Podcasts about razlozi

In Memoriam - Microsoft gasi Skype 5. svibnja, 14 godina nakon što je kupio tvrtku za 8,5 milijardi dolara. Skype, pionir internetskih komunikacija, otvorio je put platformama poput Zooma i WhatsAppa, a osnovali su ga prije 21 godinu danski i švedski poduzetnici te estonski inženjera._______________0:00 Uvod 0:40 Zašto je Skype bio toliko revolucionaran?4:50 Razlozi propadanja Skypea su vrijedne lekcije!13:00 Softver koji je pretvorio Estoniju u startup scenu, a ovo su lekcije za Hrvatsku20:00 Na internetu ima više zlonamjernih botova nego ljudi!TOP i FLOP23:20 Zašto je Nebojša Slijepčević nezasluženo izgubio?24:53 AI se koristi u ratovanju25:50 TikTok postaje televizija28:40 YouTube se bori protiv kockarskog sadržaja_______________

Drama u zagrebačkom Zavodu za socijalni rad: Nitko nije želio preuzeti šestogodišnjakinju bez roditeljske skrbi. Slučaj je u javnost iznijela psihologinja iz Zavoda. Koalicijski partneri pritišću premijera Andreja Plenkovića da se riješi Frane Barbarića, predsjednika Uprave HEP-a. Razlozi su afera „plin za cent“ i bespravna gradnja kuće na Hvaru. Još su jednom poskupjela goriva.

Praznici pred vratima! Pun elana, sa svečanom leptir mašnom oko vrata, o dešavanjima na muzičkoj sceni u Sarajevu izvještava kolega Zoran Ćatić. Kako na kulturni život utječe to što je Bosna i Hercegovina dobila status EU kandidata? Više razloga za slavlje i u Hrvatskoj: Božić, ulazak u Šengen, treće mjesto na SP-u, dolazak eura. Zagrebački reporter Zoran Stošić analizira pozadinu, s pogledom i na drugu stranu medalje. Slušamo svježu muziku. Radujemo se praznicima & blagdanima. Von Amir Kamber.

Dvije najveće njemačke crkve, katoličku i protestantsku, svake godine napušta sve više vjernika. Razlozi su višestruki: od pedofilskih skandala pa do odbijanja plaćanja crkvenog poreza. Koliki broj vjernika izlazi iz redova crkve, kakav je postupak, koje su posljedice? I kakav stav o svemu tomu ima Hrvatski katolički dušobrižnički ured u Njemačkoj? To saznajemo u ovom izdanju podcasta između ostalog i kroz razgovor s delegatom za hrvatsko dušobrižništvo u Njemačkoj Ivicom Komadinom. Von Nenad Kreizer.

Naravno da je glavna tema ispadanje sa SP. Razlozi, bizarni momenti, praćenje na RTS, provokacije, šabanisanje. Uz to, pričamo o reakcijama na seriju Popadija, malo o Kosovu, rodovima i zamjenicama. Za svakog ponešto, da lakše podnesete ispadanje. Pratite nas na: www.facebook.com/DopisiizDiznilenda/ www.podcast.rs/autori/dopisi-iz-diznilenda/ Ako želite da nam pomognete u održavanju servera na soundcloudu, uplate rado primamo na PayPal: mtanic@gmail.com ili postanite naš patron na www.patreon.com/dopisi Miljan: fb: /mtanic, Twitter/Instagram: @mtanic YouTube: /Mtanic Nemanja: fb: /paleksic @diznilend iTunes: itunes.apple.com/us/podcast/id1223989792 Stitcher: https://www.stitcher.com/show/dopisi-iz-diznilenda-podcast Pocket Casts: pca.st/pT2h podcast.rs/show/dopisi-iz-diznilenda/ Spotify: https://open.spotify.com/show/4U3wm6QOkJ30QEbk1kvqZS?si=RM6QdrOlTuO0WUJzYBl7hA

U 159. epizodi Pojačala gošća Ivana Minića je Andrijana Vešović, poznatija kao Zombijana, vizuelna umetnica, ilustratorka i Instagram influenserka. Pre nego što je ova Podgoričanka postala umetnica, petljala se sa računarima. Govori kako je od eletrotehničke škole dospela na Fakultet vizuelnih umjetnosti, ko joj bio najveća podrška na tom putu, te kako su izgledale studije i zašto se mnoge talentovane kolege nisu ostvarile u struci. Poslovi znaju da budu stresni, pogotovo ako vas ne ispunjavaju. To je slučaj kod Andrijane. Kod nje se to manifestovalo pojavom akni, koje su joj napravile pakao od života. Sa slušaocima i gledaocima Pojačala ona potpuno iskreno i otvoreno kazuje svoje tešku priču. U nastavku Zombijana se bavi od A do Š freelanceom svetom. Govori kako je bilo mučno i poučno naći prvi angažman, kako izgleda rad preko 99designsa, koji su benefiti freelancea, te kako se treba postaviti u komunikaciji sa klijentima. Za kraj Andrijana priča o daljim planovima, neostvarenim željama, ali i o tajni zvanoj “kako sam dogurala do 200.000 pratilaca na Instagramu”. Teme u podkastu: - Uvod - Kad porastem biću... - Priprema i upis na faks - Razlozi neostvarivanja u struci - Kako je Andrijana postala Zombijana koja crta Twitter - Prvi poslići i ozbiljni poslovi - Golema muka: Život sa aknama - Zombijana u freelance svetu - Benefiti freelance rada - Kako izgleda komunikacija sa klijentima - Kako sam dogurala do 200.000 pratilaca na Instagramu - Kako je Zombijana sticala znanje Andrijanina isposvest o životu sa aknama: https://www.youtube.com/watch?v=gRrWeZ0W-po Podržite nas na BuyMeACoffee: https://bit.ly/3uSBmoa Pročitajte transkript ove epizode: https://bit.ly/3vc3tjQ Posetite naš sajt i prijavite se na našu mailing listu: http://bit.ly/2LUKSBG Prijavite se na naš YouTube kanal: http://bit.ly/2Rgnu7o Pratite Pojačalo na društvenim mrežama: Facebook: http://bit.ly/2FfwqCR Twitter: http://bit.ly/2CVZoGr Instagram: http://bit.ly/2RzGHjN

Podržite me na Patreonu: https://www.patreon.com/agelast Jednokratne donacije kanalu: https://www.paypal.me/agelastpodcast Kripto donacije: BTC: 1BdrToPVPRbMtzPkdX8z3wviTHZZyzqD7w ETH: 0xe189975f215102DD2e2442B060D00b524a608167 FB: https://www.facebook.com/galebnikacevic Instagram: https://www.instagram.com/agelast_/ Twitter: https://twitter.com/GalebNikacevic A1: https://a1.rs/privatni Legend WW: https://www.legend.rs/ Šta se to dešava u Srbiji? Protesti koji su obeležili prethodnih nekoliko nedelja je prvi put da je narod zbog ekoloških razloga izašao na ulice. Uhvaćen je trenutak koji je generisao kritičnu masu i otvorio priliku za radikalne promene u društvu. Razlozi su, naravno, Rio Tinto, zakon o eksprorijaciji i zakon o referendumu, kao i drugi aspekti ne samo ekologije, već i ekološkog prava. Ali koliko tačno znamo o ovim stvarima, osim da su loše? Na koji način nas ugrožava zakon o eksproprijaciji? Kada je on tačno donešen, kada su bile prve izmene i dopune tog zakona, od 2009. godine do danas? Ista je stvar i sa referendumom. Ali možda najveća stvar je pitanje rudnika, prevashodno Rio Tinta, ali ne samo njega. Postoji plan od 72 rudnika na teritoriji cele Srbije. Šta to podrazumeva? Koje su tačno razmere katastrofe ukoliko se ove stvari realizuju? Šta to znači za našu budućnost, naše živote, biodiverzitet, ali i kako smo došli do zagađenog vazduha i koje su stvarne opasnosti o kojima ne znamo ništa, kao na primer da se najopasnije čestice koje čine oko 80% zagađenja, zapravo, uopšte i ne mere? O ovim, ali i mnogim drugim temama razgovarali smo sa Draganom Đorđević, doktorkom hemijskih nauka, članicom NU Instituta za Hemiju, Tehnologiju i Metalurgiju – Centar za hemiju, koja će nam govoriti o samim hemijskim procesima i šta se dešava ukoliko dođe do kopanja i obrade rude, posebno jadarita, zatim dr Ljiljanom Tomović, redovnom profesorkom Biloškog fakulteta Univerziteta u Beogradu, za užu naučnu oblast: morfologija, sistematika i filogenija životinja, koja će nam govoriti o posledicama ovih aktivnosti po biodiverzitet i Sreten Đorđević, advokat, koji je specijalizovan višedecenijskim radom i iskustvom u ekološkom pravu koji će nam govoriti o tome na koji način smo se pravno posmatrano našli tu gde jesmo. Od dolaska Rio Tinta do zakona o eksproprijaciji. Producent: Sandra Planojević Hasci-Jare Audio: Marko Ignjatović PR & Organizacija: Sandra Planojević Hasci-Jare Instagram: Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/ Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_7/ Marko Ignjatović: nema instagram.

Za nekoliko meseci biće dve godine otkako je pandemija koronavirusa pogodila svet. Skoro godinu dana dostupna je vakcina koja bi trebalo da omogući povratak u normalnost. Ipak, oni kojima je taj povratak možda i najviše potreban - mladi, najčešće odlučuju da se ne vakcinišu. Zašto je to tako pokušali smo da istražimo u 74. epizodi podkasta Reaguj. Nekoliko nedelja unazad, situacija sa koronavirusom se pogoršala i svakog dana imamo preko 5.000 obolelih, a oko 50 preminulih od komplikacija koje izaziva ovaj virus. Medicinski stručnjaci, državni zvaničnici i javne ličnosti već nekoliko meseci pozivaju na vakcinaciju kao jedini način da se pandemija koronavirusa stavi pod kontrolu. Od početka godine dostupne su četiri vakcine u Srbiji - Pfizer-BioNTek, Sputnjik V, Sinopharm, Oxford/AstraZeneca. Svaka vakcina protiv COVID-19 koja je odobrena od strane nacionalnog regulatornog tela je dobar izbor, navodi se na sajtu Vlade Srbije posvećenom vakcinaciji. Razlozi mladih da se ne vakcinišu Ipak, prema dostupnim podacima, svega 20 procenata mladih od 18 do 30 godina u Srbiji se vakcinisalo. Studenti u Beogradu su početkom godine igrali kolo uz pesmu “neće gara da primi vakcinu, ne veruje u svetsku medicinu”. Kako bismo saznali zašto mladi ne veruju u efikasnost vakcine - pitali smo ih. Razlozi koje mladi navode da se ne vaksicnišu su različiti. Prvi razlog je nepoverenje u vlast, političare, politički naklonjene naučnike. Drugi razlog je to što je u pitanju novi virus o kome ništa nismo znali, a informacije o njemu koje su dolazile do javnosti bile su nedosledne. To je dodatno izazvalo nepoverenje kod mladih. Stefan Štrbac iz Centra za omladinski rad objašnjava da najčešći razlozi zbog kojih mladi ne žele da se vakcinišu uključuju neku vrstu straha ili sumnje u sam proces vakcinacije. Naš sagovornik kaže i da je jedan od razloga zbog kojih mladi imaju skepsu prema vakcinaciji to što tema vakcinacije nije dobro iskomunicirana. Štrbac navodi i da među mladima koji su se vakcinisali ili to planiraju postoje dve grupe - oni koji zaista imaju pozitivan stav prema vakcinaciji, i oni koji su "naterani" da to urade. Epidemiološkinja i članica organizacije Ujedinjeni protiv kovida Ivana Prokić smatra da je to nepoverenje posebno istaknuto u Srbiji kod mladih - jer se oni ugledaju na starije oko sebe. Prokić, koja radi u Holandiji, navodi da je tamo 81 posto stanovništva starijih od 12 godina vakcinisano sa dve doze, što je značajna razlika u odnosu na Srbiju. Epidemiološkinja kaže da joj nije poznata ni jedna kampanja ili strategija za vakcinaciju u Srbiji - osim molbi vlasti putem televizije. Mitovi o vakcini Svaka vakcina protiv bolesti COVID-19, navodi se na sajtu Vlade Srbije, prolazi rigorozno ispitivanje kako bi se osigurala njena bezbednost pre nego što počne da se primenjuje. Oni navode da svaki proizvođač vakcine ispunjava stroge kriterijume koji uključuju sisteme kontrole kvaliteta i bezbednosti u procesu proizvodnje, kao i sisteme nadzora nad svim procesima. U Srbiji kontrolu vakcina sprovodi Agencija za lekove i medicinska sredstva (ALIMS), a u saradnji sa Ministarstvom zdravlja izdaje dozvole za stavljanje vakcina u promet. Osim toga, ova agencija izdaje i sertifikate analize svake serije vakcine koja je dostupna, čime garantuje njihovu pouzdanost, bezbednost i kvalitet. Nakon početka primene vakcine nastavlja se proces nadzora kako bi se otkrili eventualni neočekivani neželjeni efekti i dalje se pratio učinak vakcine u rutinskoj upotrebi, odnosno da bi se utvrdilo na koji način se može postići najveći zaštitni efekat. Međutim, i pored svih ovih informacija koje može svako da proveri na raznim medicinskim sajtovima, dolazi do dezinformacija. Marija Vučić, novinarka portala RasKRIKavanje, kaže da nisu samo dezinformacije te koje mlade ljude odvlače od vakcinacije, ali da ipak imaju veliki udeo u tome. Ona kao najčešću dezinformaciju koja dolazi do mladih navodi onu da izaziva sterilitet. Ipak, čak i kada se lažne vesti raskrinkaju, sama dezinformacija će stići do većeg broja ljudi. Kao rešenje, novinarka Vučić naglašava borbu - kako novinara, tako i institucija, naročito uvođenjem predmeta medijske pismenosti u škole. Nove mere i mladi Od subote, 23. oktobra za ostanak u ugostetiljskim lokalima nakon 22 časa potrebna je kovid propusnica koja je ili dokaz o vakcinaciji ili dokaz o negativnim testovima na korona virus. Novu meru, kovid propusnice od 22 časa, epidemiološka Ivana Prokić naziva “kovid obmanom”. Ona smatra da je to prazna priča, kako bi krizni štab i vlada prikazali kako ih navodno zanima javno zdravlje građana - iako mera sama po sebi nema smisla. Na ovoj epizodi podkasta Reaguj radili su: Nemanja Stevanović, Irena Čučković, Sanja Kosović, Sanja Đorđevič i Iva Gajić.

Ivan Miličević ili kako smo ga prošli put nazvali „Moderni filozof“ ponovno nam je došao u goste. Ovoga puta dotaknuli smo se puno dubljih tema, poput koncepta usavršavanja: Tijela, Misli i Energije. Ivan je veoma zanimljiva persona. Izvstan karakter koji služi kao motivacija mnogima. Znanje i energiju prenosi u svojoj dvorani u kojoj provodi metode pametnog treninga. Za više informacija o pametnom treningu svakako vas pozivam da posjetite njegove društvene mreže i provjerite o čemu je tu riječ. Ivan je TEDx govornik. Iako mu je taj govor ujedno bio i prvi javni nastup tog tipa iskrena preporuka da ga pogledate. Dostupan je na njegovom youtube kanalu. Buđenje bez alarma i jutarnja rutina koja dovodi do zdravog buđenja tijela sastavni su dio Ivanove svakodnevnice. Da dobro ste pročitali ovaj čovjek se svakog dana oko 5h ujutro budi BEZ alarma. 01:04 - Intro 02:40 - Oprezan a otvoren u usporedbi s fight or flight 03:55 - Moj prvi javni govor bio je za TEDx 06:35 - Izlazak iz začaranog kruga uz disciplinu 09:15 - Razlozi prodaje Elite Fit Sesvete 10:00 - Razvoj trenutne situacije i što nas još čeka 16:00 - Tijelo, misli i energija 18:15 - Jutarnja rutina koju možete vidjeti kod mene svaki dan 23:15 - Kako se buditi bez alarama 25:00 - Neispavanost mjenja našu svijest 27:40 - Work-life balance istina ili mit? 30:52 - Kako razviti disciplinu 34:44 - Pozitivna i negativna iskustva nas oblikuju kao osobe 39:15 - Uspijeh roditeljstva 42:48 - Primjer djeci 43:30 - Lastovo Holidays 46:30 - Kako ne biti mouthbreather, Yoga, DNS, Pranayama

Arapska riječ „tarab” opisuje stanje ekstaze nastale slušanjem glazbe koja nam se sviđa. Na inuitskom, riječ „iktsuarpok” označava iščekivanje nekoga tako da gledate kroz prozor je li ta osoba stigla. Mnogi jezici imaju izraze za koje nema prijevod ni u jednom drugom jeziku. Mogu se objasniti, definirati, ali ne postoji istoznačnica. Zašto je to tako? Razlozi su najčešće kultura, religija, običaji, humor pa čak i vremenske prilike. Sve to čini jezik specifičnim. Kako se pretplatiti? Google #podcasts: https://bit.ly/2UFZZ6C Apple Podcasts: https://apple.co/2UivogF Stitcher: https://bit.ly/3btbKEa TuneIn: https://bit.ly/3dqpz8m Društvene mreže, kontakt i suradnja: www.facebook.com/bliskisusreti www.instagram.com/bliskisusreti_podcast www.twitter.com/bliskisusreti

Otkaz je termin koji čoveku stvara osećaj anksioznosti i panike i zbog toga je veoma teško prelomiti i napustiti stalan posao koji vas ne čini srećnim. Ipak, otkaz je nekad neophodan i može značiti pozitivnu prekretnicu u vašem životu. Ukoliko niste sigurni šta treba da radite, podelio sam sa vama u ovom videu znakove koji govore da je vreme za otkaz. Ukoliko se pronađete u nekima od njih, znaćete da je vreme za promene.

No description

No description

No description

No description

Razlozi koji su doveli do kufra ljudi 02

Razlozi koji su doveli do kufra ljudi 01

Razlozi razilaženja među učenjacima

Razlozi nazadovanja muslimana