Podcasts about iako

Ako je trudnoća zdrava, žena treba da se ponaša sasvim normalno, pa ako oseća da može da trči maraton, zašto da ne?! Ukratko bi bila poruka gošće nove epizode Mamazjanije Nele Bunčić Vukomanović, pasionirane trkačice, popularne Jugoslovenke, koja je od pre devet i po meseci mama jedne male Lole, koja joj uveliko pravi društvo na trkačkoj stazi i svetskim maratonima. Sve do porođaja, Nela je trčala maratone, vežbala u teretani, osluškivala svoje telo i nije prelazila određene granice. „Nisam bila neustrašiva trudnica, imala sam i ja neke strahove, naročito u petom mesecu kada su krenule iznenadne kontrakcije. Međutim, to je prošlo, bila sam dobro, osećala sam da mogu da treniram, a moje prirodno stanje je da se krećem. Bilo bi mi strašno da sam morala da ležim, da se ne pomeram“, priča Nela. Okolina nije uvek sa odobravanjem gledala na njeno ponašanje u trudnoći, čak je i mama bila u strahu, svaki put kada bi otišla da trči. „Dešavalo se da me mama zove i kad joj kažem da idem na trčanje nije joj bilo svejedno, ali to sam ja. Slušala sam svoje telo, sa lekarom sam se dogovorila da smanjim treninge, ali nije bilo potrebe da prestajem. Žene u trudnoći treba da znaju da je to prirodno stanje, nije bolest, kao što se naše društvo često odnosi prema ‚drugom stanju‘. Ako je trudnoća zdrava, onda se ponašamo normalno i poželjno je da se krećemo i budemo aktivne“, objašnjava Nela. Porođaj je, uz manje probleme, prošao kako treba i rođena je Lola, koja iako još nije prohodala, sa mamom redovno trči. „Vodim je na maratone i oduševljena je gužvom, ljudima, a posebno kad prođemo kroz cilj, pa bacaju šarene konfete na sve strane, to joj je omiljeno. Lola je divna beba, koja se stalno smeje, dobro jede, sisa, spava“, priča Nela, koja najviše vremena provodi sa svojom bebom, uprkos obavezama. Iako većina mladih mama ne stižu da se posvete bebi onoliko koliko bi želele i uživaju u odrastanju svog deteta, koje brzo prođe, Nela je Lolu maksimalno uključila u svoj život. „Ona je tu da se prilagođava nama. Ako ja vežbam, tu je pored mene i to joj je jako zabavno, tada se najviše smeje. Kad idem da trčim maraton, neretko je povedem, kad trčim rekreativno, ona je sa mnom, guram je u kolicima, učesnik je u mom životu i tako provodimo vreme zajedno. Kad je gladna dojim je, gde god da se nađemo u tom trenutku, jer i dalje sisa i pored čvrste hrane, ali mleko je za nju obrok kojeg se još ne odriče“, priča gošća Mamazjanije. Upoređujući, kroz razgovor, svoje nemirno detinjstvo, iz kojeg nosi avanturističke uspomene na brojne padove sa rolera, posekotine iz igre, Nela zaključuje da deca treba da budu slobodna, da ih pustimo i da se povrede jer to su prvi koraci suočavanja sa traumama i početak osamostaljivanja, kao i način da sebe nauče da čuvaju u kasnijem periodu. „Lolu već sad puštam da se igra sa našim kucama, koje su u odnosu na nju dosta velike, ali ona je sa njima opuštena, navikla je i kad laju, prave buku, njoj ne smeta da spava u toj gunguli. Kad prohoda, planiram da ogradimo dvorište i da je pustimo da šeta, pada, i nauči da se dočeka i zaštiti, ali to je jedino moguće ako joj pružimo slobodu i ne stojimo neprestano ‚nad glavom‘“, kaže Nela. Ubrzo nakon što se porodila, Nela se suočila sa najvećim bolom u životu, kada joj je preminuo otac, koji se tokom šest godina lečio od teške bolesti. „Bio je to najveći izazov za mene sa kojim ništa drugo ne može da se poredi, period u kojem sam želela da budem sama, da tugujem jer to je bol koja ne prolazi. Međutim, Lola je bila tu i njen osmeh je sve nas održao. Naša veza je toliko jaka da u periodima kada sam bila sa tatom u bolnici i nisam mogla da budem sa njom, ona je spavala, nije plakala, niti bila zahtevna ni na koji način. Kao da je, zaista, osetila da treba da mi pomogne. Dala mi je snagu bez koje ne znam kako bih izdržala“, zaključuje Nela.

Kako je Google I/O postao Google A/I. Gledali smo uvod u Google I/O 2025, ali ovog puta ne da vi ne biste morali. Iako nismo bili tamo, probali smo da zavirimo iza kulisa ovogodišnje centralne Googleove predstave koja je nacrtala najbolju sliku njegove budućnosti koju smo do sada videli. A šta se tačno konkretno desilo i kojim redom, to već AI može da vam ponudi bolje od nas. Hvala na slušanju!

Sussan Ley izabrana je za čelnicu Liberalne stranke. Iako mnogi pozdravljaju izbor prve žene na čelu liberala, pojavile su se bojazni da je Ley stavljena u rizičnu poziciju, jer je izabrana na vodeću poziciju upravo kada se stranka suočava s krizom nakon najvećeg izbornog poraza u svojoj povijesti.

Pravo na subvencionisani stambeni kredit imaju državljani Srbije starosti 20-35 godina. Do sada je odobreno oko 4.700 zahteva, od toga 65 odsto u Beogradu i Novom Sadu, od čega je 70 odsto zaposlenih. Za nezaposlene kredit glasi na jemca, koji to može biti do 70 godine starosti. Ako je to prva nekretnina, moguće je dobiti povraćaj PDV-a. Uslovi otplate su 1,5 odsto kamate prvih 6 godina, a nakon toga subvencija u margini banke, što je 50 evra mesečno manje u odnosu na komercijalni kredit, dakle do 30.000 evra uštede do kraja isplate. Trošak obrade kredita je oko 100 evra i učešće 1 posto. Na uzetih 100.000 evra banci vratite 180.000 na 40 godina. Subvencionisani stambeni krediti imaju ograničen budžet, pa je procena je da je limit do 9000 korisnika. Država garantuje bankama vraćanje kredita u potpunosti. Zbog ekonomske situacije u svetu i smanjenja potrošnje, novac će biti povoljniji, što će pojeftiniti kredite. Međutim, to ne znači i da će cene nekretnina pasti. U Srbiji se godišnje izgradi 30.000 stanova, populacija u Srbiji se smanjuje, a tražnja za nekretninama raste. Iako, naizgled nema logike, ko onda kupuje stanove, odgovor je dijaspora i kompanije. Gost: Vladimir Vasić, finansijski konsultant i bivši generalni sekretar Udruženja banaka Srbije.

 “Iako zvuči kao floskula, svaka tehnološka transformacija počinje s promjenom kulture. Bez ljudi, ni najbolja tehnologija ne može pomoći, nego upravo suprotno, završiti u projektima koji se vrte godinama i troše budžet”, kaže Ružica Abramović Dragišić, voditeljica poslovnih analitičara u Raiffeisen banci.S njom smo u ovoj epizodi razgovarali o tome kako izgleda tehnološka, odnosno, digitalna transformacija u banci koja nije završila tako. Kako su od mukotrpnih deploymenta noću i vikendom tijekom koji su aplikacije korisnicima bile nedostupne došli do nekoliko deploymenta dnevno koje korisnici, a ni dev timovi, ne osjete.Epizodu je sponzorirala RBA._______________0:00 Uvod0:30 Što rade poslovni analitičari?4:00 Kako izgleda digitalna transformacija kada nije floskula?7:00 Uložili su u svoje inženjere kako bi jednog dana drugi učili od njih10:00 Kako se RBA rješava tehničkog duga: "nema smisla lagati sebi da ćemo uvijek imati savršen kod"12:50 Regulacija ih je oslobodila, a nikada usporila16:00 O predrasudama IT-ja u bankama18:40 Razvijaju chatbot s kojim se upravlja glasom 23:35 Pape Franjo podržava AI, ali moramo biti odgovorni i evo kako ćemo to postići...Top i FLOP29:05 Krajem 2026. godine dobivamo AGI?31:54 Kako je Donald Trump "nabildao" svoj memecoin?33:10 Google proglašen monopolistom, Apple dobio kaznu od 500 milijuna eura...39:00 Svi gledaju film Konklava_______________

Biti majka nije uloga, to je nešto najlepše na svetu, ali nije sve što jedna žena može i treba da bude, priča u novoj Mamazjaniji Marta Lović, poznatija na mrežama kao Mada Faka Maka, mama četvoromesečnog Tadije, koji je njenom suprugu i njoj stigao kao „novogodišnji paketić“. Želja da postane majka, kod Marte se, kaže, javila, onda kad je shvatila da više ne želi da bude sebična. „Bilo je vreme da moje potrebe padnu na drugo mesto, prosto svi smo mi sebični dok smo mladi i bez dece i to je normalno i skroz u redu. Međutim, kad sam upoznala mog muža i zaljubila se, jako brzo smo se i venčali, poželela sam da tu ljubav podelimo sa trećim bićem, a onda i sa četvrtim, petim, videćemo“, sa osmehom priča naša gošća. Na nju nisu mnogo uticala upozorenja, predviđanja i zastrašivanja koja su stizala sa svih strana i koja često okružuju trudnice sa pričama o mogućim komplikacijama na porođaju, teškoćama sa bebom u prvim mesecima, problemima u braku zbog hormona, psiho-fizičkih promena i tome slično. „Očekivala sam da se nešto od toga obistini, ali nije, nekako je sve do sada išlo lagano i bez stresa. Tadija je divna beba, toliko da ne smem svima to da pričam jer ima majki koje mesecima ne spavaju. On se do ujutru ne budi, a zaspi u osam uveče. Dobro jede, veseo je, a sa nama učestvuje i u videima koji su duhovitog sadržaja. Nekako sa njim je sve lakše, daje nam dodatnu energiju i inspiraciju“. Ljubav i međusobna podrška između Marte i njenog supruga, doprineli su da i Tadija bude mirna i zadovoljna beba. „Verovatno ima veze sa našim odnosom u kući, jer nekako toliko smo ga želeli i bili presrećni kad se rodio, da beba to oseća. Kad nismo kod kuće, samo čekamo da se vratimo i da budemo sa njim jer nam nedostaje. Sve te priče da ću ‚tek videti kako će nam biti i šta me čeka‘, još se ne dešavaju, a nadam se i da neće, ali ljudi iz najbolje namere imaju potrebu da upozore, pa to nekad dobije neočekivne razmere i ne zvuči baš dobronamerno“, priča Marta. Ona ističe da je na porođaju, a kasnije sa bebom super prošla, ali da ima pomoć njene i Lazarove majke, pre svega, ali tu su i drugarice i ona i suprug koji sve dele. Ipak, nisu svi te sreće. „Ima žena koje su same sa detetom i nije im lako. Majke koje rade kao preduzetnice, recimo, nemaju nikakve benefite, niti privilegije u društvu, a o tome niko ne govori“. Takođe, ženama često treba pomoć nakon porođaja, jer nisu sve u dobrom psihičkom stanju, ističe ona, i normalno je da dođe do promena, ali ovde podrška izostaje, što mora da se menja. „Kao neko ko se bavi društvenim mrežama, meni nije bilo teško da se brzo vratim na posao, iz porodilišta sam snimala video i izvinjavala se pratiocima što kasnim, jer ‚eto, porodila sam se‘. Iako mi često treba predah i od mog posla, drugačije je onima koje rade same, vode firmu i izdržavaju porodicu. Previše očekivanja je danas na ženama, koje su i majke“, objašnjava Marta. Okolina je ta koja postavlja imperative i očekivanja. „Kad smo suprug i ja otišli jednom na rođendan, a Tadija je imao samo mesec dana, ‚razapeli‘ su me na mrežama. Kako sam mogla da ostavim dete, zašto foliram da se dobro provodim na rođendanu, kad je to nemoguće i tome slični komentari. Ljudi prosto sebi mnogo daju za pravo. Mi smo savesni i brižni roditelji, a imamo pravo i jedno na drugo, ipak smo nas dvoje par, a ljudi često zaborave da su u braku jer se opsesivno posvećuju deci. Dete je srećnije, ako su roditelji srećni, zadovoljni i ostvareni jer onda i sa decom imaju bolji i kvalitetniji odnos“, zaključuje Marta.

Autohtone zajednice pozivaju za veću pomoć u repatrijaciji posmrtnih ostataka njihovih predaka iz Velike Britanije. Posmrtni ostaci 36 osoba - predaka pripadnika Prvih naroda koji su bili pohranjeni u Prirodnjačkom muzeju u Londonu vraćeni su njihovim zajednicama. Iako repatrijacije postaju sve češće, aboridžinski lideri pozivaju britansku vladu da pruži veću pomoć kako bi se još više ostataka moglo vratiti na svoje ognjište.

Marin Roković, predsjednik Društva prijatelja Hajduka u Perthu nam donosi priču o jednom od najudaljenijih društava ovog tipa, osnovanom početkom prošle godine. Iako zemljopisno daleko od Poljuda, ovo društvo okuplja strastvene obožavatelje nogometnog kluba Hajduk, a ideja o njegovom osnivanju nastala je iz želje za očuvanjem i promicanjem ljubavi prema klubu među hrvatskom zajednicom u Australiji.

S obzirom da se savezni izbori održavaju za nekoliko sedmica, čini se da će manjinska vlada biti sve vjerovatnija, jer su posljednji izbori donijeli najveći broj nezavisnih poslanika u historiji Australije. Iako je najjednostavniji način za formiranje vlade osvajanje većine mjesta u Donjem domu na izborima - postoje i druge opcije. Kada je izabrana manjinska vlada nijedna stranka ili koalicija nemaju većinu mjesta u Donjem domu.

U ovoj epizodi Business edicije Kolektiva znanja razgovaramo s prof. dr. Željkom Šainom, istaknutim stručnjakom u oblasti finansija, aktuarske matematike i osiguranja, koji je tokom svoje karijere ostavio veliki trag na Ekonomskom fakultetu u Sarajevu. Iako je u penziji, Šain je i dalje aktivan u različitim profesionalnim organizacijama i projektima, a u našem razgovoru pojašnjava zašto je finansijsku pismenost važno podučavati djecu još od vrtića, te govori o finansijskom menadžmentu i lošim strateškim finansijjskim politikama u ovoj zemlji. Također, osvrnuli smo se na njegov rad kao prvog doktora nauka iz oblasti osiguranja u BiH, predsjednika Upravnog odbora Agencije za osiguranje i člana Upravnog vijeća Centralne banke BiH. Ova epizoda nudi uvid u život i rad čovjeka koji je ciojeli svoj radni vijek oblikovao polje finansija i osiguranja u Bosni i Hercegovini.S prof. Šainom sam razgovarala o:00:00:00 Teaser i najava00:04:00 Financijska pismenosti i poduzetništvo00:08:50 Vrijeme u 21. vijeku će se mjeriti prije Trumpa i poslije Trumpa00:13:13 Finansijsku pismenost treba učiti djecu još od vrtića00:16:25 Kako su poslije rata tadašnji direktori banaka podbacili na testu matematike?00:22:21 Zašto je u obrazovanju kritičko razmišljanje važnije od učenja vještina?00:26:30 Za razvoj ekonomije treba tražiti stručnjake u domaćim snagama00:31:41 Nedopustivo je da je u 2024. u BiH 1.600.000 KM ostavljeno u kladionicama00:36:47 BiH je jedina zemlja na svijetu gdje se takmiči ko će platiti račun u kafani00:42:56 Kladionice su pošast našeg društva na kojoj se dobro zarađuje00:50:10 Ovu zemlju karakterizira sramotno loš ekonomski patriotizam00:53:02 Tvorci naših ekonomskih poilitika prave nepopravljive strateške greške00:59:20 Optimizmom se moramo boriti za prosperitet ove zemlje ______________

Danas govorimo o državi u kojoj se režim urušava brže nego kula od karata, gde diktator preko noći od "vođe naroda" postaje begunac u sopstvenoj zemlji, a dotadašnji saborci neuhvatljivom brzinom menjaju strane. Dobro došli u Italiju 1943. godine – mesto gde je fašizam pao na najdramatičniji mogući način. Kada se saveznički vojnici iskrcavaju na obale Sicilije u julu 1943, Evropa je već četiri godine u plamenu. Iako oči sveta gledaju ka istoku i epskim okršajima na sovjetskom frontu, jedan novi, iznenađujući front otvoren je upravo na vratima Hitlerovog saveznika – Musolinijeve Italije. Naša dva sjajna istoričara, Nikola Đukić i Nikola Šipka, vode vas kroz splet neverovatnih događaja koji su zauvek promenili tok Drugog svetskog rata.

Biznis priče konferencija 2. i 3. aprila 2025. u Novom Sadu.

Ožujak je mjesec podizanja svijesti o endometriozi, kroničnoj bolesti koja pogađa milijune žena diljem svijeta. Iako se procjenjuje da jedna od sedam žena u Australiji pati od ovog stanja, endometrioza je i dalje slabo shvaćena i često kasno dijagnosticirana.

Porođaj u 20. godini u današnje vreme deluje neobično, kad se roditeljstvo često ostavlja „za kasnije“, ali gošća nove Mamazjanije Jelena Damnjanović, poznatija kao „Mama pre svega“, otkriva da je daleko lakše, fzički, biti mlada mama, iako sad već ima tri ćerke, ističe da joj ne bi smetala još jedna beba. Našu gošću mnogi znaju sa Instagrama, gde prate svakodnevicu Jelenine porodice, u kojoj najvažnija mesta zauzimaju Lena, Tara i Una. Iako su deca uvek na prvom mestu, kao apsolutni prioritet, Jelena se trudi da pronađe i kvalitetno vreme za sebe. „Najlepše mi je sa decom, ali kako godine prolaze, sve više mi je potrebno vreme samo za mene. To je neophodno za svaku ženu, majku, bez obzira na to čime se bavi i koliko dece ima, naše slobodno vreme mora da postoji“, kaže Jelena. Sa ćerkicama je drugarica, ali pokušava, ističe, da bude autoritet iako joj ne polazi uvek za rukom. „Radim od kuće i stalno sam sa njima, družimo se, razgovaramo o svemu, ali autoritet je tata. On tihim glasom, kratko opomene i to je dovoljno, a mene valjda ne shvataju dovoljno ozbiljno“, sa osmehom kaže Jelena. Iako se bavi društvenim mrežama, deci su telefoni dozvoljeni kontrolisano. „Lena ima telefon, ali ne i profile na mrežama jer je još rano za to. Ako nešto hoće da pogleda može da uzme moj telefon, a mlađe nemaju ni pametni satić. Same idu u školu, kao što smo i mi nekada išli, nema potrebe da ih pratimo i da u svakom trenutku znamo gde su. Sredina u kojoj živimo je mala, dosta se ljudi međusobom poznaje, pa je lakše pustiti decu da budu slobodna“, priča „Mama pre svega“. Ipak, deca ponekad učestvuju u aktivnostima koje mama zamisli, a koje su plemenite i humane. Jedna od njih desila se u avgustu prošle godine. „Tara se tada ošišala i donirala kosu deci oboleloj od raka. Ideja je bila moja, ali ona je prihvatila. Najteže joj je bilo da se odvoji od prvog pramena. Ipak, kad je shvatila šta radi i koliko je to plemenito i značajno za decu, bila je zadovoljna, a i zna da će njena kosica porasti. Imala je dugu, plavu, gustu kosu. Bilo je leto, vrućina, pa je i njoj značilo da se ošiša, a donirala je 30 centimetara kose“, seća se Jelena. Takođe, krajem januara ove godine, kada su studenti na putu za Novi Sad i „blokadu mostova“, prolazili kroz Novu Pazovu, Jelena ih je sa porodicom dočekala u blizini svoje kuće i ponudila palačinkama. „Spremili smo oko 90 palačinki i sve su pojeli. Provela sam tri sata pored šporeta i ništa mi nije bilo teško. Inače, pečem često palačinke, što se može videti i na mojim objavama i volim da ih jedem. Ovog puta, međutim, nisam jela, nego spremala za druge, za divne studente koji bude ogromnu radost u meni i svima nama svojim zajedništvom i onim što rade. Devojčice su bile sa mnom, Lena mi je pomogla da napravim i transparent ‚Ćinke za ćacija‘, koji smo držali kako bi nas primetili. Deca su bila oduševljena“, priča Jelena. Između prve i najmlađe ćerke je gotovo 10 godina razlike, ali im to ne smeta da se druže. Najstarija ćerka brine o obe mlađe sestre i pomaže mami, koja im neumorno ponavlja da njih tri moraju biti najbolje drugarice i uvek tu jedna za drugu. „Ne bi mi bilo teško da imam još jednu bebu. Najlakše mi je bilo dok su bile male, a sad kad su porasle sve je komplikovanije. Nijedna trudnoća, ni njihov najraniji period, nije mi teško pao, jer taj je i najlepši“, zaključuje Jelena.

Iako nije utjecala na izborne rezultate, upotreba umjetne inteligencije na zlonamjerne načine u izbornim procesima može izazvati zabrinutost iz nekoliko razloga. Prvo, manipulacija informacijama putem umjetne inteligencije, poput širenja dezinformacija ili stvaranja lažnih vijesti, može ozbiljno narušiti povjerenje u demokratske procese i oblikovati javno mišljenje na način koji nije odraz stvarnih interesa građana. Drugo, iako možda nije direktno utjecala na rezultate, dugoročno bi mogla oblikovati političke preferencije i odluke birača, stvarajući nepravedne prednosti za određene političke aktere. Sama činjenica da se umjetna inteligencija koristi u ovom kontekstu, bez obzira na neposredne učinke, postavlja pitanje etičnosti i transparentnosti u izbornim procesima.

Prijava za Biznis bazu:https://www.jovanamiljanovic.com/biznis-bazaKnjige koje su mi pomogle:https://shorturl.at/nA6Sfhttps://shorturl.at/Cmd0ahttps://shorturl.at/wmd6thttps://shorturl.at/1NYRthttps://shorturl.at/KDEQvhttps://shorturl.at/XFfjbhttps://shorturl.at/kTjaShttps://shorturl.at/dyODMhttps://shorturl.at/NWosnhttps://shorturl.at/tpVFThttps://rb.gy/lpuyeshttps://rb.gy/cktip1

Organizacija, disciplina, razumevanje, poštovanje, a pre svega ljubav, vladaju u kući porodice Bajec, a gosti nove Mamazjanije, popularna doktorka, specijalistkinja oftalmologije Katarina, koja je kod nas drugi put, i premijerno njen suprug, čuveni hirurg, profesor Đorđe Bajec, otkrivaju tajnu poslovnog i privatnog uspeha, sa četvoro dece, od kojih je jedno, sin Filip, njihovo zajedničko. Prof. dr Đorđe Bajec iz prvog braka ima dva sina, od kojih je jedan hirurg, sa kojim je često u istoj sali na operaciji, sa Katarinom ima sina Filipa, dok poznata doktorka takođe iz prvog baraka ima sina, Jovana. „Deca se slažu, a najviše se druže Filip i moj unuk, jer ja sam već deda jednog petogodišnjeg dečaka. Tako da Filip gleda stariju braću, ugleda se na njih u sportu, ponašanju, već priča da hoće da bude hirurg kao Andrej, moj najstariji sin i ja, kao što je i moj otac bio, ali videćemo, svakako ima te modele oko sebe“, priča Đorđe. Odnos prema starijoj deci i Filipu, koji je najmlađi i porodično je mezimče, priznaju – nije isti. „Jovana sam rodila na studijama, između njega i Filipa je 17 godina razlike. Dešava se da mi kaže kako sam prema Filipu drugačija nego što sam bila prema njemu, kao što Džou njegovi sinovi nekad spočitaju da sad ima više vremena i strpljenja, ali to je tako, drugačije je kad u mladosti dobijete decu, a paralelno jurite karijeru i imate drugačije poglede na život“, priča Katarina. Deci, kažu, daju punu slobodu, ne ograničavaju ih, a oni su danas, bar ovi odrasli, pokazali da su izrasli u samostalne, nezavisne i uspešne ljude. „Filip je jako odgovoran, vredan, ali voli i da se igra i odmara, kao i svako dete. Iako ga ne ograničavamo, puštamo ga da sam sebe nekako kontroliše i zaista se to dešava. Kao da sam proceni kad je dosta, nikada ne preteruje, ali tu su ključni modeli koje ima u kući - nas. Kakav je roditelj, takvo će biti i dete, bar dok je malo“, kaže Katarina. Na to se Đorđe nadovezuje i kroz osmeh dodaje da je Filip još i jedini koji ih sluša. „Ovi ostali su odrasli, imaju svoje obaveze, dnevne rutine, i teško ih je sve okupiti na istom mestu, u isto vreme. Dešava se da smo za istim stolom i zajedno ručamo, ali uvek neko završi ranije, mora da ide i tako se jurimo sa vremenom“, kaže Đorđe. On ističe da kao mlađi nije imao mnogo vremena za decu i da bi danas neke stvari drugačije uradio, ali opet, kad ih vidi u kakve su ljude izrasli, bude mu lakše. Ponosan je na svu svoju decu, a sa Andrejem je danas i kolega. „Često smo zajedno u sali i voli da me nervira. On priča tokom operacije, i dozvoljavam mu, a pre njega, kad ste sa mnom u sali, to je bilo strogo zabranjeno. Vidim sebe u njemu kad sam bio tih godina“, kaže Đorđe sa ponosom u glasu. Kad je organizacija života u pitanju, Katarina tvrdi da je tu Đorđe glavni, iako on ističe da je ona ta koja ustaje u pet ujutru, sve ih po kući budi i podseća na dnevne zadatke. Sve u svemu, jasno je da bračni par Bajec jedno drugo prati, dopunjavaju se i dogovaraju, a na razumevanju, poverenju i međusobnom divljenju, koje među njima vlada, možemo samo da im pozavidimo. „Podrška je ključna i priznajem da bi mi bilo daleko teže u nekim situacijama u životu da nije bilo Džoa. Kada sam se drugi put porađala, on je bio tu i osećala sam se sigurnije. Takođe, kada sam operisala benigni tumor na dojci, to sam i učinila jer je on insistirao, a ja mu verujem i dok god je negde tu da nadgleda, bezbedna sam“, zaključuje Katarina sa osmehom koji sa lica, kako kaže i njen suprug, nikada ne skida.

Iako predsednica Skupštine Ana Brnabić tvrdi da u Srbiji nema političke krize, ona je tema poslanika Evropskog parlamenta. Da li je to put do konkretne reakcije međunarodne zajednice? Gost Danice Vučenić u Iza vesti je Duško Lopandić iz Evropskog pokreta u Srbiji.

Trump je i ovaj put izveo predstavu i ispao heroj koji je spasio TikTok. Iako je konačno rješenje, zapravo, daleko i neizvjesno.Da, Donald Trump je taj koji je počeo govoriti da je TikTok prijetnja američkoj demokraciji i da ga treba zabraniti i to još 2020., za vrijeme svog prvog mandata.U međuvremenu se, izgleda, predomislio i sad, u ulozi spasitelja TikToka, brže-bolje traži kupca za američki dio poslovanja kineske aplikacije.Kao potenijalni kupci spominju se američka vlada, koja bi preuzela 50% vlasništva i uobičajeni Trumpovi miljenici – Elon Musk i CEO Oraclea Larry Ellison. U međuvremenu je svoj interes iskazala i tvrtka Perplexity AI.

Biti majka Nemanje i Natalije je nešto najlepše na svetu i samo to što njih dvoje postoje, dovoljno je da budem srećna i zahvalna životu, priča u novoj Mamazjaniji Bogdana Kuzmanović, influenserka, poznata na društvenim mrežama kao „loveboka“, supruga fudbalera Zdravka Kuzmanovića, sa kojim se pre nekoliko godina iz Švajcarske preselila u Srbiju. Nakon što se u Švajcarskoj porodila sa sinom Nemanjom, u vreme pandemije koronavirusa, ubrzo je sa suprugom odlučila da dođu u Srbiju. „Došli smo na krakto, da Nemanja upozna ostale članove porodice. Bilo je to teško vreme, u Švajcarskoj je sve bilo zatvoreno, nismo nigde mogli da idemo. Kad smo došli u Srbiju, misleći da će to biti samo poseta, nenadano smo ovde i ostali“, uz osmeh priča Bogdana. Ističe da je u našoj zemlji porodica i dalje na prvom mestu, da je važna i da se ceni, za razliku od nekih zemalja. „Živela sam 15 godina u Njujorku, a Zdravko nikad ranije nije živeo u Srbiji, iako je veliki Srbin, posebno kad je reč o hrani, kaficama sa prijateljima i slično, a u svemu ostalom je pravi Švajcarac. Iako smo mogli da živimo bilo gde i da nam deca rastu u drugim državama, odlučili smo se da dođemo ovde jer želimo da poznaju svoje bake i deke, da nauče naše običaje, tradiciju, da znaju šta je slava i odlazak u crkvu“, priča Bogdana. Aktivna je na društvenim mrežama i većina građana je zna kao influenserku. Njen način života i izgled, dušebrižnici međutim ljubomorno komentarišu, smatrajući da žena ne može da bude i lepa i pametna, obrazovana i dobra majka i sve to istovremeno. „Dokazujem da je to moguće. Naravno da nismo svi u istoj situaciji i nemamo iste mogućnosti, ali ne razumem zašto žena ne može da bude lepa i pametna i dobra majka. Kod nas je tabu ako žena ima pomoć, a mnogi lažu kad kažu da im niko ne pomaže i da sve postižu same“. Postavljaju, ističe ona, standarde na mrežama koji su nedostižni i nisu realni. „Imam pomoć i ne stidim se to da kažem. Dadilja mi mnogo pomaže, iako sam ja stalno sa decom, ali sa njima provodim kvalitetno vreme, što inače, verovato, ne bih mogla“, kaže Bogdana. Podrška i pomoć znače svim majkama, a Bogdana ističe da žene ne treba da se osvrću na izazove i zadatke koji su pred njima, tako da svaki moraju da završe i da sve treba da rade same. „Kad čujem da za nekog muškarca kažu ‚izašao je malo sa društvom da odmori‘, ili ‚pričuvao je dete, umorio se‘, pa čije je dete čuvao, svoje, nije tuđe. A na ženu se često gleda sa prekorom ako je otišla u grad sa drugaricama, a kod kuće ima dete. To su dvostruki standardi koji čine da se osećamo krivima jer društvo tako misli, a ti standardi su pogrešni i na njih se ne treba obazirati“, zaključuje sa osmehom Bogdana.

Naša prošlost određuje našu budućnost - Iako prošlost ima veliki uticaj, važno je napomenuti da nismo potpuno determinisani njome. Ljudi imaju sposobnost da menjaju svoje životne pravce, razvijaju nove navike i donose nove odluke koje mogu oblikovati bolju budućnost. *Za suradnju molim javi se na email: dvorskidaniela@gmail.com Na osnovu prošlih iskustava sa promenama i izazovima, razvijamo sposobnost da se prilagodimo novim situacijama u budućnosti. Ako smo u prošlosti bili uspešni u prevladavanju poteškoća, možemo imati veću vjerojatnost da se nosimo sa budućim izazovima.

Korištenje indeksa tjelesne mase - BMI kao mjere zdravlja pojedinca sve se više preispituje. Iako liječnici već više od 50 godina koriste ovaj alat za procjenu postotka tjelesne masnoće, skupina stručnjaka iz cijelog svijeta predlaže nove definicije pretilosti koje uzimaju u obzir širi spektar načina na koje višak masnoće može ili ne mora utjecati na zdravlje pojedinca. Postoje i zabrinutosti da ovaj alat može spriječiti ljude u traženju odgovarajuće skrbi za mentalno zdravlje, osobito u kontekstu poremećaja prehrane.

Zemlje Zapadnog Balkana već više od 20 godina čekaju na članstvo u Europskoj uniji. Iako u Bruxellesu naglašavaju kako je proširenje još uvijek važno, ova tema zbog unutarnjih napetosti sve više pada u drugi plan. Kolike su uopće šanse zemalja Zapadnog Balkana da u dogledno vrijeme uđu u Europsku uniju? Nenad Kreizer razgovara s Majom Piščević iz think-tanka Atlantic Council, a reporterka Maja Marić otkriva kakvo je raspoloženje u Europskoj uniji i regiji kada je u pitanju proširenje. Von Nenad Kreizer.

Koliko smo slične ne znam, različito gledamo na to“, uglas i sa osmehom odgovaraju na pitanje koliko vide sebe jedna u drugoj, dve umetnice, glumice, majka i ćerka, Vesna Čipčić i Anja Josifovski, gošće nove, praznične Mamazjanije, koje se u ovoj epizodi našeg podkasta osvrću na godine detinjstva, život u umetničkoj porodici, krivicu, žrtve, ali i ljubav i momente koji su ih nasmejali, toliko da su ih sa nama podelile i da ih nikada neće zaboraviti. Vedre i raspoložene, Vesna i Anja, unele su dodatno svetlo u naš studio, a najširi osmeh izmami im pominjanje Alekseja i Anđele, Anjine dece. „Ponekad dođem kod Anje, pogledam ih, i kažem ‚Jao Anja, pa ovo su tvoja deca‘, prosto ne mogu da verujem da mi je ćerka tako porasla“, priča setno Vesna. Kroz šalu prebacuje Anji, da mora malo da trenira strogoću, zbog sebe i svog zdravlja i sna. Ipak, Anja ne odustaje od svojih metoda. „Ne mogu Alekseja da ostavim da plače. Njega sam nosila na rukama i dok sam bila trudna i sve dok stomak nije porastao toliko da nisam mogla više. Ne mogu ja to tako, da dete plače, a ja da slušam i ne prilazim mu. Međutim sa Anđelom je drugačije, spustim je u krevetac i ona spava. Teško je, ali drugačije ne mogu, neispavana sam, umorna, a počela sam nedavno i da radim, pa nekako balansiram“, priča Anja. Vesna se nadovezuje, i kaže da je sa Anjom i njenim bratom bilo drugačije, da su mirno spavali, da nisu bili naporni ni kao tinejdžeri i da zato ne zna da li bi ikada mogla dovoljno da im zahvali za sve što su joj pružili i učinili od kako su se rodili. „Sad da moram sve ponovo, ništa ne bih menjala. Sve bih isto uradila, iako postoje ti momenti krivice, kad sam možda mogla da provodim malo više vremena sa decom dok su bili mali i kad sam dosta radila. Ipak, za razliku od mama koje rade od osam do četiri ili devet do pet, ja sam imala letnje raspuste, pa pauze od po par meseci u toku godine, da ne idem na posao, ili da samo odem uveče da odigram jednu predstavu, a svo ostalo vreme sam sa njima što je velika prednost“. Krivica je, međutim, Anju, kaže, mučila i pre nego što je zatrudnela, a sad posebno. „Uvek sam imala taj osećaj krivice, kao naše bake i žene na ovim prostorima, koje su toliko dugo osećale krivicu i brigu da je to postalo nešto pozitivno. Posebno kad sam rodila decu, to se pojačalo, jer kad imate dete imate i od sebe veća očekivanja“, kaže ona. I dodaje da je svim majkama teško, bez obzira kojim se poslom, bave i da su zato sve one nesumnjivo veliki – heroji. Iako žive u istoj kući, ali imaju različite ulaze, prve su komšinice, pa se ipak retko viđaju, tek u prolazu. Posebno im teško ide da se same druže i provedu neko vreme odvojene od ostalih članova porodice. „Bile smo nedavno na ručku, ali je i Anđela bila sa nama, tako da nismo bile potpuno same. Ne znam kad ćemo to ponoviti, teško je zaista odvojiti vreme, nažalost“, priznaju obe. Međutim, naglašavaju da će se potruditi da to promene, a jedan od koraka je, ističu, i zajedničko gostovanje u podkastu – Mamazjanija.

Pred vama je poslednja epizoda podcast-a "Snaga uma" koja će biti emitovana na portalu "Nova". Iako je poslednja, nije posvećena kraju jedne ere koliko naziranju nove, kao i nadi koju nam ulivaju studenti sa svojim neumoljivim zahtevima. Žaklina Tatalović, novinarka i reporterka TVN1 iz prvih redova ima uvid u studentske blokade od početka, kao što i tokom svih ovih godina prati sve vidove protesta i građanskih borbi. U čemu se studentske blokade razlikuju od ranijih protesta? Kako to sve izgleda iz Žaklininog ugla i šta je sve videla na terenu? Kako se menja ponašanje vlasti, ali i ponašanje takozvanih režimskih medija? Ovo su samo neke od tema kojih se Žaklina dotakla u razgovoru koji je pred vama.

Nevesinjska puška, ustanak protiv Osmanskog carstva, označila je početak velike istočne krize i bila katalizator za promene u Bosni i Hercegovini. Ovaj događaj ukazao je na nezadovoljstvo hrišćanskog stanovništva osmanskom vlašću, dok je Berlinski kongres 1878. godine formalno stavio Bosnu i Hercegovinu pod upravu Austrougarske. Iako su ovi događaji različito uticali na muslimansko, pravoslavno i katoličko stanovništvo, zajedno su postavili temelje za artikulaciju bosanskog identiteta u periodu velikih geopolitičkih i društvenih promena. Benjamin Kalaj, zajednički ministar finansija Austrougarske i ključna figura uprave u Bosni i Hercegovini od 1882., imao je presudnu ulogu u oblikovanju ideje bosanske nacije. Kakva je bila uloga bosanskih begova, muslimanskog stanovništva, pravoslavnih i katoličkih zajednica u periodu okupacije i koji su bili njihovi stavovi o bosanskoj naciji? I kako se nacionalna ideja probijala kroz složeni mozaik etničkih i verskih raznolikosti? Ovo je priča o Balkanu i o Bosni - mestu gde su tradicija, modernizacija i nacionalne aspiracije vekovima oblikovale jedan jedinstveni, šarenoliki mozaik. Pridružite nam se u istraživanju jednog od ključnih perioda balkanske istorije i otkrijte kako su identiteti i nacije nastajali na raskršću Istoka i Zapada. Sa vama danas naši istoričari Jovana Milovanović i Nikola Đukić.

63 Severnoafrički front bio je mnogo više od borbe u pesku - bio je to sukob strateških genija, poprište herojskih podviga i težak test izdržljivosti. Iako je često zasenjen većim bitkama u Evropi i na Pacifiku, njegova važnost za ishod Drugog svetskog rata ne može se potceniti. Ovaj konflikt, vođen između 1940. i 1943. godine, predstavljao je stratešku borbu za kontrolu nad Sredozemljem, Sueckim kanalom i bogatim naftnim resursima Bliskog istoka. Naši istoričari Nikola Đukić i Nikola Šipka istražiće ključne događaje, vojne taktike i najznačajnije ličnosti koje su oblikovale ovaj deo svetske istorije.

Život je nepredvidiv i često nas iznenadi na načine koje ne možemo ni zamisliti. Iako je to izazovno, postoje alati osobnog razvoja koji nam mogu pomoći da se nosimo s najtežim trenucima. U ovoj epizodi, Andreja dijeli svoje iskustvo gubitka djeteta i kako je rad na sebi postao ključ za suočavanje s najdubljim emocijama. Kroz ovaj razgovor, ona želi pružiti podršku roditeljima koji su prošli kroz slična iskustva i svim ljudima koji su iskusili gubitak voljene osobe. Pokušava podijeliti svoje lekcije i alate koji pomažu da se ostane priseban i svjestan, čak i u trenucima najveće tuge i bola.Andreju mozete pratiti putem linkova:YouTube kanal: https://www.youtube.com/ @andrejamarcec  Facebook profil: https://www.facebook.com/lifefinancecoachAndreja/Za rad samnom prijavi se putem linka:prosperityplatform.my.canva.site#podrška #emocije #zivotneprice #gubitak #zivot #osobnost

U vreme kad su roditelji današnje dece bili mali, izlivi emocija nisu bili uvek poželjni, ni dozvoljeni na način na koji se dopuštaju danas, priča Nikolina Milosavljević, psihološkinja, psihoterapeutkinja i praktičar terapije igrom, gošća nove Mamazjanije, koja ističe da su tantrumi kod dece iz tog razloga danas izražajniji i da je dobro što je tako. Sa dve, tri godine, a ponekad i u bebećem uzrastu, javljaju se tantrumi, u vidu snažnih izliva emocija. „Kod male dece pojava ljutitih reakcija, plakanje, valjanje po podu, uslovljeno je uglavnom nekim neispunjenim prohtevom. U takvim situacijama roditelj mora da pazi i da sa jedne strane zadrži empatiju, ali da sa druge ne popusti i ne da detetu ono što na taj način zahteva“, objašnjava Nikolina. Iako su pojave tantruma neprijatne na javnim mestima i roditelji se uvek osećaju nemoćno pred detetovim ponašanjem, ispoljavanje osećanja je zdravo i normalno, sve dok dete ne povređuje samo sebe ili okolinu. „Ukoliko je kod kuće i dobije napad besa, može da viče u jastuk ili da udara u zid, ali tako da se ne povredi. Treba naći način za ispoljavanje ovih snažnih emocija, tako da ne ugrozi sebe. Svakako roditelji ne treba da ih suzbijaju, ali ni da popuštaju pred prohtevima“, naglašava Nikolina. U situacijama kada dete ispoljava tantrume, dešava se da roditelj burno reaguje i da detetovo ponašanje samo podstiče i bes odraslih, koji tada često pribegavaju vikanju i batinama. „Oštra reakcija roditelja i njihov bes, pogoršava stanje. Roditelji treba da se spremaju za ovakve momente, da rade vežbe disanja i da duboko dišu kako bi se umirili. Ne mogu smiriti dete, niti ga kontrolisati, ako oni nisu smireni. Kažnjavanje, vika i batine, izazvaće nepoverenje deteta u roditelja, jer u momentima kad detetu treba pomoć, roditelj ga krivi i odbacuje“, priča naša gošća. Ona navodi simptome koji ukazuju na moguć zdravstveni problem, odnosno ozbiljniju dijagnozu koja može izazvati traume i prenaglašene emotivne izlive kod dece, zbog čega je neophodno potražiti stručnu pomoć. Nikolina savetuje roditelje da pred decom ne kriju emocije, jer ona uvek osete kad nešto nije u redu. „Ako se roditelji svađaju, dete i to treba da čuje, ali da je svađa konstruktivna i da se posle toga izvine jedno drugom. U suprotnom dete strahuje od razdvajanja i napuštanja. Takođe, ako je mama ljuta treba to da kaže, ako joj se plače da se isplače i da objasni da joj je tako lakše, pa će i dete biti slobodnije da pokaže svoje emotivno stanje“, zaključuje Nikolina.

U ponedjeljak, 14. listopada je obilježena godišnjica od australskog referenduma o uspostavi Glasa australskih starosjedilaca u parlamentu. Iako je na referendumu dominiralo protivljenje uspostavi ovog nezavisnog tijela, to nije stalo na put promjenama. Mnoge savezne države napreduju s procesom kazivanja istine i pregovorima o uspostavi sporazuma između državnih vlada i aboridžinskih zajednica koji bi im osigurali zajednički rad na pitanjima od interesa pripadnika Prvih naroda.

Kontrola na internetu, u virtuelnom svetu, a u realnom sloboda, ljubav, iskrenost i zdrave granice, recept su za možda savršen odnos roditelja i dece, kojeg se u velikoj meri pridržavaju preduzetnica, vlasnica digitalne agencije „Dream maker“, influenserka i spisateljica Aleksandra Bezmarević Stević i njen suprug, dok vaspitavanju Manju (7) i Juga (4). Iako je njen posao neodvojiv od telefona, kompjutera i ekrana u svakom smislu, Aleksandra je uspela da svoju decu, u prvim godinama života, drži podalje od digitalnog sveta, pa čak i od crtanih filmova, koje samo povremeno gledaju, ali im nimalo ne nedostaju u realnom svetu igre i kreativnosti. „Meni je telefon često u rukama jer bez njega ne mogu da radim i deca to razumeju. Pružamo im i organizujemo razne igre u realnom svetu, toliko da im igrice, craći, mreže nisu potrebne. To ide dotle da u dnevnoj sobi imamo penjalicu iznad garniture, pa im doslovno dozvoljavam da mi se penju na glavu“, priča uz osmeh Aleksandra, i dodaje da je u prvim godinama života ključno da deca što manje budu pred ekranom, zbog razvoja govora i koncentracije, koju telefon oduzima. Ona naglašava da i pored brojnih fotografija i videa, koje možemo videti na njenim profilima, nikada nije objavljivala slike dece. „Desilo mi se da me ćerka pita zašto nigde nema njihovih slika, pa sam joj objasnila da ne želim da joj nepoznati ljudi prilaze u parku i javljaju joj se po imenu, jer su je prepoznali sa mog profila. Moj posao je moja stvar, ne želim njih da uvlačim u to, posebno jer su još mali, a i dosta sam zaštitnički nastrojena po tom pitanju“, objašnjava Aleksandra. U razgovoru za Mamazjaniju istakla je da je u metodama vaspitanja najvažniji model koji pružamo deci, ali i da smo neminovno svi, bar delimično, kopije naših roditelja, jer ono što smo slušali tokom odrastanja prenosimo dalje. Aleksandra se osvrnula i na odnos sa svojom majkom koji, kako kaže, nije drugarski, ali jeste blizak. Iako se često sukobljavaju u stavovima, sada joj je zahvalna za neke zabrane i pravila, koja su joj bila nametnuta dok je bila tinejdžerka. „Bila sam jedna od retkih u društvu kojima je bilo zabranjeno da idu na splavove. Mama to nije dozvoljavala i ja sam bila očajna i strašno ljuta zbog toga. Svi bi posle nekog pića u gradu produžili na splav, a ja - kući. Međutim, danas sam joj duboko zahvalna za to i smatram da zato ponekad treba i da naljutimo svoju decu, jer će nam kasnije, kad odrastu, reći hvala“, kaže Aleksandra. Na Sajmu knjiga ove godine, Aleksandra će biti prisutna kao autor sa knjigama „Nešto zeleno“ i „Nešto zdravo“. U Mamazjaniji otkriva zašto su ove knjige važne za decu, njihov razvoj, ali i odnos prema okolini i sopstvenom organizmu. „Važne su za najmlađe, ali i za odrasle, koji sa decom mogu da se igraju, jer je to poenta knjiga, da kroz igru i čitanje nešto nauče. Sve češće mi se dešava da su poentu sadržaja u knjigama prvo izvukla deca, pa tome naučila svoje roditelje“, sa osmehom ističe naša gošća.

Kvalitetno vreme sa decom u prirodi, porodična priprema hrane, gledanje starih filmova, glasna rasprava kad je neophodno, samo su delovi dinamične svakodnevice, zabavne, emotivne i duhovite porodice Buzurović, čiji su mama i tata, novinarka i voditeljka Danijela i glumac i voditelj Stefan, gosti nove Mamazjanije. Ubrzo nakon što su se upoznali, počeli su da se zabavljaju, i nije dugo prošlo, shvatili su da su rođeni jedno za drugo, Stefan i Danijela, roditelji Nestora i Klare, žive porodični život na kakav danas retko nailazimo. U moru tehnologije, obaveza, posla, škole, Buzurevići stignu da se okupe i da provode kvalitetno vreme zajedno, što je njihova najveća dragocenost. Zar deca više nemaju urođeni instinkt da se popnu na drvo kad vide da je zgodno ili to samo važi za one koji, bar povremeno, provode vreme na selu i u skladu sa prirodom? Zapitali smo se tokom razgovora. „Iako živimo u gradu, svaki slobodan dan ili kraći period, provodimo u vikendici, gde su deca okružena prirodom. Tamo sadimo šargarepu, koja nam nešto ne uspeva, ali važno nam je da Nestor i Klara osete šta znači živeti u prirodi i da provodimo zajedničko vreme, koje nema veze sa telefonima, internetom, igricama“, pričaju Buzurovići. Osim prirode, dodaju da im je omiljena porodična aktivnost da „zajedno jedu“. Taman kad smo pomislili da se, po ko zna koji put, šale, shvatili smo da je to zapravo, istina. „Okupimo se u kuhinji i zajedno pravimo hranu. Omiljene su nam lazanje, tačno se za ko tu šta radi“, kroz osmeh pričaju Stefan i Danijela. Uprkos njihovom trudu da decu nauče i pokažu im prave porodične i životne vrednosti, okolina, internet, društvo u kojem odrastaju, vuku na drugu stranu. Iz komentara naših roditelja, ali i baka i deka, često se može čuti da je „teže decu podizati danas, nego u vreme okupacije“. „Teško je boriti se za normalno dete, a kasnije čoveka, u današnjem svetu. Naše bake su u pravu kad kažu da je nama teže. Naša deca se susreću sa ogromnom količinom informacija svakoga dana, procesuiraju sve to, treba da razumeju, dok nam određeni nepoželjni segmenti našeg društva, često nepozvani ulaze u kuću i pokušavaju da utiču na našu decu. E to moramo nekako da zaustavimo“, pričaju Buzurevići. Zajedničkim snagama, ipak, mnogo je lakše. I kada se ne slažu oko metoda vaspitanja dece, to pred njima ne pokazuju, kad dođe do rasprave sa decom ostaju istrajni i dosledni, ma koliko teško bilo, ali je jedini način da ih dovedu do osvešćivanja grešaka koje prave, kako se one ne bi ponavljale. Opisali su nam koje su im omiljene aktivnosti sa decom, ali i zašto je važno zadržati osmeh na licu, uprkos svemu. Takođe, opisali su nam kako izgledaju povremene rasprave i zašto ponekad na dete treba povisiti ton i dosledan. U razgovoru smo se dotakli i teme braka, kada su nam objasnili kako su znali da su rođeni jedno za drugo i koliko je, i zbog dece važno, da roditelji neguju svoj odnos. Ispričali su nam kako izgleda Nestorovo i Klarino vaspitavanje i koliko im daju slobode u ponašanju, ali i naveli čemu su ih deca naučila i kako su ih oplemenila. Bezgraničnom ljubavlju, nežnošću i posvećenošću, Stefan i Danijela, trude se, kako kažu, da decu zaštite od „čudnih i neprimerenih“ ljudi, koji su svuda oko nas, da ih nauče empatiji, da je ljubav najvažnija, ali i da ih pripreme za svet, koji čeka i koji nije nimalo blag.

Sepsa je bolest koja pogađa desetke tisuća ljudi u Australiji. Iako može biti smrtonosna za mnoge, jedna fotografkinja pokušava podići svijest o tom zdravstvenom stanju dijeleći osobne priče ljudi koji su preživjeli tu bolest.

Na Vuka su čekali sedam godina, priča u novoj Mamazjaniji, umetnica, čelistkinja, pevačica, kako sama kaže „izvođač radova u kulturi“, a pre svega mama jednog dečaka, Tijana Dapčević, koja otkriva kako izgleda život u njenoj umetničkoj porodici, u kojoj je razgovor o svemu jedino pravilo. Tijana potiče iz muzičke porodice, a ljubav prema ovoj vrsti umetnosti prenela je i na sina Vuka, tačnije, on se zaljubio u klavir, u note, melodije, a danas pravi svoju muziku, koja, kako njegova ponosna mama kaže, ove prostore tek treba da osvoji. „Išao je sa mnom na koncert fank muzike, a prethodno me je pitao da li je to ‘fonk‘? U pitanju je vrsta muzike koju on pravi i koja je u svetu jako popularna i odlično mu ide, ali mama mu je pokazala i šta je ‚fank‘ i dopalo mu se, a ja sam bila oduševljena što sam sa sinom otišla na koncert“, ispričala je Tijana. Vreme brzo prolazi, a deca rastu, što mnogi roditelji pored obaveza, dva, tri posla ne stignu ni da primete, a naša gošća apeluje da se sa decom radi, da sa njima razgovaramo, provodimo što više vremena, jer ako ih ispustimo u periodu odrastanja, posle je to teško ispraviti. „Sa Vukom idem u duge šetnje, u bioskop, pozorište, pričamo o svemu, iako se sad malo više poverava tati, od kako je zagazio u pubertet. Naporno je naći vreme za sve, ali sad je to jedino važno, moramo se baviti decom, jer ako mi to ne uradimo preuzeće ih društvene mreže, Instagram, TikTok i ostalo, a to ne želimo“, naglašava Tijana. Vuk u kući ima model zaposlenih roditelja, koji sa njim pričaju, vode ga na nastupe, koncerte, uvode ga u svoj svet, a kako on sa njima raste, tako se oni uz njega menjaju na bolje. „Naučio me je da stabilnije stojim na sopstvenim nogama. Kao majka sam uspela samo zahvaljujući bezrezervnoj podršci supruga, a u suprotnom mislim da ne bih izdržala“, uz osmeh priča Tijana. Naša gošća opisala nam je na koji način njen suprug i ona vaspitavaju sina Vuka, koji je izrastao u samosvesnog, odgovornog i zrelog tinejdžera. Ona nam opisuje i kako izgleda njena i Vukova svađa, ali i kako je odlučio da se bavi muzikom i šta joj je tada rekao. U našem razgovoru, Tijana se prisetila perioda kad je bila najviše zabrinuta za Vuka, ali i kad je postala svesna da je odrastao. Opisala nam je i kako je uspela da se izbori sa Vukom dok je bio beba, sa njegovim odrastanjem uz paralelni rad na albumima, koncertima, muzici, a i objasnila zašto u njenoj i Milanovoj kući nema „tepiha“. Iako o svemu razgovaraju i postoji puno poverenje između Vuka i njegovih roditelja, Tijana naglašava da sina već puštaju da izlazi u grad, ali vraćanje pre ponoći je još uvek obavezno. Pored sve slobode u ponašanju i umetničkog duha, koji neguju i koji su preneli na dete, naša gošća ističe da su granice obavezne, kao i pravila ponašanja, kojih se ne pridržava samo dete, već i oni, odrasli.

Za početak, Microsoftov Recall i Appleova inteligencija u Evropskoj uniji. Apple je pustio OpenAI na iPhone besplatno, što je bio samo jedan od vesnika varljivog leta 2024. Microsoft je iz sve snage naslonio Copilot+ PC na snimanje ekrana korisnika i pretraživanje istih, no koliko je ideja dobra govori to da se od nje odustalo pre nego što se i pojavila. Iako je recall Recalla odložio objavljivanje testova novih uređaja tamo gde ih ima, neki su ipak stigli, dajući nam prvu sliku o tome kako će tržište mobilnih PC-jeva izgledati u godinama pred nama. Prve "žrtve" Evropska unije i njenog novog zakonodavnog okvira su Apple i Microsoft, pa će uz ARM na kompjuterima i AI apsolutno svuda, sudski procesi u Evropi svakako obeležiti 2024. godinu. Dok se to ne desi, čekamo julski Samsung, a gledaćemo ga umesto vas. Hvala na slušanju!

Iako je utemeljitelj Wikileaks-a Julian Assange izašao iz deset godina duge pravne bitke kao slobodan čovjek, njegov slučaj je pokrenuo lavinu pitanja o budućnosti slobode medija. Stručnjaci navode da je njegov kazneni progon od strane Sjedinjenih Država dao zeleno svjetlo novim napadima na novinare u budućnosti.

Iako se nastavljaju nogometna uzbuđenja na Europskom nogometnom prvenstvu, hrvatska sportska javnost se polako okreće Olimpijadi u Parizu. Od momčadskih sportova najviše nade polaže se u rukometaše i vaterpoliste koji bruse posljednje detalje na pripremama.

"Nikad ne želim da stagniram - volim izazove!" U 273. epizodi Pojačala Ivanu Miniću pridružuje se Bojana Damjanović. Bojana je svoj karijerni put otpočela radeći u korporativnom okruženju u kompaniji Comtrade sa kojom je bila od najranijih dana njenog razvoja i rasta. Iako je uživala u korporativnom radu, Bojana je na kraju rešila da se otisne u preduzetničke vode i osnovala brend Le Nonne Pasta Fresca za proizvodnju ručno pravljenih italijanskih testenina sa akcentom na autentičnost, svežinu i kvalitet sastojaka. Bojana je pre godinu preuzela licencu i postala glavni urednik BURO Serbia, globalne digitalne platforme koja spaja čitaoce sa najpoznatijim svetskim brendovima. To je samo vrh ledenog brega, jer Bojana je neko ko čitavog života juri nove izazove i iza sebe ima brojne druge poslovne poduhvate o kojima će više reči biti u toku epizode. Teme u epizodi: - Uvod - Početak razgovora - Kad porastem biću - Viša poslovna škola - Rad u Comtrade-u - Ključne tačke karijere - Trenutak za promenu - Zanimljivi projekti - Razvijanje novog proizvoda - Otvaranje radnje - Iz paste u sladoled - Medijska avantura - Zaključak razgovora Realizacija Pojačalo podkasta ne bi bila moguća bez naših izuzetnih partnera: - Kompanija Epson koja je vodeći svetski proizvođač projektora i štampača za sve namene: https://www.epson.rs/sr_RS - Kompanija Orion telekom provajtera najbrže internet infrastrukture u Srbiji sa preko 30 godina iskustva: https://oriontelekom.rs Podržite nas na BuyMeACoffee: https://bit.ly/3uSBmoa Pročitajte transkript ove epizode: https://is.gd/Fr9ENI Posetite naš sajt i prijavite se na našu mailing listu: http://bit.ly/2LUKSBG Prijavite se na naš YouTube kanal: http://bit.ly/2Rgnu7o Pratite Pojačalo na društvenim mrežama: Facebook: http://bit.ly/2FfwqCR Twitter: http://bit.ly/2CVZoGr Instagram: http://bit.ly/2RzGHjN

Na hipodromu se nalazi 100 rekreativnih I 100 takmičarskih konja. Staze su u očajnom stanju, godinama se ne ulaže u infrastrukturu. Poslednji put je vojska 1982. godine renovirala stazu. Nema dovoljno štala, ne postoje kasačke trke, staze za galopske trke su u lošem stanju, nema dovoljno parking mesta za posetioce. Blizu je strelište koje plaši konje. Kada se održavaju koncerti, većina konja doživljava stres, zato bi trebalo razmisliti o preseljenju konja ili otkazati domaćinstvo koncertima poput Bajage u avgustu, kao što je to bilo sa Roling Stonsima, koji su prešli na Ušće. Iako mu je to posao, JP "Hipodrom Beograd" već 8 godina ne organizuje trke, već to čine trkačke organizacije. Kada je 2006. godine preduzeće osnovano imalo je preko 20 zaposlenih, sada 3, to govori kuda ide hipodrom. Pitanje je šta je manje zlo, ostaviti hipodrom gde jeste i u ovakvom stanju ili ga preseliti na periferiju grada. Nakon 110 godina postojanja, beogradski hipodrom se samo naziva tako, on odavno svojim aktivnostima to nije. Konjarstvo je prestiž i skup sport, ali uz dobru organizaciju on bi donosio dobit svima. Gost: Aleksandar Radovanović, vlasnik trkačkih konja

Granični ratovi su termin koji se često koristi za opisivanje više od 100 godina nasilnih sukoba između kolonijalnih doseljenika i domorodačkih naroda tijekom britanskog naseljavanja Australije. Iako je Australija nacija koja poštuje svoje sudjelovanje u ratovima koji su vođeni u inozemstvu, tek treba priznati samu borbu koja ju je učinila zemljom kakva je danas.

Nova epizoda podkasta pod zaštitom Međunarodnog PEN centra "Dobar loš zao" stigla je da vam ulepša ovaj nezgodni maj. Nenad Kulačin i Marko Vidojković su u prvom delu emisije gledali u pasulj kako će se završiti drama sa opozicionim listama, čestitali su Šapiću novo nasilništvo nad građanima, a Chodi jer je u svojstvu "novinara" sa pet metara sa divljenjem gledao druga Sija. Gošća je novinarka i Tviter zvezda, Biljana Lukić! Iako dijametralno suprotnih stavova kad je reč o izlasku na izbore, Lukić i Vidojković su pokazali kako bi trebalo da izgleda kultura opozicionog dijaloga. Nenad Kulačin je ubeđivao Vidojkovića da ne zna matematiku, a sa Biljanom se manje-više-manje slagao. Na kraju, jasna poruka svima koji su protiv režima, naročito glasačima: mir, mir, mir, niko nije kriv. U Magarećem kutku moći ćete da vidite Sarapinu transformaciju u Superhika.

Iako nam nije jasno kako je Netflix dao pare Beniofu i Vajsu da išta snimaju posle debakla od poslednje sezone Igre Prestola - pred nama je prva sezona serije „Problem tri tela“, snimljena po istoimenoj prvoj knjizi u (za sada) trilogiji „Besede o Zemljinoj prošlosti“. Miljan je ugostio Bojana Tarabića, koji je preveo sve tri knjige za srpsko tržište, pa su malo raščivijali ne samo Netflix seriju, nego i kinesku (koju nisu odgledali do kraja), a pomalo i knjige, ali bez posebnih spojlera. Pored toga, kao bonus možete pročitati prošlogodišnji intervju s Bojanom na Bookmate žurnalu: https://zurnal.bookmate.com/bojan_tarabic_intervju/

Moderni nomadi, influenseri „Whatifness“, Anja Vuković i Strahinja Tanasković sa trogodišnjim blizancima Adom i Ognjenom žive u kombiju, planiraju da obiđu svet, a njhov nekonvencionalni način života, na koji bi se većina ljudi teško navikla, moraće da zaustave „na kratko“, priznaju, samo kad deca krenu u školu. U novoj Mamazjaniji Anja nam je pričala o prvim danima posle porođaja, kad su Strahinja i ona zaboravili da kupe dohranu, jer su bili toliko neopterećeni, da ni na sekund nisu pomišljali da će deci nešto faliti sa njima i sa činjenicom da ne žive u klasičnoj kući. Nikada im nije palo na pamet da se zaustave ili presele u stabilnu kuću ili stan, ali svesni su da će period prilagođavanja biti neophodan kad Ada i Ogi postanu đaci. „Ne želimo da glumimo učitelje. Hoćemo da imaju interakciju sa drugom decom i učiteljicom, ali opet bismo voleli da možemo istovremeno da putujemo. Neće biti lako – stati, pa čak i na određeno vreme“, priča Anja, koja kaže da deci daju potpunu slobodu kretanja, često su parkirani u prirodi gde nema saobraćaja, ni mnogo opasnosti, ali čak i ako naiđu na prepreku, ovi roditelji avanturisti očekuju da je deca sama prevaziđu, da se snađu. U novoj epizodi Mamazjanije Anja opisuje kako izgleda život sa dvoje dece i dva psa u kombiju - kući na točkovima. Ona objašnjava i zašto deci ne žele da daju mobilne telefone, iako se oni bave društvenim mrežama i često su na internetu, ali i kako uspevaju deci da daju pozitivan model, tačnije da ne dozvole da ih vide pred ekranom. Anja se seća šta joj je bilo najteže dok su blizanci bili bebe i osvrće se na reakcije okoline, familije, prijatelja, na njihov način života, posebno nakon što su dobili decu. Priča o deci i njihovom odnosu prema stalnim putovanjima i navodi koji su najveći izazovi života „na točkovima“ i sa decom. Iako blizanci, napominje Anja, nisu nikad bili usklađeni, kad jedno jede, drugo spava i tome slično, istog su temperamenta. Poput njihovih roditelja vuče ih daljina, istraživački duh i avantura, pa sad sa tri godine već pitaju mamu i tatu kad stižu na novu destinaciju i šta će sve tamo videti. Tako će biti do upisa u školu, a onda će smanjiti brzinu, ali samo na kratko.

Nema u svinjcu čistog mesta, ovo društvo je razvaljeno Gradonačelnik Zrenjanina se drznuo da ugasi Hemijsku školu bez ikakvih zakonskih procedura i van očiju javnosti. Kako je moguće da za tehničko obrazovne profile nema potrebe kad se u Zrenjaninu gradi Linglong. 2000. godine u Srbiji je bilo preko 100.000 đaka prvaka godišnje, sad ih imamo 60.000. Mi kao nacija odumiremo. Tromost I nesposobnost države je uzrok što ni 10 meseci nakon masakra u Ribnikaru nema rešenja, šta sa tom školom. Ako nisu spremni da preuzmu odgovornost za rešenje, neka se sklone. Nijedan memorijalni centar ne može da nadomesti smrt dece u Ribnikaru. S druge strane, mora se misliti i na budućnost dece koja su preživela. "Ribnikar" je samo manifestacija opšteg nasilja u društvu. Iako je plata profesora osnovne škole manja od prosečne, nastavnici na listi prioriteta pre povećanja plate stavljaju bezbednost. Gost: Dušan Kokot, Predsednik Nezavisnog sindikata prosvetnih radnika Srbije

Avijacija je najbezbednija grana privrede, ali je posle korone primetan sve veći nedostatak osoblja, a pogotovo stručnog kadra. Mnoge kompanije nisu vratile broj zaposlenih na nivo pre korone. Piloti su u skoro svim avio kompanijama preopterećeni poslom. Postoji diskrapanca između planova letenja i broja pilota. Zakon je jasan, kad je reč o odmoru pilota, ali se vrlo često ne poštuje. Iako istraga nije gotova, odgovornost za poslednji incident sa letom Er Srbije za Dizeldorf je najverovatnije na pilotu. Gošća: Danka Nešović, Direktorka Pep akademije za avijaciju

25 - Danas nastavljamo serijal o krstaškim ratovima. Treći krstaški rat bio je pokušaj zapadnoevropskih vladara da povrate Jerusalim i Svete zemlje od muslimanskog sultana Saladina, koji ih je osvojio 1187. godine. Rat je trajao od 1189. do 1192. godine i u njemu su učestvovali engleski kralj Ričard I Lavlje Srce, francuski kralj Filip II Avgust i nemački car Fridrih I Barbarosa. Iako su krstaši uspeli da zauzmu neke gradove i utvrđenja na obali, nisu uspeli da prodru do Jerusalima. Rat se završio mirovnim sporazumom u Jafi, po kome je Jerusalimska kraljevina zadržala deo obalske teritorije od Tira do Jope, a hrišćanskim hodočasnicima je dozvoljen slobodan pristup Jerusalimu. Istoričari Maja Dragić Kovačević i Andreja Vujičić u današnjoj epizodi pričaju o ovom ratu velikih imena a malih dostignuća.

Posle 25 godina od ubistva Slavka Ćuruvije, mi nismo na nuli, mi smo u minusu. Pravda je ubijena, ali istina živi. Učestvovanje u komisiji uprkos postojećoj vlasti nije iluzorno jer treba iskoristiti svaku priliku koja vam se pruža da bi se došlo do istine. Sve njene rezultate rada trebalo bi objaviti. Dobrim novinarima je potrebno prisustvo duha i odsustvo tela, da nemate straha u otkrivanju istine i obaveštavanju javnosti. Novinari u Srbiji su potplaćeni, malo plaćeni, ucenjeni, bez zaštite i podrške. Zato se novinarska profesija danas nalazi u najgorem položaju u novijoj istoriji. Iako zakon predviđa da se napad na novinara tretira kao napad na policajca, u praksi nikad niko nije odgovarao za pretnje. Gost: Nino Brajović, Generalni sekretar Udruženja novinara Srbije

Ispoštovali smo Apple Vision Pro, možda i previše, budući da ga još nismo ni videli. Glavna akcija, doduše, sledi posle njega. Ostatak epizode je, u dve reči, tužna priča, ali sa ponosnim krajem. Apple je zakomplikovao sve što se zakomplikovati može u nameri da osujeti građanke i građane Evropske unije da imaju makar malo kontrole nad uređajima koje su svojim novcem kupili i koji su navodno njihovi, a tišina oko svega što se desilo sa EPS-om govori glasnije od svakog gigabajta. Ipak, završavamo uzdignutog čela, ponosni na još jedno dostignuće ljudske vrste. Iako je planirano da na Marsu leti 30ak dana, Ingenuity se u marsovske visine vinuo čak 72 puta u prethodne tri godine, sve do konačnog prizemljenja. Hvala mu na svemu, a vama na slušanju!

Zbog sve boljih puteva "krivac" za saobraćajne nezgode sve ređe je upravljač puta. "Šok" kampanje o bezbednosti saobraćaja su prestale jer je Agencija za bezbednost saobraćaja "optužena" za uznemiravanje javnosti. To jesu "krvave" kampanje, ali i "ulog" je nečija prolivena krv. Iako je zakon propisao obavezu edukacije dece u saobraćaju, to se ne sprovodi. Obrazovanje o saobraćaju je kontinuiran posao, nije dovoljno samo u septembru vršiti akcije. Izmene Zakona o bezbednosti saobraćaja postigle su efekat, u apsolutnim brojkama, sve je više vozila, a manje stradalih. Od 2006. godine do danas broj registrovanih vozila se uvećao za milion. Auto škole ne mogu da pripreme buduće vozače za vožnju u zimskim uslovima jer ne postoje uslovi, ni mogućnost da obuka traje godinu dana. Većina vozača u kritičnim situacijama deluje refleksno, a ne svesno, voljno i kontrolisano, tako da nema opšteg saveta kako reagovati i izbeći nezgodu. Ako ima vremena da prepozna takvu situaciju, takve stvari se rešavaju iskustvom. Tehnički pregledi većinom poštuju propise, najčešće se "gleda kroz prste" za oštećenja stakala. Gde ima mogućnosti treba graditi biciklističke staze, gde to nije slučaj, tu je rešenje usporavanje saobraćaja. Centralnu zonu grada potrebno je ograničiti za motorna vozila. Gost: Milan Božović, stručnjak za bezbednost saobraćaja

Iako je BiH zemlja koja ima svoju hiljadugodišnju državnost, relativno skorija historija pamti 25. novembar 1943. kada je održano Prvo zasjedanje ZAVNOBiHA u Mrkonjić Gradu na kojem su udareni temelji modernoj državi BiH i na kojem je Prva domovina postala zemlja ravnopravnih naroda. Idemo u susret najznačajnijem prazniku BiH - Danu državnosti, pa smo tim povodom upriličili razgovor sa ambasadorom BiH za Australiju i Novi Zeland, s NJ. E. gospodinom Kemalom Muftićem.