Podcasts about mnogi

Leon XIV. naj bi živel v Apostolski palači. Kaj o novem papežu pravijo škof Žerdin ter nuncija Jurkovič in Leskovar?Obhajamo god fatimske Marije, slovesnosti se je včeraj in danes udeležilo več kot 270.000 romarjev.Dr. Gregorčič: Mnogi so šli na referendum in glasovali proti, ker si demokracije niso pustili vzeti. Geodetska uprava začela določati nove posplošene vrednosti nepremičnin, lastniki bodo potrdilo prejeli po pošti predvidoma konec maja.Predsednik Trump v Rijadu o krepitvi gospodarskega sodelovanja s Saudovo Arabijo.Zelenski se je pripravljen srečati zgolj s Putinom.Costa pozval Srbijo k uskladitvi zunanje in varnostne politike z Evropsko unijo ter izvedbi reform.V Sloveniji možgansko kap letno doživi več kot 4000 ljudi.Šport: Slovenski hokejisti na tretji tekmi predtekmovalne skupine popoldne proti Latviji.Vreme: Popoldne bo delno jasno s spremenljivo oblačnostjo. Jutri bo precej sončno z nekaj kopaste oblačnosti nad hribi.

Uporabniki spleta vseh generacij smo pogosto postavljeni pred nove in nove zahteve kreiranja gesel za dostop do spletnih aplikacij, službene pošte, spletnih denarnic, banke in še in še različnih naslovov. Včasih je veljalo, da naj si vsa gesla kar zapomnimo, to so bili časi, ko smo imeli tri ali štiri in vsi so nam odsvetovali zapisovanje gesel na papir ali v zvezek. Mnogi si pomagajo tako, da imajo v resnici le tri gesla, vendar pa ta tri uporabljajo za vstop v vse aplikacije. To nam varnostni strokovnjaki še vedno odsvetujejo, saj ob vdoru v eno aplikacijo spletni goljufi dobijo ključ za kar tretjino naših virtualnih vrat v različne spletne prostore. O upravljanju gesel se je na svetovni dan gesel Cirila Štuber pogovarjala s Tadejem Hrenom iz SI-CERT-a. foto: Gerd Altmann, Pixabay

Mnogi se ovih dana bore protiv simptoma alergija. Glavna sezona alergija je počela i potrajat će do jeseni. Što pogođenima pomaže osim poznatih lijekova? Kako se obraniti protiv peluda koji je trenutno posvuda? Koliko su učinkovite rezne aplikacije o kretnji peluda? Na što sve alergičari moraju obratiti pažnju? Nenad Kreizer razgovara s ljekarnicom Tamarom Marković i reporterkom Majom Marić o uzrocima i razlozima sve većeg broja građana Njemačke koji pate od alergija. Von Nenad Kreizer.

Carine torej. O tem, kaj pomeni vrnitev carin v naš vsakdan, smo slišali kup teoretičnih analiz, manjka pa praktičnih nasvetov. Ker upoštevati moramo, da je kar nekaj generacij rojenih v srečnih časih svobodne trgovine in carin ne poznajo. Zato pa smo tukaj starejše generacije, ki rade volje predamo svoje bogate izkušnje carinsko nedolžnim. Torej; dokler na bolj poslušanih programih našega radia ne uvedejo carinskih nasvetov, jih danes podelimo v naši, običajno prav tako analitično usmerjeni oddaji. Najprej in na začetku … Carine pomenijo vrnitev k dejavnosti, ki nas je kot narod izoblikovala. Mnogi te dni trdijo, da je bila to kultura; resnica pa je, da je bil skupni imenovalec slovenstva, še pred vzvišeno besedo – kontrabant. Ali tihotapljenje ali šverc. Tega je potem vzel pod pero genialni Levstik ter Krpana privzdignil v ultimativnega literarnega junaka in do dneva današnjega simbol boja proti carinam. A gremo lepo po vrsti. Carine pomenijo, da se bodo kmalu nazaj pojavile meje, z njimi pa cariniki. Cariniki so na meji drugi za policisti. Danes rekord v maličenju slovenščine še ima vprašanje blagajničark: "Kartica, gotovina?" … … S carinami pa prihaja na prvo mesto legendarni: "Je kaj za prijavit'?" Ne glede kako bo to vprašanje žalilo vaš občutek za slovenščino, mora biti odgovor vedno odločen in jasen: "Ne!" To je prvo pravilo izogibanja carinam in čudi, da ga tako slovenska vlada kot evropske institucije pogosteje ne omenjajo kot edini možen odgovor na ameriške carine. Se pravi carinski nasvet številka ena je od nekdaj bil in vedno bo: "Je kaj za prijaviti? Ne!" Seveda imate kaj za prijaviti oziroma za cariniti, in to nas vodi do naslednjih poglavij v carinskih vojnah. Danes še lahko greste v tujo državo, tam nekaj kupite in prinesete domov. Po novem tega več ne bo, saj bo blago na meji ocarinjeno, se pravi dražje. Temu se izognemo tako, da blago skrijemo ali prikrijemo. V primeru tekstila poznamo dve temeljni skupini skrivanja: odoblačenje in nadoblačenje. Prvo pomeni, da oblečemo šest novih majic, prek njih pa staro srajco, drugo pa pomeni, da kupimo novo jakno in se z njo povaljamo po cesti. A tekstilni izdelki so za pretentati carino enostavni … Bolj se zaplete recimo s kavo, ki bo omejena le na kilogram na osebo. Štiri kilogrami za štiri osebe v avtomobilu, ostala kava pa pod sedež. Malo je problematično, ker sodobni avtomobili pod sedeži nimajo več luknje, ki so bile njega dni odlično skrivališče za necarinjeno blago. Kaj pa glede prehrambnih izdelkov. Če vam uspe čez mejo prenesti deset neocarinjenih kilogramov riža, lahko plastično vedro, v katerem je pakiran, potem odlično uporabite za poletno zalivanje vrta, konzerva s coca-colo pa se lahko spremeni v skodelico za svinčnike v študentski sobici. Skratka; izogibanje carinam in poskušati ne postati žrtev carinske vojne je sicer naporno in stresa polno opravilo, a s seboj nosi tudi kar nekaj nostalgije; in zrele generacije se ponovnih bitk z brkatimi možmi v zelenem vsaj malo veselimo. Če ne drugega: prehodi mej z neocarinjenimi dobrinami ojeklenijo značaj moža mnogo bolj, kot to uspeva toliko hvaljenemu vpoklicu v vojsko. Je pa zelo zanimivo, da se ob besnečih carinskih odstotkih, s katerimi se bombardirajo države sveta, nihče ne spomni, od kod je ideja o prostem tržišču sploh prišla. V osnovi so se po padcu berlinskega zidu kapitalisti domislili, da se bodo profiti nekajkrat povečali, če bodo posamezne industrije preselili v področja s ceneno delavno silo. Tako so na zahodu, v Evropi, pa tudi pri nas, propadla cela mesta in cele panoge; blago, ki smo ga do včeraj izdelovali sami, smo začeli kupovati iz cenejšega uvoza, kapitalisti pa so si napolnili žepe. Še pomnite tovariši, kako so hudobni antiglobalisti leta 2001 na škodljiv proces globalizacije in nepravičnih trgovinskih sporazumov pogumno opozorili v Genovi, ali dve leti prej v Seattlu – in če ne drugega, lahko po skoraj četrt stoletja danes resignirano ugotovimo, kako zelo so imeli prav. In danes milijonarji iz leta 2001, ki so med tem postali milijarderji ter v procesu ugotovili, da cenejša delovna sila ni več dovolj poceni, uvajajo protekcionizem nazaj; v upanju, da se bo dalo zaslužiti kakšno milijardo tudi doma, ob tem pa vijejo roke v obupu in skrbi za malega človeka. Hočemo povedati naslednje: carinske vojne ali carinski mir so privilegiji lastnikov kapitala. Vsakdanje, male in neposredne carinske bitke pa so pokora slehernika.

Donald Trump je ostvario svoje prijetnje i uveo drastične carine na proizvode iz cijelog svijeta. Mnogi se sada pribojavaju propasti globalnog ekonomskog poretka, opće recesije i gubitka teško stečenog blagostanja. Carine bi posebno mogle pogoditi izvozne sile poput Njemačke. Nenad Kreizer razgovara s analitičarem iz DGAP-a Filipom Medunićem i reporterom Filipom Slavkovićem o tome kako bi Trumpove carine mogle utjecati na svakodnevicu u Njemačkoj i Europi. Von Nenad Kreizer.

Od žene u diplomatiji postala je žena na sceni koja komedijom ruši patrijarhalne predrasude, što na neki način radi i u privatnom životu, Jagoda Jovanović, stend ap komičarka koja piše priče. Sa mužem Špancem odgaja dva dečaka, koja nose neobično lepa imena, Kai i Nil, žive u Srbiji, ali često skoknu i do Barselone, obišli su svet, a na međusobnoj podršci i poruci koju šalju svojim odnosom prema poslu i deci, možemo samo da im pozavidimo ili da se prosto – ugledamo. Jagoda nam je u razgovoru otkrila kako izgleda život u mešovitom braku u Srbiji. „Posebno je zanimljivo što sam udata za Španca, čija je mama feministiknja, tako da sam dobila gotov proizvod“, uz osmeh priča Jagoda. Priznaje da bi joj bilo teško sa severnjakom, jer kako kaže, u tim hladnim zemljama u kojima nema sunca na nebu, nema ga ni u ljudima. „Španci i mi smo dosta slični, pa smo se lako uklopili. Posebno što je generacija mog supruga već odmakla od tog patrijarhalnog načina života, koji je u Španiji, pod vekovnim uticajem crkve, bio jako izražen. Međutim, sad je sve dosta drugačije, a on mi je u životu, sa decom, ali i u poslu, velika podrška“. Jagoda i Pao izvodili su zajedno nastup „Iz špajza na scenu“, a u velikom broju njenih stend-apova i priča, on je tema, kao i njihov brak. „Navikao je da bude tema u mojim stend-apovima i ne smeta mu. Ima, naravno, dušebrižnika koji kažu da treba da nađem pravog muškarca, da je Pao dobar, ali nosi helanke. Kade je to čuo, predložio je da se na sceni jednom prilikom i pojavi u helankama“, kroz osmeh priča naša gošća, i dodaje da njoj kažu da radi stend ap, ali da je Pao taj koji je duhovit. Njih dvoje, pre četiri godine, dobili su prvo dete. Jagoda je sa 37 godina rodila prvog sina, a već sa 39 drugog i to -nije bilo lako. „Bila sam ljuta kad sam saznala za drugu trudnoću, ali Pao je to razumeo. Kai godinu dana uopšte nije spavao, a kad je roditelj neispavan, pravi greške, nemaran je, i eto, tako dođe i do drugog deteta. Mnogi kažu da je razlika u godinama između njih dvojice idealna, ali ne bih se složila. Nisam imala takve planove, opet, obojica su divni i oni su mi sad najveća inspiracija za rad, uprkos svemu“, priča Jagoda. Njena knjiga „Ljubav, Uživo“ je dokaz. Opisuje upravo porodične odnose i ljubav prema deci. „Istina je da deca frustriraju i da je u kući ponekad napeto, ali nekako sve to lakše podnosim kad te situacije iskoristim u stend-apu i mom pisanju. Takođe, Pao je divan, on je mnogo smireniji od mene i kad se iznerviram, umiri me i sa decom je jako brižan i strpljiv“, kaže Jagoda. Oko vaspitanja dece se slažu i nema mnogo odstupanja. „Ne volim one helikopter roditelje, koji na sve paze i guše decu. Na nas vrište kad vide kako ih puštamo da trče, jure, budu svoji. Ako dete ne padne, neće umeti ni da ustane, treba da oseti i kako je to, a kako će, ako mu ne damo da izađe napolje. A deca treba da budu napolju, da se umore. Da dođu kući mrtvi umorni, a živi“, naglašava Jagoda. Tokom našeg razgovora, Jagoda je ispričala kako zvuče njihova deca, koja imaju četiri i dve godine, a govore srpski i španski paralelno i često ih mešaju u istim rečenicama, i objasnila koliko je značajno za decu, da znaju više jezika od malena, ali i da nikada ne zaborave maternji. Takođe, osim njene dece, koja su joj stalna inspiracija, nedavno je dobila još jednu. „Ovo što studenti u Srbiji rade je donelo novu motivaciju za rad i nepresušnu inspiraciju za priče i stend-apove, dok uz sve to gajimo nadu da će uspeti i da će se nešto promeniti, da će nas zaista ta naša deca naučiti onome što mi nismo mogli njih i popraviti ono u čemu smo mi podbacili“, zaključuje Jagoda, sa širokim, neizostavnim osmehom.

Mnogi lijekovi za zdravlje žena postat će pristupačniji dodavanjem na listu subvencioniranih lijekova ili PBS. Savezna vlada navodi da se novi lijekovi nadovezuju na paket mjera za zdravlje žena vrijedan 50 milijardi dolara, a koji je najavljen u veljači ove godine.

Na tretjo postno nedeljo se nadaljuje priprava na veliki praznik Velike noči. Mnogi verni kristjani prav v tem obdobju iščejo načine, kako poglobiti in okrepiti odnos z Bogom. Romanja so tradicionalno pomemben del te poti, saj ponujajo priložnost za molitev in premišljevanje. Za to priložnost bomo v naši oddaji gostili kapucina Jurija Slamnika, ki je nedavno doživel romanje v Rim. Podelil nam bo izkušnje, občutke in misli o tem, kako lahko romanja obogatijo duhovno pot, prav v postu.

Mnogi predsedavajući bi spontano uzviknuo „prekidam ovo“, ali naša predsedavajuća imala je jasan zadatak da sve zakone usvoji, pa bilo dima i više nego u bici kod Vaterloa: nećemo danas imati pauzu za ručak, više vrede pedeset zakona nego dvesta obroka pojedenih navrat-nanos, danas ima da se predlaže i da se usvaja, a ješćete kad ... Read more

Mnogi predsedavajući bi spontano uzviknuo „prekidam ovo“, ali naša predsedavajuća imala je jasan zadatak da sve zakone usvoji, pa bilo dima i više nego u bici kod Vaterloa: nećemo danas imati pauzu za ručak, više vrede pedeset zakona nego dvesta obroka pojedenih navrat-nanos, danas ima da se predlaže i da se usvaja, a ješćete kad ... Read more

Javni prepir v Beli hiši in zahteve naj se ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski opraviči svojim ameriškim gostiteljem, še vedno buri duhove. Mnogi se sprašujejo, ali so zahodne države še vedno v zavezniških odnosih. Ukrajinski predsednik je včeraj odpotoval v London, kjer ga je sprejel britanski premier Keir Starmer. Ta bo danes vodil posebno srečanje skupine zahodnih držav, kjer bodo razpravljali o vojni v Ukrajini in usodi zavezništva. V oddaji tudi: - Po izteku prve faze prekinitve ognja v Gazi, Izrael sprejel predlog o začasnem premirju v obdobju ramazana in pashe. - Peti veliki študentski protest v Niš privabil na deset tisoče ljudi. - Marsikje po Sloveniji danes vrhunec pustnega dogajanja - med drugim v Cerknici in na Ptuju.

Na prvi pogled idilično življenje v eno najbolj odročnih vasi na Škotskem in s popolno službo kot vodja recepcije luksuznega butičnega hotela, ki ga za počitniško destinacijo izbirajo zvezdniki in zvezdnice, kot sta Jennifer Lawrence in Emma Thompso, je zadnja tri leta živela Tamara Zorc. Vendar ni vse zlato, kar se sveti. V majhnem okolju, v katerem vsak vsakogar pozna in vsak o vsakomer vse ve, se je kar nekaj njenih sodelavcev spopadalo z občutki ujetosti in osamljenosti ob nezmožnosti umika od vsakdanjih skrbi v službi. Mnogi so uteho poiskali v alkoholu, nekateri so razvili hujše oblike duševnih bolezni. Tamara in njen partner, ki je prav tako delal v omenjenem hotelu, zato razmišljata o spremembah svojega življenjskega stila, morda tudi selitvi na kakšen drug konec sveta.

Mnogi studenti u Srbiji pešače do Kragujevca na još jedan protest nakon pogibije 15 ljudi na novosadskoj Železničkoj stanici 1. novembra. Zašto protestuje deo studenata u Crnoj Gori, a kako protiče potraga za osumnjičenim za dvostruko ubistvo u Bosni i Hercegovini.

Zaposleni v zaporih z opozorilnim protestom zahtevjo izboljšanje razmer.Dr. Damjana Žišt o sojenju v primeru Kavaški klan in nenavadnih naključjih, ki sojenje spremljajo.Mnogi zaposleni se lahko nadejajo dviga plač, kaže raziskava podjetja Manpower.Kako bo s položnicami za elektriko ob dejstvu, da se državna regulacija izteka?V Muenchnu prišlo do napada, prosilec za azil zapeljal v množico in ranil najmanj 28 ljudi.Vreme – za jutri napovedan sneg, na Primorskem dež in močna burja.

Donald Trump iskoristio je jednu od niza izvršnih mjera, koje je potpisao prvog dana povratka u Bijelu kuću, kako bi pokrenuo povlačenje Sjedinjenih Država iz Svjetske zdravstvene organizacije. Mnogi znanstvenici strahuju da bi ovaj potez mogao poništiti desetljećima građene uspjehe u borbi protiv bolesti poput AIDS-a, malarije i tuberkuloze.

U Australiji je 26. siječnja nacionalni praznik, no ovaj datum izaziva podjele. Mnogi migranti koji su tek stigli u Australiju žele slaviti svoj novi dom, ali važno je razumjeti cjelovitu povijest tog dana. Za neke Aboridžine i stanovnike otočja Torresovog tjesnaca, 26. siječnja simbolizira početak bolnog razdoblja povijesti, označava opstanak, invaziju i tugu.

Na čelo RTS-a moraju da dođu profesionalci, a budućem direktoru javnog servisa morao bi zakonom da bude zabranjen uticaj vlasti. RTS se ne bavi građanima, iako ga oni finansiraju. Vlast je u potpunosti uništila lokalne medije u Srbiji sa jasnom namerom da uguši glas naroda. Svako novinarstvo je teško, ako se radi na pravi način. Mnogi nezavisni novinari su životima platili cenu slobodne reči u Srbiji. U vremenima krize građani se okreću kredibilnim medijima. Društvene mreže je najteže kontrolisati jer nemaju zakonsku odgovornost, dok je podkast najbrže rastući medij na svetu. Digitalne platforme su budućnost novinarstva. Gost: Branko Čečen, Novinar i urednik

In Australia, January 26 is the national day, but the date is contentious. Many migrants who are new to Australia want to celebrate their new home, but it's important to understand the full story behind the day. - U Australiji, 26. januar je nacionalni dan - državni praznik, ali taj datum je kontroverzan. Mnogi migranti koji su nedavno došli u Australiju žele slaviti svoj novi dom, ali važno je razumjeti punu priču koja stoji iza tog dana.

Skoraj 75 odstotkov hrvaških volivcev je na predsedniških volitvah v drugem krogu odločilo, da Zoran Milanović ostaja predsednik države tudi prihodnjih pet let. Prepričljivo je zmagal prav v vseh hrvaških županijah. Zoran Milanović se je posledično zahvalil volivkam in volivcem za podporo in med drugim poudaril, da je izid glasovanja tudi jasno sporočilo vladi. Mnogi se sprašujejo, če bo Hrvaška še pet let talka odprtih sovražnih odnosov med premierjem in predsednikom države. Več o tem v pogovoru z našo dopisnico iz Hrvaške, Tanjo Borčič Bernard.

Mnogi že razmišljajo o letošnji izbiri sort semenskega krompirja. Mag. Jože Mohar iz semenarske hiše Agrosaat, ki zelo dobro pozna področje pridelovanje krompirja in ima po drugi strani tudi uvid v dogajanje na strani ponudbe semenskega krompirja, je opozoril na nekatere zakonitosti pridelave, nakaljevanja in izbire semena ter odgovarjal na vprašanja poslušalcev.

S početkom nove godine na snagu su, kako u Njemačkoj, tako i na jugoistoku Europe, stupile mnoge mjere koje se tiču svakodnevice. Mnogi će promjene osjetiti na kraju mjeseca kada im stigne plaća, mnogi kada krenu na putovanje a promjene će osjetiti i oni koji budu promijenili mjesto boravka. Nenad Kreizer i Filip Slavković donose popis najvažnijih promjena i govore o njihovom utjecaju na život građana. Von Nenad Kreizer.

Mnogo starostnikov in oseb z različnimi ovirami bo praznike preživelo v zavodih, njihovih bivalnih in stanovanjskih enotah, kjer jim nudijo 24-urno podporo. Tudi v zadnjem delu leta bodo ti prepuščeni delovni vnemi in entuziazmu zaposlenih, ki so podplačani za svoje delo, tako bo tudi v vseh enotah Varstveno-delovnega centra Tončke Hočevar Ljubljana. Tam se zaposleni že cel mesec trudijo ustvarjati družinsko vzdušje za vse uporabnike, da bi se v zadnjih izdihljajih leta počutili kar se da dobro, čeprav jih ne bodo preživeli doma. Tamkajšnji utrip je izmerila kolegica Eva Lipovšek.

Bolovi u leđima, problemi s mentalnim zdravljem i artritis samo su neka od hroničnih oboljenja koja pogađaju dvoje od pet australijskih radnika. Novi izvještaj pokazuje da je trećina onih koji pate od ovih stanja napustila posao zbog stresa i nedostatka podrške. Mnogi su također iskusili diskriminaciju zbog svojih bolesti.

Pred Kolubarsku bitku država se suočila s ogromnim ljudskim i resursnim gubicima. U takvim okolnostima, mobilizacija nije zaobišla ni mlade intelektualce - đake i studente, koji su se masovno prijavili kao dobrovoljci u vojsku. Tako je formiran Đački bataljon, poznat i kao jedinica 1300 kaplara. Mnogi od ovih mladih vojnika uključeni su u Kolubarsku bitku, gde su se pokazali kao primer hrabrosti. Njihov idealizam i spremnost da se žrtvuju za otadžbinu ostavili su dubok utisak na starije vojnike. Na frontu su često delili sudbinu običnih vojnika, trpeći glad, hladnoću i iscrpljenost, dok su istovremeno nosili težak teret odgovornosti kao vođe svojih jedinica. Njihova je priča simbol hrabrosti, patriotizma, ali i tragedije. U modernoj Srbiji, Kolubarska bitka zauzima centralno mesto u kolektivnom sećanju na Prvi svetski rat. Obeležavanje godišnjica bitke i spomenici, poput onog na planini Rajac, služe kao podsetnik na ovu pobedu i kao inspiracija za suočavanje s izazovima savremenog doba. Istoričari Nikola Đukić i Ivan Drljača pričaju o Kolubarskoj bici, uzrocima, istorijskim okolnostima i uticaju na modernu srpsku istoriju.

Dugoočekivani memoari bivše njemačke kancelarke Angele Merkel naišli su na podijeljene reakcije. Mnogi su ostali razočarani činjenicom da u njima nije otkriveno ništa epohalno novoga ali se isto tako mnogi slažu s činjenicom da je bivša kancelarka ostala dosljedna svom šturom stilu. Nenad Kreizer razgovara s reporterom Filipom Slavkovićem o odjeku upravo izišlih memoara a analitičar Žarko Puhovski otkriva zašto Angelu Merkel smatra vrlo značajnom političarkom i za Zapadni Balkan. Von Nenad Kreizer.

Many people experience sleep disturbances due to stressors in their lives, including challenges associated with the migration experience. Issues such as insomnia and nightmares can affect both adults and children. Learn how to assess sleep quality, identify unhealthy sleep patterns, and determine when to seek help for yourself or a loved one. - Mnogi ljudi doživljavaju poremećaje spavanja zbog stresa u svom životu, uključujući izazove povezane s iskustvom migracije. Problemi kao što su nesanica i noćne more mogu uticati i na odrasle i na djecu. Naučite kako procijeniti kvalitet sna, identificirati nezdrave obrasce spavanja i odrediti kada trebate potražiti pomoć za sebe ili blisku osobu.

Mirna, jasna, večno lepa ustvarjalnost, brez nepotrebne navlake, ki na dan pritegne notranje človekove boje, njegovo temno destruktivnost, psihično-čustvene bolečine, nerazumljive, metafizične in potlačene sanjske usedline, samoiskanja in premišljevanja o smislu. Takšna naj bi bila umetnost za novo stvarnost, ki je nastala na pogorišču prve svetovne vojne, na opustošeni krajini, ko je po njej kosila epidemija španske gripe, preteči strah pred širjenjem idej sovjetske revolucije pa je kaotično stanje bede, smrti in vsesplošnega pomanjkanja še bolj zapletel. To naj bi bila umetnost reda, ki se je ob razvoju tehnike in industrializacije – tudi v Nemčiji, potem ko so bile njene vojne reparacije prestrukturirane – v silovitem, pospešenem napredku zlila s tendencami, ki so v duhovnem polju zavračale individualnost človeške izkušnje in razosebljale človeško bit. Mnogi umetniki so zagovarjali nevtralno, neposredno, objektivno prikazovanje resničnosti, drugi pa so do take neformalne zaveze gojili veliko posmeha, skepse in ironije. Kmalu se tudi v družbeno-političnih ureditvah v srednji Evropi pokažejo številne razpoke, iz prikrite realnosti in mnogih nerazrešenih konfliktov se izoblikujejo totalitarizmi in znova izbruhne vojna. Vse to tematizira tudi mednarodna razstava Odmaknjeni pogled: Nova stvarnost in realizmi v Srednji Evropi (1925-1933), ki jo gosti Galerija Božidar Jakac – Muzej moderne in sodobne umetnosti. Gosta: direktor te likovne ustanove Goran Milovanovič in višji kustos Miha Colner.   Foto: iz kataloga ob razstaviAVGUST ČERNIGOJMati in sin (družina Hlavaty) /Mother and Son (Hlavaty Family), 1933pastel na papirju / pastel on paper70 x 95 cm; inv. nr.: GG 3070Galerija Božidar Jakac

Nova istraživanja su otkrila da uvećana prostata uzrokuje ozbiljne probleme za više od 2,8 miliona muškaraca u Australiji starijih od 50 godina. Istraživanje koje je provela kompanija za javno mnijenje i podatke YouGov za Boston Scientific otkrilo je da većina muškaraca ne prepoznaje ozbiljnost onoga što je često zdravstveno stanje. Problemi uključuju povećanu učestalost mokrenja te rizik od opstrukcija, blokade mokraćnog mjehura i simptome koji mogu biti opasni po život.

Rezultati nove nacionalne ankete su otkrili da je više od polovice ispitanih radnica migrantica doživjelo seksualno uznemiravanje na radnom mjestu, ali su se to bojale prijaviti. Sindikati Novog Južnog Walesa su intervjuirali više od 3300 žena migrantskog podrijetla, uglavnom žena na privremenim vizama. Sedamdeset pet posto tih žena je kazalo da nisu prijavile incidente u strahu od osvete. Stručnjaci, stoga, pozivaju na značajne reforme kako bi radnice bile sigurnije.

Mnogi se pribojavaju da će ponovni izbor Donalda Trumpa za predsjednika Sjedinjenih Država unazadit već poduzete napore u borbi protiv klimatskih promjena. No, stručnjaci tvrde da još uvijek ima nade.

Nova istraživanja su otkrila da povećana prostata uzrokuje ozbiljne probleme za više od 2,8 milijuna Australaca i ljudi starijih od 50 godina koji su rođeni u muškom tijelu. Istraživanje YouGov-a za Boston Scientific je ukazalo na činjenicu da većina muškaraca ne prepoznaje ozbiljnost ovog uobičajenog zdravstvenog stanja. Problemi s kojima se suočavaju uključuju povećanu učestalost mokrenja i rizik od opstrukcije, kao i začepljenja mjehura te druge, po život opasne simptome.

Ne stišavaju se reakcije na tragediju u Novom Sadu gdje je, 1. novembra, pala betonska nadstrešnica ispred željezničke stanice. Poginulo je 14, troje se bori za život. Mnogi traže ostavku premijera Miloša Vučevića i drugih članova Vlade, prosvjednici pozivaju na uhićenja i ostavljaju crvene otiske dlanova na ulazima vladinih zgrada. Hoće li ova katastrofa biti adekvatno istražena, donose Maja Marić i Aleksandar Timofejev. Što o svemu kaže struka, objašnjava arhitekta Ana Ferik Ivanovič. Von Maja Maric.

Vsi jih nabiramo, a o njih bolj malo vemo Pri nas vsakdo pozna kakšno gobo, vsaj jurčka ali lisičko... Mnogi jih nabirajo, mnogi se jih še vedno bojijo. Le malokdo pa ve, da so med njimi tudi zdravilne gobe, ki jim pravijo – medicinske gobe in je njihov dejanski učinek mogoče tudi znanstveno dokazati. Gosta oddaje o gobah, ki jo je pripravil Ivan Merljak, sta Andrej Piltaver in Primož Turnšek.

Nema posla u IT-ju za juniore, ali… možda ima nade. Ususret FOI-evom tjednu karijera u Varaždinu, pitali smo studente što očekuju od posla – zanimljivo je da unatoč prilično kriznom razdoblju u kojem je sve manje juniorskih poslova, zapravo očekuju prilično visoke plaće, fleksibilno radno vrijeme i remote rad. _______________0:00 Uvod1:50 Juniori su u krizi zapošljavanja4:20 Prosječna plaća je 1300 eura i očekuju hibridni rad9:30 Mnogi juniori su tražili 2000 eura, a unutar 6 mjeseci traže povišicu14:00 Treba li junior ići u startup ili scale-up?21:43 Elon Musk predstavio nepotrebne robotaksije!28:50 Mr.Beast doživio veliki pad pregleda31:45 Velika novost za ljubitelje Kindlea!35:40 IBB se ispričava...._______________

Kako se bliže izbori u SAD-u, između republikanskog kandidata Donalda Trumpa i demokratske kandidatkinje Kamale Harris došlo je do brojnih osobnih napada i žestokih sukoba. Mnogi su postali imuni na uvredljive komentare u američkoj politici, posebno od strane Donalda Trumpa. Zašto je ovakvo ponašanje češće u SAD-u nego u Australiji?

U Australiji, 85% transplantacija koštane srži ovisi o donorima iz inozemstva. Mnogi pacijenti ne mogu pronaći kompatibilne donore unutar svojih obitelji i suočavaju se s teškim izazovima. Trenutno više od tisuću hematoloških pacijenata hitno traži osobe koje bi im donirale koštanu srž ili matične stanice. Iz Registra donora koštane srži pozivaju stanovnike Australije da se prijave kao donori i pomognu spasiti živote.

Mnogi ljudi se duž čitave Australije pribojavaju da će oboliti od karcinoma. No, kod onih kod kojih je karcinom već dijagnosticiran, pored same bolesti, postoji još i veći strah od diskriminacije prilikom liječenja, a koji se temelji na tome tko ste i odakle dolazite. Upravo se time pokušava uhvatiti u koštac nova kampanja Zaklade za oboljele od leukemije.

Bebe i mala djeca mogli bi propustiti potrebne nutrijente za zdrav rast jer većina dječje hrane u Australiji ne zadovoljava prehrambene standarde Svjetske zdravstvene organizacije. Mnogi proizvođači dječju hranu pogrešno označavaju, te dovode roditelje i skrbnike u zabludu da su ti proizvodi zdravi. Istraživači zahtijevaju promjene u propisima o hrani u Australiji.

V Evropi smo trenutno priča enemu najbolj nenavadnih predsedovanj Svetu Evropske unije. Madžarska je predsedovanje prevzela 1. julija, a že do zdaj dvignila toliko prahu kot najbrž še nobena država pred njo. Viktor Orban je takoj zagnal diplomatsko ofenzivo, ki jo je poimenoval mirovna misija. Obiski Kijeva, Moskve, Pekinga in Floride so na noge spravili voditelje evropskih držav in skupnih institucij, saj Orban za tako pobudo ni imel nobenega mandata in ni bila usklajena z drugimi članicami. Mnogi izmed voditeljev so hitro v izjavah za medije in na družbenih omrežjih pojasnjevali, da Orban ne govori v imenu celotne EU. A kako se evropske institucije in voditelji sploh lahko odzovejo v takem primeru? Kakšne ukrepe lahko sprejmejo proti politiku, ki ne sledi usklajenim stališčem zveze, a trenutno zaseda viden položaj v ustroju EU? Gosta: Szabolcs Panyi, madžarski raziskovalni novinar, dr. Peter Verovšek, politolog, Univerza v Groningenu

Mnogi porodični biznisi se prenose s generacije na generaciju, ali kada to nije moguće, to može značiti kraj jedne ere. I to je upravo ono što se dešava u jednoj od australijskih prodavnica hrane sa najdužim radnim stažom. Posljednjih 30 godina gospodin Damian Galluzzo i njegov brat Jo vodili su kultnu trgovinu namirnicama na zapadu Sidneja – lokalno poznatu po svježem voću i povrću izloženom na ulici. Sada posao preuzimaju opet dva brata, ali iz druge familije - Flamminio.

Pravila o podobnosti za Nacionalnu shemu invalidskog osiguranja isključuju osobe kojima je dijagnoza invaliditeta postavljena nakon 65. godine. Na taj način su mnogi ljudi oslonjeni samo na paket kućne njege koji financira savezna vlada. A ta pomoć je premala jer - ne pokriva na adekvatan način potrebe osoba s invaliditetom. Da li će dugo obećavani novi Zakon o starateljskoj njezi koji se očekuje nakon 1. jula nešto promijeniti?

Nove smjernice koje je izdao Vatikan, a koje preporučuju oprezan pristup navodnim natprirodnim događajima, poput Gospi koje plaču ili "stigmi" - Isusovih rana od raspeća na rukama i stopalima svetih osoba. Mnogi vjernici katolici u Bosni i Hercegovini i širom svijeta čekaju odluku Vatikana o autentičnosti prijavljenih vizija Marije, Isusove majke, koje su započele 1981. godine u hercegovačkom Međugorju, kada je šest tinejdžera prijavilo ukazanje Gospe. Kako će Vatikan odlučiti o Međugorju, jos je nejasno, a kardinal Fernandez kaže da očekuje da će odluka biti donesena uskoro.

V Sloveniji imamo mnogo pomnikov, ki nas opominjajo na našo burno, pogosto nasilno, še pogosteje pa tragično preteklost. Mnogi teh pomnikov so tudi padli: ali v prah ali v pozabo, ko so se družbene okoliščine spremenile. A odnos do kulture spomina je odnos do lastne preteklosti, se pravi, odnos do temin časa, iz katerih prihajamo in ki nas je oblikoval v to, kar smo. Obstaja način, da spomine ujamemo v obliko, ki ni do nikogar žaljiva in ki se ne podreja muham vsakokratne ideologije ali preferencam voditeljev naroda. Če smo del narave, kot radi gromoglasno poudarjamo v trenutkih skromnosti, se lahko naš spomin ujame tudi v naravi. In prav to je uspelo nekemu profesorju in danes njegovim potomcem na posestvu v Petanjcih v občini Tišina. Marko Radmilovič je obiskal eno izmed spominskih prireditev, ki se skozi vse leto odvijejo v Vrtu spominov in tovarištva v Petanjcih.

Mnogi od nas uzimaju hodanje zdravo za gotovo. No, nova studija provedena u Australiji otkriva ogromne zdravstvene prednosti hodanja samo jednom tjedno, posebno za osobe starije od 70 godina.

Mnogi australci uskoro bi mogli vidjeti manje račune za električnu energiju, sukladno najavi Australskog energetskog regulatora. Ipak, unatoč dugo očekivanoj olakšici za kućanstva, stručnjaci ističu da bi vlada mogla učiniti više kako bi smanjila troškove električne energije tijekom prijelaznog razdoblja prema čišćoj energiji.

Zdravo. Ker se zlagoma približujemo slovesu od 5. knjige, smo prišli do epizode v kateri se poslovimo od Agradžaga. Mnogi ste ga poznali kot lonec petunij, bil je pa znan tudi kot muhe, ki jih je ubil Artur, zajec, ki ga je Artur pokončal na prazgodovinski Zemlji, krava, ki jo je pojedel v Restavraciji ob koncu Vesolja in še bi lahko naštevali. Medtem ko se prikopljemo do dela zadnjega poglavja, kjer spremljamo slovo Stavra Muellerja, se spomnimo da ta teden praznujemo Dan žena, 46. let od prve objave radijske igre Štoparski vodnik po Galaksiji, delimo finančne (ne)nasvete in se spomnimo na Zulu čas in očeta časa na internetu, Davida L. Millsa. Tudi komad tedna nam tokrat ne uide, zato pa nam pred koncem knjige v kader skoči … pečinaobešalnik!

Mnogi je znaju samo kao pevačicu iz „trke za Evroviziju“, veselu Romkinju o kojoj bruji Srbija, ali ona je pre svega mama jedne osmogodišnje Kjare i naša gošća u novoj Mamazjaniji, pevačica Zejna Murkić, koja nam je bez zadrške ispričala kako u Srbiji izgleda život samohrane majke i njene ćerke, koje se sasvim malo razlikuju od većine, ali se sa predrasudama bore i ne daju na sebe. Svoju priču Zejna je počela osvrtom na sopstveno odrastanje u Loznici, pohađanje dve škole, suočavanje sa nerazumevanjem i kritikama sredine sa jedne, ali i velikom ljubavlju i podrškom sa druge strane. Ispričala nam je o prezaštićenosti koju je imala u svojoj porodici i stresu, koji je doneo spoljni svet, o svojoj ćerki Kjari koju, kaže, lakše odgaja sama nego što bi sa partnerom. Zejna nam je otkrila tajnu njenih svakodnevnih postignuća, od brige o ćerkinoj školi, treninzima, kući, gostovanjima, takmičenjima, nastupima… A suština je, ističe, u volji, energiji i činjenici da je sama sa sobom dobro, a onda je dobra i za svoje dete i sve ostale, kojima je potrebna. Ispričala nam je i kada je ćerku stavila ispred svojih želja, ali i objasnila zašto je ponekad ženi lakše da bude sama sa detetom, nego da joj „pomaže“ partner. Zejna nam je otvoreno prenela i svoja neprijatna iskustva, i navela koliko je ljudima koji su drugačiji od većine, teže da se uklope u društvo. Opisala nam je i kako izgleda Kjarin i njen savršen dan, ali i kad je doživela najveću neprijatnost zbog svoje boje kože. Na kraju je zaključila da biti zadovoljan sobom, svojim izgledom, poslom, okruženjem, je najvažnije za jednu ženu, ako želi da bude i dobra majka. „Oni koji nisu dobri za sebe, nisu ni za druge“, pa se ona, pre svega zbog svoje Kjare, trudi da joj bude dobro i da ne razočara ni sebe, a ni nju.

Izdana su nova upozorenja o oglasima za rad od kuće koji se čine predobrima da bi bili istiniti, odnosno koji obećavaju velike povrate ulaganja. Mnogi pokušavaju regrutirati posrednike za prijenos nezakonito stečenog novca, takozvane financijske mule. Iz australske savezne policije i financijskih institucija kažu da veći broj kriminalnih sindikata cilja na studente za obnašanje tog posla.

Palestinski šalovi poznati kao 'kufije' od početka rata između Izraela i Hamasa za mnoge su postali simbol otpora i nezavisnosti. Mnogi demonstranti širom svijeta nose marame kao čin solidarnosti. Dr. Anas Iqtait, predavač na Australijskom nacionalnom univerzitetu u Centru za arapske i islamske studije kaže da kufija ima duboku vezu sa palestinskim identitetom koji datira stoljećima unazad.

Konjska trka Melbourne Cup jedan je od najpoznatijih godišnjih sportskih događaja u Australiji, koji se održava svakog prvog utorka u novembru i slavi se kao državni praznik u Viktoriji. Mnogi vole atmosferu i spektakl tog prvog novembarskog utorka u Melbourneu, ali aktivisti za dobrobit životinja mrze taj događaj. Prema Koaliciji za zaštitu trkaćih konja, najmanje 168 konja ubijeno je na australskim trkačkim stazama u posljednjoj trkačkoj godini.