Podcasts about mnogo

Ja sam Aleksandra Vančevska, geštalt terapeutski savetnik i UKCP terapeut pod supervizijom. Cilj mi je da kreiramo prostor gde se uspeh sastaje sa spokojem. Želim da podržim one koji u životu dosta postižu da nauče kako da stave negu sebe, autentičnost i ispunjenje na prvo mesto, gradeći tako uspeh u ritmu svoga bića.

Izbor za pesmu Evrovizije se bliži. Nakon polufinala (13. i 15. maj) od ukupno 37 pesama će se u velikom finalu u subotu 17. maja naći njih 26. U švajcarskom Bazelu ove godine će biti nešto više brzih numera nego balada, a po starom dobrom evrovizijskom običaju neće izostati ni komedijantsko-satirični nastupi. Sve to omogućava dobru zabavu za više od 160 miliona gledalaca direktnog prenosa. Mnogo zanimljivih podataka i zapažanja o ovom spektaklu su za vas pripremili Maja Marić i Saša Bojić.  Von Sasa Bojic /Maja Maric.

"Životni put Marijin, počevši od Isusova začeća, nije uopće bio lagan. Mnogo puta se mogla zapitati: Kako je to moguće! No, i kad nije razumjela Isusove postupke i riječi, uvijek je kao ponizna i predana službenica izgovarala svoj "Neka mi bude". " S. Slavka Sente.

Danes je Mednarodni dan plesa. Pobudnik zanj pa je kar Slovenec, in sicer Henrik Neubauer, baletni plesalec, koreograf, režiser, publicist in pedagog. Zaradi njegove pobude ta dan torej po svetu praznujemo že 43 let. Valček, polka, fokstrot, čačača, salsa, balet, hip hop … Mnogo vrst plesa poznamo danes tudi na naših tleh. Sogovornica: Rebeka Kunej, etnologinja, kulturna antropologinja, raziskovalka na Glasbenonarodopisnem inštitutu ZRC SAZU.

Piše Leonora Flis, bereta Igor Velše in Eva Longyka Marušič. Manca G. Renko je vešča pisanja. Vešča je tudi analitičnega in kritičnega razmisleka. Slednje ji najbrž pride zelo prav tudi pri njenem znanstvenem delu. Po izobrazbi je zgodovinarka, uveljavljena je tudi kot esejistka in urednica. Vse te veščine in talenti so združeni v njeni knjigi Živalsko mesto. Podnaslov Eseji o popularni kulturi, zgodovini in čustvih povzame kar nekaj njenih nivojev, ne pa vseh. Eseji so ponavadi žanr, ki zahteva počasno branje. Seveda moramo biti tudi pri pričujoči knjigi zbrani, vendar je slog Mance G. Renko gibek, dihajoč, vsebina pa privlačna, neodložljiva v svoji, (zagotovo vsaj literarni) iskrenosti. Ne želim reči, da avtorica ni iskrena kot individuum, ki ubeseduje svoje življenje, vendar se moramo zavedati, da ne glede na ostrino, prodornost in tudi čustvenost njene misli, beremo samocenzuriran zapis: »(...) prav toliko kot se s pisanjem razkrivamo, se tudi zakrivamo in pisanje ni nič bolj pot k dekonstrukciji kot konstrukciji lastne (literarne) osebe.« Pisanje imenuje tudi trening in mu ne pripisuje terapevtskih lastnosti, ki se pogosto izpostavljajo pri avtobiografskih zapisih. Knjiga je sestavljena iz desetih esejev, od teh ima eden funkcijo prologa, v katerem nas avtorica seznani s sestavo knjige in svojih izhodišč pri pisanju: “V živalskem mestu se mešajo napol artikulirane misli drugih ljudi, velikokrat preveč premišljene ideje, surova čustva, ključna življenjska spoznanja, popularne kulture, politični nazori, zgodovina, visoka umetnost, nizke strasti.” In ta napoved ne razočara. V eseju Are We Having Fun Yet Manca G. Renko tematizira med drugim tudi vprašanje vrednosti umetnosti, tiste bolj izbrane in tiste druge, namenjene množicam. Kratek prerez skozi zgodovino pokaže, da imata visoka umetnost in množična, popularna kultura pogosto enak izvor oziroma motivacijo: razvedrilo. V primeru klasičnih izdelkov je šlo bolj za zabavo elit, za pozicijo zrenja, ki so si jo lahko privoščili bogati. Množična kultura pa je kultura potrošništva, ki ima v jedru prav tako razvedrilo, odmik od resničnosti. Manca G. Renko skozi reference iz filmov, filozofije in literature, niza vrsto zanimivih primerov, ki dajo vedeti, da trende v umetnosti postavljajo elite in kapital. V več esejih, tudi v pričujočem, razmišlja o ženski kot o objektu, o predmetu opazovanja (kot primere navaja kip Afrodite Knidske, Botticellijevo Venero ter njeno odslikavo v Ursuli Andress v prvem filmu o Jamesu Bondu Dr. No). »Naš civilizacijski odnos do ženskih teles izhaja iz pogleda zlorabe, vdora v zasebnost, erotizacije brez privolitve.« V Osebni zgodovini popa vnovič, iz drugega zornega kota, izpostavlja položaj ženske in njenega dojemanja sveta, od zaljubljenosti do ženskega prijateljstva (vse to tudi skozi glasbene in knjižne reference, ki jih navaja). Esej kljub pisateljičini izjavi v prologu, da se v pisanju toliko odkriva, kot se tudi zakriva, deluje iskreno, lahko bi rekli boleče iskreno in ranjivo. Ko govori o prijateljstvih, pravi, da so bila nekatera »velika projekcija, ki je nastala iz želje po pripadanju, sprejetosti, varnosti in ljubezni.« »Želela sem dati vse, verjeti v vse, samo zato, da bi lahko pozabila nase.« Gre seveda tudi za običajne vzorce odraščanja in za generacijske specifike, ki jih Manca G. Renko prikaže na nazoren in domišljen način. Podobno tematsko linijo lahko razberemo tudi v eseju Or at least a voice. Of a generation. Odlično je polemiziranje o delu, o vrednoti in vrednosti dela v eseju Mnogo dela za nič. Tudi tu Manca G. Renko vpleta v zapis vprašanje spolov, obenem pa diskusijo vpne v kontekst družbenih slojev. »Nihče na svetu ne more zaslužiti niti enega samega milijona izključno z delom. To je mogoče z delom in špekulacijami, delom in dediščino, delom in izkoriščanjem, delom in srečo – ne pa s samim delom.« Prav tako izpostavlja, da je razkorak med tem, kar nam prinaša denar (vsaj tisti za preživetje, zlasti če delamo na področju kulture), ter tem, kar nas resnično zanima, včasih velik, prav tako tudi izguba naše energije. Esej Življenje onkraj tradicije je zanimiva razprava o pomenu tradicij in tega, kdo se nanje najbolj veže. Avtorici se zdi, da so (malo)meščani tisti, ki se tradicije najbolj držijo (na primer skupna kosila ob družinskih praznikih), v to analizo vnaša tudi uživanje mesa, ki naj bi bilo prav tako prevladujoča 'tradicija' (malo)meščanov (in žensk, ki se preveč predajo družinskemu življenju in zavoljo družine odvržejo recimo vegetarijanstvo). Meni, da so neprivilegirani, tisti na margini, bolj osveščeni. Zanimiva je avtoričina precej ultimativna izjava: »Nobena želja po dobrem starem ne more prinesti tudi dobrega novega. Dobro staro prinaša slabo novo.« Obujanje tradicij, ki se v tem eseju vežejo zlasti na družinski krog, je prikazano v dokaj negativni luči, zdi se, da jih avtorica skoraj apriori povezuje z nezdravimi družinskimi dinamikami. Te vsekakor so navzoče, vendar menim, da je avtoričino opažanje v tem zapisu vendarle preveč črno-belo. Tradicije ne nazadnje prinašajo povezovanje, občutek pripadnosti, bližine (kar sicer izpostavi tudi M. Renko, vendar v obujanju »dobrega starega« vidi problem) in v sebi ne nosijo nujno patologij in preživetih vzorcev. O vlogi in položaju ženske v družbi vnovič lahko beremo v eseju A tako pač je: Geniji in pridne punce, ki ga uvaja korespondenca med Jeanom Paulom Sartrom in Simone de Beauvoir. Sartre pričakuje od mlade Simone, ki je Sartra komajda dobro spoznala, da perici odnese njegovo umazano perilo. Esej nato zvede delo in ženski potencial na nekaj primerov, ki nazorno pokažejo na to, kako ženski intelekt ni pojmovan kot »eruditski, pač pa intuitiven, njihova vrednost ni prepoznana v izvirnih intelektualnih presežkih, pač pa se jih ceni predvsem kot sistematizatorke, promotorke ali popularizatorke (tujih) idej.« S pozicije ženske, ki velikokrat ni zadostno videna in slišana, žal tudi s strani same sebe in celo (ali pa še najbolj) takrat, ko je v jedru huda travma, se zbirka zaključi. Lahko kot nagovor vsem tistim, ki želijo osmisliti sebe, si dati prostor za izraz, za razmislek, za odgovorjena in odprta vprašanja. Tako kot pestrost in kompleksnost tematik besedilom v Živalskem mestu prinašata vrednost tudi multirefenčnost in intertekstualnost, ki bralkam in bralcem lahko odpreta mnoge nove miselne poti.

W komunikacji technicznej (i nie tylko) występuje zjawisko ustrukturyzowanego tworzenia treści, czyli "structured writing" albo jak kto woli "structured authoring". Cała idea sprowadza się do stworzenia zasad, które są potem stosowane w trakcie pisania. Poprzez narzucenie takich ściśle określonych reguł jesteśmy w stanie dostarczać treść, która jest lepszej jakości i którą nasi odbiorcy są w stanie łatwiej i szybciej konsumować."Structured writing" to złożone zagadnienie. Mnogość zalet przeplata się tutaj z równie dużą liczbą wyzwań.Rozmawiamy o tym czym jest ustrukturyzowane tworzenie treści, co nam daje, w czym nam pomaga a w czym przeszkadza oraz jakich standardów i narzędzi możemy użyć do jego wdrożenia w organizacji.Dźwięki wykorzystane w audycji pochodzą z kolekcji "107 Free Retro Game Sounds" dostępnej na stronie https://dominik-braun.net, udostępnianej na podstawie licencji Creative Commons license CC BY 4.0 (https://creativecommons.org/licenses/by/4.0/).Informacje dodatkowe:"Structured writing", Wikipedia: https://en.wikipedia.org/wiki/Structured_writing"Structured authoring in technical documentation: an overview", Author-it blog: https://www.author-it.com/blog/structured-authoring-in-technical-documentation/"What is Structured Writing?", Mark Baker: https://techwhirl.com/what-is-structured-writing/"Topic-based authoring", Wikipedia: https://en.wikipedia.org/wiki/Topic-based_authoring"Darwin Information Typing Architecture", Wikipedia (DITA): https://pl.wikipedia.org/wiki/Darwin_Information_Typing_Architecture "Markdown", Wikipedia: https://pl.wikipedia.org/wiki/Markdown"The path to structured content with Markdown", Niklas Begley: https://www.doctave.com/blog/path-to-structured-markdownSemantic Authoring Markdown (sam): https://github.com/mbakeranalecta/samSemantic Markdown: https://hackmd.io/@sparna/semantic-markdown-draft#What-is-Semantic-MarkdownMarkdoc: https://markdoc.dev/MDX: https://mdxjs.com/Lightweight DITA: https://docs.oasis-open.org/dita/LwDITA/v1.0/cnprd01/LwDITA-v1.0-cnprd01.htmlHyperText Markup Language (HTML): https://developer.mozilla.org/en-US/docs/Web/HTML

U nekoliko prilika smo se u razgovoru sa našim sagovornicima bavili temom kreiranja digitalnih proizvoda, i pričali smo o ovoj temi iz različitih uglova.U ovoj epizodi imamo jedinstven ugao pristupa ovoj temi: iskustvo od gotovo dve decenije prisutnosti na globalnom tržištu sa proizvodom koji nastao i razvija se i dan danas u Srbiji. Ilija Studen, jedan od osnivača ActiveCollab-a bio je sagovornik u novoj epizodi Digitalk podcasta i pričali smo o kreiranju digitalnih proizvoda iz njegovog ugla, sa naglaskom na stvari u procesu za koje on smatra da su važne za uspeh na tržištu. Mnogo konkretnih saveta i sjajnih uvida od profesionalca čiji je tim početkom ove godine na tržište izbacio verziju 8.0 ActiveCollab softvera, te vam preporučujemo da ispratite ovu epizodu! Ilija Studen, Co-founder @ ActiveCollab https://ilijastuden.com/ Teme u epizodi: - Uvod & predstavljanje - Malo o ratarstvu kao hobiju - Priča o ActiveCollab-u - Product ne isključuje Service - Šta i kako sve možemo praviti pod imenom ‘'digitalni proizvod'' - Pravna strana kreiranja digitalnog proizvoda - Od ideje na parčetu papira: biznis aspekt razvoja proizvoda - Od MVP-a pa na dalje: kreiranje samog proizvoda - Šta kada treba sa proizvodom treba izaći public? - Ilijina poruka za kraj Prijavite se na naš YouTube kanal: https://bit.ly/3uWtLES Posetite naš sajt i prijavite se na našu mailing listu - https://www.digitalk.rs Pratite DigiTalk.rs na društvenim mrežama: Facebook: https://www.facebook.com/Digitalk.rs Instagram: https://www.instagram.com/digitalk.rs/ Linkedin: https://www.linkedin.com/company/digitalkrs Veliku zahvalnost dugujemo kompanijama koje su prepoznale kvalitet onoga što radimo i odlučile da nas podrže i daju nam vetar u leđa: Partneri podkasta: - Raiffeisen banka - https://www.raiffeisenbank.rs/ Digitalne usluge Raiffeisen banke koje preporučujemo za mala i srednja preduzeća: https://bit.ly/4gOq6QO - Kompanija NIS - https://www.nis.rs/ - Ananas - https://ananas.rs/ - kompanija Idea - https://online.idea.rs/ Prijatelj podkasta: - PerformLabs - https://performlabs.agency/ Oslobodite pun potencijal svog digitalnog marketinga! Optimizujte svoje kampanje i postignite maksimalne rezultate uz Performlabs. - BiVits ACTIVA Brain Level Up Booster - https://bivits.com/proizvod/brain-level-up/ Kada želiš da živiš i radiš na višem nivou, uzmi BiVits Brain Level Up za više energije i bolju koncentraciju tokom dana! - Izdavačka kuća Finesa - https://www.finesa.edu.rs/ U ovoj epizodi podelićemo dve knjige "Atomske Navike" izdavačke kuće Finesa onima koji budu najbrži i najkreativniji sa komentarima, a možete nam slobodno pisati i na info@digitalk.rs i direktno nam uputiti komentar, sugestiju ili primedbu. Takođe, svi oni koji na Finesinom websajtu poruče knjige i unesu promo kod digitalk dobiće 10% popusta na već snižene cene izdanja na sajtu: https://www.finesa.edu.rs/

Zdaj, ko se, zahvaljujoč vzponu generativne umetne inteligence, zdi, da so stroji človeka presegli, se krepi vtis, da moramo o svetu in svojem novem, obrobnem mestu v njem začeti razmišljati drugače. Toda: kako?V znameniti Sofoklejevi tragediji o Antigoni lahko preberemo tele privzdignjene besede: »Mnogo je nedoumljivih skrivnosti / in vendar – ni globlje skrivnosti kot človek. […] Govor je iznašel in misel, / begotno kot veter, in smisel / za red in zakone v državi, / in toplo zavetje / pred mrazom neznosnim, / pred ploho nevšečno dežjá. / Vedno izhod si poišče, / nikdár ne zaide v zadrego, / le sredstva, da bi smrti utekel, / ne najde. A iz stiske bolezni / težko ozdravljivih / le našel je pot.« In čeprav je od časov, ko so nastajale starogrške drame, minilo že kakih 2500 let, nas vzneseni sentiment, ki prežema navedeni odlomek, povečini še kar nagovarja. Saj drži, da smo v vmesnem času zagrešili nekaj genocidov, da smo se zapletli v nekaj globalnih vojn, da smo planet prignali na rob ekološkega kolapsa in da so, ne nazadnje, znanstveniki od Kopernika do Darwina prepričljivo dokazali, da nas noben božji načrt ni postavil na kak posebej visok piedestal, pa vendar ljudje o homo sapinesu še vedno najraje razmišljamo kot o nesporni kroni stvarstva in najbolj zanesljivem merilu vseh stvari. A zdaj, ko se pred našimi očmi odvija prava pravcata znanstveno-tehnološka revolucija – pa naj gre za generativno umetno inteligenco, za genski inženiring ali za kvantne računalnike –, se vendarle krepi vtis, da nam je krona naposled – in nepovratno tako – padla z glave in da moramo torej o svetu in svojem, slej ko prej obrobnem mestu v njem začeti razmišljati radikalno drugače. Toda: kako? Eno izmed možnosti menda ponujajo tiste intelektualne tradicije, ki jih je mogoče opredeliti s krovnim pojmom »antihumanizem« in že dolgo polemizirajo s stališči, ki jih je sicer tako elokventno ubesedil Sofoklej. A kaj natanko antihumanizem ponuja namesto vere v človekov neomejeni potencial in kako naj bi nam antihumanistična perspektiva mogla pomagati preživeti 21. stoletje, ki ga, kot kaže, usodno zaznamuje medsebojno prepletanje krize etabliranih družbeno-političnih institucij, ekološke katastrofe in znanstveno-tehnološke revolucije? To je vprašanje, ki nas je zaposlovalo v tokratni Intelekti, ko smo pred mikrofonom gostili Roberta Bobniča, asistenta na Oddelku za kulturologijo ljubljanske Fakultete za družbene vede, pa dr. Natalijo Majsovo, izredno profesorico na istem oddelku, ter dr. Primoža Krašovca, docenta na Oddelku za sociologijo na Filozofski fakulteti Univerze v Ljubljani. foto: Leonardo Da Vinci – Vitruvijev človek, 1490, črnilo na papirju, izsek (Wikipedija, javna last)

Mnogo starostnikov in oseb z različnimi ovirami bo praznike preživelo v zavodih, njihovih bivalnih in stanovanjskih enotah, kjer jim nudijo 24-urno podporo. Tudi v zadnjem delu leta bodo ti prepuščeni delovni vnemi in entuziazmu zaposlenih, ki so podplačani za svoje delo, tako bo tudi v vseh enotah Varstveno-delovnega centra Tončke Hočevar Ljubljana. Tam se zaposleni že cel mesec trudijo ustvarjati družinsko vzdušje za vse uporabnike, da bi se v zadnjih izdihljajih leta počutili kar se da dobro, čeprav jih ne bodo preživeli doma. Tamkajšnji utrip je izmerila kolegica Eva Lipovšek.

Mnogo naših slušalaca je tražilo da nam opet dođe Miodrag Kuzmanović zvani Kuzma, urednik Sveta Kompjutera. I došao je. I sada Luni ima praktično dva Kojota preko puta sebe. Eh.

Kot trenutno kaže, ima demokracija največjo težavo z demokrati. Pa ne le tistimi, ki se te dni merijo z republikanci, temveč tudi z demokrati iz sosedje ulice. Saj so težave tudi z ostalimi svetovnonazorskimi in političnimi imenovanji, ampak demokrati so v nenehni nevarnosti, da ekspresno postanejo to, kar niso. Če si republikanec, težko postaneš bolj ali manj republikanec, ali pa recimo prenehaš biti liberalec – kot demokratu pa ti nedemokratičnost ves čas visi za vratom. Ob tem pa v političnem prostoru vlada inflacija demokratov, na kar je zadnjič pravilno in upravičeno opozoril Janez Janša.Zadeva je namreč ta, da se bo nova stranka Anžeta Logarja imenovala "Demokrati". Janša, ki ima čarovniškega vajenca že tako ali tako po malem v želodcu, se je razjezil, da je ime Demokrati preveč podobno imenu njegove in do včeraj še Logarjeve stranke SDS, kar stoji za "Slovenska demokratska stranka". V kateri so, logično, zbrani slovenski demokrati. A obrv so dvignili tudi še preostali slovenski demokrati, ki se predstavljajo kot krščanski ali pa socialni, ni pa bilo vseeno niti prvoborcem iz devetdesetih, ki so se njega dni tudi poimenovali demokrati. Na volitvah tako lahko nastane precejšnja šlamastika. Kako velika, lahko pravkar opazujemo v Združenih državah, kjer imajo sicer samo ene demokrate in ene republikance, pa so volivci prav tako zmedeni, tako da se raje odločajo med moškim in žensko. A naša današnja analiza bo ime prihodnje Logarjeve stranke odpeljala na področje nezavednega, na področje sublimiranih sporočil, ki jih zavestni um preskoči, še kako pa jih zazna človekova podzavest. Torej imamo, oziroma bomo imeli Logarjevo stranko Demokrati. Logar je, zato, da jo je ustanovil, zapustil Slovensko demokratsko stranko. Ampak tudi Logarjevi demokrati bodo stranka. Ker bodo registrirani v seznamu političnih strank. In ker bodo registrirani v Sloveniji, bodo še vedno tudi slovenska stranka. Če nečesa ne zapišeš neposredno, ne pomeni, da to ne obstaja. Se pravi, da bodo Logarjevi demokrati še vedno slovenska stranka, in ko jim dodamo še izbrano ime, vidimo, da bo nova stranka sicer poimenovana Demokrati, na področju nezavednega pa jo bomo volivci sprejemali kot "slovensko demokratsko stranko". Logarjevi demokrati bodo tako SDS brez SS. Pomeni, da bodo volivci, ki se bodo odločili za Logarja, sicer volili Demokrate po nazivu, a s pomočjo sublimiranih sporočil bodo pravzaprav volili SDS. Ampak to je le začetek neverjetne analize. Mnogo političnih analitikov se namreč nagiba k možnosti, da so Logarjevi demokrati samo satelit oziroma trojanski konj, ki sta ga oba zvitorepa politika načrtovala družno z roko v roki ter se bosta takoj po volitvah združila in zavladala slovenskemu političnemu prostoru. Z združitvijo ne bi smelo biti problema; tudi če bi obe stranki združili po najenostavnejšem upravnem postopku bi dobili novo ime: "Slovenska demokratska stranka demokratov", ali s kratico SDSD. Pripadnike stranke pa bi enostavno klicali slovenski dvojni demokrati. Ki pa jih seveda ne bi smeli zamenjevati s Socialnimi demokrati, ki sedijo na dveh stolih. Tudi njim pogovorno pravimo SDSD. Večjo težavo imamo v naši skromni redakciji z manevrom, ki zahteva lesenega konja. Kot nam sporoča božanski Homer v Odiseji, so se vojaki spravili v maketo konja, ga kot darilo pustili pred vrati Iliosa in tako naprej in tako nazaj. Seveda v ustanovitvi Logarjevih Demokratov, trojanskega konja razumemo kot prispodobo, a kljub temu ostaja odprto vprašanje, kdo je konj, če je Troja slovenski politični prostor. Hočemo poudariti, da ni povsem jasno, ali je Logar konj, v katerega zleze Janša, kajti povsem mogoče je tudi, da je Janša vaba, v kateri se skriva Logar. Kakorkoli že; tudi če bomo v Sloveniji dobili v novembru še četrto skupino demokratov, je to gotovo bolje, kot če je ne bi dobili, oziroma če bi se politično organizirali nedemokrati. Kajti demokracija je čudna bilka, skoraj podobna plevelu, da ne zapišemo invazivni vrsti. V Združenih državah se je je zaredilo toliko, da jo izvažajo po vsem svetu, pa ne glede na to, ali sedi v ovalni pisarni demokrat ali republikanec. Ali ženska ali moški.

Izvještaji Evropske komisije ocjenjuju da je pred državama Zapadnog Balkana još mnogo posla kako bi pristupile Evropskoj uniji. Srbija već osigurala sredstva za gradnju aerodroma u Trebinju, kažu iz Uprave za geodetske i imovinsko pravne odnose bh. entiteta RS.

Kje drugje, če ne v vaši priljubljeni analitični oddaji, bomo potisnili referendumsko dramo o JEK 2, še korak naprej …Mimogrede. JEK 2 se sliši podobno, kot Hollywood označuje nadaljevanje uspešnic z morskimi psi v glavni vlogi. Le da so nadaljevanja hollywoodskih grozljivk praviloma bolj grozna, a manj  uspešna od originalov. Tako pri kritikih kot pri občinstvu. Toliko o tem.  Referendum o JEK 2 je doživel pravo tragedijo grškega tipa. Bil je razpisan z velikim upanjem, nato so se začele pojavljati dramaturške razpoke; najprej pri vprašanju, potem še pri poslancih in pred kakšnim dnem se je iz parlamenta na mopedu pripeljal deus ex machina in sporočil, da referenduma ne bo. Ker ne smemo biti ovce, se takšnemu vsiljevanju politične volje zdaj in na tem mestu uprimo! "I, kako bi to storili?" Nikakor drugače kot s tem, da zahtevamo referendum o umiku referenduma. Najlažje in najmanj politično sporno bi bilo, da ga predlaga politična stranka. Ampak katera? SDS ga ne more, ker so oni predlagali originalni referendum, kot včeraj tudi njegov umik in bilo bi vsaj nenavadno, če bi o umiku referenduma, ki so ga predlagali, zahtevali nov referendum. Stranka Svoboda ga ne more, ker je blokirala razpis referendum ob evropskih volitvah, pozneje pa so se pod mizo dogovarjali s SDS, kako terminsko zaobiti postopke, da referendum ne bi povozil periferne zakonodaje; oziroma, da periferna zakonodaja ne bi izpadla smešno ob negativnem izidu referenduma. Levica, ki že ves čas nasprotuje referendumu, bi po definiciji nasprotovala tudi referendumu o umiku referenduma, vse ostale stranke, ki so soglasno podprle razpis referenduma ter potem soglasno podprle tudi sklep o umiku referenduma, rajtamo, pa bi soglasno nasprotovale tudi razpisu referenduma o umiku referenduma. Hočemo povedati naslednje; če so politične stranke najprej razpisale, potem pa umaknile referendum, je po logiki stvari v velikem interesu javnosti, da se referendum izpelje. In očitno do njega ne moremo drugače, kot da zahtevamo referendum o tem, da naj nam ga vrnejo. Kaj bi na takšnem referendumu bilo referendumsko vprašanje, je jasno. Mnogo bolj jasno od referendumskega vprašanja na pravkar umaknjenem referendumu. Naše referendumsko vprašanje bi se glasilo: "Ali ste za to, da se izvede referendum o izgradnji JEK 2?" To vprašanje bi bilo razumljivo celo za nekoliko omejene politike, ki tudi najbolj jasna vprašanja razumejo kot manipulativna, nejasna ali pa celo zavajajoča. A takšno jasno vprašanje na referendumu o referendumu še vedno ne bi rešilo težave z vprašanjem na osnovnem referendumu. Ki je spraševalo o nečem, kar nima zveze z miroljubno rabo jedrske energije. Mimogrede; kot so se zlasali naši politiki, tako se bodo zagotovo zlasali bankirji, zidarji, projektanti in špekulanti vsega korupcijskega miljeja, ki se po navadi zberejo ob takšnih projektih; torej ni nobene možnosti, da v povezavi z jedrsko energijo v Sloveniji uporabljamo izraz "miroljubna". Kakorkoli … Bistvo vprašanja na referendumu o jedrski energiji in jedrski elektrarni mora biti povezano z jedrsko energijo. Drugače nima smisla. Vprašanje, ki so ga predlagali, je bilo podobno, kot če bi med referendumom o hidroelektrarnah in miroljubni rabi vode spraševali, če smo za to, da pijemo, ko smo žejni. Tako na tem mestu predlagamo vprašanje, ki ima trdno povezavo s to snovjo in na katerega lahko državljani Slovenije resnično kvalificirano odgovorimo ter posledično vplivamo na to, da nas ne bo odpihnilo z rodne grude. Torej: "Ali ste za to, da v jedrskem reaktorju poteka kontrolirana verižna reakcija cepitve jeder?" To in le to je ultimativno referendumsko vprašanje, ki bi nujno moralo biti zapisano na glasovalnih lističih. Če bi referendum uspel, bi se potem lahko državljani oddahnili, saj bi dobili zagotovilo o varnem, vzdržnem in verjetnem začetku gradnje JEK 2. Če bi kdo pozneje poskušal zaobiti referendumsko voljo državljanov, bi mu projekt dobesedno razneslo v obraz. Potem pa je tu še tretja plat problema, ki je med posvetovanjem z državljani nihče ne omenja. Lahko bi pa se vladajoči podučili o njej v posvetovanju z zgodovino. Če sledimo izkušnjam iz gradnje elektroenergetskih objektov v samostojni republiki Sloveniji, se objekt zagotovo podraži in bleščeče finančne konstrukcije iz obdobja posvetovalnih referendumov klavrno padejo na državno intervencijo, ki projekt najprej plača, nato preplača, nato pa ukine. Kot se nam dogaja s TEŠ 6. Hočemo povedati, da na koncu vse te elektroenergetske eskapade plačamo davkoplačevalci. In ni nam jasno, v čem se takšno sofinanciranje oziroma financiranje razlikuje od priljubljenega socialističnega mehanizma, ki smo ga njega dni imenovali: "samoprispevek". Samoprispevki so bili vsaj psevdodemokratični, saj je bil za njihovo uvedbo praviloma razpisan referendum z referendumskih vprašanjem, ki je enostavno vprašalo: "Ali ste za to, da se z vašim denarjem zgradi ta bolnišnica, ta šola, prizidek, cesta, telefonski kabel ipd.?" Ti samoprispevki so potem izginili v privatizaciji in njeni krasni novi ekonomiji, a mnogo infrastrukture, ki jo še danes uporabljamo, je posledica tega totalitarnega mehanizma. Razumnemu torej ni jasno, čemu z referendumom ne razpišemo samoprispevka za JEK 2. Slej kot prej in tako ali drugače bomo preklemansko nuklearko plačali delovni ljudje in občani; z referendumom o samoprispevku bi lahko vsaj pometli z vsemi temi bedastimi šaradami, ko med prividom demokratičnega elite razpisujejo bog ve kakšna ljudska odločanja, za paravanom pa se bratijo ob neskafeju in proteinskih napitkih parlamentarne kantine. Parlamentarni razpisi referendumov ter njih umiki delujejo žalostno in ubogo da nikoli tako. 

Godišnje jedna trećina ukupne proizvodnje hrane završi u otpadu.To je ne samo veliki etičko-socijalni problem nego i financijski i klimatski. Istovremeno još preko 820 milijuna ljudi na svijetu gladuje. Kako izbjeći ovaj začarani krug i bacanje hrane svesti na minimum? Nenad Kreizer razgovara s Brankom Ilakovac i Aidom Kožar o pozadini fenomena bacanja hrane i praktičnim savjetima iz svakodnevice koje bi mogli pomoći u smanjenju količine hrane koja završava na otpadu. Von Nenad Kreizer.

KKP u Madridu, Histi u Udruženju navijača Partizana 012 (mi smo prošli MNOGO bolje). Prvo gostovanje našeg podkasta van Beograda i dvanaesti lajv. Neočekivano puno o fudbalu, On the Road u Baskiji i reakcije na Real, vruće glave. Bez crka uvek (tehnička) muka. Jedite Kod Trička! http://www.kodtricka.rs/ ---------------------------------- Pokrenuli smo PATREON, pa ko želi sada može da časti za neko pivo, dodatne sadržaje i/ili tehničke popravke na podcastu: www.patreon.com/pfchisterical A ima i opcija za direktne donacije: paypal.me/partizanhisterical ---------------------------------- HISTI RADIO MIX br. 85 youtube.com/playlist?list=PLwhK…si=mVFpjldJcvdtIgv5 Twitter: www.twitter.com/pfchisterical Instagram: www.instagram.com/pfchisterical/ Youtube: www.youtube.com/c/PartizanHistericalPodcast podcast.rs/show/histerical/ NAPRED PARTIZAN! NAPOMENA: Ovo je "uradi sam" podkast u kome navijači Partizana razgovaraju o zbivanjima u svom voljenom klubu. Izneta mišljenja i stavovi su lični, kafanski, i ne predstavljaju stavove bilo koje navijačke grupe, frakcije, dela uprave, radne ili druge organizacije. Nismo insajderi, eksperti, sportski radnici. Apsolutna vernost, ne apsolutna istina. Trudimo se da jezik koji koristimo bude fin književni - možete ga čuti na svakom stadionu i u svakoj sportskoj hali. Cover foto: PFC Histerical Majstor zvuka: nema crka :( Realizacija: Slavko Tatić, gajtan,Tričkalice, Lav Premium, Grobari Požarevac & Histi

Ep 244Dragan Pleskonjić:Zastrašujuće!Ovo nije jednostavan propust, nego greška u dizajnu i implementaciji koja je mogla da dovede u opasnost milione.Hacking Kia: Remotely Controlling Cars With Just a License Plate Google must crack open Android for third-party stores, rules Epic judgeManton Reece:Perfect example of how Apple and Google not opening up app distribution years ago will ultimately cost them much more now.Panic: End of the Road for Google Drive in TransmitJared Henderson: Kindle has a big problem, so I'm leaving it behind.United States v. Apple (2012)CPAP Reviews — New Apple Watch Sleep Apnea Setup Guide & Tutorial Older iPhones do not support the new touchpad and adjustment settings for Photographic Styles, but if you take an image on an ‌iPhone 16‌ and then edit it on an older phone, you can see the touchpad to make further adjustments.Customizing Your iPhone 16 Images With Photographic StylesCleaning the Speaker Grille Holes on a MacBook Pro or MacBook Airone of those vox pop tiktokers asked a person on the street what they do for a living and one person replied “senior project manager at IBM” and… “What is IBM”Alek pomenuo spravicu za razbijanje stakla u kolima.ZahvalniceSnimano 12.10.2024.Uvodna muzika by Vladimir Tošić, stari sajt je ovde.Logotip by Aleksandra Ilić.Artwork epizode by Saša Montiljo, njegov kutak na Devianartu

Početak pandemije korona virusa bio je prije četiri godine – no čini se da je borba protiv virusa dugoročno podijelila društvo. Ostala su neodgovorena pitanja: što je dobro obavljeno za vrijeme pandemije? Koje su mjere spasile živote? Koje greške su se dogodile? I gdje? Dok Nenad Kreizer donosi priču o korona-politici, istovremeno slušamo i o novim slučajevima korona virusa – virolog dr. Luka Čičin–Šain pojašnjava Maji Marić što možemo očekivati u budućnosti. Von Maja Maric.

Kao gosta 181. epizode podkasta "Pod kapicom" najavili smo Stefana Ćirića, novog trenera Partizana i pomoćnog trenera u reprezentaciji Srbije. Ipak, pridružio nam se spontano i njegov brat Miloš Ćirić.Stefan je podelio utiske sa Olimpijskih igara, one iz bazena, ali i van njega. Govorio je o raspodeli uloga u ekipi, sa posebnim naglaskom na ulogu Miloša Ćuka. Uporedio je svoja iskustva iz Rija, Tokija i Pariza, koja se dosta razlikuju, osvrnuo se na saradnju sa Dejanom Savićem i opisao kako je raditi sa Urošem Stevanovićem... Stvari su jasne za Los Anđeles, a na čemu treba raditi za Brizbejn? Koji je sat nosio kada je skočio u bazen posle finala? Kako su izgledale pripreme za Olimpijske igre i ko je okupljao momke i posle treninga? Kako je izgledalo suđenje u Parizu i da li se tokom turnira promenio kriterijum, naročito posle brutalitija Kondemija i protesta Italijana? O svemu tome smo pričali sa Stefanom...On se našao i u ulozi novinara, a svom bratu Milošu postavio je nekoliko pitanja o aktuelnoj situaciji u Pro Reku. Od Miloša smo prvi put čuli šta se to tačno dogodilo u italijanskom velikanu, kako će izgledati ekipa sledeće sezone, ko je novi vlasnik kluba i da li će Reko i pod kojim uslovima igrati na evropskoj sceni...Mnogo aktuelnih i zanimljivih tema donosi nam epizoda sa braćom Ćirić. Uživajte!Četvrtak 29. avgust 2024Kupite naše majice, knjige i podržite nas na: https://shop.infinitylighthouse.com Postanite član na YouTube-u: https://www.youtube.com/channel/UCQ2D37u3DU1XGxxriq5779Q/joinPodržite nas na Patreonu: https://www.patreon.com/infinitylighthouse ★ Support this podcast on Patreon ★

U četrnaestoj epizodi Radar Foruma, izazivačica Danica Popović, redovna profesorka Ekonomskog fakulteta, ugostila je Ivanku Popović, profesorku Tehnološko-metalurškog fakulteta i nekadašnju rektorku Univerziteta u Beogradu, kao i članicu pokreta "ProGlas“. Otvoreno su govorile o alarmantnim promenama i kritičnim tačkama obrazovnog sistema u Srbiji, ali i o stanju u društvu u celini. Danica Popović je izrazila zabrinutost zbog sveopšte degradacije obrazovnih standarda, ističući kako se i sami nastavnici, suočeni s nasiljem i pritiscima, povlače i snižavaju kriterijume. Ono što dodatno otežava situaciju, nadovezala se Ivanka Popović, jeste i liberalizacija uloge roditelja u obrazovanju. Osvrnule su se i na činjenicu da je u vreme rektorskog mandata Ivanke Popović odbijen i doktorat ministra finansija Siniše Malog. „Mnogo ljudi je učestvovalo u borbi da se do te konačne odluke dođe i to je bilo važno za ugled i dostojanstvo univerziteta. Borba se nastavlja jer se kroz administrativne začkoljice stalno osporava ta odluka. Ma koliko mi bili kritični prema akademskoj zajednici, po ovom pitanju je Univerzitet jedinstven. Ako se slučajno odluka po tom pitanju pomeri izvan, da to može neko drugi da odredi, onda već ne možemo da predvidimo šta će da se desi“, kaže Popović. Profesorke su takođe diskutovale i o uticaju Ruske pravoslavne crkve na našu crkvu, odnosno položaju Bogoslovskog fakulteta, kontroverzama oko iskopavanja litijuma i ulozi “ProGlasa” za koji Ivanka Popović ističe da će nastaviti borbu u kojoj su, uprkos sumnjama, svi članovi jedinstvenog stava. Ivanka Popović naglašava i zabrinutost zbog sve većeg udaljavanja univerziteta od društvenih zbivanja, dok Danica Popović podvlači opasnosti koje donosi instrumentalizacija znanja u političke svrhe.

+Moto2: Otpusti me radi pobede - Celestino Vietti slavio za Red Bull KTM Ajo posle otkaza!+Moto3: David Alonso do iskusne sedme pobede u 2024.Link za zvaničnu Fantasy Lap 76 MotoGP ligu za 2024: https://fantasy.motogp.com/leagues/join/4WEEP7HUKod za ligu: 4WEEP7HUPodrška Infinity Lighthouse ekipi!

Drage moje učiteljice in učitelji! Mnogo vas je… premnogo. Preveč verjetno, da bi se vas vseh spomnil… da bi si zapomnil vse, ki so z redovalnico v roki prečkali mojo pot k učenosti! In čeprav sem kot učenec o vas verjetno razmišljal podobno kot moji otroci o svojih učiteljih ali pa morda še slabše in (še) bolj ostro, se vas takole iz časovne razdalje prav vseh spominjam blago in predvsem s hvaležnostjo. In nič novega ne bom povedal, če zapišem, da so se mi v spomin najbolj vtisnili tisti, pred katerimi sem kot učenec najbolj trepetal, se jih bal (zdaj vem, da se temu reče: strahospoštovanje!), ki so veliko zahtevali in smo jih zato temu primerno - mirno lahko rečem - sovražili! In vsi tisti, ki smo jih takrat tako ljubili in častili, ker so se z nami zabavali in nam popuščali, so zdaj le blede sence na sliki spomina in komaj jim še vem imena. Če sploh! Je že tako: Roka, ki zgolj boža, je sicer prijetna in blaga… a ponavadi uspava. In ne pripelje nikamor. Saj tisti, ki spi, ne hodi. Razen seveda, če ga ne nosi luna! A roka, ki vodi… ki ve kam vodi… ki ve, da mora voditi… trdno stisne. In ne izpusti! In pusti odtis. Boli, o seveda boli, a si na cilju. In mravljinci, ki jih čutiš zaradi stiska, te še leta spominjajo na tistega, ki te je vodil. Ki te je s svojim stiskom, rešil iz prenekatere stiske! In zdaj kot oče, kot nekdo, ki vzgaja in uči, še toliko bolj cenim vse tiste učitelje na moji poti, ki so kljub moji jezi, slabi volji, grdim besedam in celo sovraštvu, vztrajali… in niso izpustili moje roke… čeprav sem se branil in upiral… in so me pripeljali kamor so me morali pripeljati… kamor so se s svojim poklicem zavezali, da me bodo pripeljali! In se seveda zavedam, da učiteljic in učiteljev nisem srečeval samo v šolah, v razredih, v predavalnicah… ampak so me učili in vodili prav vsi, ki sem jih srečal in srečeval v življenju… In se, s strahom zavem, da tudi sam učim in vzgajam in vodim vse, ki jih srečam in srečujem… In premišljujem kolikokrat sem spustil, ko bi moral držati in kolikokrat držal, ko bi moral spustiti… kolikokrat sem božal, ko bi moral prijeti… kolikokrat sem kazal, ko bi moral voditi… kolikokrat sem bil na počitnicah, ko bi moral učiti…

+Sedmostruki šampion sveta posle dve i po godine zabeležio 104. pobedu u karijer, u Velikoj Britaniji!+Nepopustljivi Max Verstappen.+McLaren i Norris ponovo tragičari...https://fantasy.formula1.com/en/leagues/join/P5SEDGFHU02KOD ZA LIGU: P5SEDGFHU02Ukoliko želite da podržite ekipu Infinity Lighthouse i sve što radimo, najbrže je kroz Patreon i YouTube članstvo.Patreon: https://www.patreon.com/infinitylighthouse YT: https://www.youtube.com/channel/UCQ2D37u3DU1XGxxriq5779Q/joinDomaćini: Pavle Živković i Srđan Erceg#lap76#infinitylighthouse#f1 00:00:00 Početak00:18:15 It's been a while...00:21:30 Kralj Silverstona00:25:15 Prisustvovali smo istoriji00:33:15 McLaren je najbrži na gridu, ali...00:40:00 Ko razvija Ferari?00:45:00 McLaren vodi igru, ali...00:52:30 Koje su gume kome bile na raspolaganju?01:01:00 Maks želi Čeka i samo Čeka01:10:00 Mercedes ipak ima bolid01:17:00 Sjajna trka za Sainca, ali šta sutra?01:30:45 Pripremite se za Hungaroring01:34:00 Zašto meke gume?01:40:00 Tim Ferštapen01:48:30 Brate Logane :)01:51:30 Kapa dole Juki!01:54:00 2025. - godina trkanja02:07:30 Stalna rubrika - Alpina02:10:30 Berman zvanično u Hasu02:18:30 Fantasy round-up02:23:45 Zauber - prisutan02:30:00 Pitanja iz četa #1 02:44:00 Starac Luis02:53:00 Oskar popularnosti02:58:00 Pitanja iz četa #2 03:13:30 F2 & F303:25:00 Pitanja iz četa #3 03:47:00 PATREON------------------------------HUMANITARNI KUTAKPomozimo Martinu!Slanjem SMS poruke: Upišimo 1503 i pošaljimo SMS na 3030Slanjem SMS poruke iz Švajcarske: Upišimo human1503 i pošaljimo SMS na 455Uplatom na dinarski račun: 160-6000001670866-23Uplatom na devizni račun: 160-6000001671337-65IBAN: RS35160600000167133765SWIFT/BIC: DBDBRSBGUplatom platnim karticama putem linka: E-doniraj (https://www.budihuman.rs/edonate/sr?user_id=1503)Uplatom sa vašeg PayPal naloga putem linka: PayPal (https://www.budihuman.rs/paypal/sr/donate?user_id=1503)-----------------NAŠA PRODAVNICA - ️https://shop.infinitylighthouse.comSvi koji žele da obogate svoju biblioteku prelepim delima o Formuli 1 i MotoGP-u ili se obuku u naše, zajedničke, boje, tu je naša zvanična prodavnica knjiga, majica i kačketa.NAŠE DRUŠTVENE MREŽE Instagram - https://instagram.com/infinitylighthouse Facebook - https://facebook.com/theinfinitylighthouseTwitter - https://twitter.com/infinitylighthsSPORTSKE VESTI - https://sportsmagazin.rsMusic credit: Envato Elements Item/Cinematic Heroic by StudioKolomnaAutor: Srđan ErcegDatum: 8. jul 2024.Lokacija: Studio na kraju UniverzumaProdukcija: Infinity Lighthouse https://www.youtube.com/infinitylighthouseWebsite: https://infinitylighthouse.com/Zabranjeno je svako kopiranje i neovlašćeno preuzimanje video i/ili audio snimaka i postavljanje na druge kanale! Nije dozvoljeno koristiti materijal sa ovog kanala, bilo u celosti ili iz segmenata, bez licenciranja / plaćanja kako za komercijalnu, tako i za nekomercijalnu upotrebu.Svaka upotreba bez licenciranja za komercijalnu ili nekomercijalnu / privatnu upotrebu biće procesuirana. Za sve informacije o pravima, za upite o licenciranju i dobijanju dozvole za korišćenje možete nas kontaktirati putem naše zvanične email adrese.Copying, re-uploading, and illegally distributing this copyrighted work is strictly prohibited! Label and copyright: Infinity Lighthouse ★ Support this podcast on Patreon ★

Ste se kdaj vprašali, kako nastane plastenka? Mnogo ljudi je ne povezuje z nafto in tem, da pred svojim nastankom v obliki surovin, ki jih pridobijo iz črnega zlata, dobesedno obkroži pol sveta. Pri vsem tem je največji paradoks, da plastenka svojemu namenu služi smešno malo časa, večji del svojega življenjskega cikla pa nato preždi kot odpadek. A ne glede na to, v kateri smetnjak ali zabojnik jo odvržemo, bi morali predvsem razmišljati o tem, kako zmanjšati njihovo proizvodnjo, kako se ne utopiti v plastenkah. V Frekvenci X sledimo plastenki – od nafte do odpadka.Sogovorniki: dr. Gabrijela Kalčikova, Fakulteta za kemijo in kemijsko tehnologijo v Ljubljani, dr. Andrej Kržan, Kemijski inštitut, Jože Gregorič, Javno podjetje VOKA SNAGA, Boštjan Okorn, Zveza potrošnikov Slovenije, Damijan Šavron in Sašo Šenk iz podjetja Itos.   Zapiski: Zeleno zavajanje na plastenkah Poročilo Univerze Združenih narodov Koliko plastenk je v Sloveniji

Povprečen Slovenec ve o sodobni Romuniji približno toliko kot povprečen Romun o moderni Sloveniji: tako rekoč ničesar. Diktator Ceausescu, grof Drakula, slikovita Transilvanija in avtomobilsko podjetje Dacia so ponavadi edine asociacije na to dinamično državo, ki leži med Črnim morjem in Karpati na Balkanu. Od leta 2007 je članica Evropske unije in od takrat tudi eno najhitreje rastočih gospodarstev v njej, zato niti ni čudno, da so Romuni med najbolj naklonjenimi evropskim integracijam izmed vseh Evropejcev. Kakšno je ozračje v državi v supervolilnem letu, ko bodo imeli v Romuniji ne le evropske in hkrati lokalne, ampak do konca leta še predsedniške in parlamentarne volitve? Vsebina je del projekta I know EU/ Tu EU 2024, ki ga sofinancira Evropska unija.  

Mnogo je aktuelnih vaterpolo tema u sedmici za nama, pa smo novu epizodu "Pod kapicom" posvetili važnim stvarima koje su se dogodile na evropskoj i regionalnoj vaterpolo sceni. Dubrovački Jug osvojio je trofej u LEN Evrokupu, inače 20. za trenera Vjekoslava Kobešćaka u ovom klubu. Hrvatsko finale tog takmičenja je refleksija uspeha reprezentacije Hrvatske i svega što se radi u hrvatskom vaterpolu, a situaciju u Hrvatskoj uporedili smo sa ostatkom regiona. Pričali smo i o sprskom finalu između Radničkog i Novog Beograda,   problemima koji zatiču vaterpolo u Srbiji i potencijalnim rešenjima, kao i o Olimpijskim igrama koje predstoje. Javili su nam se Darko Brguljan i Vjekoslav Kobešćak posle finala Evrokupa, kao i kolega Andrija Martić. O svemu tome razgovarali smo i sa kolegom Dejanom Stevovićem. Uživajte!00:00:00 Početak00:01:30 Dejan Stevović u gostima00:04:15 Evropa kup - analiza00:10:15 Hrvatski vaterpolo na talasu uspeha00:14:00 Video pitanje #1 Vjeko00:23:45 Video pitanje #2 Darko00:37:30 Domaća scena00:45:00 Nedostatak kvalitetnih sportskih radnika00:55:00 Nelagoda na sportskim priredbama u Srbiji00:58:00 Final Four - najava01:10:00 Šta očekujemo od Malte kao organizatora F4?01:17:00 Video pitanje #3 Andrija01:32:00 Tranzicija u seniorski vaterpolo01:43:00 Loša raspodela sredstava u savezu01:48:00 Planovi za budućnostKupite naše majice, knjige i podržite nas na: https://shop.infinitylighthouse.com Postanite član na YouTube-u: https://www.youtube.com/channel/UCQ2D37u3DU1XGxxriq5779Q/joinPodržite nas na Patreonu: https://www.patreon.com/infinitylighthouse ★ Support this podcast on Patreon ★

Dug je bio Google, kratak OpenAI, a tužan Apple. Google je skoro dva duga sata uvoda u I/O u potpunosti posvetio veštačkoj inteligenciji. Mnogo stvari moglo je ostati nepomenuto, neke su pak bile zanimljive, ali je ipak i ovo jedan od događaja čije je gledanje bolje prepustiti nekome poput nas. OpenAI je sličnu priču spakovao u prihvatljivih 25 minuta, dobili smo emotivni GPT-4o i novu aplikaciju za Mac. Apple je koji dan pre toga predstavio nove iPade, ali je sa događaja posvećenog njima, glavni utisak ostavio novi čip. Da sa jubilarnim četrdesetim Sutra ne prođemo kao Google, od ostalih vesti između epizoda dotakli smo se TikToka, novih Snapdragona koji bi da prete Appleovom silicijumu, te reklama u Windowsovom start meniju. Hvala na slušanju!

Danes pa nekaj o lanskih poplavah. O hitrosti obnove se lahko prepirajo politiki, na tem mestu pa samo spomnimo na nesrečne družine, ki jih čaka morebitna izselitev. 36 objektov bo odstranjenih, 348 objektov pa je takšnih, ki predstavljajo potencialno nevarnost za zdravje in življenje ljudi. Vlada je ponudila možnost nadomestne gradnje in vsaj del te naj bi bili tipski objekti. Gre za pet različnih tipov, ki pa so jih pristojni organi opisali samo z generičnimi imeni, kot so: manjši objekt, individualni tip objekta in pa dvojčka ali vrstna hiša. Govorimo seveda samo o tistih upravičencih, ki so se odločili, da jim bo nadomestni objekt zgradila država. Mnogo bo namreč tudi upravičencev, ki so se odločili za individualno gradnjo …Razmišljajoči bi ob tako občutljivi temi, kot je po poplavna obnova, najraje molčal, a ker gre v glavnem za službe, urade, strokovnjake in vladne uradnike, ki so pred tem enkrat že dopustili graditev na poplavnih področjih, je modro pogledati načrtu tipske gradnje pod prste. Tako smo si pri naših virih v popoplavni pisarni priskrbeli natančne načrte petih tipskih objektov, ki jih danes prvič in kot edini medij predstavljamo javnosti. In še mimogrede in nepovezano s temo: dva cela pet načrta nam je priskrbel moški vir, dva cela pet načrta pa ženski vir. Po novem mora biti namreč sodelovanje v RTV oddajah po spolu točno na pol, drugače se ti lahko zgodi, da jih slišiš od Marte Kos, ki je postala varuhinja pravic slovenskega estrogena na začasnem delu v Švici. In zdaj kot pravi pesem: Jurčku bomo pomagali hišico zgraditi ... Nadomestni objekti, kot si jih je zamislila vlada, imajo nekaj skupnih značilnosti. Na prvem mestu morajo biti poceni; če hoče vlada zajeziti stavkovni val, mora nekje vzeti in kje je vzeti lažje, kot pri popoplavni obnovi. Ko smo dobili poceni objekte, je naslednja zahteva vladnih strokovnjakov, da mora biti tipski nadomestni objekt vsaj nekoliko mobilen. V Sloveniji imamo ogromno vodotokov, tako da nikoli ne veš, kateri in kje bo poplavil. S tega stališča je pametno, da lahko objekt premaknemo na varnejšo lokacijo. In še tretja značilnost; objekt mora ustrezati ali regionalnim, ali kulturnim, ali pa geografskim značilnostim pokrajine. Dovolj svete slovenske krajine je že zapacane z modrimi, roza in zelenimi fasadami, ki so ostale od turških vpadov, tako da naj bodo vsaj nadomestne gradnje, za katere bo poskrbela država, okolju prijazne. In zdaj k objektom samim. Prvi objekt se imenuje "tipi …" Gre za objekt, ki je skoraj popoln stožec, kar mu daje atraktivno podobo, kajti kot vemo, je ravna linija sovražnica sodobne arhitekture. Uporabljeni materiali so izključno organski, v glavnem les in živalske kože. Prostora v tem nadomestnem objektu je veliko, interier je odprt, tako da lahko družina ves čas komunicira in se druži ob odprtem ognju. Tipi je namenjen posameznikom odprtega duha in daljših las, primeren pa za poplavno področje srednje in spodnje Save, kjer je kar nekaj ravnine, na kateri pride tip Tipi še posebej do izraza. Drugi objekt se imenuje "iglu". Gre za nadomestno gradnjo v pravem pomenu besede. Ta nadomestna gradnja uspeva le v hladnejših mesecih leta, nato pa tudi nadomestna gradnja potrebuje nadomestno gradnjo. Primerna za zgornje tokove rek na Koroškem, predvsem okoli krajev, kjer izdelujejo pravljično deželo Kralja Matjaža; gre za kupolaste bivalne objekte, zgrajene iz vode v alternativnem agregatnem stanju, kar je ekološko najčistejša mogoča gradnja. Tretji objekt se imenuje "jurta". Zaradi zahtevnosti gradnje vlada predvideva, da bo teh najmanj; postavili pa jih bodo v bližini prestolnice, kjer po navadi poplavlja Ljubljanica, kajti pri jurti je predvidena tudi soudeležba investitorja, ima pa zaradi razkošne kvadrature tudi image luksuznega prebivališča. Jurta je primerna za popoplavno obnovo pri visokih državnih uradnikih, uspešnih športnikih, gospodarstvenikih, pevcih in podobnih posameznikih, ki so nemirnega – nomadskega duha. "Adria" je četrti tipski objekt. Namenjen predvsem mladim družinam. Ker mlade družine niso zahtevne in so srečne že, če imajo streho nad glavo, bo vlada ogromno teh nadomestnih objektov napaberkovala v hrvaških campih, jih nekoliko dodelala ter nato poslala kot nadomestne gradnje. Adria je, kot pove že ime samo, primerna za slovensko obalo in Istro, bo pa, kot vse kaže, tudi najbolj številčna nadomestna gradnja. Peti in zadnji tipski objekt je "kolišče". Lokacijsko bo zelo omejen, gre pravzaprav za nadomestno elitno sosesko na ljubljanskem barju, zemljišča pa je odstopila Mestna občina Ljubljana. Kot je pri ljubljanski občini, ko odstopa zemljišča za nadstandardne gradnje v navadi, je projektna dokumentacija že izdelana in tako tudi že poznamo zunanjo podobo te luksuzne nadomestne gradnje. Naselje bo imelo dve ulici. Prva se bo imenovala "Ulica Janeza Jalna", druga pa "Ulica Zorana Jankoviča"! Če ste torej med nesrečniki, ki so bili prizadeti v lanskih poplavah, zdaj vsaj približno veste, kakšen nadomesten tip stavbe vam bo država postavila. In še to; vse nadomestne gradnje bodo v kratkem predstavljene v oddaji "Ambienti".

⏰ Dring. In vprašaj. Mnogo njih. Zakaj? Z upanjem. Da ... Bo nekdaj drugače. Zato tak naslov Ofsajda. Le vprašaj. Ker besede... Sva jih nabrala in šla skozi 21. krog. Sva. Ker verjameva v fuzbal slovenski. Ne pa v to. Ne, v to pa ne. Pa ravno, ko sta se Žiga in Smiljan Kuhar v petek spet v živo sešla.

U ovoj epizodi vodim vas kroz Osho knjigu o svetom trojstvu u emocijama: bijesu, ljubomori, strahu. Mnogo je bitno da shvatimo važnost emocionalne inteligencije, čija je definicija ukratko - sposobnost razumijevanja i reagovanja na emocije, jer nam jasnije razumijevanje naših emocija, ali i reagovanje na njih, može poboljšati kvalitet života. Ili u suprotnom - njihovo potiskivanje i kontrola- unazaditi, ili nas čak koštati života. Zanimljiva je činjenica da psiholozi tvrde da potisnute emocije izazivaju gotovo 80% bolesti – svi ti infarkti znače da je mnogo bijesa potisnuto baš u srcu recimo.03:37 o autoru - OSHO07:22 Siže podkasta - 7 poglavlja11:20 Drugo poglavlje - emocije i sentimentalnost17:57Treće poglavlje - Bijes21:00Četvrto poglavlje - Ljubomora24:09 Peto poglavlje - Strah27:30 Šesto poglavlje: Razumijevanje kao ključ transformacije30:53 Sedmo poglavlje -praktični prijedlozi - Pisanje dnevnika- Vježba sa jastukom- Uzemljenje

Prvo i najbitnije ------- VAŽNO!!! ------------- Račun za Kaću: 165-1001524673747-74 ---------------------------------- Fudbaleri se još jednom vratili iz ambisa (pobedili smo Suuurdulicu), zatim i Želju tj. "Dizelku" iz Pančeva i posle godinu i po dana smo ispred cigana na tabeli (4 boda više). 171. Derbi je u sredu. Delinkvent Terzić ode u drugu Izraelsku, a neki čudni ljudi dobiše Partizanove dresove. ABA Superkup u Podgorici (košarkaši su ostali MNOGO dužni divnim Partizanovcima iz Crne Gore), Memorijalni turnir u Atini. Mornar za 8 dana. Nastavlja se drama sa sezonskim kartama. Navodno je prodato oko 13.000 (11.089 + 1.000 + 1.000) i pušta se još 1.000 Stalne rubrike. Kutak za #NištaSporno trenutak, Mančesterska epopeja... ---------------------------------- Pokrenuli smo PATREON, pa ko želi sada može da časti za neko pivo, dodatne sadržaje i/ili tehničke popravke na podcastu: www.patreon.com/pfchisterical A ima i: paypal.me/partizanhisterical HISTI RADIO MIX br. 81 www.youtube.com/playlist?list=PLw…JHYyEVR6-pbpQbjHq Twitter: www.twitter.com/pfchisterical Instagram: www.instagram.com/pfchisterical/ Youtube: www.youtube.com/c/PartizanHistericalPodcast podcast.rs/show/histerical/ NAPRED PARTIZAN! NAPOMENA: Ovo je "uradi sam" podkast u kome navijači Partizana razgovaraju o zbivanjima u svom voljenom klubu. Izneta mišljenja i stavovi su lični, kafanski, i ne predstavljaju stavove bilo koje navijačke grupe, frakcije, dela uprave, radne ili druge organizacije. Nismo insajderi, eksperti, sportski radnici. Apsolutna vernost, ne apsolutna istina. Trudimo se da jezik koji koristimo bude fin književni - možete ga čuti na svakom stadionu i u svakoj sportskoj hali. Cover foto: screenshot Action24.gr Majstor zvuka: crk Realizacija: Slavko Tatić, zvuk poluprofi, Paraf & Histi

O, pa dobro nam došli nazad! Jeste li se odmorili? Išli na more? Planinu? Jeste? Niste? Nema veze, bitno je da ste sad tu sa nama. Jer svetsko prvenstvo u košarci počinje za dva dana, a vi ste pozvani da ga zajedno ispratimo! U prvom delu naše ekskluzivne Mundobasket najave, mi smo krenuli...otpozadi! Prvo su nam na tapetu grupe od E do H, gde se krije nekoliko favorita za zlato, a borbu počinju iz egzotičnih lokacija – Džakarte i Okinave! Indonezija će biti domaćin grupama G i H. Ganc nova „Indonezija Arena“ neće dočekati domaću ekipu, koja je postala prvi domaći tim koji neće učestvovati na svetskom prvenstvo – ali će zato videti neke druge, atraktivne sastave. Pogotovo je zanimljiva grupa H gde Kanada i Francuska figuriraju kao favoriti za medalje, dok iz prikrajka čeka Letonija – slabija za izostanak Porzingisa, ali i dalje dosta potentna ako se kockice sklope...grupa G je na papiru nešto slabija, ali naučili smo prošlog leta da Serđa Skariola nikada ne treba otpisivati, makar na turnir krenuo i sa rukometašima i odbojkašima. Hoće li tako biti i ove godine? Okinava je domaćin grupa E i F. Japanski ljubitelji košarke su imali više sreće nego Indožani – oni će u grupi E bodriti svoje ljubimce. Šanse su im, doduše, jako malo, jer teško da će Japan bez Haćimure (a i sa njim, ali okej...) imati šta da kaže poed Nemačke, Finske i Australije. Nemci su paklena ekipa od koje i Miloš i Edin očekuju visoke domete, dok bi i Australija mogla da iznenadi! Grupa F je već mnogo čistije definisana – ima Sloveniju (i Luku Dončića), te Gruziju koja je standardno čvrsta. Venecuela je autsajder, ali šta mogu Zelenortska Ostrva sa Edijem Tavaresom? Imaju li snage da malo poremete Gruzine makar? Mnogo pitanja, a odgovora po običaju nigde. Preslušajte ovo kako treba, pa se vidimo u četvrtak sa najavom grupa koje se igraju u Manili...a među njima je i reprezentacija Srbije! Vidimo se!

Bojan Popović, bivši reprezentativac i vice šampion Evrope 2009. u Poljskoj, novi je gost Jao Mile podcasta.Mnogo tema je bilo za razgovor, od trenutne uloge u KSS, početka košarkaške karijere do odluke za sportsku penziju.Uživajte u razgovoru!Ukoliko želite da podržite i pomognete naš rad možete to učiniti preko PayPal-a u linku ispodPayPalhttps://www.paypal.com/paypalme/jaomilepodcastPratite nas na društvenim mrežama!Instagramhttps://www.instagram.com/jaomile_podcast/Facebook https://www.facebook.com/JAOMILEPODCASTTikTokhttps://www.tiktok.com/@jaomile_podcastTwitter https://twitter.com/mileilicGosti: Bojan PopovićDatum: 21. jun  2023.Autor i domaćin: Mile IlićLokacija: Studio na kraju UniverzumaProdukcija: Infinity Lighthouse#jaomilepodcast #crvenazvezda #podcast #reprezentacija #kkpartizan #bojanpopovic #popović #bojan #nikolajokic #abaliga #srbija #kls #kosarka #uspeh #fmp

Marko Simonović, bivši reprezentativac i kapiten Crvene zvezde novi je gost Jao Mile podcasta.Razgovarali smo o njegovom trenutnom trenerskom statusu.Kako je posle igračke karijere biti trener u KK Crvena zvezda.Pričali smo o njegovom detinjstvu provedenom na Kosovu.Prelazak za Beograd podneo je teško.Početak i ljubav prema košarci.Išao je peške na trening sa Ceraka do Banjice.Ulazak u profesionalne vode.U Crvenoj zvezdi je bio u tri navrata.Ostvario je dečački san igrajući za reprezentaciju.Mnogo još zanimljivih priča i anegdota čeka vas u dva sata razovora.Ukoliko želite da podržite i pomognete naš rad možete to učiniti preko PayPal-a u linku ispodPayPalhttps://www.paypal.com/paypalme/jaomilepodcastPratite nas na društvenim mrežama!Instagramhttps://www.instagram.com/jaomile_podcast/Facebook https://www.facebook.com/JAOMILEPODCASTTikTokhttps://www.tiktok.com/@jaomile_podcastTwitter https://twitter.com/mileilicGosti: Marko SimonovićDatum: 14. jun  2023.Autor i domaćin: Mile IlićLokacija: Studio na kraju UniverzumaProdukcija: Infinity Lighthouse#jaomilepodcast #crvenazvezda #jaomile #podcast #reprezentacija #kkpartizan #markosimonovic #simonović #marko #nikolajokic #abaliga #srbija #kls #kosarka #uspeh

Zlatko Bolić, rekorder domaćih takmičenja sa najviše postignutih poena svih vremena, novi je gost Jao Mile podcasta.Razgovarali smo o radu KSS i šta ih sve očekuje ovo leto.Kako bi trebalo da izgleda KLS.Kako je izgledalo njegovo detinjstvo.Kako je napustio fudbal i zavoleo košarku.Ulazak u seniorsku košarku.Kako su izgledali nastupi za KKCZ.Mnogo dobrih priča i anegdota očekuje vas u preko dva ipo sata razgovora.Ukoliko želite da podržite i pomognete naš rad možete to učiniti preko PayPal-a u linku ispodPayPalhttps://www.paypal.com/paypalme/jaomi...Pratite nas na društvenim mrežama!Instagramhttps://www.instagram.com/jaomile_pod...Facebook https://www.facebook.com/JAOMILEPODCASTTikTokhttps://www.tiktok.com/@jaomile_podcastTwitter https://twitter.com/mileilicGosti: Zlatko BolićDatum: 7. jun  2023.Autor i domaćin: Mile IlićLokacija: Studio na kraju UniverzumaProdukcija: Infinity Lighthouse#jaomilepodcast #zlatkobolic #srbija #crvenazvezda #jaomile #podcast #basketball #kkpartizan #zlatko #bolić #nikolajokic #abaliga #vojvodina #kls #kosarka

Čeprav se bo mogoče zdelo, da tokrat Gospoda začenjata epizodo malo "bogokletno", ne obupajte z ogledom ali poslušanjem.

Ermal Kuqo, direktor LA Clippers internacionalne skauting službe, bio je gost Jao Mile podcast-a.Bivši je reprezentativac Turska i Albanije kao i mnogih turskih klubova.Svoji pravu profi karijeru započeo je u Splitu a potom nastupao za Laško.Ukoliko želite da podržite i pomognete naš rad možete to učiniti preko PayPal-a u linku ispodPayPalhttps://www.paypal.com/paypalme/jaomi...Pričao je kako je izgledao njegov život u Albaniji '80 godina i kako je živela njegova porodica.Kako je zavoleo jugoslovensku košarku i pojedine igrače. Prelazak za Tursku i odlazak u Ameriku na koledž.Mnogo zanimljivih priča čeka vas u skoro 3h razgovora.Ukoliko želite da podržite i pomognete naš rad možete to učiniti preko PayPal-a u linku ispodPayPalhttps://www.paypal.com/paypalme/jaomi...Pratite nas na društvenim mrežama!Instagramhttps://www.instagram.com/jaomile_pod...Facebook https://www.facebook.com/JAOMILEPODCASTTikTokhttps://www.tiktok.com/@jaomile_podcastTwitter https://twitter.com/mileilicGost: Ermal Kuqo Datum: 12. april 2023.Autor i domaćin: Mile IlićLokacija: Studio na kraju UniverzumaProdukcija: Infinity Lighthouse#jaomilepodcast #abaliga #partizan #crvenazvezda #jaomile #podcast #kosarka #euroleague #ermalkuqo #kuqo #ermal #turska #anadoluefes #nba #laclippers

Aleksandar Ćapin, MVP ABA Lige 2013 novi je gost Jao Mile podcast-a! Čime se sada bavi po završetku košarkaške karijere. Kako je izgledalo njegovo odrastanje. Kako je fudbal zamenio košarkom i postao profesionalac.Usledio je odlazak za Sloveniju i prvo profesionalno iskustvo. Zahvaljujući dobrim igrama dobio je slovenačko državljanstvo. Jurio je svoje snove kroz mnogo zemalja širom Evrope. Mnogo zanimljivih priča i anegdota očekuje vas u narednih 2 ipo sata. Join this channel to get access to perks:  / @jaomilepodcast  Ukoliko želite da podržite i pomognete naš rad možete to učiniti preko PayPal-a u linku ispodPayPalhttps://www.paypal.com/paypalme/jaomi...Pratite nas na društvenim mrežama!Instagramhttps://www.instagram.com/jaomile_pod...Facebook https://www.facebook.com/JAOMILEPODCASTTikTokhttps://www.tiktok.com/@jaomile_podcastTwitter https://twitter.com/mileilicGost: Aleksandar Ćapin Datum: 15. mart 2023.Autor i domaćin: Mile IlićLokacija: Studio na kraju UniverzumaProdukcija: Infinity Lighthouse#jaomilepodcast #crvenazvezda #partizan #kosarka #doncic #aleksandarcapin #jokic #ćapin#aleksandar  #doncic #abaliga #euroleague slovenija  #srbija #mvp

Nenad Krstić, gost je jubilarane 50. epizode Jao Mile podcasta-a !!!Zašto se odlučio da preuzme KK Sloga i kakav potencijal vidi u toj ekipi.Obrazložio je i razloge napuštanja KSS.Kako je on prihvatio odluku selektora Pešića da iz nacionalnog tima bude odstanjen Miloš Teodosić.Ukoliko želite da podržite i pomognete naš rad možete to učiniti preko PayPal-a u linku ispodPayPalhttps://www.paypal.com/paypalme/jaomi...Kako je izgledao početak njegove karijere.Kako se prilagodio na Beograd i Partizan.Na koji način je dobio šansu u Partizanu i koliko je sreća imala doprinosa tome.Kako je trener San Antonia dolazio u Beograd i trenirao sa njim u ponoć.Odlazak u NBA i privikavanje na život u Americi.Prva iskustva sa NBA igračima.Kako je izgledala saradnja sa Dzejson Kidom, Rondom, Durantom i ostalim super zvezdama.Mnogo zanimljivih priča i anegdota čeka vas u 3h razgovora.Ukoliko želite da podržite i pomognete naš rad možete to učiniti preko PayPal-a u linku ispodPayPalhttps://www.paypal.com/paypalme/jaomi...Pratite nas na društvenim mrežama!Instagramhttps://www.instagram.com/jaomile_pod...Facebook https://www.facebook.com/JAOMILEPODCASTTikTokhttps://www.tiktok.com/@jaomile_podcastTwitter https://twitter.com/mileilicGost: Nenad KrstićDatum: 8. mart 2023.Autor i domaćin: Mile IlićLokacija: Studio na kraju UniverzumaProdukcija: Infinity Lighthouse#jaomilepodcast #crvenazvezda #partizan #kosarka #doncic #nenadkrstic #jokic #krstić#nenad #doncic #abaliga #euroleague #kevindurant  #srbija #brooklynnets

Egzotična putovanja, dizajnerska odeća, vredna umetnička dela nisu nešto što u Srbiji mogu da priušte samo najbogatiji, a to je samo jedna od predrasuda koje nas koče da živimo kako želimo i koju u podcastu "Život na srpskom" razbija Monika Husar. Monika Husar se nedavno vratila s Maldiva, gde je išla u sopstvenom aranžmanu i prošla mnogo bolje nego da je uplatila egzotičan zimski odmor u nekoj turističkoj agenciji. Na njoj uvek svi primete interesantne modne komade, neretko poznatih dizajnera - nalazi ih na buvljaku. Svoje snove iz detinjstva ostvaruje kao direktorka male agencije za odnose s javnošću u oblasti kulture, a u podcastu "Život na srpskom" otkriva šta sve stoji iza i kako živeti sa stilom u Srbiji bez neke astronomske plate. Autorka podcasta "Život na srpskom" je Ana Kalaba.

Ol-Star je gotov, i vreme je da se razdvoji žito od kukolja. Šta se odmaralo, odmaralo se – akcija kreće sada, i polako se pripremaju izlazne pozicije za borbu za prsten. Pravo, dakle, vreme da se Edin i Miloš vrate u studio i sumiraju šta smo sve dosad gledali u toku sezone. Do kraja regularne sezone ostalo je nekih tridesetak mečeva, dovoljno da se neki timovi dodatno uzdignu, a neki padnu. Sve je još u opticaju i ništa nije izgubljeno...dobro, osim ako niste Hjuston, San Antonio, Šarlot ili Detroit. Onda ipak jeste. Istok je i dalje bombastično jak, samo se trka sa četiri svela na tri konja. Bruklin je digao u vazduh ono što je pokušao da izgradi, i ono što je, rekli bi neki, propalo za jedan broj Durentovih patika – sve je sada na Bostonu, Milvokiju i Filadelfiji, dok ostaje da se vidi može li se Klivlend umešati u tu borbu. I u plej-inu će izvesno doći do tumbanja – Indijana je u velikom kolapsu forme, a Čikago je dobio neke loše vesti. Na zapadu, očekujemo da će se situacija itekako menjati. Denver suvereno drži prvo mesto sa lepom rezervom – oni deluju dosta sigurnije naspram Memfisa i Sakramenta, koji moraju odoleti naletima solidno pojačanih Sansa i Klipersa. Tu je naravno i Dalas, a u plej-in slici hiljadu mina, od kojih se poslednja javlja u vidu Oklahome. Tanderi, koje smo toliko kritikovali tokom sezone, su rešili da okrenu ćurak i ne uključe se u rasprodaju kvaliteta – vratilo im se mogućim plasmanom u plej-in, mada...videćemo kako se sklope kockice Lejkersima koji vrebaju. Ove povrede Lebrona i Dejvisa definitivno ne deluju naivno, pritom. Predstoji nam, dakle, još oko šest nedelja bespoštedne borbe za plasman. Podsećamo vas da se regularna sezona završava devetog aprila, plej-in počinje dva dana kasnije, a prve plej-of utakmice kreću već petnaestog aprila. Srećom, imate nas da vam olakšamo to putovanje! Tako da, vreme je da se uozbiljimo! Mnogo je još košarke, a manje-više sve je bitno...krećemo jako!

Stevan Milošević, košarkaški globtroter  novi je gost Jao Mile podkasta.Kroz svoju karijeru nastupao je u preko 15 zemalja i isto toliko klubova. Ponikao je u Baru a potom preko podgoričke Budućnosti otisnuo se u profesionalne vode. Nastupao je za Partizan i Crvenu zvezdu, ali je veoma zanimljiv način kako je došlo do angažovanja u Partizanu. Jedan je od retkih igrača Budućnosti koji je insistirao da redovno pohađa školu i trenira u isto vreme. Mnogo zanimljivih a pre svega poučnih priča i anegdota čeka vas u skoro 4h razgovora. Join this channel to get access to perks:  / @jaomilepodcast  Ukoliko želite da podržite i pomognete naš rad možete to učiniti preko PayPal-a u linku ispodPayPalhttps://www.paypal.com/paypalme/jaomi...Pratite nas na društvenim mrežama!Instagramhttps://www.instagram.com/jaomile_pod...Facebook https://www.facebook.com/JAOMILEPODCASTTikTokhttps://www.tiktok.com/@jaomile_podcastTwitter https://twitter.com/mileilicGost: Stevan MiloševićDatum: 1. mart 2023.Autor i domaćin: Mile IlićLokacija: Studio na kraju UniverzumaProdukcija: Infinity Lighthouse#jaomilepodcast  #crvenazvezda #partizan #kosarka #doncic #stevanmilosevic #jokic #milošević#stevan #doncic #abaliga #euroleague #bar #srbija #podgorica

Zoran Stevanović, šampion Evrope sa ekipom Partizana 1992. u Istanbulu, novi je gost Jao Mile podcast-a.Kako je počeo svoju košarkašku karijeru iz svog rodnog sela Stragari.Kako je izgledao prelazak u Kragujevac a posle i za Beograd.Ko ga je doveo u Partizan i kako je izgledao njihov rastanak na stadionu u Humskoj 1.Ko su timovi iz bivše Jugoslavije koji su takodje želeli da ga dovedu u svoje redove.Kako je prošao dril kod prof. Aleksandra Nikolića.Kako su izgledala putovanja za Španiju u vreme sankcija.Mnogo zanimljivih priča i anegdota čeka vas u skoro  3h razgovora.Uživajte!Ukoliko želite da podržite i pomognete naš rad možete to učiniti preko PayPal-a u linku ispodPayPalhttps://www.paypal.com/paypalme/jaomilepodcastPratite nas na društvenim mrežama!Instagramhttps://www.instagram.com/jaomile_podcast/Facebook https://www.facebook.com/JAOMILEPODCASTTikTokhttps://www.tiktok.com/@jaomile_podcastTwitter https://twitter.com/mileilicGost: Zoran StevanovićDatum: 22. februar 2023.Autor i domaćin: Mile IlićLokacija: Studio na kraju UniverzumaProdukcija: Infinity Lighthouse#jaomilepodcast  #partizan #kosarka #crvenazvezda #podkast #reprezentacija #beograd  #srbija #grobari #zoran #jaomile #stevanović #nikolajokic #doncic #uspeh

Nova epizoda podkasta Snaga uma donosi razgovor sa muzičarkom Bojanom Vunturišević! Tema današnje epizode je pravilan odnos prema talentu u različitim fazama života, od detinjstva, do zrelog doba koje je bogato fazama zasisećenja. Kako se talenat prepoznaje? Kako se gaji i osnažuje? Kako ga nekad pritisak uguši? Koja je razlika između mladih ljudi koji svoj talenat nikad nisu istražili do kraja i onih koji su talenat pretvorili u životni poziv? Kao pevačica, autorka muzike koja potpisuje neke od najvećih hitova koji broje milione pregleda za najveće zvezde u regionu, ali i kao pedagoškinja koja radi sa decom u muzičkoj školi, Bojana ima veoma zanimljiv uvid u temu razvoja kreativnosti i talenata, iz različitih uglova. U razgovoru koji je pred vama osvrnula se na svoje detinjstvo, govorila o pravilnom mentorstvu, ulozi porodice na razvojnom putu kreativaca, krizama koje je imala u fazama u kojima je htela da napusti sve, nesigurnostima koje te nikad ne napuste, ali i o radu sa decom.

Ide četvrtak! Tojest, subota! A šta su četvrtak i subota bez NBA tema? Samo obični dani u nedelji, da vam kažemo...osim ako nije utorak, tada imate o ABA, ali OK, da se zadržimo sada na ovome! Novi pregled NBA košarke donosi neke stare, ali i neke nove teme. Trejd vrteška još uvek nije krenula punim gasom, pa se i dalje bavimo čisto košarkaškim temama. Prva je, naravno, pregled istoka koji već neko vreme deluje stabilno – Boston, Bruklin, Milvoki, uglavnom u ovom nekakvom rasporedu, mada, preti polako i Filadelfija. I da li se to Edin nećka oko njih, nakon što smo ih olako proglasili favoritom? Razlog nećkanja se moguće zove Klivlend – njima, po mišljenju obojice, fali samo jedan igrač da sklope moćnih startnih pet. Indijana je svojim odličnim partijama „ugušila“ glasine da će rasprodati svoje dežurne krivce, štaviše, sad se čak možda i pominju kao kupci! Možda Diandre Ejton prihvati da ode među „Huzere“? Posvetili smo nešto vremena i ostalim kandidatima za doigravanje, a nešto nam je interesantan postao Čikago. Ima li tamo nade? Na zapadu, trenutno traje trka u dvoje. Denver i Memfis su u jakoj formi, i ovako, po sred sezone, čini se da Nikola Jokić ne samo hita prema trećem MVP trofeju, već i da Nagetsi imaju baš dobru šansu da se nađu u velikom finalu. Letimičan pogled na tabelu nam govori da je put do visina otvoren, ali treba se popeti do toga, a ima još mnogo važnih utakmica... Mnogo je, ergo, zabavnije pratiti šta se dešava na marginama zapada. Milošev Sakramento se i dalje drži visoko, Dalas posrće bez luke, Klipersi iznenađuju sve žive (kako pobeđuju?!), a ljuta je borba na ulazu za plej-in gde je portland trenutno u sunovratu, a Lejkersi? Uh, o Lejkersima smo takođe imali šta da kažemo. Sve ovo, a i mnogo više, u ovih sat vremena. Napolju je sve hladnije, tako da sipajte kafu, sipajte litar kafe, i krenite da se podgrevate. Jer uskoro će februar – mesec kojem se mačke i ljubitelji NBA najviše raduju... Uživajte, pa se vidimo!

U nedelji za nama svedočili smo novom srpskom fenomenu, a to je ustoličenje Prvog Deteta, što nije svojstveno republikama, ali Vučićevoj Srbiji jeste. Srbija je jedina zemlja na svetu u kojoj je Prvo Dete, Dete Danilo, dete od 24 godine i koje je prepušteno da se samo bori protiv svih. Da stvar bude još gora, po Srbiju, predsednik Aleksandar Vučić, obznanio je da je i dečak od pet i po godina pametniji od njega. Mnogo opasnije od svega toga su okolnosti u kojima je stradao još jedan srpski novinar. U zemlji u kojoj su pretnje i napadi na slobodne novinare i režimske neistomišljenike svakodnevica, sve okolnosti pod kojima je stradao naš dragi kolega Vladan Radosavljević moraju biti do kraja ispitane. Mnogo je pitanja bez odgovora, a retko ko se usuđuje da ih postavi. Ovo je, naravno, u velikoj meri poremetio planiranu slavljeničku atmosferu, jer je reč o tradicionalnoj epizodi "pod šajkačama", pred Srpsku novu godinu, ali je zato tu gost čije je samo prisustvo u studiju izazvalo pukotine u srpskom matriksu. Doajen alternativnog novinarstva, nacionalista, rusofil i desničar, Teša Tešanović, je, zajedno sa autorima, pokazao kako izgleda kultura demokratskog dijaloga. Autori i gost, naime, imaju suprotstavljena mišljenja po skoro svim političkim pitanjima, a razgovor je od početka do kraja protekao u veseloj i srdačnoj atmosferi - fenomen na koji nigde osim u DLZ nećete naići. U Magarećem kutku možete da proverite koliko će sekundi Darko Glišić govoriti pre nego što počnete da povraćate.

Just as nations all over the globe were beginning to recover from the worst effects of the COVID-19 pandemic, a number of new crises emerged to envelop the world. 2022 saw the international community shaken by tragedies, armed conflicts, and mass protests while the silver lining came for many with football's biggest tournament. - Baš kad se svijet počeo oporavljati od teških posljedica pandemije COVID-19, pojavile su se brojne nove krize koje su zahvatile svijet. Ovu odlazeću 2022. godinu potresale su tragedije, oružani sukobi i masovni protesti. Samo je Svjetsko nogometno prvenstvo u Kataru donijelo malo svjetlosti i oduška.

Baš kad se svijet počeo oporavljati od teških posljedica pandemije COVID-19, pojavile su se brojne nove krize koje su zahvatile svijet. Ovu odlazeću 2022. godinu potresale su tragedije, oružani sukobi i masovni protesti. Samo je Svjetsko nogometno prvenstvo u Kataru donijelo malo svjetlosti i oduška.

Dušan Šakota, borac pod očevom senkom. Čovek sa mnogo osvojenih trofeja, ali najvažniji trofej u životu je pobeda nad smrću 2010. godine u Italiji. Kako je izgledalo njegovo odrastanje u Grčkoj, saradnja sa Željkom Obradovićem i svim velikim igračima kroz karijeru bile su neke od tema u ovom razgovoru. Mnogo zanimljivih anegdota i još mnogo toga u zamalo 3h razgovora.Gost: Dušan ŠakotaDatum: 30. novembar 2022.Autor i domaćin: Mile IlićLokacija: Studio na kraju UniverzumaProdukcija: Infinity Lighthouse#jaomilepodcast #kosarka #podkast

Posle samo sedam meseci, napokon smo dočekali vladu! Upravo o tome pričamo u 73. izdanju Njuz Podkasta i analiziramo ko su gubitnici, a ko dobitnici novog ovog sastava. Opraštamo se od Zoke i Vulina i pratimo herojski povratak Gašića i Dačića. SNS je proslavio 14. rođendan u Leskovcu, a mi smo ukapirali da već 9 godina pričamo o njima. Mnogo je. Čak je i Veliki čas u Kragujevcu ostao je u senci ovog događaja. Staša je debitovala u Skupštini. Nedostaje nam Langura. I susedstva iznenađujća reč - Pukao je Milo (u Podgorici). U Relax temi pričamo o novom nametu u kafićima - dodatku za grejalice i kako prevariti sistem koji te laže u ova smutna vremena.