Podcasts about Bilo

V pogovoru z italijansko dopisnico povzemamo italijanske odzive na ameriško uvedbo carin, ki bodo najmočneje prizadele kmetijstvo ter farmacevtsko in avtomobilsko industrijo. H komentarju kliče tudi povedna tišina italijanskih državnih institucij ob nedavni manifestaciji protislovenskega oz. protislovanskega sovraštva, v kateri so neznani storilci ob vhodu generalnega konzulata Slovenije v Trstu izobesili žaljiv napis.

Bilo je pasje vroče. Svinčnik, Kuli in Šnita so poležavali ob reki, da bi se ohladili … Pripoveduje: Gregor Zorc. Napisala: Aleksandra Kocmut. Pravljica z natečaja za izvirno slovensko pravljico 2012. Posneto v studiih Radia Slovenija 2013.

Many Australians love rolling up their sleeves and undertaking their own home improvements. But before you grab a hammer or paintbrush, it's essential to understand the rules and risks so you can renovate safely and legally. - Australci vole zasukati rukave i sami renovirati i uređivati svoj dom. No prije nego što posegnete za čekićem ili bilo kojim drugim alatom, važno je znati koja pravila vrijede i s kakvim se rizicima možete suočiti. Bilo da planirate osvježiti kuhinju ili izgraditi ostavu, današnji Vodič za useljenike donosi što trebate znati kako biste radove izveli sigurno i u skladu sa zakonima.

Na naslovnici knjige Jutro ni bilo v načrtu je fotografski portret (delo DK) pesnika Toneta Škrjanca; pod naslovom je natisnjen podnaslov Zbrane pesmi 1977–2023. Skratka, na prvi pogled je knjiga že kar spomenik pesniku, vendar tak vtis nekoliko zavaja: Škrjančeva poezija kljub resnobnemu videzu knjige ni resnobna, pompozna, preresna, nasprotno. Njegova poezija je nekaj najbolj blagega, prepišnega, lahkotnega, presenetljivega, lepega, navdihujočega, sugestivnega, razpršenega. (To ne pomeni, da pesnik ne pozna robnih trenutkov, na primer z verzom danes je rana odprta.) Pesnik z osupljivo lahkoto ustvarja različna razpoloženja, svoje zapise o lastni življenjski izkušnji in doživljanju trenutkov pa zmerom znova prevede v univerzalne in hkrati enkratne podobe. Skratka, poezija, ki si zasluži Prešernovo nagrado. Več o knjigi, ki je izšla pri LUD Šerpa, poeziji in glasbi pove pesnik v pogovoru z Markom Goljo v Izšlo je. (Prvič smo ga predvajali 11. julija 2024.)

»Na začetku me je bilo strah, potem sem bil pa pogumen in me ni več strah,« , »Zaljubil sem se v punco, ki mi je zelo všeč, pa hrana je bila dobra, moram pohvaliti kuharice« in »Imamo super vzgojiteljico Polono, ki dela super kitke, lahko se naročite,« je nekaj iskrenih vtisov otrok, ki so delček počitnic preživeli na letovanju v Kranjski Gori v čarobni vili Šumica. Kaj vse so počeli, kaj jim je bilo všeč in ali take počitnice priporočajo tudi drugim?

S 1. avgustom se zaključuje moja pot na Bloomberg Adria, kjer sem bila zadnje štiri leta odgovorna urednica slovenskega digitalnega uredništva in hkrati urednica regionalne vertikale Finančni trgi. Ponosna sem tudi na izjemno logistično zahteven projekt, ki sem ga postavila kot odgovorna urednica revije Bloomberg Businessweek Adria. Bilo je zanimivo, intenzivno, hvaležna sem za izkušnjo. Hvala ekipi, ki je zagnala projekt. Ekipi, ki zdaj vodi projekt, želim vse najboljše. Po 20 letih dela "za druge" enostavno čutim, da je zdaj pravi čas, da "delam za sebe". Tu ni omejitev, kaj smeš in česa ne. Ni omejitev v razpolaganju s časom, denarjem, znanjem, izkušnjami … Preprosto je svoboda. Meja je nebo. Kjer ni omejitev, ni stabilnosti in so večja tveganja. Toda, tako kot pri investiranju, kjer praviloma ni garancij, je tudi v življenju treba obvladovati tveganja. Kako? Da lahko živite, tako kot želite, je med drugim dobro imeti finančno zaledje, da ko ali če padete, pristanete na blazini. Varčujte, investirajte, bodite proaktivni. V zadnjih 20 letih sem investirala tudi do dve tretjini svoje plače oziroma dohodkov. Plača že dolgo ni moj edini vir dohodkov, pač pa le eden izmed. In ko plača ni več najbolj pomembna postavka na TRR, je to še en od signalov, ki ti kažejo, da je čas za spremembe. Velikokrat slišim: "Ko bo prišel pravi čas, za to ali ono, bom … (zamenjal službo ali partnerja, odšel na svoje, imel otroka, vzel sabatikal … )". Toda, naš čas je omejen, zakaj ga zapravljamo. Vsem, ki soustvarjate in spremljate Money-How, iskrena hvala. Tokratna epizoda je nastala 22. maja na dogodku Money-How Live, ko sem bolj podrobno pojasnila svojo odločitev. Epizoda je objavljena tudi na Youtube. Podprite Money-How preko članstva na Youtube članstvo Investicijski bootcamp za mlade (od 17 do 21 leta) Darilo z dodano vrednostjo ob koncu/začetku šolanja in ob vstopu v polnoletnost. Kaj sem naučila svojega 18-letnega sina Marka o vlaganju na dolgi rok in upravljanju denarja? Število mest je omejeno. Datum: 21. avgusta v živo Več informacij www.money-how.si Boot Camp v živo: Investiranje – kako sploh začeti Že dolgo razmišljaš o vlaganju in ne veš, kje in kako začeti? Nimaš energije, da bi raziskoval vse podrobnosti. Skrbijo te davki? Presekaj in se nam pridruži v živo, kjer bomo skupaj naredili prvi korak v svet investiranja! Delavnica je neodvisno pripravljena, kar je redkost v današnjem času :) Lokacija: Ekonomska fakulteta Datum: 17. september Čas: 17:00–20:30 Pridruži se skupnosti Discord Money-How Obišči spletno stran Money-How www.money-how.si Imaš vprašanje? Piši mi na marja@money-how.si

U 61. epizodi POPkasta, ugostili smo komičara, podkastera iz @jadnarasprava , čoveka nepresušne inspiracije, Miloša Milakovića! Sa Milošem smo pretresli zašto je novi Coby-jev album remek-delo, ali i zašto je Harry Potter precenjen. Jelisaveta je održala nezaboravan referat o pernatom dinosaurusu, dok smo analizirali najveći maler godine – prevaru na Coldplay koncertu. Od stand-up scene do danskih zatvora, ovo je epizoda koju ne želite da propustite.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić nije želeo da otkrije šta je bilo u izraelskom teretnom avionu koji je iz Beograda poleteo za Izrael. Crna Gora pala na evropskoj listi zemalja po pitanju LGBTIQ sloboda. U seni elektrane u Mađarskoj nestvarno plutajuće selo iz toplih voda veštačkog jezera.

+Ko će biti gospodar legendarne staze u srcu Toskane?+Da li Bagnaia pokreće bitku? Bilo kakvu.+Šta mogu Bezzecchi i Aprilia?OMV, ZVANIČNI PARTNER LAP 76 ⛽️Preuzmite OMV MyStation mobilnu aplikaciju i podržite Lap 76 - https://www.omv.co.rs/sr-rs/mystationKUPITE ULAZNICE ZA IMAX F1 FILM CINEPLEXX PREMIJERU: https://bit.ly/f1-film-lap76-cineplexxIstovremeno pretvorite poene u trenutke radosti - svaka kupovina na OMV stanicama vam donosi poene, koje možete da pretvorite u nove trenutke radosti u prodavnici OMV-a.A uz svaku kupovinu goriva, preporučujemo MaxxMotion, ostvarujete i popust!

Ravnateljica edine izobraževalne ustanove za slepe in slabovidne v Sloveniji je spregovorila o izzivih, s katerimi se srečujejo pri izobraževanju slepih in slabovidnih ter o tem, kje je Center Iris našel začasne prostore v času, ko naj bi jim zgradili nove prostore. Svoje vtise pa so nam zaupali tudi udeleženci rehabilitacijskega tabora za kasneje oslepele, ki ga je pripravilo Medobčinsko društvo slepih in slabovidnih iz Nove Gorice.

Oi, pessoal! Estamos muito felizes em compartilhar histórias com vocês por aqui. Esperamos que vocês se divirtam! A história de hoje é "Júbilo", de Andrea Pizarro Clemo. Adquira o livro: https://amzn.to/405Jp2ySe você deseja estar mais pertinho da gente, entre no nosso grupo de WhatsApp e receba conteúdos exclusivos: ⁠⁠https://chat.whatsapp.com/IoglgZbnj0AFGWIcIhVR0u⁠⁠Até a próxima!

Australia may be known for its beaches, but its snowfields offer unforgettable winter experiences—whether you're skiing, tobogganing, throwing snowballs, or seeing snow for the very first time. In this episode, we'll guide you through everything you need to know for a snow trip, from what to pack and where to go, to how to stay safe, warm, and ready for fun. - Volite li snijeg? Ili ga možda nikad niste vidjeli? Bilo da sanjate o sanjkanju, skijanju, grudanju ili jednostavno želite prvi put gledati kako padaju snježne pahulje, australska snježna područja nude nezaboravan doživljaj. U ovotjednoj epizodi Vodiča za useljenike saznat ćete sve što trebate znati za svoj zimski izlet: što spakirati, koja su najbolja mjesta za otići i kako se osjecati toplo, sigurno i spremno za nove pustolovine.

FREE | Otključaj webinar i otkrij tajne lansiranja: https://besplatni-webinar-prije-lansiranja.grwebsite.eu/Osjećaš li ponekad da možeš i želiš više, ali su ti sljedeći koraci nejasni? Bilo da je riječ o fitnesu, biznisu ili životu - sezone rasta često su spore, tihe i naizgled nevidljive. U ovoj epizodi razgovaramo o tome kako stvarni poslovni rast izgleda iza kulisa, zašto svaka promjena ima svoju cijenu, koje su prednosti i (skrivene) zamke membership modela te kada - u kojem točno trenutku - poduzetništvo napokon postaje lakše.Moja gošća je Ivana Zaher - pilates trenerica i strastvena poduzetnica - koja svoje klijentice uspješno vodi do održivih fizičkih promjena. Ivana vjeruje da sve kreće od unutarnje transformacije i upravo takvim pristupom izdvaja se na tržištu. Do sada je radila s više od 1.000 klijentica, kroz membership, online programe i 1:1 online treninge.Ovo nije razgovor o savršenim jutarnjim rutinama ni brzim rješenjima. Ovo je epizoda o tome što znači graditi posao u skladu sa sobom i životom - čak i onda kad je to teško.Zaprati Ivanu:Web: https://zaherpilates.com/Instagram: https://www.instagram.com/ivana_zaher/Ostani u toku:Prijavi se na newsletter: https://www.radimposvom.com.hr/newsletter/Piši mi na Instagramu: https://www.instagram.com/teazavacki

I ne, ne radi se samo o "marketingu spiritualnog sadržaja" već o spiritualnom pristupu marketingu BILO kojeg vašeg proizvoda ili usluge Kako marketing iz trajnog izvora frustracije, srama i krivnje pretvoriti u punokrvno spiritualno iskustvo koje će biti na korist svima - i vašim korisnicima, ali i vama osobno kao pružatelju usluge Održano i snimljeno unutar edukativno-spiritualnog serijala "Totalno Ja", za više informacija pogledajte https://www.manifestiranje.com/to Pridružite se našim zatvorenim Satsanzima koji se ne snimaju i ne objavljuju javno. Info o njihovom održavanju šaljemo Viberom - samo kliknite na https://cli.re/viber-manifestiranje Podržite nas donacijom:  ✅ Kreditnim karticama: https://cli.re/donacija-karticama  ✅ Ostalo (IBAN, Paypal): https://www.manifestiranje.com/donacija

A round of big scores, looping and always picking the wrong centre. Austin and Bilo run through all the notable action for round 13.   If you like the show, don't forget to check out our new ”Good Friends of the Show” exclusive member package, featuring members only discord channel, individual player analysis, tactical game theory content, and personalise team review and trade assistance. To join, visit https://buymeacoffee.com/fantasyamateurs/membership and sign up for $5 per month to start receiving benefits.

Dva tedna dirkanja sta minila, kot bi mignil. Posipamo se s pepelom, da smo izpustili epizodo prejšnji teden, ampak drugače žal ni šlo. In šlo oziroma izšlo se ni tudi Primožu Rogliču. Kaj vse se je dogajalo na Giru do sedaj? Padci, odstopi, zmage in absurdi. Prisluhni!Mathias Vacek pronunciationDisko grupo poganja ⁠Nduranz⁠

Ako je trudnoća zdrava, žena treba da se ponaša sasvim normalno, pa ako oseća da može da trči maraton, zašto da ne?! Ukratko bi bila poruka gošće nove epizode Mamazjanije Nele Bunčić Vukomanović, pasionirane trkačice, popularne Jugoslovenke, koja je od pre devet i po meseci mama jedne male Lole, koja joj uveliko pravi društvo na trkačkoj stazi i svetskim maratonima. Sve do porođaja, Nela je trčala maratone, vežbala u teretani, osluškivala svoje telo i nije prelazila određene granice. „Nisam bila neustrašiva trudnica, imala sam i ja neke strahove, naročito u petom mesecu kada su krenule iznenadne kontrakcije. Međutim, to je prošlo, bila sam dobro, osećala sam da mogu da treniram, a moje prirodno stanje je da se krećem. Bilo bi mi strašno da sam morala da ležim, da se ne pomeram“, priča Nela. Okolina nije uvek sa odobravanjem gledala na njeno ponašanje u trudnoći, čak je i mama bila u strahu, svaki put kada bi otišla da trči. „Dešavalo se da me mama zove i kad joj kažem da idem na trčanje nije joj bilo svejedno, ali to sam ja. Slušala sam svoje telo, sa lekarom sam se dogovorila da smanjim treninge, ali nije bilo potrebe da prestajem. Žene u trudnoći treba da znaju da je to prirodno stanje, nije bolest, kao što se naše društvo često odnosi prema ‚drugom stanju‘. Ako je trudnoća zdrava, onda se ponašamo normalno i poželjno je da se krećemo i budemo aktivne“, objašnjava Nela. Porođaj je, uz manje probleme, prošao kako treba i rođena je Lola, koja iako još nije prohodala, sa mamom redovno trči. „Vodim je na maratone i oduševljena je gužvom, ljudima, a posebno kad prođemo kroz cilj, pa bacaju šarene konfete na sve strane, to joj je omiljeno. Lola je divna beba, koja se stalno smeje, dobro jede, sisa, spava“, priča Nela, koja najviše vremena provodi sa svojom bebom, uprkos obavezama. Iako većina mladih mama ne stižu da se posvete bebi onoliko koliko bi želele i uživaju u odrastanju svog deteta, koje brzo prođe, Nela je Lolu maksimalno uključila u svoj život. „Ona je tu da se prilagođava nama. Ako ja vežbam, tu je pored mene i to joj je jako zabavno, tada se najviše smeje. Kad idem da trčim maraton, neretko je povedem, kad trčim rekreativno, ona je sa mnom, guram je u kolicima, učesnik je u mom životu i tako provodimo vreme zajedno. Kad je gladna dojim je, gde god da se nađemo u tom trenutku, jer i dalje sisa i pored čvrste hrane, ali mleko je za nju obrok kojeg se još ne odriče“, priča gošća Mamazjanije. Upoređujući, kroz razgovor, svoje nemirno detinjstvo, iz kojeg nosi avanturističke uspomene na brojne padove sa rolera, posekotine iz igre, Nela zaključuje da deca treba da budu slobodna, da ih pustimo i da se povrede jer to su prvi koraci suočavanja sa traumama i početak osamostaljivanja, kao i način da sebe nauče da čuvaju u kasnijem periodu. „Lolu već sad puštam da se igra sa našim kucama, koje su u odnosu na nju dosta velike, ali ona je sa njima opuštena, navikla je i kad laju, prave buku, njoj ne smeta da spava u toj gunguli. Kad prohoda, planiram da ogradimo dvorište i da je pustimo da šeta, pada, i nauči da se dočeka i zaštiti, ali to je jedino moguće ako joj pružimo slobodu i ne stojimo neprestano ‚nad glavom‘“, kaže Nela. Ubrzo nakon što se porodila, Nela se suočila sa najvećim bolom u životu, kada joj je preminuo otac, koji se tokom šest godina lečio od teške bolesti. „Bio je to najveći izazov za mene sa kojim ništa drugo ne može da se poredi, period u kojem sam želela da budem sama, da tugujem jer to je bol koja ne prolazi. Međutim, Lola je bila tu i njen osmeh je sve nas održao. Naša veza je toliko jaka da u periodima kada sam bila sa tatom u bolnici i nisam mogla da budem sa njom, ona je spavala, nije plakala, niti bila zahtevna ni na koji način. Kao da je, zaista, osetila da treba da mi pomogne. Dala mi je snagu bez koje ne znam kako bih izdržala“, zaključuje Nela.

Že od malih nog se je Maks počutil drugačnega od vrstnikov, outsiderja. "Bilo je tako, kakor da se vsi držijo stran od mene, kot da sem nek virus," v prvem podkastu serije Strašno hudi glasovi sprememb opisuje občutke, ki so ga dan za dnem potiskali v kot in globlje v osamo. Prikradla se je še pandemija covida-19. Z njo povezana izolacija pa je njegove stiske le še poglobila. "Ko si v bistvu tako izoliran ... potem je bilo le še slabše," se spominja. Težave v šoli, občutek, da ga vrstniki ne sprejmejo, ponavljanje razreda ... Njegova stiska je dosegla vrhunec po navidezno obrobnem dogodku – sošolec ga je zbodel zaradi njegovega risanja. "Na tem delam že cel svoj life in ko ti potem nekdo to reče ... sem bil samo, OK, pač, nasvidenje." Iz obupa se je odločil za samomor. Prebudil se je v bolnišnici, polomljen. Kljub vsemu je Maks našel pot naprej. Sprememba okolja in boljši odnosi v novem razredu so mu prinesli olajšanje, a ključno je bilo nekaj drugega: njegova lastna volja. "V bistvu je vse v meni. Dejansko ti nihče ne more pomagati, če si nočeš pomagati sam," je prepričan. Danes moč črpa tudi iz prijateljstev in, seveda, iz svoje strasti – risanja.Maksova zgodba ni le osebna izpoved, je močan klic k sistemskim spremembam. Brez dlake na jeziku pove, da se o duševnem zdravju v šolah (ne) govori dovolj ali pa na neustrezen način, sistem pa pogosto zataji. Njegovo sporočilo vrstnikom, ki so v stiski, je jasno: "Veseliti se je treba majhnih trenutkov. In če se ne potrudiš, ne boš nikoli vedel, ali bo potem boljše.”

Pred kratkim je Pirenejski polotok presenetil dobršen del dneva trajajoč električni mrk. »Bilo je dovolj, da se zaveš, kako močno smo odvisni od elektrike,« pripovedujejo Slovenci, ki so ga sami doživeli. Kako dobro smo na tovrstne dogodke pripravljeni v Sloveniji, kako bi potekal zagon po njih in kakšne izzive za stabilnost našega elektroenergetskega omrežja prinaša prehod na obnovljive vire energije?Sogovorniki: Jurij Klančnik, direktor Področja za obratovanje, ELES Igor Podbelšek, Elektroinštitut Milan Vidmar Miloš Maksić, Elektroinštitut Milan Vidmar Iztok Prezelj, Fakulteta za družbene vede Suzana Kozel, mama dveh otrok, ki je mrk doživela na Portugalskem

Piše Andrej Lutman, bereta Aleksander Golja in Eva Longyka Marušič. „Zgodbe odražajo osebno izkušnjo zapletenih zgodovinskih dogodkov, v katerih so bili pripovedovalci hočeš nočeš udeleženi, in zahtevne socialno-družinske razmere, ki so določile njihovo ravnanje,“ je v uvodu k zbirki Težko je bilo, a smo zdržali zapisal Franci Just. Pripovedovalcev je šest oziroma so štiri pripovedovalke in dva pripovedovalca. Njihove pripovedi je skrbno zapisala Jelka Pšajd, etnologinja, ki je zaposlena v murskosoboškem muzeju in proučuje preteklo življenje v pomurskem prostoru s poudarkom na rokodelstvu, prehrani in vlogi žensk.. Njeno nagnjenje do tovrstnega početja je strnjeno v stavku iz knjižnega napotila: „Če me vprašate, zakaj to počnem, je eden izmed odgovorov zelo oseben – ob poslušanju se počutim kot romarica, ki zapušča svoj dom, da bi se vrnila boljša.“ Prvo zgodbo v knjigi je zapisal Jože Vučko, v muzej pa jo je prinesla njegova hči. V njej se pojavi poved, ki bi bila lahko povzetek kar vseh zgodb: „Živeli smo siromašno, vendar stradali nismo.“ Opisuje otroštvo na kmetiji in odraščanje, ki se je končalo pred uradom za delo, ki pa ga ni bilo. Je pa prišlo naročilo za delo v Franciji. In tja se je odpeljal ter sprejel delo na kmetiji. Začela se je druga svetovna vojna in njegovo vračanje v Prekmurje, ki pa je vodilo prek Nemčije, kjer je pomagal obnavljati zbombardirano deželo. Ko se mu je le uspelo vrniti, je bil že vpoklican v vojsko. Prav vojni čas je osrednja tema pripovedi. Druga tema pa je njegovo ukvarjanje z molžo krav, saj je bilo ukvarjanje s to živino v najširšem pomenu njegovo kar življenjsko poslanstvo. Pripoved Julijane Zrim je povezana z delom na njivah in travnikih. Ko se je zaposlila, si je pri frizerju omislila trajno in si s tem 'prislužila' posmehovanje, češ: s trajno v štalo. Posebnost njene pripovedi so slikoviti opisi šeg, navad in vraž. Pripoved je razdeljena na krajše sestavke in deluje kot skupek kratke proze. Naslednja pripovedovalka ima vzdevek Micika. Pripoved je osredotočena na viničarijo, siromašno, leseno hiško z enim bivalnim prostorom, ki je imela v kleti prostor za predelavo in shranjevanje vina. V zvezi s takšnim bivališčem se pojavi tudi poimenovanje cimprača, hiša, narejena iz masivnega lesa in ometana z zmesjo ilovice in slame ter premazana z apnenim beležem. Hiša je bila prekrita s slamo. To besedilo je pomembno tudi z lingvističnega stališča, saj vsebuje številne narečne izraze, ki so z opombami pojasnjeni. In še eno posebnost ima: precej podrobno opiše menstruacijo in osebno higieno. Krajša izpoved Marije z Goričkega obravnava odhod v Francijo in vrnitev na Goričko, pripovedovalka pa izpostavi še svoj položaj ob možu, ki je v njeni odsotnosti služil dvema ljubicama: vdovi in pijači. Občutje lahko povzame izpoved: „Prvo plačo, ki sem jo zaslužila, sem poslala očetu, da je vrnil sposojeni denar za mojo pot v Francijo.“ Obljubila sem mu, da ga bom čakala je v naslovu izpostavila samska ženska, ki ni želela biti niti imenovana. Zaznamoval jo je oče, ko jo je nabil s kovinskim delom konjskega biča, ker se mu je bila zlagala, da ni bila z nikomer, čeprav je poleg nje sedel občudovalec. Povedna je njena izpoved: „Pri osemnajstih nisem vedela, kako nastanejo otroci.“ Pripoved vsebinsko doseže vrh s podatkom, da se ji je zaročenec zlagal, da gre v Anglijo, a se je izkazalo, da je kot partizan padel v Pohorskem bataljonu. Zbirko šestih pripovedi končujejo nostalgični spomini Janoša Oreovca na verovanja, šege, molitve in praznike. Pripovedovalec obžaluje, da tega ni več in da mladih tovrstnosti ne zanimajo pretirano. Glede na splošno sporočilo knjige je pomenljiv odlomek: „Lahko povem, da na noben krščanski praznik nismo delali, Bog varuj. Nič se ni delalo. V nekaterih molitvenih knjigah je še napisano, da v nedeljo niti rože ne utrgaj.“ Ob listanju knjige Težko je bilo, a smo zdržali morda nastane vtis, da v njej zbrane pripovedi mejijo na novinarsko poročilo s priporočilom za obisk ali ogled tistega, kar izpostavljajo. Tak vtis ne zbledi, a pomembnejši je čar preprostosti, v kar je ovita izpovedna naravnanost.

Austin & Bilo are back to wrap a chaotic injury filled week in the NRL. Bye planning well and truly put to the test heading into the first major bye round of the season.   If you like the show, don't forget to check out our new ”Good Friends of the Show” exclusive member package, featuring members only discord channel, individual player analysis, tactical game theory content, and personalise team review and trade assistance. To join, visit https://buymeacoffee.com/fantasyamateurs/membership and sign up for $5 per month to start receiving benefits.

Reflexões sobre a mensagem “No júbilo de servir” do livro "Segue-me", pelo Espírito Emmanuel, psicografia de Francisco Cândido Xavier.

Biti majka nije uloga, to je nešto najlepše na svetu, ali nije sve što jedna žena može i treba da bude, priča u novoj Mamazjaniji Marta Lović, poznatija na mrežama kao Mada Faka Maka, mama četvoromesečnog Tadije, koji je njenom suprugu i njoj stigao kao „novogodišnji paketić“. Želja da postane majka, kod Marte se, kaže, javila, onda kad je shvatila da više ne želi da bude sebična. „Bilo je vreme da moje potrebe padnu na drugo mesto, prosto svi smo mi sebični dok smo mladi i bez dece i to je normalno i skroz u redu. Međutim, kad sam upoznala mog muža i zaljubila se, jako brzo smo se i venčali, poželela sam da tu ljubav podelimo sa trećim bićem, a onda i sa četvrtim, petim, videćemo“, sa osmehom priča naša gošća. Na nju nisu mnogo uticala upozorenja, predviđanja i zastrašivanja koja su stizala sa svih strana i koja često okružuju trudnice sa pričama o mogućim komplikacijama na porođaju, teškoćama sa bebom u prvim mesecima, problemima u braku zbog hormona, psiho-fizičkih promena i tome slično. „Očekivala sam da se nešto od toga obistini, ali nije, nekako je sve do sada išlo lagano i bez stresa. Tadija je divna beba, toliko da ne smem svima to da pričam jer ima majki koje mesecima ne spavaju. On se do ujutru ne budi, a zaspi u osam uveče. Dobro jede, veseo je, a sa nama učestvuje i u videima koji su duhovitog sadržaja. Nekako sa njim je sve lakše, daje nam dodatnu energiju i inspiraciju“. Ljubav i međusobna podrška između Marte i njenog supruga, doprineli su da i Tadija bude mirna i zadovoljna beba. „Verovatno ima veze sa našim odnosom u kući, jer nekako toliko smo ga želeli i bili presrećni kad se rodio, da beba to oseća. Kad nismo kod kuće, samo čekamo da se vratimo i da budemo sa njim jer nam nedostaje. Sve te priče da ću ‚tek videti kako će nam biti i šta me čeka‘, još se ne dešavaju, a nadam se i da neće, ali ljudi iz najbolje namere imaju potrebu da upozore, pa to nekad dobije neočekivne razmere i ne zvuči baš dobronamerno“, priča Marta. Ona ističe da je na porođaju, a kasnije sa bebom super prošla, ali da ima pomoć njene i Lazarove majke, pre svega, ali tu su i drugarice i ona i suprug koji sve dele. Ipak, nisu svi te sreće. „Ima žena koje su same sa detetom i nije im lako. Majke koje rade kao preduzetnice, recimo, nemaju nikakve benefite, niti privilegije u društvu, a o tome niko ne govori“. Takođe, ženama često treba pomoć nakon porođaja, jer nisu sve u dobrom psihičkom stanju, ističe ona, i normalno je da dođe do promena, ali ovde podrška izostaje, što mora da se menja. „Kao neko ko se bavi društvenim mrežama, meni nije bilo teško da se brzo vratim na posao, iz porodilišta sam snimala video i izvinjavala se pratiocima što kasnim, jer ‚eto, porodila sam se‘. Iako mi često treba predah i od mog posla, drugačije je onima koje rade same, vode firmu i izdržavaju porodicu. Previše očekivanja je danas na ženama, koje su i majke“, objašnjava Marta. Okolina je ta koja postavlja imperative i očekivanja. „Kad smo suprug i ja otišli jednom na rođendan, a Tadija je imao samo mesec dana, ‚razapeli‘ su me na mrežama. Kako sam mogla da ostavim dete, zašto foliram da se dobro provodim na rođendanu, kad je to nemoguće i tome slični komentari. Ljudi prosto sebi mnogo daju za pravo. Mi smo savesni i brižni roditelji, a imamo pravo i jedno na drugo, ipak smo nas dvoje par, a ljudi često zaborave da su u braku jer se opsesivno posvećuju deci. Dete je srećnije, ako su roditelji srećni, zadovoljni i ostvareni jer onda i sa decom imaju bolji i kvalitetniji odnos“, zaključuje Marta.

Přes všechny snahy o příměří boje na Ukrajině pokračují. Jak pomáhá Česko se zraněnými vojáky a civilisty? A co čeká ministerstvo od nového šéfa pražské motolské nemocnice? „Má několik úkolů, například prověřit s týmem z Homolky plánované akce, prodiskutovat je s týmy lékařů na Homolce a udělat jasný plán, který mi bude muset představit do prázdnin,“ říká v pořadu Dvacet minut Radiožurnálu ministr zdravotnictví Vlastimil Válek (TOP 09), který minulý týden navštívil Ukrajinu.

Nikola Jeftic je svoju košarkašku priču krenuo iz Mladenovca a stigao je nastupiti u Urugvaju, Argentini, Jordanu, Iranu, Finskoj i na kraju sveta u Rusiji. Swish Talent Combine 12-13 April

Přes všechny snahy o příměří boje na Ukrajině pokračují. Jak pomáhá Česko se zraněnými vojáky a civilisty? A co čeká ministerstvo od nového šéfa pražské motolské nemocnice? „Má několik úkolů, například prověřit s týmem z Homolky plánované akce, prodiskutovat je s týmy lékařů na Homolce a udělat jasný plán, který mi bude muset představit do prázdnin,“ říká v pořadu Dvacet minut Radiožurnálu ministr zdravotnictví Vlastimil Válek (TOP 09), který minulý týden navštívil Ukrajinu.Všechny díly podcastu Dvacet minut Radiožurnálu můžete pohodlně poslouchat v mobilní aplikaci mujRozhlas pro Android a iOS nebo na webu mujRozhlas.cz.

Odraščal je v enem največjih mest v Južni Ameriki, v São Paulu, zdaj že dvanajst let živi v Ljubljani. Predstavljamo vam Cuco Valiukeviciusa, glasbenega producenta, strastnega kuharja ter ljubitelja piva in življenja. Nekatere slovenske besede mu še vedno delajo preglavice, recimo "Gospodarsko razstavišče", vendar jezik po več kot desetih letih življenja v Sloveniji obvlada. V pogovoru tudi o odločitvi za selitev v Ljubljano, o njegovem producentskem delu in večjezični družini.

Hola, os damos la bienvenida a un nuevo programa de ERA Magazine, el podcast de la música independiente española. En el programa de hoy presentamos el Cranc Mallorca, un festival que se celebra en Palma del 15 al 18 de mayo y que cuenta con un cartel de un gusto exquisito. Acompañado de unos escenarios increíbles (Museo Es Baluard, Can Balaguer y Teatro Principal), hacen de esta versión más pequeña del ya reconocido Cranc Menorca una apuesta por la multidisciplinaridad artística. Y para contarnos todo lo referente a este evento, contamos con dos de las tres personas encargadas de su dirección: Nuria Nuria Maruny y Esteban Torres (Dani Herbera, la tercera pata ausente). Las canciones que sonarán en el programa son: La Plata, "Cerca de ti". Ferran Palau, "M'encanta". Lourdes, Lourdes, "Acero inolvidable". Julia de Arco, "Impresionantee". Gregotechno, "Spiritum | Al. Emitte Spiritum". Acid Baby Jesus, "Tomboy". Bilo, "Call Me If You Come". Jonsey, "Cigarette". Russian Red, "No entiendo nada". Hasta aquí el programa de hoy, gracias a todos los que nos apoyáis a través de eramagazine.fm/donacion con vuestras aportaciones, sin vosotros y vosotras, esto no sería posible. Hasta el programa que viene, Un saludo.

Alenka Puhar je novinarka, publicistka, prevajalka, aktivistka za človekove pravice, pisateljica. Še kot študentka primerjalne književnosti in angleščine je prevedla distopični roman 1984 Georga Orwella, ki so ga že večkrat ponatisnili, leta pozneje je napisala knjige Prvotno besedilo življenja o zgodovini otroštva na Slovenskem v 19. stoletju, Peticije, pisma in tihotapski časi ter Slovenski avtoportret skozi karikature. Pa številne biografije ljudi, kot so, na primer Angela Vode, Mira Mihelič, Izidor Cankar, soavtorica je bila pri knjigah o Vitomilu Zupanu, Leonu Štuklju, Mimi Malenšek.... Alenka Puhar je nedavno praznovala osemdeset let. Pred mikrofon jo je povabila Tadeja Krečič.

Je deset hodin ráno a v mrazem sevřené Bratislavě si podáváme ruku s mužem, který byl devět let redukován na číslo 280. Halid je Ujgur a jedna špatná úvaha, a sice že by byl raději zadržen Američany než Číňany, mu zničila život. Američané ho poslali na Guantánamo, kde ho sice rychle zprostili obvinění, avšak dalších dvanáct let trvalo, než mohl začít nový život na Slovensku. Ten ale bezproblémový není, neboť Slováci mu navzdory slibům neudělili občanství.Text Zuzany Šotové čte Renata Klusáková. Najdete ho na webu ⁠⁠⁠investigace.cz (https://www.investigace.cz/vezen-guantanamo-slovensko/)⁠⁠.

V novi epizodi Radia Ga Ga – Nova generacija bo vroče, saj jo bo vodila predsednica državnega zbora Urška Klakočar Zupančič, ki bo skupaj s predsednikom vlade ter kolegicama Natašo in Leno razložila, kaj se v resnici dogaja v državnem zboru, kjer zadnje čase videvamo stare rokerje. Na pomladni konferenci so se zbrale tudi živali, ki so zgrožene nad situacijo na Pokljuki, v parlamentu pa je posebna komisija ujela skupino poslancev, ki so goljufali in vprašanja vladi postavljali v preozkih srajcah. Gost Vesne Milek je tokrat Zlatko Zahović, spregovorila bosta o njeni novi knjigi Dvojni dotik. Mirko nam pove vse o družinskih sežigalnicah družine Strojan, Kangler o tem, kako klet zavarovati pred švedskim letalom, pri Urošu Slaku o vlogah vlade in opozicije ter verjetno še o čem v petek dopoldan na Prvem.

Conducido por el cantautor Rafael Moreno, es un encuentro de oración, canto y reflexión para renovar nuestro compromiso con Cristo Jesús, que nos invita a ser siempre discípulos y profetas de su reino. Cada semana desde su propio estudio de grabación este gran productor, compositor y músico católico cantará y tocará en vivo sus más exitosos temas musicales. No te pierdas la oportunidad de tener tu propio asiento en este nuevo programa de evangelización donde la fe y la música se unirán para que puedas ser discípulo y profeta.

Ivan Eržen, strokovni direktor Nacionalnega inštituta za javno zdravje o burnem dogajanju, ki se je v Sloveniji začelo marca 2020, epidemiji covida-19, ukrepih, politiki, napakah, posledicah, cepljenju in boleznih, ki nam povzročajo skrbi danes.

Porođaj u 20. godini u današnje vreme deluje neobično, kad se roditeljstvo često ostavlja „za kasnije“, ali gošća nove Mamazjanije Jelena Damnjanović, poznatija kao „Mama pre svega“, otkriva da je daleko lakše, fzički, biti mlada mama, iako sad već ima tri ćerke, ističe da joj ne bi smetala još jedna beba. Našu gošću mnogi znaju sa Instagrama, gde prate svakodnevicu Jelenine porodice, u kojoj najvažnija mesta zauzimaju Lena, Tara i Una. Iako su deca uvek na prvom mestu, kao apsolutni prioritet, Jelena se trudi da pronađe i kvalitetno vreme za sebe. „Najlepše mi je sa decom, ali kako godine prolaze, sve više mi je potrebno vreme samo za mene. To je neophodno za svaku ženu, majku, bez obzira na to čime se bavi i koliko dece ima, naše slobodno vreme mora da postoji“, kaže Jelena. Sa ćerkicama je drugarica, ali pokušava, ističe, da bude autoritet iako joj ne polazi uvek za rukom. „Radim od kuće i stalno sam sa njima, družimo se, razgovaramo o svemu, ali autoritet je tata. On tihim glasom, kratko opomene i to je dovoljno, a mene valjda ne shvataju dovoljno ozbiljno“, sa osmehom kaže Jelena. Iako se bavi društvenim mrežama, deci su telefoni dozvoljeni kontrolisano. „Lena ima telefon, ali ne i profile na mrežama jer je još rano za to. Ako nešto hoće da pogleda može da uzme moj telefon, a mlađe nemaju ni pametni satić. Same idu u školu, kao što smo i mi nekada išli, nema potrebe da ih pratimo i da u svakom trenutku znamo gde su. Sredina u kojoj živimo je mala, dosta se ljudi međusobom poznaje, pa je lakše pustiti decu da budu slobodna“, priča „Mama pre svega“. Ipak, deca ponekad učestvuju u aktivnostima koje mama zamisli, a koje su plemenite i humane. Jedna od njih desila se u avgustu prošle godine. „Tara se tada ošišala i donirala kosu deci oboleloj od raka. Ideja je bila moja, ali ona je prihvatila. Najteže joj je bilo da se odvoji od prvog pramena. Ipak, kad je shvatila šta radi i koliko je to plemenito i značajno za decu, bila je zadovoljna, a i zna da će njena kosica porasti. Imala je dugu, plavu, gustu kosu. Bilo je leto, vrućina, pa je i njoj značilo da se ošiša, a donirala je 30 centimetara kose“, seća se Jelena. Takođe, krajem januara ove godine, kada su studenti na putu za Novi Sad i „blokadu mostova“, prolazili kroz Novu Pazovu, Jelena ih je sa porodicom dočekala u blizini svoje kuće i ponudila palačinkama. „Spremili smo oko 90 palačinki i sve su pojeli. Provela sam tri sata pored šporeta i ništa mi nije bilo teško. Inače, pečem često palačinke, što se može videti i na mojim objavama i volim da ih jedem. Ovog puta, međutim, nisam jela, nego spremala za druge, za divne studente koji bude ogromnu radost u meni i svima nama svojim zajedništvom i onim što rade. Devojčice su bile sa mnom, Lena mi je pomogla da napravim i transparent ‚Ćinke za ćacija‘, koji smo držali kako bi nas primetili. Deca su bila oduševljena“, priča Jelena. Između prve i najmlađe ćerke je gotovo 10 godina razlike, ali im to ne smeta da se druže. Najstarija ćerka brine o obe mlađe sestre i pomaže mami, koja im neumorno ponavlja da njih tri moraju biti najbolje drugarice i uvek tu jedna za drugu. „Ne bi mi bilo teško da imam još jednu bebu. Najlakše mi je bilo dok su bile male, a sad kad su porasle sve je komplikovanije. Nijedna trudnoća, ni njihov najraniji period, nije mi teško pao, jer taj je i najlepši“, zaključuje Jelena.

+Vanja  i Srki daju kratak uvod u principe trejdova i seleri kepa.+Analiza pozicija i Vanjin pogled na to ko je kome potreban-----------------NAŠE DRUŠTVENE MREŽE. PRIDRUŽITE NAM SE I VAN YOUTUBE-A

Daniel Dobra, poznat i kao ‘Dobbers', osvojio je srca ljubitelja hrane svojim neodoljivim jelima. Bilo da priprema hrvatske klasike ili dodaje svoje viđenje australskim favoritima, njegova strast prema kuhanju je očita. Ove godine, Daniel će se pojaviti i na Melbourne Food and Wine Festivalu. Tamo će kuhati zajedno s glavnom šeficom restorana Eat Pierogi Make Love, spajajući okuse poljske i hrvatske kuhinje.

Ukrajina neće priznati američko-ruske razgovore u Saudijskoj Arabiji, izjavio predsjednik te zemlje Zelenski. Premijer Mađarske Orban hvalio predsjednika bh. entiteta Dodika nakon sastanka i poručio da je "vrijeme da se zaustavi kažnjavanje". Uhapšen osumnjičeni za ubistvo žene i sina u BiH.

Prošlu godinu obeležila je priča o veštačkoj inteligenciji, a sada nam ostaje da se ovom tehnologijom bavimo na praktičan način. A koliko zapravo srpska privreda razume ovu tehnologiju i zaista je spremna da je implementira u svoje poslovanje? IT industrija je jedno i nekako je normalno da ova industrija prva prihvati i implementira najnovija tehnološka dostignuća, a šta je sa ostalim privrednim granama? Da bismo lakše razumeli kako srpska privreda vidi veštačku inteligenciju, naši prijatelji iz ICT Hub-a su realizovali istraživanje u saradnji sa Srpskom asocijacijom menadžera (SAM) i Represent Communication, pod nazivom: ‘'Primena veštačke inteligencije u kompanijama u Srbiji: Trenutno stanje, izazovi i prilike''. O inicijativi za ovo istraživanje, uzorku, ciljevima istraživanja i naravno rezultatima, razgovarali smo sa Filipom Ilićem, programskim menadžerom za inovacioni ekosistem u ICT Hub-u. BIlo je zaista veliko zadovoljstvo razgovarati sa Filipom, te verujemo da ovaj razgovor može da vam da neke odgovore kada je u pitanju korišćenje AI tehnologije u srpskoj privredi. Filip Ilić, Programski menadžer za inovacioni ekosistem @ ICT Hub - https://www.linkedin.com/in/filip-ili%C4%87-46a336110/ Teme u epizodi: - Uvod & predstavljanje - Filipov put od Ekonomskog fakulteta do zaljjubljenika u inovacije - Uloga ICT Hub-a u domaćoj inovacionoj i IT zajednici - Ideja o istraživanju i osnovni ciljevi istraživanja - O rezultatima istraživanja - AI zajednica: lokalna i globalna, AI Saloon - Neki zanimljivi primeri tehnoloških inovacija kod nas baziranih na AI tehnologijama - Etika & AI - Nivo globalnih investicija u AI - Mehanizmi podrške za startap kompanije Prijavite se na naš YouTube kanal: https://bit.ly/3uWtLES Posetite naš sajt i prijavite se na našu mailing listu - https://www.digitalk.rs Pratite DigiTalk.rs na društvenim mrežama: Facebook: https://www.facebook.com/Digitalk.rs Instagram: https://www.instagram.com/digitalk.rs/ Linkedin: https://www.linkedin.com/company/digitalkrs Veliku zahvalnost dugujemo kompanijama koje su prepoznale kvalitet onoga što radimo i odlučile da nas podrže i daju nam vetar u leđa: Partneri podkasta: - Raiffeisen banka - https://www.raiffeisenbank.rs/ Digitalne usluge Raiffeisen banke koje preporučujemo za mala i srednja preduzeća: https://bit.ly/4b2iGsc - Kompanija NIS - https://www.nis.rs/ - Ananas - https://ananas.rs/ - kompanija Idea - https://online.idea.rs/ Prijatelj podkasta: - PerformLabs - https://performlabs.agency/ Oslobodite pun potencijal svog digitalnog marketinga! Optimizujte svoje kampanje i postignite maksimalne rezultate uz Performlabs. - BiVits ACTIVA Brain Level Up Booster - https://bivits.com/proizvod/brain-level-up/ Kada želiš da živiš i radiš na višem nivou, uzmi BiVits Brain Level Up za više energije i bolju koncentraciju tokom dana! - Izdavačka kuća Finesa - https://www.finesa.edu.rs/ U ovoj epizodi podelićemo dve knjige "Neobuzdani Amazon'" izdavačke kuće Finesa onima koji budu najbrži i najkreativniji sa komentarima, a možete nam slobodno pisati i na info@digitalk.rs i direktno nam uputiti komentar, sugestiju ili primedbu. Takođe, svi oni koji na Finesinom websajtu poruče knjige i unesu promo kod digitalk dobiće 10% popusta na već snižene cene izdanja na sajtu: https://www.finesa.edu.rs/

Biti majka Nemanje i Natalije je nešto najlepše na svetu i samo to što njih dvoje postoje, dovoljno je da budem srećna i zahvalna životu, priča u novoj Mamazjaniji Bogdana Kuzmanović, influenserka, poznata na društvenim mrežama kao „loveboka“, supruga fudbalera Zdravka Kuzmanovića, sa kojim se pre nekoliko godina iz Švajcarske preselila u Srbiju. Nakon što se u Švajcarskoj porodila sa sinom Nemanjom, u vreme pandemije koronavirusa, ubrzo je sa suprugom odlučila da dođu u Srbiju. „Došli smo na krakto, da Nemanja upozna ostale članove porodice. Bilo je to teško vreme, u Švajcarskoj je sve bilo zatvoreno, nismo nigde mogli da idemo. Kad smo došli u Srbiju, misleći da će to biti samo poseta, nenadano smo ovde i ostali“, uz osmeh priča Bogdana. Ističe da je u našoj zemlji porodica i dalje na prvom mestu, da je važna i da se ceni, za razliku od nekih zemalja. „Živela sam 15 godina u Njujorku, a Zdravko nikad ranije nije živeo u Srbiji, iako je veliki Srbin, posebno kad je reč o hrani, kaficama sa prijateljima i slično, a u svemu ostalom je pravi Švajcarac. Iako smo mogli da živimo bilo gde i da nam deca rastu u drugim državama, odlučili smo se da dođemo ovde jer želimo da poznaju svoje bake i deke, da nauče naše običaje, tradiciju, da znaju šta je slava i odlazak u crkvu“, priča Bogdana. Aktivna je na društvenim mrežama i većina građana je zna kao influenserku. Njen način života i izgled, dušebrižnici međutim ljubomorno komentarišu, smatrajući da žena ne može da bude i lepa i pametna, obrazovana i dobra majka i sve to istovremeno. „Dokazujem da je to moguće. Naravno da nismo svi u istoj situaciji i nemamo iste mogućnosti, ali ne razumem zašto žena ne može da bude lepa i pametna i dobra majka. Kod nas je tabu ako žena ima pomoć, a mnogi lažu kad kažu da im niko ne pomaže i da sve postižu same“. Postavljaju, ističe ona, standarde na mrežama koji su nedostižni i nisu realni. „Imam pomoć i ne stidim se to da kažem. Dadilja mi mnogo pomaže, iako sam ja stalno sa decom, ali sa njima provodim kvalitetno vreme, što inače, verovato, ne bih mogla“, kaže Bogdana. Podrška i pomoć znače svim majkama, a Bogdana ističe da žene ne treba da se osvrću na izazove i zadatke koji su pred njima, tako da svaki moraju da završe i da sve treba da rade same. „Kad čujem da za nekog muškarca kažu ‚izašao je malo sa društvom da odmori‘, ili ‚pričuvao je dete, umorio se‘, pa čije je dete čuvao, svoje, nije tuđe. A na ženu se često gleda sa prekorom ako je otišla u grad sa drugaricama, a kod kuće ima dete. To su dvostruki standardi koji čine da se osećamo krivima jer društvo tako misli, a ti standardi su pogrešni i na njih se ne treba obazirati“, zaključuje sa osmehom Bogdana.

Med drugo svetovno vojno, ko so Slovenijo razkosale Italija, Nemčija in Madžarska, se je nogomet pri nas kljub izrednim razmeram igral. V tej epizodi smo si pogledali, kaj se je dogajalo v Ljubljanski provinci v času italijanske okupacije, tako v mestu Ljubljana kot tudi na Dolenjskem. Bilo je kar pestro, saj so nogometaši pod streho spravili dve uradni tekmovanji in kopico turnirjev, zanimivo pa je bilo tudi na Obali, kjer je bila izolska Ampelea zelo uspešna v italijanskem ligaškem sistemu.To obdobje se je končalo septembra 1943 s kapitulacijo Italije in prihodom Nemcev v Ljubljano.

O post Alegrando-Se com júbilo apareceu primeiro em Rede Novo Tempo de Comunicação.

Strnili smo nekaj misli o podelitvi zlatih globusov minuli konec tedna, na kateri sta slavila Brutalist in Emilia Pérez. Napovedujemo celovečerni dokumentarec o zgodovini slovenskega eksperimentalnega filma, Ali je bilo kaj avantgardnega? režiserjev Matevža Jermana in Jurija Medena, ki v prihodnjih dneh prihaja v distribucijo. Z aktualnega kinosporeda ocenjujemo danski zaporniški triler Paznica in češko animacijo Na polno!.

Raúl del Pozo reflexiona en 'Más de uno' sobre la tradición española de tomarse las uvas y de seguir las campanadas frente al reloj de la Puerta del Sol. 

Trebalo je da prođe mnogo godina da naučim da glasno kažem ne i postavim prioritete, okrenem se svojoj deci i porodici, priča u novoj Mamazjaniji Suzana Trninić, poznata televizijska novinarka, majka Stefana (20) i Vida (13), koja je svoju decu naučila da ne prave kompromise, da imaju stav, ali i da, kad je neophodno, budu prilagodljivi. Razgovorima o važnim pitanjima, za koje bi neki rekli da možda nisu za dečji uzrast, Suzana je svoje sinove na vreme naučila zašto je važno pratiti politiku, znati ko nam kroji sudbinu i ko je odgovoran za sistem i društvo u kojem živimo. „Svi uče decu da je politika prljava, da političari kradu, ali nije to cela priča. Važno je da se razumeju, da prate politički život, jer od toga nam sve zavisi“, kaže Suzana. Kao angažovana politička novinarka, mnogo je sati provodila izvan kuće, u poslu. Ipak, kaže da je vremenom naučila da kaže ne i da postavi prioritete. Mislila je da je zakasnila i da joj deca neće oprostiti neke greške, za koje se kasnije ispostavilo da to nisu ni bile. „Bilo je situacija kada mi je stajala knedla u grlu, kada je Stefan govorio, prolazeći pored Parlamenta, da mu tu živi mama ili ako mi zazvoni telefon, pomišljao je uvek da ću otići ‚jer posao zove‘. Društvo kritikuje mame koje rade na televiziji, koje su atraktivne, našminkane, sređene, one po difoltu ‚nisu dobre majke‘, a šta ti ljudi znaju o nama kakve smo, kad nas viđaju jednom nedeljno na ekranu, tokom sat vremena. Ipak, svi uvek misle da vas poznaju, osuđuju vas i onda se zapitate i krivica se sama javi“, priča Suzana. Priznaje da bi posao novinarke i majčinstvo teško uklopila da nije imala punu podršku supruga, koji je radio od kuće i mogao da dovodi decu iz škole, da se brine o njima, onda kad ona nije bila tu. „Ne mogu ja da otkažem emisiju u trenutku kad se spremam da uđem u studio, ako me, recimo, zovu iz škole da uzmem dete. Ovo je prosto takav posao i zato je jako važno imati podršku porodice, da imate pored sebe osobu koja vas razume i koja vas neće osuđivati“, priča naša gošća. Stariji sin je taman izašao iz adolescencije, a mlađi je ušao u pubertet, a Suzana uz osmeh kaže da ništa nije naučila u međuvremenu. „Sve se promenilo za tu jednu generaciju. Školske knjige se više ne nasleđuju, društvo je drugačije, današnje pubertetlije se drugačije ponašaju nego kad je moj stariji sin išao u školu. Učim kako da se nosim sa pubertetom, ispočetka. Drago mi je samo što današnja omladina shvata u kakvom društvu žive, oni žele da menjaju sistem“, naglašava Suzana.

„Deca su nam porasla i nema više ranog ustajanja, buđenja za školu, pravljenja sendviča, ali ipak dani kad su bile u vrtiću - nedostaju“, pričaju gosti nove Mamazjanije, voditeljka i novinarka Ivana Zarić i glumac Ivan Zarić, roditelji dve, sad već velike, devojčice. Poslovi voditeljke i glumca, bez radnog vremena - od devet do pet, omogućili su Zarićima, kako kažu, da mnogo više kvalitetnog vremena provode sa svojom decom, nego što bi to možda uspeli sa kancelarijskim poslovima. „Uvek smo se dopunjavali i dogovarali ko šta radi, iako poslovi nisu bili podeljeni, nekako je to išlo spontano, ali imali smo dosta vremena za decu, mogli smo da im se posvetimo, što je im je mnogo značilo“, priča Ivana. Dok je starija ćerka bila mala, Ivana se na neko vreme povukla iz javnosti i prestala da radi, kako bi se posvetila porodici. „Nisam htela da ih podižu dadilje, iako smo imali bake i deke, ali bilo mi je važno da mi budemo sa njima u tom periodu ranog razvoja. Kasnije nije bilo lako ni vratiti se na posao, ali ne kajem se zbog te pauze“. U vaspitanju devojčica, koje su danas već velike i imaju 16 i 19 godina, pratili su sopstveni instinkt, nisu slušali savete, niti čitali udžbenike. „Mazili smo ih i davali im ljubavi onoliko koliko nam je to svima bilo potrebno. Spavale su u krevetićima do našeg kreveta, bili smo neko vreme svi u istoj sobi, blizu jedni drugima. Bilo je kasnije perioda da su bežale od poljubaca, zatvarale se u sobu i imale te simptome koje pubertet nosi, ali i danas se družimo i provodimo često slobodno vreme zajedno“, pričaju Zarići. U roditeljstvu je najvažnija mera, da decu ne gušimo, ne kontrolišemo, ali i da ih ne puštamo previše. „Nije lako naći meru, ali ona je neophodna. Takođe, važno je preneti im ljubav i model ponašanja, jer deca prepisuju sve od nas. Oni više gledaju, očima upijaju, nego što slušaju“, kaže Ivan. Najlepše i najbezbrižnije bilo je vreme kad su išle u vrtić, kaže Ivana. „Nedostaje mi taj period. Kasnije, kad su krenule u školu, sve je nekako proletelo. Danas je društvo takvo da se plašite za svoju decu, budućnost je neizvesna, a nama je najvažnije da one, uprkos svemu, ostanu da stoje čvrsto na zemlji i to smo im i rekli više puta. Važno je da ostanu stabilne i da jednog dana pronađu sebi i takvog, stabilnog muškarca, ovako kao što sam ja njihovog tatu“, uz osmeh zaključuje Ivana.

„Nilo nijednih kola, osim naših, a bombe su pretile sa neba“, priča u novoj Mamazjaniji naša gošća Duška Vučinić, šefica službe za odnose sa javnošću i korporativni imidž RTS-a, nekada TV lice Trećeg kanala, novinarka i autorka brojnih emisija, najpoznatija kao komentatorka Evrovizije, danas najponosnija kao mama jednog dvadesetpetogodišnjeg Alekse. U novoj epizodi našeg podkasta, Duška se osvrnula na porođaj koji je bio nezaboravno, ali i traumatično iskustvo, jer je, kako kaže, njen sin odlučio da dođe na svet u vreme kad su na Beograd bacali grafitne bombe. „Vozili smo se kolima do porodilišta. Nikoga nije bilo na putu, a bombe su padale oko nas. Porođena sam na carski rez, a u to vreme bilo je jako rizično uvoditi pacijenta u anesteziju, jer ne znate kad će i gde da padne bomba. Ipak, uspeli smo. Aleksa je rođen!“, sa osmehom priča naša gošća. Duška je kratko radila i kao stjuardesa, a ljubav prema letenju i životu u vazduhu, koja se provlači već dugo u njenoj porodici, prešla je i na Aleksu. „Kada je imao pet godina rekao je da će kad poraste biti pilot. Nismo ga shvatali ozbiljno. Ispostavilo se, međutim, da ga ta želja nije prošla, a da je poziv pilota ljubav za ceo život. Dete koje je rođeno pod avionima, doduše bombarderima, sad se sprema za svoj prvi komercijalni let“, ponosno priča Duška. Navodi da je tokom njegovog odrastanja mnogo radila, ali uvek pronalazila vremena za porodicu i da je velika podrška od strane njenih roditelja i muža, čak i kada je postao bivši, bila dragocena. „Aleksin otac me je čak terao da idem na službena putovanja, onda kad nisam htela da ostavim dete. Ipak, znala sam da ostaje u dobrim rukama. Podrška i pomoć mi je neizmerno značila, mada sam ponekad i sina vodila sa sobom. Kad je imao nepuna dva meseca išao je sa mnom u Aziju, a kada smo radili leti snimanja na moru, moja cela porodica bila je uz mene“, seća se gošća Mamazjanije. I kada je Aleksino vaspitanje i odrastanje u pitanju, uvek je mogla da se osloni na njegovog oca i da zajednički reše svaki problem. Metoda kažnjavanja, batina i sličnih strogih mera, nikada nije dolazila u obzir. „Nisam stroga mama. Bilo je problema dok je odrastao, kao i kod svakog deteta, ali uvek bismo sve stavili na sto, raspravili i zajedno rešili. Sećam se da su Aleksini drugovi voleli da dolaze kod nas, da se okupljaju, što govori da nisam bila opasna mama, ali kažu da sam imala taj neki pogled od kojih bi se zaledili. Ne znam na šta su tačno mislili“, kroz osmeh kaže Duška. Majkama, posebno zaposlenim, neophodna je podrška, ne samo kod kuće, već i na poslu, u kompletnom društvu. „Treba da je sramota sve one poslodavce koji nemaju razumevanje za zaposlene koje su majke, iako su žene jake, mogu sve da izdrže i prežive“, zaključuje Duška.

Are you seeking a truly impactful Australian travel experience? Whether you're seeking wilderness, food, art or luxury, there are plenty of First Nations tourism adventure that you can explore, led by someone with 65,000 years of connection to this land. Not only will you deepen your experience, but you'll help drive cultural and economic opportunities for First Nations communities. - Tražite li zaista upečatljivo iskustvo putovanja u Australiji? Bilo da tražite divljinu, hranu, umjetnost ili luksuz, postoji mnogo turističkih avantura Prvih naroda koje možete istražiti, a vodi ih neko ko ima 65.000 godina veze s ovom zemljom. Ne samo da ćete produbiti svoje iskustvo, nego ćete pomoći u pokretanju kulturnih i ekonomskih prilika za zajednice Prvih naroda.