Podcasts about mnogi

Mnogi roditelji ali i nastavnici su zabrinuti. Da li je opravdan taj strah od mladih „zombija“ koji samo bulje u mobilne telefone koji ih zaglupljuju? Treba li ih zato zabraniti u školama? Mladi navodno više nisu u stanju da zadrže pažnju na nešto što je duže od prosečnog Tik-Tok videa. Za to se najviše okrivljuje mobilni telefon. Nove studije pak pokazuju nešto drugačiju sliku. O tome koji su rizici, opasnosti ali i prednosti mobilnog telefona, u ovom podkastu govore Saša Bojić i Maja Marić. Von Sasa Bojic.

Mnogi vjeruju da nisu dovoljno talentirani, sposobni ili nadareni. No je li to doista istina? U ovoj duhovnoj misli vlč. Domagoj Matošević donosi zanimljivu priču poznatog psihijatra Scotta Pecka koja otkriva kako mnoge naše granice nisu posljedica nedostatka talenta, nego nedostatka vremena, strpljenja i ustrajnosti. Kroz promišljanje o odgoju djece, obiteljskom životu i svakodnevnim izazovima, ova poruka poziva nas da preispitamo vlastite izlike i zapitamo se: čemu bismo danas mogli posvetiti malo više vremena?

Tonći Prusac hrvatskoj je zajednici u Australiji poznat kao dugogodišnji novinar Hrvatskog vjesnika, a danas i urednik njegova digitalnog sadržaja. Mnogi ga poznaju i kao autora nogometnih podcasta te dugogodišnjeg sportskog djelatnika. No, ovaj razgovor s Tonćijem nije vezan uz njegovu novinarsku karijeru. Naprotiv, okrećemo se svijetu fikcije i mašte. Tonći je nedavno objavio svoj prvi roman The Final Whistle ili Posljednji zvižduk, u kojem se kroz nogometnu priču isprepliću migrantsko iskustvo, obiteljski odnosi i osobni izazovi.

Mnogi taborniki in tabornice so se sredi meseca julija odpravili na odpravo na Dansko, kjer se je odvijal nacionalni jamboree, ki je združil več kot 30.000 udeležencev. Kako so se imeli in kaj vse doživeli, so nam povedali naši gosti v tokratni oddaji Gymnasium.

Kako globoko hierahične strukture prežemajo naše družbe, kako so se spreminjale skozi zgodovino vse od monarhij do modernih birokratskih držav ter kakšen odnos imeti do tega neenoznačnega pojava?Ko pomislimo na družbene in politične hierarhije, imamo ljudje verjetno zelo različne čustvene odzive. Marsikoga misel na razvrstive po položajih in nadrejenosti enih funkcij drugim pomirja kot jasno zasnovana in morda tudi edina mogoča struktura, s katero lahko upravljamo ne le svojo državo, ampak tudi množico njenih podsistemov, društev in podjetij. Mnogi, po drugi strani, ob misli na hierarhije začutijo nelagodje ter takoj pomislijo na zlorabo moči in se sprašujejo ali je sploh humano, da se ljudje, ki bi morali biti v osnovi enakopravni, razvrščamo v hierarhične lestvice in imamo oblast eni nad drugimi. Spet treti si mislijo, da je s hierarhijami vse v redu, dokler so ljudje po njih pravično razporejeni in imajo enake možnosti za to, da se prebijejo na vrh kakšne od naših družbenih lestvic. Nekje v prostoru med temi premisleki se bo odvila današnja Intelekta. Kako močno hierarhije prežemajo naše družbe, kako se je to skozi zgodovino spreminjalo, ali so vse hierarhije enake in kakšen odnos sploh imeti do tega neenoznačnega pojava, se bomo spraševali s filozofom dr. Aljošo Kravanja z ljubljanske Filozofske fakultete, publicistom in zgodovinarjem, urednikom revije Razpotja Luko Lisjakom Gabrijelčičem ter asistentsko na Inštitutu za novejšo zgodovino Sašo Hajzler. Oddajo je pripravila Alja Zore. Foto: Wikipedija, javna last

Mnogi ljudi se ne smatraju osobama koje su u toksičnom odnosu. Kako prepoznati da si u toksičnom odnosu prije nego što on naruši tvoje samopouzdanje, mentalno i fizičko zdravlje? U ovoj epizodi govorimo o znakovima koje mnogi zanemaruju, kako slušati poruke svog tijela i zašto zdravi odnosi imaju moć pomoći nam da rastemo, razvijamo se i postanemo najbolja verzija sebe.Link za prijavu na individualni program: https://forms.gle/XCSWtM8TEJ55QrKi9Email za konzultacije i suradnju: dvorskidaniela@gmail.com

Uzbuđenje uoči Svjetskog prvenstva raste. Kakva je atmosfere u Hrvatskoj? A u Njemačkoj? Turnir koji se održava u SAD-u, Kanadi i Meksiku počinje 11.6. i traje dulje nego inače. Čak 104 utakmice! Mnogi susreti se zbog vremenske razlike održavaju u terminima koji nisu povoljni za gledatelje u Europi. Kako fanovi u Njemačkoj namjeravaju gledati utakmice? Public viewing iza ponoći? Kakva su očekivanja navijača u Hrvatskoj? O svemu tome Nenad Kreizer razgovara s Majom Marić i Davorom Korićem. Von Nenad Kreizer.

Ciper, ki v prvi polovici letošnjega leta predseduje Svetu EU, je bil pred dobrima dvema mesecema, ob začetku ameriško-izraelskih napadov na Iran, tarča napada z dronom. Tarča je bilo pravzaprav britansko letalsko oporišče Akrotiri na jugu Cipra, a številni turisti so se začeli spraševati, ali so počitnice na sicer med turisti zelo priljubljenem otoku v vzhodnem Sredozemlju še varne. Mnogi so svoj dopust odpovedali, kar se že kaže tudi v turističnih statistikah Cipra. Andreja Čokl se je v Pafosu in Nikoziji pogovarjala z domačini in turisti, ki vsi po vrsti zatrjujejo, da je na otoku varno. Vsebina je del projekta Tu EU – Povezani za prihodnost, ki ga sofinancira Evropska unija.  

Delavci in sindikati neprestano razmišljajo o razmerah in pravicah na področju dela, seveda pa so prvomajski prazniki, ki bodo ta konec tedna, temu še posebej namenjeni. Časi so zaostreni. Mnogi so se razveselili dviga minimalne plače in zimskega regresa, kljub temu pa so tu opozorila delodajalcev, energetska kriza in nov interventni zakon, o učinku katerega so mnenja med sindikati in gospodarstveniki deljena.

Analiza financiranja dolgotrajne oskrbe v domovih za starejše je pokazala veliko preseganje načrtovane porabe denarja. Mnogi opozarjajo tudi, da naj bi v praksi prihajalo do neenakosti pri izvajanju dolgotrajne oskrbe, ki se kaže v različnih zneskih na položnicah. Nekatere anomalije naj bi rešil interventni zakon. Kakšno je stanje pri uvajanju novega sistema dolgotrajne oskrbe na našem območju, smo preverili na vstopni točki na Centru za socialno delo Maribor in v nekaterih domovih za starejše.

Fleksibilnost je jedna od najvažnijih vještina za uspjeh—u životu i u leadershipu.U ovom videu dijelim kako mi je fleksibilnost pomogla da brže napredujem privatno i profesionalno, te kako i ti možeš donositi bolje odluke, poboljšati komunikaciju i lakše se nositi s izazovima. Mnogi još uvijek vjeruju da je leadership rigidnost i kontrola. Istina je suprotna—prava snaga dolazi iz sposobnosti prilagodbe bez gubitka cilja.

Digitalna čudesa iz prve polovice enaindvajsetega stoletja vse bolj stopajo v naša življenja. Mnogi, tudi razumni glasovi, nas pred tem svarijo, večina planeta pa veselo brska, se informira, manipulira ali zlorablja možnosti, ki nam jih nudi umetna inteligenca. Včasih ti elektronski možgani posežejo tudi na področja, kjer na prvi pogled nimajo kaj iskati. Tako tudi na področje kulinarike, kjer so se informacije, pridobljene na spletu, uporabljale sicer že prej, s pomočjo klepetalnikov pa se umetnost kuhanja in peke dviguje še na višjo raven. Ampak sliši pa se vseeno nekoliko hecno, če se kdo odpravi na delavnico Velikonočne peke z umetno inteligenco. Tja se je za oddajo Nedeljska reportaža odpravil Marko Radmilovič.

Mnogi se ovih dana bore protiv simptoma alergija. Glavna sezona alergija je počela i potrajat će do jeseni. Što pogođenima pomaže osim poznatih lijekova? Kako se obraniti protiv peluda koji je trenutno posvuda? Koliko su učinkovite rezne aplikacije o kretnji peluda? Na što sve alergičari moraju obratiti pažnju? Nenad Kreizer razgovara s ljekarnicom Tamarom Marković i reporterkom Majom Marić o uzrocima i razlozima sve većeg broja građana Njemačke koji pate od alergija. Von Nenad Kreizer.

Mnogi misle da je samopouzdanje nešto sa čim se rađamo, ali istina je da je to veština koja se vežba.Klikni na link u opisu i saznaj više o programu samopouzdanja.Link za prijavu: https://forms.gle/XCSWtM8TEJ55QrKi9#samopouzdanje #licnirazvoj #psihologija#motivacija

Evandelje po Jovanu, 14. glava stihovi 1 do 6Da se ne plaši srce vaše, verujte Boga, i mene verujte. Mnogi su stanovi u kući Oca mog. A da nije tako, kazao bih vam; idem da vam pripravim mesto. I kad otidem i pripravim vam mesto, opet ću doći, i uzeću vas k sebi da i vi budete gde sam ja. I kuda ja idem znate, i put znate.  Reče Mu Toma: Gospode! Ne znamo kuda ideš; i kako možemo put znati?Isus mu reče: Ja sam put i istina i život; niko neće doći k Ocu do kroza me.

Na vzhodu države je po včerajšnji snežni ujmi brez elektrike še vedno več tisoč ljudi. Mnogi so obupani, saj so sredi zime ostali brez ogrevanja in vode. Jezni pristojnim sporočajo, da bi morali prihodke od omrežnine porabiti za vzdrževanje omrežja. Civilna zaščita bo na območje dobavila dodatne agregate, prednostno ranljivim skupinam. Odpravljanje posledic ujme bo ponekod trajalo več dni. Drugi poudarki oddaje: - Evropsko gospodarstvo vnovič pahnjeno v negotovost po sodni razveljavitvi Trumpovih carin. - Rožljanje z orožjem v napetostih med Združenimi državami in Iranom vse glasnejše. - Norveški smučarski tekač Klaebo na enih olimpijskih igrah osvojil največ zlatih medalj v zgodovini.

Nadaljevala se bo minhenska varnostna konferenca, na kateri se je včeraj znova pokazala razlika med Združenimi državami Amerike in Evropsko unijo glede odnosa do Združenih narodov. Mnogi evropski govorniki so poudarili, da se mora stara celina spet postaviti na lastne noge. Francoski predsednik Emmanuel Macron je dejal, da moramo svetu pokazati našo neomajno zavezanost k branjenju lastnih interesov. To se seveda začne z nadaljnjo podporo Ukrajini ter nadaljuje z odpravo neupravičenih carin in zavračanjem neupravičenih zahtev po evropskem ozemlju, je poudaril. V oddaji tudi: - Koalicija umaknila sporni del predloga sprememb za normirance - Fakultete in srednje šole tudi danes vabijo na informativne dneve - Akvarij Piran po obsežni prenovi znova odprt za obiskovalce

Send a textNesigurnosti ne nestaju zato što ih ignorišemo.Niti zato što ih „lijepo upakujemo“ i glumimo samopouzdanje.U ovoj epizodi pričam o tome zašto je prvi korak u prevazilaženju nesigurnosti to da ih uopšte priznamo.Mnogi ljudi grade čitave životne strategije kako da sakriju svoje nesigurnosti, kako da djeluju sigurno, snažno ili nedodirljivo, dok iznutra ostaju zaglavljeni.Ako te ova tema dotiče, ovaj video je poziv da prestaneš čekati da „budeš spreman/na“ i da počneš graditi sigurnost kroz praksu.Upis na NLP Practitioner je u toku. Sve informacije: https://martinadjokic.com/edukacija/nlp-practitioner/

Many newly arrived migrants in Australia seek relationships not only for romance but to regain a sense of belonging. Separation from loved ones often drives this need for connection. This episode explores how dating in Australia differs from more collectivist cultures and how newcomers can find partners. From social events and dating apps to professional matchmaking, it highlights how migrants can build confidence, connection, and safety as they find love in a new country. - Mnogi useljenici koji su nedavno došli u Australiju traže partnerske odnose ne samo zbog romantične povezanosti, već i kako bi ponovno izgradili osjećaj pripadnosti. Odvajanje od obitelji i voljenih osoba često potiče potrebu za bliskošću i povezivanjem. Ova epizoda Vodiča za useljenike istražuje razlike između kulture upoznavanja u Australiji i onih u drugim društvima, kao i načine na koje useljenici mogu pronaći partnera. Kroz društvena događanja, aplikacije za upoznavanje i profesionalno posredovanje, epizoda naglašava kako useljenici mogu razviti samopouzdanje, sigurne odnose i osjećaj povezanosti dok traže ljubav u novoj zemlji.

Connecting with Indigenous Australia can be daunting for a newcomer to the country. So, where do you start? We asked Yawuru woman Shannan Dodson, CEO of the Healing Foundation, about simple ways to engage with First Nations issues and people within your local community. - Ako ste tek došli u Australiju, možda ćete tek primijetiti česte izraze poput „tradicionalni vlasnici“, „Zemlja / Country“ ili „Prvi narodi". Mnogi novi stanovnici žele razumjeti što ti pojmovi znače i kako se prema njima odnositi s poštovanjem. Ti prvi koraci mogu biti nesigurni, ali pomažu vam da bolje razumijete kako Australija funkcionira i kako se ovdje snaći. Prvi narodi Australije žive na ovoj zemlji i brinu o njoj više od 60.000 godina. Razumijevanje i poštivanje te povezanosti može vam pomoći da se osjećate ugodnije i sigurnije u svom novom domu. U ovotjednoj epizodi Vodiča za useljenike dijelimo jednostavne ali značajne načine kako učiti o kulturama i zajednicama Prvih naroda — bez obzira gdje živite ili kakvo je vaše znanje engleskog jezika.

Mnogi so prepričani, da brez prehranskih dopolnil, ki naj bi krepila imunsko odpornost ali imela druge blagodejne učinke na naše zdravje in počutje, čez zimo ne bi ostali zdravi. Vendar strokovnjaki poudarjajo, da so ta dopolnila le morebitna dopolnitev zdrave prehrane in zdravega načina življenja nasploh. Kdaj potem sploh seči po prehranskih dopolnilih, kako v res široki ponudbi izbrati pravo in ga pravilno tudi uporabljati? Gostja torkovega Svetovalnega servisa bo mag. Martina Puc, avtorica baze prehranskih dopolnil P3 Professional; vprašanja zanjo že sprejemamo na prvi@rtvslo.si in v obrazcu na spletni strani Prvega.

Kdo je Ksenija Dobrila, je bolj kot od nje odvisno od tistega, ki se je kdaj srečal z njo. Za Dolinčane v zrelih letih je njihova osnovnošolska učiteljica. Mnogi mlajši iz te občine v tržaškem zaledju se je spominjajo zlasti kot večdesetletne ravnateljice. Za tiste, ki so jo spoznali v zadnjih osmih letih, je Ksenija Dobrila predvsem političarka, saj je kar osem let vodila delovanje Slovenske kulturno-gospodarske zveze, ene od krovnih organizacij Slovencev v Italiji. – O problemih manjšine in njene politike, o poučevanju in šolstvu, pa tudi o vsem, kar lahko prinesejo leta pokoja, bomo s Ksenijo Dobrila govorili v oddaji Odprto za srečanja.

Mnogi roditelji ali i nastavnici su zabrinuti. Da li je opravdan taj strah od mladih „zombija“ koji samo bulje u mobilne telefone koji ih zaglupljuju? Treba li ih zato zabraniti u školama? Mladi navodno više nisu u stanju da zadrže pažnju na nešto što je duže od prosečnog Tik-Tok videa. Za to se najviše okrivljuje mobilni telefon. Nove studije pak pokazuju nešto drugačiju sliku. O tome koji su rizici, opasnosti ali i prednosti mobilnog telefona, u ovom podkastu govore Saša Bojić i Maja Marić. Von Sasa Bojic.

Lani največ kršitev na področju družinske medicine, pediatrije in psihiatrije. Marsikdo se znajde v labirintu slovenskega zdravstvenega sistema. Kadar ustrezne rešitve svojega problema ne najde, se po pomoč lahko obrne na enega od dvanajstih zastopnikov pacientovih pravic. Svoje pisarne imajo v Murski Soboti, Mariboru in Celju, v Ljubljani, Novem mestu in Kranju, v Kopru in v Novi Gorici. V Ravnah na Koroškem pa izbor zastopnika ravnokar poteka. Zastopnik pacientovih pravic za območje Ljubljane Marjan Sušelj je v svojem poročilu za leto 2024 zapisal, da je bilo lani največ kršitev na področju družinske medicine; sledita pediatrija in psihiatrija. Mnogi so mu poročali tudi o zapletenih in počasnih postopkih pri ugotavljanju invalidnosti, o zapletih pri uveljavljanju napotnic, o težavah s (pre)hitrim odpustom v domačo oskrbo. Ali imate tudi vi težave z zdravstvenimi storitvami?

Oko četiri milijuna Australaca, ili svaka peta osoba, živi s kroničnom boli. Mnogi se osjećaju zanemareno u zdravstvenom sustavu, zbog čega stručnjaci pozivaju na veća nacionalna ulaganja i sveobuhvatniji pristup liječenju.

Experts say a lack of transparency leaves Australians unaware of "undue influences" at play across all levels of government. - Mnogi političari nakon što napuste australski parlament preuzimaju nove uloge mnogi ulaze u svijet lobiranja – i to na svim razinama vlasti. U kombinaciji s rastućim utjecajem velike količine novca u političkom sustavu, u obliku donacija, ovaj trend izaziva zabrinutost među stručnjacima, te je doveo do zakonskih promjena koje su podržale obje vodeće političke stranke.  U novoj epizodi serije SBS Examines postavljamo pitanja: je li primjereno i etično da bivši političari postaju lobisti? Kako novac, kroz donacije, utječe na izbore? I kakve to posljedice ima na australsku demokraciju? 

Carine torej. O tem, kaj pomeni vrnitev carin v naš vsakdan, smo slišali kup teoretičnih analiz, manjka pa praktičnih nasvetov. Ker upoštevati moramo, da je kar nekaj generacij rojenih v srečnih časih svobodne trgovine in carin ne poznajo. Zato pa smo tukaj starejše generacije, ki rade volje predamo svoje bogate izkušnje carinsko nedolžnim. Torej; dokler na bolj poslušanih programih našega radia ne uvedejo carinskih nasvetov, jih danes podelimo v naši, običajno prav tako analitično usmerjeni oddaji. Najprej in na začetku … Carine pomenijo vrnitev k dejavnosti, ki nas je kot narod izoblikovala. Mnogi te dni trdijo, da je bila to kultura; resnica pa je, da je bil skupni imenovalec slovenstva, še pred vzvišeno besedo – kontrabant. Ali tihotapljenje ali šverc. Tega je potem vzel pod pero genialni Levstik ter Krpana privzdignil v ultimativnega literarnega junaka in do dneva današnjega simbol boja proti carinam. A gremo lepo po vrsti. Carine pomenijo, da se bodo kmalu nazaj pojavile meje, z njimi pa cariniki. Cariniki so na meji drugi za policisti. Danes rekord v maličenju slovenščine še ima vprašanje blagajničark: "Kartica, gotovina?" … … S carinami pa prihaja na prvo mesto legendarni: "Je kaj za prijavit'?" Ne glede kako bo to vprašanje žalilo vaš občutek za slovenščino, mora biti odgovor vedno odločen in jasen: "Ne!" To je prvo pravilo izogibanja carinam in čudi, da ga tako slovenska vlada kot evropske institucije pogosteje ne omenjajo kot edini možen odgovor na ameriške carine. Se pravi carinski nasvet številka ena je od nekdaj bil in vedno bo: "Je kaj za prijaviti? Ne!" Seveda imate kaj za prijaviti oziroma za cariniti, in to nas vodi do naslednjih poglavij v carinskih vojnah. Danes še lahko greste v tujo državo, tam nekaj kupite in prinesete domov. Po novem tega več ne bo, saj bo blago na meji ocarinjeno, se pravi dražje. Temu se izognemo tako, da blago skrijemo ali prikrijemo. V primeru tekstila poznamo dve temeljni skupini skrivanja: odoblačenje in nadoblačenje. Prvo pomeni, da oblečemo šest novih majic, prek njih pa staro srajco, drugo pa pomeni, da kupimo novo jakno in se z njo povaljamo po cesti. A tekstilni izdelki so za pretentati carino enostavni … Bolj se zaplete recimo s kavo, ki bo omejena le na kilogram na osebo. Štiri kilogrami za štiri osebe v avtomobilu, ostala kava pa pod sedež. Malo je problematično, ker sodobni avtomobili pod sedeži nimajo več luknje, ki so bile njega dni odlično skrivališče za necarinjeno blago. Kaj pa glede prehrambnih izdelkov. Če vam uspe čez mejo prenesti deset neocarinjenih kilogramov riža, lahko plastično vedro, v katerem je pakiran, potem odlično uporabite za poletno zalivanje vrta, konzerva s coca-colo pa se lahko spremeni v skodelico za svinčnike v študentski sobici. Skratka; izogibanje carinam in poskušati ne postati žrtev carinske vojne je sicer naporno in stresa polno opravilo, a s seboj nosi tudi kar nekaj nostalgije; in zrele generacije se ponovnih bitk z brkatimi možmi v zelenem vsaj malo veselimo. Če ne drugega: prehodi mej z neocarinjenimi dobrinami ojeklenijo značaj moža mnogo bolj, kot to uspeva toliko hvaljenemu vpoklicu v vojsko. Je pa zelo zanimivo, da se ob besnečih carinskih odstotkih, s katerimi se bombardirajo države sveta, nihče ne spomni, od kod je ideja o prostem tržišču sploh prišla. V osnovi so se po padcu berlinskega zidu kapitalisti domislili, da se bodo profiti nekajkrat povečali, če bodo posamezne industrije preselili v področja s ceneno delavno silo. Tako so na zahodu, v Evropi, pa tudi pri nas, propadla cela mesta in cele panoge; blago, ki smo ga do včeraj izdelovali sami, smo začeli kupovati iz cenejšega uvoza, kapitalisti pa so si napolnili žepe. Še pomnite tovariši, kako so hudobni antiglobalisti leta 2001 na škodljiv proces globalizacije in nepravičnih trgovinskih sporazumov pogumno opozorili v Genovi, ali dve leti prej v Seattlu – in če ne drugega, lahko po skoraj četrt stoletja danes resignirano ugotovimo, kako zelo so imeli prav. In danes milijonarji iz leta 2001, ki so med tem postali milijarderji ter v procesu ugotovili, da cenejša delovna sila ni več dovolj poceni, uvajajo protekcionizem nazaj; v upanju, da se bo dalo zaslužiti kakšno milijardo tudi doma, ob tem pa vijejo roke v obupu in skrbi za malega človeka. Hočemo povedati naslednje: carinske vojne ali carinski mir so privilegiji lastnikov kapitala. Vsakdanje, male in neposredne carinske bitke pa so pokora slehernika.

Od žene u diplomatiji postala je žena na sceni koja komedijom ruši patrijarhalne predrasude, što na neki način radi i u privatnom životu, Jagoda Jovanović, stend ap komičarka koja piše priče. Sa mužem Špancem odgaja dva dečaka, koja nose neobično lepa imena, Kai i Nil, žive u Srbiji, ali često skoknu i do Barselone, obišli su svet, a na međusobnoj podršci i poruci koju šalju svojim odnosom prema poslu i deci, možemo samo da im pozavidimo ili da se prosto – ugledamo. Jagoda nam je u razgovoru otkrila kako izgleda život u mešovitom braku u Srbiji. „Posebno je zanimljivo što sam udata za Španca, čija je mama feministiknja, tako da sam dobila gotov proizvod“, uz osmeh priča Jagoda. Priznaje da bi joj bilo teško sa severnjakom, jer kako kaže, u tim hladnim zemljama u kojima nema sunca na nebu, nema ga ni u ljudima. „Španci i mi smo dosta slični, pa smo se lako uklopili. Posebno što je generacija mog supruga već odmakla od tog patrijarhalnog načina života, koji je u Španiji, pod vekovnim uticajem crkve, bio jako izražen. Međutim, sad je sve dosta drugačije, a on mi je u životu, sa decom, ali i u poslu, velika podrška“. Jagoda i Pao izvodili su zajedno nastup „Iz špajza na scenu“, a u velikom broju njenih stend-apova i priča, on je tema, kao i njihov brak. „Navikao je da bude tema u mojim stend-apovima i ne smeta mu. Ima, naravno, dušebrižnika koji kažu da treba da nađem pravog muškarca, da je Pao dobar, ali nosi helanke. Kade je to čuo, predložio je da se na sceni jednom prilikom i pojavi u helankama“, kroz osmeh priča naša gošća, i dodaje da njoj kažu da radi stend ap, ali da je Pao taj koji je duhovit. Njih dvoje, pre četiri godine, dobili su prvo dete. Jagoda je sa 37 godina rodila prvog sina, a već sa 39 drugog i to -nije bilo lako. „Bila sam ljuta kad sam saznala za drugu trudnoću, ali Pao je to razumeo. Kai godinu dana uopšte nije spavao, a kad je roditelj neispavan, pravi greške, nemaran je, i eto, tako dođe i do drugog deteta. Mnogi kažu da je razlika u godinama između njih dvojice idealna, ali ne bih se složila. Nisam imala takve planove, opet, obojica su divni i oni su mi sad najveća inspiracija za rad, uprkos svemu“, priča Jagoda. Njena knjiga „Ljubav, Uživo“ je dokaz. Opisuje upravo porodične odnose i ljubav prema deci. „Istina je da deca frustriraju i da je u kući ponekad napeto, ali nekako sve to lakše podnosim kad te situacije iskoristim u stend-apu i mom pisanju. Takođe, Pao je divan, on je mnogo smireniji od mene i kad se iznerviram, umiri me i sa decom je jako brižan i strpljiv“, kaže Jagoda. Oko vaspitanja dece se slažu i nema mnogo odstupanja. „Ne volim one helikopter roditelje, koji na sve paze i guše decu. Na nas vrište kad vide kako ih puštamo da trče, jure, budu svoji. Ako dete ne padne, neće umeti ni da ustane, treba da oseti i kako je to, a kako će, ako mu ne damo da izađe napolje. A deca treba da budu napolju, da se umore. Da dođu kući mrtvi umorni, a živi“, naglašava Jagoda. Tokom našeg razgovora, Jagoda je ispričala kako zvuče njihova deca, koja imaju četiri i dve godine, a govore srpski i španski paralelno i često ih mešaju u istim rečenicama, i objasnila koliko je značajno za decu, da znaju više jezika od malena, ali i da nikada ne zaborave maternji. Takođe, osim njene dece, koja su joj stalna inspiracija, nedavno je dobila još jednu. „Ovo što studenti u Srbiji rade je donelo novu motivaciju za rad i nepresušnu inspiraciju za priče i stend-apove, dok uz sve to gajimo nadu da će uspeti i da će se nešto promeniti, da će nas zaista ta naša deca naučiti onome što mi nismo mogli njih i popraviti ono u čemu smo mi podbacili“, zaključuje Jagoda, sa širokim, neizostavnim osmehom.

Mnogi lijekovi za zdravlje žena postat će pristupačniji dodavanjem na listu subvencioniranih lijekova ili PBS. Savezna vlada navodi da se novi lijekovi nadovezuju na paket mjera za zdravlje žena vrijedan 50 milijardi dolara, a koji je najavljen u veljači ove godine.

Mnogi predsedavajući bi spontano uzviknuo „prekidam ovo“, ali naša predsedavajuća imala je jasan zadatak da sve zakone usvoji, pa bilo dima i više nego u bici kod Vaterloa: nećemo danas imati pauzu za ručak, više vrede pedeset zakona nego dvesta obroka pojedenih navrat-nanos, danas ima da se predlaže i da se usvaja, a ješćete kad ... Read more

Mnogi predsedavajući bi spontano uzviknuo „prekidam ovo“, ali naša predsedavajuća imala je jasan zadatak da sve zakone usvoji, pa bilo dima i više nego u bici kod Vaterloa: nećemo danas imati pauzu za ručak, više vrede pedeset zakona nego dvesta obroka pojedenih navrat-nanos, danas ima da se predlaže i da se usvaja, a ješćete kad ... Read more

Javni prepir v Beli hiši in zahteve naj se ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski opraviči svojim ameriškim gostiteljem, še vedno buri duhove. Mnogi se sprašujejo, ali so zahodne države še vedno v zavezniških odnosih. Ukrajinski predsednik je včeraj odpotoval v London, kjer ga je sprejel britanski premier Keir Starmer. Ta bo danes vodil posebno srečanje skupine zahodnih držav, kjer bodo razpravljali o vojni v Ukrajini in usodi zavezništva. V oddaji tudi: - Po izteku prve faze prekinitve ognja v Gazi, Izrael sprejel predlog o začasnem premirju v obdobju ramazana in pashe. - Peti veliki študentski protest v Niš privabil na deset tisoče ljudi. - Marsikje po Sloveniji danes vrhunec pustnega dogajanja - med drugim v Cerknici in na Ptuju.

Na prvi pogled idilično življenje v eno najbolj odročnih vasi na Škotskem in s popolno službo kot vodja recepcije luksuznega butičnega hotela, ki ga za počitniško destinacijo izbirajo zvezdniki in zvezdnice, kot sta Jennifer Lawrence in Emma Thompso, je zadnja tri leta živela Tamara Zorc. Vendar ni vse zlato, kar se sveti. V majhnem okolju, v katerem vsak vsakogar pozna in vsak o vsakomer vse ve, se je kar nekaj njenih sodelavcev spopadalo z občutki ujetosti in osamljenosti ob nezmožnosti umika od vsakdanjih skrbi v službi. Mnogi so uteho poiskali v alkoholu, nekateri so razvili hujše oblike duševnih bolezni. Tamara in njen partner, ki je prav tako delal v omenjenem hotelu, zato razmišljata o spremembah svojega življenjskega stila, morda tudi selitvi na kakšen drug konec sveta.

Mnogi studenti u Srbiji pešače do Kragujevca na još jedan protest nakon pogibije 15 ljudi na novosadskoj Železničkoj stanici 1. novembra. Zašto protestuje deo studenata u Crnoj Gori, a kako protiče potraga za osumnjičenim za dvostruko ubistvo u Bosni i Hercegovini.

Donald Trump iskoristio je jednu od niza izvršnih mjera, koje je potpisao prvog dana povratka u Bijelu kuću, kako bi pokrenuo povlačenje Sjedinjenih Država iz Svjetske zdravstvene organizacije. Mnogi znanstvenici strahuju da bi ovaj potez mogao poništiti desetljećima građene uspjehe u borbi protiv bolesti poput AIDS-a, malarije i tuberkuloze.

U Australiji je 26. siječnja nacionalni praznik, no ovaj datum izaziva podjele. Mnogi migranti koji su tek stigli u Australiju žele slaviti svoj novi dom, ali važno je razumjeti cjelovitu povijest tog dana. Za neke Aboridžine i stanovnike otočja Torresovog tjesnaca, 26. siječnja simbolizira početak bolnog razdoblja povijesti, označava opstanak, invaziju i tugu.

Na čelo RTS-a moraju da dođu profesionalci, a budućem direktoru javnog servisa morao bi zakonom da bude zabranjen uticaj vlasti. RTS se ne bavi građanima, iako ga oni finansiraju. Vlast je u potpunosti uništila lokalne medije u Srbiji sa jasnom namerom da uguši glas naroda. Svako novinarstvo je teško, ako se radi na pravi način. Mnogi nezavisni novinari su životima platili cenu slobodne reči u Srbiji. U vremenima krize građani se okreću kredibilnim medijima. Društvene mreže je najteže kontrolisati jer nemaju zakonsku odgovornost, dok je podkast najbrže rastući medij na svetu. Digitalne platforme su budućnost novinarstva. Gost: Branko Čečen, Novinar i urednik

In Australia, January 26 is the national day, but the date is contentious. Many migrants who are new to Australia want to celebrate their new home, but it's important to understand the full story behind the day. - U Australiji, 26. januar je nacionalni dan - državni praznik, ali taj datum je kontroverzan. Mnogi migranti koji su nedavno došli u Australiju žele slaviti svoj novi dom, ali važno je razumjeti punu priču koja stoji iza tog dana.

Bolovi u leđima, problemi s mentalnim zdravljem i artritis samo su neka od hroničnih oboljenja koja pogađaju dvoje od pet australijskih radnika. Novi izvještaj pokazuje da je trećina onih koji pate od ovih stanja napustila posao zbog stresa i nedostatka podrške. Mnogi su također iskusili diskriminaciju zbog svojih bolesti.

Pred Kolubarsku bitku država se suočila s ogromnim ljudskim i resursnim gubicima. U takvim okolnostima, mobilizacija nije zaobišla ni mlade intelektualce - đake i studente, koji su se masovno prijavili kao dobrovoljci u vojsku. Tako je formiran Đački bataljon, poznat i kao jedinica 1300 kaplara. Mnogi od ovih mladih vojnika uključeni su u Kolubarsku bitku, gde su se pokazali kao primer hrabrosti. Njihov idealizam i spremnost da se žrtvuju za otadžbinu ostavili su dubok utisak na starije vojnike. Na frontu su često delili sudbinu običnih vojnika, trpeći glad, hladnoću i iscrpljenost, dok su istovremeno nosili težak teret odgovornosti kao vođe svojih jedinica. Njihova je priča simbol hrabrosti, patriotizma, ali i tragedije. U modernoj Srbiji, Kolubarska bitka zauzima centralno mesto u kolektivnom sećanju na Prvi svetski rat. Obeležavanje godišnjica bitke i spomenici, poput onog na planini Rajac, služe kao podsetnik na ovu pobedu i kao inspiracija za suočavanje s izazovima savremenog doba. Istoričari Nikola Đukić i Ivan Drljača pričaju o Kolubarskoj bici, uzrocima, istorijskim okolnostima i uticaju na modernu srpsku istoriju.

Many people experience sleep disturbances due to stressors in their lives, including challenges associated with the migration experience. Issues such as insomnia and nightmares can affect both adults and children. Learn how to assess sleep quality, identify unhealthy sleep patterns, and determine when to seek help for yourself or a loved one. - Mnogi ljudi doživljavaju poremećaje spavanja zbog stresa u svom životu, uključujući izazove povezane s iskustvom migracije. Problemi kao što su nesanica i noćne more mogu uticati i na odrasle i na djecu. Naučite kako procijeniti kvalitet sna, identificirati nezdrave obrasce spavanja i odrediti kada trebate potražiti pomoć za sebe ili blisku osobu.

Nova istraživanja su otkrila da uvećana prostata uzrokuje ozbiljne probleme za više od 2,8 miliona muškaraca u Australiji starijih od 50 godina. Istraživanje koje je provela kompanija za javno mnijenje i podatke YouGov za Boston Scientific otkrilo je da većina muškaraca ne prepoznaje ozbiljnost onoga što je često zdravstveno stanje. Problemi uključuju povećanu učestalost mokrenja te rizik od opstrukcija, blokade mokraćnog mjehura i simptome koji mogu biti opasni po život.

Rezultati nove nacionalne ankete su otkrili da je više od polovice ispitanih radnica migrantica doživjelo seksualno uznemiravanje na radnom mjestu, ali su se to bojale prijaviti. Sindikati Novog Južnog Walesa su intervjuirali više od 3300 žena migrantskog podrijetla, uglavnom žena na privremenim vizama. Sedamdeset pet posto tih žena je kazalo da nisu prijavile incidente u strahu od osvete. Stručnjaci, stoga, pozivaju na značajne reforme kako bi radnice bile sigurnije.

Mnogi se pribojavaju da će ponovni izbor Donalda Trumpa za predsjednika Sjedinjenih Država unazadit već poduzete napore u borbi protiv klimatskih promjena. No, stručnjaci tvrde da još uvijek ima nade.

Nova istraživanja su otkrila da povećana prostata uzrokuje ozbiljne probleme za više od 2,8 milijuna Australaca i ljudi starijih od 50 godina koji su rođeni u muškom tijelu. Istraživanje YouGov-a za Boston Scientific je ukazalo na činjenicu da većina muškaraca ne prepoznaje ozbiljnost ovog uobičajenog zdravstvenog stanja. Problemi s kojima se suočavaju uključuju povećanu učestalost mokrenja i rizik od opstrukcije, kao i začepljenja mjehura te druge, po život opasne simptome.

Nema posla u IT-ju za juniore, ali… možda ima nade. Ususret FOI-evom tjednu karijera u Varaždinu, pitali smo studente što očekuju od posla – zanimljivo je da unatoč prilično kriznom razdoblju u kojem je sve manje juniorskih poslova, zapravo očekuju prilično visoke plaće, fleksibilno radno vrijeme i remote rad. _______________0:00 Uvod1:50 Juniori su u krizi zapošljavanja4:20 Prosječna plaća je 1300 eura i očekuju hibridni rad9:30 Mnogi juniori su tražili 2000 eura, a unutar 6 mjeseci traže povišicu14:00 Treba li junior ići u startup ili scale-up?21:43 Elon Musk predstavio nepotrebne robotaksije!28:50 Mr.Beast doživio veliki pad pregleda31:45 Velika novost za ljubitelje Kindlea!35:40 IBB se ispričava...._______________

Kako se bliže izbori u SAD-u, između republikanskog kandidata Donalda Trumpa i demokratske kandidatkinje Kamale Harris došlo je do brojnih osobnih napada i žestokih sukoba. Mnogi su postali imuni na uvredljive komentare u američkoj politici, posebno od strane Donalda Trumpa. Zašto je ovakvo ponašanje češće u SAD-u nego u Australiji?

Mnogi porodični biznisi se prenose s generacije na generaciju, ali kada to nije moguće, to može značiti kraj jedne ere. I to je upravo ono što se dešava u jednoj od australijskih prodavnica hrane sa najdužim radnim stažom. Posljednjih 30 godina gospodin Damian Galluzzo i njegov brat Jo vodili su kultnu trgovinu namirnicama na zapadu Sidneja – lokalno poznatu po svježem voću i povrću izloženom na ulici. Sada posao preuzimaju opet dva brata, ali iz druge familije - Flamminio.

Pravila o podobnosti za Nacionalnu shemu invalidskog osiguranja isključuju osobe kojima je dijagnoza invaliditeta postavljena nakon 65. godine. Na taj način su mnogi ljudi oslonjeni samo na paket kućne njege koji financira savezna vlada. A ta pomoć je premala jer - ne pokriva na adekvatan način potrebe osoba s invaliditetom. Da li će dugo obećavani novi Zakon o starateljskoj njezi koji se očekuje nakon 1. jula nešto promijeniti?

Nove smjernice koje je izdao Vatikan, a koje preporučuju oprezan pristup navodnim natprirodnim događajima, poput Gospi koje plaču ili "stigmi" - Isusovih rana od raspeća na rukama i stopalima svetih osoba. Mnogi vjernici katolici u Bosni i Hercegovini i širom svijeta čekaju odluku Vatikana o autentičnosti prijavljenih vizija Marije, Isusove majke, koje su započele 1981. godine u hercegovačkom Međugorju, kada je šest tinejdžera prijavilo ukazanje Gospe. Kako će Vatikan odlučiti o Međugorju, jos je nejasno, a kardinal Fernandez kaže da očekuje da će odluka biti donesena uskoro.