Podcasts about beograda

V torek, 10. februarja, se je v Gallusovi dvorani Cankarjevega doma veličastno začel 9. Zimski festival z izvedbo redko izvajane dramske simfonije Romeo in Julija Hectorja Berlioza. Pod taktirko maestra Charlesa Dutoita so jo izvedli Orkester Slovenske filharmonije, združeni zbor in mednarodno uveljavljeni vokalni solisti. Čeprav se Berliozova dramska simfonija Romeo in Julija ne znajde ravno pogosto na koncertnih sporedih, ji njen obseg, glasbeno-kompozicijske kvalitete in monumentalnost brezčasne Shakespearjeve ljubezenske tragedije vendarle zagotavljajo pomembno mesto in skorajšnji kultni status v repertoarju velikih vokalno-instrumentalnih del glasbene romantike. Prejšnji teden je sijajno zazvenela na otvoritvenem koncertu 9. zimskega festivala, na katerem so moči združili kanadska mezzosopranistka Julie Boulianne, francoski tenorist Cyrille Dubois in angleško-francoski basist Edwin Crossley Mercer kot trije vokalni solisti, litovski Državni zbor iz Kaunasa in Festivalski zbor Virtuozi iz Beograda ter Orkester Slovenske filharmonije. Nastopajoče je vodil priznani dirigent, maestro Charles Dutoit, ki je v zadnjih letih že večkrat uspešno sodeloval s filharmoničnim orkestrom, s katerim se je po besedah direktorja Slovenske filharmonije Mateja Šarca zelo dobro ujel: "in da obstaja neko izjemno spoštovanje in pa tudi razumevanje, čutenje na različnih nivojih do te mere, da lahko rečem, da se in en in drug partner izjemno veselita vsakega novega srečanja in koncertov (…) vsakič, ko maestro Dutoit pride v Ljubljano, ugotovimo, da je v še boljši formi, kot je bil na prejšnjem koncertu". Izvedbo dramske simfonije Romeo in Julija Hectorja Berlioza so na otvoritvenem koncertu 9. Zimskega festivala pozitivno zaznamovali prav vsi nastopajoči, še najbolj pa to velja za Charlesa Dutoita, velikega poznavalca in interpreta francoske romantične glasbene zapuščine. Dutoit, ožarjen z avro velikih maestrov, je partituro »prebral« s posebno naklonjenostjo in odnosom do vsake podrobnosti; z občutenimi gestami je vlekel niti izvajalcev, iz katerih je izvabil najboljše in jih povsem uglasil. Z gibkima glasovoma, ki sta bila intonančno zanesljiva, predvsem pa razkošna v izrazu, sta se predstavila mezzosopranistka Julie Boulianne in tenorist Cyrille Dubois, morda največji pečat med vsemi pa je s svojim voluminoznim, baržunastim basovskim glasom, odrsko prezenco in mogočnim utelešenjem patra Lorenza v zadnjem delu dramske simfonije pustil markantni Edwin Crossley Mercer. Dobro uglašen, glasovno homogen in polnozvočen je bil tudi združeni zbor, ki je bil tu in tam razdeljen tudi na posamezne podskupine. Največji delež pa je na odru poleg maestra Dutoita zagotovo opravil zelo odziven, zanesljiv in muzikalno razpoložen Orkester Slovenske filharmonije kot osrednji nosilec narativnega glasbenega toka. Dutoit je vokalne glasove in orkestrsko igro stkal v organsko spleteno celoto, ki se je gibko odzivala na njegove geste in iz partiture povzela vse tiste odlike, ki jo krasi – dramo, liričnost številnih, mestoma precej kromatiziranih melodičnih linij in nenadna prehajanja med različnimi značaji, kontrasti. V spominu tako še vedno živo zveni topline poln zven godal oziroma posameznih godalnih sekcij, ki so bile pod Dutoitevim vodstvom izjemno prožne, s sijajem oblit zven trobil ter daljši solistični nastopi še zlasti oboe (Cristina Monticoli) in klarineta (Massimiliano Miani), ki nas je očaral z izjemnimi pianissimi, ki so kakor toplo rezilo skozi maslo predrli čuječo tišino avditorija Gallusove dvorane. Stoječe ovacije ob končnem aplavzu so bile povsem upravičene in hkrati primerna nagrada za trud glasbenikov in veličino izvedbe, ki bo še dolgo odzvanjala…

"Dok svet priča o ChatGPT-ju, mi otkrivamo hardversku revoluciju iz Beograda koja omogućava da AI uopšte postoji, i to 20 puta brže od svega što ste videli.“ U drugoj epizodi serijala Pojačalo specijala u saradnji sa kompanijom Next Sillicon, Ivan razgovara sa Markom Skakunom, AI Team Leadom u njihovoj beogradskoj kancelariji, o revoluciji u svetu veštačke inteligencije i hardvera koji je pokreće. Marko pruža detaljan istorijski pregled evolucije kompjuterske snage – od generičkih CPU-ova, preko specijalizovanih GPU-ova, pa sve do ultra-efikasnih ASIC čipova. Kroz razgovor se prati i razvoj samog AI-ja, od ranih neuronskih mreža i kompjuterske vizije do "Transformer" arhitekture i "Scaling Laws" fenomena koji su omogućili pojavu masivnih jezičkih modela poput ChatGPT-ja, fundamentalno menjajući zahteve koje postavljamo pred hardver. U drugom delu, fokus se prebacuje na jedinstveni pristup koji NextSilicon primenjuje kako bi odgovorio na ove izazove. Marko detaljno objašnjava inovativnu "dataflow" arhitekturu koja se fundamentalno razlikuje od tradicionalnih rešenja, omogućavajući hardveru da bude fleksibilan, adaptivan i energetski efikasniji. Poseban akcenat je stavljen na beogradsku kancelariju, koja nije samo podrška, već ključni razvojni centar gde timovi rade na najnaprednijim aspektima tehnologije – od dizajna čipa do AI kompajlera. Kroz Markovu ličnu priču, saznajemo zašto je rad na ovakvim "cutting-edge" projektima u Srbiji postao ne samo moguć, već i izuzetno privlačan za vrhunske svetske stručnjake. Podržite nas na BuyMeACoffee: https://bit.ly/3uSBmoa Pročitajte transkript ove epizode: https://bit.ly/4kGroRD Posetite naš sajt i prijavite se na našu mailing listu: http://bit.ly/2LUKSBG Prijavite se na naš YouTube kanal: http://bit.ly/2Rgnu7o Pratite Pojačalo na društvenim mrežama: FB: https://www.facebook.com/PojacaloRS/ IG: https://www.instagram.com/pojacalo.rs/ X: https://x.com/PojacaloRS LN: https://www.linkedin.com/company/pojacalo TikTok: https://www.tiktok.com/@pojacalo.rs

Piše Milan Vogel, bere Bernard Stramič. Malo nenavadno je, da se roman o nekom začne z njegovim pogrebom, a Tone Partljič se je tako odločil v prvem delu skoraj sedemsto strani obsegajoče knjige Voranc. V uvodnih stavkih je zapisal: ”Pravijo, da takega dne, kot je bil tisti četrtek 23. februarja 1950, Koroška še ni doživela, čeprav je bilo v zgodovini dežele veliko usodnih in pomembnih dni, ki so jim ljudje pravili – zgodovinski. Nekateri so celo zapisani v kakih šolskih knjigah. ” Roman je napisan na podlagi biografskih podatkov in zgodovinskih arhivskih virov. Avtor je pri tem opravil spoštovanja vredno delo in ga s svojim humorjem tudi nekoliko partljičevsko obarval. Nit Vorančevega življenja in dela teče od mladosti še ne na svojem na Preškem vrhu do umika pred aretacijo čez Strojno v Avstrijo leta 1930. Vmes pa je dogajanje zelo živahno, Partljič na primer piše o vihtenju cimprovke, ko je Lovro očetu pomagal tesati tramove – oče je bil namreč prepričan, da bo postal ”holcar”, saj so imeli denar za šolanje samo za sina Alojza, ki je pozneje postal duhovnik in celo član pobegle jugoslovanske vlade v Londonu). Beremo tudi o dveh zadružnih tečajih v Ljubljani in na Dunaju, poroki z Micko Šisernik in dveh hčerah, organiziranju in vodenju različnih skladov, ko je bil v službi v železarni v Guštanju, itd. Javnosti pa je bilo bolj neznano njegovo ilegalno delovanje kot člana prepovedane Komunistične partije Jugoslavije, čeprav tudi to ni ostalo skrito, saj, kot je rekla neka Hotuljka, ”v Kotljah se vse zve”. Sčasoma je postal tako pomemben komunist, da je bil izvoljen za enega od treh slovenskih delegatov na tretjem kongresu KPJ na Dunaju. Seveda ga je za vse življenje zaznamovala prva svetovna voja, ki jo je najprej doživel kot črnovojnik, nato pa kot mobiliziranec na soški fronti in potem na Tirolskem, kjer je prebegnil na italijansko stran in dolgo preživel v taboriščih tudi na jugu Italije. Ves čas mu je šlo po glavi, da bi moral o tem kaj napisati, a zaradi drugih obveznosti ni utegnil, tako da je roman Doberdob nastal šele pozneje. Voranca je njegovo ilegalno delovanje tako zaposlovalo, da ni imel časa ne za družino ne za pisanje. Nenehno je imel sestanke ali doma na Koroškem ali v centrali v Ljubljani, njegova glavna naloga pa je bilo organiziranje ilegalnih prehodov ljudi in literature čez jugoslovansko-avstrijsko mejo na Remšniku, Pernicah in največ na Strojni. Čeprav so ljudje vedeli, da je komunist, ki jih večinoma niso marali, je bil tako ugleden in priljubljen, da ga je pričakal domači žandar in ga opozoril, naj ne gre domov, ker ga tam čaka zaseda žandarjev, ki so prišli iz Ljubljane in Maribora, eden celo iz Beograda, da bi ga aretirali. Tako mu je uspel pobeg čez mejo v Avstrijo. Poleg zgodovinskih in biografskih dejstev Partljič v roman vpleta tudi motive iz Vorančevih literarnih del. Tako npr. naletimo na babico, ki pobira bobovce in ji Voranc pravi, da bodo že drugi pobrali, ona pa odgovori tako kot v Ajdovem strnišču: ”Pusti me Voranc, saj to delam zadnebar.” In res je je potem umrla. Ali občinska sirota, ki jo v kadunjah prevažajo po hišah, da jo preživijo. Pa Koplji pod brezo in tako naprej. Prvi del romana torej zajema Prežihovo delovanje od mladosti do pobega čez mejo leta 1930. V njem je le malo o njegovem literarnem ustvarjanju, saj mu je uspelo napisati le krajša besedila za različne revije, zelo pa se je razveselil svoje prve knjige Povesti, ki je izšla leta 1925. Partljiču pa snovi za drugi del gotovo ne bo zmanjkalo.

U Mostu Radija Slobodna Evropa razgovaralo se o tome postoji li trka u naoružanju na Zapadnom Balkanu. Sagovornici su bili dva vojna analitičara – Igor Tabak, analitičar zagrebačkog portala Obrana i sigurnost, i Nikola Lunić, konsultant u oblasti geopolitike i bezbednosti iz Beograda. Bilo je reči o tome da li će Srbija moći za godinu i po dana da udvostruči svoje vojne kapacitete, kao što je najavio predsednik Srbije Aleksandar Vučić, koliko je Hrvatska uspela da obnovi svoje naoružanje otkako je ušla u NATO pakt, odakle oružje nabavlja Srbija, a odakle Hrvatska i da li je na vojnoj paradi septembara prošle godine u Beogradu bilo prikazano oružje koja Srbija tajno uvozi. Razgovaralo se i o tome kakav je značaj dva sporazuma o vojnoj saradnji potpisana prošle godine – jednog između Hrvatske, Kosova i Albanije, a drugog između Srbije i Mađarske – zašto Vučić smatra da sporazum između Hrvatske, Albanije i Kosova direktno ugrožava Srbiju, zašto je Hrvatska oktobra prošle godine uvela obavezno služenje vojnog roka, da li će to uskoro da učini i Srbija i da li su priče o naoružavanju i vojnim savezima u regionu više propaganda namenjena domaćoj javnosti, nego pretnja stabilnosti Zapadnog Balkana.

Tema Mosta Radija Slobodna Evropa bila je zašto je predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću bio potreban Ćacilend. Sagovornici su u bili Rade Veljanovski, dugogodišnji profesor Fakulteta političkih nauka u Beogradu, i Dejan Bursać, naučni saradnik Instituta za filozofiju i društvenu teoriju Univerziteta u Beogradu. Bilo je reči o tome kako su nastali kampovi Vučićevih pristalica u najužem centru Beograda, najpre u Pionirskom parku, a zatim ispred Narodne skupštine, da li je to bila Vučićeva ideja ili njegovih marketinških savetnika, zašto su u Ćacilend dovedeni ljudi sumnjive prošlosti, neki od njih i osuđivani, da li se Vučić bojao prevrata, pa je verovao da će ga ti ljudi zaštiti pošto nije imao poverenja u policiju u vojsku iako su na njihovom čelu ljudi koje je on postavio. Razgovaralo se o tome zašto je Vučić prihvatio posprdni naziv Ćalined, pa se i sam slikao u majci na koji je pisalo “Ja sam Ćaci”, zašto su uoči Nove godine nestali šatori ispod Narodne skupštine, a ostali oni u Pionirskom parku, kao i o tome da li je Ćacilend naškodio Vučićevom rejtingu s obzirom na bahato ponašanje njegovih stanara i na činjenicu da je potpuno blokirao saobraćaj u centru Beograda što je izazvalo bes građana

Fluent Fiction - Serbian: Beograda Market Magic: Chef's Transformative New Year Feast Find the full episode transcript, vocabulary words, and more:fluentfiction.com/sr/episode/2026-01-16-23-34-02-sr Story Transcript:Sr: Мраз на улицама Београда није умирио духове људи на пијаци.En: The frost on the streets of Beograda hadn't calmed the spirits of the people at the market.Sr: Јутрос је нарочито живо.En: This morning was particularly lively.Sr: Милош, млади кувар у успону, корачао је преко мокрих калдрма, удисајући свеж ваздух који је мирисао на зимску свежину и житки чај.En: Miloš, a young chef on the rise, was walking across the wet cobblestones, inhaling the fresh air that smelled of winter freshness and rich tea.Sr: Његова намера је била права; желео је да пронађе најсвежије састојке за свој величанствени новогодишњи оброк.En: His intention was clear; he wanted to find the freshest ingredients for his magnificent New Year's meal.Sr: Пијаца је била пуна живота.En: The market was full of life.Sr: Столови су били прекривени ћилимима који су штитили производе од хладноће као и вредних руку које су плеле разноврсне приче.En: The tables were covered with rugs that protected the products from the cold, as well as the valuable hands weaving various stories.Sr: Милош је скенирао свеже коренасто поврће и тамнозелено лишће.En: Miloš scanned the fresh root vegetables and dark green leaves.Sr: Његов пут ка савршенству спутавали су ограничени буџет и недостатак састојака због зиме.En: His path to perfection was hindered by a limited budget and a lack of ingredients due to winter.Sr: Јелена, спретна продавачица и његов ненаменски ментор, срела га је са осмехом.En: Jelena, a skillful vendor and his unintentional mentor, met him with a smile.Sr: "Добро јутро, Милоше," рекла је, прижељкујући га топлином.En: "Good morning, Miloše," she said, greeting him warmly.Sr: "Данас теби треба нешто посебно, зар не?"En: "You need something special today, don't you?"Sr: "Да," одговорио је Милош уз одах.En: "Yes," Miloš replied with a sigh.Sr: "Желим да направим нешто незаборавно за бабу."En: "I want to make something unforgettable for my grandma."Sr: Док су заједно прегледали штандове, Јелена му је показала како неке зимске намирнице могу бити одлични супститути за оно што није било доступно.En: As they browsed the stalls together, Jelena showed him how some winter ingredients could be excellent substitutes for what wasn't available.Sr: "Пробај цвеклу, она може дати лепу боју и укус твојој чорби," предложи она.En: "Try beets; they can add a beautiful color and taste to your soup," she suggested.Sr: Како се пијаца ближила затварању, Јелена је изненада извадила комад ретког, локалног сира.En: As the market approached closing time, Jelena suddenly pulled out a piece of rare, local cheese.Sr: "Ово је твоје тајно оружје," рекла је с намигивањем и додала: "Требаће ти."En: "This is your secret weapon," she said with a wink and added, "You'll need it."Sr: Милош је осетио ризик, али је ипак дао већину свог новца за тај комад.En: Miloš felt the risk but still gave most of his money for that piece.Sr: Са сырем у торби и новим идејама у глави, узео је дубок удах и вратио се кући.En: With the cheese in his bag and new ideas in his mind, he took a deep breath and headed home.Sr: Када се вратио, почео је припреме.En: When he returned, he started the preparations.Sr: Комбиновао је све што је купио и импровизовао тамо где је било потребно.En: He combined everything he had bought and improvised where needed.Sr: Његов распоред у кухињи био је метеж укуса и боја, али је на крају, сто био покривен јелима која су предивно мирисала.En: His kitchen setup was a chaos of flavors and colors, but in the end, the table was covered with dishes that smelled wonderful.Sr: Када је вечера почела, његова бака је узела први залогај и осмехнула се топло.En: When dinner began, his grandmother took the first bite and smiled warmly.Sr: "Ово је најбоље што сам икада пробала, Милоше," рекла је с поносом.En: "This is the best I've ever tasted, Miloše," she said proudly.Sr: После те вечери, Милош је био преплављен осећајем поноса и захвалности.En: After that evening, Miloš was overwhelmed with feelings of pride and gratitude.Sr: Научио је важност снаалажења и прилагођавања, вредности које су му дале ново самопоуздање у његовом занату.En: He learned the importance of resourcefulness and adaptation, values that gave him new confidence in his craft.Sr: И знао је, више него икада, да подршка коју добија од других вреди сваке жртве.En: And he knew, more than ever, that the support he received from others was worth every sacrifice. Vocabulary Words:frost: мразspirit: духcobblestones: калдрмаinhale: удисатиmagnificent: величанствениingredients: састојциrug: ћилимvaluable: вреданweaving: плетењеdark: тамноbudget: буџетmentor: менторstalls: штандовиsubstitute: супститутbeets: цвеклаsoup: чорбаrare: редакweapon: оружјеrisk: ризикimprovise: импровизоватиchaos: метежflavor: укусgratitude: захвалностresourcefulness: снаалажењеadaptation: прилагођавањеconfidence: самопоуздањеsupport: подршкаsacrifice: жртваpride: поносwarmly: топло

Luka Cvetko že pet let živi v Srbiji, študira zvočne umetnosti na Fakulteti dramskih umetnosti v Beogradu in je mednarodno nagrajeni snemalec in oblikovalec zvoka. Pravi, da smo iz ameriške filmske produkcije vajeni bogate zvočne izkušnje, marsikoga pa bi presenetilo, da je veliko teh zvokov, celo dialogov, posnetih pozneje v studiu. Oblikovalec zvoka opisuje zvoke srbske prestolnice, presenetilo ga je, da iz višjih nadstropij nebotičnikov odmeva zvok tropskih ptic. Razlog je preprost: domače ptice odvrniti od zaletavanja v steklene stolpnice. Komentira tudi minulo protestno leto in trenutno družbeno-politično razpoloženje v Srbiji. Foto: Anja Simić Zapiski:  Zvočna mapa Beograda: https://web.archive.org/web/20250411000636/http://www.zvucnamapabeograda.rs/ Dokumentarec o političnem gibanju: https://www.youtube.com/watch?v=h3t4EiRYzHM Primer prelivanja političnega v umetnost: Projekt Zvučni štit. https://www.youtube.com/watch?v=kFLHIL5_-7w  Posnetki celotnih “kompozicij” so na voljo na: https://www.youtube.com/@damjanjovicin

Fluent Fiction - Serbian: Unlocking Winter Mysteries: Beogradu's Hidden New Year Treasure Find the full episode transcript, vocabulary words, and more:fluentfiction.com/sr/episode/2025-12-28-08-38-20-sr Story Transcript:Sr: Зима у Београду имала је свој шарм, али ова зима била је нешто посебно.En: Winter in Beogradu had its charm, but this winter was something special.Sr: Снег је непрестано падао, претварајући Улицу Кнез Михаилову у нестварно бело краљевство.En: Snow was continuously falling, turning Ulica Knez Mihailova into an unreal white kingdom.Sr: Продавнице су биле украшене светлуцавим новогодишњим декорацијама, а тише него обично улице блистале су под меканом светлошћу уличних лампи.En: The shops were adorned with sparkling New Year's decorations, and quieter than usual, the streets glistened under the soft light of street lamps.Sr: Јована, уметница са даром да примијети необично, приметила је нешто што је привукло њену пажњу.En: Jovana, an artist with a knack for noticing the unusual, spotted something that caught her attention.Sr: Испод дебелог слоја снега, један мали кутак изгледао је као да нешто крије.En: Beneath the thick layer of snow, a small corner seemed to be hiding something.Sr: Пришала је ближе и открила стари сандук, закључан и тајанствен.En: She approached closer and discovered an old, locked, and mysterious chest.Sr: Срђан, новинар увек у потрази за добром причом, пролазио је истом улицом.En: Srđan, a journalist always on the lookout for a good story, was passing by on the same street.Sr: "Шта си нашла?En: "What did you find?"Sr: " упита он, приметивши узбуђење на Јованином лицу.En: he asked, noticing the excitement on Jovanino face.Sr: "Стари сандук.En: "An old chest.Sr: Не знам одакле је дошао, али бих волела да сазнам шта је унутра," одговори она.En: I don't know where it came from, but I'd love to find out what's inside," she replied.Sr: Трећи пријатељ, Милан, пристиже у правом тренутку.En: A third friend, Milan, arrived at just the right moment.Sr: Он је волео историју и слагалице.En: He loved history and puzzles.Sr: "Можда ово можемо решити заједно," рекао је.En: "Maybe we can solve this together," he said.Sr: Скупљали су се гласови да сандук може бити уклет или опасан, што је само повећавало напетост.En: There were growing whispers that the chest might be cursed or dangerous, which only heightened the tension.Sr: Ипак, Јована је одлучила да ризикује.En: Nevertheless, Jovana decided to take the risk.Sr: Позвала је Срђана и Милана да јој помогну, али молећи их да не дижу велику буку о томе.En: She invited Srđan and Milan to help her, but asked them not to make too much noise about it.Sr: Тако је тим састао своје вештине.En: Thus, the team combined their skills.Sr: Испитивали су сандук, проналазили скривене знакове али нису могли одмах да га отворе.En: They examined the chest, found hidden symbols, but couldn't open it immediately.Sr: Ускоро су наишли на низ загонетки које су их водиле ка скривеном новогодишњем догађају испод града.En: Soon, they encountered a series of riddles that led them to a hidden New Year's event beneath the city.Sr: Стигао је последњи дан у години, и управо у поноћ, док је град бројао последње секунде до Нове године, сандук је најзад отворен.En: The last day of the year arrived, and precisely at midnight, while the city counted down the final seconds to the New Year, the chest was finally opened.Sr: Унутра су пронашли колекцију мистериозних артефаката који су сведочили о историји Београда.En: Inside, they found a collection of mysterious artifacts that testified to the history of Beograda.Sr: Јована је осетила како јој расте самопоуздање.En: Jovana felt her confidence grow.Sr: Схватила је да је вредно слушати свој инстинкт, али и да је важна подршка пријатеља.En: She realized it was worth listening to her instincts, but also that the support of friends is important.Sr: Био је то почетак нове године, нових почетака и нових прича које чекају да буду испричане у зимској, снежној чаролији Београда.En: It was the beginning of a new year, new beginnings, and new stories waiting to be told in the wintery, snowy magic of Beograda. Vocabulary Words:charm: шармcontinuously: непрестаноadorned: украшенеsparkling: светлуцавимunreal: нестварноkingdom: краљевствоknack: дарnoticing: примијетиlayer: слојmysterious: тајанственjournalist: новинарexcitement: узбуђењеcursed: уклетtension: напетостcease: прекидsupport: подршкаartifacts: артефакатаconfidence: самопоуздањеinstincts: инстинктpuzzles: слагалицеsolve: решитиriddles: загонеткиevent: догађајbeneath: исподassembled: састаоwhispers: гласовиsymbols: знаковеapproached: пришлаhidden: скривенеcounted down: бројала

Od bilborda sa porukom "Trampe, Srbine" do razočaranja u konstataciji predsjednika Srbije da su umjesto očekivanog napretka u odnosima došle odluke Vašingtona koje nisu u interesu Beograda.

Reper Edo Maajka je već odavno isplovio iz hip-hop voda i redovno odlazi na izlete u druge glazbene vode. Najnoviji dokaz za to je njegov nastup u koncertnoj dvorani Lisinski, u Zagrebu, u pratnji HRT Jazz Orkestra s kojim je izveo presjek najvećih hitova. O tom, ali i svojim brojnim glazbenim iskustvima, Edo Maajka razgovora sa Nenadom Kreizerom. Kolega Uroš Milovanović nam iz Beograda šalje pregled najistaknutijih albuma godine, a slušamo i nove singlove Zostera i Darka Rundeka. Von Nenad Kreizer.

Kako se iz Beograda 90-ih stiže do pozicije gde dizajniraš za Frog, IDEO i praviš revoluciju u Logitechu? U 348. epizodi Pojačala nastavljamo razgovor sa Brankom Lukićem, prateći njegov put od beogradske dizajn scene ranih devedesetih, rada u oskudici i velikih lokalnih projekata, do odluke da „gađa” svetske studije i probije se na Zapad. Branko detaljno opisuje kako je, upornošću i pametno osmišljenim portfoliom, stigao do Frog Design-a, a potom i do Silicijumske doline, uz sve šokove adaptacije: jezik, komunikaciju, kulturu rada, timsku dinamiku i (ne)vidljive predrasude. Razgovor je pun konkretnih anegdota iz procesa dizajna, od improvizovanih prototipova do rada na kompleksnim tehnološkim projektima i ranih vizija uređaja i iskustava „budućnosti”. Ton je istovremeno energičan i refleksivan: razgovor se vodi o ambiciji, disciplini i cenu koju nosi odlazak, ali i o tome kako se gradi karijera u okruženju gde se sve menja iz dana u dan. O čemu smo pričali: - Najava - Početak razgovora - Novi brendovi i snalaženje u oskudici - San o americi i proboj na svetsku scenu - Rad u Silicijumskoj dolini - Rad u velikim studijima Frog i Ideo - Ključni projekti i početak Nonobject ideje - Ideo i design thinking - Nonobject - Domaći projekti sa svetskim odjekom - Revolucija u Logitechu i UE Boom - AI i budućnost dizajna Podržite nas na BuyMeACoffee: https://bit.ly/3uSBmoa Pročitajte transkript ove epizode: https://bit.ly/3MF0pc7 Posetite naš sajt i prijavite se na našu mailing listu: http://bit.ly/2LUKSBG Prijavite se na naš YouTube kanal: http://bit.ly/2Rgnu7o Pratite Pojačalo na društvenim mrežama: FB: https://www.facebook.com/PojacaloRS/ IG: https://www.instagram.com/pojacalo.rs/ X: https://x.com/PojacaloRS LN: https://www.linkedin.com/company/pojacalo TikTok: https://www.tiktok.com/@pojacalo.rs

Preživeli smo prinudno sletanje u Niš da bismo vam doneli izveštaj o prinudnom sletanju Srbije u apsurd. U novoj epizodi Popkasta #216, fokusiramo se na izbore koji više liče na scenario za "Pobesnelog Maksa": batinaši na kvadovima, kafanske tuče kao legitiman deo izbornog procesa i policija koja služi kao skupa ikebana. Analiziramo ko su likovi koji dolaze iz Beograda da "uređuju" izbornu volju po Srbiji, zašto je otimanje telefona postalo standardna procedura i kako izgleda kad potlačeni narod uzvrati udarac u jednoj lokalnoj kafani. I dok se sve to dešava, pitamo se da li nam preti smrzavanje zbog sankcija NIS-u? Izgleda da su nam i radijatori i demokratija na "leru". Foto: Lokalni Front Ako vam posle ove epizode treba nešto da povratite veru u smeh, naš dragi kolega Darko Crnogorac i Alen Marković imaju terapiju za vas. Nastupaju 11. decembra u Ben Akibi. A pošto je Darko duša od čoveka, opet deli 5x2 karte! Javite mu se na Instagramu @gotivniji_sam_na_fejsu (da, to mu je stvarno ime profila) i okušajte sreću. Iskulirajte vesti na jedno veče i pošteno se ismejte. Zaslužili ste.

Napad na ekipu televizije N1 u blizini takozvanog "Ćacilenda" u centru Beograda. Predsednica Kosova raspustila parlament i raspisala vanredne izbore za 28. decembar. Kako mlađe generacije gledaju na Dejtonski sporazum koji je okončao rat u BiH, ali i institucionalizovao etničke podele.

Osamdesete godine, kada je u pitanju prostor bivše Jugoslavije, još uvijek uživaju kultni status među poklonicima glazbe – čak i ovdje u Njemačkoj. Voditelj Nenad Kreizer upoznaje glazbenika Adija Muharemovića koji sa svojim bandom MGP upravo muzikom iz tog desetljeća oduševljava publiku u Düsseldorfu. Osim toga, slušamo i dugoočekivani novi singl banda Letu štuke iz Sarajeva i Bosne i Hercegovine. Uroš Milovanović iz Beograda nas ovaj tjedan obavještava što je novo na srpskoj glazbenoj sceni. Von Nenad Kreizer.

Potezi Skupštine Republike Srpske zaslužni za ukidanje sankcija Dodiku i njegovim saradnicima, saopštio Stejt department. Uoči sednice Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija: EUFOR nastavlja mandat, u centru pažnje Republika Srpska. Studenti iz Beograda krenuli peške za Novi Sad.

Zbog njega Miljakovac ima svoj klub, a Beograd novu priču o humanosti. Epizoda 341 Pojačala sa Jovanom Simićem je topla, energična ljudska priča o dečku sa Miljakovca koji je sport pretvorio u alat za zajednicu: od odrastanja među parkićima, šumom i sportskim idolima, do formiranja vrednosti koje su ga zauvek vezale za kraj i ljude oko sebe. Razgovor prati njegov put od čuvene humanitarne aukcije dresova iz 2014, koja ga je “izbacila u orbitu,” preko niza akcija i događaja poput Sportskog bazara i “Penala za život,” do osnivanja FK Miljakovac kao lokalnog, humanitarnog kolektiva koji okuplja komšiluk i menja navike navijanja ka “klubu iz kraja.” Usput, čujemo kako je iz praktičnog rada u fudbalu (Voždovac) sazrevao u komunikacijama i organizaciji, kako su se krupne ideje rađale iz malih gestova, i zašto je knjiga “878” njegov drugi front na kojem spaja istoriju, fikciju i identitet Beograda. Ukratko, epizoda je kolaž uspomena, akcije i vizije: kako sport, pripovedanje i lokalni ponos zajedno stvaraju trajne promene. O čemu smo pričali: - Najava razgovora - Početak razgovora - FK Miljakovac i knjiga 878 - Kad porastem biću... - Fudbal, menadžeri i ljubav ka dresovima - Put do prve akcije - Brendiranje, ženski fudbal - Aktuelni projekti i zaključak Podržite nas na BuyMeACoffee: https://bit.ly/3uSBmoa Pročitajte transkript ove epizode: https://bit.ly/4hysJZm Posetite naš sajt i prijavite se na našu mailing listu: http://bit.ly/2LUKSBG Prijavite se na naš YouTube kanal: http://bit.ly/2Rgnu7o Pratite Pojačalo na društvenim mrežama: Facebook: http://bit.ly/2FfwqCR Twitter: http://bit.ly/2CVZoGr Instagram: http://bit.ly/2RzGHjN

Na komunalnim izborima na Kosovu „nema ni pobednika ni gubitnika“ slažu se i albanski i srpski analitičari. Najveća vest je da su Srbi na severu Kosova izašli na izbore i time se vratili u politički proces zemlje. To bi mogao biti znak normalizacije i pomaka s mrtve tačke. Ubrzo prevremeni parlamentarni izbori? Nenad Kreizer razgovara s politikologom Ognjenom Gogićem i reporterkom Violetom Oroši o mogućim posledicama izbora na političku budućnost Kosova i nastavka dijaloga Beograda i Prištine. Von Nenad Kreizer.

Počela primena američkih sankcija prema Naftnoj industriji Srbije, Vučić najavio tešku situaciju po Srbiju i njene građane. Hrvatska zainteresovana za kupovinu NIS-a. Tramp izjavio da su Izrael i Hamas potpisali prvu fazu sporazuma o Gazi. Sarajlije pesmom odale počast Halidu Bešliću.

U današnjoj emisiji RSE govorimo o dolasku doskorašnjeg potpredsednika RS-a na čelo manjeg bh. entiteta. Čućete i zašto je ministar odbrane BiH pokrenuo inicijativu za formiranje rezervnog sastava BiH, te kako građani Beograda komentarišu najavljenu vojnu paradu u glavnom gradu.

V Smederevu v osrednji Srbiji so včeraj slovesno odprli kulturno-izobraževalni center slovenskega društva Martin Krpan. Na dogodku je zbrane nagovorila tudi državna sekretarka na Uradu Vlade Republike Slovenije za Slovence v zamejstvu in po svetu Vesna Humar. Poudarila je izreden pomen prostorov, ki bodo omogočili učenje slovenščine in odpirali vrata radovednosti, ustvarjalnosti ter medsebojnemu povezovanju. Državna sekretarka se je včeraj srečala s predstavniki slovenskih društev iz Novega Sada, Beograda, Zrenjanina, Kragujevca in Pančeva, danes pa se bo z društvi, ki delujejo na jugu Srbije. Dvodnevni obisk je začela s srečanjem s predsednikom slovenskega nacionalnega sveta Sašom Verbićem, predstavnico v nacionalnem svetu Elzo Ajduković, članom Sveta Vlade za Slovence po svetu Zoranom Jovičićem in učiteljico slovenskega jezika v Srbiji Mileno Spremo. Na vljudnostnem srečanju jo je sprejel tudi pristojni minister Beriša. Beseda je tekla o aktualnem stanju, izzivih in aktivnostih slovenske skupnosti v Srbiji, s poudarkom na postopkih za pridobitev slovenskega državljanstva, učenju slovenskega jezika ter povezovanju med društvi in z Republiko Slovenijo.

V Smederevu v osrednji Srbiji so včeraj slovesno odprli kulturno-izobraževalni center slovenskega društva Martin Krpan. Na dogodku je zbrane nagovorila tudi državna sekretarka na Uradu Vlade Republike Slovenije za Slovence v zamejstvu in po svetu Vesna Humar. Poudarila je izreden pomen prostorov, ki bodo omogočili učenje slovenščine in odpirali vrata radovednosti, ustvarjalnosti ter medsebojnemu povezovanju. Državna sekretarka se je včeraj srečala s predstavniki slovenskih društev iz Novega Sada, Beograda, Zrenjanina, Kragujevca in Pančeva, danes pa se bo z društvi, ki delujejo na jugu Srbije. Dvodnevni obisk je začela s srečanjem s predsednikom slovenskega nacionalnega sveta Sašom Verbićem, predstavnico v nacionalnem svetu Elzo Ajduković, članom Sveta Vlade za Slovence po svetu Zoranom Jovičićem in učiteljico slovenskega jezika v Srbiji Mileno Spremo. Na vljudnostnem srečanju jo je sprejel tudi pristojni minister Beriša. Beseda je tekla o aktualnem stanju, izzivih in aktivnostih slovenske skupnosti v Srbiji, s poudarkom na postopkih za pridobitev slovenskega državljanstva, učenju slovenskega jezika ter povezovanju med društvi in z Republiko Slovenijo.

Tri decenije Beograda, muzike i sporta – sažeto kroz iskustvo jednog čoveka. U 334. epizodi Pojačala Ivan Minić razgovara sa Ivanom Lončarevićem, čovekom koji već decenijama vodi paralelne karijere: sportski komentator i novinar sa jedne, a graditelj alternativne muzičke scene kroz Pop Depresiju sa druge. Lončarević otvara ključne prelomne tačke svoje priče, od preko 1600 snimljenih epizoda i formata, do toga kako je Pop Depresija izrasla iz radijske emisije u izdavačku kuću i koncertnu praksu, prateći autore poput Ane Ćurčin, Kralja Čačka, Gazorpazorpa i Prototipa te energiju pokreta Hali Gali. Govori o mentorstvu i tome zašto se karijera ne gradi instant receptima, o realnosti komentarisanja iz skučenih kabina i vrednosti pripreme, kao i o Beogradu i sceni kroz tri decenije. Rezultat je sažet, iskren i koristan vodič kroz istrajnost, ukus i odgovornost prema zajednici. O čemu smo pričali: - Najava razgovora - Početak razgovora - Kad porastem biću - Velikani fudbala - Sportski velikani - Sport nekad i sad - Situacija u zemlji - Muzika 80tih i 90tih - Beograd nekad i sad - Fakultetski dani - Rad na radiju b92 - B92 iz mog ugla - Romantičarski pristup - Početak pop depresije - Event organizacija - Ulazak u izdavaštvo - Teški periodi - Zaključak razgovora Podržite nas na BuyMeACoffee: https://bit.ly/3uSBmoa Pročitajte transkript ove epizode: https://bit.ly/3VzmrhI Posetite naš sajt i prijavite se na našu mailing listu: http://bit.ly/2LUKSBG Prijavite se na naš YouTube kanal: http://bit.ly/2Rgnu7o Pratite Pojačalo na društvenim mrežama: Facebook: http://bit.ly/2FfwqCR Twitter: http://bit.ly/2CVZoGr Instagram: http://bit.ly/2RzGHjN

V Ljubljano se vračata svetovno znana operna pevca Ana Netrebko in Jusif Ejvázov. V okviru Festivala Ljubljana bosta nastopila v Gallusovi dvorani Cankarjevega doma. Koncertni program sestavljajo najlepše arije iz oper Giacoma Puccinija, ki slovijo po intenzivnih čustvih in dramatičnih zgodbah. Te dni je v Ljubljani tudi palestinska kustosinja in pisateljica Rana Anani. Kot predavateljica sodeluje na Mednarodni poletni šoli, ki jo organizirajo Moderna galerija, Muzej afriške umetnosti iz Beograda in Muzej sodobne umetnosti Črne gore iz Podgorice. Udeleženci raziskujejo dediščino jugoslovanskega socializma, solidarnostne delovne akcije, antifašistične spomenike in kulturne povezave gibanja neuvrščenih.

Beograjskemu dopisniku Boštjanu Anžinu se avgusta izteče drugi zaporedni mandat, zato nam je v poslovilnem oglašanju opisal številne zanimivosti, ki zadevajo življenje in delo v srbski prestolnici. Pa tudi spremembe, ki so se v zadnjem desetletju zgodile v največjem mestu zahodnega Balkana. Spregovoril je tudi o skromni poletni sezoni na predragi črnogorski rivieri in o tem, kako protestniški študenti v Srbiji lahko nadoknadijo izpuščene študijske zadolžitve.

Nenad Kreizer razgovara s Karlom Rafanelijem, novinarom i kritičarom iz Hrvatske, o budućnosti glazbe. Umjetna inteligencija sve više prodire u svakodnevicu i samo je bilo pitanje vremena kada će ozbiljno poljuljati temelje glazbene industrije kakvu poznajemo. Scenske novosti iz Beograda donosi kolega Uroš Milovanović. Kakve veze imaju muzika i moda? Predstavljamo novi singl Hornsman Coyote i Del Arno Banda (Mali hram) i slušamo ljetni hit Repera iz Sobe (Roze očale). Von Nenad Kreizer.

Sem rušenja Starog savskog mosta, nijedna kapitalna investicija u Beogradu u poslednjih godinu dana nije završena. Plan da se na mestu kasarne "Jakub Kuburović" u Zemunu izgradi luksuzno naselje je klasičan primer korupcije u kojoj učestvuju ljudi bliski Aleksandru Vučiću i Nebojši Stefanoviću. Beograđani kreditiraju grad koji ne refundira roditeljima na vreme iznos za vrtiće. Batajnica ima 100.000 stanovnika, nema dom zdravlja, nema groblje, nema kanalizaciju, nema regularan vodovod. Pitanje decentralizacije je ključno kako bi se opštine razvijale, to nažalost gradska vlast ne shvata. Gost: Milan Ljutovac, odbornik Kreni promeni u skupštini grada Beograda

U Srbiji nastavljene protestne blokade ulica sa zahtjevom za raspisivanje vanrednih izbora. Trump objavio da je Izrael pristao na prekid vatre u Gazi na 60 dana. Lavrov podržava, Dugin kritikuje, Vučić zahvaljuje - šumovi na vezi između Moskve i Beograda.

Fluent Fiction - Serbian: Diplomatic Glamour: Milica's Unlikely Fashion Triumph Find the full episode transcript, vocabulary words, and more:fluentfiction.com/sr/episode/2025-06-30-22-34-02-sr Story Transcript:Sr: Лет је био из Београда, а сунчево светло преламало се кроз велике прозоре на Аеродрому Никола Тесла.En: The flight was from Beograda, and sunlight streamed through the large windows at Aerodromu Nikola Tesla.Sr: Била је гужва.En: It was crowded.Sr: Људи су журили, сваки са својим циљем и причом.En: People rushed around, each with their own goal and story.Sr: Милица, млада амбициозна дипломата, ходала је преко глатких подова покушавајући да изгледа самопоуздано.En: Milica, a young ambitious diplomat, walked across the smooth floors trying to appear confident.Sr: Њен први међународни самит је био пред вратима и осећала је да је ово шанса да се докаже.En: Her first international summit was just around the corner, and she felt this was her chance to prove herself.Sr: Додатни адреналин у њеним венама био је због једног детаља који је занемарила — обула је различите ципеле.En: The extra adrenaline in her veins was due to one overlooked detail—she had on mismatched shoes.Sr: Лева црна, десна плава.En: The left was black, the right was blue.Sr: У брзини и узбуђењу, није приметила раније.En: In the rush and excitement, she hadn't noticed earlier.Sr: Помисао да се врати кући била је опасна; могли би да закасне и пропусте лет.En: The thought of returning home was dangerous; they might be late and miss the flight.Sr: Посрамио би је ова грешка.En: This mistake would embarrass her.Sr: Једноставно мора нешто да уради.En: She simply had to do something.Sr: На секјурити контроли, стискајући торбу, осетила је сваку секунду као вечност.En: At security check, clutching her bag, every second felt like an eternity.Sr: „Будите хладнокрвна, Милице,“ шапнула је себи.En: "Stay cool, Milice," she whispered to herself.Sr: Али, док је прелазила кроз скенер, њена торба је алармирала апарат.En: But as she passed through the scanner, her bag set off the alarm.Sr: Очигледно привлачи пажњу, схватила је да сви гледају у њу, укључујући и делегате самита.En: Clearly drawing attention, she realized that everyone was looking at her, including the summit delegates.Sr: Неколико их се смешило, указујући на њене ципеле.En: A few of them were smiling, pointing at her shoes.Sr: Требало је брзо мислити.En: She had to think quickly.Sr: Удахнула је дубоко и размишљала о могућности.En: She took a deep breath and considered her options.Sr: Погнутих леђа, подигла је главу, и са осмехом рекла: „Даме и господо, добро дошли у моду спраму правилима!“En: Straightening her posture, she raised her head, and with a smile said, "Ladies and gentlemen, welcome to fashion against the rules!"Sr: Сви су се насмејали.En: Everyone laughed.Sr: Она се саветовала са неколико људи око креативног приступа одевању.En: She engaged in conversation with a few people about creative approaches to dressing.Sr: Разговор је добио замах, а она је водила тему у хвалу смелим модним подухватима.En: The conversation gained momentum, and she guided the topic into praise for bold fashion endeavors.Sr: Њени дипломатски партнери изненадили су се њеном способношћу да се носи са овом ситуацијом и да чак и извуче позитиван исход.En: Her diplomatic partners were surprised by her ability to handle the situation and even turn it into a positive outcome.Sr: Милица је научила нешто ново о себи — могла је да се избори са притиском, да остане аутентична и да изазове дивљење својом спонтаношћу.En: Milica learned something new about herself—she could handle pressure, remain authentic, and inspire admiration with her spontaneity.Sr: Стигли су на самит, а њена појава је била тема разговора, не због грешке, већ због храбрости.En: They arrived at the summit, and her appearance became the subject of conversation, not because of the mistake, but because of her courage.Sr: Када су дани испуњени неочекиваним завршени, спознала је да аутентичност носи већу тежину од савршенства.En: When the days filled with the unexpected were over, she realized that authenticity holds more weight than perfection.Sr: Милица је прошла своје прво велико искуство и остала веран себи.En: Milica had gone through her first major experience and remained true to herself.Sr: Један задовољан осмех пратио је њен корак док је корачала ка новим изазовима.En: A satisfied smile accompanied her step as she walked toward new challenges. Vocabulary Words:sunlight: сунчево светлоstreamed: преламалоcrowded: гужваambitious: амбициознаsmooth: глаткихadrenaline: адреналинmismatched: различитеveins: венамаoverlooked: занемарилаeternity: вечностwhispered: шапнулаscanner: скенерdelight: дивљењеadmiration: дивљењеovertake: правилимаinhale: удахнулаposture: погнутих леђаmomentum: замахattire: одевањуendeavors: подухватимаcourage: храбростиauthenticity: аутентичностspontaneity: спонтаношћуimperfection: несавршенстваsatisfied: задовољанaccompany: пратиоchallenge: изазовимаsummit: самитdelegates: делегатеsecurity check: секјурити контроли

V središču Beograda se je sinoči končal množični protivladni protest na poziv srbskih študentov. Ti so vladi postavili ultimat glede razpisa volitev, ki pa ga je srbski predsednik Aleksandar Vučić že zavrnil. Kot je dejal eden od protestnikov, so se zbrali, da bi spremenili državo, videli konec vlade ter se odpravili v boj na volišča. Po mirnem shodu je v središču mesta izbruhnilo nekaj incidentov, posredovati je morala policija. Ostali poudarki oddaje: - Parade ponosa v Budimpešti se je po navedbah organizatorjev udeležilo skoraj 200 tisoč ljudi. - V Gazi včeraj ubitih 60 ljudi, od teh več kot 10 otrok. - Slovenska atletska reprezentanca pred današnjim koncem evropskega prvenstva tretja.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić nije želeo da otkrije šta je bilo u izraelskom teretnom avionu koji je iz Beograda poleteo za Izrael. Crna Gora pala na evropskoj listi zemalja po pitanju LGBTIQ sloboda. U seni elektrane u Mađarskoj nestvarno plutajuće selo iz toplih voda veštačkog jezera.

Kako izgleda karijera jednog dizajnera koji kroz svaki piksel spaja umetnost i život? U 320. epizodi Pojačala, Ivan je ugostio Igora Adamovića, grafičkog i veb dizajnera, osnivača studija Control Creative iz Beograda i jednog od najprepoznatljivijih autora na domaćoj sceni. U povodu obeležavanja 25 godina karijere, Igor deli priče o svojim počecima u Majdanpeku, profesionalnom sazrevanju i prelasku iz analogne u digitalnu eru dizajna. Razgovor osvetljava njegov specifičan pristup vizuelnim komunikacijama i filozofiju koja kombinuje strast, instinkt i minimalističku estetiku. Poseban deo epizode posvećen je Igorovoj velikoj ljubavi prema muzici i radu na omotima za vinile, gde su se dizajn i zvuk neraskidivo spojili. Igor otkriva kako je kroz dizajn imao priliku da sarađuje sa umetnicima različitih muzičkih žanrova i kako mu je ta saradnja omogućila da izrazi svoju kreativnost na najdublji način. O čemu smo pričali: - Kad porastem biću - Majdanpek i kraft piva - Školski dani - Studentski dani - Prva zaposlenja u dizajnu - Burne devedesete - Promene u dizajnu - Ključne tačke karijere - Priča o muzici - Lični rast - Saveti za mlađe dizajnere Podržite nas na BuyMeACoffee: https://bit.ly/3uSBmoa Pročitajte transkript ove epizode: https://bit.ly/4kOv9n4 Posetite naš sajt i prijavite se na našu mailing listu: http://bit.ly/2LUKSBG Prijavite se na naš YouTube kanal: http://bit.ly/2Rgnu7o Pratite Pojačalo na društvenim mrežama: Facebook: http://bit.ly/2FfwqCR Twitter: http://bit.ly/2CVZoGr Instagram: http://bit.ly/2RzGHjN

Hiljade građana Beograda na protestu zatražilo da im se vrati Pionirski park. U Novom Sadu održano još jedno ročište članovima SNS-a za napad na studente. Građani Cetinja protestima traže odgovornost čelnika MUP-a i Policije u vezi s dva masovna ubistva.

Znate li da u Srbiji, u centru Beograda, postoji psihološko savetovalište za mlade u koje se možete prijaviti jednim klikom na Instagramu ili potražiti pomoć online, anonimno, bez knjižice i ikakve administracije? Ukoliko imate do 30 godina, ili se neko vama blizak u tom uzrastu bori sa psihološkim problemima i krizama koje ne može da reši, ovo je prava epizoda za vas. Psihijatar Mihailo Ilić o mentalnom blagostanju mladih danas razgovara sa svojim gošćama - socijalnom radnicom Jasminom Bogdanović i kliničkim psihologom Snežanom Mrvić. Uz osvežavajuće Olympus napitke, oni analiziraju stanje mentalnog zdravlja mladih u Srbiji, naročito osnovaca i srednjoškolaca, u kontekstu nedavnih tragičnih događaja u školi "Vladislav Ribnikar" u Beogradu, Malom Orašju i Duboni. Poseban fokus stavljen je na CEZAM projekat - Centar za mlade u Beogradu, koji nudi podršku adolescentima i njihovim porodicama. Kroz razgovor sa stručnjacima, saznaćete koji su najveći izazovi sa kojima se suočavaju mladi danas, kako prepoznati prve znake problema sa mentalnim zdravljem i na koji način društvo može pružiti podršku mladima u prevazilaženju kriza. U razgovoru se osvrćemo i na aktuelne statistike koje pokazuju zabrinjavajući porast problema sa mentalnim zdravljem među mladima, ali i na ulogu obrazovnih institucija i porodice u pružanju podrške. Gošće dele svoja iskustva iz prakse, navodeći konkretne primere rada sa adolescentima kroz CEZAM projekat i slične inicijative. Takođe, govorimo o tome kako mladi doživljavaju pritiske savremenog društva, uključujući uticaj društvenih mreža i društvenih normi, te kako prepoznati signale da je adolescentu potrebna pomoć. Poseban akcenat stavljen je na značaj edukacije roditelja i nastavnika, kako bi se razvila otvorenija komunikacija i bolje razumevanje emocionalnih potreba mladih. Jer, zvanični podaci kažu, svakoj petoj mladoj osobi u Srbiji potrebna je psihološka pomoć. CEZAM website: https://cezam.rs/ CEZAM Instagram: https://www.instagram.com/cezam.bgd/?hl=en Dodatni sadržaji su na raspolaganju i na YouTube kanalu za članove, kao i na Patreonu. Podržite nas i pretplatite se za naše ekskluzivne sadržaje: https://www.patreon.com/c/dvaipopsihijatra/

Stigla je nova, možda i najhaotičnija doza Njuz POPkasta! U epizodi #56, Jelisaveta je nepodnošljivo srećna (što izluđuje Marka), Viktor je pronašao prečicu do statusa 'pročitao sam Uliksa' (moralno upitno, ali efikasno!), Nenad lista magazin koji slavi smrt (bukvalno!), a svi zajedno otkrivamo da su kiflice novi vladari Beograda. Vodimo vas kroz lavirint preporuka gde ćete čuti o: - Serijama koje preispituju smisao postojanja (ili barem algoritam vašeg Netflix naloga) - Filmovima o propalim zvezdama industrije za odrasle i preživelima nemogućeg - Knjigama koje spajaju teologiju i triler na najneočekivaniji način - Muzici koja ide od sofisticiranog Father John Misty-ja do... pa, recimo samo da Bugarska ima hitove koje NISTE očekivali (Zdravo, Preslava!). I naravno, predstavljamo i najnoviji Njuz merch – šolje lepše od prethodnih i stikeri koji preživljavaju apokalipsu (skoro). Znamo da jedva čekate imena i linkove, ali moraćete malo da se strpite i uživate u našem nagađanju i prepiranju!

Beograd je kroz svoju istoriju nebrojeno puta menjao lice - ratovi, političke odluke i urbanistički zahvati odnosili su delove grada, brišući simbole epoha koje su ostavili iza sebe. U ovoj epizodi istražujemo sudbinu nekih od najpoznatijih zdanja Beograda koja su nestala ili su u ruševinama - Hotel Jugoslavija, Pošta Beograd 2 i Generalštab. Razgovaramo i o Sajmu, još jednom simbolu grada kojem preti nestajanje. Kako je Hotel Jugoslavija, nekada simbol luksuza i jugoslovenskog prosperiteta, završio u 'starom gvožđu'? Šta se dogodilo sa Poštom Beograd 2, jednom od ključnih tačaka beogradske komunikacije? I kako su razaranja Generalštaba promenila izgled Nemanjine ulice, ali i kolektivno sećanje Beograđana? Zašto je Generalštab toliko važan? Razgovaraćemo o društvenim, političkim, pa čak i vojnim razlozima ovih rušenja, ali i o tome kako se grad nosi sa sopstvenom prošlošću - da li briše tragove ili ih ostavlja kao podsetnik? Sa vama danas istoričarka umetnosti Jovana Milovanović i gošća i koleginica Vladana Putnik Prica iz Instituta za istoriju umetnosti.

Važno je da ljudi učine sve da održe porodicu, ali kad shvate da će biti srećniji odvojeni, onda treba da se raziđu, jer to je bolja opcija i za dete, priča gošća Mamazjanije i mama jedne Senje, Ivana Marinković “Frajerka”, koja je doktor filoloških nauka, zaposlena u Institutu za srpski jezik SANU, organizatorka venčanja, influenserka, a uz sve to, naglašava, uvek ima vremena za sebe i za svoje dete. Ivana se tokom razgovora osvrnula na bolne periode kada je pokušavala da održi i iznese trudnoću, ali, nažalost, nije uspevala. "Imala sam vanmateričnu trudnoću, potom i sponatni, a kad sam treći put ostala trudna, ležala sam dva meseca u bolnici. Hospitalizovana sam kad sam bila tek u petoj nedelji. Imam utisak da sam uspela, jer sam 'pustila', odnosno konačno sam se opustila i rekla sebi, ‘šta bude, biće'. Takođe sam se obraćala i bebi u sebi, i rekla joj da i ona mora malo da poradi na ovome", kroz osmeh priča Ivana. Ona je danas ponosna mama devetogodišnje Senje kojoj posvećuje najveći deo svog slobodnog vremena. "Imala sam neke poslovne ponude, ali sam ih odbila jer želim da provodim više vremena sa ćerkom dok je još mala. Aktivnost na mrežama je išla tom putanjom da mi oduzme dosta vremena, a već radim u Institutu i bavim se organizacijom venčanja i to je sve zajedno mnogo posla". Dodaje da kad ne radi i nije sa ćerkom, voli i sebi da udovolji, da se opusti i napuni baterije. "Bar pola sata dnevno odvojim samo za sebe, da izađem negde i popijem kafu. Mislim da je jako važno da žena bude ostvarena i zadovoljna da bi bila dobra mama", kaže Ivana. Nakon borbe da održi trudnoću, iz koje je stigla Senja, nažalost, došlo je do razvoda. "Ona je bila mala, a mi smo odlučili da se rastanemo. To nikad nije lako. Čovek sve čini da mu se porodica ne raspadne, nije to samo dvoje ljudi koji se razilaze, to je rascep porodice, a okolina krivicu uvek nekako svaljuje na ženu. Svakako, ne kajem se, jer mislim da je za dete daleko bolje da bude sa roditeljima koji su odvojeni, a srećni, nego da živi u disfunkcionalnoj zajednici", objašnjava Ivana. Opisuje i kako je ćerki dosta pomogla psihoterapija da prebrodi težak period. "Kad smo joj zajedno saopštili, počela je da se smeje, ali to je delovalo kao odbrambeni mehanizam deteta koje ne može odmah da prihvati tako drastičnu promenu", priča naša gošća. Ono što je problem su ljudi, koji i danas, u 21. veku, stigmatizuju samohrane majke. “Doživljavamo da u centru Beograda stičeš utisak da bi lakše prihvatili da žena, majka, ima pored sebe bilo kakvog muškarca, makar i onog koji je bije, samo da nije sama. Da je tu ta muška figura, kakva god i to je prosto neverovatno”, naglašava Ivana. U razgovoru je navela da ćerki pruža dosta slobode i da nije helikopter mama. “Ima nekih ljudi koji kažu da je 'nestašna', jer se popela na drvo, a ona je samo živahno dete, puno energije i deca treba da budu napolju, a ne da sede sa tabletom po ceo dan. Dogovorile smo se da može da koristi tablet pola sata radnim danima i sat vremena kad ne ide u školu. Za sad nekako uspeva, ali videćemo koliko će potrajati. Svakako, ono što želimo da naša deca budu i kako želimo da žive i da se ponašaju, treba mi prvo da pokažemo, jer je naš model taj na koji se ugledaju”, zaključuje Ivana “Frajerka”.

Kako je izgledalo jutro 6. aprila 1941. u Beogradu? Građane su u sred noći budili zvuci sirena, a već nekoliko sati kasnije nad grad su se nadvili avioni Luftvafea, donoseći smrt i razaranje. Tog kobnog dana Beograd je postao poprište užasa, a ulica po ulica, dom po dom, bili su pretvoreni u zgarišta. U ovoj epizodi, zajedno sa našom istoričarkom umetnosti doktorkom Jovanom Milovanović i posebnim gostom, profesorom Radosavom Tucovićem iz Instituta za savremenu istoriju, istražujemo ne samo tragične događaje tog dana već i ono što je usledilo. Kako su preživeli Beograđani nastavili sa životom među ruševinama? Koji su simboli stradanja, a koje su priče o ljudskoj snazi i otporu ostale u sećanju? Otkrićemo kako je bombardovanje oblikovalo društvenu i kulturnu scenu glavnog grada, ali i kako je umetnost našla put da sačuva sećanje na taj strašni trenutak. Pridružite se ovoj uzbudljivoj epizodi u kojoj istorija oživljava kroz sećanja, analize i fascinantne priče iz života Beograda tokom Drugog svetskog rata.

Študentje v Srbiji že več kot štiri mesece protestirajo proti korupciji predsednika Aleksandra Vučića. A tudi sobotne demonstracije, največje doslej, niso omajale njegove oblasti. Medtem ko so s protestov prihajale strašljive pripovedi o domnevni uporabi zvočnega topa proti povsem mirnim protestnikom, pa uradni predstavniki Evropske unije o tem molčijo. Postavlja pa se tudi vprašanje, kako naprej. Ali bodo študentske demonstracije obdržale svoj naboj in kaj lahko dosežejo? Gostje: dr. Jovana Mihajlović Trbovc, kulturna zgodovinarka, Inštitut za kulturne in spominske študije ZRC SAZU; dr. Marko Hočevar, raziskovalec na Centru za politološke raziskave na Fakulteti za družbene vede; Vanja Vardjan, nekdanji dopisnik iz Beograda; Boštjan Anžin, dopisnik RTV Slovenija iz Srbije in z Balkana.

Kako gleda na razvoj događaja u Srbiji i da li njegov povratak iz Beograda može da utiče na redefinisanje zvaničnih poruka Evropske unije? Gost Danice Vučenić "Iza vesti" bio je izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Tonino Picula.

Presuda Suda BiH predsedniku Republike Srpske Miloradu Dodiku za nepoštovanje odluka visokog predstavnika. Šta o presudi kažu građani Sarajeva i Banjaluke? Građani Beograda uglavnom nisu zabrinuti zbog najave sankcija SAD Naftnoj industriji Srbije. SAD i Ukrajina postigli sporazum po mineralima.

Bratenje ameriškega in ruskega predsednika Donalda Trumpa in Vladimirja Putina krepi zavedanje v Evropi, da bo morala več storiti za svojo obrambo. Kot je še dejal uslužbenec Sveta Evrope Matjaž Gruden, je imela stara celina, odkar obstaja zveza Nato, ekonomske koristi od ameriške hegemonije v zahodnem svet. Po njegovem je zdaj priložnost, da se dejansko osamosvojimo od tistega, kar nas živcira, torej ameriški imperializem in dominanca; dodaja pa, da se to ne bo zgodilo, če ne vzpostavimo obrambnih kapacitet. Druge teme: - Protesti v Srbiji ne pojenjajo; središče Beograda zasedeno že zjutraj, vroče tudi v Kraljevu - Skupščina zdravstvene blagajne zahteva vnovično revizijo finančnega vrednotenja Vzajemne - Morebitni referendum o pokojninah vrhunskih umetnikov ministrica Vrečko označila za plačano predvolilno kampanjo opozicije

Na intersekciji podcasta Dopisi iz Diznilenda i ExKurs Podcast nalazi se Peder, Pop i Pravnik Podcast. Miljan (Peder) kao poveznica između Vukašina Milićevića (Pop) i Nemanje Paleksića (Pravnik). Sve teme iz oba podcasta i one kojima u njima nema mesta, ovde, na jednom mestu. Vidimo se (i čujemo), za sad, dvaput mesečno. U današnjoj epizodi bavimo se svakako dalje studentskim protestima - dok studenti iz Novog Sada, Beograda, Novog Pazara, Niša i drugih gradova marširaju ka Kragujevcu, gdje se 15.02. održava veliki protest, vlast pokušava sve što joj padne na pamet da razbije proteste - a na studente se ništa ne lijepi, kao da su teflon. Istovremeno se vodi kampanja razbijanja blokada privatnih fakulteta, a mi se pitamo i da li aktuelni studentski pokret može da doprinese promeni društvene svesti o privatnom obrazovanju, kao i promeni kvaliteta privatnog obrazovanja uopšte. Srpska Pravoslavna Crkva za to vrijeme vodi svoje besmielene ratove protiv sopstvenih teologa koji se usuđuju da imaju svoj glas u ovoj situaciji, a mitropolit Fotije internet zasipa svojim pjesmicama. Pratite nas na: https://www.youtube.com/@dopisiizdiznilenda www.facebook.com/DopisiizDiznilenda/ www.podcast.rs/autori/dopisi-iz-diznilenda/ Ako želite da nam pomognete u održavanju servera na soundcloudu, uplate rado primamo na PayPal: mtanic@gmail.com ili postanite naš patron na www.patreon.com/dopisi Miljan: fb: /mtanic, Twitter/Instagram: @mtanic YouTube: /Mtanic Nemanja: fb: /paleksic Soundcloud: @diznilend iTunes: itunes.apple.com/us/podcast/id1223989792 Stitcher: https://www.stitcher.com/show/dopisi-iz-diznilenda-podcast Pocket Casts: pca.st/pT2h podcast.rs/show/dopisi-iz-diznilenda/ Spotify: https://open.spotify.com/show/4U3wm6QOkJ30QEbk1kvqZS?si=RM6QdrOlTuO0WUJzYBl7hA

U poslednjoj epizodi Radar Foruma koji vode studenti, Petar Gardović, student Fakulteta političkih nauka ugostio je kolegu Uroša Kačarevića, studenta Fakulteta organizacionih nauka. Kako su obojica bili deo “Sremskog marša”, opisali su iskustva i emocije koje su doživeli pešačeći 90 kilometara od Beograda do Novog Sada. „I najduži put počinje prvim korakom“, zapisao je davno kineski filozof Lao Ce. Ali nisu svi koraci isti. Neki ostavljaju tragove dublje od onih koje može oprati prva kiša. Petar i Uroš nisu samo hodali 90 kilometara od Beograda do Novog Sada - oni su gazili preko sumnje, preko bola i umora, dok je pred njima stajala samo vera u nešto veće od njih samih. Na leđima nisu nosili samo rančeve, već i teret generacija pre njih, mladosti kojoj su rekli da ćuti, da trpi, da se ne buni. Spavali su na travi pod januarskim nebom, ali ono što ih je grejalo bila je svest da nisu sami. Na svakom koraku, nepoznate ruke pružale su im hleb, reči ohrabrenja, poglede u kojima su čitali da je ono što rade - oslobođenje, spas. To nije bila samo šetnja - bila je to linija razdvajanja između pasivnosti i otpora, između generacije koja ćuti, koja se povlačila i provlačila, i one koja je konačno odlučila da progovori i krene napred. Demonstracija volje, otpora i solidarnosti... Pogledajte kako je izgledao ceo njihov put, iz mesta u mesto u kojima su ih dočekivali kao oslobodioce, i šta je za njih značila ta šetnja. „Svi smo ovde zbog višeg cilja i nije mi žao zbog toga. Ispunjava me da na blokadama vreme provodim s pametnim, mladim ljudima, kolegama koji se od mene često razlikuju, a koje nikada ne bih upoznao da se blokade nisu desile. Moć je upravo u tome što smo prevazišli razlike“, predočio je on. „Život će se posle blokada nastaviti, ali takođe svi znamo šta je društveni prioritet. Pre tri meseca i za tri meseca, ako se naši zahtevi ne ispune, zahtevi će biti ono nešto od čega se ne odstupa. U nekoj normalnoj zemlji, ono što mi tražimo uopšte ne bi bilo predmet rasprava, a kamoli povod za blokadu. Mi se sada borimo da ovo budu poslednje studentske blokade u Srbiji“, rekao je Gardović. Kačarević je izrazio saglasnost, podvukavši da studentski zahtevi nisu domen nemogućeg ili neverovatnog. Šetnju od Beograda do Novog Sada opisao je kao dokaz jedinstva studentskog tela, ali ne samo u ta dva grada, već i Niša, Kragujevca… „Dok se ona nije desila, mislio sam da ćemo pobediti u ovoj borbi. Sada znam da ćemo pobediti, jer sam video i osetio koliko građani veruju u nas“, rekao je.

Širom regije bojkotovani su tržni lanci zbog povećanja cijena. Studenti iz Beograda pristižu u Novi Sad gdje će podržati kolege 1. februara u blokadama mostova. U Washingtonu se nastavlja potraga za ostacima aviona i helikoptera.

Dijaški dom na Poljanski cesti v Ljubljani po včerajšnjem požaru v prvem nadstropju intenzivno čistijo, pomagajo tako servisi kot zaposleni in dijaki. Kot je potrdil ravnatelj doma Šemso Mujanovič, bodo za dijake znova odprli vrata že ta konec tedna.Drugi poudarki oddaje: - Konkurenčnost evropskega gospodarstva bo mogoče zvišati le s hitrim in učinkovitim ukrepanjem - ne le na že zdaj močnih, temveč tudi na tveganih področjih. Težava je, da Evropa - na primer v primeri s Kitajsko - svojih inovacij ne zna pravilno unovčiti, pravi Gregor Anderlúh s kemijskega inštituta. - Protestno gibanje srbskih študentov, ki so se včeraj odpravili na pot iz Beograda, bo drevi doseglo Novi Sad. Obljube oblasti jih ne prepričajo, ob močni podpori javnosti zato še vedno zahtevajo prevzem odgovornosti za novembrsko zrušenje nadstreška železniške postaje. - Pred odprtjem Evropske prestolnice kulture čez dober teden dni so v Novi Gorici danes slovesno pozdravili prenovljeno železniško postajo. Večdesetmilijonska naložba ima po besedah premierja Roberta Goloba širši pomen.

Beograd na vodi se širi zbog kršenja zakona i pravne gimnastike. Nije moguće doneti Plan detaljne regulacije za Sajam kojim bi se predvidelo njegovo rušenje, zato se za duplo proširuje plan Beograda na vodi, koji nije urbanistički već Plan područja posebne namene koji je Vlada proglasila za projekat od značaja za republiku. Na taj način vlast zaobilazi zakon. Marko Stojčić, glavni gradski urbanista je u sokobu interesa jer raspolaže budžetskim sredstvima za izradu planova izgradnje Beograda, a ujedno je i predsednik komisije za planove, koja bi trebalo da obavlja stručnu kontrolu tih istih planova. To u praksi znači da Stojčić sa investitorima može bez kontrole da dogovara planove gradnje. Beograd nema pravac razvoja jer nema Generalni urbanistički plan. Gradi ko kako hoće jer institucije popuštaju pod pritiskom vlasti i investitora. 2003. godine Beograd je imao 16 posto javnih zelenih površina. 2019. procenat je pao na 9 posto. Ako se tako nastavi, građani će leti da se kuvaju od vrućine, zimi da se guše od smoga. Gošća: Božena Stojić, Ministarstvo prostora.

KKP u Madridu, Histi u Udruženju navijača Partizana 012 (mi smo prošli MNOGO bolje). Prvo gostovanje našeg podkasta van Beograda i dvanaesti lajv. Neočekivano puno o fudbalu, On the Road u Baskiji i reakcije na Real, vruće glave. Bez crka uvek (tehnička) muka. Jedite Kod Trička! http://www.kodtricka.rs/ ---------------------------------- Pokrenuli smo PATREON, pa ko želi sada može da časti za neko pivo, dodatne sadržaje i/ili tehničke popravke na podcastu: www.patreon.com/pfchisterical A ima i opcija za direktne donacije: paypal.me/partizanhisterical ---------------------------------- HISTI RADIO MIX br. 85 youtube.com/playlist?list=PLwhK…si=mVFpjldJcvdtIgv5 Twitter: www.twitter.com/pfchisterical Instagram: www.instagram.com/pfchisterical/ Youtube: www.youtube.com/c/PartizanHistericalPodcast podcast.rs/show/histerical/ NAPRED PARTIZAN! NAPOMENA: Ovo je "uradi sam" podkast u kome navijači Partizana razgovaraju o zbivanjima u svom voljenom klubu. Izneta mišljenja i stavovi su lični, kafanski, i ne predstavljaju stavove bilo koje navijačke grupe, frakcije, dela uprave, radne ili druge organizacije. Nismo insajderi, eksperti, sportski radnici. Apsolutna vernost, ne apsolutna istina. Trudimo se da jezik koji koristimo bude fin književni - možete ga čuti na svakom stadionu i u svakoj sportskoj hali. Cover foto: PFC Histerical Majstor zvuka: nema crka :( Realizacija: Slavko Tatić, gajtan,Tričkalice, Lav Premium, Grobari Požarevac & Histi

Nova epizoda podcast-a "Snaga uma", donosi razgovor sa gradskim odbornikom Beograda Stefanom Simićem iz "Pokreta Slobodnih građana", koji je proteklih nekoliko meseci počeo da koristi YouTube i društvene mreže za pokretanje inicijativa za uređenje Beograda, od krpljenja rupa, preko popravke parkova, pa do ozbiljnih problema sa nestašicom vode za piće. Diplomirani politikolog za međunarodne odnose na svom kanalu "Stefan Simić - Tvoj odbornik", pokrenuo je podcast u kom prenosi iskustva sa rada na terenu i deli sa pratiocima kako izgleda dovođenje komunalnih službi na teren kad pukne cev, kako izgledaju razgovori sa zaposlenima u opštini oko košenja trave koja mesecima nije pokošena, ali se i snimao kako je na kraju jednu rupu sam asfaltirao nakon nedelja i nedelja jurenja nadležnih da to urade. Simić se predstavio kao "običan đilkoš iz Kumodraža koji se obrazovao i bez šminkanja pokušava da popravi šta može, te mu nije teško da zove koliko god treba puta nadležne kako bi nešto završio". U podcastu je govorio o utiscima koje je stekao kroz komunikaciju sa gradskim preduzećima, o razlozima zbog kojih se dešavaju kolapsi u saobraćaju, curenja vode koja nekad traju i nedeljama i o svim drugim problemima koji nam utiču na svakodnevni život. Kako je istakao "velike političke teme su važne, ali ne mogu o velikim problemima govoriti oni koji nisu u stanju da zakrpe rupu na putu dve godine, jer su na sva odlučujuća mesta zaposlili botove, pa nema dovoljno ljudi koji zaista mogu na terenu nešto da urade".

Istoričarke umetnosti Jovana Milovanović i Ljubica Radovanović u ovoj epizodi pričaju o suštini našeg kolektivnog bića - kafani, njenom nastanku i transformaciji, i sa nama dele mnogo zanimljivih podataka iz istorije Beograda.

Prethodna nedelja bila je više nego inspirativna. Od sukoba Dragana Đilasa u Utisku nedelje, preko najave bojkota do nadrealnih obećanja sadašnje vlasti - od Luja Vitona do letećih automobila. Čudili smo se (spojler: nismo) kako je Milica Zavetnica završila na listi SNS i otkud Saša Borojević na istoj. Pričali smo i o lešinarenju medija kada su u pitanju tragični događaji. Komentarisali smo dolazak Nika Kejva u Beograd i sukobili se oko toga da li ići u Beograd na vodi ili ne? Nismo zaboravili ni kontroverznu Lidlovu reklamu. ‼️ Saznajte nešto više i podržite kampanju Autonomnog ženskog centra "Da njeno ponovo bude njeno"