Podcasts about zbog

Zbog čega je došlo do zastoja u izgradnji autoputa Sarajevo-Beograd? Kako se u Srbiji integriše ruska zajednica? Mještani podnožja brda Spas u Budvi strahuju od pojave klizišta.

Pozivom na delimičnu obustavu blokade univerziteta, profesori rade za viši cilj, studenti moraju da im veruju. S druge strane, studenti su sa pravom razočarani zbog poziva za vraćanje na fakultete jer su pokrenuli ono što niko decenijama nije. Vlast jedva čeka podelu i sve vreme protesta ona svesrdno radi na njoj jer je spremna da uništi univerzitet. Sadašnja situacija u prosveti nije definisana zakonom, ovo nije ni vreme bombardovanja 1999. godine, ali ni vanredna situacija kao što je bila za vreme pandemije. Protesti i blokade fakulteta i srednjih škola moraju se okončati nekim posebnim zakonom, koji bi podrazumevao presedan za izlazak iz krize. Studenti su spremni da izgube godinu, ali se fakultetima može dati plan koji bi rešio upis brucoša, polaganje ispita apsolventima i smanjenje poena za upis ostalih u narednu godinu. Zbog brojnih zluoupotreba, u malu maturu ne veruju srednje škole, u veliku maturu fakulteti, zato i jedni i drugi insistiraju na prijemnim ispitima. Većina srednjih škola će sa raznoraznim nadoknadama završiti školsku godinu do kraja juna. Što se tiče fakulteta najrealnije bi bilo da prijemni bude u septembru. Gošća: Ana Dimitrijević, Predsednica Foruma beogradskih gimnazija

Prekinuta sjednica Doma naroda BiH o smjeni Dodikovih kadrova. Nastavlja se blokada Višeg suda u Novom Sadu zbog pritvorenih aktivista. Centristički gradonačelnik Bukurešta Nicusor Dan pobijedio na izborima u Rumuniji.

Zbog nepoštovanja himne BiH, obustavljena vojna saradnja sa Srbijom. U Srbiji nastavljena blokada novosadskog suda. Građani Brčko distrikta o idejama njegovog pripajanja nekom od entiteta. Budvanin Ivan Delić, koji se tereti za učešće u švercu 2,5 tona kokaina, uhapšen u Dubaiju.

Prema nalazima istrage, prometnu nesreću na autocesti A3 u kojoj su poginule dvije osobe nije uzrokovala divljač. Terete se vozači osobnog vozila i autobusa. Zbog sukoba huligana u Splitu podignute su 154 kaznene prijave. Predsjednik Zoran Milanović poručio je da Hrvatska treba uzimati europski novac budući da je učinila brojne ustupke Europskoj uniji.

Pravo na subvencionisani stambeni kredit imaju državljani Srbije starosti 20-35 godina. Do sada je odobreno oko 4.700 zahteva, od toga 65 odsto u Beogradu i Novom Sadu, od čega je 70 odsto zaposlenih. Za nezaposlene kredit glasi na jemca, koji to može biti do 70 godine starosti. Ako je to prva nekretnina, moguće je dobiti povraćaj PDV-a. Uslovi otplate su 1,5 odsto kamate prvih 6 godina, a nakon toga subvencija u margini banke, što je 50 evra mesečno manje u odnosu na komercijalni kredit, dakle do 30.000 evra uštede do kraja isplate. Trošak obrade kredita je oko 100 evra i učešće 1 posto. Na uzetih 100.000 evra banci vratite 180.000 na 40 godina. Subvencionisani stambeni krediti imaju ograničen budžet, pa je procena je da je limit do 9000 korisnika. Država garantuje bankama vraćanje kredita u potpunosti. Zbog ekonomske situacije u svetu i smanjenja potrošnje, novac će biti povoljniji, što će pojeftiniti kredite. Međutim, to ne znači i da će cene nekretnina pasti. U Srbiji se godišnje izgradi 30.000 stanova, populacija u Srbiji se smanjuje, a tražnja za nekretninama raste. Iako, naizgled nema logike, ko onda kupuje stanove, odgovor je dijaspora i kompanije. Gost: Vladimir Vasić, finansijski konsultant i bivši generalni sekretar Udruženja banaka Srbije.

Visoki predstavnik u BiH obustavio izdvajanja iz budžeta za SNSD i Ujedinjenu Srpsku. Zbog izbjegavanja eventualnog sukoba, poslan manji broj policajaca za hapšenje Dodika, saopštila je SIPA. Zašto su Podgorica i Priština osudili izjave poglavara Srpske pravoslavne crkve tokom sastanka s Putinom.

Crnogorski predsjednik pozvao je na odgovornost zbog potpisivanja Sporazuma o zajedničkom ulaganju Crne Gore i UAE. U Srbiji priveden kolumnista Peščanika Dejan Ilić. Milorad Dodik tvrdi da bi u slučaju poništavanja Schmidtovih odluka vlast tog entiteta zamrznula neustavne zakone.

Šta je smiješno uoči evropske turneje i nastupa u njemačkom Aachenu? Nenad Kreizer razgovara s Tihomirom Radićem (Toshi Domaćin) iz bosanskohercegovačkog hip-hop sastava Helem Nejse. Zbog čega je humor možda najjače oružje umjetnika? Novosti sa hrvatske muzičke scene donosi reporter Zoran Stošić. Predstavljamo novitete s jugoistoka Evrope, između ostalog, tu su Manivi ("Ponovo gotovo") i Igorova Funk Mašina ("Funky Mumma") iz Beograda. Nego, zašto ono Željko Bebek ne nastupa s Bijelim Dugmetom? Von Nenad Kreizer.

Zbog čega je, uz brojne druge svetske intelektualce, podržao aktivizam studenata u Srbiji? Da li se time menja paradigma dosadašnjih društveno-političkih borbi u našoj zemlji?Gost Danice Vučenić „Iza vesti“ bio je profesor na Univerzitetskom koledžu u Londonu Erik Gordi, koji je i autor knjige „Kultura moći u Srbiji“.

Zbog čega je Evropska unija nema na građanski bunt u Srbiji i da li jačanje represije vlasti, sa druge strane, može taj stav da promeni? Gošća Danice Vučenić "Iza vesti" bila je evroposlanica Irena Joveva.

Zašto su zaključani zgrada Agencije za istrage BiH u Banjaluci i Memorijalni centar Srebrenica? Šta građani Sarajeva i Doboja kažu o tenzijama u BiH? Kakva je budućnost KFOR-a na Kosovu? Grupa studenata u Beogradu traži prekid blokada fakulteta. Problem samoubistava u zatvorima u Crnoj Gori.

Mislili smo da nove generacije ne znaju za patriotizam, a onda ih čujemo kako pevaju himnu, solidarni i jedinstveni, kaže Jelena Mitić, psihloškinja i nastavnica psihologije u Trinaestoj beogradskoj gimnaziji, ali i mama jedne studentkinje i jedne srednjoškolke, koja u novoj epizodi Mamazjanije govori o aktuelnoj situaciji u školstvu iz ugla profesorke. Činjenica je da školski sistem radi pod neuobičajenim okolnostima i da je svima teško, jer nijedna borba nije laka. „Teško je nama nastavnicima, studentima, učenicima, roditeljima, ali ovo je prvi put, bar da ja znam, a radim u prosveti dve decenije, da smo svi u simbiozi, ujedinjeni oko istog cilja“, kaže profesorka Mitić. Od generacija koje su pokazale izuzetnu solidarnost, empatiju, inteligenciju i volju, nismo mnogo očekivali, a oni su nas demantovali i nastavljaju to da rade. „Gledali smo ih sa tim telefonima, delovali su egocentrično, zainteresovani samo sa sopstvene interese, i da sve u životu završe što brže i lakše. Evo, ja rođenoj ćerki moram da kažem da pokupi veš, a očekujem da sama vidi šta treba da uradi u kući. E, to je bilo ranije, sad zna, sad joj je jasno kako izgleda preuzeti stvari u svoje ruke. Ovo je zato velika škola za našu decu, uče jedni od drugih, a uče i nas odrasle kako se sistem dovodi u red i to je neverovatno“, naglašava Jelena. Roditelji brinu više o tome gde će i kako ostaviti decu, naročito ako su još u osnovnoj školi, nego što brinu zbog gubitka nastave. „Većina roditelja nas podržava, pitaju kako da pomognu, šta da urade. Oni su više zabrinuti zbog dece koja bez nadzora sede kod kuće sa telefonima, igricama, nego zbog toga što gube nastavu. Zato mojim đacima pišem na grupi da svakoga dana vežbaju matematiku, nauče neke nove strane reči, da se organizuju i sami prate gradivo koliko mogu“, priča naša gošća. Organizacija i odnos prema aktuelnim dešavanjima, snalaženje u „vanrednim okolnostima“ u kakvim se trenutno nalazi naše društvo, delimično pripisujemo nasleđu. „Mi smo bili deca koja su pamtila ratove, krize, naši protesti bili su drugačiji, ali smo postavili neki temelj bunta, želje za promenama, još smo ti isti ljudi, a naša deca nose taj duh u sebi. On ih tera da se bore za pravdu i slobodu. Ono što je ključno je da hoće da ostanu ovde i zato je njihov cilj da promene sistem u državi i vrednosti koje su se godinama okretale naopako“. Ima dece sa strepnjama, koji se plaše zbog gubitka vremena. „Pohvalno je što ima dece koja žele sve da nauče i završe u roku, ambiciji uvek treba pružiti podršku, a posebno je teško maturantima koji već spremaju maturske ispite. Ipak svi oni razumeju da moramo da izdržimo, da ne posustanemo, a kako ćemo rešiti propušteno gradivo dogovorićemo se, to je najmanji problem, jer vremena imamo“, kaže uz ohrabrujući osmeh ova nastavnica. Ništa nije izgubljeno i sve se može nadoknaditi. „Pandemija i razne krize u kojima su se propuštale godine, naučile su nas da je nastava uvek nadoknadiva i mi ćemo učniti sve što je u našoj moći da deca ne pate i da njima bude dobro, da ne trpe posledice. Prosveta je toliko dugo urušavana i toliko dugo smo pokušavali nešto da promenimo, ali očigledno nije bilo moguće bez pomoći naših đaka“, zaključuje Jelena.

Zašto studentski protesti u Srbiji nemaju lidere? Studenti na protestu u Sarajevu zatražili sankcije za odgovorne zbog stradanja u poplavama u BiH. Neformalna studentska grupa Kamo śutra u Podgorici započela seriju protesta i blokada tražeći promjene.

U ovoj epizodi gost je bosanskohercegovački i australski skulptor, Adis Elias Fejzić. Svoju umjetničku karijeru Adis je započeo u Srednjoj umjetničkoj školi u Sarajevu sredinom '80-tih, a nastavio je na Odsjeku vajarstva na sarajevskoj ALU gdje je magistrirao 2008. Prvi je bh. umjetnik koji je doktorirao na temi srednjovjekovnih bosanskih stećkaka, pod nazivom "Spomenik za 21. stoljeće: Vječnost bosanskog stećka i njegova relevantnost za suvremenu vizualnu umjetnost", na Queensland College of Art na Griffith University, Brisbaneu, Australija. Zbog opsesije bosanskim stećcima zovu ga i doktorom za stećke. Nakon dugogodišnjeg istraživanja specifične multiskulpturalne forme stećaka i tehnike izrade svojom osobenom metodom direktnog klesarstva uspio je da iskleše svoje "stećke modernog doba". Jedan od takvih stećaka krasi baštu ispred Parlamenta Australije u Canberri, koju je napravio u znak zahvalnosti prema australskom društvu koje ga je "udomilo" i pružilo mu drugi dom početkom 2000tih, a drugi se nalazi u Odenseu u Danskoj. Adis vam u podcastu otkriva i neke dosad neotkrivene detalje o svojoj umjetničkoj karijeri, crtice iz svoje bogate karijere i opsesivne fascinacije bosanskim stećcima, o svojoj osobenoj tehnici direktnog klesarstva, te o svojoj posebno kreiranoj tehnici srednjovjekovne kaligrafije utemeljenoj na bosančici.

Još uvijek nije poznato ime novog ministra poljoprivrede. Bivši ministar Josip Dabro dao je iskaz u USKOK-u. Oproba i dalje zbog Dabrinog obijesnog pucanja iz automobila traži izvanredne parlamentarne izbore. Zbog visokih cijena, građani organiziraju bojkot trgovina i trgovačkih lanca. Podržava ih i koalicijski Domovinski pokret.

Zbog obijesnog pucanja iz pištolja Vladu je napustio njen potpredsjednik i ministar poljoprivrede Josip Dabro koji za puštanje inkriminirajuće video snimke u javnost optužuje bivšeg prijatelja i stranačkog kolegu . Oporba osniva istražno povjerenstvo o ministrima koji su do sada napustili Vladu, SDP kaže da je vrijeme za nove parlamentarne izbore. Milanović je sazvao Vijeće za obranu, Plenković prijedlog nije prihvatio, ali ni odbacio.

Skupština Prijestonice Cetinje traži ostavke ministara i istragu o postupanju u vrijeme ubistva 13 osoba. Studenti u Beogradu blokirali na sat jedno od najvažnijih saobraćajnih čvorišta. Tužilaštvo BiH nema prijavu za pokretanje istrage o obilježavanju neustavnog Dana RS.

Pravo na proteste je osnovni stub demokratije u Australiji. Međutim, protestovati zakonito i mirno postaje sve teže, a stručnjaci se boje da se demokratsko pravo na proteste polako gubi. U posljednjih 20 godina, u federalnim, državnim i teritorijalnim parlamentima uvedeno je najmanje 49 zakona koji se odnose na proteste. Kako se novi antiprotestni zakoni vlade Viktorije, koji imaju za cilj suzbijanje antisemitizma, uklapaju u širu represiju prava na mirno okupljanje?

Ministar sigurnosti BiH Nenad Nešić uhapšen s još šest osoba pod sumnjom za korupciju. Dio studenata u Novom Sadu blokiralo prometnu raskrsnicu. Bh. studenti na protestu u Sarajevu podržali kolege u Srbiji.

Stručnjaci za internetsku prodaju upozoravaju potrošače da budu oprezni s prijevarama tijekom blagdanske kupovine ili dok pokušavaju iskoristiti sezonu popusta. S obzirom na to da prijevare postaju sve sofisticiranije i teže uočljive, stručnjaci nude korisne savjete o tome na što treba obratiti pažnju i kako se pripremiti za sezonu rasprodaja.

Više hiljada prosvjetnih radnika učestvovalo je na protestu u Mostaru, tražeći bolja primanja. Sud ponovo štrajk proglasio nezakonitim. Ambasador SAD u Srbiji Kristofer Hil izjavio je da nema najava da će biti uvedene sankcije Naftnoj industriji Srbije zbog ruskog vlasništva.

Egocentrizam, sebičluk, nedostatak empatije, osobine su koje „krase“ sve više dece u osnovnim školama, koja nasilnim ponašanjem privlače pažnju, dok školstvo propada, priča u novoj Mamazjaniji profesorka srpskog jezika i književnica Danijela Kvas, koja opisuje kako izgleda atmosfera u učionicama i zašto je prvi put, nedavno, poželela da napusti posao koji voli. O nasilju u školama koje kreće od najnižih razreda i tužakanja učiteljici, učenici stižu do ozbiljnih situacija kada vršnjačko nasilje prelazi u digitalno, seli se na društvene mreže što ga čini javnim. „Nasilja među decom bilo je oduvek, ali danas ono ima daleko veće razmere jer deca jedna drugu izlažu javnom sramu preko mreža koje njihova generacija prati. I kao posledicu malog nasilnika i njegove žrtve, imaćemo društvo u kojem žive oštećeni ljudi sa teškim traumama. To moramo da preveniramo tako što ćemo ponovo, nekad neosvojivi trojac, učenik, roditelj, nastavnik, staviti na pijedestal“, objašnjava Danijela. Zbog sunovrata srpskog školstva, sve težih uslova za rad, niskih plata, ali pre svega nepostojanja autoriteta i omalovažavanja najuticajnijih ljudi u državi, prvi put, kaže, razmišlja da napusti posao koji voli i radi ga decenijama. „Odakle nekome pravo da nam se onako obraća. To deca čuju, vide, to je podrivanje našeg autoriteta kao prosvetnih radnika, ljudi koji treba decu nečemu da nauče, da ih pripreme za svet, za život. Mi, odrasli smo model ponašanja koji oni preslikavaju. Ako nam jutarnji programi počinju tragedijama, crnim vestima, teškim temema, a od dece u tim programima ni traga, a potom tokom dana gledaju jutjubere, influensere koji nemaju ništa pametno da kažu, gde je nasilje izraženo u govoru, pesmama i slično, ne možemo ni očekivati da se ponašaju primereno“, kaže profesorka. Nisu roditelji krivi, oni rade najbolje što mogu, ali i u tome prave nesvesne greške. „Prezaštićuju decu jer im ne posvećuju dovoljno vremena, zbog posla, obaveza. Dovoze kolima učenike sedmog, osmog razreda u školu, što je neverovatno. Kupuju im skupe telefone, patike, odeću, kupuju ih na neki način. Deci to nije potrebno, ona žele ljubav i pažnju. Nedavno sam u okviru akcije, vezano za lektru koiju radimo, rekla deci da donesu kolače od kuće da ih svi podelimo. To je kod pojedinih roditelja naišlo na otpor, jer oni nemaju vremena i smatrali su da nije na mestu što zahtevam tako nešto“, priča Danijela. Vraćanje pravom sistemu vrednosti, buđenje empatije kod dece i prevencija vršnjačkog nasilja jedino je moguće kroz jačanje duhovnog nad materijalnim. „Ako deci dajemo ljubav, ako više čitaju knjige, a manje vremena provode ispred ekrana, i ako im posvećujemo dovoljno pažnje i razgovora, postoji šansa da se vrate prave vrednosti i da nastavnici i roditelji ponovo budu autoritet kao što to i zaslužuju“, zaključuje Danijela Kvas.

Protest u Banja luci zbog predloga zakona kojim se dio PDV preusmjerava nerazvijenim opštinama. Koje su posljedice međusobnih optužbi predsjednika i premijera Crne Gore na bezbjednosni sektor te zemlje? Šest političkih subjekata srpske zajednice na Kosovu odlučilo da učestvuje na izborima.

Bolovi u leđima, problemi s mentalnim zdravljem i artritis samo su neka od hroničnih oboljenja koja pogađaju dvoje od pet australijskih radnika. Novi izvještaj pokazuje da je trećina onih koji pate od ovih stanja napustila posao zbog stresa i nedostatka podrške. Mnogi su također iskusili diskriminaciju zbog svojih bolesti.

Nakon pada Assadova režima, Hrvatska je obustavila procesuiranje zahtjeva za azilom izbjeglicama iz Sirije. Oporba i predsjednik Milanović oštro napadaju Ustavni sud i HDZ, a zbog tajne odluke sudaca da si samostalno produže mandat dok Sabor ne završi postupak imenovanja novog sastava Ustavnog suda. Zbog sumnje da je 1991. godine ubijao hrvatske policajce i HOS-ovce, iza rešetaka je završio 62-godišnji državljanin Srbije i Hrvatske.

Za sada bez izvlačenja hrvatskih građana iz Sirije, Ministarstvo vanjskih poslova prati situaciju. Bez većih problema izabrani su ustavni suci. Dio oporbe dogovor HDZ-a i SDP-a naziva igrokazom i duopolom. Zbog malih plaća prosvjedovali su radnici Hrvatske pošte.

Uvođenje digitalnog sveta u nastavu, korišćenje društvenih mreža kao pomoć u predavanju, ključni su ako nastavnici žele da njihov čas današnjim đacima bude zanimljiv i da nešto nauče, smatra jedna od omiljenih nastavnica srpskog, višestruko nagrađivana za svoj rad i proglašena za najboljeg onlajn predavača tokom pandemije, Anđelka Petrović, koju šira javnost zna sa Instagram profila „Just srpski“. Naša gošća, iz ličnog iskustva, objašnjava da današnja deca vole školu, ali da im nastavu i gradivo, koje često nije prilagođeno njihovom uzrastu, treba učiniti zabavnim. „Deca se danas snalaze u digitalnom svetu i to je nešto što svi poznaju, što im je blisko. Nažalost, ne možemo isto reći za većinu lektira koje po programu treba da čitaju ili gradiva u drugim predmetima. Međutim, ako uklopite moderno, tehnologiju, mreže i nastavu u učenje protokolarnog gradiva, imaćete dobitnu kombinaciju, koja će decu motivisati da steknu znanje“, priča Anđelka, čija su dva časa nagrađena upravo kada je spojila gradivo sa internetom i društvenim mrežama. Odnos nastavnika i škole prema učenicima, međutim, zavisi od mnogo faktora, a među njima su najvažniji roditelji, koji često ne razumeu novine u predavanju i pristup pojedinih nastavnika. „Desilo se da sam pokušala da uvedem neke novine u moju školu, ali je to naišlo na negodovanje samo dva roditelja, dok ostali nisu uopšte reagovali, samo su ćutali. Ljudi kao da se plaše modernizacije, čak i kad je ona dobra i kad je jasno da će imati pozitivan efekat na njihovu decu“, kaže naša gošća, koja predaje srpski malim prirodnjacima u Matematičkoj gimnaziji. Nastavnici moraju da shvate da je škola „živi organizam“, i da ne mora sve, uvek, da ide po planu i programu. Takođe treba da idu u korak sa vremenom, inače gube autoritet kod dece, čemu mnogi roditelji često doprinose, smatra ona. „Mi u školi ne smemo da podrivamo autoritet roditelja ma kakvi oni bili, ali isto tako oni ne bi trebalo to da rade kad su nastavnici u pitanju. Međutim, jasno je da mnogi nipodaštavaju nastavnike pred decom, a to je jedan od razloga zašto se gubi autoritet u školi“, kaže Anđelka. Učenicima je potrebna podrška i pomoć, posebno onima koji je nemaju kod kuće, a željni su znanja i pažnje. „Ima dece koja neće da pišu. Nikad nemaju svesku i olovku, kažu da slušaju i pamte, što je, naravno, nemoguće. Zato su upravo najveći izazov učenici koji beže od učenja, misle da već sve znaju, kad takvog đaka ‚spustite na zemlju‘ i stimulišete ga da stekne znanje je zaista veliki uspeh“, kaže Anđelka. Učenici ažurno prate Instagram profil svoje nastavnice, daju joj savete, predloge, upućuju kritike i ponosni su na nju. „Prate sve što radim, pa tako znaju i šta mi se dešava u životu. Trčala sam nedavno polumaraton, pa kad sam došla u školu, odmah su se skupili oko mene i uglas pitali ‚gde je medalja?‘ i ‚kako sam mogla da dođem na posao bez nje?‘“, uz osmeh priča Anđelka.

Uhapšeno 12 osoba zbog tragedije na Železničkoj stanici u Novom Sadu, među njima i bivši ministar Goran Vesić. Protest u Donjoj Jablanici, jer nije počela sanacija željezničke pruge nakon oktobarskih poplava.

Ministar u Vladi Srbije Tomislav Momirović je dao ostavku zbog tragedije u Novom Sadu. Ponovo je bio blokiran ulaz u tužilaštvo i sud u Novom Sadu. U Beogradu je bio blokiran Brankov most, u znak protesta zbog demontaže Starog savskog mosta. Smijenjen je direktor Željeznica Federacije BiH.

Nova istraživanja su otkrila da uvećana prostata uzrokuje ozbiljne probleme za više od 2,8 miliona muškaraca u Australiji starijih od 50 godina. Istraživanje koje je provela kompanija za javno mnijenje i podatke YouGov za Boston Scientific otkrilo je da većina muškaraca ne prepoznaje ozbiljnost onoga što je često zdravstveno stanje. Problemi uključuju povećanu učestalost mokrenja te rizik od opstrukcija, blokade mokraćnog mjehura i simptome koji mogu biti opasni po život.

Ulaz-izlaz sistem ulaska u zemlje Evropske unije (EES) možda neće zaživeti jer bi on podrazumevao ogromne gužve na granicama. Prosečno po osobi, zadržavanje bi bilo 15 minuta zbog uzimanja otisaka prstiju, skeniranja lica i kontrole pasoša. Zbog svega toga će ga najverovatnije u maju 2025. zameniti ETIAS sistem ulaska u zemlje Evropske unije, koji podrazumeva elektronsku kontrolu ko, kada i koliko ostaje na teritoriji EU, bez uzimanja biometrijskih podataka na graničnim prelazima. Onlajn prijava će morati da se popuni najmanje 96 sati pre putovanja. Ona podrazumeva unos podataka iz pasoša i isključivo elektronsku uplatu 7 evra preko aplikacije, koju će moći da izvrši i treće lice u vaše ime. Prijava će važiti 3 godine ili do dana važenja pasoša. Oslobođeni plaćanja biće mlađi od 18 i stariji od 70 godina. Ovaj sistem neće se odnositi na građane Srbije koji imaju dozvole boravka u EU po raznim osnovama i za one koji imaju dvojna državljanstva, tj. pasoše neke od zemalja EU. I dalje ostaje ograničenje koje podrazumeva da u periodu od 6 meseci zbirno u svim zemljama EU, boravak ne sme biti duži od 90 dana. Gost: Aleksandar Seničić, direktor YUTA

U emisiji RSE o događanjima u Srbiji posle tragedije u kojoj je poginulo 14 ljudi i troje teško povređeno. Kako protiče glasanje na predsedničkim izborima u Sjedinjenim Državama. U Bosni i Hercegovini, Skupština RS odlučila da su grb i himna Srbije u zvaničnoj upotrebi.

Vojin Đorđević je gost Vladimira Stankovića u 159. epizodi podcasta Biznis Priče. Kako je Sinalko postao najprodavanije gazirano piće u regionu? Zbog čega je VodaVoda dobila takvo ime? Kako je VodaVoda prevarom biznis partnera oterana u stečaj? Koja je tajna uspeha Gorkog Lista? Ovo su neka od pitanja o kojima smo razgovarali sa našim gostom, Vojinom Djordjevicem, osnivačem i vlasnikom brendova VodaVoda i Gorki List ⭐️ Partneri podcasta:

U Crnoj Gori 41,1 odsto građana se izjašnjavaju kao Crnogorci, a 32,9 odsto kao Srbi, pokazao popis. Zbog pooštrenih kontrola, velike kolone za kamione iz Srbije koji žele ući na Kosovo. Ukopano 19 žrtava poplava i klizišta kod Jablanice.

Hrvatska će poslati dodatnu pomoć Bosni i Hercegovini. I dalje se traga za nestalima u bujicama i odronima, a istražuje se i je li katastrofu uzrokovao lokalni kamenolom. Zbog učenika neprilagođenog ponašanja, čak 700 učenika jedne zagrebačke osnovne škole nije došlo na nastavu. Premijer Andrej Plenković optužio je predsjednika Zorana Milanovića da želi izlazak Hrvatske iz Nato saveza.

Tokom prve sezone davali ste svoje predloge za teme o kojima ćemo pričati, pa ni u ovoj, drugoj sezoni ne zaboravljamo na vaše želje i interesovanja. Jako visoko na listi onog o čemu ste izrazili želju da više saznate je PTSD - posttraumatski stresni poremećaj - i posledicama koje ostavljaju kompleksne životne traume. Zašto se ovaj poremećaj javlja i kako ga prepoznati? Koji su simptomi? Kako pomoći sebi ili bliskoj osobi? Kako društveni i kulturološki faktori utiču na kompleksnu traumu i pojavu drugih bolesti? Zbog toga je Roberto Grujičić u goste ponovo pozvao Tijanu Mirović, psihoterapeutkinju. Dodatni sadržaji su na raspolaganju i na YouTube kanalu za članove, kao i na Patreonu. Podržite nas i pretplatite se za naše ekskluzivne sadržaje: https://www.patreon.com/dvaipopsihijatra

"Dete će voleti muziku jer mu je to u prirodi." Gošća Ivana Minića u 286. epizodi Pojačala je Bojana Nestorović, po obrazovanju muzikolog i kulturolog, koja je osnovala danas čuvenu školu umetničkog i muzičkog obrazovanja „Čarobna frula“. Bojana je radeći kao nastavnik muzičke kulture u osnovnim školama stekla veliku ljubav ka edukaciji dece, osobito obogaćivanju njihovih života i interesovanja muzikom. Zbog toga je odlučila da pokrene muzičku školu „Čarobna frula“ sa idejom da deca treba muzikom da se bave iz ljubavi i da ni jedan aspekt njihovog muzičkog obrazovanja ne treba da bude mučan niti prisilan. Zahvaljujući ovakvom pristupu, škola „Čarobna frula“ prešla je put od male edukacije koju je Bojana održavala sa još jednom saradnicom za samo dve devojčice, do akreditovane muzičke škole koja ima na hiljade učenika i posluje u Kolarčevoj zadužbini i na još dve lokacije, učestvuje u programu brojnih vrtića i nudi deci sve nivoe muzičkog obrazovanja od radionica pa do ozbiljnog usavršavanja posvećenog jednom instrumentu i pripremi za formalno muzičko obrazovanje. Teme u epizodi: - Uvod - Početak razgovora - Kad porastem biću - Muzičko obrazovanje - Priprema za fakultet - Uticaj fakulteta na karijeru - Čarobna frula - Razvoj posla - Tokom covida - Naučene lekcije - Kontakt i proces - Saveti - Muzika za decu na spektru Podržite nas na BuyMeACoffee: https://bit.ly/3uSBmoa Pročitajte transkript ove epizode: https://bit.ly/3XItG7B Posetite naš sajt i prijavite se na našu mailing listu: http://bit.ly/2LUKSBG Prijavite se na naš YouTube kanal: http://bit.ly/2Rgnu7o Pratite Pojačalo na društvenim mrežama: Facebook: http://bit.ly/2FfwqCR Twitter: http://bit.ly/2CVZoGr Instagram: http://bit.ly/2RzGHjN

Gost nove 184. epizode podkasta "Pod kapicom" bio je golman vaterpolo reprezentacije Srbije i Radničkog Radoslav Filipović. Otkrio nam je kako je izgledao njegov put do olimpijskog zlata i ko mu je u tome najviše pomogao. Vera selektora Uroša Stevanovića bila je ključna za njega, a šansu koju mu je dao na Igrama vidi i kao životnu. Zbog čega je "divljak" i koji je njegov stil branjenja, od kog momenta je na turniru branio bolje i koliko mu je osvojena medalja olakšala u smislu sticanja samopouzdanja? Tri neizvesne utakmice na kvalifikacionom turniru za Ligu šampiona sada je doživeo drugačije, a plasman u elitu sa Radničkim je umnogome odredio tok sezone za Kragujevčane. Filipović je sa nama analizirao turnir, a osvrnuo se i na rivale na Olimpijskim igrama, objasnivši zbog čega ga "nerviraju" Japanci. Probao je da bude kao Denis Šefik, ali nije išlo... Promenio je životne navike zbog karijere, ali ispijanje kafa tokom dana i dalje vidi kao veoma važan ritual sa saigračima i prijateljima... Nova epizoda našeg podkasta donosi vam još jednu zanimljivu priču o time kako se postaje olimpijski šampion i kako životni put može da bude nepredvidiv. Uživajte!Gost: Radoslav FilipovićDomaćin: Aleksandra Radivojević i  Pavle Živković#podkapicom#infinitylighthouse#vaterpolo00:00:00 Uvod00:03:00 Finalni turnir za plasman u LŠ 00:17:35 Olimpijski turnir00:27:50 Individualna priprema za utakmice 00:40:46 Odnos sa selektorom00:42:10 Video pitanje 1.00:46:00 Australija i grupna faza00:51:50 Japan00:55:00 Utakmica sa Grčkom01:01:49 Video pitanje 2.01:04:40 1/2 finale sa Amerikancima01:10:37 VS Biač01:13:00 Kako je počeo sa vaterpolom i ko je imao najveći uticaj01:19:23 VK Šabac 01:21:30 Video pitanje 3.01:25:25 Odlazak u Rumuniju01:35:41 Pitanja sa društvenih mreža------------------------------HUMANITARNI KUTAKPomozimo Martinu!Slanjem SMS poruke: Upišimo 1503 i pošaljimo SMS na 3030Slanjem SMS poruke iz Švajcarske: Upišimo human1503 i pošaljimo SMS na 455Uplatom na dinarski račun: 160-6000001670866-23Uplatom na devizni račun: 160-6000001671337-65IBAN: RS35160600000167133765SWIFT/BIC: DBDBRSBGUplatom platnim karticama putem linka: E-doniraj (https://www.budihuman.rs/edonate/sr?user_id=1503)Uplatom sa vašeg PayPal naloga putem linka: PayPal (https://www.budihuman.rs/paypal/sr/donate?user_id=1503)-----------------PODRŠKA ZA INFINITY LIGHTHOUSEUkoliko želite da podržite ekipu Infinity Lighthouse i sve što radimo, najbrže je kroz Patreon i YouTube članstvo.Patreon: https://www.patreon.com/infinitylighthouse YT: https://www.youtube.com/channel/UCQ2D37u3DU1XGxxriq5779Q/join-----------------NAŠA PRODAVNICA - ️https://shop.infinitylighthouse.comSvi koji žele da obogate svoju biblioteku prelepim delima o Formuli 1 i MotoGP-u ili se obuku u naše, zajedničke, boje, tu je naša zvanična prodavnica knjiga, majica i kačketa.PATREON I YOUTUBE MEMBERSHIP ️- www.patreon.com/infinitylighthousePodrška na Patreonu i YouTube-u nam veoma znači i hvala svim našim pokroviteljima.NAŠE DRUŠTVENE MREŽE Instagram - https://instagram.com/infinitylighthouse Facebook - https://facebook.com/theinfinitylighthouseTwitter - https://twitter.com/infinitylighthsSPORTSKE VESTI - https://sportsmagazin.rsMusic credit: Envato Elements Item/Cinematic Heroic by StudioKolomnaAutor: Srđan ErcegDatum: 19. septembar 2024.Lokacija: Studio na kraju UniverzumaProdukcija: Infinity Lighthouse https://www.youtube.com/infinitylighthouseWebsite: https://infinitylighthouse.com/Zabranjeno je svako kopiranje i neovlašćeno preuzimanje video i/ili audio snimaka i postavljanje na druge kanale! Nije dozvoljeno koristiti materijal sa ovog kanala, bilo u celosti ili iz segmenata, bez licenciranja / plaćanja kako za komercijalnu, tako i za nekomercijalnu upotrebu.Svaka upotreba bez licenciranja za komercijalnu ili nekomercijalnu / privatnu upotrebu biće procesuirana. Za sve informacije o pravima, za upite o licenciranju i dobijanju dozvole za korišćenje možete nas kontaktirati putem naše zvanične email adrese.Copying, re-uploading and illegally distributing this copyrighted work is strictly prohibited! Label and copyright: Infinity Lighthouse. ★ Support this podcast on Patreon ★

"Zaposleni cene fleksibilnost i poverenje." Gost Ivana Minića u 284. epizodi Pojačala je Dejan Bećirić, osnivač i CEO kompanije Sipod koja već godinama svojim klijentima pruža inovativna softverska rešenja. U razgovoru sa Ivanom, Dejan će sa nama podeliti zanimljivu ideju oko koje je osnovao svoju kompaniju. U godinama kada je Dejan radio u državnom a zatim i privatnom sektoru, uvideo je da mu se ne dopada nedostatak transparentnosti koji često postoji između donetih odluka i zaposlenih koji iste treba da sprovedu. Zbog toga je Dejan odlučio da osnuje firmu koja će svojim zaposlenima ponuditi ne samo fleksibilne uslove već i mogućnost da budu potpuno upoznati sa razlozima i procesima iza svake važne odluke, kao i da učestvuju u donošenju istih. U Sipodu zaposleni uživaju puno poverenje kompanije i svog tima, u mogućnosti su da biraju žele li raditi remote, iz firme ili hibridno i imaju pravo glasa u projektima i odlukama koje firma donosi. Dejan smatra da je u tome tajna uspeha njegove firme i visokog morala zaposlenih. Teme u epizodi: - Uvod - Početak razgovora - Kad porastem biću - Obrazovanje - Promena okoline - Prvi poslovi - Vojska i karijera - Prelazak u Soprex - Omiljeni projekti - Svoj na svome - Građenje infrastrukture - Ključne tačke - Interna organizacija - Odabir projekata i Covid - Sipod projekti - Idealni klijenti Podržite nas na BuyMeACoffee: https://bit.ly/3uSBmoa Pročitajte transkript ove epizode: https://bit.ly/47u6Ghg Posetite naš sajt i prijavite se na našu mailing listu: http://bit.ly/2LUKSBG Prijavite se na naš YouTube kanal: http://bit.ly/2Rgnu7o Pratite Pojačalo na društvenim mrežama: Facebook: http://bit.ly/2FfwqCR Twitter: http://bit.ly/2CVZoGr Instagram: http://bit.ly/2RzGHjN

Nemanjinu edukaciju možete pogledati preko sledećeg linka - https://bit.ly/3z6KKfr Ko živi bolje u 21. veku - muškarci ili žene? Šta se krije iza afere Dinkić? Da li će Temu i Aliexpress ugasiti male biznise u Srbiji? Zbog čeka muškarcima u današnje vreme opada testosteron? Gde Nemanja Antić ulaže i troši novac? Kako izgraditi Biznis Mindset? Ovo su neka pitanja o kojima smo pričali sa našim današnjim gostom Nemanjom B. Antićem serijskim preduzetnikom i osnivačem Military Shopa. ⭐️ Partneri podcasta:

Pred vama je nova epizoda podcasta Snaga uma o snazi glasa, tolerancije i ljubavi sa pevačicom Zejnom Murkić, kumom predstojećeg Prajda. Zejna je govorila o dobru koje nas čini ispunjenim ljudima, kao i o zlu koje ljudi često čine nesvesno, o važnosti poštovanja različitosti i autentičnosti svakog pojedinca u okviru same porodice pa i u društvu, ali i o svom viđenju religije i duhovnosti koja čini važan aspekt njenog života.

This is „Easy Croatian“– a weekly podcast brought to you by SBS Croatian and the Croatian Studies Centre at Macquarie University. “Easy Croatian” is intended for those learning or wanting to brush up on their Croatian. News is written in simpler and shorter sentences and read at a slower pace. Before we move on to the feature, you will hear some of the more complex vocabulary and expressions, followed by their English translations. The transcript, as well as a short quiz, can be found below.

U Hong Kongu se gase poznate svjetlosne ulične reklame - njihov spektakularni sjaj polako blijedi. Zbog pooštrenih sigurnosnih regulacija u kineskom teritoriju, mnoge trgovine i poslovni prostori uklonili su neonske reklame koje desetljećima vise iznad prometnih ulica. Ipak, mali broj lokalnih entuzijasta trudi se očuvati ovo jedinstveno urbano naslijeđe Hong Konga.

Još jedna oluja poharala je ogulinski kraj, građani su pozvani da prijave štetu. Došao je red i na njih, kaže ministar prometa Oleg Butković najavljujući modernizaciju zapuštenih Hrvatskih željeznica. Zbog politike koja podupire uvoznički lobi, prosvjedovat će podravski povrtlari.

73 - Psihoterapija filmom - filmska terapija koristi filmove kao sredstvo za istraživanje emocija, ponašanja i psiholoških problema. Filmovi mogu pomoći da se identifikujemo sa likovima, razumemo svoje emocionalne reakcije i pronađemo nove perspektive za rešavanje problema.Zbog toga, Mihailo je u goste pozvao kolegu psihologa Nikolu Ljubičića, koji je deo projekta Instituta za mentalno zdravlje "Lečenje filmom" u Kinoteci.

Gost 166. epizode podkasta Pod kapicom bio je Nemanja Stevanović, trener finskog Cepusa, osvajača duple krune. Srpski stručnjak pričao nam je o životu u Skandinaviji, o tome da li je Finska zaista “najsrećnija zemlja na svetu”, Deda Mrazovom selu, hokeju na ledu, zbog čega su Finci sportska nacija, hrani koju je zavoleo, šetnjama u šumi i vaterpolu u Skandinaviji sa posebnim osvrtom na sve popularniju Nordijsku ligu u kojoj učešće uzimaju i klubovi iz Španije, Holandije, Nemačke… Prisetio se Nemanja početaka, kako se zbog povrede ramena okrenuo plivanju gde je bio i državni šampion na 200 prsno, povratku omiljenom sportu kao trener u Zemunu… Iskustva iz Austrije, kako je stasavao Matijas Biljaka, i rad u omiljenoj Crvenoj zvezdi sa Jelenićem, Dekijem Savićem, Akijem Filipovićem… uz navijačku podršku koja mu i danas ledi krv u žilama… Zbog čega je toliko ponosan na braću Rašović, Savu Ranđelovića… Duple krune osvajao je svuda kao samostalni trener, specifičnosti Saudijske Arabije, Izraela i Holandiije, i koliko su titule u poslednje navedenoj zemlji, kao i vodjenje ekipe u Ligi šampiona, sa posebnim značajom…Šta očekuje od Srbije na OI u Parizu, koji su treneri oblikovali njegovu karijeru, šta su planovi za budućnost uz brojna pitanja ljudi iz sveta vaterpola na koja je Nemanja odgovarao…Kupite naše majice, knjige i podržite nas na: https://shop.infinitylighthouse.com Postanite član na YouTube-u: https://www.youtube.com/channel/UCQ2D37u3DU1XGxxriq5779Q/joinPodržite nas na Patreonu: https://www.patreon.com/infinitylighthouse ★ Support this podcast on Patreon ★

Probno liječenje s novom tehnikom rehabilitacije kičmenih pršljenova mnogima budi novu nadu. Ovo ispitivanje, koje će početi u januaru sljedeće godine, je fokusirano na pokušaju da se izliječi ozljeda intervertebralnog diska. Ubrizgava se rekombinantni protein koji može mobilizirati matične ćelije koje se nalaze u kosti iznad i ispod pršljena. Dr. Diwan, ortopedski hirurg za kičmu, čvrsto vjeruje u potencijal testiranja.

Trpela je dok je mogla, i verovala da će biti bolje, da će se „on“ i njihov odnos promeniti. Nije odustajala od porodice, sve do jedne, prelomne noći, koja je sve promenila, a o kojoj u novoj Mamazjaniji priča poznata glumica Jelena Helc, majka četvoro dece, za koju se godinama borila i dalje se bori. Zbog prevelike želje za opstankom porodice, Jelena je pomerala granicu izdržljivosti. I u braku je, kaže, na neki način, četvoro dece podizala sama. Karijeru je odložila, odselila se iz Srbije i posvetila u potpunosti kući i deci. Ipak, ni to nije bilo dovoljno. Patološka ljubomora, nepoverenje i ogromna nesigurnost, koja je osobina svih nasilnika, bila je povod za krah braka, za udarce fizičke i verbalne, koje je doživljavala godinama. „Nisam gubila nadu. Borila sam se za brak i porodicu, išla sam na vantelesnu oplodnju i rodila posle Vuka još troje dece. Dok su bili mali, mislila sam da ću umreti, da neću izdržati toliko posla, obaveza, bilo je prenaporno. Ipak, uspela, sam, izdržala, naučila da se organizujem, a oni su porasli“, priča Jelena. Kad je u jednoj, prelomnoj noći, na njihova vrata zakucala policija, na nasilje je konačno stavljena tačka, a ona je sa torbama i decom – otišla. Nikad se nije vratila. To su bile prve naznake borbe koja je tek počinjala. Tortura na sudovima, dokazivanje porodičnog nasilja nad njom i decom, borba za starateljstvo, i sve to u stranoj državi, na nepoznatom jeziku, okružena neznancima. „Posle mnogo muke, dobila sam podršku od sistema, od države Nemačke. Sećam se kada mi je rečeno da sam, time što sam ga napustila, deci dala najveći poklon u životu. Zapravo sad shvatam da su samo tako dobili šansu da izrastu u zdrave i prave ljude i da, iako su me u početku gledali kao žrtvu i gubitnicu, danas razumeju i podržavaju me“, kaže Jelena. Decu vaspitava tako da budu spremni na najgore, a da se nadaju najboljem, da znaju da u životu sve svakoga može da zadesi i da će biti prepreka, padova, grešaka, bola, muke i patnje, ali da je najvažnije ustati i krenuti dalje, bez obzira na sve. U Mamazjaniji Jelena otkriva kako je odlučila da ode i spasi i decu i sebe i koji momenat je bio prelomni. Ona objašnjava koliko je za svaku ženu, majku, važno da se ohrabri i stavi tačku na nasilje. U razgovoru za naš podkast naglašava šta je znak za uzbunu u braku i kad se treba okrenuti i otići. Tokom emisije, osvrnula se i na reakciju okoline na njen odlazak i na razvod. Opisuje nam i kako su deca reagovala i šta su joj rekla. Navodi kako se izborila sa problemima, bolom i depresijom, nakon odlaska sa decom iz porodične kuće. Ona objašnjava koliko je teško ženi da ostane sama sa jednim, dvoje, a tek četvoro dece u stranoj zemlji, prepuštena sebi i sistemu. Apeluje da je važno da u Srbiji zaživi sistem podrške samohranim roditeljima, a pre svega ženama, majkama i deci koja su žrtve nasilja, a nemaju kome da se obrate. Najveći izazov za nju, kao majku, je da jednog dana vidi svoju decu kao samostalne, samosvesne, ispravne, zdrave, zadovoljne i normalne ljude, koji neće trpeti posledice nasilja, niti bilo čega, čemu su nedužni svedočili. Ljude, koji će umeti da naprave razliku između dobrog i lošeg, a kada se i desi da pogreše, da će znati da kažu – izvini.

Senatorica iz reda Laburista Fatima Payman optužila je Izrael da vrši genocid u Gazi, i pozvala premijera da sankcioniše izraelsku vladu. Premijer Albanese je označio komentare senatorice Payman neprimjerenim, (naročito što je izrekla slogan "Od rijeke do mora, Palestina će biti slobodna") nakon što je prekršila stranačku disciplinu. Opozicija poziva na njenu ostavku ili smjenu, ali Laburistički klub održava jedinstven front.