Podcasts about govori

Za nami so velikonočni prazniki, ko obhajamo Kristusovo vstajenje. Štirje evangelisti pišejo o istem dogodku – o praznem grobu, o srečanjih z Vstalim in o Jezusovem poslanstvu po vstajenju. Mi verujemo, da je to, kar je zapisano, resnica. Verovati pa ni vedno lahko. Človek si želi dokaze, želi si dejstva, želi »črno na belem«, želi logično sosledje dogodkov. Toda če bi vero lahko razložili z matematičnimi formulami ali znanstvenimi koraki, to ne bi bila več vera, temveč znanje. Vera se začne tam, kjer se konča čista preverljivost. Vera je tako velik izziv, ker zahteva, da pogledamo »onkraj« svoje logike in preprosto zaupamo, verujemo. Božja beseda današnje tretje velikonočne nedelje nas popelje na obalo Tiberijskega jezera, kjer se vstali Jezus razodene svojim učencem. Med njimi je tudi Simon Peter – učenec, ki je pred Jezusovo smrtjo trikrat zatrdil, da ga ne pozna. V trenutku stiske in strahu ga je zatajil. In zdaj, ob mirni obali, ob žerjavici in kruhu, ga ta isti Jezus gleda v oči in ga vpraša: »Simon, Janezov sin, ali me ljubiš?« Peter odgovori: »Gospod, ti veš, da te imam rad.« In Jezus mu reče: »Pasi moje ovce.« Ta evangeljski odlomek nam nastavlja zrcalo. Jezusovo vprašanje: »Simon, Janezov sin, ali me ljubiš?« lahko razširimo in ga postavimo sebi: Človek, si iskren? Govoriš resnico? Si zanjo pripravljen kaj žrtvovati? A tu se ne ustavi. Pojavi se še nadgradnja: Kaj si pripravljen narediti iz ljubezni do bližnjega? Kje se v tebi ustavi kazalnik iskrenosti, resnicoljubnosti, požrtvovalnosti? Jezus je šel za resnico do konca – umrl je zanjo. Peter pa je iz Jezusovih rok sprejel poslanstvo. Postal je prvi papež, voditelj prve Cerkve. Tudi on je – iz ljubezni in zaradi resnice – umrl mučeniške smrti. Njegovo življenje, poklic in poslanstvo so bili resničen odgovor na ljubezen. In mi? Hočemo ali nočemo, ob tem ne moremo ostati ravnodušni. V vsakem človeku se znova prebudi vprašanje: Kje sem jaz? Lahko bi rekli, da smo razpeti med sodobnim egoizmom in pristnim altruizmom. A prava ljubezen pomeni prav to: da se iz ljubezni razdajaš – do konca. Sveta mati Terezija je leta 1979, ob prejemu Nobelove nagrade za mir, izrekla pomenljivo misel: »Ni pomembno, koliko naredimo, temveč koliko ljubezni vložimo v to, kar delamo.« Vsak dan znova imamo priložnost, da svoje delo – majhno ali veliko – opravimo z ljubeznijo. In to spreminja svet.

Naneslo je, da sem se pred leti znašla na praznovanju znankinega štiridesetega rojstnega dne. Nekateri so ji napovedovali še enkrat toliko življenja, drugi spet veliko več, saj ljudje vedno dlje živijo in že zdaj imamo v Sloveniji precej stoletnikov. Ampak saj to sploh ni tako pomembno, kako dolgo bo živela, pomembneje je, kako bo živela. Ni odvisno od nje, kako dolgo bo živela. Za to, kako bo živela, pa sama prav gotovo lahko naredi veliko. Ena izmed prisotnih jo je vprašala: »Kakšna pričakovanja imaš ob svojem štiridesetem rojstnem dnevu?« Takole je odgovorila: »Do drugih vedno manj, do sebe veliko. Zaobjeti želim vedno bolj življenje kot eno. Vedno bolj tudi cenim ljudske pregovore, ki na zelo preprost način govorijo o velikih, preizkušenih življenjskih resnicah.« Pa še nekaj podobnih želja je povedala, samo zdajle se jih ne spomnim tako natančno, da bi jih lahko napisala. Bila sem vesela teh njenih pričakovanj. Nam vsem, ki smo bili tam prisotni, je dala veliko misliti. Saj res, kaj pričakujemo v svojem življenju? Kaj pričakujemo v različnih obdobjih? Res je, da se potem stvari pogosto dogajajo čisto drugače od naših pričakovanj, je pa prav, da imamo svoja pričakovanja in da se jih zavedamo. Ob njih lahko kot ljudje rastemo. Pričakovanja, ki jih imamo, govorijo o naših vrednotah. Ob tem sem se spomnila na knjigo, ki sem jo prevajala pred mnogimi leti. Govori o afriški ženski in to, kar mi je najbolj ostalo, je, kako afriška ženska počiva v sebi. Res je, da poteka življenje tu pri nas drugače, v večji naglici, z večjim stresom, pa bi bilo morda vredno tudi v teh okoliščinah kdaj pomisliti, kaj pomeni počivati v sebi. Prav gotovo tudi ustaviti se in si vzeti čas. Res je, da to ni vedno mogoče, včasih pa vendarle. Odvisno tudi od tega, kakšne vrednote so za nas pomembne. Tako me je praznovanje tega rojstnega dne privedlo do razmišljanja o vsem tem. Res je, da smo si tudi nazdravili s šampanjcem, se veselili in zapeli, ampak ves čas je nekako ostalo prisotno vprašanje: Kaj pričakuješ?

Ovo nije priča o hirurgiji. Ovo je priča o snu koji je postao misija. U 314. epizodi Pojačala gost je dr Miloš Matković, kardiohirurg i specijalista transplantologije iz Univerzitetskog kliničkog centra Srbije – jedan od najmlađih, ali i najcenjenijih stručnjaka u ovoj izuzetno zahtevnoj oblasti medicine. Kroz inspirativan i dubok razgovor, saznajemo kako se dečački san o pilotiranju preobrazio u nepokolebljivu odlučnost da postane kardiohirurg – pokrenut fascinacijom televizijskim likom iz serije Chicago Hope. Ova epizoda prati Milošev put od upisa na medicinski fakultet, preko usavršavanja u Francuskoj u jednoj od najprestižnijih bolnica u Evropi, sve do odluke da se vrati u Srbiju i svojim znanjem doprinosi domaćem zdravstvenom sistemu. Govori o izazovima i odgovornostima koje nosi hirurška profesija, kompleksnosti školovanja, važnosti mentora i timskog rada u savremenoj medicini, kao i o ličnoj borbi, odricanjima i motivima koji ga pokreću svakog dana. Ovo nije samo priča o medicini. Ovo je priča o pozivu, posvećenosti, ljubavi prema znanju, ljudima i zemlji iz koje dolazi. Idealna epizoda za sve koji žele da se podsete šta znači raditi posao iz ljubavi – čak i kada je taj posao borba za nečiji život. O čemu smo pričali: - Najava razgovora - Početak razgovora - Kad porastem biću - Medicinski fakultet - Pozitivni uticaji - Transformacija tokom studija - Proces učenja za hirurge - Moderni alati za dijagnozu - Karijera posle faksa - Usavršavanje u inostranstvu - Internacionalni rad - Odgovornost hirurga - Život van sale - Hitne intervencije - Predavanja i edukacija - Zaključak razgovora Podržite nas na BuyMeACoffee: https://bit.ly/3uSBmoa Pročitajte transkript ove epizode: https://bit.ly/3Y8K5TZ Posetite naš sajt i prijavite se na našu mailing listu: http://bit.ly/2LUKSBG Prijavite se na naš YouTube kanal: http://bit.ly/2Rgnu7o Pratite Pojačalo na društvenim mrežama: Facebook: http://bit.ly/2FfwqCR Twitter: http://bit.ly/2CVZoGr Instagram: http://bit.ly/2RzGHjN

Piše Ifigenija Simonović, bere Eva Longyka Marušič. Govori, naslov nove knjige Boruta Gombača je zavajajoč, česar pa ni mogoče zameriti, saj je za knjigo, kot je ta, res težko najti naslov, ki bi jo enopotezno označil. Ob prvem listanju je jasno, da ne gre za poezijo, za dramatiko, za esej ali za pesmi, namenjene glasbenemu svetu, po čemer je Borut Gombač znan že več desetletij. Gre za govorjenje o vseh zvrsteh pisanja na pesniški, žurnalističen, priložnosten ali memoarski način. V uvodu skuša avtor pojasniti, kakšne vrste je pravzaprav knjiga, ki jo je pripravil. Pravi, da to ni "zbirka priložnostnih govorov", temveč da gre "za posamezne pasaže, pa ne le iz govorov, ampak iz revijalnih in monografskih prispevkov, intervjujev, dnevnikov, scenarijev, javnih in zasebnih dopisovanj, knjižnih razstav, klepetanj ob kavici in kozarčku". Torej mešanica, ki pa vendarle mora imeti skupno nit. Kljub razkropljenosti se izkaže, da zapise povezuje razmislek o celotni avtorjevi karieri z različnih zornih kotov in spod peres različnih piscev. Zbirko torej sestavljajo izbrani izpiski iz najrazličnejših objav. Posebej zanimive so interpretacije posameznih verzov ali pesmi ali pa opisi okoliščin, ki so pripeljale do določenih zapisov. Zbirka je razdeljena na štiri sklope, ki se nanašajo na predmete avtorjevega pisateljskega in knjižničarskega udejstvovanja, torej poezije, radijskih iger, literature za otroke, pesnjenje za glasbo in delo v knjižnici. Sklope povezujejo zapisi, ki so nastali v zadnjih dvajsetih letih. Borut Gombač velja za enega pomembnejših pesnikov svoje generacije, saj je avtor petih pesniških zbirk in dobitnik prestižne Veronikine nagrade. Njegove pesmi za uglasbitev so popularne, predstavljajo poseben in pristen mariborski song. Kot žirant za nagrado Viteškega turnirja se Gombač v intervjujih in drugih zapisih predstavlja kot obziren, neumoren in nepristranski bralec poezije drugih avtorjev. Slikovito opisuje tudi delo knjižničarja. Zaposlen je namreč v Univerzitetni knjižnici Maribor in zato postaja še posebej prepoznavna osebnost obdravskega področja. Hkrati posveča pozornost tudi literaturi za otroke, tako pravljicam kot radijskim igram. V knjigi Govori Borut Gombač govori o tem, kaj misli o svojem delu oziroma kaj o njegovem delu mislijo in sprašujejo drugi. Ta zbirka zapisov je temelj avtobiografije in avtorefleksije, ki jo dopolnjujejo izjave ali zapisi novinarjev, pisateljskih kolegov, obiskovalcev knjižnice in bralcev. Vse kaže, da Boruta Gombača najbolj poznajo Petra Vidali, ki je napisala tudi spremno besedo, Bojan Tomažič, Peter Semolič, Miroslav Slana, Zoran Pevec, Maja Šučur, Nino Flisar, Melita Forstnerič Hajnšek, Muanis Sinanović ter Milan Vincetič, znameniti pesnik in mentor številnim slovenskim literatom, še posebej štajerskim in prekmurskim. Gombač se v svojih razmislekih naslanja na široko paleto piscev, pevcev in govorcev od Aristotela do Andreja Brvarja in Tomaža Šalamuna. Zato je knjiga Govori tudi zgoščen prikaz misli intelektualcev prvega četrtletja 21. stoletja, pa ne le misli glede na predmet ali vsebino, temveč tudi načina izražanja, teoretiziranja, modrovanja. Med Jurčičem in Gombačem je pač prišlo do silovitih premikov v literarnoteoretskem načinu pisanja! S to knjigo Borut Gombač tako rekoč samozavestno zaseda prostor, ki mu pripada in ki bi bil brez izpostave zapisov o svojem delu ali pogovorov z njim manj izrazit. Če se s pesniškimi zbirkami predstavlja kot pesnik, ni hkrati prepoznan tudi kot dramatik ali kolumnist, če pa se predstavi z vsemi svojimi poklici in interesi hkrati, pa je prepoznan kot vplivna osebnost v določenem kulturnem okolju. Pesmi, igre, pravljice, kolumne dandanes niso dovolj. Knjige so mrtve, če niso odprte. To Gombač spoznava kot knjižničar in kot avtor. Avtor mora stopiti na oder, spregovoriti o sebi, se odpreti, dopustiti listanje, dokazati vseprisotnost in se celo angažirati na drugih področij, sicer je neopažen in prej ali slej pozabljen. Knjiga Govori je pravzaprav album samodokazovanja. Med branjem pride do občutka, da avtor stoji pred reflektorjem, ki se neenakomerno ugaša in prižiga, bodisi le za hip, za osvetlitev kratkega zapisa, ali za daljši čas, ki je potreben za branje daljšega odstavka. Mediji so po naravi nekaj bežnega, zato postajajo tudi zbirke kolumn nov žanr knjižnih izdaj, same kolumne pa krajše in krajše, saj mediji kulturi dodeljujejo manj in manj prostora. Gombač je najbolj neposreden prav v odlomkih iz kolumn, ki jih že vrsto let piše za časopis Večer. Sproščenost nakazuje ciklus "ob kavi in kozarčku", še bolj pa drobci iz dnevniških zapisov. V intervjujih pa je soočen z vprašanji, ki zahtevajo razmislek o temah, ki jih sam od sebe morda ne bi načenjal. Borut Gombač je s knjigo Govori odkril nov način predstavitve samega sebe. Razmah literarne teorije, poglobitev literarne kritike in samorefleksije lahko preglasi poezijo in jo celo premakne na spodnje police. To je edino, kar avtor kot pesnik tvega. Na srečo je s poezijo, radijskimi igrami in kolumnami že toliko uveljavljen, da mu nikakršna kritika ali teorija ne moreta sesuti statusa pomembnega sodobnega literarnega ustvarjalca, lahko pa ga podkrepita.

U ovoj epizodi podcasta "Reaching Citizens" gostuje Gea Rajić, mlada dizajnerica i aktivistica iz Pazina, koja govori o svom sudjelovanju u građanskom savjetovanju u sklopu projekta REACH. Savjetovanje je okupilo 25 građana i građanki Pazina kako bi raspravljali o europskim politikama, zaštiti okoliša, vladavini prava i demokraciji. Gea ističe da su pitanja zaštite okoliša bila među najvažnijim temama rasprave, posebno problem odlaganja otpada u Pazinu i šire u Istri. Govori i o izazovima europskih politika u praksi, naglašavajući da je zelena tranzicija nužna, ali često neusklađena s potrebama i mogućnostima lokalnih zajednica. Gea je aktivna u brojnim inicijativama koje nastoje poboljšati život mladih i potaknuti kulturni razvoj Pazina. Voditeljica je Centra za mlade Alarm Pazin, kroz koji organizira radionice, volonterske akcije i edukativne programe. Također je sudjelovala u pokretanju festival Samanj kulture, koji povezuje umjetnost, aktivizam i lokalnu zajednicu. Tijekom razgovora Gea ističe značaj suradnje između različitih aktera – udruga, kulturnih institucija i gradskih vlasti. Smatra da su male, ali sustavne promjene presudne za dugoročno poboljšanje kvalitete života. Kroz vlastito iskustvo pokazuje kako umjetnost i dizajn mogu biti snažni alati za društvene promjene, a sudjelovanje građana ključno za održivu budućnost.

Da li zaista možemo da radimo više stvari odjednom i budemo efikasniji?Nažalost, istina je potpuno suprotna.U ovoj epizodi otkrivam psihološke i naučne razloge zašto multitasking usporava mozak, narušava fokus i crpi energiju.Govorićemo o tome kako da prepoznaš zamke stalne preopterećenosti i naučiš da radiš pametnije, a ne više.Saznaćeš kako da primeniš principe dubokog rada (deep work) i jednostavne tehnike za bolju koncentraciju i veće rezultate.Ako želiš da prestaneš da „gubiš vreme“ i konačno vidiš konkretan napredak – ova epizoda je za tebe.

U 184. epizodi Njuz podkasta analiziramo burnu političku nedelju u Srbiji: Kako se zvučno oružje pretvara u Bluetooth zvučnik, zašto građani širom zemlje gađaju jaja na štandove, i šta znači kada se predsednik odjednom distancira od sopstvene stranke i pokreće novi pokret? Govori se i o ćaci kampanji, paradoksu doktora koji odbijaju da leče, skupštinskim incidentima i ozbiljnim optužbama za represiju prema građanima i aktivistima. Tu su i sarkastični osvrti na Vučićevu „novu jašu“ i losos koji košta kao plata. U drugom delu pričamo o mentalnom zdravlju, digitalnom preopterećenju, i ličnim pokušajima da se ostane normalan u nenormalnim okolnostima. Na kraju, najavljujemo gostovanja u Podgorici i Briselu, i povratak “Lik laže” majica u shop. Ako ste se pitali da li je ovo normalno? – niste jedini. Zato smo tu.

Vid Červek je radoveden. Pred šestimi leti se je odločil, da Evropa zanj ni dovolj. Začel je varčevati, opravljati različna dela, se učiti, spraševati ostale popotnike – in se odločil, da bo raziskal Afriko. Oster kritik kapitalizma, kolonializma in propada morale, predvsem pri vodilnih v zahodnem sistemu, se je med dvoletnim potovanjem po Afriki ustavil v Rožnati dolini. Govori o kreativnosti, iznajdljivosti, dojemanju časa in družbe, družini. O malariji, soočanju s smrtjo, o poglavarjih v vasi in ljubezni. Ali od česa beži? Se bo vrnil? Kaj bo potem? Dobrodošli!

76 Tog februara 1835. Srbija se budi u duhu revolucije. Dok Evropa i dalje robuje apsolutizmu, Kneževina Srbija donosi ustav koji garantuje prava i slobode kakve mnoge tadašnje države nisu ni sanjale. Narod slavi, knez Miloš zazire, a velike sile – besne. Kako je moguće da jedan mali narod na Balkanu piše pravila koja su previše slobodarska čak i za Zapad? U ovoj epizodi naši istoričari Nikola Đukić i Ivan Drljača, vode nas kroz priču o Sretenjskom ustavu - prvom pokušaju da Srbija postane moderna pravna država. Zašto je bio radikalan za svoje vreme? Kako je zamišljen i ko ga je pisao? I najvažnije - zašto je trajao samo 55 dana? Govorićemo o zakulisnim igrama, strahu velikih sila i viziji jednog naroda koji je želeo da kroči u budućnost, ali se suočio sa surovom realnošću međunarodne politike. Da li su ideali Sretenjskog ustava nestali sa njegovim ukidanjem, ili i dalje žive u našem društvu? Ovo je priča o Srbiji koja je želela više.

Prisluhnite čudovitemu razmisleku, ki nas popelje skozi čarobno popotovanje introspekcije ob prehodu leta. Govori o pomenu notranje inventure, iskanju ravnovesja med obveznostmi in trenutki miru, ter o drobnih iskricah, ki lahko zanetijo našo navdihnjenost za bolj polno življenje. Njene misli nas spomnijo na lepoto vsakdanjosti in pomen pristnosti, topline ter spoštovanja – do sebe in drugih. Pridružite se nam in odkrijte, kako lahko tudi vi ustvarite prazničnost v vsakem dnevu.

Ob prvega božičnega dne pred 2025 leti do danes odmeva čudovito sporočilo: »Ne bojte se! Glejte, oznanjam vam veliko veselje, ki bo za vse ljudstvo. Danes se vam je v Davidovem mestu rodil Odrešenik, ki je Mesija, Gospod.« (Lk 2,10-11) Človeštvo je hrepenelo in čakalo – ne vem, koliko tisočletij ali milijonov let – zdaj pa je izpolnjeno hrepenenje, da bi bil z nami Bog, Emanuel. Lučke, jaslice, pesmi, božično in družinsko ozračje; vse to priča o izpolnjenem hrepenenju. Govori nam o Božjem odgovoru na človekovo situacijo, ki pa je včasih v pravem nasprotju z lučjo, z družinsko toplino, pesmijo in darili. Jezus, Božji Sin, ki je bil rojen v Betlehemu pred 2025 leti, prihaja ravno zato, da bi vstopil tja, kjer je tema, kjer je »štala« ‒ (v navednicah, to pomeni: narobe in grdo), kjer ni družinske topline, kjer je osamljenost, kjer ni miru in ni pesmi, ki bi trpečemu človeku povedala, da ni sam. Ta Jezus, rojen na božič, je prišel zato, da bi bil z nami, da bi nam dal čutiti, kako smo ljubljeni; skupaj z nami želi spreminjati naš svet v svet miru, svet lepih odnosov, svet resnice; nam podarjati družinsko povezanost ter spreminjati svet v civilizacijo ljubezni. To je vesela novica današnjega praznika: Bog je z nami! Slava Bogu na višavah in na zemlji mir ljudem! Spoštovane poslušalke in poslušalci, voščim vam blagoslovljene božične praznike, s tem, da bi vsak izmed nas v srcu začutil, da je njegovo življenje pomembno, da ga Bog ljubi, in da bi to ljubezen delil vsem svojim bližnjim in daljnim. S tem naj bodo povezane naše današnje misli, besede, obiski in morda tudi voščila ter darila.

"To improve your life, take responsibility first." *Napomena za gledaoce i slušaoce da će ova epizoda biti na engleskom jeziku.* U 295. epizodi Pojačala, gošća Ivana Minića je Dr Sara Kuburić, poznata kao "Millennial Therapist". Sara nas vodi na inspirativno putovanje kroz njen život i karijeru. Razgovor počinje njenim sećanjima iz detinjstva, imigracijom iz Srbije u Kanadu i izazovima prilagođavanja novoj kulturi. Sara deli kako su ove životne okolnosti oblikovale njeno interesovanje za psihologiju i njenu želju da razume ljudsku prirodu i traumu. Epizoda se dalje dotiče njenih profesionalnih puteva, od studiranja psihologije i filozofije do specijalizacije u egzistencijalnoj analizi, što je značajno uticalo na njen lični i profesionalni razvoj. Sara otvoreno govori o izazovima s kojima se suočila, uključujući periode intenzivnog preispitivanja i mentalnih borbi koje su je dovele do dubokih promena u životnom pravcu. Kroz epizodu, Sara objašnjava važnost odgovornosti u ličnom razvoju i deljenju sadržaja na društvenim mrežama, gde ima značajnu publiku. Govori o balansiranju između autentičnosti i izazova popularnosti, kao i o svojoj knjizi i radu na unapređenju svesti o mentalnom zdravlju. Timestamps: - Intro - Conversation starts - Childhood dreams - Adjusting to a new culture - Education - Defining psychotherapy - My journey - Redefining myself - Healthy social media presence - Labels and badges - Why Australia? - My book and publishing Podržite nas na BuyMeACoffee: https://bit.ly/3uSBmoa Pročitajte transkript ove epizode: https://bit.ly/3Z73owE Posetite naš sajt i prijavite se na našu mailing listu: http://bit.ly/2LUKSBG Prijavite se na naš YouTube kanal: http://bit.ly/2Rgnu7o Pratite Pojačalo na društvenim mrežama: Facebook: http://bit.ly/2FfwqCR Twitter: http://bit.ly/2CVZoGr Instagram: http://bit.ly/2RzGHjN

Drugu sezonu serijala O Ženskom Zdravlju započinjemo razgovorom o temi koja je važna za svaku ženu – našem hormonalnom zdravlju. Hormoni su ključni za našu energiju, raspoloženje, san, pa čak i način na koji reagiramo na stres, a njihova ravnoteža može značiti razliku između osjećaja iscrpljenosti i potpune vitalnosti. Pričamo o izazovima s kojima se susreću mame, ali i žene koje ulaze u perimenopauzu – razdoblje kada hormoni mogu itekako utjecati na naše tijelo i um. Stres, PMS, neredoviti ciklusi, razdražljivost i kronični umor samo su neki od simptoma koje često pripisujemo svakodnevici, ali zapravo mogu biti znak da su naši hormoni van balansa. Kroz četiri epizode serijala pratit će nas Zorana Dilber, stručnjakinja za hormonalno zdravlje žena, koja s nama dijeli svoje znanje, savjete i konkretne korake kako bismo bolje razumjele i podržale svoje tijelo. Zorana pomaže ženama da pronađu svoj hormonalni balans i osjećaju se najbolje moguće u svim fazama života. Sponzor prve epizode serijala je BIOANDINA. Ako ste se ikad zapitale kako se hormoni odražavaju na vaše zdravlje ili kako poboljšati svoje raspoloženje, san i svakodnevnu energiju, ova epizoda je za vas! Udobno se smjestite i uživajte – jer krećemo s razgovorom koji bi mogao promijeniti vaš pogled na vlastito zdravlje.

V Evangeliju je Jezus jasno povedal, katera je največja in prva zapoved: Ljubi Gospoda, svojega Boga, iz vsega srca, z vso dušo, z vso močjo in vsem mišljenjem in svojega bližnjega kot samega sebe (Lk 10,27). V današnjem svetu se zelo ceni in neguje individualnost. Govori se, piše, svetuje, kako imeti rad sam sebe, delati za sebe, poslušati sebe, ugoditi sebi … A skoraj popolnoma se pozablja, da enako kot zase moramo poskrbeti za druge okrog sebe. Pa ne samo iz nekega altruizma ali sočutja, ampak preprosto zato, ker bomo, če ljubimo tudi druge, sebe najbolj spoznali, sebi najbolj ugajali in sebe najbolj vzljubili. V času epidemije sem bila prijetno presenečena in zelo srečna med mladimi sodelavci v enem izmed domov starejših, ki so vedri prihajali na delo podnevi in ponoči. Nikoli ni bilo treba glavni sestri prositi ali dodeliti nekoga v najtežje rdeče območje, saj so se zmeraj prijavili prostovoljci. Moji sodelavci so znali jokati, ko je kdo umrl, in so znali peti in se veseliti, ko se je rušil šotor rdečega območja! Tega ne smemo pozabiti! Ne smemo pozabiti primerov velike potrpežljivosti in požrtvovalnosti, saj ne vemo, kdaj bo spet prišel temen čas, ko bomo neskončno rabili druge, da bomo lahko sami preživeli. Milijarde ljudi so na tem svetu, mnogi med njimi ne ustrezajo merilom sodobnega sveta, niti so kaj vredni za gospodarstvo! A ker so ljubljeni, so dragoceni zaklad tistih, ki jih ljubijo. Danes se opevajo bogataši s tremi ali več jahtami, takšnim ali drugačnim kupom denarja, a nisem prepričana, da so srečni! Poznam pa ljudi z dna družbene lestvice, ki s svojo ljubeznijo ohranjajo pri življenju invalida ali prizadetega otroka kot največji zaklad svoje družine in so srečni. Ljubljeni in lepi. Ljubezen drugih nam daje vrednost in nas spreminja v dragocene osebe, katerih vrednost se ne meri ne z zlatom niti srebrom, ampak s polnim življenjem in neuničljivo srečo. Ljubezen do drugih nas naredi podobne Bogu.

Spoštovani, soočil sem se s cerkvenim dostojanstvenikom, ki mi je glede perečega vprašanja zla v svetu razburjen zažugal in me prezirljivo ošvrknil, da kot teolog spodkopavam ustoličenega Boga. Vztrajal je, da moj govor ni primeren, jaz pa, da je zlo resnično, saj moramo z golimi rokami puliti zaplate, polne trnja in osata. Ugledni gospod očitno ne vé, da edino krščanstvo dopušča kritiko na račun Boga, ker razuma ne izključuje, ampak uči, da je razum prijatelj vere. Zato je edino krščanstvo razvilo znotraj teologije prav apologetiko, védo, ki krščanstvo pojasnjuje in brani, to je dokaz, da je v krščanstvu napad na Boga sprejemljiv. V preostalih religijah je prerekanje z Bogom nespodobno, nedopustno in grešno. Krščanski Bog se ni zavaroval z veseloigro, niti s strahovlado samodržca, pred katerim moramo klečeplaziti ter mu na slepo verjeti. Pred nasprotniki in tekmeci ni ogrožen, saj ga ne more nihče pritisniti ob zid. Kdor je moder, ne naklepa zmagati, zato ni nikoli poražen in nikoli ne izgubi, ampak je že zmagovalec. Bogu lahko postavljamo kakršna koli vprašanja. Ni užaljen in se nam ne maščuje. Ne moremo ga razdražiti, se mu zameriti ali pa mu odvzeti časti. Svobodno se lahko izkašljamo, da nas vprašanje zla muči. Jezusov Bog ni sterilno nedotakljiv, ampak radikalno drugačen od krhkih človeških konstruktov religijskih Bogov, ki so privlačni in mikavni, a niso zadostni. Ameriški pisatelj Jack Kent (1920–1985) je napisal preprosto zgodbo za otroke z naslovom Zmaji ne obstajajo (There's No Such Things as a Dragon), ki je lahko tudi zgodba za odrasle. Govori o mami, ki je dečka Billyja na vse kriplje prepričevala, da zmaji ne obstajajo. Dokler so odrasli pri tem vztrajali, je zmaj nenehno rasel, napolnil vso hišo in zavzemal ozemlja tudi zunaj nje. Ko je imel Billy dovolj sprenevedanja odraslih, ki so v resni zadevi videli le pravljično bitje, je zavpil: »Mami, to je vendar zmaj!« V istem trenutku se je začel zmaj krčiti … Sprašujem, zakaj se odrasli pretvarjamo ter si ne upamo zla imenovati in svojih zablod priznati, predvsem etičnih in ekoloških. Zakaj ohranjamo navidezni pravljični mir in zlo spretno pritajujemo pod preprogo diplomacije? Slej ko prej nam zadeve uidejo iz rok, dolg zmajev politikantski rep pa pokuka iz črne omare demagogije. Ne sprašujem, kdo bo rekel bobu bob, ampak kdo bo rekel zmaju zmaj.

Piše Sanja Podržaj, bere Lidija Hartman. Za avtorico Mirjam Dular je bilo leto 2024 zelo rodovitno, saj je po romanu Hoja po oblakih objavila še zbirko osemnajstih kratkih zgodb Lahkotnost molka urok tišine. Kot namiguje že naslov je rdeča nit tisto zamolčano, neizrečeno in kakšen vpliv ima le-to v življenju posameznika. Zbirka je strukturirana v štiri sklope, ki nam s svojimi naslovi ponujajo ključ za razumevanje posameznih zgodb. Nekatere med njimi so bolj neposredne, spet druge pa bolj zavite v skrivnost, kar avtorica doseže tudi s fantastičnimi elementi, ki jih vnaša v običajna življenja likov in likinj. Na splošno je zbirka presenečenje, saj bi od avtorice, doktorice astronomije, pričakovali, da bo v središču tematika odnosa med človekom in naravo ali človekom in vesoljem, podobno kot v romanu Hoja po oblakih, v katerem se vprašanja o človekovem mestu v stvarstvu in njegovem odnosu z naravo zastavljajo predvsem z vpeljavo staroverske tradicije, ki jo poznamo prek raziskovanj Pavla Medveščka in v zadnjih letih kot del izročila prednikov postaja vse bolj prisotna v naši kolektivni zavesti. Vendar pa se Mirjam Dular v zbirki Lahkotnost molka, urok tišine obrne bolj k vezem, ki se pletejo med ljudmi – najbolj jo zanimajo odnosi, komunikacija in medsebojno razumevanje, ki pa je mogoče le do neke mere. Vedno ostanejo neizrečene besede, neizražene želje, medli spomini, ki jih lahko zapolnimo samo z delčki zgodb in anekdot, včasih pa samo nekaj neulovljivega, kar plava na robu naše zavesti. Zbirko odpira sklop z naslovom Če pa ne bi bila rekla / Če pa bi bila rekla in prva zgodba je prva srhljiva in po svoje kruta, s tem pa tudi izstopa od drugih. Govori o mladi pacientki, ki čaka na operacijo v zasebni bolniški sobi, ko vanjo vstopi bolniški brat z namenom, da bi jo pred posegom obril. Zgodi se zloraba, ki pa je na koncu prikazana kot bridka šala. Bi se to vseeno zgodilo, če bi protagonistka kaj rekla, če bi se upirala? Je upor sploh mogoč, ko si v tako ranljivem stanju in te zlorablja nekdo, za katerega verjameš, da je v poziciji moči, v tem primeru zdravstveni delavec, ki naj bi bil tam, da ti bo pomagal? Podobno kot v prvi zgodbi se tudi v naslednjih lahko sprašujemo, ali bi se odvile drugače, če bi si protagonistka upala povedati simpatiji, da ji je všeč; če bi moški srednjih let v mladosti nadaljeval pogovor s teto o vrednosti življenja; če bi radovedna ženska na obisku pri hipnotizerju odkrito povedala, zakaj je prišla. V drugem sklopu, ki je morda najbolj zanimiv in ima naslov O glavah / V glavah, skuša avtorica na svet pogledati z očmi drugega. Ne nazadnje to pisatelji vedno počnejo, kot je izpričano v zgodbi Si kdaj stopila v glavo drugega?, v kateri sledimo fiktivnemu pogovoru z resnično pisateljico, avtorico slovitega romana Če ubiješ oponašalca, in izmišljeno sodobno avtorico, ki piše uspešnice po meri današnjega bralca. Ta zgodba je v formalnem pogledu najbolj inovativna v zbirki, saj je zapisana v obliki intervjuja, v katerem sodelujejo spraševalka in avtorici. Sledi zgodba, ki deluje skoraj kot legenda in je napisana v nekoliko pravljičnem slogu, govori pa o tujosti, ki jo občuti transspolna oseba. Tudi naslednja v nizu tematizira tujost, in sicer naslika prizor iz življenja begunca v Evropi. Obe zgodbi sta napisani z dobro mero sočutja, v njiju je zaznati noto družbene kritike in namero, da bi se bralec vsaj za trenutek postavil v čevlje oziroma kar v glavo drugega in tam našel neko novo razumevanje. Osebe, ki so odrinjene na rob, so namreč pogosto tudi tisti, ki molčijo, saj ne pridejo do besede, s tem pa prevladujoči večini ostajajo tuji. Sledita sklopa V odnosih / O odnosih ter Spomini in zgodbe / Spomini na zgodbe, ki pa sta šibkejši del zbirke. Nekatere zgodbe bi potrebovale kaj več, da bi se bralcu zares približale. Na primer zgodba Dva pogovora, za katero se zdi, da gre zgolj za zapis dveh naključno slišanih pogovorov, brez komentarja ali konteksta. Na ta način nekako obvisita v zraku in ni povsem jasno, kaj je avtorica želela z njima sporočiti. Podobno je na primer z zgodbo Srajca srečnega človeka, ki iz perspektive moškega pripovedovalca govori o zakonu, njegovem razpadu in ponovnem odkritju ljubezni, vendar se bere kot poročilo, umanjka pa nek zasuk, nekaj, zaradi česar bi zgodba izstopila iz območja običajnega. Uporaba takšnih sredstev avtorici namreč ni neznana, kar izkazujejo zgodbe, posejane po vsej zbirki. Eno od teh sredstev so fantastični elementi, s katerimi se Mirjam Dular poigrava v več zgodbah. Gre za nenavadna izkustva, ki smo jim bralci priča in se skupaj s protagonistkami lahko samo sprašujemo, kaj se je pravzaprav zgodilo. V zgodbi Vijoličasti metuljček na primer protagonistka obišče hipnotizerja, da bi se povezala s pokojnim dedkom, ki se je prav tako ukvarjal s hipnozo. Nanj sicer nima spomina, a se čuti z njim močno povezano. Kot v Alici v čudežni deželi tudi njo vodi beli zajec, po nenavadni seansi pa ji ostane več vprašanj kot odgovorov. Posebej nenavadna in nekoliko šokantna je tudi zgodba Neprimerljiva sreča biti ženska o nenavadnem srečanju dveh tujcev v knjigarni in s koncem, ki nam prav tako ne postreže z odgovori in ne razloži čudaške interakcije, ki smo ji bili priča. Kot smo želeli pokazati z izpostavljenimi zgodbami, Mirjam Dular v zbirki Lahkotnost molka, urok tišine združuje raznolike zgodbe, ki jih skuša spraviti pod skupni imenovalec s posameznimi sklopi. To ji uspe predvsem v prvih dveh delih, v zadnjih dveh pa se povezave nekoliko izgubijo. Nasploh bi lahko rekli, da nekatere zgodbe v zbirki izstopajo, nekatere pa nekako zvodenijo v ozadje. Tako na vsebinski kot na slogovni ravni je med njimi precejšen razkorak. V zgodbah se pojavi tudi kar nekaj nejasnosti, ki zmotijo bralsko izkušnjo, moteča pa je tudi uporaba predpreteklika, zaradi česar jezik na trenutke deluje staromodno in oddaljeno. Po drugi strani pa v zbirki naletimo na zgodbe, ki pričajo o avtoričinem spretnem vstopanju v glave drugih, o njeni senzibilnosti za prikazovanje različnih izkušenj, tudi takšnih, ki so na meji realnega. Morda bi bilo bolje, če bi bila zbirka nekoliko krajša, saj bi tako ustvarila vtis bolj zaokrožene celote, ali pa bi potrebovala nekoliko več uredniškega dela. Zbirka Lahkotnost molka, urok tišine je že drugo kratkoprozno delo Mirjam Dular, avtorice ki je izdala tudi dve pesniški zbirki in roman, s tem pa postaja vse bolj prisotno ime na slovenskem literarnem obzorju. Kljub nekaterim šibkejšim zgodbam, se v pričujoči zbirki izkaže kot avtorica s posluhom za mnogoterost življenja in izkušenj, tudi takšnih, ki pogosto ostanejo zamolčane.

Tonči Buterin, predsjednik udruge "Meeting G2" , koja deset godina poslovno povezuje Hrvatsku s iseljenim Hrvatima, boravio je u Australiji. Govori o godišnjim okupljanjima iseljene i domovinske Hrvatske u Zagrebu, o iskustvima u poslovnom povezivanju Hrvata diljem svijeta, kao i o preprekama koje stoje na putu boljim rezultatima.

U Crnoj Gori 41,1 odsto građana se izjašnjavaju kao Crnogorci, a 32,9 odsto kao Srbi, pokazao popis. Zbog pooštrenih kontrola, velike kolone za kamione iz Srbije koji žele ući na Kosovo. Ukopano 19 žrtava poplava i klizišta kod Jablanice.

Izazovi i pritisci kojima su roditelji danas svakodnevno izloženi, kako u najbližoj okolini, tako i od strane nepoznatih, na raznim društvenim mrežama, dovode mame i tate u situaciju da se oko dece trude preko svojih mogućnosti, što kod većine uzrokuje sagorevanje, priča u novoj Mamazjaniji psihološkinja Nevena Lovrinčević. U novoj epizodi našeg podkasta, psihološkinja Nevena osvrće se na promene u vaspitanju dece danas i nekad, koje potiču od načina života roditelja i njihovog odnosa prema deci i porodici. „Naše bake nisu razmišljale o tome da li su dobre majke ili nisu, sve su nekako prirodno radile i bez pritisaka podizale decu. Danas, kao da je na roditeljima zadatak da budu savršeni, a nikome nije jasno šta to znači. Ne treba da se opterećuju razgovorima i slobodnim vremenom provedenim sa decom, već sa njima samo treba da žive“, kaže Nevena. Svakodnevne aktivnosti, ističe ona, mogu dovesti do skladnog i ispunjenog odnosa između roditelja i dece. „Dovoljno je da, recimo, ako kuvate, date detetu da nešto mućka, da vam pomaže, i to je zajednički provedeno vreme koje deci znači“. Tanka je granica, međutim, između roditelja koji želi da bude brižan, nežan i onoga koji se prema detetu postavi kao drug/drugarica, što nije preporučljivo. „Ta granica mora da se zna, jer ona određuje autoritete i ograničenja u ponašanju, a ona su svakom detetu potrebna. Nije uloga deteta da donosi odluke, već da sluša šta roditelj govori“, kaže ona. U Neveninoj knjizi „Ko je gazda u kući“, govori o autoritetima, koji se menjaju, ali su i dalje prisutni. „Autoritet uvek ima odrasla osoba. Ako Vi detetu dajete da jede, vodite ga kod lekara, čuvate, pazite, štitite, ono onda oseća Vas kao autoritet. Nije neophodno lupanje šakom o sto, niti povišen ton, mada i to ponekad nije isključeno, jer odražava emociju, koju ne treba da krijemo od dece. Samo bez preterivanja, naravno“, objašnjava Nevena. Odnosi u kući i prema detetu, najviše utiču na emocionalno stanje i ponašanje dece. „Poremećaji u ponašanju, kao i emocionalni disbalans, potiču iz kuće i najčešće zbog pritisaka roditelja za savršenstvom kod deteta. Oni prenose svoje zamisli, inhibicije na dete, koje to oseća, ili mu je direktno rečeno. Takođe, toksično roditeljstvo izaziva brojne probleme, a to je najčešće preslikano ponašanje naših roditelja, kada dete optužujemo da je krivo što nismo ostvareni u životu, što smo zbog njega mnogo propustili, a ono ni hvala da nam kaže“, naglašava naša gošća. Ona nam na samom početku opisuje šta je to roditeljstvo, ali i u čemu se današnji roditelji razlikuju od onih od pre nekoliko decenija. Objašnjava takođe i zašto „plišano“, moderno roditeljstvo nekad nije dobro, ali i kako da osvestimo toksične roditeljske obrasce koje preslikavamo iz svog detinjstva. Svetuje kako da uspostavimo autoritet nad detetom, a zašto u vaspitanju batine nisu dozvoljene, ali povišen ton jeste. Priča i o uzrocima poremećaja u ponašanju i emocionalnih problema kod današnje dece. Govori i o uspavljivanju dece, o čemu je pisala u knjizi „Naučite dete da spava“, a mnogi su joj zamerili što apeluje da se deca sama uspavljuju, iako se taj savet odnosi samo na roditelje koji su iscrpljeni i one kojima zdravstveno stanje zavisi od sna. Ona objašnjava da ovo nije uvek poželjan obrazac i da je u svakoj porodici drugačije, ali da, i u ovom slučaju, roditelji moraju biti fleksibilni i prilagođavati se najbolje što mogu.

Pogovarjamo se z Goranom Stolevskim, avstralskim režiserjem, rojenem v Makedoniji, ki je v svojem novem filmu Gospodinjstvo za začetnike z nežnostjo in humorjem povedal zgodbo o nenavadni družini, obenem pa je opozoril na vrsto problematik, specifičnih za Makedonijo. Poročamo tudi o grozljivki Ne govori zla, o otroškem filmu Otroci Divjega zahoda in o 15. Festivalu migrantskega filma.

Predvsem Američani radi delajo filmske priredbe. Spomnimo se priredbe japonskega filma Krog, v zadnjih letih sta nastala celo remakea dveh avstrijskih filmov – Smešnih iger Michaela Hanekeja (priredbo je naredil kar Haneke sam) in filma Lahko noč, mamica Veronike Franz in Severina Fiale. Zanimivo je, da v vseh treh omenjenih ameriških različicah glavno vlogo igra Naomi Watts. Te dni pa je v slovenske kine prišla grozljivka Ne govori zla režiserja Jamesa Watkinsa. Gre za priredbo danskega filma. O tem, kako se tudi v tem primeru priredbe kažejo kulturne razlike med narodi, razmišlja Igor Harb. Bere Jure Franko.

V podkastu Money-How smo se pogovarjali o upravljanju državnega dolga in tveganjih, s katerimi se sooča država. Šef zakladništva Marjan Divjak poudarja pomen učinkovitega financiranja in likvidnosti na kapitalskih trgih ter širjenje baze investitorjev, med katere omenja tudi male vlagatelje. Divjak se dotakne tudi aktualnih tem, kot so monetarna politika, skupno zadolževanje v EU, izdaja obrambnih obveznic. Komentira tudi uspešnost izdaje ljudske obveznice, ki jo je država izdala pred dobrega pol leta. V drugem delu pogovora Marjan Divjak razloži, kako je Slovenija sodelovala v programu eksperimentalne izdaje digitalnih obveznic. Govori tudi o samurajskih obveznicah in strategiji diverzifikacije na različne trge, kot so japonski, kitajski in švicarski trg. Divjak poudari zniževanje dolga države in potrebo po likvidnosti evrske krivulje. Epizoda je objavljena tudi na Youtube

Všeč mi je človek, ki odkrito pove svoje mnenje, tudi takrat, ko to ni zelo zaželeno. Seveda pa bi dodala, da je pri tem bistveno, kam pritožbo naslovim. Pomembno je, ne samo, kaj povem, ampak kako jo izrečem, izrazim. Prava umetnost besede, kulture, ki ohranja dostojanstvo. Svoje in drugih. Pred časom me je kar zadelo v sredo srca, ko sem prebrala, da so mladi v neki anketi mojo generacijo poimenovali jamrajoča generacija. Ali nas mlajša generacija upravičeno tako ocenjuje, sem razmišljala. Vsekakor se to sliši kot posploševanje. A res je tudi, da smo se odrasli danes prepogosto navadili govoriti in pisati predvsem o slabostih. Kritičnost je postala nekakšna velika kakovost. Če je razdiralna, sebična, nespoštljiva, lahko naredi veliko škodo. Lahko pa je res tudi zelo pozitivna, če je dobronamerna, če prispeva k izboljšavam v odnosih, razvoju, je spodbuda. Zahteva pogum in odgovornost do drugega. Torej prispeva h kakovosti življenja, k dobremu, k resnici, k pozitivnemu življenju. A ne sme ustrahovati, blokirati otroka, mladostnika, ki išče pot v odraslost. Ko se prevelika kritičnost, ovita v samopomilovanje, prepogosto dotika mladih, jim s tem jemlje pogum, da bi si želeli odrasti. Raje se umikajo v svoj svet, se oklepajo svojega svobodnega statusa in se odmikajo odgovornosti. Podaljšujejo študij, se vrtijo v svetu iluzij, novih tehnologij, ki s svojo glasnostjo, v divjem ritmu, z množico sporočil, najrazličnejših možnosti pobega, navideznih kratkoročnih rešitev zavajajo in vodijo stran od resnice. Resnice življenja. Pa na nebu zasije zvezda. Napoveduje svojo začasno svetlobo. A je svetloba, je za zdaj tu, čeprav umira. Prav zato je še posebno močna. Govori o lepoti, ljubezni, navezanosti na dobro, Božji bližini. Govori o večnem življenju, objemu nežne človeškosti, čutenju, ki ozdravlja dušo, blaži bolečino, daje upanje, smisel odpuščanja, lepote in ustvarjanja. Kako zgovorna je spodbuda, da vsak človek lahko najde način, da bo do življenja prijazen, in da bo tudi moja odraslost smiselna, prijazna do mene. Premik v miselnost, da cenimo človeka in Božjo podobo v njem. Kristus je ves čas z nami, on vsak hip ve, kaj je za nas, tudi zame, dobro.

Ana Perović je psihoterapeutkinja i master kliničke psihologije. Članica je "Društva psihologa Srbije" i "Udruženja društava psihoterapeuta Srbije". _______________________________________________________________________________________________

V času turistične sezone se zgodi več žeparskih ropov kot običajno. Po podatkih policije je najbolj na udaru center Ljubljane. Še posebej neprijetno se lahko počutimo v situaciji, ko so nam odtujeni osebni dokumenti. Govori se, da je nove osebne dokumente zaradi stavke na upravnih enotah še posebej težko pridobiti. Lucija Vidergar je preverila, kako se zavarovati pred žeparji, kaj narediti v primeru kraje, in kako najhitreje pridobiti nove osebne dokumente. Bere Jana Bajželj.

Marsikdo bo prvič slišal, da je srednjeveška Evropa, ki je za čistost telesa, vsaj javno, skrbela precej slabše kot za čistost pobožne duše, poznala javna kopališča, kjer je bilo mogoče odvreči oblačila, se malo pomasirati in okopati. Ta družabnost umivanja in sproščanja se menda ponekod ni menila za spol, tako da si lahko le predstavljamo, kako se je takratna duhovno - moralna policija zgražala nad vodnimi sproščanji v skupnih ali ločenih prostorih za odrasle. Na drugi strani pa že od zgodnjih dni na pragu srednjega veka, poznamo prepričanja o trpljenju telesa zaradi čutnega nagona, hudo sovraštvo do človeškega telesa, sramotenje minljive mesene telesnosti, podvržene človeški šibkosti; velikokrat je v nasprotju z duhovnim telesom, ki ga šele čaka vstajenje ... Več v Nedeljski reportaži iz Narodnega muzeja Slovenije, kjer so v okviru različnih razstav prikazane upodobitve telesa od srednjega veka do danes … fotografija: Kristusovo sorodstvo, po 1510, Mojster iz Okoličnega, olje na lesu, NMS, foto: Tomaž Lauko  

U ovoj epizodi pričamo o tome kako pronaći inspiraciju, te koji su preduvjeti koje je potrebno zadovoljiti. Budući da su konzistentnost i dosljednost u kreiranju sadržaja vrlo važni za postizanje uspjeha u poslu, kako pronaći inspiraciju je jedno od najčešćih i najvažnijih pitanja koje si kreatori i poduzetnici postavljaju. Uživajte u slušanju, a za više sadržaja na temu osobnog i poslovnog razvoja pridružite se tjednom newsletteru: https://saraperanic.com/#newsletter Programi: https://saraperanic.com/programi/ Website: https://saraperanic.com/ Instagram: https://www.instagram.com/sara.peranic/ Stručnost (00:00:00) Govori o važnosti stručnosti u kreiranju sadržaja i integraciji znanja u život. Rasterećenost (00:01:28) Razmatra važnost oslobađanja od stresa i multitaskinga za primanje i realizaciju ideja. Fokus (00:03:01) Govori o važnosti definiranja idealnog klijenta i usluge za inspiraciju i kreiranje sadržaja. Vođena degustacija u vinariji (00:05:42) Prikazuje kako su klijentice pronašle inspiraciju u vinariji za svoj sadržaj iz različitih branši. Povjerenje i promjena (00:11:44) Prikazuje važnost povjerenja i pravilne promjene u osobnom i poslovnom razvoju. Lekcija 1 (00:15:02) Važnost strasti i entuzijazma u prenošenju priče o brendu. Lekcija 2 (00:16:23) Utjecaj strasti na preporuke i ambasadorsku ulogu klijenata. Lekcija 3 (00:17:50) Napredak kroz ograničene resurse i kontinuirano usavršavanje. Lekcija 4 (00:19:09) Prihvaćanje početnih nedostataka i kontinuirani razvoj kvalitete. Lekcija 5 (00:20:30) Subjektivnost ukusa i percepcije te važnost samog sadržaja i načina prezentacije. Lekcija 6 (00:21:51) Utjecaj dizajna i prezentacije na dojam brenda i zadovoljstvo klijenata. Lekcija 7 (00:24:46) Potreba za vizijom, radom i vjerovanjem u ostvarivanje ciljeva. Lekcija 8 (00:26:11) Otkrivanje dubokih potencijala i snaga kroz istraživanje psihe. Lekcija 9 (00:27:52) Prepoznavanje i izbjegavanje "ljuljački" koje nisu sigurne za nas. Razvoj okruženja (00:29:07) Važnost usklađivanja okruženja s ambicijama, utjecaj interijera na ostvarenje ciljeva. Očekivanja i uvjerenja (00:30:49) Razmatranje očekivanja s kojima se rađamo, utjecaj imena djeteta na očekivanja i uvjerenja. Svjesno odabiranje uvjerenja (00:32:09) Osvještavanje i odabir uvjerenja u poduzetničkom razvoju, kreativnost uz rasterećenje od nepotrebnih obveza.

Finka Selma Vilhunen je med drugim režiserka filma Štirje mali odrasli, ki na duhovit način preizprašuje nekatere družbeno pogojene predpostavke ljubezni. Govori o poliamoriji. Režiserka, ki je bila leta 2012 nominirana tudi za Oskarja v kategoriji kratkih filmov, je z zadnjim filmom hkrati želela narediti lep in radikalen film, opozoriti pa je želela tudi na dvojna merila v družbi.

Govori se, da so se včeraj nogometaši pred zgodovinskim uspehom v tekmi proti Kazahstanu vzorno štemplali. Naprava je nameščena nekje v katakombah stadiona v Stožicah, tam v tistih prostorih, kjer borno rastlinje poganja iz betonskih tal; tako je Jankovičev spomenik končno dobil namembnost, saj se bodo morali v prihodnje štemplati tudi navijači – ker je navijanje, po črkopisu slovenskega uradništva prav tako delo. Po tekmi, ki po neki neumni logiki globalno najbolj razširjenega športa traja samo devetdeset minut s petnajst minut malice, je nogometaše obiskala inšpektorica. In to tista, ki je odvzela krške krave. Slišala je, da so nogometaši blatni in da delajo ter dajejo mleko v nevzdržnih življenjskih okoliščinah. Sploh pa, da ne delajo osem ur. In res! Bežigrad je bil včeraj blatna mlaka, hrup neznosen, skupina predstavnikov civilne družbe iz Poljske pa je pravico vzela v svoje roke. Tako so nogometaše po tekmi odpeljali na inšpektorat in šele po posredovanju predsednice republike so jih izpustili; ampak so z dopinškim testom vseeno preverili, koliko je pri katerem mastitisa. Slovenci smo se na nogometnem igrišču spopadli s Kazahstanci in zmagali. Izven njega pa smo se spopadli z birokrati in izgubili – oziroma izgubljamo. Poglejmo najprej teoretične osnove. Ko je včeraj ob veličastni zmagi nekdo navrgel, da je uspeh naših nogometašev ena redkih pozitivnih zgodb in da očitno v naši državi ni vse slabo in da se katastrofalno stanje vzdržuje namerno, ker nekomu to ustreza, je pravilno povzel skoraj vse; razen osnovne težave, ki je nacionalna shizofrenija. Zadeva je namreč precej preprosta; ena najbolj pogostih manter slovenske stagnacije ali nazadovanja je neurejenost države, neupoštevanje pravil in to, da se požvižgamo na zakone. Ter obvezno nadaljevanje … »Morali bi pogledati, kako se predpisov, pravil in zakonov držijo v Nemčiji ali Avstriji, da ne govorimo o Švici!« Se pravi v državah, ki so nam vzor in svetal cilj. Ampak v Sloveniji zakone imamo. In potem se najdejo čudaki, ki jih hočejo upoštevati. V večinskem primeru gre za birokrate, ki jih posledično besno ljudstvo razpne na križu. Kot se je zgodilo v primeru delavnega časa in odvzete govedi. Stopimo iz teorije še v prakso. Ko tuji, pogodbeni, prekarni in agencijski delavci delajo v sužnjelastniških razmerah – mimo vseh časovnih omejitev, brez malice, ali počitka – javnost skoči pokonci z besedami: »v Avstriji se to ne bi zgodilo!« In potem birokrat pomisli ter uvede evidentiranje delovnega časa in ta ista javnost skoči v zrak, češ da se je državi dokončno odpeljalo. Skoraj identična situacija je s kravami … Če bi medij objavil krave, ki tonejo v blatu, bi pravičniki skočili pokonci in jeli dokazovati, da v Nemčiji kaj takega ni mogoče. Ko pa te krave birokrati odvzamejo, postanemo govedarsko pravični do te mere, da Indijci delujejo kot sami mesarji. Kje je torej resnica? Kaj je prav in kako urediti zakone, če država nenadoma ni več takšna, kot si jo je zamislil očak Platon …? Po našem skromnem mnenju je problem v slovenskem uradništvu. V tem, od Marije Terezije zarejenemu, skozi zgodovino preziranemu, a tako zelo trdoživemu poklicu, ki so ga poskusili debirokratizirati vsi od Poncija Pilata do Tita, a uspelo ni nikomur. Birokrat, v njihovem cehovskem znaku je gospa s trajno ondulacijo in rolo omaro, je omejen že sam po sebi; z zakoni, nizko plačo in šefom. Ob tem pa jih je tako zelo povozil čas, da je to že nerodno. Poglejmo znamenito štemplanje. Pojem »delo« je zaposloval marksistično znanost skoraj stoletje in o tem, kaj delo je in kaj delo ni, smo se naučili skoraj vse. A medtem ko birokrati še zmeraj razumejo delo, kakršno je bilo ob zori industrijske revolucije, se je delo samo tako zelo spremenilo, da je neprepoznavno. Danes dela enostavno ni mogoče spraviti na skupni imenovalec; ni ga mogoče meriti z istimi vatli, ni mu mogoče določiti nobenega osnovnih parametrov. Delo nima ne vonja ne okusa, ne dolžine, ne trajanja in ne teže ali veljave. Sploh pa ne velja, da je delo vse tisto, za kar smo plačani … Nad tako široko človekovo dejavnost, ki je pogosto večja kot življenje samo, pogosto povsem nevidna, nezaznavna in fluidna kategorija, udariti s štemplanjem, je vsaj neumno, če že ne neodgovorno. Ter vsaj malo tudi komično, ko so izjeme, ki se ne štemplajo, vse po vrsti iz socialne skupine, ki jo poznamo kot družbeno elito. Seveda razumemo, da obstaja praktičen problem, ker je v zvezi z delom zaznati toliko nehumanih kršitev; a krivi niso delavci, katerih obveza bo štemplanje, temveč delodajalci, ki ustvarjajo in vzdržujejo človeka nevredne pogoje dela. Med delodajalci pa so, predvidevamo, pogosto tudi takšni, ki anonimno v zavetju svetovnega spleta besnijo, da živimo v državi, kjer se nihče ne drži pravil. Glede odvzema govedi pa ... njegova usoda je tragična že po definiciji in še tako suho ležišče je ne spremeni. Ne glede na to, koliko mleka je dala molznica v svojem življenju … na koncu bo končala v juhi.

Neža Mihelič – ŽENA je ljubljanska reperka, ki piše besedila v ljubljanščini, prepleteni s slengom, srbohrvatizmi in anglizmi. Govori o različnih plasteh jezika in narečij ter o odnosu do materinščine. “Narečje lepo popestri besedilo in zanimivo je, kako drugače se lotevamo pisanja različni govorci. Pa tudi rimanja in ‘flowa’. Zagovarjam to, da bi umetniki pri nas ustvarjali v slovenščini. Ker mi gre na živce, da še zmeraj poslušam: zveni kar okej za slovenski komad ali kar okej za slovenski film. Delajmo dobre stvari v slovenščini. To se tudi sama trudim.” Neža Mihelič

Umjetnici i izvođači iz redova Prvih naroda iz cijele zemlje udružili su snage kako bi raspleli australsku povijest kolonizacije u operi. Ovo je prvi put da je nagrađivano djelo Jane Harrison 'The Visitors' pretvorena u operu, s nadom da će pomoći u poticanju razumijevanja i pomirenja.

U mjesecu oktobru, koji je posvećen borbi protiv raka dojke, najčešćeg malignog oboljenja kod žena, sa nama je dr. Una Delić, specijalizirana za rano otkrivanje i dijagnostiku karcinoma dojke. Mlada, a iskusna, educirana širom svijeta, ova doktorica jedna je od miljenica pacijentica, jer im izuzev stručnosti pruža drugačiji pristup kako bi otklonila nelagodu i strah, česte razloge izbjegavanja pregleda. Doktorica Delić odgovara na sva važna pitanja o raku dojke, pojašnjava zašto je ovo tema za cijelo društvo, a ne isključivo problem oboljelih žena, zašto se naša zemlja razlikuje u pristupu od većine ostalih, može li ljekar biti imun na stres i tugu koju izaziva saopštavanje teških dijagnoza.Govori nam i o svojim životnim navikama, koje podrazumijevaju dosta sporta i boravka u prirodi, što je zasigurno dio prevencije svakog oboljenja.

V zadnje času se veliko govori o solidarnosti. Govori se o obdavčitvi tudi najemnin, obresti, kapitalskih dobičkov? Nas bo vlada obdavčila dvakrat? Kakšna je cena solidarnosti? Kakšne bodo posledice državnega intervencionizma na prosti trg –regularale so se (ali se še) cene goriv, elektrike, plina hrane, dopolnilnega zavarovanmja... V kolikšni meri sploh imamo tržno gospodarstvo? Popravek rasti BDP, ki se lani ni povečal za 5,4 odstotka, pač pa za 2,5 odstotka, je pokazal, da smo imeli opravka z navideznim uspehom gospodarstva Slovenije. Kaj to pomeni za naše gospodarstvo, za nas državljane? Kdaj bomo zdrsnili v recesijo? "Z recesijo je tako kot s snegom – vedno preseneti," je povedal ekonomist Šušteršič. Epizoda je na voljo tudi na Youtube.

Dusty Dragičević, australski Hrvat iz Zapadne Australije, je prošle godine objavio knjigu u kojoj pokazuje i objašnjava mnogobrojne simbole i figure otisnute na hrvatskim valutama te daje povijesni kontekst objašnjavajući njihov značaj.

Dr. Alenka Strdin Košir, specialistka interne in intenzivne medicine, ki vodi enoto za intenzivno infektologijo UKC Maribor, se pri svojem delu nenehno giblje med življenjem in smrtjo. Tudi zanjo velja, da je eden izmed stebrov, ki majavo zdravstveno stavbo držijo pokonci. V intervjuju pripoveduje o tem, kako je potekalo delo v covid intenzivni enoti, ki jo je vodila med epidemijo, o krizi zdravstva, mladih zdravnikih; opaža, da je smrt v družbi (in celo v zdravstvu!) postala tabu, da se o tem premalo pogovarjamo; pojasni, zakaj pogosto odpotuje v Ugando; razloži, zakaj so bolnišnične okužbe tako velik problem; odgovori pa tudi na vprašanje, kakšno bo slovensko zdravstvo leta 2030. V seriji Zdravstvo 3.0 se Tatjana Pirc z zdravnicami in zdravniki pogovarja o zdravju, zdravljenju in zdravstvu. Vsak torek ob 12.00 na Valu 202 in v epizodah podkasta Zgodbe. Zapiski: Zdravstvo 3.0: Kirurg potrebuje razum, srce in roko; Zdravstvo 3.0: Sprašujte, dokler ne dobite odgovora; Zdravstvo 3.0: Najlažje je napisati recept ali napotnico; Zdravstvo 3.0: Tudi podeželski otroci imajo pravico do lepega nasmeha; Zdravstvo 3.0: Se vam zdi, da je politična volja zdravstvo izboljšati, preden se zruši?  

Eden izmed Britancev, ki je ostal vpet v delovanje evropskih institucij. Govori o tem, kam si želi, da bi šla Evropska unija v prihodnosti, kako se soočiti z evroskepticizmom in o čem se pogovarja z ljudmi, ki jih obiskuje po celotni Uniji. Spregovori pa tudi o tem, kako je bilo dan, potem ko so Britanci na referndumu izglasovali brexit. Stephen Clark je vodja oziroma direktor pisarn Evropskega parlamenta v državah članicah Evropske unije.

Hitro se "prilepijo" na naše možgane in že kot otrokom nam dajo vedeti, da preklinjanje res ni lepo! Psovke, zmerljivke in kletvice vseh vrst imajo močno vlogo v družbi, lahko izražajo različna emotivna stanja in seveda lahko globoko ranijo in prizadanejo. Nam lahko kletvice tudi pomagajo? Kakšen je njihov analgetski učinek, zakaj nosijo v sebi takšno moč in kaj se z možgani dogaja takrat, ko preklinjamo, ne da bi želeli? V posluh ponujamo prav posebno epizodo oddaje Možgani na dlani, ki sta jo ob Tednu možganov pripravila Luka Hvalc (Val202) in Mojca Delač (Prvi). Frekvenca X in Možgani na dlani družno o besedah, ki niso samo odraz dandanašnje družbe. Je bilo v Trubarjevih časih kaj drugače? Preverimo!

U novoj epizodi podkasta govorimo o osjećaju ljutnje i tome šta nam sve ta emocija želi iskomunicirati.Pitanja na koja odgovaram:Koja je razlika između bijesa i ljutnje?Šta nam naša ljutnja želi reći i naučiti nas?Zašto se bojimo da je čujemo?Ukoliko želite da pratite informacije o edukacijama, radionicama, kao i korisnim sadržajima, pridružite se zajednici na mojoj newsletter listi: https://martinadjokic.com/newsletterA možete me pronaći i na Instagramu: https://www.instagram.com/martina.djokic/

"Važno je šta ti je u glavi ali je podjednako važno šta ti je u srcu." U 204. epizodi podkasta Pojačala gošća Ivana Minića je Danijela Mladenović, okupacioni terapeut koja pomaže ljudima sa anksioznim poremećajima da se vrate svakodnevnom životu. Danijela nam priča o svom detinjstvu, odrastanju u selu bez mnogo sadržaja, kao i životu u mnogočlanoj porodici u kojoj su dugo živele 4 generacije. Priča nam o pravilima, redu i poštovanju koji su morali postojati kako bi jedna, tako velika, porodica na selu opstala. Govori i o svom izboru srednje škole i fakulteta, učenju i odgovornosti koju je sve vreme osećala, bilo šta da radi. Priča nam i o najranijim poslovima koje je obavljala pomažući baki u prodavnici i roditeljima na pijaci. Zanimljivom, umirujućom pričom uvodi nas u svoj svet anksioznosti, počev od toga kako su se pojavili prvi strahovi, kako je tražila pomoć na studentskoj poliklinici i nije je dobila i kako se okrenula samolečenju. Do detalja objašnjava kako izgleda kad ne smeš da se usudiš da pređeš 20 metara do automobila ili sidješ do prodavnice. Ovo je bio početak problema, koji su obhvatili i koksaki virus koji je izazvao nesvestice, gojenje od lekova i sedenja i opisuje nam momenat kada je rešila da sve u životu promeni. Počinje sa hrono ishranom i treninzima u kući i polako se izlaže svojim najvećim strahovima, prihvata ih i savladava jedan po jedan. U međuvremenu počinje da se edukuje na američkom tržištu, uči o anksioznosti i čak dobija određene certifikate iz te oblasti. Instagram stranica “anksiozni optimista” i blog donose joj dosta pratilaca i ljudi koji se u njenim pričama prepoznaju i traže pomoć. Odgovorna, kakva je oduvek bila, a kako bi mogla da pruži adekvatnu pomoć sve većem broju ljudi koji joj se javljaju, Danijela završava edukaciju u pravcu okupacione terapije i danas je okupacioni terapeut. Svojim primerom i sad već sručnim znanjem sa jednim blagim pristupom punim razumevanja i ljubavi, Danijela pomaže ljudima da prevaziđu anksiozne probleme sa kojima se susreću i vrate se normalnom svakodnevnom životu. Teme u epizodi: - Uvod i predstavljanje - Kad porastem biću.. - Čemu je Danijelu život naučio tokom školovanja - Ceo proces dolaska u Beograd - Čemu je Danijelu fakultet naučio - Prvi posao - Danijelin ulazak u svet odraslih - Kako preživeti i prevazići anksioznost - Sakupljene životne lekcije - Vizija budućnosti Podržite nas na BuyMeACoffee: https://bit.ly/3uSBmoa Pročitajte transkript ove epizode: http://bit.ly/3xShcxZ Posetite naš sajt i prijavite se na našu mailing listu: http://bit.ly/2LUKSBG Prijavite se na naš YouTube kanal: http://bit.ly/2Rgnu7o Pratite Pojačalo na društvenim mrežama: Facebook: http://bit.ly/2FfwqCR Twitter: http://bit.ly/2CVZoGr Instagram: http://bit.ly/2RzGHjN

U poslednjih godinu dana nije sprovedena nijedna mera na smanjenju zagađenja vazduha, jedino što je usvojen akcioni plan. Do 2030. trebalo bi da se prepolovi zagađenje, a za to bi država trebalo da odvoji 2,6 milijardi evra. Zbog posledica zagađenja, u Srbiji godišnje umre 15.000 građana Srbije, ako bi se sproveo akcioni plan broj umrlih bi se smanjio za 2.500 ljudi. Romska populacija nije deo problema paljenja sekundarnih sirovina, već deo rešenja. Međutim, država neće da se bavi time, već se skriva iza političke osetljivosti tog pitanja. Rešenje je u mašinama tj. granulatorima koje na ekološki način odvajaju bakar iz kablova. Pomenute mašine koštaju 100.000 evra, ali mogu da uposle oko 35 sakupljača sekundarnih sirovina. Postoje i mašine koje koštaju 800 evra, sa kojima se može skidati kablovi bez paljenja. Mi smo zemlja duboko korupmirana i vrlo je verovatno da se negde u Srbiji spaljuje medicinski otpad iz uvoza, ali tvrdnja da se to dešava noću i da je zbog toga veće zagađenje noću nego danju je pretenciozna. Objašnjenje leži u činjenici da je zagađenje svugde na svetu veće noću jer kada se atmosfera ohladi, zagađenje se slegne u niže slojeve. Za poplave u Srbiji nisu krivi samo nesavesni pojedinci koji zagađuju reke, kriva je i država koja ih ne kažnjava ili su kazne male, ali i ne ulaže u ekologiju i vodoprivredni sistem. Gost: Bojan Simišić, Udruženje "Eko straža"

"Koliko god planirao, ne možeš da predvidiš sve." U 194. epizodi podkasta Pojačalo gost Ivana Minića je Vladimir Zarić. Čovek sa veoma bogatom i zanimljivom karijerom, koji svoju mogućnost da vidi širu sliku primenjuje u svim segmentima svoje karijere. Inženjerski mozak u svakom sistemu ili procesu sa kojim se susretne detektuje problem ali ga rešava tako što menja ceo sistem. Zadržava dobro, odbacuje loše i pravi potpuno novu stvar koja donosi bolje rezultate na duže staze. Vladimir nam na početku priča o svojim počecima, nameštanju zvuka u KSTu, izradi websiteova u Rexu i o prvom velikom zaposlenju u British Councilu. U British Councilu napreduje sa pozicije na poziciju, usput završava postdiplomske studije na prestižnom IDM institutu u Londonu, što mu daje novi vetar u leđa i u kombinaciji sa svetskom ekonomskom krizom. 2008. godine odlazi na novu poziciju na MTVu. Priča nam o novim kanalima komunikacije sa mladima koje je uveo na MTVu i zatim o prelasku u veliku marketinšku agenciju Leo Burnett i o velikim klijentima i projektima na kojima je radio. Govori nam i o digitalnoj transformaciji poslovanja u Publicisu, predavanjima o digitalnim komunikacijama koje drži Razor Comunication. Pri samom kraju ove priče možete čuti čime se to danas Vladimir bavi i na koji način njegov tim uspešno dobija odlične rezultate i zadovoljne customere. Teme u epizodi: - Uvod i predstavljanje - Kad porastem biću - Školsko iskustvo digitalnog direkotra - Prva poslovna odgovornost - Život posle KST-a - Kako je došlo do posla u British Council-u - Razlog napuštanja jedne imperije - Revolucija MTV-a i Vladin udeo u tome - Inženjerski projekti - Razvijanje kroz Publicis - Napuštanje Publicisa - Vladin život danas - Zaključak Podržite nas na BuyMeACoffee: https://bit.ly/3uSBmoa Pročitajte transkript ove epizode: http://bit.ly/3UQlyP3 Posetite naš sajt i prijavite se na našu mailing listu: http://bit.ly/2LUKSBG Prijavite se na naš YouTube kanal: http://bit.ly/2Rgnu7o Pratite Pojačalo na društvenim mrežama: Facebook: http://bit.ly/2FfwqCR Twitter: http://bit.ly/2CVZoGr Instagram: http://bit.ly/2RzGHjN

"U životu se morate obavezno navići na dve stvari, a to su loše vreme i loši ljudi." U 193. epizodi Pojačalo podkasta gost kod Ivana Minića je Goran Nikolić, maratonac i osnivač Paraolimpijskog Kluba i Akademije “Junior” i Sportskog Saveza slepih i slabovidih. Na početku, Goran će nam pričati o izazovima sa kojima se susretao od trenutka kada prelazi u specijalizovanu školu za slepe i slabovide i kako je to podneo kao veliku promenu u ranoj fazi života. Objasniće nam i kako izgleda proces zapošljavanja osobama sa invaliditetom. Čućemo od Gorana kako je probio sve barijere koje je teško probiti, čak i kada čovek nema zdravstvene poteškoće. Govori o tome kako je došao na ideju da počne i završi dva maratonska podviga - 55 maratonskih trka za 55 dana i 77 maratonskih trka za 77 dana, te kako su one doprinele njemu i zajednici oko njega. Imaćemo i priliku da čujemo o Goranovom sledećem projektu koji će biti najveći dosada. Link do Goranovog sajta: https://goran-nikolic.com/ Teme u epizodi: - Uvod i predstavljanje - Kako izgleda školovanje slepih i slabovidih - Ključni ljudi i momenti po završetku škole - Uticaj hobija na posao i mentalno zdravlje - Početak i svrha maratonskih trka za Ginisa - Pravo bogatstvo koje je doneo projekat 55/55 - Dizanje svesti o paraolimpijskim sportovima - Budući projekat za novi Ginisov rekord Podržite nas na BuyMeACoffee: https://bit.ly/3uSBmoa Pročitajte transkript ove epizode: http://bit.ly/3F4ijgS Posetite naš sajt i prijavite se na našu mailing listu: http://bit.ly/2LUKSBG Prijavite se na naš YouTube kanal: http://bit.ly/2Rgnu7o Pratite Pojačalo na društvenim mrežama: Facebook: http://bit.ly/2FfwqCR Twitter: http://bit.ly/2CVZoGr Instagram: http://bit.ly/2RzGHjN

Tijana Kondić ovih dana promoviše svoj roman "Buka", a u podcastu "Život na srpskom" priča o svemu što je prošla posle uspeha filma "Nataša" Ljubiše Samardžića, po kojem je cela Srbija zna. Tijana se priseća kako je s projekcija filma "Nataša" izlazila, jer "nije mogla da gleda samu sebe kako umire", ali ovom prilikom otvoreno priča i o svemu što se dešavalo posle uloge koja ju je proslavila dok je bila tinejdžerka - od pokušaja da upiše glumu i traženja sopstvenog izraza u različitim projektima, preko selidbe u Izrael do ličnog iskustva koje joj je poslužilo kao inspiracija za novi roman. Govori o sopstvenoj spremnosti da se upušta u izazove i o uvek spakovanoj torbi nasred dnevne sobe, o umetnosti koja je uzbuđuje i dalje, a priliku da je lično sretnete imate 15. decembra, kad će u Delfi knjizari kod SKC-a održati promociju romana "Buka". Autorka podcasta "Život na srpskom" je Ana Kalaba.

"Posle svih ovih godina počela sam da verujem da se stvari dešavaju baš onda kad trebaju." U 187. epizodi Pojačalo podkasta gost Ivana Minića je Marija Desivojević Cvetković, viši potpredsednik za strategiju i razvoj u kompaniji Delta Holding. Na startu Marija priča o svojim snovima, željama i idejama na početku školovanja, kako su se menjala interesovanja tokom studija. Priča nam o prijatnim iznenađenjima koja su sledila tokom i nakon studija i objašnjava put kojim je išla i koji je pratila kako bi uspela u poslu kojim se bavi. Marija nam otkriva iz ličnog iskustva kako je ona došla do današnje pozicije koju izvršava u jednoj od najuspešnijih kompanija sa ovih prostora. Govori o tome kako je ona birala prilike koje će uzeti, kako se s njima borila i snalazila. Objašnjava šta znači biti lider i koje su odgovornosti biti jedan. Takođe priča o tome kako je uspela da se bavi hobijima paralelno za zahtevnim poslom. Teme u epizodi: - Uvod i predstavljanje - Kad porastem biću… - Kako je izgledao prvi susret sa industrijom - Prelazak na globalno prihvaćene softvere - Kako sam se zaposlila u Delti - Prelazak u VP strategije i vizije za budućnost Delte - Šta je posao lidera - Kako biramo nove ljude u Delti - Kako zadržati zaposlene i razviti ih za budućnost - Ulazak u e-commerce - Važnost sporta, važni događaji i šta dalje Podržite nas na BuyMeACoffee: https://bit.ly/3uSBmoa Pročitajte transkript ove epizode: https://bit.ly/3VSfV4D Posetite naš sajt i prijavite se na našu mailing listu: http://bit.ly/2LUKSBG Prijavite se na naš YouTube kanal: http://bit.ly/2Rgnu7o Pratite Pojačalo na društvenim mrežama: Facebook: http://bit.ly/2FfwqCR Twitter: http://bit.ly/2CVZoGr Instagram: http://bit.ly/2RzGHjN

U novoj epizodi govorimo o tome šta nam sve tijelo govori i kako uglavnom tretiramo signale koje nam šalje.Pitanja na koja odgovara:Kako tijelo komunicira sa nama?Na koji način tretiramo njegove signale?Kako možemo da ga uvažimo?Prijava na newsletter: https://martinadjokic.com/newsletterInstagram: https://www.instagram.com/martina.djokic/Ukoliko želite da pratite informacije o edukacijama, radionicama, kao i korisnim sadržajima, pridružite se zajednici na mojoj newsletter listi: https://martinadjokic.com/newsletterA možete me pronaći i na Instagramu: https://www.instagram.com/martina.djokic/

U 159. epizodi Pojačala gošća Ivana Minića je Andrijana Vešović, poznatija kao Zombijana, vizuelna umetnica, ilustratorka i Instagram influenserka. Pre nego što je ova Podgoričanka postala umetnica, petljala se sa računarima. Govori kako je od eletrotehničke škole dospela na Fakultet vizuelnih umjetnosti, ko joj bio najveća podrška na tom putu, te kako su izgledale studije i zašto se mnoge talentovane kolege nisu ostvarile u struci. Poslovi znaju da budu stresni, pogotovo ako vas ne ispunjavaju. To je slučaj kod Andrijane. Kod nje se to manifestovalo pojavom akni, koje su joj napravile pakao od života. Sa slušaocima i gledaocima Pojačala ona potpuno iskreno i otvoreno kazuje svoje tešku priču. U nastavku Zombijana se bavi od A do Š freelanceom svetom. Govori kako je bilo mučno i poučno naći prvi angažman, kako izgleda rad preko 99designsa, koji su benefiti freelancea, te kako se treba postaviti u komunikaciji sa klijentima. Za kraj Andrijana priča o daljim planovima, neostvarenim željama, ali i o tajni zvanoj “kako sam dogurala do 200.000 pratilaca na Instagramu”. Teme u podkastu: - Uvod - Kad porastem biću... - Priprema i upis na faks - Razlozi neostvarivanja u struci - Kako je Andrijana postala Zombijana koja crta Twitter - Prvi poslići i ozbiljni poslovi - Golema muka: Život sa aknama - Zombijana u freelance svetu - Benefiti freelance rada - Kako izgleda komunikacija sa klijentima - Kako sam dogurala do 200.000 pratilaca na Instagramu - Kako je Zombijana sticala znanje Andrijanina isposvest o životu sa aknama: https://www.youtube.com/watch?v=gRrWeZ0W-po Podržite nas na BuyMeACoffee: https://bit.ly/3uSBmoa Pročitajte transkript ove epizode: https://bit.ly/3vc3tjQ Posetite naš sajt i prijavite se na našu mailing listu: http://bit.ly/2LUKSBG Prijavite se na naš YouTube kanal: http://bit.ly/2Rgnu7o Pratite Pojačalo na društvenim mrežama: Facebook: http://bit.ly/2FfwqCR Twitter: http://bit.ly/2CVZoGr Instagram: http://bit.ly/2RzGHjN

Podržite me na Patreonu: https://www.patreon.com/agelast Jednokratne donacije kanalu: https://www.paypal.me/agelastpodcast Kripto donacije: BTC: 1BdrToPVPRbMtzPkdX8z3wviTHZZyzqD7w ETH: 0xe189975f215102DD2e2442B060D00b524a608167 FB: https://www.facebook.com/galebnikacevic Instagram: https://www.instagram.com/agelast_/ Twitter: https://twitter.com/GalebNikacevic A1: https://a1.rs/privatni Legend WW: https://www.legend.rs/ Gost je novinar i ratni reporter Aleksandar Vasović, poznatiji kao Vaske. Od 2010. godine radi za Reuters, a pre toga je radio za AP, kao i za domaće medije pre toga, poput B92 i Radio Beograda gde je i počeo karijeru 1987. godine. Nakon pokrivanja ratnih sukoba na našem podneblju, preko Iraka 2003. godine i Avganistana 2003. godine, Aleksandar je pratio i sukobe u Ukrajini. Govori ruski i ukrajinski jezik, a na terenu je bio 2004. godine u toku narandžaste revolucije, potom 2014. godine kada je anektiran Krim, a bio je u Ukrajini kada je počela i invazija Rusije na ovu zemlju. Bio je stacioniran u Marijupolju na početku sukoba, a potom i u Kijevu iz kojeg je došao pre nekoliko dana. O istoriji ovog sukoba, o situaciju na terenu i iskustvima iz prve ruke, kao i poslediciama ovog sukoba, u novoj epizodi! PR & Organizacija: Sandra Planojević Hasci-Jare Instagram: Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/ Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_7/ Marko Ignjatović: nema instagram.

U 156. epizodi Pojačalo podkast gost Ivana Minića je Mirko Rašić, automehaničar, influenser iz oblasti mehanike i automobilizma i pokretačka snaga Youtube kanala Neovlašćeni serviser. U uvodnim minutima Mirko govori kako se obreo u porodičnom zanatu, istovremeno pomažući ocu automehaničaru i izigravajući “levo smetalo” u radionici, te kako su vremenom četvorotočkaši evoluirali i postojali dosta kompleksniji za održavanje, usput prisećajući se nekih nezaboravnih modela iz svog detinjstva. Bez ičije pomoći, kao još dečak odradio je svoj prvi samostalni servis i to je bio jedan od mnogih na putu do sopstvene radionice. U nastavku priča kako je izgledao taj put i kako je danas biti preduzetnik, te načinje temu Neovlašćeni serviser, od toga kako je isti nastao do dogodovština sa snimanja. Jako je važno uza sebe imati dobar tim i upravo o tome svedoči i sam Mirko. Govori ko čini njegovu ekipu, kako dolaze na ideje za snimanje klipova, koliko istih imaju “u rezervi”, ali i daje odgovore na pitanja poput dugovečnosti starih automobila i čipovanja vašeg auta. Za kraj Mirko se vraća u prošlost i priča kako je dolazilo do prvih saradnji, kako biznis izgleda danas i ko su im partneri, šta sve skriva Neovlašćeni studio, te otkriva šta se dešava sa njegovom mehaničarskom karijerom. Teme u podkastu: - Uvod i predstavljanje - Kad porastem biću... - Porodični poziv - Evolucija automobila - Gluma kao beg od lektire - Prvi samostalni servis - Kako je biti preduzetnik - Kako je nastao Neovlašćeni serviser - Oformljenje ekipe - Dugovečnost starih automobila - Čipovati auto ili ne, pitanje je sada - Neumoljivost u snimanju klipova - Kako su izgledale prve saradnje - Neovlašćeni studio - Kraj mehaničarske karijere? Podržite nas na BuyMeACoffee: https://bit.ly/3uSBmoa Pročitajte transkript ove epizode: https://bit.ly/3IoQFuV Posetite naš sajt i prijavite se na našu mailing listu: http://bit.ly/2LUKSBG Prijavite se na naš YouTube kanal: http://bit.ly/2Rgnu7o Pratite Pojačalo na društvenim mrežama: Facebook: http://bit.ly/2FfwqCR Twitter: http://bit.ly/2CVZoGr Instagram: http://bit.ly/2RzGHjN

Podržite me na Patreonu: https://www.patreon.com/agelast Jednokratne donacije kanalu: https://www.paypal.me/agelastpodcast Kripto donacije: BTC: 1BdrToPVPRbMtzPkdX8z3wviTHZZyzqD7w ETH: 0xe189975f215102DD2e2442B060D00b524a608167 FB: https://www.facebook.com/galebnikacevic Instagram: https://www.instagram.com/agelast_/ Twitter: https://twitter.com/GalebNikacevic A1: https://a1.rs/privatni Legend WW: https://www.legend.rs/ Ova epizoda će biti nešto drugačija nego inače. Zbog aktuelnog rata u Ukrajini celokupna naša svakodnevnica je promenjena. Invazijom Rusije na Ukrajinu mnogi elementi takozvane “suzdržanosti” koji sačinjavaju ključne poluge mira u svetu su destabilizovane i time ulazimo u novu eru geopolitičkih odnosa. Ali kako je sve ovo nastalo? Koja je istorija odnosa Ukrajine i Rusije? Gde tačno i na koji način počinje ovaj sukob? Šta možemo da očekujemo kao rezultat i da li ćemo mu uskoro videti kraj? Kakve posledice nas očekuju i šta to, na kraju krajeva znači za Zapadni Balkan i nas i da li može da utiče na promenu trenutnih odnosa, politiku revanšizma i revizionizma? Da li je ovo kraj politike Srbije da “sedi na dve stolice”? Kakvi su ciljevi Putina, da li su se njegovi vojni ciljevi ostvarili u ovom pokušaju blitzkriega? Da li će Ukrajina biti podeljena, da li može da uđe u NATO, kakve veze ima istorija “šarenih revolucija” sa ovim sukobom, kao i mnoge druge teme. Bilo je veoma teško naći adekvatnog sagovornika, jer Ukrajina nije bila veliki fokus međunarodne pažnje do sukoba na Majdanu 2014. godine. Stručnjaka u ovoj oblasti je malo, a neki od njih su na terenu u Marijopolju i Kijevu. A oni koji su ovde ovih dana doslovno ne spavaju od obaveza i nije bilo realno očekivati da izdvoje vreme koje je neophodno za jedan ovakav format i da pritom dolaze u Beograd zbog toga. Tako da smo sa našim sagovornikom napravili dogovor da dođemo mi kod njega i zahvalni smo na izdvojenom vremenu između obaveza da nam pojasni neke stvari. Gost je politikolog, novinar i nezavisni istraživač, Boris Varga, koji je doktorirao na Fakultetu političkih nauka u oblasti međunarodnih odnosa sa fokusom na Istočnu i Jugoistočnu Evropu, usavršavao se u Ukrajini, gde je i živeo duži niz godina. Govori ukrajinski i ruski, radio je za BBC Ukraine godinama i vodio je nezavisnu radio stanicu tamo, a autor je knjiga: “Evropa posle Majdana” i “Farbanje demokratije”. Audio: Marko Ignjatović PR & Organizacija: Sandra Planojević Hasci-Jare Instagram: Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/ Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_7/ Marko Ignjatović: nema instagram.