvu, kojem je potrebno da se sistem i zakoni sprovode. Deca vide da se to ne dešava i žele da menjaju trenutno stanje, kako bi osigurali sebi svetliju budućnost u ovoj zemlji“, kaže Tadić Pantos. Mlade generacije nismo shvatali ozbiljno i društvo je bilo u zabludi da su nezainteresovani za rešavanje problema, odsečeni od realnosti, zadubljeni u telefone, društvene mreže, igrice. „To uverenje je vladalo evo do skoro, a onda su nas iznenadili, da lepše nisu mogli. Ima mnogo ljudi koji su od njih digli ruke i nisu ništa očekivali. Međutim, ovo što rade proteklih nedelja sve nas je navelo da se zapitamo i shvatimo da smo se o njih ogrešili. Vrlo su svesni svoje istorije, tradicije, naroda u kojem žive, i jasno daju do znanja da je ovo njihova zemlja, a mi smo tu da pomognemo, damo snagu i učinimo sve što je u našoj moći da u borbi ne budu sami“, naglašavaju obe mame.

Današnja epizoda po mnogo čemu je posebna. Psihijatar Mihailo Ilić ugostio je koleginicu Vanju Mandić Maravić, psihijatra i autorku knjige "Strana B", psihološkog romana koji istražuje suštinske konflikte između razuma i emocija. Kroz prizmu ljubavi, gubitka i unutrašnjih borbi, knjiga vodi kroz lavirint ljudske psihe, postavljajući pitanje: da li je moguće pronaći mir unutar sopstvenih suprotnosti? I da li je moguće da emocionalno sazrevanje traje toliko dugo, na momente se čini predugo čak? Baš to, emocionalno sazrevanje je tema ne samo knjige, već i današnje epizode. Za razliku od ustaljenih mišljenja, ne saazrevamo emocionalno u skladu s godinama; to je dugotrajan proces i uključuje duboko i slojevito razumevanje sebe, svojih osećanja, i odnosa s drugim ljudima što se razvija postepeno, kroz iskustvo, introspekciju i promene u okolnostima. Naročito kroz teške situacije, krize i gubitke. Razumevanje sopstvenih, ali i tuđih osećanja, potreba i obrazaca ponašanja ključno je za emocionalno sazrevanje. Kao i sposobnost upravljanja intenzivnim emocijama, kao što su bes, tuga ili strah, ne potiskujući ih, već obrađujući ih na zdrav način. Kako regresija i sublimacija utiču na sazrevanje ličnosti? Zašto je sublimacija jedan od najzrelijih mehanizama odbrane? Koliko kreativni rad utiče na emocionalno sazrevanje, i da li pisci u stvari pišu o sebi? Kakav je značaj saosećanja za druge tokom ovog procesa? I šta je i čemu služi racionalizacija, na primer? Na ova i mnoga druga pitanja odgovaraju zajednički danas Mihailo i Vanja. Promocija knjige "Strana B" biće održana 05.02.2025. u Bitef Art Cafe u Beogradu, Mitropolita Petra 8 Dodatni sadržaji su na raspolaganju i na YouTube kanalu za članove, kao i na Patreonu. Podržite nas i pretplatite se za naše ekskluzivne sadržaje: https://www.patreon.com/c/dvaipopsihijatra/