Dva i po psihijatra

Kakav je AI kao psihoterapeut? Sve više ljudi se obraća chatGPT-u sa zahtevima da im bude psihoterapeut, pa smo morali da napravimo analizu kakav je chatGPT u toj ulozi? Kako se snašao u ovoj ulozi, slušajte/gledajte u našoj najnovijoj epizodi. Roberto i Mihailo ulaze u jednu od najzanimljivijih i najprovokativnijih psiholoških dilema današnjice - može li veštačka inteligencija zameniti terapeuta od krvi i mesa? Da li nas AI može razumeti, podržati, pomoći nam da se promenimo i rastemo? I šta se zapravo dešava kada se mašina uključi u nešto toliko ljudsko kao što je psihoterapija? Promena je neizbežna i jedina konstanta - baš kao i ljudska težnja da budemo bolji, da pronađemo ravnotežu između privatnog i poslovnog, između stabilnosti i radoznalosti. Ako ste među onima koji ne beže od izazova, koji menjaju pogled, pravac ili pristup, ali ne gube sebe - ova epizoda je za vas. Jer, promena je u našoj prirodi. Prirodno je, menjamo se. Kao voda, koja uvek pronađe svoj put - možda je baš veštačka inteligencija neobičan, ali koristan alat na tom putu. Ili ipak nije?

Ko je lud, a ko normalan? Nova epizoda.

U ovoj epizodi podkasta Dva i po psihijatra naši omiljeni psihijatri Mihailo i Roberto preporučuju knjige koje, po njihovom mišljenju, svako treba da pročita – bilo da tražite utehu, razumevanje, dublji uvid u sebe ili svet oko sebe.Promena je neizbežna. I jedina konstanta. U ovoj epizodi podkasta, uz podršku vode Rosa – prirodne, baš kao i promena, psihijatri Mihailo i Roberto razgovaraju o knjigama koje nas menjaju – polako, tiho, ali duboko.Ovo je epizoda za sve koji rastu, razvijaju se, balansiraju između ličnog i profesionalnog, i uprkos svemu – zadržavaju osmeh i veruju u sutra. Preporučene knjige nisu samo za čitanje, već za razumevanje sebe i sveta – za one trenutke kad osećamo da se menjamo jer smo zaljubljeni, jer postajemo roditelji, jer počinjemo iznova.Može li knjiga i dalje da nas motiviše? I koje su knjige na vas ostavile najveći utisak? Kakve knjge vam pomažu u bilo kom segmentu života?U svetu u kom je promena u tvojoj prirodi, neka ove knjige budu korak napred. Jer prirodno je - menjam se. A kao i voda - i ti ćeš pronaći svoj put.Bez pretenzije da prave top-liste, oni razgovaraju o delima koja ostavljaju trag - od psiholoških klasika i savremene literature do neobičnih naslova koji su im pomogli da bolje razumeju ljude. Knjige koje pokreću razgovor, izazivaju emocije i možda vas nateraju da se zapitate: Zašto mi ovo ranije nije došlo u ruke?Udobno se smestite, natočite čašu vode – Rosa, naravno – ili nekog svog omiljenog napitka po želji, i poslušajte koje knjige preporučuju vaša dva i po psihijatra.

Znate li da u Srbiji, u centru Beograda, postoji psihološko savetovalište za mlade u koje se možete prijaviti jednim klikom na Instagramu ili potražiti pomoć online, anonimno, bez knjižice i ikakve administracije? Ukoliko imate do 30 godina, ili se neko vama blizak u tom uzrastu bori sa psihološkim problemima i krizama koje ne može da reši, ovo je prava epizoda za vas. Psihijatar Mihailo Ilić o mentalnom blagostanju mladih danas razgovara sa svojim gošćama - socijalnom radnicom Jasminom Bogdanović i kliničkim psihologom Snežanom Mrvić. Uz osvežavajuće Olympus napitke, oni analiziraju stanje mentalnog zdravlja mladih u Srbiji, naročito osnovaca i srednjoškolaca, u kontekstu nedavnih tragičnih događaja u školi "Vladislav Ribnikar" u Beogradu, Malom Orašju i Duboni. Poseban fokus stavljen je na CEZAM projekat - Centar za mlade u Beogradu, koji nudi podršku adolescentima i njihovim porodicama. Kroz razgovor sa stručnjacima, saznaćete koji su najveći izazovi sa kojima se suočavaju mladi danas, kako prepoznati prve znake problema sa mentalnim zdravljem i na koji način društvo može pružiti podršku mladima u prevazilaženju kriza. U razgovoru se osvrćemo i na aktuelne statistike koje pokazuju zabrinjavajući porast problema sa mentalnim zdravljem među mladima, ali i na ulogu obrazovnih institucija i porodice u pružanju podrške. Gošće dele svoja iskustva iz prakse, navodeći konkretne primere rada sa adolescentima kroz CEZAM projekat i slične inicijative. Takođe, govorimo o tome kako mladi doživljavaju pritiske savremenog društva, uključujući uticaj društvenih mreža i društvenih normi, te kako prepoznati signale da je adolescentu potrebna pomoć. Poseban akcenat stavljen je na značaj edukacije roditelja i nastavnika, kako bi se razvila otvorenija komunikacija i bolje razumevanje emocionalnih potreba mladih. Jer, zvanični podaci kažu, svakoj petoj mladoj osobi u Srbiji potrebna je psihološka pomoć. CEZAM website: https://cezam.rs/ CEZAM Instagram: https://www.instagram.com/cezam.bgd/?hl=en Dodatni sadržaji su na raspolaganju i na YouTube kanalu za članove, kao i na Patreonu. Podržite nas i pretplatite se za naše ekskluzivne sadržaje: https://www.patreon.com/c/dvaipopsihijatra/

Da li srce zaista može pući od tuge? Može li emotivni stres izazvati fizičku bol toliko intenzivnu da deluje kao pravi infarkt? Da li se od slomljenog srca može umreti? I kakve veze ima Ceca Slavković sa današnjom temom? Naši psihijatri Olivera i Roberto, uz svoje omiljene Olympus napitke, danas otkrivaju misteriju sindroma slomljenog srca. Sve je počelo davno, kada su lekari po prvi put naišli na pacijente koji su, nakon velikih emocionalnih gubitaka, pokazivali simptome srčanog udara, ali bez ikakvih znakova začepljenja arterija. Ovaj fenomen, poznat kao Takotsubo kardiomiopatija, ostavio je medicinsku zajednicu zatečenom i pokrenuo pitanja o povezanosti psihe i fizičkog zdravlja. Olivera i Roberto će nas provesti kroz najnovija istraživanja i teorije koje pokušavaju da objasne kako stres i emotivni šok mogu da naruše rad srca. Da li je u pitanju čista psihosomatika ili postoji nešto dublje? Kako se sindrom manifestuje i da li ga je moguće lečiti? Osim toga, naši psihijatri će podeliti i priče iz prakse koje pokazuju koliko su emocije moćne i kako ih prepoznati na vreme. Saznaćete kako da se nosite sa gubitkom i stresom, kao i kako da prepoznate kada je vreme da potražite pomoć.

U jubilarnoj, stotoj epizodi podkasta Dva i po psihijatra, dr Olivera Vuković, dr Mihailo Ilić i dr Roberto Grujičić, uz osvežavajuće gutljaje Olympus napitaka i, kao i uvek, nesebičnu podršku nevidljivog prijatelja – dobrog duha Uroša – ulaze u intrigantan svet psiholoških igara koje ljudi svakodnevno igraju, s posebnim naglaskom na manipulaciju. Koje su najčešće psihološke igre u partnerskim odnosima, porodici i na poslu? Kako prepoznajemo ulogu žrtve, progonitelja i spasioca u ovim dinamikama? Da li su neke igre naučene u detinjstvu i zašto ih ponavljamo i kad nas bole? Kako se postavljaju granice i prekida toksični krug? I konačno – da li se iz psiholoških igara može izaći bez gubitka, ili su svi igrači u startu osuđeni na poraz? Ova epizoda donosi i dozu humora, introspektivne iskrenosti i simbolično slavlje – jer kad psihijatri slave, to je i terapija i analiza i zabava u jednom.

U današnjoj epizodi, uz osvežavajuće Olympus napitke, dečiji psihijatar Roberto Grujičić sa koleginicom, psihološkinjom Majom Lajon razgovara o jednom od najdubljih i najfascinantnijih pristupa razumevanju ljudske psihe – psihoanalitičkoj psihoterapiji.Šta nam otkriva psihoanalitička psihoterapija? Šta ova metoda može da nam kaže o našem unutrašnjem svetu? Kako nastaju nesvesni konflikti i na koji način se mogu razrešavati kroz terapijski odnos? Roberto i Maja razgovaraju o tome šta zapravo znači psihoanalitička terapija danas, kako izgleda rad na nesvesnim konfliktima, i zašto je "govoriti slobodno" važnije nego što mislimo.Pričamo o mitovima i stvarnosti ove metode, kako izgleda proces iz perspektive terapeuta i klijenta, i kome je ovakav pristup najviše namenjen.Pridružite nam se i otkrijte zašto je razumevanje nesvesnog ključno za emocionalno zdravlje.Dodatni sadržaji su na raspolaganju i na YouTube kanalu za članove, kao i na Patreonu. Podržite nas i pretplatite se za naše ekskluzivne sadržaje: https://www.patreon.com/c/dvaipopsihijatra/

U ovoj epizodi, uz osvežavajuće Olympus napitke, dečiji psihijatar Roberto Grujičić i njegova koleginica, magistar psiho-socijalnog savetovanja i autor knjiga za decu i roditelje, Irena Orlović, razgovaraju o seriji "Adolescence" – provokativnom prikazu tinejdžerskog odrastanja, osećaja (ne)odgovornosti, bespomoćnosti, i u krajnjoj liniji tragedije i zločina, koji je izazvao burne reakcije javnosti. Irena i Roberto govore o tome kako moderna televizija utiče na psihološki razvoj mladih, koje poruke serija prenosi o identitetu, odnosima i emocionalnim borbama adolescenata, ali i o ulozi roditelja, škole i društva u tom osetljivom periodu. Šta se dešava sa našom decom u našim školama? Kako da razumemo ono što nas možda plaši? Šta je realnost, a šta fikcija kada je reč o mentalnom zdravlju mladih? Kako preživeti adolescenciju u digitalnom svetu. I kako, na primer, 'blokirati' bespomoćnost i sram zbog online zlostavljanja? Kako izgleda unutrašnji svet jednog tinejdžera? Koje poruke serija šalje roditeljima i stručnjacima? I kako svi zajedno možemo bolje razumeti i podržati mlade u najburnijem periodu njihovog života?

U ovoj epizodi podkasta naš i vaš psihijatar Roberto Grujičić, uz osvežavajuće Olympus napitke, ulazi u gorku i tešku temu koja često nosi emocionalni prtljag i izaziva pitanja bez lakih odgovora - razvod. Sa svojom gošćom, specijalnim pedagogom Danicom Bošković Đukić, razgovaraće o razvodu kroz prizmu psiholoških i društvenih izazova. Najčešći uzroci razvoda mogu se razlikovati u zavisnosti od kulture, društvenih normi i individualnih okolnosti, ali postoje neki univerzalni faktori koji se često pojavljuju. Koji su najčešći uzroci razvoda i šta mu prethodi? I šta se to partneru ne oprašta? Može li se neverstvo prevazići? Šta to boli u preljubi? I zašto se razvod često doživljava kao lični poraz? Kako se suočiti sa osećajem neuspeha? Kako razvod utiče na decu i koje su najbolje strategije da se zaštiti njihova emocionalna stabilnost? Šta kada ljubav prestane da bude dovoljno jak razlog za ostanak? Danica Bošković Đukić podeliće svoja iskustva i stručne savete o tome kako razvod može postati nova šansa za lični rast i kako kroz promenu prolaziti s manje bola i više razumevanja. Razvod nije kraj - to je samo drugačiji početak. Slušajte, promišljajte i otkrijte kako nastaviti dalje kada se putevi razdvoje. Dodatni sadržaji su na raspolaganju i na YouTube kanalu za članove, kao i na Patreonu. Podržite nas i pretplatite se za naše ekskluzivne sadržaje: https://www.patreon.com/c/dvaipopsihijatra/

U novoj epizodi Mihailo Ilić, psihijatar, i Aleksandar Dimitrijević, psiholog i psihoanalitičar, uz Olympus napitke, otvaraju poglavlje koje opisuje jedno od najdubljih i najskrivenijih osećanja - usamljenost. Šta se događa kada tišina postane preglasna, a društvena povezanost nedostižna? Zašto se u eri beskrajnih konekcija toliko često osećamo kao usamljena ostrva? Kakve se to tajne kriju iza naših unutrašnjih zidova, koje gradimo iz dana u dan? U ovoj epizodi, Mihailo i Aleksandar će pokušati da razotkriju psihološke slojeve ovog fenomena: od razlike između samoće i usamljenosti, preko analize dubinskih uzroka i emocija, do pitanja da li postoji lek protiv osećaja izolovanosti. Uz njihove lične refleksije, primere iz prakse i psihološke anegdote, otkrićemo kako naš unutrašnji svet oblikuje našu sposobnost povezivanja sa drugima i zašto nekad ni najbolja društvena mreža ne može da izleči usamljenost duše. Oni nas vode na putovanje kroz psihološke lavirinte usamljenosti: od bioloških korena tog osećanja do načina na koje se manifestuje u savremenom svetu hiper-povezanosti. Kako prepoznati kada je usamljenost prolazno stanje, a kada postaje hronični problem koji narušava mentalno zdravlje? Sa puno empatije i stručnog uvida, Mihailo i Aleksandar otkrivaju zašto je važno da ne potcenjujemo usamljenost i kako je moguće prepoznati je i prevazići. Saznajte zašto se možemo osećati sami i kada smo okruženi ljudima i kako društvene mreže mogu paradoksalno pojačati osećaj izolacije. Ako ste se ikada pitali zašto nas povremeno obuzme osećaj praznine, ova epizoda je za vas. Pridružite se razgovoru i otkrijte put do unutrašnje povezanosti - jer niko ne treba da se oseća sam u ovom složenom svetu. Dodatni sadržaji su na raspolaganju i na YouTube kanalu za članove, kao i na Patreonu. Podržite nas i pretplatite se za naše ekskluzivne sadržaje: https://www.patreon.com/c/dvaipopsihijatra/

U novoj epizodi podkasta psihijatar Olivera Vuković ugostila je svoju koleginicu Danicu Bošković Đukić sa Instituta za mentalno zdravlje kako bi zajedno otvorile važnu temu alkoholizma kod žena. Olivera i Danica uz Olympus napitke i stručnu ali pitku priču razbijaju predrasude o ovoj zavisnosti, objašnjavajući zašto se alkoholizam kod žena često prepoznaje kasnije nego kod muškaraca, kako se društvo prema tome odnosi i koji su ključni faktori rizika. Takođe, slušateljke i slušaoce očekuju korisni saveti i preporuke kako prepoznati problem, pružiti podršku i ohrabriti žene da potraže pomoć. Kroz konkretne primere iz prakse, one objašnjavaju kako izgleda lečenje, kakva je podrška potrebna ženi u procesu oporavka i na koje načine se može pomoći da se zavisnost uspešno prevaziđe. Ova epizoda donosi iskren i edukativan pogled na temu koja je još uvek često tabu u društvu, a ima za cilj da pruži podršku i ohrabrenje ženama koje prolaze kroz problem alkoholizma, kao i njihovim bližnjima.

Šta zapravo znači biti narcis? Zašto je usamljenost sve češća pojava u savremenom društvu? Kako prepoznati toksične obrasce u odnosima? U ovoj epizodi, zajedno sa Mihailom i Robertom, uz Olympus napitke, istražujemo narcizam, njegove uzroke i posledice, ali i kako se nositi s osećajem usamljenosti. Takođe, odgovaramo na vaša pitanja koja ste nam postavili preko društvenih mreža - od dilema o samopouzdanju i empatiji, do praktičnih saveta za zdravije odnose. Kako podržati partnera koji je krenuo na terapiju? Koji su znakovi da moj terapeut nije adekvatan izbor za mene? Šta je usamljenost?Pridružite nam se u razgovoru koji otkriva skrivene psihološke mehanizme i donosi korisne uvide!

"Beskrajni, plavi krug. U njemu, zvezda.“ Kako biti svoj u svetu očekivanja? Danas u studiju cela ekipa - Olivera, Mihailo i Roberto uz Olympus napitke pričaju o autentičnosti. Šta zapravo znači biti autentičan, zašto je to važno i kako prepoznati kada (ni)smo verni sebi? Da li nas društvo oblikuje više nego što mislimo? Kako strah od odbacivanja utiče na našu autentičnost? I da li je moguće pronaći ravnotežu između sopstvene suštine i spoljašnjih očekivanja? Biti svoj znači živeti u skladu sa svojim vrednostima, uverenjima i osećanjima, bez pretvaranja ili potrebe da se prilagodimo očekivanjima drugih na uštrb sopstvene suštine. Autentičnost podrazumeva iskrenost prema sebi i drugima, sposobnost da izrazimo svoje misli i emocije bez straha od osude, kao i hrabrost da donosimo odluke koje su u skladu s našim unutrašnjim bićem. Kako znamo koliko smo autentični? Kada donosimo odluke, da li razmišljamo o tome šta mi zaista želimo, ili više o tome kako će naša odluka izgledati drugima? Autentičnost nije fiksna osobina - može se razvijati kroz samorefleksiju, rad na sebi i hrabrost da se suočimo sa sopstvenim strahovima i nesigurnostima. Što smo bliži sebi, to smo autentičniji.

Da li ljubav zaista može da bude droga? Kako prepoznati granicu između zdrave povezanosti i zavisničkog odnosa? I da li zarad veze moramo da pravimo kompromise?U ovoj epizodi, naši psihijatri Roberto i Olivera, uz Olympus napitke, razbijaju mitove o emocionalnoj zavisnosti, pričaju o tome zašto ostajemo u toksičnim odnosima i kako prekinuti začarani krug vezanosti.Da li ste nekada osećali da ne možete bez nekoga, iako znate da vam ta osoba ne prija? Ili da se uvek vezujete za iste „pogrešne“ partnere? Ovo nije slučajnost - i upravo o tome razgovaramo.Saznajte kako psihologija objašnjava zavisnost u ljubavi, kako prepoznati obrasce iz kojih ne možemo da izađemo i, što je najvažnije - kako ih promeniti. Očekuje vas razgovor koji će vam možda otvoriti oči, ali i pružiti konkretne savete za zdravije odnose.

Serije koje ste tražili da analiziramo

Da li će roboti vladati svetom i kako izgleda upotreba veštačke inteligencije i virtuelne realnosti iz ugla filozofije i mentalnog zdravlja? Zašto su neke stvari odlične, a neke ne idu u dobrom smeru? Gde je granica i ko mora da je povuče? Ovo su pitanja o kojim diskutuju prof. dr Vlasta Sikimić, filozof i dr Roberto Grujičić, dečiji psihijatar.Dodatni sadržaji su na raspolaganju i na YouTube kanalu za članove, kao i na Patreonu. Podržite nas i pretplatite se za naše ekskluzivne sadržaje: https://www.patreon.com/c/dvaipopsihijatra/ Vaši komentari su uvek dobrodošli, a možete nas pratiti i na društvenim mrežama,Slušajte nas i na: Apple Podcasts: https://podcasts.apple.com/us/podcast/dva-i-po-psihijatra/id1669889061 Spotify: https://open.spotify.com/show/599MXO4B9Cb45InzEZidUJ Deezer: https://deezer.com/show/5708637 ****** Društvene mreže: Facebook: facebook.com/dvaipopsihijatra/ X: https://twitter.com/2ipopsihijatra Instagram: https://www.instagram.com/dvaipopsihijatra/

Današnja epizoda po mnogo čemu je posebna. Psihijatar Mihailo Ilić ugostio je koleginicu Vanju Mandić Maravić, psihijatra i autorku knjige "Strana B", psihološkog romana koji istražuje suštinske konflikte između razuma i emocija. Kroz prizmu ljubavi, gubitka i unutrašnjih borbi, knjiga vodi kroz lavirint ljudske psihe, postavljajući pitanje: da li je moguće pronaći mir unutar sopstvenih suprotnosti? I da li je moguće da emocionalno sazrevanje traje toliko dugo, na momente se čini predugo čak? Baš to, emocionalno sazrevanje je tema ne samo knjige, već i današnje epizode. Za razliku od ustaljenih mišljenja, ne saazrevamo emocionalno u skladu s godinama; to je dugotrajan proces i uključuje duboko i slojevito razumevanje sebe, svojih osećanja, i odnosa s drugim ljudima što se razvija postepeno, kroz iskustvo, introspekciju i promene u okolnostima. Naročito kroz teške situacije, krize i gubitke. Razumevanje sopstvenih, ali i tuđih osećanja, potreba i obrazaca ponašanja ključno je za emocionalno sazrevanje. Kao i sposobnost upravljanja intenzivnim emocijama, kao što su bes, tuga ili strah, ne potiskujući ih, već obrađujući ih na zdrav način. Kako regresija i sublimacija utiču na sazrevanje ličnosti? Zašto je sublimacija jedan od najzrelijih mehanizama odbrane? Koliko kreativni rad utiče na emocionalno sazrevanje, i da li pisci u stvari pišu o sebi? Kakav je značaj saosećanja za druge tokom ovog procesa? I šta je i čemu služi racionalizacija, na primer? Na ova i mnoga druga pitanja odgovaraju zajednički danas Mihailo i Vanja. Promocija knjige "Strana B" biće održana 05.02.2025. u Bitef Art Cafe u Beogradu, Mitropolita Petra 8 Dodatni sadržaji su na raspolaganju i na YouTube kanalu za članove, kao i na Patreonu. Podržite nas i pretplatite se za naše ekskluzivne sadržaje: https://www.patreon.com/c/dvaipopsihijatra/

Danas pričamo o nečemu na čemu ste često insistirali a mi smo vam ostali dužni - o odrastanju uz narcistične roditelje. Kako izgledaju porodice u kojima se ogledalo ljubavi često lomi pod teretom nerealnih očekivanja, manipulacije i uslovljene pažnje? Ali ne stajemo tu. Osvrćemo se na širi kontekst: kako živeti i sazrevati u društvu koje glorifikuje uspeh, savršenstvo i ego, dok zanemaruje empatiju, autentičnost i emocionalnu ranjivost? Kako izgleda detinjstvo pod budnim okom roditelja koji traže odobravanje i validaciju preko svoje dece? Koje su posledice školovanja u sistemima gde je postignuće važnije od ličnosti, a društvene mreže diktiraju šta znači biti "vredan"? Kako narcistični obrasci roditeljstva utiču na razvoj identiteta dece? Na koji način deca balansiraju između autentičnosti i potrebe da zadovolje nerealne standarde roditelja i društva? Kako obrazovni sistemi i društveni pritisci dodatno oblikuju generaciju opterećenu očekivanjima i borbom za prihvatanje? I, što je možda najvažnije, kako možemo pomoći današnjoj deci da izgrade stabilan identitet u svetu koji ceni formu više nego suštinu? Uz dosta životnih primera i stručnih uvida, govorimo o tome kako narcizam u porodici i društvu oblikuje našu percepciju sebe, odnosa s drugima i sposobnost da se povežemo na dubljem nivou. Da li smo svi samo proizvodi "narcistične epohe"? I kako pronaći unutrašnji mir kad je sve oko nas usmereno na spoljašnji sjaj? Sa vama danas psihijatar Roberto Grujičić sa svojom gošćom Irenom Orlović, magistrom psiho-socijalnog savetovanja i psihoterapeutkinjom, osnivačicom i direktorkom osnovne škole "Harfa", škole u kojoj deca ocenjuju sama sebe. Pridružite im se u analizi kako da napravimo korak ka zdravijem društvu i povezanijim generacijama.

Pridružite nam se u prazničnoj atmosferi uz specijalnu novogodišnju epizodu! Daanas odgovaramo na vaša najzanimljivija, najteža i najduhovitija pitanja koja ste nam slali tokom godine. Kako da sačuvate mentalno zdravlje tokom praznika? Da li su novogodišnje odluke zaista korisne? Kako se nositi sa stresom uoči Nove godine ili neprijatnim susretima na porodičnim okupljanjima?Uz opuštenu atmosferu, dozu humora i stručne savete, naši psihijatri Mihailo i Roberto donose uvide i priče koje će vas inspirisati da u Novu godinu zakoračite mirniji, zadovoljniji i srećniji. Pitanja su vaša, ali odgovori će možda pomoći svima!Dodatni sadržaji su na raspolaganju i na YouTube kanalu za članove, kao i na Patreonu. Podržite nas i pretplatite se za naše ekskluzivne sadržaje: https://www.patreon.com/c/dvaipopsihijatra/

Naši psihijatri Olivera Vuković i Roberto Grujičić danas pričaju o agresiji, jer ste vi to tražili. Šta je zapravo agresivno ponašanje, kako ga prepoznati i zašto se čini da smo danas agresivniji nego ikad pre? Da li je ova percepcija istinita ili je samo odraz savremenog društva i medija? Razgovaraćemo o tome zašto se termin "agresija" sve češće koristi, kako kultura i tehnologija oblikuju naš odnos prema agresiji i koji su različiti oblici agresivnog ponašanja - od pasivne agresije do fizičkog nasilja. Agresivnost je deo ljudske prirode, ali ne nužno u negativnom smislu. Evolutivno gledano, agresija je služila kao mehanizam za preživljavanje - zaštitu teritorije, resursa i potomstva. Međutim, u savremenom društvu, gde se fizička borba retko koristi za rešavanje problema, agresivnost se često manifestuje u društvenim i psihološkim oblicima. Važno je naglasiti da agresivno ponašanje nije "neizbežno." Ljudi poseduju sposobnost samorefleksije, empatije i kontrole impulsa, što omogućava upravljanje agresijom na konstruktivan način. Na nju utiču i spoljašnji faktori, poput kulture, vaspitanja, stresa i društvenih normi. Najčešći oblik agresivnosti kod ljudi je verbalna agresija, koja uključuje kritike, uvrede, sarkazam i omalovažavanje. To je često prva linija ispoljavanja frustracije jer je društveno prihvatljivija i manje kažnjiva od fizičke agresije. Međutim, pasivna agresija, poput ignorisanja, zadržavanja ljutnje ili manipulacije, takođe je vrlo česta, jer omogućava izražavanje negativnih emocija na indirektan način. Uz priču o agresivnosti u ovoj epizodi pokušaćemo da razumemo šta nas podstiče na ovakvo ponašanje i kako možemo da izgradimo zdravije načine izražavanja emocija. Dodatni sadržaji su na raspolaganju i na YouTube kanalu za članove, kao i na Patreonu. Podržite nas i pretplatite se za naše ekskluzivne sadržaje: https://www.patreon.com/c/dvaipopsihijatra/

Epizoda 85

epizoda

Na zahtev publike

Zašto, kad i koga lažemo?Koje su to bele, a koje su opasne laži?Kada deca počinju da lažu?Kako da prepoznamo lažova?Kada su laži opasne?Ovo su samo neka od pitanja na k0ja ste želeli da čujete odgovore. Olivera i Roberto obrađuju temu koju ste tražili da nastavimo da obrađujemo.

Šta je kriza srednjih godina i kako da je prepoznamo? Ko su "kuguarke" a ko "šugar dediji" i zašto su dobili takve nazive? Zašto se dešava kriza srednjih godina? Mia Popić, psihološkinja i psihoterapeutkinja i naš dr Roberto Grujičić će u ovom fantastičnom razgovoru odgovoriti ne samo na ova pitanja, već će vam približiti ovo stanje.

Da li ste se ikada zapitali zašto se ponašate na određeni način u nekim situacijama ili kako određeni odnosi utiču na vas? Transakciona analiza (TA) može biti odgovor na ova pitanja. Ovaj pristup psihoterapiji, koji je razvio Erik Bern šezdesetih godina XX veka, pomaže ljudima da bolje razumeju svoju ličnost i interakcije sa drugima, koristeći jednostavne, ali moćne koncepte - ego stanja. Zamislite situaciju u kojoj imate konflikt na poslu. Da li reagujete smireno, tražeći racionalno rešenje? To je vaš Odrasli. Ili, možda osećate da vas kritikuju i vraćate se u detinjstvo sa osećajem nesigurnosti - to je Dete. Ako ste, s druge strane, skloni da kritikujete druge zbog grešaka, vaš Roditelj preuzima vođstvo. Svaka interakcija između ljudi naziva se "transakcija". Uspešna komunikacija se dešava kada su transakcije jasne i usklađene. Na primer, ako neko razgovara sa vama iz svog "Odraslog" stanja, a vi reagujete iz "Deteta" to može izazvati konflikt ili nesporazum. TA pomaže da razumemo te dinamike i izbegnemo nepotrebne sukobe. Mihailu je u gostima koleginica, psihijatar i psihoterapeut, Aleksandra Bubera Ninić, redovni trener i supervizor transakcione analize, sa kojom vam je, osim razgovora o TA pripremio i neka iznenađenja.

79 - Zašto nekoga biramo za životnog partnera? U šta se mi to zaljubljujemo? Kroz koje faze prolazi svaki partnerski odnos? Kako zaljubljenost prelazi u zrelu ljubav? Da li zaljubljenost zaista nestaje ili se obnavlja ciklično? I da li je zaljubljivanje izmenjeno stanje svesti? Kako to idealizujemo partnera? Sa kakvim se izazovima i promenama suočavaju parovi i kako se partnerski odnos može razvijati? Zašto varamo? Naš psihijatar Roberto Grujičić i psihološkinja Elena Kuzmanović razgovaraju o bliskosti, zaljubljivanju, seksu, emocijama, prevari i svemu onome što čini partnerske odnose.

Ko smo mi? Ko sam zaista ja? Šta me određuje kao ličnost?Mihailo Ilić i Milutin Kostić u današnjoj epizodi pokušavaju da dođu do odgovora kada je u pitanju identitet.Šta je identitet? Kako objasniti problematičan i slabo opipljiv socijalni pojam? Kako doživljavamo sebe? Kako definišemo sopstvo? Koje grupe su deo našeg identiteta? Možemo li biti bilo šta, i šta mi to osećamo kao 'svoje'? Da li je osećanje pripadnosti u našem biću ili je nametnuto spoljnim faktorima? Koliko forsiranje identiteta danas stvara izgubljenost? Postoji li tačan odgovor na sva ova pitanja?Dodatni sadržaji su na raspolaganju i na YouTube kanalu za članove, kao i na Patreonu. Podržite nas i pretplatite se za naše ekskluzivne sadržaje: https://www.patreon.com/dvaipopsihijatra

Jedna od najtraženijih tema u vašim komentarima je besplatna psihoterapija. Doveli smo gošću koja je pokrenula upravo to. Mihailo Ilić i Milica Krstić razgovaraju o ovoj i još nekim temama.

Tokom prve sezone davali ste svoje predloge za teme o kojima ćemo pričati, pa ni u ovoj, drugoj sezoni ne zaboravljamo na vaše želje i interesovanja. Jako visoko na listi onog o čemu ste izrazili želju da više saznate je PTSD - posttraumatski stresni poremećaj - i posledicama koje ostavljaju kompleksne životne traume. Zašto se ovaj poremećaj javlja i kako ga prepoznati? Koji su simptomi? Kako pomoći sebi ili bliskoj osobi? Kako društveni i kulturološki faktori utiču na kompleksnu traumu i pojavu drugih bolesti? Zbog toga je Roberto Grujičić u goste ponovo pozvao Tijanu Mirović, psihoterapeutkinju. Dodatni sadržaji su na raspolaganju i na YouTube kanalu za članove, kao i na Patreonu. Podržite nas i pretplatite se za naše ekskluzivne sadržaje: https://www.patreon.com/dvaipopsihijatra

75 - Prva epizoda druge sezone podkasta je pred vama. Kakvi se sve poremećaji ličnosti vide u očima Kejt Blanšet? Roberto Grujičić i Mihailo Ilić, naši psihijatri, danas za vas analiziraju najpopularnije filmove.

74 - Koliko % mozga koristimo? Znate li šta je Mocartov efekat? Možemo li da smršamo ako jedemo čokoladu? Ili da dobijemo Nobelovu nagradu? Kako da učimo dok spavamo? Da li nam nedostaje hormon sreće i kako nadoknaditi serotonin? A sada...zamislite ovde GejmOTron muziku...

73 - Psihoterapija filmom - filmska terapija koristi filmove kao sredstvo za istraživanje emocija, ponašanja i psiholoških problema. Filmovi mogu pomoći da se identifikujemo sa likovima, razumemo svoje emocionalne reakcije i pronađemo nove perspektive za rešavanje problema.Zbog toga, Mihailo je u goste pozvao kolegu psihologa Nikolu Ljubičića, koji je deo projekta Instituta za mentalno zdravlje "Lečenje filmom" u Kinoteci.

72 - Da li smo tužni ili depresivni? Da li imamo objektivne, životne probleme i patimo ili nam je potrebna psihijatrijska pomoć? Odakle nove dijagnoze? Da li je ljudska patnja normalna i da li nam i za to trebaju lekovi?

71 - U današnjoj epizodi videćete kako i na koji način psihijatri analiziraju popularne serije. Roberto i Mihailo baviće se nekim od najpopularnijih serija snimljenih poslednjih godina, koje su privukle najveću pažnju i medija i publike.

epo

Odgovorite na jedno pitanje. Ko ste Vi? I odgovorite u najviše pedeset reči. Možete li? Prilično je teško, naročito ako o tome niste dugo ni često razmišljali. Kako izgubimo sebe negde usput? Postoje li ljudi koji nikada nisu ni pronašli pravog sebe? Kako se povezati sa svojim pravim ja? Danas pričamo o generaciji milenijalaca, sazrevanju i otkrivanju sebe, kroz prizmu dva milenijalca - dr Mihailo Ilić u goste je pozvao dr Saru Kuburić, egzistencijalnu psihoterapeutkinju, autorku knjige „Na meni je“. Sara je i glas generacije, na Instagramu poznata i popularna kao millennial.therapist.

Šta je drugo stanje i kako se zaista manifestuje? Kakvi problemi mogu da se očekuju kada je u pitanju psihičko stanje trudnice? Koliko je važna podrška porodice? Kakvi strahovi muče buduće roditelje? Šta je to traumatični porođaj?Porođajna trauma i akušersko nasilje su i nove i stigmatizovane teme i o njima se i dalje malo zna i razgovara, iako se, evo, trudimo da, makar u podkastu, to činimo sve češće. Psihološke tegobe tokom trudnoće i posle porođaja su česte, ali su jako česti i primeri akušerskog nasilja posle kojih žena ostane prepuštena sama sebi, bez odgovarajuće psihološke pomoći i podrške.Ali, znamo li šta sve spada u akušersko nasilje?Danas pričamo i o postporođajnod depresiji, strahovima trudnica i ali i postporođajnim traumama majki, kao i podršci ženama sa psihičkim problemima bilo da se javljaju prvi put tokom trudnoće ili je problem koji već imaju.Roberto i njegova gošća i koleginica, psihijatar Maja Milosavljević, koja radi u Perinatalnom kabinetu Instituta za mentalno zdravlje, danas razgovaraju o ovim izuzetno aktuelnim i važnim temama.

67 - Svi lažemo. Više puta dnevno. Ali, kako se, na naučni način, detektuje laž? Da li je poligraf validan da otkrije neistinu? Šta su bele laži, i zašto uopšte lažemo? U današnjoj epizodi Olivera o svim aspektima ove složene profesije i brojnim izazovima sa kojima se kroz praksu susreće razgovara sa Irenom Bošković, forezničkim psihologom sa Erazmus Univerziteta u Holandiji.

Koji ljudi su skloni depresiji a koji su 'otporni'? Da li su depresivni ljudi u nečemu slični? Da li psihoterapeuti mogu da budu depresivni? Kada osoba treba da se javi na terapiju i kako znamo da smo depresivni? Ova epizoda posvećena je lečenju depresivnog poremećaja, ali iz nešto malo drugačijeg ugla nego ranije. Profesorka Kristina Brajović Car, psihoterapeut, je Robertov gost i oni razgovaraju o lečenju psihoterapijom i njenom značaju za nas danas. Dodatni sadržaji su na raspolaganju i na YouTube kanalu za članove, kao i na Patreonu. Podržite nas i pretplatite se za naše ekskluzivne sadržaje: https://www.patreon.com/dvaipopsihijatra

U današnjoj epizodi Dva i po psihijatra Olivera i njena gošća, takođe psihijatar Nevena Radonjić, govore o načinima na koji hormoni tokom čitavog života utiču na mentalno stanje žena sa posebnim osvrtom na postpartalnu depresiju. Promena odnosa hormona u organizmu može dovesti do pogoršanja određenih psihičkih tegoba ili do pojave mentalnih problema. Šta je PMS a šta predmenstrualni disforični poremećaj? Šta je to postpartalna depresija? Koliko dugo može da traje? Kako se razlikuje od 'obične' depresije? Na koji način se postporođajna depresija leči i šta se dešava ako se ne leči? U čemu je razlika između postpartalne depresije i postpartalne psihoze? Šta je reproduktivna psihijatrija i kako izgleda u praksi?

Šta je to majčinski instinkt? Kakvi ćemo biti i kakvi smo kao roditelji? Zašto bebe plaču? Da li ću biti bolji roditelj od svoje majke? Kako da okupam bebu a da je ne ispustim? Da li stvarno majka ne treba da koristi parfem dok je beba mala? Da li tata sme da se brije? Kako se povezuju beba i roditelji? Šta trudnica sme a šta ne sme? Radionice o zdravom roditeljstvu godinama su bile osnovni izvor odgovora na ova i ovakva pitanja ali i mnoga druga koja zanimaju buduće roditelje. Trenutno radionice ne rade, ali naš podkast radi, i u gostima nam je osoba koja je pripremila odgovore na sva naša, ali i vaša pitanja koja očekujemo u komentarima.Robertova gošća u ovoj epizodi je Olivera Aleksić Hil, takođe dečiji psihijatar i psihoanalitičar.

Danas pričamo o socijaloj psihijatriji. Odakle toliko predrasuda prema psihijatrijskim bolestima? Razmislite, recimo, o jednom pitanju: Da li poznajete psihički savršeno zdravu osobu? Da li su depresija i anksioznost postali 'moda'? I zašto je to tako? Da li je stigmatizacija psihijatrijskih pacijenata nepromenljivo stanje? Da li smo 'vakcinisani' protiv mentalnih bolesti ili svi možemo da obolimo od istih? Šta nas očekuje u suočavanju sa predrasudama o ljudima koji boluju od psihijatrijskih bolesti? Roberto danas razgovara sa profesorom psihijatrom sa Univerziteta u Skoplju, Stojanom Bajraktarovim o stigmatizaciji pacijenata sa mentalnim bolestima.

Elektrokonvulzivna terapija Verovatno ste gledali film "Let iznad kukavičjeg gnezda" i upamtili horor scene sa elektrošokovima... i sad se pitate zašto je ovaj vid terapije, EKT, tema današnje epizode. Recimo to jednostavno - film nije dokumentarac, a realnost i primena elektrokonvulzivne terapije se drastično razlikuje od onoga što ste videli na filmu ili što većina nas misli. Dakle, svi smo skloni da imamo predrasude. Šta je, zaista, u praksi, elektrokonvulzivna terapija i čemu služi? Kako se i kada koristi u terapiji depresije? Koliko traje, da li boli, koliko puta treba da se ponovi i da li je bolja od antidepresiva? Koliko je bezbedna elektrokonvulzivna terapija? Koje su nove metode u lečenju depresije i šta je transkranijalna magnetna stimulacija? Olivera u današnjoj epizodi sa kolegom, psihijatrom Predragom Gligorovićem, koji živi i radi u Americi, razgovara o elektrokonvulzivnoj terapiji, strahovima, predrasudama i mitovima vezanim za ovu specifičnu vrstu lečenja depresije, istini koja stoji iza ove metode, rezultatima koji se ovom terapijom postižu u praksi kao i o novim načinima lečenja depresije, pre svega o transkranijalnoj magnetnoj stimulaciji.

Danas govorimo o geštalt terapiji, onlajn psihoterapiji, aktivnostima terapeuta na društvenim mrežama, i o mnogim drugim zanimljivim temama vezanim za psihoterapiju uopšte. Mihailo je ugostio psihoterapeuta Dunju Vesić sa kojom razgovara o psihoterapiji, pristupima u geštalt terapiji, online terapiji, primerima, iskustvima kako terapeuta tako i ljudi koji su u psihoterapiji tražili put do rešenja svojih problema.

Danas govorimo o geštalt terapiji, onlajn psihoterapiji, aktivnostima terapeuta na društvenim mrežama, i o mnogim drugim zanimljivim temama vezanim za psihoterapiju uopšte.Mihailo je ugostio psihoterapeuta Dunju Vesić sa kojom razgovara o psihoterapiji, pristupima u geštalt terapiji, online terapiji, primerima, iskustvima kako terapeuta tako i ljudi koji su u psihoterapiji tražili put do rešenja svojih problema.

'Kada izgubimo dete, onda gubimo osećaj za budućnost, kada izgubimo roditelje gubimo našu prošlost, a kada izgubimo partnera gubimo svoju sadašnjost.'Tuga je cena koju plaćamo za ljubav. Tugovanje je proces koji ide uporedo sa životom.Da li je tuga patološko stanje koje treba lečiti? Da li je to osećanje znak slabosti? Zašto ljudi imaju potrebu da ne pate? Kakva je veza između fizičke boli i emocionalne patnje? Koliko tugovanje traje? Da li 'moraš biti jak' ili je potrebno pokazati emocije? Može li čovek da izbegne tugovanje?Olivera i Roberto danas nastavljaju serijal o emocijama pričom o tugovanju.Vaši komentari su nam dragoceni, kako ovde tako i na društvenim mrežama.

59 - Socijalna fobija je česta, preplavljujuća i parališuća. Kontakti sa drugim ljudima, javni nastupi pa čak i običan izlazak mogu izazvati iracionalan strah od situacija u kojima postoji mogućnost socijalnog kontakta. To je veoma ozbiljna i važna tema i zato smo joj i posvetili današnju epizodu. Gošća Mihaila Ilića je dr Irena Filipović, psihijatar Instituta za mentalno zdravlje sa kojom razgovara o socijalnoj fobiji - kako nastaje i kako se leči.

58 - Epizoda o prokrestinaciji je, naravno, ponovo odložena, ali smo za vas pripremili jako zanimljivu priču.Robertov gost danas je teolog Vukašin Milićević sa kojim razgovara o tome kako religija, vera, u najširem smislu reči, može da pomogne u očuvanju mentalnog zdravlja.

Specijal - Roberto i Mihailo ponovo odgovaraju na vaša pitanja. Pred njih ste stavili ozbiljne izazove i poslali fenomenalna pitanja, kako na mail tako i putem društvenih mreža. Pokušali su da daju odgovore na najzanimljivija pitanja, ona koja baš navode na razmišljanje i motivišu. Saznajte i ko će dobiti majicu za najbolje postavljeno pitanje.

57 - Ovaj razgovor će biti malo drugačiji od prethodnih jer, nećemo pričati o mentalnim bolestima i poremećajima. Naš dr Mihailo Ilić i gost Filip Grujić, pisac i dramaturg, pričaju pre svega o ljudskoj duši, generacijskim i ličnim iskustvima, društvenim normama, pritisku okoline na mlade ljude ali i njegovoj knjizi "I onda opet, ispočetka" koja je oarakterisana kao prvi srpski milenijalski roman.