Podcasts about beograda

Kakve kvalifikacije su potrebne za zanimanje „grobar pasa“? Treba li diploma, može li preko veze? Ili je ključno životno iskustvo? Amir Kamber razgovara s piscem Goranom Samardžićem o ljubavi, psima, korijenima i životu između dva grada – Sarajeva i Beograda. Za roman "Grobar pasa" Samardžić je nagrađen renomiranom književnom nagradom izdavačke kuće V.B.Z. Naš literarni selektor Davor Korić smatra da se ova knjiga veoma lako čita zato što je pisana jezgrovito, kratkim rečenicama, veoma emotivno. Von Amir Kamber.

Kako izgleda karijera jednog dizajnera koji kroz svaki piksel spaja umetnost i život? U 320. epizodi Pojačala, Ivan je ugostio Igora Adamovića, grafičkog i veb dizajnera, osnivača studija Control Creative iz Beograda i jednog od najprepoznatljivijih autora na domaćoj sceni. U povodu obeležavanja 25 godina karijere, Igor deli priče o svojim počecima u Majdanpeku, profesionalnom sazrevanju i prelasku iz analogne u digitalnu eru dizajna. Razgovor osvetljava njegov specifičan pristup vizuelnim komunikacijama i filozofiju koja kombinuje strast, instinkt i minimalističku estetiku. Poseban deo epizode posvećen je Igorovoj velikoj ljubavi prema muzici i radu na omotima za vinile, gde su se dizajn i zvuk neraskidivo spojili. Igor otkriva kako je kroz dizajn imao priliku da sarađuje sa umetnicima različitih muzičkih žanrova i kako mu je ta saradnja omogućila da izrazi svoju kreativnost na najdublji način. O čemu smo pričali: - Kad porastem biću - Majdanpek i kraft piva - Školski dani - Studentski dani - Prva zaposlenja u dizajnu - Burne devedesete - Promene u dizajnu - Ključne tačke karijere - Priča o muzici - Lični rast - Saveti za mlađe dizajnere Podržite nas na BuyMeACoffee: https://bit.ly/3uSBmoa Pročitajte transkript ove epizode: https://bit.ly/4kOv9n4 Posetite naš sajt i prijavite se na našu mailing listu: http://bit.ly/2LUKSBG Prijavite se na naš YouTube kanal: http://bit.ly/2Rgnu7o Pratite Pojačalo na društvenim mrežama: Facebook: http://bit.ly/2FfwqCR Twitter: http://bit.ly/2CVZoGr Instagram: http://bit.ly/2RzGHjN

Hiljade građana Beograda na protestu zatražilo da im se vrati Pionirski park. U Novom Sadu održano još jedno ročište članovima SNS-a za napad na studente. Građani Cetinja protestima traže odgovornost čelnika MUP-a i Policije u vezi s dva masovna ubistva.

Znate li da u Srbiji, u centru Beograda, postoji psihološko savetovalište za mlade u koje se možete prijaviti jednim klikom na Instagramu ili potražiti pomoć online, anonimno, bez knjižice i ikakve administracije? Ukoliko imate do 30 godina, ili se neko vama blizak u tom uzrastu bori sa psihološkim problemima i krizama koje ne može da reši, ovo je prava epizoda za vas. Psihijatar Mihailo Ilić o mentalnom blagostanju mladih danas razgovara sa svojim gošćama - socijalnom radnicom Jasminom Bogdanović i kliničkim psihologom Snežanom Mrvić. Uz osvežavajuće Olympus napitke, oni analiziraju stanje mentalnog zdravlja mladih u Srbiji, naročito osnovaca i srednjoškolaca, u kontekstu nedavnih tragičnih događaja u školi "Vladislav Ribnikar" u Beogradu, Malom Orašju i Duboni. Poseban fokus stavljen je na CEZAM projekat - Centar za mlade u Beogradu, koji nudi podršku adolescentima i njihovim porodicama. Kroz razgovor sa stručnjacima, saznaćete koji su najveći izazovi sa kojima se suočavaju mladi danas, kako prepoznati prve znake problema sa mentalnim zdravljem i na koji način društvo može pružiti podršku mladima u prevazilaženju kriza. U razgovoru se osvrćemo i na aktuelne statistike koje pokazuju zabrinjavajući porast problema sa mentalnim zdravljem među mladima, ali i na ulogu obrazovnih institucija i porodice u pružanju podrške. Gošće dele svoja iskustva iz prakse, navodeći konkretne primere rada sa adolescentima kroz CEZAM projekat i slične inicijative. Takođe, govorimo o tome kako mladi doživljavaju pritiske savremenog društva, uključujući uticaj društvenih mreža i društvenih normi, te kako prepoznati signale da je adolescentu potrebna pomoć. Poseban akcenat stavljen je na značaj edukacije roditelja i nastavnika, kako bi se razvila otvorenija komunikacija i bolje razumevanje emocionalnih potreba mladih. Jer, zvanični podaci kažu, svakoj petoj mladoj osobi u Srbiji potrebna je psihološka pomoć. CEZAM website: https://cezam.rs/ CEZAM Instagram: https://www.instagram.com/cezam.bgd/?hl=en Dodatni sadržaji su na raspolaganju i na YouTube kanalu za članove, kao i na Patreonu. Podržite nas i pretplatite se za naše ekskluzivne sadržaje: https://www.patreon.com/c/dvaipopsihijatra/

Stigla je nova, možda i najhaotičnija doza Njuz POPkasta! U epizodi #56, Jelisaveta je nepodnošljivo srećna (što izluđuje Marka), Viktor je pronašao prečicu do statusa 'pročitao sam Uliksa' (moralno upitno, ali efikasno!), Nenad lista magazin koji slavi smrt (bukvalno!), a svi zajedno otkrivamo da su kiflice novi vladari Beograda. Vodimo vas kroz lavirint preporuka gde ćete čuti o: - Serijama koje preispituju smisao postojanja (ili barem algoritam vašeg Netflix naloga) - Filmovima o propalim zvezdama industrije za odrasle i preživelima nemogućeg - Knjigama koje spajaju teologiju i triler na najneočekivaniji način - Muzici koja ide od sofisticiranog Father John Misty-ja do... pa, recimo samo da Bugarska ima hitove koje NISTE očekivali (Zdravo, Preslava!). I naravno, predstavljamo i najnoviji Njuz merch – šolje lepše od prethodnih i stikeri koji preživljavaju apokalipsu (skoro). Znamo da jedva čekate imena i linkove, ali moraćete malo da se strpite i uživate u našem nagađanju i prepiranju!

Jedni broje dane. Drugi kažu nije moj ukus. Evrovizija nije samo pitanje muzike već možda najviše stvar publike koja voli da hvali ili ogovara tuđe i svoje natjecatelje. Kako Maja Marić i Saša Bojić ocjenjuju nastup i pjesmu Nine Žižić ("Dobrodošli") iz Crne Gore? Muzičke novosti iz Beograda donosi Uroš Milovanović. Host Amir Kamber predstavlja novitete iz regije, između ostalih, tu su Alterella ("Naoružane za rat") iz Hrvatske i Vimoksha ("Find You") iz San Marina, pardon, Bosne i Hercegovine! Von Amir Kamber.

Beograd je kroz svoju istoriju nebrojeno puta menjao lice - ratovi, političke odluke i urbanistički zahvati odnosili su delove grada, brišući simbole epoha koje su ostavili iza sebe. U ovoj epizodi istražujemo sudbinu nekih od najpoznatijih zdanja Beograda koja su nestala ili su u ruševinama - Hotel Jugoslavija, Pošta Beograd 2 i Generalštab. Razgovaramo i o Sajmu, još jednom simbolu grada kojem preti nestajanje. Kako je Hotel Jugoslavija, nekada simbol luksuza i jugoslovenskog prosperiteta, završio u 'starom gvožđu'? Šta se dogodilo sa Poštom Beograd 2, jednom od ključnih tačaka beogradske komunikacije? I kako su razaranja Generalštaba promenila izgled Nemanjine ulice, ali i kolektivno sećanje Beograđana? Zašto je Generalštab toliko važan? Razgovaraćemo o društvenim, političkim, pa čak i vojnim razlozima ovih rušenja, ali i o tome kako se grad nosi sa sopstvenom prošlošću - da li briše tragove ili ih ostavlja kao podsetnik? Sa vama danas istoričarka umetnosti Jovana Milovanović i gošća i koleginica Vladana Putnik Prica iz Instituta za istoriju umetnosti.

Važno je da ljudi učine sve da održe porodicu, ali kad shvate da će biti srećniji odvojeni, onda treba da se raziđu, jer to je bolja opcija i za dete, priča gošća Mamazjanije i mama jedne Senje, Ivana Marinković “Frajerka”, koja je doktor filoloških nauka, zaposlena u Institutu za srpski jezik SANU, organizatorka venčanja, influenserka, a uz sve to, naglašava, uvek ima vremena za sebe i za svoje dete. Ivana se tokom razgovora osvrnula na bolne periode kada je pokušavala da održi i iznese trudnoću, ali, nažalost, nije uspevala. "Imala sam vanmateričnu trudnoću, potom i sponatni, a kad sam treći put ostala trudna, ležala sam dva meseca u bolnici. Hospitalizovana sam kad sam bila tek u petoj nedelji. Imam utisak da sam uspela, jer sam 'pustila', odnosno konačno sam se opustila i rekla sebi, ‘šta bude, biće'. Takođe sam se obraćala i bebi u sebi, i rekla joj da i ona mora malo da poradi na ovome", kroz osmeh priča Ivana. Ona je danas ponosna mama devetogodišnje Senje kojoj posvećuje najveći deo svog slobodnog vremena. "Imala sam neke poslovne ponude, ali sam ih odbila jer želim da provodim više vremena sa ćerkom dok je još mala. Aktivnost na mrežama je išla tom putanjom da mi oduzme dosta vremena, a već radim u Institutu i bavim se organizacijom venčanja i to je sve zajedno mnogo posla". Dodaje da kad ne radi i nije sa ćerkom, voli i sebi da udovolji, da se opusti i napuni baterije. "Bar pola sata dnevno odvojim samo za sebe, da izađem negde i popijem kafu. Mislim da je jako važno da žena bude ostvarena i zadovoljna da bi bila dobra mama", kaže Ivana. Nakon borbe da održi trudnoću, iz koje je stigla Senja, nažalost, došlo je do razvoda. "Ona je bila mala, a mi smo odlučili da se rastanemo. To nikad nije lako. Čovek sve čini da mu se porodica ne raspadne, nije to samo dvoje ljudi koji se razilaze, to je rascep porodice, a okolina krivicu uvek nekako svaljuje na ženu. Svakako, ne kajem se, jer mislim da je za dete daleko bolje da bude sa roditeljima koji su odvojeni, a srećni, nego da živi u disfunkcionalnoj zajednici", objašnjava Ivana. Opisuje i kako je ćerki dosta pomogla psihoterapija da prebrodi težak period. "Kad smo joj zajedno saopštili, počela je da se smeje, ali to je delovalo kao odbrambeni mehanizam deteta koje ne može odmah da prihvati tako drastičnu promenu", priča naša gošća. Ono što je problem su ljudi, koji i danas, u 21. veku, stigmatizuju samohrane majke. “Doživljavamo da u centru Beograda stičeš utisak da bi lakše prihvatili da žena, majka, ima pored sebe bilo kakvog muškarca, makar i onog koji je bije, samo da nije sama. Da je tu ta muška figura, kakva god i to je prosto neverovatno”, naglašava Ivana. U razgovoru je navela da ćerki pruža dosta slobode i da nije helikopter mama. “Ima nekih ljudi koji kažu da je 'nestašna', jer se popela na drvo, a ona je samo živahno dete, puno energije i deca treba da budu napolju, a ne da sede sa tabletom po ceo dan. Dogovorile smo se da može da koristi tablet pola sata radnim danima i sat vremena kad ne ide u školu. Za sad nekako uspeva, ali videćemo koliko će potrajati. Svakako, ono što želimo da naša deca budu i kako želimo da žive i da se ponašaju, treba mi prvo da pokažemo, jer je naš model taj na koji se ugledaju”, zaključuje Ivana “Frajerka”.

Šta je smiješno uoči evropske turneje i nastupa u njemačkom Aachenu? Nenad Kreizer razgovara s Tihomirom Radićem (Toshi Domaćin) iz bosanskohercegovačkog hip-hop sastava Helem Nejse. Zbog čega je humor možda najjače oružje umjetnika? Novosti sa hrvatske muzičke scene donosi reporter Zoran Stošić. Predstavljamo novitete s jugoistoka Evrope, između ostalog, tu su Manivi ("Ponovo gotovo") i Igorova Funk Mašina ("Funky Mumma") iz Beograda. Nego, zašto ono Željko Bebek ne nastupa s Bijelim Dugmetom? Von Nenad Kreizer.

Kako je izgledalo jutro 6. aprila 1941. u Beogradu? Građane su u sred noći budili zvuci sirena, a već nekoliko sati kasnije nad grad su se nadvili avioni Luftvafea, donoseći smrt i razaranje. Tog kobnog dana Beograd je postao poprište užasa, a ulica po ulica, dom po dom, bili su pretvoreni u zgarišta. U ovoj epizodi, zajedno sa našom istoričarkom umetnosti doktorkom Jovanom Milovanović i posebnim gostom, profesorom Radosavom Tucovićem iz Instituta za savremenu istoriju, istražujemo ne samo tragične događaje tog dana već i ono što je usledilo. Kako su preživeli Beograđani nastavili sa životom među ruševinama? Koji su simboli stradanja, a koje su priče o ljudskoj snazi i otporu ostale u sećanju? Otkrićemo kako je bombardovanje oblikovalo društvenu i kulturnu scenu glavnog grada, ali i kako je umetnost našla put da sačuva sećanje na taj strašni trenutak. Pridružite se ovoj uzbudljivoj epizodi u kojoj istorija oživljava kroz sećanja, analize i fascinantne priče iz života Beograda tokom Drugog svetskog rata.

Študentje v Srbiji že več kot štiri mesece protestirajo proti korupciji predsednika Aleksandra Vučića. A tudi sobotne demonstracije, največje doslej, niso omajale njegove oblasti. Medtem ko so s protestov prihajale strašljive pripovedi o domnevni uporabi zvočnega topa proti povsem mirnim protestnikom, pa uradni predstavniki Evropske unije o tem molčijo. Postavlja pa se tudi vprašanje, kako naprej. Ali bodo študentske demonstracije obdržale svoj naboj in kaj lahko dosežejo? Gostje: dr. Jovana Mihajlović Trbovc, kulturna zgodovinarka, Inštitut za kulturne in spominske študije ZRC SAZU; dr. Marko Hočevar, raziskovalec na Centru za politološke raziskave na Fakulteti za družbene vede; Vanja Vardjan, nekdanji dopisnik iz Beograda; Boštjan Anžin, dopisnik RTV Slovenija iz Srbije in z Balkana.

Kako gleda na razvoj događaja u Srbiji i da li njegov povratak iz Beograda može da utiče na redefinisanje zvaničnih poruka Evropske unije? Gost Danice Vučenić "Iza vesti" bio je izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Tonino Picula.

Studentski protesti u Srbiji ne jenjavaju. Nakon Novog Sada, Beograda i Kragujevca, studentski protesti su stigli i u Niš gdje se proteklog vikenda okupilo na desetke tisuća ljudi. Studenti su i u Niš stigli pješice kako bi s idejama protesta na putu upoznali i mještane manjih mjesta. Nenad Kreizer u razgovoru s reporterkom Jelenom Đukić Pejić i studentom Dušanom Ivanovićem govori o tome kako je protekao protest u Nišu, koji su zahtjevi studenata i koji protest se priprema kao sljedeći. Von Nenad Kreizer.

Presuda Suda BiH predsedniku Republike Srpske Miloradu Dodiku za nepoštovanje odluka visokog predstavnika. Šta o presudi kažu građani Sarajeva i Banjaluke? Građani Beograda uglavnom nisu zabrinuti zbog najave sankcija SAD Naftnoj industriji Srbije. SAD i Ukrajina postigli sporazum po mineralima.

Bratenje ameriškega in ruskega predsednika Donalda Trumpa in Vladimirja Putina krepi zavedanje v Evropi, da bo morala več storiti za svojo obrambo. Kot je še dejal uslužbenec Sveta Evrope Matjaž Gruden, je imela stara celina, odkar obstaja zveza Nato, ekonomske koristi od ameriške hegemonije v zahodnem svet. Po njegovem je zdaj priložnost, da se dejansko osamosvojimo od tistega, kar nas živcira, torej ameriški imperializem in dominanca; dodaja pa, da se to ne bo zgodilo, če ne vzpostavimo obrambnih kapacitet. Druge teme: - Protesti v Srbiji ne pojenjajo; središče Beograda zasedeno že zjutraj, vroče tudi v Kraljevu - Skupščina zdravstvene blagajne zahteva vnovično revizijo finančnega vrednotenja Vzajemne - Morebitni referendum o pokojninah vrhunskih umetnikov ministrica Vrečko označila za plačano predvolilno kampanjo opozicije

Piše Simon Popek, bere Igor Velše. V Ljubljani na Resljevi ulici stoji stara hiša z meščanskimi stanovanji; v enem izmed njih je večino dvajsetega stoletja živela družina avtorja knjige Enfilade: življenje stanovanja. Z ene strani se vidi na ljubljanski grad, z druge na Kamniške Alpe. Po stopnicah si se vzpel v stanovanje, kjer je del mladosti preživel tudi Miloš Kosec, danes arhitekt in poznavalec zgodovine urejanja interierjev, ki je pričujočo knjigo – izvrstno kroniko dvajsetega stoletja, ki združuje osebne, teoretske in zgodovinske vidike življenja v skupnih prostorih – napisal na podlagi zapiskov, ustnega izročila družinskih članov in seveda lastnih izkušenj. Knjiga je nujno tudi osebna, poudarja avtor v prologu, kar me je takoj napotilo k še eni »stanovanjski kroniki« druge polovice dvajsetega stoletja, dokumentarcu Mile Turajlić Druga stran vsega. V njem je režiserka v središče postavila staro meščansko stanovanje v središču Beograda, ki je bilo po drugi svetovni vojni, v času nacionalizacije, razdeljeno na dva dela. Dvoje vrat so komunisti zapečatili, na strani režiserkine mame je stal kavč, na drugi strani pa omare njene sosede, ki se tudi v letih po razpadu Jugoslavije ni odselila. Mila Turajlić je skozi pripoved o razlaščenemu stanovanju opisala zgodbo nekega časa in prostora, čas komunizma, ki materi kot univerzitetni profesorici ni bil naklonjen, razpadanje skupne države, dvig srbskega nacionalizma, čas Miloševića, revolucijo leta 2000 in ponoven dvig nacionalizma po volitvah leta 2015. Knjiga in film skratka ponujata perfekten dvojček na temo življenjske in sociopolitične dinamike. Koščeva knjiga na stodvajsetih straneh seveda ponuja kompleksnejši pogled v meščansko stanovanje na Resljevi; kot veleva naslov, obravnava fenomen enfilada, arhitekturne iznajdbe baroka in njegovega osrednjega bivanjskega motiva, ki je tedanji aristokraciji ponudila večjo zasebnost. Enfilade pomeni sosledje prostorov, nanizanih z vratnimi odprtinami v ravni liniji, in če človek stoji na enem koncu stanovanja in zre skozi serijo odprtih vrat, se mu nakazuje ponavljajoče se zaporedje, t.i. mise en abyme oziroma »zdrs v neskončno«. V 17. stoletju, ki je hodnike poznalo le v samostanih in na arkadnih dvoriščih, je enfilade pomenil osnovno organizacijo prvih stanovanj. Preživel je več revolucij, bivanjski ideal je v 19. stoletju prevzelo meščanstvo in ga po svoji meri nekoliko demokratiziralo, po industrijski revoluciji pa se je gradnja interierjev še bolj industrializirala. V 20. stoletju je enfilade izgubil svojo vlogo, čeprav je ponujal nekaj unikatnega. Tako kot je unikatna pričujoča knjiga, mešanica družinske kronike in socialne politične zgodovine. Kosec navaja kopico zgodovinskih referenc, pomen enfilada prek baročnih dvorcev in Versaillesa odpelje do pariške komune in Haussmanovega preoblikovanja urbanizacije Pariza v 19. stoletju, še prej se ustavi pri sončnem kralju in izpostavi rokokojsko revolucijo, ko so arhitekti v čutnem stopnjevanju iz enega prostora v drugega odkrili potencial erotičnega zapeljevanja, zgodovinsko popotovanje pa konča z zadnjim radikalnejših posegom v koncept enfilada, ki se je z razlaščanjem in drugačno vrsto družbene solidarnosti po drugi svetovni vojni, vsaj pri nas, uveljavil z utesnjevanjem oziroma delitvijo stanovanj na več enot. A bo vseh teh brez dvoma zanimivih in informativnih detajlih knjiga ne bi bila neodložljiva, če bi umanjkala družinska razsežnost in intimni pogled na stanovanje na Resljevi, ki je v dvajsetem stoletju gostilo – in preživelo – kopico družinskih članov, začasnih priseljencev, nacističnih racij, prisilnih sobivanj, redistribucijo materialnih dobrin in postopno praznjenje stanovanja. Nikoli ni nikomur idealno ustrezalo, pravi avtor, vedno je bilo za nekoga nepraktično, a se je – vsem pomanjkljivostim navkljub in ob vseh mogočih spremembah v družbenih razmerah – izkazalo za izjemno prilagodljiv in vitalen organizem. To je, kot pravi Kosec, manifest drugačnemu načinu bivanja, kot ga poznamo danes. Enfilade je bil dolgo časa bolj kot prostor funkcionalnih opravil prostor gibanja in telesnega doživljanja – dveh lastnosti, ki smo ju v sodobnem bivališču popolnoma podcenili.

Na intersekciji podcasta Dopisi iz Diznilenda i ExKurs Podcast nalazi se Peder, Pop i Pravnik Podcast. Miljan (Peder) kao poveznica između Vukašina Milićevića (Pop) i Nemanje Paleksića (Pravnik). Sve teme iz oba podcasta i one kojima u njima nema mesta, ovde, na jednom mestu. Vidimo se (i čujemo), za sad, dvaput mesečno. U današnjoj epizodi bavimo se svakako dalje studentskim protestima - dok studenti iz Novog Sada, Beograda, Novog Pazara, Niša i drugih gradova marširaju ka Kragujevcu, gdje se 15.02. održava veliki protest, vlast pokušava sve što joj padne na pamet da razbije proteste - a na studente se ništa ne lijepi, kao da su teflon. Istovremeno se vodi kampanja razbijanja blokada privatnih fakulteta, a mi se pitamo i da li aktuelni studentski pokret može da doprinese promeni društvene svesti o privatnom obrazovanju, kao i promeni kvaliteta privatnog obrazovanja uopšte. Srpska Pravoslavna Crkva za to vrijeme vodi svoje besmielene ratove protiv sopstvenih teologa koji se usuđuju da imaju svoj glas u ovoj situaciji, a mitropolit Fotije internet zasipa svojim pjesmicama. Pratite nas na: https://www.youtube.com/@dopisiizdiznilenda www.facebook.com/DopisiizDiznilenda/ www.podcast.rs/autori/dopisi-iz-diznilenda/ Ako želite da nam pomognete u održavanju servera na soundcloudu, uplate rado primamo na PayPal: mtanic@gmail.com ili postanite naš patron na www.patreon.com/dopisi Miljan: fb: /mtanic, Twitter/Instagram: @mtanic YouTube: /Mtanic Nemanja: fb: /paleksic Soundcloud: @diznilend iTunes: itunes.apple.com/us/podcast/id1223989792 Stitcher: https://www.stitcher.com/show/dopisi-iz-diznilenda-podcast Pocket Casts: pca.st/pT2h podcast.rs/show/dopisi-iz-diznilenda/ Spotify: https://open.spotify.com/show/4U3wm6QOkJ30QEbk1kvqZS?si=RM6QdrOlTuO0WUJzYBl7hA

U poslednjoj epizodi Radar Foruma koji vode studenti, Petar Gardović, student Fakulteta političkih nauka ugostio je kolegu Uroša Kačarevića, studenta Fakulteta organizacionih nauka. Kako su obojica bili deo “Sremskog marša”, opisali su iskustva i emocije koje su doživeli pešačeći 90 kilometara od Beograda do Novog Sada. „I najduži put počinje prvim korakom“, zapisao je davno kineski filozof Lao Ce. Ali nisu svi koraci isti. Neki ostavljaju tragove dublje od onih koje može oprati prva kiša. Petar i Uroš nisu samo hodali 90 kilometara od Beograda do Novog Sada - oni su gazili preko sumnje, preko bola i umora, dok je pred njima stajala samo vera u nešto veće od njih samih. Na leđima nisu nosili samo rančeve, već i teret generacija pre njih, mladosti kojoj su rekli da ćuti, da trpi, da se ne buni. Spavali su na travi pod januarskim nebom, ali ono što ih je grejalo bila je svest da nisu sami. Na svakom koraku, nepoznate ruke pružale su im hleb, reči ohrabrenja, poglede u kojima su čitali da je ono što rade - oslobođenje, spas. To nije bila samo šetnja - bila je to linija razdvajanja između pasivnosti i otpora, između generacije koja ćuti, koja se povlačila i provlačila, i one koja je konačno odlučila da progovori i krene napred. Demonstracija volje, otpora i solidarnosti... Pogledajte kako je izgledao ceo njihov put, iz mesta u mesto u kojima su ih dočekivali kao oslobodioce, i šta je za njih značila ta šetnja. „Svi smo ovde zbog višeg cilja i nije mi žao zbog toga. Ispunjava me da na blokadama vreme provodim s pametnim, mladim ljudima, kolegama koji se od mene često razlikuju, a koje nikada ne bih upoznao da se blokade nisu desile. Moć je upravo u tome što smo prevazišli razlike“, predočio je on. „Život će se posle blokada nastaviti, ali takođe svi znamo šta je društveni prioritet. Pre tri meseca i za tri meseca, ako se naši zahtevi ne ispune, zahtevi će biti ono nešto od čega se ne odstupa. U nekoj normalnoj zemlji, ono što mi tražimo uopšte ne bi bilo predmet rasprava, a kamoli povod za blokadu. Mi se sada borimo da ovo budu poslednje studentske blokade u Srbiji“, rekao je Gardović. Kačarević je izrazio saglasnost, podvukavši da studentski zahtevi nisu domen nemogućeg ili neverovatnog. Šetnju od Beograda do Novog Sada opisao je kao dokaz jedinstva studentskog tela, ali ne samo u ta dva grada, već i Niša, Kragujevca… „Dok se ona nije desila, mislio sam da ćemo pobediti u ovoj borbi. Sada znam da ćemo pobediti, jer sam video i osetio koliko građani veruju u nas“, rekao je.

Širom regije bojkotovani su tržni lanci zbog povećanja cijena. Studenti iz Beograda pristižu u Novi Sad gdje će podržati kolege 1. februara u blokadama mostova. U Washingtonu se nastavlja potraga za ostacima aviona i helikoptera.

Dijaški dom na Poljanski cesti v Ljubljani po včerajšnjem požaru v prvem nadstropju intenzivno čistijo, pomagajo tako servisi kot zaposleni in dijaki. Kot je potrdil ravnatelj doma Šemso Mujanovič, bodo za dijake znova odprli vrata že ta konec tedna.Drugi poudarki oddaje: - Konkurenčnost evropskega gospodarstva bo mogoče zvišati le s hitrim in učinkovitim ukrepanjem - ne le na že zdaj močnih, temveč tudi na tveganih področjih. Težava je, da Evropa - na primer v primeri s Kitajsko - svojih inovacij ne zna pravilno unovčiti, pravi Gregor Anderlúh s kemijskega inštituta. - Protestno gibanje srbskih študentov, ki so se včeraj odpravili na pot iz Beograda, bo drevi doseglo Novi Sad. Obljube oblasti jih ne prepričajo, ob močni podpori javnosti zato še vedno zahtevajo prevzem odgovornosti za novembrsko zrušenje nadstreška železniške postaje. - Pred odprtjem Evropske prestolnice kulture čez dober teden dni so v Novi Gorici danes slovesno pozdravili prenovljeno železniško postajo. Večdesetmilijonska naložba ima po besedah premierja Roberta Goloba širši pomen.

Amir Kamber razgovara sa slovenskim autorom Goranom Vojnovićem o pozorišnoj predstavi "U potrazi za izgubljenim jezikom" koja se izvodi u okviru zvaničnog programa ovogodišnjeg evropskog glavnog grada kulture Nove Gorice! Novosti sa muzičke scene u Bosni i Hercegovini donosi Zoran Ćatić. Nova Dubioza kolektiv? Slušamo novitete s prostora jugoistočne Evrope. Između ostalog tu su: Dolores (DISKOnekt) i Škofja Loka (Petak 13.) iz Beograda. Osim toga, pitamo se, zašto Marcelo traži Ajs Nigrutina? Von Amir Kamber.

Po blokadi Beograda se množični protesti srbskih študentov in opozicije danes med drugim nadaljujejo v Novem Sadu, Čačku in Nišu. Poleg smrtonosne zrušitve železniškega nadstreška je srd množice dodatno spodbudil napad na skupino študentov, po katerem sta odstopila srbski premier in novosadski župan. Drugi poudarki oddaje: - Danska po Trumpovih grožnjah glede Grenlandije išče podporo v Evropski uniji - Bruselj poziva k zaščiti diplomatov v Demokratični republiki Kongo - Nova slovenska sodnica na Evropskem sodišču za človekove pravice bo Vasilka Sancin

Zašto je Berlin, usprkos svemu, još uvijek raj za kreativce? I koliko dugo? Glazbenica Mirna Stanić alias M.Rider u razgovoru s Nenadom Kreizerom odgovara na ovo pitanje i otkriva kako uz pomoć fanova nastaje njezin novi album. Uroš Milovanović iz Beograda šalje izvještaj koji pokazuje povezanost tamošnjih protesta i glazbene scene na primjeru banda Ničim izazvan („Ipak svetlo“). Nove singlove imaju i zagorski hip-hoperi Idu Hobiti („Švik City“) beogradski post-punk band Krilat i beo („Mi“). Von Nenad Kreizer.

Beograd na vodi se širi zbog kršenja zakona i pravne gimnastike. Nije moguće doneti Plan detaljne regulacije za Sajam kojim bi se predvidelo njegovo rušenje, zato se za duplo proširuje plan Beograda na vodi, koji nije urbanistički već Plan područja posebne namene koji je Vlada proglasila za projekat od značaja za republiku. Na taj način vlast zaobilazi zakon. Marko Stojčić, glavni gradski urbanista je u sokobu interesa jer raspolaže budžetskim sredstvima za izradu planova izgradnje Beograda, a ujedno je i predsednik komisije za planove, koja bi trebalo da obavlja stručnu kontrolu tih istih planova. To u praksi znači da Stojčić sa investitorima može bez kontrole da dogovara planove gradnje. Beograd nema pravac razvoja jer nema Generalni urbanistički plan. Gradi ko kako hoće jer institucije popuštaju pod pritiskom vlasti i investitora. 2003. godine Beograd je imao 16 posto javnih zelenih površina. 2019. procenat je pao na 9 posto. Ako se tako nastavi, građani će leti da se kuvaju od vrućine, zimi da se guše od smoga. Gošća: Božena Stojić, Ministarstvo prostora.

Šta su bile najvažnije muzičke teme u godini na izmaku? U specijalnom Korzo izdanju našeg podkasta podsećamo na niz zanimljivih druženja tokom 2024. godine. Među brojnim gostima bili su Amira Medunjanin, Natali Dizdar, Kristina Kovač, Zoran Predin, Žarko Kovačević, Baby Lasagna, Matija Dedić... Setićemo se nekih veoma posebnih izjava i delova razgovora i čuti mnogo dobre muzike. Od kolege Uroša Milovanovića iz Beograda saznajemo koja izdanja i izvođači su obeležili 2024. godinu u Srbiji. Von Boris Rabrenovic.

To je zgodba o glasbeni skupini Ekatarina Velika iz Beograda, znani tudi s kratico EKV. Delovala je med letoma 1982 in 1994. Pet njenih članov je umrlo mladih. 30 let pozneje imajo še vedno veliko oboževalcev in skoraj kulten status. Tudi v Sloveniji. Kakšen je fenomen skupine, kako je (bila) povezana s Slovenijo, kakšna je njena glasbena zapuščina in zakaj ima tak vpliv tudi pri mlajši generaciji, ki je ni nikoli videla živo? S sopotniki in sodobniki skupine v različnih krajih nekdanje Jugoslavije osmišljamo, kako je Ekatarina Velika spreminjala svet do konca pesmi … Kako je opazovati zvezde z Milanom, s katero slovensko družino je Magi muzicirala na jadranskem otoku, kakšen smisel za humor je imel Bojan, kdo v Ljubljani za lastno veselje in navdih preigrava Ekatarino Veliko.  Sogovorniki: Dušan Vesić, Aleksandar Žikić, Anja Rupel, Esad Babačić, Ivan Fece Firči, Miha Hawlina, člani benda Repetitor, Husein Hasanefendić Hus, Dani Bavec, Mile Kekin, Tamara Milošević. Radijski dokumentarec o skupini Ekatarina Velika v produkciji Vala 202 je nastajal v Beogradu, Zagrebu in Ljubljani. Avtorji so: Luka Hvalc, Jan Grilc (oba Val 202) in Lucijan Zalokar (Delo).

KKP u Madridu, Histi u Udruženju navijača Partizana 012 (mi smo prošli MNOGO bolje). Prvo gostovanje našeg podkasta van Beograda i dvanaesti lajv. Neočekivano puno o fudbalu, On the Road u Baskiji i reakcije na Real, vruće glave. Bez crka uvek (tehnička) muka. Jedite Kod Trička! http://www.kodtricka.rs/ ---------------------------------- Pokrenuli smo PATREON, pa ko želi sada može da časti za neko pivo, dodatne sadržaje i/ili tehničke popravke na podcastu: www.patreon.com/pfchisterical A ima i opcija za direktne donacije: paypal.me/partizanhisterical ---------------------------------- HISTI RADIO MIX br. 85 youtube.com/playlist?list=PLwhK…si=mVFpjldJcvdtIgv5 Twitter: www.twitter.com/pfchisterical Instagram: www.instagram.com/pfchisterical/ Youtube: www.youtube.com/c/PartizanHistericalPodcast podcast.rs/show/histerical/ NAPRED PARTIZAN! NAPOMENA: Ovo je "uradi sam" podkast u kome navijači Partizana razgovaraju o zbivanjima u svom voljenom klubu. Izneta mišljenja i stavovi su lični, kafanski, i ne predstavljaju stavove bilo koje navijačke grupe, frakcije, dela uprave, radne ili druge organizacije. Nismo insajderi, eksperti, sportski radnici. Apsolutna vernost, ne apsolutna istina. Trudimo se da jezik koji koristimo bude fin književni - možete ga čuti na svakom stadionu i u svakoj sportskoj hali. Cover foto: PFC Histerical Majstor zvuka: nema crka :( Realizacija: Slavko Tatić, gajtan,Tričkalice, Lav Premium, Grobari Požarevac & Histi

Nova epizoda podcast-a "Snaga uma", donosi razgovor sa gradskim odbornikom Beograda Stefanom Simićem iz "Pokreta Slobodnih građana", koji je proteklih nekoliko meseci počeo da koristi YouTube i društvene mreže za pokretanje inicijativa za uređenje Beograda, od krpljenja rupa, preko popravke parkova, pa do ozbiljnih problema sa nestašicom vode za piće. Diplomirani politikolog za međunarodne odnose na svom kanalu "Stefan Simić - Tvoj odbornik", pokrenuo je podcast u kom prenosi iskustva sa rada na terenu i deli sa pratiocima kako izgleda dovođenje komunalnih službi na teren kad pukne cev, kako izgledaju razgovori sa zaposlenima u opštini oko košenja trave koja mesecima nije pokošena, ali se i snimao kako je na kraju jednu rupu sam asfaltirao nakon nedelja i nedelja jurenja nadležnih da to urade. Simić se predstavio kao "običan đilkoš iz Kumodraža koji se obrazovao i bez šminkanja pokušava da popravi šta može, te mu nije teško da zove koliko god treba puta nadležne kako bi nešto završio". U podcastu je govorio o utiscima koje je stekao kroz komunikaciju sa gradskim preduzećima, o razlozima zbog kojih se dešavaju kolapsi u saobraćaju, curenja vode koja nekad traju i nedeljama i o svim drugim problemima koji nam utiču na svakodnevni život. Kako je istakao "velike političke teme su važne, ali ne mogu o velikim problemima govoriti oni koji nisu u stanju da zakrpe rupu na putu dve godine, jer su na sva odlučujuća mesta zaposlili botove, pa nema dovoljno ljudi koji zaista mogu na terenu nešto da urade".

Momčilo Trajković, predsednik Srpskog nacionalnog foruma i član Srpskog nacionalnog veća Kosova i Metohije, ocenio je u emisiji "Iza vesti" da je cilj militanatnog režima Aljbina Kurtija da otanji srpski faktor na severu Kosova i destabilizuje ga. "Sada, međunarodna zajednica svojim ćutanjem i uz pomoć Beograda, polako ali sigurno završava taj proces - uspostavljanje takozvanog suvereniteta na severu Kosova."

Srbijanski mediji objavili su da je u Beogradu uhićen hrvatski špijun, vijest je potvrdio i tamošnji ministar unutarnjih poslova. Prilikom ulaska u Srbiju na granici je satima zadržavana hrvatska pjevačica Severina; inspektori iz Beograda ispitivali su je o stavovima o genocidu u Srebrenici, Jasenovcu, Oluji i podršci oporbenim prosvjedima u Srbiji. Pijani mladić bez vozačke dozvole kod Osijeka automobilom je udario tri pješakinje pa pobjegao, na mjesto nesreće vratila ga je majka.

Nikolaj Krastev je bolgarski politični analitik, novinar in urednik. Je odličen poznavalec dogajanja na Zahodnem Balkanu, dolga leta je bil dopisnik iz Beograda, dopisniški mandat je preživel tudi v Moskvi. Sestaja se z rusko opozicijo in je o njej posnel televizijski dokumentarec. Pogovarjamo se o dogajanju v regiji, o vplivu Rusije in Turčije. Kakšna je prihodnost Balkana in zakaj bi lahko Slovenija bolje izkoristila svoje dobro ime. Tudi o tem, zakaj ničesar ne vemo o Bolgariji, kjer bodo imeli že šeste volitve v samo treh letih. *Vsebina je del projekta I know EU/ Tu EU 2024, ki ga sofinancira Evropska unija.

Istoričarke umetnosti Jovana Milovanović i Ljubica Radovanović u ovoj epizodi pričaju o suštini našeg kolektivnog bića - kafani, njenom nastanku i transformaciji, i sa nama dele mnogo zanimljivih podataka iz istorije Beograda.

Ova epizoda HistoryCast podkasta posvećena je srednjevekovnom Beogradu. Istoričarka umetnosti Jovana Milovanović sa kolegom Nikolom Piperskim priča o Beogradu iz ovog doba. Zašto se od 16. do 19. aprila obeležavaju Dani Beograda? Zašto je Beograd kroz čitavu istoriju bio grad koji je menjao strane? Kada je Beograd postao prestoni grad i centar države Srbije? Kako Mehmed Osvajač nije uspeo da osvoji Beograd? Pričamo o previranjima i burnoj istoriji Beograda kroz prizmu istorijskih okolnosti srednjevekovne Ugarske, Turske i Srbije. Očekujemo vaše komentare, sugestije i predloge.

Od milijardu i dvesta miliona evra beogradskog budžeta, 200 miliona ode na nameštene tendere i propale projekte. Subvencijama ćemo pomoći građanima da se priključe na daljinsko grejanje i pređu na čiste vidove grejanja, a zagađivače ćemo kažnjavati. Samo kvalitetan javni prevoz može da reši problem saobraćajnih gužvi u Beogradu. Potrebno je optimizovati linije, uvesti žute trake i izgraditi infrastrukturu za dvotočkaše. 47 posto građana koristi javni prevoz, 27 posto automobil, 24 posto pešači, oko 2 posto je motociklista, biciklista i vozača trotineta. Te parametre moramo menjati modernizacijom saobraćaja. 500 miliona evra grad planira da plati za period od 10 godina privatnicima za linije gradskog prevoza na potezima 100 i 700. Umesto guranja profita u tuđe ruke, grad bi morao da uloži u GSP i preuzme primat u gradskom prevozu. Kada bi svaki poslodavac u Beogradu uplaćivao po 1000 dinara mesečno direktno GSP-u, to bi pokrilo pola troškova javnog prevoza. Gradska vlast ne želi da reši problem kanalizacije i energetske efikasnosti, iako novca u budžetu ima. Umesto što je grad potrošio milion evra na reklamne bilborde vlasti, za taj novac su mogli da izgrade dečiji vrtić. Gost: Dobrica Veselinović, Kandidat za gradonačelnika Beograda, Koalicija "Biramo Beograd"

Dinamo je stari novi prvak, Hajduk je u Puli osvojio bod, Rijeka i Osijek izgubili. Sjajnim rezultatima s Europskog prvenstva u Zadru konkuriraju odlični rezultati hrvatskih predstavnika u Tae Kwon Dou, iz Beograda.

Prethodna nedelja bila je više nego inspirativna. Od sukoba Dragana Đilasa u Utisku nedelje, preko najave bojkota do nadrealnih obećanja sadašnje vlasti - od Luja Vitona do letećih automobila. Čudili smo se (spojler: nismo) kako je Milica Zavetnica završila na listi SNS i otkud Saša Borojević na istoj. Pričali smo i o lešinarenju medija kada su u pitanju tragični događaji. Komentarisali smo dolazak Nika Kejva u Beograd i sukobili se oko toga da li ići u Beograd na vodi ili ne? Nismo zaboravili ni kontroverznu Lidlovu reklamu. ‼️ Saznajte nešto više i podržite kampanju Autonomnog ženskog centra "Da njeno ponovo bude njeno"

31 - Šestog aprila 1941. godine, nemačkom invazijom koju je naredio Adolf Hitler, Direktivom 25, počeo je rat na teritoriji Kraljevine Jugoslavije. Kako je došlo do invazije? Da li je rat zaista počeo bombardovanjem Beograda? Kakav otpor je pružala jugoslovenska vojska nemačkim i italijanskim trupama?

Do 2008. godine na Savskom nasipu bilo je desetak vikendica, sad ih ima stotine sve do Surčina i Jakova. Reka Sava napadnuta je sa svih strana, slično se sprema i Dunavu. Od preko100 splavova na Savi, samo 30 je dobilo plutajuću dozvolu, a nijedan nema dozvolu za postavljenje. Dakle, svi su nelegalni i sve ih treba ukloniti jer ugrožavaju bezbednost građana. Građani nisu svesni da je Savski nasip izbušen kao švajcarski sir i vode manje od tzv. stogodišnjih voda mogu izazvati pucanje nasipa i poplavu pola Novog Beograda. Pored toga ugroženi su reni bunari, a samim tim i pijaća voda pola Beograda. Država je saučesnik u kriminalu, pre svega Ministarstvo građevine i saobraćaja, JP Srbija vode, gradska uprava Beograda i opština Novi Beograd. Gošća: Aleksandra Smiljanić, Savski nasip

Pred vama je nova epizoda podcasta Snaga uma o snazi zabave, muzike i provoda, koje su deo našeg identiteta, ali važan ventil za oslobađanje od tenzija, kojima nas puni život u neizvesnim vremenima. Legenda beogradske klupske scene Pero Di Reda, DJ Peppe, govorio je o načinima na koje se noćni život Beograda menjao od kraja osamdesetih do današnjih dana, o lepotama i opasnostima noćnog života u Beogradu u različitim epohama, o ulasku droga u beogradske klubove i o reketiranju, o trenucima u kojima su ljude koji plešu s osmehom na licu zamenili oni koji se u klubovima mršte, o razlozima zbog kojih je Beograd balkanska prestonica zabave, ali i o načinima za očuvanje provoda u "narodu koji voli da živi, bez obzira na sve što se dešava".

Nova epizoda podkasta pod zaštitom Međunarodnog PEN centra "Dobar loš zao" je pred vama! Nenad Kulačin i Marko Vidojković snimali su na Guzonjin rođendan i nervirali se zbog toga što će od sad možda da ga zovu "Oskar", divili su se Šapičevom rečniku manje poznatih reči i izraza, iznenadnoj Topalkovoj popularnosti i zavidnom umeću upotrebe desne šake Milana Radoičića. U ovoj svečanoj epizodi, prvo "ankenselnovanje" u Srbiji - gost neustrašivog dvojca je beskompromisni borac za Beograd, žrtva podle krađe privatnih snimaka i predsednik beogradskog odbora "Zajedno", Đorđe Miketić. Miketić, koji je debelo platio jer je pred decembarske izbore upozoravao na fantomske glasače i raskrinkavao Šapićeve afere, spreman je za borbu koja predstoji na predstojećim vanrednim beogradskim izborima. Gost je razjasnio da je Beograd već oslobođen, jer, po zakonu, vlada mora da proglasi privremeno veće koje će upravljati gradom, a u kome, prema rezultatima izbora, dosadašnja opozicija ima većinu! Vodila se vatrena rasprava oko toga kako sve treba nastupiti pred nove izbore da bi oslobođenje Beograda bilo i formalizovano. U jednom su se gost i voditelji složili - na izbore moramo da izađemo svi, a pre izbora svi treba da uradimo sve da ne bude ponovo "fantoma" po trafo-stanicama. U Magarećem kutku - psihološki test: da li su Vučič i Vučevič isto?

Nova epizoda podkasta "Dobar loš zao", prepuna žalbi Marka Vidojkovića zbog ljutine ajvara koji je jeo, te saveta iskusnog Nenada Kulačina o tome kako najefikasnije ajvarom zakrčitu karotide, je tu! U prvom delu emisije, voditelji su se osvrnuli na tragičnu sudbinu ruskog opozicionara Alekseja Navaljnog, pozdravili izbor dobitnika sretenjskih ordenja, a izrazili su nadu da je neuspela konstitutivna sednica Skupštine grada Beograda lagano zagrevanje pred nove beogradske izbore, koji će promeniti sve. Na samom kraju ovog dela emisije imaćete priliku da vidite kako tačno Međunarodni PEN centar štiti naše voditelje. Gost u ovoj epizodi je košarkaški as, nekadašnja talija reprezentacije i član koalicije NADA, Vladimir Štimac! Novajlija u političkom životu Srbije imao je povlašćen tretman kod autora emisije, jer - ko ne gotivi Štimaru? Dečački iskren i pošten do ivice naivnosti, Štimac se trudio da balansira u političkom blatu, nudeći normalna rešenja za nenormalne okolnosti u kojima živimo, čime se pozicionirao kao pravo osveženje na našoj političkoj pozornici. U Magarećem kutku, možete videti kako, u sklopu tradicije "spali lutku Pupovca" mahniti dalmatinski primorci pale lutke Putina i našeg Guzonje, što su i voditelji i gost osudili, jer bi u slučaju bilo kakve druge reakcije verovatno bili optuženi za pokušaj atentata. DLZ, samo na našem portalu!

Zoran Nikolić je novinar, istraživač i vodič koji već godinama približava Beograd i njegovu istoriju Beograđanima i njihovim gostima, što kroz svoje sjane kolumne, emisije i knjige, što kroz ture koje organizuje svakog vikenda (na kojima sam bio - topla preporuka!). Pričali smo o svemo što je otkrio u Beogradu (i NS), promenama u gradu i novinarstvu. Podržite na patreon.com/belgrade ili paypal.me/sgarcevic Beleške https://beogradispodbeograda.com/ https://www.instagram.com/beogradispodbeograda/?hl=en https://www.laguna.rs/n2302_knjiga_beograd_ispod_beograda_laguna.html https://thenutshelltimes.com/category/the-belgradist/hidden-belgrade/

Socialni demokrati bodo popoldne najprej na seji predsedstva, potem pa še konference stranke iskali pot iz najhujše krize doslej, v kateri so se znašli zaradi afere z nakupom sodnih prostorov. Na mizi bo vse - od pozivov kritičnega dela članstva, naj prevzame odgovornost tudi predsednica Tanja Fajon, do vloge SD-ja v koaliciji. V oddaji tudi: - V nočni izraelski operaciji v Rafi na jugu Gaze ubitih več deset ljudi in osvobojena talca - Srbija zavrnila poziv Evropskega parlamenta k mednarodni preiskavi decembrskih volitev in nakazala nadaljnje bratenje Beograda s Pekingom - V finalu lige ameriškega nogometa tretjič v petih letih zmagal Kansas, najkoristnejši igralec 58-ega super bowla Patrick Mahome

EXPO organizuju države sa viškom kapitala, Srbija to svakako nije EXPO 2027. će Srbiju zadužiti decenijama. Motiv SNS je da se na mestu sadašnjeg Sajma naprave skupi kvadrati Beograda na vodi i sliju se sivim kanalima u vladajuću partiju. Glavni ili veliki EXPO u svetu košta do 3 milijarde evra, naš propratni ili mali će koštati preko 15 milijardi evra što je četvorogodišnji budžet za investicije Srbije. Ukoliko bi se promenila vlast u Beogradu, moglo bi se zaustaviti rušenje Sajma, ali ne i EXPO 2027 koji štiti lex specialis koji kreira korupciju i bezakonje. Gost: Vladimir Obradović, profesor Fakulteta organizacionih nauka

Nova epizoda podcasta Snaga uma je pred vama i donosi razgovor sa prof.dr Vladimirom Obradovićem, profesorom na Fakultetu organizacionih nauka i kandidatom za gradonačelnika Beograda na predstojećim izborima, ispred liste "Srbija protiv nasilja". Iz ugla čoveka čija je doktorska teza bila "Upravljanje promenama", profesor Obradović je govorio o složenosti, ali i neizbežnosti promena u sistemima, u kompanijama, pa i u ličnom životu. Kako promenama i različitim projektima pristupaju profesionalci, a kako amateri? Zbog kojih propusta je tako teško promeniti neke stare načine funkcionisanja i implementirati nove vrednosti u javni sektor, čak i kad postoji volja za to? Koji su organizacioni izazovi sa kojima se opozicija susreće van očiju javnosti i kako se rešavaju? Zašto neki projekti uspeju, a neki ne? Zašto neke promene uspeju, a neke ostanu nedovršene i dovedu do anarhije? Najzad, koliko je moguće teoriju primeniti u politici i u javnom sektoru koji je protkan dubokim problemima? Ovo su samo neka od pitanja o kojima je govorio profesor Obradović iz ugla akademskog i političkog iskustva.

Zašto je NN počinilac, Nemanja Nedović, odigrao četvrtinu sezone, Zvezda najbolje poluvreme i kako su sudije probudile srpski inat? Ko je sve i na koji način doprineo triler trijumfu Partizana i zašto treba „okaditi“ taj kobni ćošak ispred klupe crno-belih u Areni? Sledi prava poslastica za sve ljubitelje Evrolige, pošto se igra duplo kolo, Zvezda će u Španiju, a Partizan neće mrdati iz Beograda. Još mnogo toga zanimljivog čeka vas u novoj epizodi podcasta „Pick and roll“ na Nova.rs

Rio Tinto nastavlja rad u Srbiji nadajući se novoj Vladi koja će mu to omogućiti. Srbija i BIH su države u kojima Evropska unija želi da sprovede neokolonijalizam prljavih tehnologija, zato je u Srbiji neophodno sprovesti portugalski scenario. Srbija je najmanje pošumljena zemlja u regionu i najsiromašnija zemlja površinskim vodama. Šumski fond je ugrožen, najviše na administrativnoj granici sa Kosovom i Metohijom, pitanje je zašto država ne reaguje? Dok JP Srbija šume vode nestručni ljudi koji su imenovani po političkoj liniji, nema reči o pošumljavanju. Ako postanem gradonačelnik Beograda, lično neću hapsiti nikoga zbog endemske korupcije u Beogradu, to će raditi novoformirana kancelarija beogradskog revizora, tužilaštvo i policija. Beograd na vodi i K distrikt nije moguće srušiti jer desetine hiljada ljudi tamo živi, ali može da se ispita odgovornost za te projekte i podvuče crta investitorskom urbanizmu i devijantnoj i bahatoj naprednjačkoj estetici. GSP mora povećati plate vozačima, centralizovati javne nabavke i kupiti nova vozila. Neophodno je modernizovati Beovoz, uvesti rečni saobraćaj i vratiti se izgradnji prioritetne linije metroa od Zemuna ka Ustaničkoj. Nije jasno zašto ne osposobimo vozače romske populacije, umesto što uvozimo radnu snagu iz Bangladeša. Umesto da trošimo 628 miliona evra za Nacionalni stadion, bolje je da za taj novac konačno rešimo problem otpadnih voda, da nam se kanalizacija ne izliva u reke. Gost: Ratko Ristić, Profesor Šumarskog fakulteta i kandidat za gradonačelnika Beograda

Den Tana je gost Vladimira Stankovića u 126. epizodi podcasta Biznis priče.

Na vaš zahtev ponovo je sa nama Dejan Nikolić, preduzetnik, hodajuća knjiga znanja, zaljubljenik u Eurosong, autor podkasta Historycast i jedan od osnivača Njuz.net.

Urbanizam Beograda vodi politika, a ne struka. Opšti je dojam da je sadašnji predsednik Srbije dva puta gubio trku za gradonačelnika Beograda, pa sada nadoknađuje svoje poraze. Onaj ko pravi najviše građevine na najnižem terenu taj je pao iz urbanizma. Primer za tako nešto je Beograd na vodi. Pritisak investitora na zemljište današnjeg Sajma je razumljiv iz ugla tržišta, ali je neprihvatljiva ideja rušenja Hala 1,2 i 3. Zgradu Pošte u Savskoj je lakše zidati od temelja, nego postojećoj vraćati nekadašnji izgled. Ipak, postoji opravdana bojazan da će to biti srušeno da bi se gradilo u stilu Beograda na vodi. Vile na Vračaru rušili su novi vlasnici, razlog treba tražiti u nedostatku zaštite kulturnih dobara od strane Zavoda za zaštitu i Vlade Srbije. Gost: Bojan Kovačević, Arhitekta