Podcasts about srpski

Milorad Dodik već godinama skrbi za negativne medijske napise i simbol je političke krize u Bosni i Hercegovini. Najnoviji skandal vezan je uz protjerivanje njemačke državne tajnice s teritorija Republike Srpske. No koji je izlaz iz serije kriza koje svojim postupcima uzrokuje predsjednik RS-a? I kako se Milorad Dodik iz političke nade pretvorio u noćnu moru Zapada. Nenad Kreizer razgovara s analitičarem Željkom Raljićem i reporterom Draganom Maksimovićem. Von Nenad Kreizer.

Amir Kamber razgovara s Josipom Mlakićem o Bosni, tamnom vilajetu, literaturi, strahu (od čega?) i drugim univerzalnim pojavama. Svima onima koji vole čitati i cijene djela nobelovca Ive Andrića preporučujemo roman „Na Vrbasu tekija“. Književni selektor Davor Korić nas u uvodi u lik i djelo ovog bosanskohercegovačkog pisca. Šta se krije u arhivi franjevačkog samostana u Jajcu? O kakvoj ili čijoj Bosni i Hercegovini piše Josip Mlakić? Fiktivnoj, povijesnoj ili ovoj današnjoj "daytonskoj"? Von Amir Kamber.

Damir Bašić razgovara s Nedimom Starčevićem o njegovoj karijeri stručnjaka za energetsku efikasnost. Kakva je razlika između njemačkog i balkanskog pristupa? Razgovor bez fasade, s mnogo topline! O državnim subvencijama, solarnim ćelijama na privatnim balkonima i raznim trikovima za štednju. Nedim pripada trećoj generaciji bosansko-hercegovačkih doseljenika u Njemačkoj. Kako je njegov djed bez cipela stigao u tuđinu? Šta možemo uraditi da učinimo svijet udobnijim i jeftinijim mjestom za život? Von Damir Basic.

Turistička sezona je praktički tu, a cijene iz godine u godinu rastu. Letova je manje, tarife su veće, hoteli su skuplji. Turistička zajednica i dalje tvrdi da osjećamo posljedice corona krize, a onda i inflacije. Je li to realno stanje? Hoće li Nijemci putovati manje? Mijenjaju li svoje navike zbog poskupljenja? I što sve to znači za Hrvatsku kao turističku destinaciju? Maja Marić razgovara s Nenadom Kreizerom i Romeom Draghicchiom iz Hrvatske turističke zajednice u Frankfurtu. Von Maja Maric.

Napetosti i previranja koja već neko vrijeme intenzivno pogađaju Srbiju i Bosnu i Hercegovinu, nisu neopaženo prošla ni u susjednoj Hrvatskoj. Kakvu ulogu službeni Zagreb igra u događajima u regiji? Igra li Hrvatska pozitivnu ulogu posrednika između regije i Europske unije? Ili svojim uplitanjem, recimo u situaciju u Bosni i Hercegovini igra ulogu negativca? Nenad Kreizer o utjecaju Hrvatske na događaje u regiji razgovara s politologom Dejanom Jovićem i reporterom Sinišom Bogdanićem iz Zagreba. Von Nenad Kreizer.

Daljnji razvoj političke krize u kojoj se nalazi Bosna i Hercegovina, zavisi od toga kakva će biti politička sudbina Milorada Dodika, koji je, kako smatraju brojni analitičari, svojim odlukama, a posebno prijetnjama i ucjenama, unio velike podjele i u samoj Republici Srpskoj. Je li ovo konačan rasplet bosanskohercegovačkog političkog čvora i šta će taj rasplet donijeti? Maja Marić razgovara o budućnosti Dodika s političkom analitičarkom Ivanom Marić, a zatim i kolegom Amirom Sužnjem iz Sarajeva. Von Maja Maric.

Protesti studenata u Srbiji su primer nenasilnog otpora vlastima. U toj zemlji nikada nije bilo masovnijih demonstracija, niti se dešavalo da traju toliko dugo a da nemaju ni vođu ni rukovodstvo, ni portparole. Dobar povod za Sašu Bojića i Maju Marić da se pozabave kako istorijatom, tako i prirodom, pa i teorijom, nenasilnog otpora. Jer, njime katkada može da se postigne više nego kamenjem i palicama. Ali, koliko dugo valja istrajati pre nego što stvar izgubi smisao? Dva meseca? Pola godine? Von Sasa Bojic.

Što se događa u Srbiji? Studenti prosvjeduju već mjesecima. Uz njih stoje i prosvjetni radnici nezadovoljni korupcijom, stanjem u društvu, ali i svojim položajem. I dok oni podupiru studente, mnogi od njih su dobili smanjene ili nikakve plaće. Jesu li prosvjetni radnici posebno na udaru u ovim demonstracijama, donosi Jelena Djukić Pejić. Štite li sindikati svoje članove ili stoje uz vlast? Maja Marić razgovara s Gordanom Arsić, profesoricom i predsjednicom jednog od sindikata. Von Maja Maric.

Električni orgazam, Atheist Rap, Rambo Amadeus, Zoe Kida, TBF, Gibonni, Darko Rundek, Dubioza koleltiv, Letu Štuke, Zoran Predin, Vlatko Stefanovski, samo su neki od muzičara i sastava iz zemalja regije koji su deo velikog projekta "Krokodili dolaze". On ima za cilj da zaustavi agresivno reklamiranje kockarnica i igara na sreću. Boris Rabrenović razgovora sa inicijatorom projekta Aleksandrom Janićem Janom. Od kolege Uroša Milovanovića saznajemo kakvih novosti ima na muzičkoj sceni Srbije! Von Boris Rabrenovic.

500 milijardi ili bilijun eura? Povijesni financijski paket koji je Bundestag usvojio glasovima CDU/CSU, SPD-a i Zelenih prekida s njemačkom politikom iz prošlih desetljeća. Odlučeno je da se popusti kočnica zaduživanja za obrambenu potrošnju. Razlog je jasan - povećana prijetnja kako iz pravca Rusije tako i iz pravca Trumpovog SAD-a. Što to znači za Njemačku? Opravdan ili neopravdan zaokret u politici vjerojatno budućeg kancelara Friedricha Merza? Maja Marić razgovara s Filipom Slavkovićem! Von Maja Maric.

U Bosni i Hercegovini je raspisana potjernica za rukovodstvom Republike Srpske. U najvećoj političkoj krizi od rata u BiH, državne institucije se čine nemoćne, a nakon što su u Banjaluci usvojili nacrt novog Ustava, sada su ušli u proceduru formiranja granične policije ovog entiteta. Hoće li Milorad Dodik započeti s otcijepljenjem entiteta i povećava li zato EU svoje trupe u BiH, Maja Marić razgovara s Draganom Maksimovićem. Je li Dodikovo uhićenje neizbježno, analizira Asim Metiljević. Von Maja Maric.

U Beogradu je u subotu (15.3.) održan možda najveći prosvjedni skup u povijesti Srbije. Demostracije su protekle mirno, ali ne i bez incidenta i panike koja je nastala nakon što su građani posumnjali da su napadnuti zvučnim udarom. Dok vlast poriče korištenje takvog oružja, Aleksandar Timofejev donosi presjek prosvjeda održanog u subotu, dok Maja Marić sa beogradskim advokatom Seadom Spahovićem razgovara o tome što očekivati u budućnosti od studenata, ali i od srpske vlasti. Von Maja Maric.

Nekadašnji enfant terrible svjetske klasične glazbene scene, danas neprikosnovena zvijezda pozornica diljem planete: maestro Ivo Pogorelić u razgovoru s Nenadom Kreizerom otkriva kako je svirao u Japanu za vrijeme potresa i zašto se uvijek iznova rado vraća u Njemačku. U pregledu glazbene scene iz Hrvatske Zoran Stošić otkriva kako Josipa Lisac uspijeva biti u središtu pažnje. Slušamo nove singlove Sare Renar („Nježne riječi“), Kol Centra („Loša bivša djevojka“) i Konvoja („Gladne oči“). Von Nenad Kreizer.

Transatlantski odnosi se mijenjaju, Europa se pojačano militarizira, Kremlj ne odustaje od svojih imerijalističkih planova: sve negativniji izvještaji kod mnogih građana Starog kontineta bude sjećanja na dane kada je nuklearni rat bio udaljen svega jedan pritisak dugmeta. Nenad Kreizer razgovara sa stručnjakom za međunarodne odnose Mirkom Bilandžićem i reporterom Filipom Slavkovićem o pozadini sve snažnije militarizacije Europe i staha od sukoba koji se vratio u društveni diskurs. Von Nenad Kreizer.

Broj oboljelih od „burnouta“ svake je godine sve veći. Pritom se ne radi o konkretnoj bolesti nego o skupu osobnih poremećaja koja se mogu pretvoriti u teže psihičko oboljenje. Kako prepoznati burnout, je li on zaista samo povezan s radnim mjestom? Zašto se i kako treba usprotiviti osjećaju konstantne krize? Postoji li razlika između njemačkog i hrvatskog burnout-a? Što kažu brojke? Nenad Kreizer o ovom fenomenu razgovara s psihologinjom i savjetnicom Borkom Ogrizović i reporterom Sašom Bojićem. Von Nenad Kreizer.

Najnovija kriza u Bosni i Hercegovini nastupila je nakon presude Miloradu Dodiku, predsjedniku Republike Srpske. Nakon toga su uslijedile protumjere koje su shvaćene kao pokušaj državnog udara. Je li trenutačna eskalacija u BiH prolazne naravi kao i mnoge dosadašnje krize u ovoj zemlji? Nenad Kreizer razgovara s reporterom Draganom Maksimovićem i analitičarkom Tanjom Topić o prirodi i dubini krize te pitanjem kako bi se ona mogla okončati. Von Nenad Kreizer.

Damir Bašić razgovara s Ružicom Duvnjak o njenoj izvanserijskoj karijeri u Njemačkoj. Otkud Splićanka u njemačkoj automobilskoj industriji? Pa još i "ključna" menadžerica? Šta tačno radi? Razmišlja li o povratku natrag u Hrvatsku? Šta preporučuje drugima? Kako Ružica gleda na izazove u automobilskoj industriji - koja u Njemačkoj na raznim mjestima zatvara pogone? A šta ćemo s brojnim predrasudama s pogledom na uspješne žene koje preuzimaju volan (i amortizer) u tzv. muškom svijetu? Von Damir Basic.

Mogu li zla vremena mlade i nedužne ljude učiniti krivima? Amir Kamber razgovara s Enom Katarinom Haler o njenom romanu "Nevini". Više o hrvatskoj spisateljici saznajemo od našeg književnog selektora Davora Korića. Rijetko je da neko ko tek ulazi u svijet književnosti piše na tako superioran način bez početničkih vrludanja i nedoumica. I to s izraženom narativnom i psihološkom zrelošću. Pitanje nevinosti i krivice u Njemačkoj predstavlja duboko povijesno pitanje. Kako je to u Hrvatskoj? Von Amir Kamber.

Politička pepelnica u normalnim vremenima služi obračunu s političkim protivnicima. No ova aktualna se našla u sjeni političkih događaja koji mijenjaju svakodnevicu ne samo u Njemačkoj nego i šire. Jedan od tih događaja je i dogovor stranaka koje planiraju novu njemačku vladu, demokršćana (CDU/CSU) i socijaldemokrata (SPD), o povijesnom financijskom paketu u iznosu od 500 milijardi eura! Nenad Kreizer i Filip Slavković o burnim političkim vremenima u ozračju ovogodišnje političke pepelnice. Von Nenad Kreizer.

Studentski protesti u Srbiji ne jenjavaju. Nakon Novog Sada, Beograda i Kragujevca, studentski protesti su stigli i u Niš gdje se proteklog vikenda okupilo na desetke tisuća ljudi. Studenti su i u Niš stigli pješice kako bi s idejama protesta na putu upoznali i mještane manjih mjesta. Nenad Kreizer u razgovoru s reporterkom Jelenom Đukić Pejić i studentom Dušanom Ivanovićem govori o tome kako je protekao protest u Nišu, koji su zahtjevi studenata i koji protest se priprema kao sljedeći. Von Nenad Kreizer.

Doba je godine kada dijelove Njemačke i svijeta zahvati karnevalska groznica. U karnevalskim oblastima Njemačke poput Porajnja danas je vrhunac pokladnog slavlja. U ovom podcastu Nenad Kreizer i Maja Marić otkrivaju zašto se baš karneval slavi u određenim dijelovima Europe i svijeta, što karneval financijski znači za gradove u kojima se održava i zašto su pokladni običaji na jugu Europe ipak malo drugačiji od onih u njemačkom Porajnju. Von Nenad Kreizer.

Amir Kamber razgovara s Goranom Kostićem - muzičarom i karnevalskim veteranom iz Düsseldorfa. U čemu je poanta njemačkog karnevala? A balkanski touch? Iz Sarajeva se javlja reporter Zoran Ćatić, izvještava o tamošnjoj sceni i objašnjava šta je to džemre? Slušamo niz muzičkih noviteta, tu je hrvatska kantautorica Mary May ("Kad korak preše u ples"), zatim zagrebačka Beograđanka Ivana Miljković Ika ("Beskonačno"). Jeste, i Božo Vrećo iz BiH ima novi materijal: "Sevdahology". O čemu se tačno radi? Von Amir Kamber.

Život bez novca danas ne može da se zamisli. Ali, ako se grupa ljudi dogovori da zajednički koristi određene resurse, ili da njeni članovi pružaju jedni drugima usluge koje se plaćaju drugim uslugama, stvara se neka vrsta zadruge koja funkcioniše bez novca. Takvih zadruga nema baš malo, ali se njihovo postojanje odvija nekako daleko od očiju javnosti. U digitalnom svetu, međutim, one su neki put ogromne, poput Vikipedije. O modernom zadrugarstvu Vas informišu Saša Bojić i Maja Marić. Von Sasa Bojic.

Bosna i Hercegovina se nalazi pred jednim od najosjetljivijih trenutaka od potpisivanja Dejtonskog sporazuma. Sutrašnje izricanje presude predsjedniku Republike Srpske Miloradu Dodiku, kao i direktoru Službenog glasnika Republike Srpske, Milošu Lukiću, može dovesti do zatvorske kazne, ali i zabrane obavljanja javnih funkcija. Što očekivati? Je li i ova kriza napuhana ili postoji mogućnost državnog udara? Zašto? Kako? Maja Marić razgovara s profesorom Enverom Kazazom, i kolegom Amirom Sužnjem. Von Maja Maric.

Ko su pobednici i gubitnici izbora u Nemačkoj? Zašto se ovi izbori nazivaju istorijskim? Koje su moguće koalicije? Boris Rabrenović i Nenad Kreizer analiziraju izbore. Najviše glasova dobila je Unija CDU/CSU, kandidat za kancelara Merc za formiranje vlade “već do Uskrsa”. Zašto to neće biti baš lako? Alternativa za Nemačku (AfD) je na drugom mestu, SPD na trećem, iza Zeleni i Levica, FDP i ostali ispod cenzusa. Ko je sada na vlasti dok se ne formira nova vlada i koji je rok za njeno formiranje? Von Boris Rabrenovic.

Azra, Film, Le Cinema, Vještice, Šo!Mazgoon, Gego i Picigin bend - u svim tim bendovima gitaru je svirao naš gost, zagrebački muzičar Mladen Juričić Max. Danas je Max frontmen sastava "Ljetno kino" i "Plesač sporog stepa". O novom albumu „Sunčana strana Mjeseca 2“, pesmi posvećenoj Vladi Divljanu, inspiraciji u šestoj deceniji života ili zimskom koncertu na ostrvu Visu, Max Juričić razgovara sa Borisom Rabrenovićem. Uroš Milovanović informiše o novostima na muzičkoj sceni Srbije. Von Boris Rabrenovic.

Da li stvarno Nemačka nije ono što je bila? Industrijski motor, najjača zemlja u Evropi, uzoran đak za političku i finansijsku stabilnost. Druge zemlje od nje su mogle da uče. Šta je to dovelo do promene te slike? Kako svet gleda na Nemačku? A kako naš region na jugoistoku? Šta utiče na različita viđenja različitih zemalja? U kojima čak i fudbal igra ulogu! Ima li zavisti, zlobe ili žaljenja? Zanimljive aspekte i poglede na današnju predizbornu Nemačku prikazuju Saša Bojić i Nenad Kreizer. Von Sasa Bojic.

Skuplje nego u Nemačkoj!!! Potrošači u Hrvatskoj su frustrirani rastom cena. Održan je niz bojkota supermarketa, koje su podržala društva za zaštitu potrošača, sindikati, političke stranke, pa čak i ministar privrede. Bojkot se proširio i na više zemalja u susedstvu. Da li su bojkoti doneli željene rezultate? Šta će dalje biti sa inflacijom i rastom cena? Boris Rabrenović razgovara sa koleginicom Ivanom Zrilić i doktorom ekonomskih nauka i bivšim ministrom privrede Hrvatske Ljubom Jurčićem. Von Boris Rabrenovic.

Počinje 75. Berlinale! Crveni tepih je postavljen a Nenad Kreizer pita stručnjaka za film iz New Yorka Amira Huska zašto filmovi s prostora bivše Jugoslavije sve teže pronalaze put do velikih festivala? Odgovor nije tako jednostavan ali je više nego zanimljiv. U pregledu glazbene scene iz Hrvatske Zoran Stošić nam otkriva kroz kakve metamorfoze prolazi popularni Baby Lasagne („Stress). Uz to slušamo i nove singlove Gibonnija („Drvo“), Niepplepeople-a („Znak“) i Neonebodera („Fejkujem“). Von Nenad Kreizer.

Desetak je dana ostalo do prijevremenih parlamentarnih izbora u Njemačkoj. Politička rasprava se dodatno zaoštrila raspravama o migraciji i suradnji s AfD-om u Bundestagu. Ankete ne daju jasnu sliku situacije na političkom terenu ali je već sada relativno jasno da će sljedeću vladu formirati Unija CDU/CSU, jedino su koalicijski partneri velika nepoznanica. Nenad Kreizer i Filip Slavković govore o mogućnostima poslijeizbornih koalicija, ulozi AfD-a kao i o izbornom ponašanju migranata. Von Nenad Kreizer.

Građani Kosova izabrali su novi saziv parlamenta. Pobjednik je aktualni premijer Albin Kurti i njegova stranka Vetevendosje, ali njemu će, zbog manje osvojenih glasova od očekivanog, biti teško formirati novu vladu. Budućeg premijera osim toga čekaju mnogi otvoreni problemi kako na međunarodnom tako i na domaćem planu. Nenad Kreizer o mogućim scenarijima nakon parlamentarnih izbora na Kosovu razgovara s reporterkom Violetom Oroši i politologom Nexhmedinom Spahiuom iz Prištine. Von Nenad Kreizer.

Amir Kamber razgovara sa Sašom Savanović o književnosti, burnim političkim vremenima i njenom rodnom Novom Sadu. Autorica romana "Novo Sada" objašnjava zbog čega je sretna i šta je brine kada razmišlja o studentskim protestima u Srbiji. Književni stručnjak Davor Korić iscrpnije govori o radu spisateljice Savanović i generaciji u međuprostoru, između socijalizma i kapitalizma. Zašto je ta generacija izgubila iluzije prije nego što je i stigla da ih ima? Ima li budućnosti za nove ideje? Kakve? Von Amir Kamber.

Udesno bez povratka? Unija CDU/CSU je u Bundestagu uz pomoć AfD-a pokušala progurati zakon za ograničenje migracije - usprkos konsenzusu demokratskih stranaka da ne surađuju s populističkom desnicom. To je izazvalo burne reakcije javnosti ali i rasprave oko toga koliko je još jak "protupožarni zid" prema AfD-u u koji se zaklinje Unija CDU/CSU. Nenad Kreizer o odnosu demokratskih stranaka prema desnim populistima razgovara s profesorom Franom Osrečkim iz Berlina i reporterom Filipom Slavkovićem. Von Nenad Kreizer.

Na Kosovu će se 9. februara 2025. održati parlamentarni izbori. Očekuje li se pobjeda Aljbina Kurtija? Gubi li Beograd utjecaj među kosovskim Srbima? Violeta Oroši donosi šta nude političke stranke i da li ima nade da će nova kosovska Vlada osnovati Zajednicu općina sa srpskom većinom. O tome što očekuju kosovski Srbi nakon izbora, kakva je budućnost Srpske liste i kako gledaju na proteste studenata u Srbiji, Maja Marić razgovara s političkim stručnjakom Branislavom Krstićem. Von Maja Maric.

Studentske demonstracije u Srbiji traju nesmanjenim intenzitetom. Tri meseca od tragedije u Novom Sadu obilježeno je masovnim protestom koji je trajao dva dana. U međuvremenu, premijer Srbije Miloš Vučević je podneo ostavku, kao i gradonačelnik Novog Sada Milan Đurić. Prema izjavama srpskih vlasti, zahtjevi studenata su ispunjeni. Studenti se s tim ne slažu. Maja Marić o tome koji su idući koraci razgovara s Aleksandrom Timofejevim i prof. novinarstva Aleksandrom Krstić. Von Maja Maric.

Započelo je testno korištenje elektroničkog kartona pacijenata ili skraćeno ePA. U njemu se pohranjuju zdravstveni podaci kao što su liječnička pisma, nalazi, planovi liječenja, laboratorijski nalazi ili rendgenske slike. Kao i sve promjene, i ova je naišla na kritike, ali i na potporu. Moraju li ju imati svi? Što je sa zaštitom podataka? Maja Marić i Filip Slavković razgovaraju što ePA znači za liječnike, što za pacijente i koje su mu mane koje ističu mnogi? Von Maja Maric.

Da li je ojačao položaj stanara u Njemačkoj? Jedan sud u Berlinu odlučio je da vlasnik zgrade, koji je otkazao najam dotadašnjim stanarima, navodno zbog vlastite potrebe, mora bivšim stanarima isplatiti odštetu. Hoće li ova presuda pomoći s problemom manjka stanova u Njemačkoj? I koja prava imaju stanari, a koja vlasnici stanova? Nenad Kreizer bavi se napetostima u odnosima stanar-stanodavac. Odvjetnik Edin Koca pojašnjava što morate znati i kome se obratit za pomoć. Von Maja Maric.

Već nekoliko mjeseci Njemačka vraća migrante i u Hrvatsku i to one koji su na putu do Njemačke već registrirani u Hrvatskoj ili su tamo čak i dobili azil. Proces protjerivanja bi se mogao intenzivirati nakon parlamentarnih izbora u Njemačkoj, jer su gotovo sve stranke najavile pojačane deportacije. Nenad Kreizer razgovara s Tonyjem Toumehom iz Isusovačke službe za izbjeglice iz Zagreba, a kolega Siniša Bogdanić govori o tome kako je tema deportacija zabilježena u hrvatskoj javnosti. Von Nenad Kreizer.

Zašto je Berlin, usprkos svemu, još uvijek raj za kreativce? I koliko dugo? Glazbenica Mirna Stanić alias M.Rider u razgovoru s Nenadom Kreizerom odgovara na ovo pitanje i otkriva kako uz pomoć fanova nastaje njezin novi album. Uroš Milovanović iz Beograda šalje izvještaj koji pokazuje povezanost tamošnjih protesta i glazbene scene na primjeru banda Ničim izazvan („Ipak svetlo“). Nove singlove imaju i zagorski hip-hoperi Idu Hobiti („Švik City“) beogradski post-punk band Krilat i beo („Mi“). Von Nenad Kreizer.

Nova administracija SAD je najavila neke odlučne korake u civilnom i vojnom korišćenju Zemljine orbite. Saša Bojić pruža aktuelnu sliku situacije u toj orbiti koju mnogi pompezno nazivaju „svemirom“. Osim nekolicine zemalja koje su lansirale svoje svemirske module ili orbitalne stanice, još čitav niz manjih „igrača“ nastoji da se pozicionira u orbiti. Maja Marić nas upoznaje s manje poznatim svemirskim kompanijama. Ko „vršlja“ po orbiti? Oživljavanje programa „Ratovi zvezda“ Ronalda Regana? Von Sasa Bojic.

Biznis priče konferencija 2. i 3. aprila 2025. u Novom Sadu.

Donald Trump, kao 47. predsjednik SAD-a, položio je danas zakletvu. Drugi ulazak u Bijelu kuću uz nagovještaje brojnih rezova u međunarodnim odnosima mnoge zabrinjava. Osim medija i javnosti, njegove prve korake sa primjetnom suzdržanošću prate svjetske vlade. Što povratak Trumpa u Bijelu kuću znači za Zapadni Balkan? Ima li razloga za euforiju ili brigu analiziraju Maja Marić i Amir Sužanj. Gdje je Zapadni Balkan u Trumpovim političkim vizijama? Pojašnjava Mladen Ivanić, poznati BiH političar. Von Maja Maric.

Kakve veze imaju heavy metal, klape i „pastirski rok“? Na početku nove godine Korzo predstavlja neobične glazbene kombinacije: od Laibacha i Bijelog dugmeta, preko Gabi Novak i Danijele pa do klape koja pjeva heavy metal klasike. O zaljubljenosti njemačke publike u spoj heavy metala i folka Nenad Kreizer razgovara s Borisom Capkovićem članom Metaklape koja uskoro gostuje u Njemačkoj a Zoran Stošić govori i o početku Eurovizijske euforije u Hrvatskoj. Slušamo i nove singlove Bohemije i Gibonnija. Von Nenad Kreizer.

Do glasanja je ostalo točno 40 dana - 23. februar/veljača datum je saveznih izbora u Njemačkoj. Jedno od pitanja koje mnoge zanima je jačanje desnopopulističkog AfD-a i mogućnost sličnog scenarija kao u Austriji, zemlji koja, izgleda, upravo formira svoju prvu ekstremno desničarsku vladu. Upravo o tome Maja Marić razgovara s profesorom Florianom Bieberom, koji živi i radi u Austriji. Filipom Slavkovićem donosi niz zanimljivosti u vezi s predizbornom kampanjom u Njemačkoj koja ulazi u vruću fazu. Von Maja Maric.

Neki od najvećih svjetskih rock sastava nastali su u osnovnoj školi. Nekad davno. A danas? Kako mladi bandovi dolaze do prvih javnih nastupa? Lako? Nenad Kreizer razgovara s Anom Bajom, pokretačicom festivala mladih bandova Superval iz Hrvatske koji se u međuvremenu proširio i na cijelu regiju. Zoran Ćatić iz Sarajeva šalje prve ovogodišnje glazbene dojmove koji, shodno godišnjem dobu, zvuče prilično melankolično. Zato nimalo melankolično ne zvuče novi singlovi bandova Porto Morto i Labia! Von Nenad Kreizer.

Fluent Fiction - Serbian: Unveiling the Family Heirloom: A Christmas Mystery Find the full episode transcript, vocabulary words, and more:fluentfiction.com/sr/episode/2025-01-08-23-34-02-sr Story Transcript:Sr: Зимски ветар је завијао око велике куће док се црквена звона оглашавала за Божић.En: The winter wind howled around the large house as the church bells rang for Christmas.Sr: Кућа је била пуна антиквитетима, породичним фотографијама и мирисом традиционалних српских јела.En: The house was filled with antiques, family photographs, and the aroma of traditional Srpski dishes.Sr: У топлини дома, породично окупљање је било у пуном јеку.En: In the warmth of the home, the family gathering was in full swing.Sr: Мало ко је знао за дубоко скривену тајну која је везивала породицу заједно већ деценијама.En: Few knew about the deeply hidden secret that had bound the family together for decades.Sr: Милољубиви и знатижељни младић по имену Милош био је заокупљен причама своје породице о давно изгубљеном породичном наслеђу - драгоценом комаду накита који је, како се говорило, носио проклетство.En: A kind and curious young man named Miloš was engrossed in his family's stories about a long-lost family heirloom—a precious piece of jewelry that was said to carry a curse.Sr: Сви у породици су о томе причали као о легенди, али Милош је одлучио да сазна истину о судбини тог мистериозног накита.En: Everyone in the family spoke of it as a legend, but Miloš decided to discover the truth about the fate of that mysterious jewelry.Sr: Његова сестра, Лидија, старија и скептична, делила је његову знатижељу, али не и веру у тајне.En: His sister, Lidija, older and skeptical, shared his curiosity but not his belief in secrets.Sr: Док је снег неумољиво заустављао све напоре да изађу из куће, Милош је одлучио да искористи прилику и истражи таван.En: As the snow relentlessly halted all efforts to leave the house, Miloš decided to take advantage of the opportunity and explore the attic.Sr: Замолио је Лидију да му помогне, иако је она знатно оклевала.En: He asked Lidija to help him, although she hesitated significantly.Sr: "Шта ћемо наћи тамо, паук или стварно благо?En: "What will we find up there, a spider or real treasure?"Sr: " упита она са лаганим осмехом.En: she asked with a slight smile.Sr: На тавану, нашли су се окружени прашњавим кутијама и старим кућним предметима.En: In the attic, they found themselves surrounded by dusty boxes and old household items.Sr: Милош је пажљиво почео да претура ствари, док се топла светлост лампе одбијала од оронулих зидова.En: Miloš carefully began rummaging through things, while the warm light of the lamp reflected off the dilapidated walls.Sr: Поред старе кутије, угледали су мали, једва приметан отвор.En: Next to an old box, they spotted a small, barely noticeable opening.Sr: У њему је лежало нешто сасвим неочекивано - писмо.En: Inside it lay something entirely unexpected—a letter.Sr: Отворили су га и, са изненађењем, читали речи давно заборављеног члана породице.En: They opened it and, with surprise, read the words of a long-forgotten family member.Sr: У писму је писало како је наслеђе разлог за породичне расправе и несреће, и како га је он сакрио да заштити породицу од његових проклетстава.En: The letter stated how the inheritance was the cause of family disputes and misfortunes and how he hid it to protect the family from its curses.Sr: "Прави питом свети гнев људи, а не накит!En: "It is human ambition that stirs people's holy wrath, not the jewelry!"Sr: " писао је тајанствени аутор.En: wrote the mysterious author.Sr: Милош је осетио како се тежина тајне полако скида са његових рамена.En: Miloš felt the weight of the secret slowly lifting off his shoulders.Sr: Истина је била ту - накит није проклет, али људске амбиције и сујете саткале су митове.En: The truth was there—the jewelry was not cursed, but human ambitions and vanities wove myths.Sr: Овај наставак историје донео је мир унутар породице.En: This continuation of history brought peace within the family.Sr: Тог дана, док су ватре камина гријале просторију, Милош и Лидија научили су колико је битно разумети и чувати прошлу прошлост.En: That day, as the fires of the fireplace warmed the room, Miloš and Lidija learned how important it is to understand and preserve the past.Sr: Како су приче о славном налазу почеле да се шире кроз кућу, осетио се осећај уједињене породице.En: As stories of the grand find began to spread through the house, there was a sense of a united family.Sr: Милош је научио да је породица много више од мистериозних тајни, а Лидија је почела више да поштује своју породичну историју.En: Miloš learned that family is much more than mysterious secrets, and Lidija began to respect her family history more.Sr: Бели снег је наставио да покрива село, али топлина породичне љубави била је довољна да загреје сваког у кући.En: The white snow continued to cover the village, but the warmth of family love was enough to warm everyone in the house. Vocabulary Words:howled: завијаоantiques: антииквитетимаaroma: мирисомgathering: окупљањеengrossed: заокупљенheirloom: наслеђеprecious: драгоценомcurse: проклетствоlegend: легендиskeptical: скептичнаrelentlessly: неумољивоhalted: заустављаоhesitated: оклевалаrummaging: претураdilapidated: оронулихbarely: једваnoticeable: приметанinheritance: наслеђеdisputes: расправеmisfortunes: несрећеambition: амбицијеvanities: сујетеmyths: митовеcontinuation: наставакpreserve: чуватиunited: уједињенеmysterious: мистериознихspotted: угледалиprotect: заштитиambitions: амбицје

U Srbiji ništa više nije isto? Studentski prosvjedi, pokrenuti nakon tragedije na željezničkoj stanici u Novom Sadu, ne jenjavaju ni nakon dva mjeseca. Studenti su i dalje ustrajni u svojim zahtjevima za mijenjanjem državnih struktura. Mogu li uspjeti bez podrške etabliranih stranaka? Kako reagiraju vlasti? Nenad Kreizer razgovara s reporterom Aleksandrom Timofejevim i političkim analitičarem Milanom Antonijevićem o budućnosti studentskih protesta u Srbiji. Što kada se završe? Von Nenad Kreizer.

Uvođenje digitalnog sveta u nastavu, korišćenje društvenih mreža kao pomoć u predavanju, ključni su ako nastavnici žele da njihov čas današnjim đacima bude zanimljiv i da nešto nauče, smatra jedna od omiljenih nastavnica srpskog, višestruko nagrađivana za svoj rad i proglašena za najboljeg onlajn predavača tokom pandemije, Anđelka Petrović, koju šira javnost zna sa Instagram profila „Just srpski“. Naša gošća, iz ličnog iskustva, objašnjava da današnja deca vole školu, ali da im nastavu i gradivo, koje često nije prilagođeno njihovom uzrastu, treba učiniti zabavnim. „Deca se danas snalaze u digitalnom svetu i to je nešto što svi poznaju, što im je blisko. Nažalost, ne možemo isto reći za većinu lektira koje po programu treba da čitaju ili gradiva u drugim predmetima. Međutim, ako uklopite moderno, tehnologiju, mreže i nastavu u učenje protokolarnog gradiva, imaćete dobitnu kombinaciju, koja će decu motivisati da steknu znanje“, priča Anđelka, čija su dva časa nagrađena upravo kada je spojila gradivo sa internetom i društvenim mrežama. Odnos nastavnika i škole prema učenicima, međutim, zavisi od mnogo faktora, a među njima su najvažniji roditelji, koji često ne razumeu novine u predavanju i pristup pojedinih nastavnika. „Desilo se da sam pokušala da uvedem neke novine u moju školu, ali je to naišlo na negodovanje samo dva roditelja, dok ostali nisu uopšte reagovali, samo su ćutali. Ljudi kao da se plaše modernizacije, čak i kad je ona dobra i kad je jasno da će imati pozitivan efekat na njihovu decu“, kaže naša gošća, koja predaje srpski malim prirodnjacima u Matematičkoj gimnaziji. Nastavnici moraju da shvate da je škola „živi organizam“, i da ne mora sve, uvek, da ide po planu i programu. Takođe treba da idu u korak sa vremenom, inače gube autoritet kod dece, čemu mnogi roditelji često doprinose, smatra ona. „Mi u školi ne smemo da podrivamo autoritet roditelja ma kakvi oni bili, ali isto tako oni ne bi trebalo to da rade kad su nastavnici u pitanju. Međutim, jasno je da mnogi nipodaštavaju nastavnike pred decom, a to je jedan od razloga zašto se gubi autoritet u školi“, kaže Anđelka. Učenicima je potrebna podrška i pomoć, posebno onima koji je nemaju kod kuće, a željni su znanja i pažnje. „Ima dece koja neće da pišu. Nikad nemaju svesku i olovku, kažu da slušaju i pamte, što je, naravno, nemoguće. Zato su upravo najveći izazov učenici koji beže od učenja, misle da već sve znaju, kad takvog đaka ‚spustite na zemlju‘ i stimulišete ga da stekne znanje je zaista veliki uspeh“, kaže Anđelka. Učenici ažurno prate Instagram profil svoje nastavnice, daju joj savete, predloge, upućuju kritike i ponosni su na nju. „Prate sve što radim, pa tako znaju i šta mi se dešava u životu. Trčala sam nedavno polumaraton, pa kad sam došla u školu, odmah su se skupili oko mene i uglas pitali ‚gde je medalja?‘ i ‚kako sam mogla da dođem na posao bez nje?‘“, uz osmeh priča Anđelka.

U Crnoj Gori 41,1 odsto građana se izjašnjavaju kao Crnogorci, a 32,9 odsto kao Srbi, pokazao popis. Zbog pooštrenih kontrola, velike kolone za kamione iz Srbije koji žele ući na Kosovo. Ukopano 19 žrtava poplava i klizišta kod Jablanice.

U prvoj epizodi Radar Foruma u kojoj je izazivač Sead Spahović, ugledni beogradski advokat, gost je bio Vladimir Gajić, pravnik i predsednik Nardone stranke. Epizoda je donela uzbudljivu i na momente oštru diskusiju dvojice istaknutih pravnih stručnjaka koji se, uprkos istoj vokaciji, ideološki gotovo potpuno mimoilaze. Vladimir Gajić, istakao je da posleratni nacionalisti nisu „istinski nacionalisti“, odnosno da sebe ne može svrstati u, kako kaže, komunističke nacionaliste. „Ja Ćosića ne priznajem za nacionalistu, znači, ja te komunističke nacionaliste ne stavljam na stranu kojoj pripadam. Ova strana kojoj ja pripadam, to je recimo Bora Pekić, to je bio Crnjanski, takvih ljudi više nema, a podsetiću ovde – Đinđić, koga ovi naši takozvani drugosrbijanci vole da svojataju kao svog lidera, je puno puta govorio izvanredne političke ocene. Jedanput je rekao govoreći o srpskom narodu: dve najveće srpske greške su ideologija jugoslovenstva i ideologija komunizma. Moja dilema je zašto se komunizam lako primio kod pravoslavaca, a nije kod katolika ili protestanata", kaže Gajić. S druge strane, Spahović je istakao da je i jugoslovenski komunizam počivao na ideji većinskog naroda. „Tako neki gledaju i na Jugoslaviju, na ideju Jugoslavije kako je Srbi doživljavaju, kao da su svi drugi podstanari u toj Jugoslaviji“, kaže Spahović. Za Gajića je paradoksalno to što „Zapad danas podržava legate Lenjina, Staljina i Tita u rešavanju nacionalnih pitanja“, na šta Spahović uzvraća „a je l‘ paradoksalno to što antikomunisti u Srbiji podržavaju KGB špijuna Putina?“. „Ceo zapadni svet je smatrao da je rušenjem Berlinskog zida srušen komunizam, da se došlo do kraja istorije, a vidiš da nije, daleko je od toga. Šta se ispostavilo - nije problem Zapada bilo to što su oni bili u ideološkom sukobu protiv Sovjetskog Saveza, nego je problem Rusija. Svejedno je da li je u Rusiji car, da li je Staljin, da li je Putin, to je jedan neprijateljski pristup koji ima kontinuitet hiljadu godina, a ne ovih 20-30. Jer dok je bio Jeljcin, dok se razvaljivala ona Rusija u tom ekonomskom smislu, dok je Zapad imao svoje ekonomske interese u Rusiji, nikakav problem nije bio“, dodao je Gajić. „Sve što si rekao potpisao bi Dobrica Ćosić da ustane iz groba, i Dobrica Ćosić i Šešelj. Ta tvoja romantična priča o toj Srbiji, koja je velika, koju su uništili komunisti, to je jedna priča koju su pričali i Šešelj i Ćosić i ovi njihovi današnji sledbenici“, nadovezao se Spahović. Advokat Spahović je podsetio da su Rusi, uprkos osećanju koje u Srbiji preovlađuje, Srbe koristili za sopstvene interese. „Milošević nije priznao poraz 2000. godine sve dok nije došao Igor Ivanov, a to se ovde stalno zaboravlja. Znači, kad je došao Igor Ivanov i doveo Koštunicu, onda se Milošević povukao. Prema tome, to nisu uradili Amerikanci, to nije uradio truli Zapad, to su uradili Rusi. Rusi su koristili Srbe u svim ratovima da ginu, naročito protiv Turske. Napumpaju, gurnu ih, izginu ljudi." Dva pravnika na kraju su uspela da se slože da Srbija ima dobar pravni poredak, ali da se on ne primenjuje. „Demokratija nije naš kulturni model“, saglasni su Spahović i Gajić. Više na radar.rs