Podcasts about centar

U 58. epizodi Njuz POPkasta pričamo o serijama koje su nas oduševile, filmovima koji su nas razočarali (da, gledamo u tebe Pedro Paskale), knjigama koje se ne ispuštaju iz ruku, i muzici koja nam je obeležila nedelju.

Roker u srcu, šumarski inženjer po struci i edukator koji menja živote hiljadama klinaca kroz programiranje i robotiku. U 316. epizodi podkasta Pojačalo, Ivan je ugostio Miomira Popeskova, osnivača Kliker IT centra – inovativne škole programiranja i tehnologije za decu od 5 do 18 godina. U inspirativnom razgovoru, Popeskov deli svoj lični i profesionalni put – od rock muzičara i šumarskog inženjera do vizionara koji deci širom regiona približava svet programiranja, robotike i IT-ja. Poseban fokus epizode je na trećem po redu Hakatonu koji organizuje Kliker, međunarodnom takmičenju koje okuplja decu iz celog regiona bivše Jugoslavije, sa ciljem da kroz timski rad razvijaju aplikacije, igrice i robotska rešenja na aktuelne društvene teme. Epizoda daje uvid u značaj praktične tehnološke edukacije u ranom uzrastu, snagu lokalnih inicijativa i koliko daleko može da ode ideja vođena strašću i odgovornošću. Više o ovogodišnjem Hakatonu možete pogledati na linku - https://futurekids.rs/future-kids-hakaton-2025/ Teme u epizodi: - Najava razgovora - Početak razgovora - Kad porastem biću - Muzička pauza pre faksa - Početak Klikera - Razvoj Klikera - Impakt Klikera Podržite nas na BuyMeACoffee: https://bit.ly/3uSBmoa Pročitajte transkript ove epizode: https://bit.ly/42IlMiw Posetite naš sajt i prijavite se na našu mailing listu: http://bit.ly/2LUKSBG Prijavite se na naš YouTube kanal: http://bit.ly/2Rgnu7o Pratite Pojačalo na društvenim mrežama: Facebook: http://bit.ly/2FfwqCR Twitter: http://bit.ly/2CVZoGr Instagram: http://bit.ly/2RzGHjN

U 186. epizodi Njuz podkasta pokušavamo da pohvatamo sve: Ko je šijun Ćaci, ko ide peške, ko ide biciklom, ko se vozi bez tablica – a ko je čovek koji je mandatar za premijera? Studente bicikliste na putu do Strazbura dočekuju ljudi po selima i gradovima, dok vlast šalje „hodajući performans“ sa Kosova ka Beogradu – bez rančeva, ali sa žuljićima. Saznali smo i da će skup 12. aprila biti prilika da Vučić – sam sebi – iznese zahteve. Ćeda Jovanović ulazi u novu formu: „politički komentator u multiple choice modu“. U sve to umešani su i ćaci sa skrivenim kamerama, studenti s plenuma i likovi u fantomkama koji se voze crnim Audijem bez tablica. I ne – to nije trejler za Netflix dokumentarac, to je Srbija prethodne nedelje.

185. epizoda Njuz podkasta donosi potpuni pregled sedmice u kojoj je satira postala stvarnost, a vlast postala imitator. Studenti blokiraju redakciju Informera – vlast reaguje duksericama. „Students are Champions“ dres kod se seli u „Ćacilend“, gde pro-vladini aktivisti nose kopiju dukseva koju je prvo nosio Novak Đoković inspiraisan studentima. Kreativnost nula, budžet neograničen. Vučićevi mitinzi se zakazuju u skladu sa retrogradnim Merkurom – izgleda da su astrolozi novi strateški savetnici, a termin velikog skupa (11–13. april) slučajno dolazi odmah nakon studentskih. Ako više ne znaš šta da radiš – pitaj zvezde. U isto vreme, profesori su fizički napadani, studenti voze biciklom za Strazbur, a građani se sve više okupljaju na „zborovima na gajbi“ – jer ništa više nije formalno, ali je sve više ozbiljno. I taman kad pomisliš da ne može bizarnije, dolazi novi američki ambasador... s nunčakama. Ako ti je ova nedelja bila konfuzna – nisi jedini. U ovoj epizodi razvezujemo čvorove, uz dozu satire, ironije i pokušaj da ostanemo normalni.

Dragi naši slušatelji, Ova epizoda snimljena je 20.12., prije nego što smo saznale za tragediju koja je pogodila Osnovnu školu Prečko u Zagrebu. Duboko smo potresene događanjima i želimo izraziti našu iskrenu i najdublju sućut obiteljima stradalih. Želimo vas podsjetiti da su svi osjećaji dozvoljeni – kao i inače, no posebno u ovim trenucima. Plačite ako vam se plače, usporite i budite nježni prema sebi. Otvoreno razgovarajte o svojim emocijama i potičite druge da učine isto. Naša platforma uvijek je tu da vas potakne na stvaranje društva u kojem se istinski vidimo, čujemo, podržavamo i uvažavamo. Kroz zajedništvo možemo biti snažniji i podržati jedni druge. Želimo iskoristiti ovaj prostor i našu platformu da vas potaknemo na stvaranje okruženja u kojem ćemo se međusobno vidjeti, čuti, uvažavati i podržavati. Budimo tu jedni za druge, s pažnjom i empatijom. U ovim teškim trenucima, ali i inače. Ako vam je potrebna pomoć, u nastavku donosimo popis lokacija na kojima možete dobiti besplatnu psihološku podršku:

Stef and Jude are joined by Tolkien collecting expert and moderator of the Tolkien Collector's Guide, Andrew “Trotter” Ferguson. Andrew tells us about his experience collecting and sharing the Professor's material culture. As it is the holiday season, we finish our discussion with the Father Christmas Letters. Thank you for joining us, Andrew!  Citations: Thank you to our special guest, Andrew “Trotter” Ferguson!Andrew's Bsky: @trotter.tolkienguide.comTolkien Collector's Guide website: https://www.tolkienguide.com/Tolkien Collector's Guide Calendar: https://www.tolkienguide.com/calendar/Guide to Tolkien Letters: https://www.tolkienguide.com/guide/letters/Tolkien Collector's Guide YouTube channel: https://youtube.com/@tolkienguide?si=_30xJ-HNmvRKXokqYou Tube Videos featuring Andrew's collection: Part 1: https://youtu.be/8LMYXyxMK9I?si=pYb3hHxxdmLvKcGHPart 2: https://youtu.be/6ir_GzMZv5k?si=-0IvfM30qkgQDXYiAndrew's Prancing Pony Podcast appearance:Episode 231 “Spirits in the Material World” December 5, 2021: https://theprancingponypodcast.com/2021/12/05/231-spirits-in-the-material-world/Other announcements-Tolkien Society Hybrid Seminar 2024 – Tolkien as HeritageIn partnership with with Tolkinovo društvo Srbije (the Tolkien Society of Serbia) and Centar za Muzeologiju I Heritologiju (the Centre for Museology and Heritology, the Faculty of Philosophy at the University of Belgrade)December 7-8, 2024Information at: https://www.tolkiensociety.org/events/tolkien-society-hybrid-seminar-2024-tolkien-as-heritage/Tolkien Society: Westmoot 2025May 9-11 in Kansas City, Missouri, at the National WWI Museum and Memorial. https://www.tolkiensociety.org/events/westmoot-2025/*Early bird Discount: Register before December 7, 2024 and use the discount code AZOG to receive a $30 discount on your registration fee!Find us on the web at https://www.athrabethnetwork.com/athrabethJoin the conversation on the Athrabeth discord!Athrabeth is a production of the Athrabeth Podcast NetworkAthrabeth is Produced by James Kaku Pierson

Join us this month for a special interview with Shaun Gunner, Chair of the Tolkien Society. We discuss Shaun's time with the Society, the upcoming Christopher Tolkien Centenary Conference, and a brand new event for 2025. Citations:Thank you to our special guest, Shaun Gunner! Twitter: @ShaunGunnerWebsites: shaungunner.comTolkien Society-https://www.tolkiensociety.org@TolkienSocietyChristopher Tolkien Centenary ConferenceOnline only, November 23-24, 2024Information and registration at: https://www.tolkiensociety.org/events/christopher-tolkien-centenary-conference/Tolkien Society Hybrid Seminar 2024 – Tolkien as HeritageIn partnership with with Tolkinovo društvo Srbije (the Tolkien Society of Serbia) and Centar za Muzeologiju I Heritologiju (the Centre for Museology and Heritology, the Faculty of Philosophy at the University of Belgrade)December 7-8, 2024Information at: https://www.tolkiensociety.org/events/tolkien-society-hybrid-seminar-2024-tolkien-as-heritage/Find us on the web at https://www.athrabethnetwork.com/athrabethJoin the conversation on the Athrabeth discord!Athrabeth is a production of the Athrabeth Podcast NetworkAthrabeth is Produced by James Kaku Pierson

Stručnjaci za javno zdravstvo pozivaju vladu da ispuni svoje predizborno obećanje o uspostavi trajnog centra za kontrolu bolesti kako bismo bili spremni za iduću pandemiju. Unatoč tome što je objava konačnog izvješća nezavisnog istražnog tijela o australskom odgovoru na pandemiju odgođena, zdravstveni stručnjaci kažu da vlada treba hitno djelovati u osiguravanju koordiniranog rada na prevenciji kako bi očuvala sigurnost Australaca.

Centar hrvatskih studija Sveučilišta Macquarie u suradnji s Zakladom Hrvatskih studija, organizira međunarodnu znanstvenu konferenciju "Baština i novi obzori: Hrvatska i Hrvati u globalnom kontekstu povodom 40. obljetnice osnivanja Hrvatskih studija na Sveučilištu Macquarie. O sudionicima, bogatom programu konferencije i načinu da svi zainteresirani poslušaju izlaganja govorila nam je ravnateljica Centra Hrvatskih studija Jasna Novak Milić.

Kada se poslodavcu pokvari mašina, on plače jer to košta. Kada pogine radnik, on gleda samo kako da ga zameni. Dan nakon trovanja preko 100 radnika u fabrici Magna, poslodavac je nastavio proizvodnju nakon čega je još 50 radnika otrovano. Pitanje je šta je radila inspekcija? U Srbiji nema dovoljno inspektora rada, nemaju dovoljna ovlašćenja, nisu dovoljno plaćeni, nemaju sredstva za rad, na teren idu javnim prevozom. Jedan inspektor pokriva i preko 1000 preduzeća na 50 km kvadratnih. Kazne za kršenje zakona o radu su male, pa se isplate onima koji ga krše. Sistem kontrole je zastareo, većina nadzora radi se po prijavi. Rad na crno se statistički smanjio (oko 13 procenata), ali i dalje postoji pola miliona ljudi koji rade bez ugovora. Postoje mnogi poslodavci koji potpišu ugovor sa radnikom, ali mu ne uplaćuje doprinose. Radnici to saznaju tek kad odu kod lekara, zato je savet češće proveravati poslodavca. Gost: Mario Reljanović, naučni saradnik Instituta za uporedno pravo i predsednik udruženja Centar za dostojanstven rad

Centar za istraživanje društvene jednakosti (tema lokalno-globalnog istraživanja) i EIP Social Change (Migracija, mobilnost i istraživačka mreža), tačnije Profesor Hariz Halilović i Profesorica Lisa Given sa Univerziteta RMIT u Melbourneu, organizovali su prošle sedmice predavanje dr. Ingrid Macdonald, „Ujedinjene nacije u doba globalne nesigurnosti'. Rezidencijalna koordinatorica UN-a u BiH je samo za tu priliku doputovala iz Sarajeva, pa smo upriličili vrlo zanimljiv i inspirativan razgovor s njom.

With the druid pulling off a massive escape, the gang decides to do what they do best... go out with a bang! The Wild Magic School Bus Podcast is a Dungeons and Dragons podcast. Fantasy violence, language, adult themes and other subject matter that could be triggering to individuals are present in each episode. Listener discretion is advised.Join our Patreon for exclusive content, ad free episode and early access!Check us out on YouTube!InstagramTicTokX/TwitterHuge thank you to all the creators who make the music you hear possible, check them out below!Michaël Ghelfi StudiosTabletop RPG MusicKevin MacLeodArtlist Music Intro and Outro song:Whimsical Journeyby Rotem Moav Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Poseta renoviranom Sava Centru: o arhitekturi, restauraciji, arhitektonskoj štampi, mogućem i željenom. Beleške https://thenutshelltimes.com/2020/03/06/hidden-belgrade-45-sava-centar-yugoslavias-global-stage/

O izazovima sa prvim detetom, ćerkicom Sofijom, koja je uvela u sasvim novi svet, u novoj Mamazjaniji priča naša proslavljena košarkašica Nataša Kovačević Stojaković, koja je 2013. doživela tešku saobraćajnu nesreću i tada prestala profesionalno da se bavi sportom, iako nikada nije prekinula svoje veze sa košarkom, a danas je deo tima Košarkaškog saveza Srbije i vodi Fondaciju „Nataša Kovačević“, ali je pre svega – mama jedne Sofije. Kada je pre 10 godina preživela tešku saobraćajnu nesreću, razmišljala je samo o košarci i kako nikada više neće izaći na teren, ali, pogrešila je, jer kako navodi, ipak je odigrala još jednu sezonu. Tada nije mislila o majčinstvu, deci, porodici, ali je svu svoju snagu usmerila na to da ostane vedra, nasmejana i spremna za neke drugačije pobede. Najveća od svih stigla je krajem prošle godine, kada je rodila voljenu Sofiju. U našem podkastu Nataša priča kako će Sofiji objasniti protezu koju nosi, ali i o tome koliko joj nedostaje košarka. Objašnjava kako nadoknađuje nedostatak sna, sa kojim se bori u noćima kada bebi rastu zubići i muče je grčevi. Takođe, priča o tome zašto je važno da mama i tata podele obaveze oko bebe, ali i da ne zaborave jedno na drugo. Mlada mama Nataša, ispričala nam je šta joj je najteže palo, ali i koji su to najlepši trenuci u životu sa bebom, koja je i nju i supruga Vuka, uvela u jedan potpuno novi svet. Nataša, koju znamo kao velikog borca i ženu koja, ni u najmučnijim momentima ne skida osmeh sa lica, priča o tome kako je ćerka Sofija podsetila koliko je važno radovati se sitnicama i da sva deca uče roditelje da zastanu, i obrate pažnju na „male“ stvari, koje brzo prođu, a mnogo nam znače.

Centar za učenje hrvatskog jezika u četvrti Keilor Downs na zapadu Melbournea prije 5 godina pohađalo je gotovo 160 učenika, od predškolske do srednjoškolske dobi. Sada je taj broj prepolovljen. Učitelji Tatjana Stankić, Petra Markač i Adrian Purić govore o svom radu, motivaciji učenika i odnosu zajednice prema nastavi hrvatskog jezika.

Jednokratne donacije kanalu: ⁠ https://paypal.me/beinganddoing Tijana Mirović je doktor psiholoških nаukа, akreditovani Shema terapeut (naprednog nivoa), trener i supervizor, kao i Kognitivno Bihejvioralni / Racionalno-Emotivno Bihejvioralni psihoterapeut (Associate Fellow of Albert Ellis Institute) i Sistemski porodični psihoterapeut. Do 2019. je bila zaposlena kao vanredni profesor zа užu nаučnu oblаst psihologije i pedagogije nа Fаkultetu muzičke umetnosti u Beogradu, a od 2009. radi kao psihoterapeut i vodi psihološko savetovalište „Mozaik“ (Beograd, Srbija) čiji je osnivač. Dr Mirović je 2016. godine osnovala Centar za Shema terapiju Beograd (prvi akreditovani trening centar za shema terapiju u regionu) i od tada drži akreditovane edukacije i supervizije u Srbiji, Grčkoj, Bugarskoj, Sloveniji, Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini, Severnoj Makedoniji, Crnoj Gori i Egiptu. Pored toga, Tijana je idejni tvorac i pokretač projekta „Trauma – naša priča“, autorka i voditeljka serijala „Heroji traume“ i „ZOOMiranje traume“, kao i glavna i odgovorna urednica stručnih publikacija koje izdaju Mozaik i Centar za shema terapiju Beograd. Ona je i autor / koautor kartica za shema terapiju, tri knjige, sedam poglavlja u knjigama i brojnih naučnih radova na temu shema terapije i traume. Tijana Mirović holds a PhD in clinical psychology and is accredited advanced level schema therapist, trainer, and supervisor (ISST), Systemic Family therapist and CBT / Rational Emotive Behavioral therapist (Associate Fellow of Albert Ellis Institute). She was, until 2019 an associate professor at the University and has owned and managed a counseling center (Counseling center Mozaik) in Belgrade, Serbia since 2009. In 2016 Dr Mirović founded Schema Therapy Center Belgrade (the first accredited schema therapy center in the region) and subsequently held accredited trainings and supervisions in Serbia, Greece, Bulgaria, Slovenia, Croatia, Bosnia and Herzegovina, North Macedonia, Montenegro, and Egypt. In addition to this, Tijana is creator of "Trauma - our story" project, author and host of the series "Trauma Heroes" and "ZOOMing Trauma", editor-in-chief of professional publications published by Mozaik and Schema Therapy Center Belgrade. She authored / co-authored “Schema Therapy Cards set”, three books, seven book chapters and numerous research papers related to schema therapy or trauma. You tube kanal: https://www.youtube.com/channel/UCdXzyLt6bVZ3AFuFVMXMx4A https://savetovalistemozaik.com/ko-smo-mi/https://schematherapybelgrade.com/sr/https://traumanasaprica.rs/ Being Human and Doing Psychotherapy je podkast koji otkriva ljude u psihoterapeutima i psihoterapeute u ljudima. Kojom god da se profesijom bavimo mi u nju najpre ulazimo sa našom ljudskošću i punoćom celog bića. Kroz ovaj podkast sa radoznalošću istražujem koji su to “tajni sastojci” raznih psihoterapeutskih pravaca i kako se oni integrišu kroz specificne zivotne i ljudske priče terapeuta koji ih praktikuju i žive. Za sve linkove ka ovom podkastu: Linktr.ee: https://linktr.ee/being_and_doing Vise informacija o podkastu I Being and Doing: Facebook: https://www.facebook.com/beinganddoing.podcast Instagram: https://www.instagram.com/being_and_doing/ Twitter: https://twitter.com/beinganddoing_p Newsletter: https://crafty-trader-7519.ck.page/68feebc101 Sounder.fm: https://beinganddoing.sounder.fm Spotify: https://open.spotify.com/show/05UVsrG... Apple podcasts: https://podcasts.apple.com/us/podcast... Google podcasts: https://podcasts.google.com/feed/aHR0... Stitcher: https://www.stitcher.com/podcast/bein... Linktr.ee: https://linktr.ee/being_and_doing S'ljubavlju, Aleks

Jednokratne donacije kanalu: ⁠ https://paypal.me/beinganddoing Za infromacije o radu sa mnom posetite moju instagram stranicu https://www.instagram.com/aleksandra.vancevska VERA ERAC, dipl. psihološkinja, telesna psihoterapeutkinja pod supervizijom (matična škola TePsyntesis / Radix) i umetnica. Od 2000. gradi svoj pristup u radu sa grupama i pojedincima, baziran na plesu, pozorištu i radu sa telom. Inspiriše je da u ljudima budi svesnost, životnost, kreativnost, slobodu i radost. Vodi radionice, treninge i programe integrišući znanja i iskustva pre svega iz telesne psihoterapije, fizičkog teatra, slobodnog plesa i duhovnosti (Mrdaonice/Vreme za ples, Probudi svoj ples, Telo. Radost. Ples!, Centar uragana, Ples 7 promena, Iskustvo celovitog bivanja...). Od 2017. radi kao telesna psihoterapeutkinja. Aktivna je i kao rediteljka, performerka i DJ. Osnivačica je Transformatora - Platforme za transformaciju stvarnosti putem umetnosti. https://www.facebook.com/vera.erac.slobodanpleshttps://www.instagram.com/telo.ples.radost/https://www.mixcloud.com/vera-erac/ Being Human and Doing Psychotherapy je podkast koji otkriva ljude u psihoterapeutima i psihoterapeute u ljudima. Kojom god da se profesijom bavimo mi u nju najpre ulazimo sa našom ljudskošću i punoćom celog bića. Kroz ovaj podkast sa radoznalošću istražujem koji su to “tajni sastojci” raznih psihoterapeutskih pravaca i kako se oni integrišu kroz specificne zivotne i ljudske priče terapeuta koji ih praktikuju i žive. Za sve linkove ka ovom podkastu: Linktr.ee: https://linktr.ee/being_and_doing Ovaj podkast predstavlja lične stavove i mišljenja mojih gostiju i mene. Sadržaj ovde ne treba shvatiti kao medicinski ili psihološki savet. Sadržaj je namenjen u informativne svrhe, a kako je svaka osoba jedinstvena, konsultujte odgovarajućeg stručnjaka za sva konkretna pitanja koja imate. Hvala što ste mi se pridružili na ovom putovanju. S'ljubavlju, Aleks

U novoj epizodi ovog serijala, naša gošća je bila Jelena Stefanović, turistički vodič, avanturistička travel blogerka i influenserka. S diplomama iz marketinga i turizma, ona je pravi spoj kreativnosti i ljubavi prema putovanjima. Kako je Jelena završila u Veneciji? Šta je doživela tamo i kako je to oblikovalo njenu viziju budućnosti? Sa njom razgovaramo o iskustvu života u drugoj zemlji, kao i tome gde vidi svoju budućnost, budući da je njena karijera sve samo ne obična - i kako je to imati posao koji nije "od 9 do 5" i koji je ne vezuje za jedno konkretno mesto. Pored toga, Jelena mladim ljudima koji razmišljaju o studijama ili poslu van matične zemlje daje savete koji će im sigurno pomoći da donesu odluke koje će oblikovati njihovu budućnost. U serijalu „Cirkularne migracije pre depopulacije!” razgovaramo sa cirkularnim migrantima različitih obrazovnih kategorija i profila i fokusiramo na pronalaženje načina za povećanje broja cirkularnih migranata u cilju prevencije depopulacije. Serijal pruža zanimljiv uvid u iskustva mladih ljudi iz Srbije koji trenutno žive ili su živeli u inostranstvu u prethodnim godinama, kao i u različite perspektive o migraciji i njenom uticaju na društvo. Projekat „Cirkularne migracije pre depopulacije!” sprovode Fondacija za razvoj ekonomske nauke – FREN i Centar za evropske politike – CEP. Projekat se realizuje uz finansijsku pomoć Evropske unije.

"Logika ne mora da se uči na računaru." U 224 epizodi podkasta Pojačalo, gost Ivana Minića je takođe Ivan. Stanimirović. Inženjer, programer, 2D i 3D animator, a danas klikeraš. Dva Ivana pričaće nam o tome kako se su se u programerske vode upustili uz pomoć BASICa, kako su bili gladni znanja i kako su ih neki divni ljudi, profesori i nastavnici tokom školovanja usmeravali i nesebično delili svoja znanja sa njima. Prvi posao je dobio još u srednjoj školi, od svog strica fotografa, pravio je najavne špice za snimke sa svadbi, zatim je to preraslo u studio za presnimavanje sa VHSa na DVD, a zatim je otišao na studije u Niš. Ivan Stanimirović je završio Elektronski fakultet u Nišu i smatra da je to bio pun pogodak. Na fakultetu se opredelio za tada eksperimentalni smer Multimedijalne tehnologije. Kasnije, kad je završio fakultet i vratio se u Smederevo, sa stricem je otvorio digitalnu štampariju i to je lepo funkcionisalo neko vreme, dok Ivan nije poželeo da se bavi nečim novim. Tako je prešao na lokalnu televiziju na kojoj se zadržao pet meseci, a zaitm sa devojkom iz Niša prešao u Beograd. Početak u Beogradu je bio težak, ali je izrodio još jedan poslovni poduhvat. Znajući da mora nešto da promeni, otvara nalog na tadašnjem Elance-u i polako dobija poslove za veće pare koje ne može sam da završi, što dovodi do razvoja animatorskog studija, koji je na vrhuncu imao 30 saradnika. Životni put sa tadašnjom devojkom se razilazi, njoj ostaje studio za animaciju, a on se vraća u Smederevo sa idejom da napravi nešto drugo, veliko. U pitanju je franšiza za Kliker IT, koja je zamalo propala zbog dolaska korone i lockdowna. Mada je izgledalo da će zbog prelaska na online nastavu ovaj projekat biti kratkog daha, bolja epidemiološka situacija dovela je i do razvoja ovog poslovnog poduhvata. Ivan se tada koncentriše na digitalni marketing, pomaže i svojim drugim kolegama iz drugih gradova i cifra dostiže oko 400 polaznika. Danas je Ivan jedan od uspešnih franšizera Kliker IT koji pomaže deci da lako i na zanimljiv način uđu u svet programiranja. Teme u epizodi: - Uvod - Kad porastem biću - Inspiracija tokom školovanja - Kako se Ivan opredelio za faks - Prvi posao - Kada je sve počelo više da ima smisla - Najinteresantniji projekti - U kojim gradovima su sve postojali centri Podržite nas na BuyMeACoffee: https://bit.ly/3uSBmoa Pročitajte transkript ove epizode: https://bit.ly/3JWFxsI Posetite naš sajt i prijavite se na našu mailing listu: http://bit.ly/2LUKSBG Prijavite se na naš YouTube kanal: http://bit.ly/2Rgnu7o Pratite Pojačalo na društvenim mrežama: Facebook: http://bit.ly/2FfwqCR Twitter: http://bit.ly/2CVZoGr Instagram: http://bit.ly/2RzGHjN

U novoj epizodi ovog serijala, naš gost je bio doktor medicinskih nauka, Vladan Čokić. On je magistrirao na medicinskoj genetici i doktorirao na hematologiji Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, a poslediplomske studije obavio na Nacionalnim institutima za zdravlje u Americi, gde je i živeo do 2004, nakon čega se vratio u Srbiju. Sa njim razgovaramo o razlozima njegovog povratka i razlikama između života i rada u Srbiji i u SAD-u, zašto se i kada odlučio za budućnost ovde, kao i šta bi savetovao mladima koji razmišljaju o studijama ili poslu van matične zemlje. U serijalu „Cirkularne migracije pre depopulacije!” razgovaramo sa cirkularnim migrantima različitih obrazovnih kategorija i profila i fokusiramo na pronalaženje načina za povećanje broja cirkularnih migranata u cilju prevencije depopulacije. Serijal pruža zanimljiv uvid u iskustva mladih ljudi iz Srbije koji trenutno žive ili su živeli u inostranstvu u prethodnim godinama, kao i u različite perspektive o migraciji i njenom uticaju na društvo. Projekat „Cirkularne migracije pre depopulacije!” sprovode Fondacija za razvoj ekonomske nauke – FREN i Centar za evropske politike – CEP. Projekat se realizuje uz finansijsku pomoć Evropske unije.

U novoj epizodi ovog serijala, naša gošća je bila Maša Sladojević. Maša od pre nekoliko meseci živi i radi u Srbiji, nakon života provedenog u Austriji. Sa njom razgovaramo o tome kako se Srbija razlikuje od Austrije, zašto se i kada odlučila na budućnost ovde, gde planira svoju budućnost, i šta bi savetovala mladima koji razmišljaju o studijama ili poslu van matične zemlje. U serijalu „Cirkularne migracije pre depopulacije!” razgovaramo sa cirkularnim migrantima različitih obrazovnih kategorija i profila i fokusiramo na pronalaženje načina za povećanje broja cirkularnih migranata u cilju prevencije depopulacije. Serijal pruža zanimljiv uvid u iskustva mladih ljudi iz Srbije koji trenutno žive ili su živeli u inostranstvu u prethodnim godinama, kao i u različite perspektive o migraciji i njenom uticaju na društvo. Projekat „Cirkularne migracije pre depopulacije!” sprovode Fondacija za razvoj ekonomske nauke – FREN i Centar za evropske politike – CEP. Projekat se realizuje uz finansijsku pomoć Evropske unije.

Tri mađarska vojna pilota stradala u padu mađarskog helikoptera u dalmatinskom zaleđu. Obnova nakon potresa u Sisačko-moslavačkoj županiji pokazuje rezultate. Izvrsna turistička sezona, nautički turizam kao hrvatski adut u turizmu. Svađa u liberalnoj oporbenoj stranci Centar oko jedne večere splitskog gradonačelnika Ivice Puljka, inače predsjednika te stranke.

U novoj Mamazjaniji pričali smo sa Jovanom Ružičić, osnivačicom i direktorkom “Centra za mame”, koja se školovala u Sjedinjenim Američkim Državama, gde je i potekla ideja za ovaj Centar, koji danas pomera granice u poslovanju, ali i načinu života zaposlenih mama. Osim što je maksimalno posvećena svom poslu, Jovana najlepše trenutke čuva za svog sina Jevrema i ćerkicu Anđeliju, koje je dobila u srednjim tridesetim, kako ona naglašava - u najboljim godinama. Jovana nam u novoj epizodi objašnjava šta treba da uradimo da olakšamo život zaposlenim mamama i koji je to neophodni “činilac” koji omogućava zaposlenoj mami da brine o porodici, ali da istovremeno napreduje u svom poslu? Naša gošća opisuje razlike između zaposlene mame u Srbiji i u Americi i ukazuje na to šta je u našoj zemlji bolje, a u čemu bismo mogli da oponašamo Amerikanke. Od čega zavisi uspeh radnog dana zaposlene mame, a posebno one koja se bavi preduzetništvom i koliko mamama preduzetnicama znači novi Zakon o finansijskoj podršci porodici. Jovana naglašava da zaposlene mame ne smeju da zaborave koliko su važne u svom životu i da svakodnevno podržavaju same sebe, posebno ako nemaju podršku partnera ili okoline. Iz ličnog iskustva, borbe za svoje slobodno vreme sa decom, knjigom, prijateljima, ali i za svoj posao, bez kojeg ne bi bila to što jeste, Jovana nas uči kako da ne posustanemo i ne odustanemo, uprkos težini prepreka, koje ne prestaju.

U trećoj epizodi ovog serijala, naš gost je bio Predrag Đorđević. Predrag trenutno živi i radi u Srbiji, nakon završenih osnovnih studija u Srbiji i razmene i mastera u Austriji, Nemačkoj i Italiji. Sa njim razgovaramo o tome kako je živeti i raditi u drugoj zemlji, koliko se druge zemlje razlikuju od Srbije, gde planira svoju budućnost, i šta bi savetovao mladima koji razmišljaju o studijama ili poslu van matične zemlje. U serijalu „Cirkularne migracije pre depopulacije!” razgovaramo sa cirkularnim migrantima različitih obrazovnih kategorija i profila i fokusiramo na pronalaženje načina za povećanje broja cirkularnih migranata u cilju prevencije depopulacije. Serijal pruža zanimljiv uvid u iskustva mladih ljudi iz Srbije koji trenutno žive ili su živeli u inostranstvu u prethodnim godinama, kao i u različite perspektive o migraciji i njenom uticaju na društvo. Projekat „Cirkularne migracije pre depopulacije!” sprovode Fondacija za razvoj ekonomske nauke – FREN i Centar za evropske politike – CEP. Projekat se realizuje uz finansijsku pomoć Evropske unije.

Podržite nas na Patreonu i postanite Premium član. Osjetite dodatne pogodnosti i pristup ekskluzivnim sadržajima u našem Human LAB Premium članstvu. https://www.patreon.com/humanlabpodcast Andrija Karačić, specijalizant abdominalne kirurgije, stručnjak za crijevni mikrobiom koji je svoje teorijsko znanje počeo primjenjivati u praksi. Osnivač je CCM-a - Centra za Crijevni mikrobiom te autor nekoliko znanstvenih projekata na području probave i crijevnog mikrobioma. *MYPROTEIN 40% popust na cijeli račun putem linka https://www.myprotein.hr/referrals.list?applyCode=MATEO-R7E ili korištenjem koda MATEO-R7E TEME: [00:00] - U ovoj epizodi 01:30 Gut-brain povezanost 08:30 Autizam i autoimune bolesti 10:40 Psihički poremećaji i crijevni mikrobiom 13:00 Šteta nastala upotrebom antibiotika 16:00 Promjena prehrane kroz povijest i utjecaj na probavu 22:45 Najvažnija uloga crijevnog mikrobioma 30:30 Razvoj crijevnog mirkovioma od rođenja 33:00 Sastavni djelovi probavnog sustava 40:00 SIBO 44:00 Što su probiotici i kako ih koristiti? 52:00 Kako je nastao Centar za Crijevni Mikrobiom CCM 01:03:00 Kako povratiti funkcionalnost crijevnog mikrobioma 01:12:50 Kako hrana stvara upalni proces organizma 01:18:50 Kožne promjene kao posljedica loše probave 01:22:25 Intermittent fasting i ostali oblici post-a na probavu i crijevni mikrobiom 01:29:00 Kako se pripremiti za produljeni post 01:34:31 Tko bi trebao izbjegavati post 01:40:00 Sezonalnost u prehrani je povezana sa potrebama crijevnog mikrobioma 01:47:30 Utjecaj nespavanja na crijevni mikrobiom 01:53:00 Konzumacija alkohola 01:58:00 Kako umiriti probavne poteškoće 02:00:00 Klistir/Klizma 02:03:00 Uloga slijepog crijeva ANI BIOME 20% KOD: HUMANLAB https://anibiome.ai?bg_ref=1zeOrvwkMt

Pronaći minu je jedno, pružiti podršku žrtvama nešto sasvim drugo. Marija Trlin iz udruženja Centar za obuku pasa za otkrivanje mina u Bosni i Hercegovini (MDDC) govori o oba aspekta i opisuje na koji način su psi zapravo u stanju detektirati minu. Više od 60 zemalja širom svijeta je kontaminirano. Šta je s Ukrajinom? Boris Rabrenović s ključnim informacijama iz globalne perspektive. Danas je Međunarodni dan borbe protiv mina. Von Amir Kamber.

U drugoj epizodi ovog serijala, naša gošća je bio Katarina Ćuković, Katarina trenutno živi i radi u Danskoj, nakon završenih osnovnih studija u Srbiji i mastera u Nemačkoj. Sa njom razgovaramo o tome kako je živeti i raditi u drugoj zemlji, koliko se Danska razlikuje od Srbije, gde planira svoju budućnost, i šta bi savetovala mladima koji razmišljaju o studijama ili poslu van matične zemlje. Podkast „Cirkularne migracije pre depopulacije!” u kojoj razgovaramo sa cirkularnim migrantima različitih obrazovnih kategorija i profila i fokusiramo na pronalaženje načina za povećanje broja cirkularnih migranata u cilju prevencije depopulacije. Serijal pruža zanimljiv uvid u iskustva mladih ljudi iz Srbije koji trenutno žive ili su živeli u inostranstvu u prethodnim godinama, kao i u različite perspektive o migraciji i njenom uticaju na društvo. Projekat „Cirkularne migracije pre depopulacije!” sprovode Fondacija za razvoj ekonomske nauke – FREN i Centar za evropske politike – CEP. Projekat se realizuje uz finansijsku pomoć Evropske unije.

Dobrodošli u novu kategoriju podkasta „Cirkularne migracije pre depopulacije!” u kojoj razgovaramo sa cirkularnim migrantima različitih obrazovnih kategorija i profila i fokusiramo na pronalaženje načina za povećanje broja cirkularnih migranata u cilju prevencije depopulacije. Serijal pruža zanimljiv uvid u iskustva mladih ljudi iz Srbije koji trenutno žive ili su živeli u inostranstvu u prethodnim godinama, kao i u različite perspektive o migraciji i njenom uticaju na društvo. U prvoj epizodi novog serijala, gost je bio Đorđe Dimitrov, trenutno stažista u Centru za evropske politike. Sa njim razgovaramo o njegovom iskustvu boravka u inostranstvu, studiranju i praksama koje je obavio, razlozima za povratak i planovima za budućnost. Projekat „Cirkularne migracije pre depopulacije!” sprovode Fondacija za razvoj ekonomske nauke – FREN i Centar za evropske politike – CEP. Projekat se realizuje uz finansijsku pomoć Evropske unije. Za više informacija: www.fren.org.rs / www.cep.org.rs

Kako se na selu može osmisliti kvalitetna kulturna ponuda? Ovo je primer iz Markovca... Van centra je podkast o ljudima koji ne sede skrštenih ruku! #vancentra

"Ne treba gledati koliko je teško nego koliko je vredno." U 190. epizodi gost Pojačalo podkasta je Dragan Sajić, osnivač Vrtnog centra “Biosan”, pokretač e-savetovališta Garden.rs, te autor knjige i Youtube kanala “Cvetni pozdrav”. Čovek koji je od telekomunikacionog inženjera procvetao u vlogera, blogera savetnika za ukrasne biljke i rastinje. Čućemo priču kako je od male cvećare nastao sada već prepoznatljiv biznis, koji traje i razvija se već 31. godinu. U prvom delu priča o svom odrastanju, maminim muškatlama, školovanju i prvom zaposlenju u telekomunikacijama. Nadalje, priča nam o načinu poslovanja u vremenu kada interneta nije bilo i kada je internet bio u povoju u Srbiji i o tome kako je prepoznao važnost tada rudimentarnog internet marketinga i postojanja u virtuelnom svetu, kao i o načinima praćenja trendova, učenja i saznavanja novih stvari iz oblasti kojom se bavi. Upoznaće nas sa svojim neobičnim standardima za izbor kooperanata i saradnika. Takođe, saznaćemo kako se na pravi način neguju odnosi sa klijentima i kako posle dugo godina povernje i zadovoljstvo klijenata i dalje traju. U poslednjem delu razgovora Dragan će nam odati tajnu kakva je veza između autoindustrije i uzgoja biljka. I danas posle 31. godine poslovanja, Dragan i dalje uvodi inovacije i novine na naše tržište prateći trendove i usvajajući najbolje prakse iz sveta, kao na primer razmnožavanje biljaka reznicama i uvođenje najpraktičnijieg transporta osetljivih i lomljivih biljaka. Teme u podkastu: - Uvod i predstavljanje - Kojom se oblašću baviš - Kad porastem biću... - Odakle je proizišla strast prema ovom poslu - Prvi zanat pre pronalaženja životnog poziva - Kako je priča sa firmom započeta - Način snalaženja u vremenu kada resursa nije bilo - Razvoj firme uz kooperante - Koji je vaš Izvor upornosti i jake vizije - Na osnovu čega se biraju sadnice - Kako ste prikupili svo znanje koje imate danas - Čime se danas Dragan bavi - Kako je došlo do toga da svojim mušterijama dajete kompletno i dugoročno rešenje - Obim posla tokom godine - Izgled firme danas i vas raspon usluga - Procenat vašeg uzgoja u celokupnoj prodaji - Planovi daljeg razvijanja biznisa - Koliko je zahtevno samostalno održavanje Podržite nas na BuyMeACoffee: https://bit.ly/3uSBmoa Pročitajte transkript ove epizode: http://bit.ly/3A7FRQs Posetite naš sajt i prijavite se na našu mailing listu: http://bit.ly/2LUKSBG Prijavite se na naš YouTube kanal: http://bit.ly/2Rgnu7o Pratite Pojačalo na društvenim mrežama: Facebook: http://bit.ly/2FfwqCR Twitter: http://bit.ly/2CVZoGr Instagram: http://bit.ly/2RzGHjN

Gospodin Sead Omerović, sekretar BH Centra Springvale i pripadajućeg kluba "Heatherton United" govori o aktivnostima kulturno- sportskog centra, budućim planovima i plasmanu svih bosanskih klubova nakon završene sezone u Viktoriji.

Centar za kulturu,sport i informisanje i Gradska biblioteka Olovo imali su priliku ugostiti književnicu Elmiru Helać Mekić koja je na zadovoljstvo djece uz pomoć kolege Sabita Agića, održala promociju svoje pete knjige za djecu "Djetinjstvo jednog vremena".Poslušajte razgovor sa Elmirom ali i djecom i roditeljima.

Ivica Puljak iz stranke Centar sastavlja većinu za splitsko Gradsko vijeće, pregovara s Mostom i SDP-om. HDZ za gubitak prvog kruga splitskih izbora optužio je ljeto i – FJAKU.

Ivica Puljak iz stranke Centar najizgledniji je budući gradonačelnik Splita. U drugi krug izbora ide s HDZ-ovim kandidatom Zoranom Đogašem.Predsjednik Zoran Milanović komentirao je činjenicu da Bosna i Hercegovina nije dobila kandidaturu za Europsku uniju. Kaže – to je "sadistička izdaja". U Hrvatskoj je zabilježen prvi slučaj majmunskih boginja, a raste i broj novozaraženih koronavirusom.

After the 100-day mark of the 2022 Russian war against Ukraine. we assess some grim facts of this war, and try to understand how they should inform what to expect in the next hundred days. Richard Fontaine, CEO of the Centar for a New American Security (CNAS), returns to the conversation. Richard is a member […]

After the 100-day mark of the 2022 Russian war against Ukraine. we assess some grim facts of this war, and try to understand how they should inform what to expect in the next hundred days. Richard Fontaine, CEO of the Centar for a New American Security (CNAS), returns to the conversation. Richard is a member of the Pentagon's Defense Policy Board. CNAS is a bi-partisan foreign policy think tank in Washington, DC. Prior to CNAS, he was foreign policy advisor to Senator John McCain and worked at the State Department, the National Security Council, and on the staff of the Senate Foreign Relations Committee.

Dragana Kojičić je arhitektkinja koja se posvetila korišćenju lokalnih, prirodnih materijala u gradnji od svoga boravka u Ruandi. Ona je pre više od deceniju osnovala Centar za Zemljanju arhitekturu u Mošorinu i uspela da dopriense oživaljavanju i unapređenju ovog tradicionalnog metoda gradnje u Srbiji. Pričali smo o tome zašto tradicionalni materijali ne treba da budu samo primenjeni u tradicionalnoj arhitekturi, gradnji zajednice u Mošorinu i lepotama zemlje. Podržite na patreon.com/belgrade i paypal.me/sgarcevic

Predviđeno je da će ovo biti najkompleksniji i logistički najizazovniji izbori u povijesti Australije, uzimajući u obzir koronavirus, kibernetičke napade i kampanje dezinformacija koje prijete poremetiti demokratski proces.No, Australsko izborno povjerenstvo kaže da je potpuno spremno, postavljajući najsuvremeniji izborni zapovjedni centar za zaštitu od bilo kakvih neregularnosti.

Potapanje ruske krstarice ušlo u anale ratovanja. Krstarica Moskva ipak nije imala nuklearne bojeve glave. Novi metak s plastičnom čahurom. Otvoren novi Centar za svemirsku sigurnost u njemačkom Darmstadtu. Sunčev izboj okrznuo Zemlju. Artemis 1 vraćen u radionicu. Megakomet Bernardinelli-Berstein priča za medije. Torinsko platno – izazov od milijun dolara.

U drugom delu razgovora sa Jelenom Popović Bujić saznajte da li je kredit dobar ili loš, da li je kod nje primaran racio ili instinkt, koliko je vremena organizaciji bilo potrebno da prihvati sve promene koje je profesionalizacija donela, koliko je kompanijska kultura važna za organizaciju i kako je bilo promeniti je...

Našu redakciju i Zavičajni muzej u Olovu nedavno je posjetio Hasan Keranović iz Cazina .Hasan je u Olovo stigao na poziv prijatelja Hajrudina Begovića koji je također iz ovog dijela BiH ali sada sa adresom u Olovu a kojeg ovdje svi znamo po humanitarnom radu ali i kao predsjednika Udruženja osoba sa invaliditetom “Osmijeh plus”.

Jelena Popović-Bujić je generalna direktorka i druga generacija u porodičnoj kompaniji Iceberg Salat Centar koja je osnovana 1990. godine u cilju proizvodnje Iceberg salate, koja se do tada nije proizvodila u Srbiji. Danas, Iceberg Salat Centar osim Iceberg salate proizvodi i druge vrste salata, kao i druge vrste povrća i isporučuje proizvode McDonald's lancu restorana kao i velikom broju renomiranih restorana i supermarketa u Beogradu i Novom Sadu. Za svoj rad u proteklom periodu, Jelena je nedavno nagrađena i nagradom EY Preduzetnik godine i prva je žena dobitnica te nagrade kod nas. Kako je pokrenuta porodična firma i otkud Iceberg salata, šta su njena prva sećanja na firmu, zašto joj Amerika nije bila suđena, koliko su joj studije i rad u korporaciji bili značajni, zašto sebe nije videla u porodičnoj firmi i pokrenula svoj privatni posao, zašto se ipak priključila porodičnom biznisu, koliko je bilo teško profesionalizovati poslovanje i šta su bili najveći izazovi u tom procesu, kako su prevazišli veliku krizu koju su imali u poslovanju i još mnogo izuzetno vrednih znanja i iskustava od sjajne Jelene Popović Bujić.

Učite hrvatski? Želite naučiti više riječi i fraza koje dominiraju medijima i vijestima? Slušajte "Lagani hrvatski", vijesti izrečene jednostavnim rečenicama i pročitane sporije, koje zajednički pripremaju redakcija programa radija SBS na hrvatskom jeziku i Centar za hrvatske studije Sveučilišta Macquarie.

A look at Croatian Political parties Email: whydocountriesexist@gmail.com Website: https://whydocountriesexist.libsyn.com/?_ga=2.254753295.667818638.1647903607-2040694356.1588540669 Feedback form: https://docs.google.com/forms/d/e/1FAIpQLSf5m6cVniic8zkY13UZmUAxwLTNuVdBEkYqHmQCvvyAkGcUSg/viewform?usp=sf_link   Intro 0:00 political structure 0:47 Croatian democratic Party (HDZ) 2:07 Independent democratic Serb Party (SDSS) 4:52 Liberal allies of the government 6:01 Social democratic Party (SDP) 7:04 Bridge (MOST) 9:31 Homeland Movement (DP) 11:03 Green-Left Coalition 13:09 Croatian Sovereigntists (HS) 14:33 Istrian Democratic assembly (IDS) 15:41 Croatian peasants Party (HSS) 16:48 Centar 18:11 Human Shield (ZZ) 19:09 Outro 20:26

Ovu epizodu podkasta Reaguj! posvetile smo važnoj temi koja je poslednjih nedelja aktuelna u medijima. Govorimo o tome kakav je tretman trudnica i porodilja u Srbiji, ali i kako je pandemija koronavirusa uticala na to. Aleksandra Bilinović imala je prirodni porođaj početkom novembra prošle godine, a u bolnici je provela tri dana. U bolnicu je ušla dan pred porođaj, a kako ona kaže, generalno je zadovoljna uslovima u kojima se porađala. Aleksandra za podkast Reaguj! objašnjava kakve mere su bile na snazi na porodiljskom odeljenju. “Mere su bile takve da nije bilo poseta, morala sam da pazim da uvek imam masku na licu i da ne budem u velikom kontaktu, znači da budem odvojena od crvene zone, da se ne šećkam po bolnici. Što se tiče pravila za dolazak na porođaj, pre nego što te sprovedu na odeljenje vrše testiranje, ukoliko si negativan ideš u zelenu, a ukoliko si pozitivan u crvenu zonu. Nakon toga, sve ide regularno kao i pre korone, osim što nema poseta i moraju da se nose maske. Bebu sam videla odmah nakon porođaja i zajedno sa mnom je sprovedena u sobu, tako da sam sve vreme bila sa njom u sobi. Partner nije mogao da dođe da je vidi, jedino je mogao da dođe po nas kada smo izlazili iz bolnice”, priča Aleksandra Bilinović. Eleonida Kopilović se porodila u septembru 2020. godine, a za razliku od Aleksandre, imala je carski rez i u bolnici je provela sedam dana. Za uslove kaže da su bili korektni, za lekare da su bili odlični, a što se babica tiče - kako koja, neke su bile pažljive, a druge - nezainteresovane. Statistika pokazuje da tretman pacijentkinja u porodilištima u Srbiji nije na zavidnom nivou. Centar za mame je već skoro godinu dana deo jednog velikog istraživanja koje vodi Pedijatrijski institut iz Trsta i koji se bavi procenom nege u porodilištima u čitavom svetu, odnosno u evropskom regionu Svetske zdravstvene organizacije. U ovom projektu učestvuje 19 zemalja, a prvi rezultati objavljeni su na osnovu istraživanja u 12 država. Centar za mame je na ovom projektu partner za Srbiju. Kako objašnjava Jovana Ružičić iz ove organizacije, dosadašnji rezultati pokazali su da je u svih 12 posmatranih zemalja urušen kvalitet nege i brige o porodiljama. “Rezultati za Srbiju, nažalost, nisu baš sjajni. Nemamo slično istraživanje pre pandemije, ali ono što znamo iz našeg iskustva je da je veliki problem odnos prema porodiljama. I sada su mame u ovom istraživanju rekle da nisu bile zadovoljne tim aspektom, od toga da se nisu osećale kao da imaju aktivnu ulogu u svom porođaju, do toga da se često nisu pitale šta se pred njima dešava. Broj žena koje nisu dobile lekove za ublažavanje bolova tokom porođaja je 46,2%. Dakle, skoro polovina žena u Srbiji tokom pandemije nije mogla da primi epiduralnu anesteziju, dok je taj broj samo 4,6% u Francuskoj”, objašnjava sagovornica podkasta Reaguj! Kada je reč o zaštiti prava porodilja i pacenijata i pacijentkinja uopšte, razgovarale smo sa advokatskom pripravnicom u kancelariji Beljanski Angelinom Ilić. Ona objašnjava da je neophodno da su pacijenti i pacijentkinje upoznati sa svojim pravima. “Mislim da je u ovakvim situacijama najvažnije da pacijent bude upoznat sa sledećim: prvo, koja su moja prava, drugo - kako mogu da ih zaštitim, i na kraju, kome mogu da se obratim radi njihove zaštite. Mnogobrojna prava su zagarantovana našim Zakonom o pravima pacijenta, dakle, ona su sveobuhvatno regulisana. To su sada pravo na dostupnost zdravstvene zaštite, na informacije, na preventivne mere, na obaveštenja…”, kaže Angelina Ilić. Na podkastu rade: Sanja Đorđević, Sanja Kosović, Irena Čučković i Iva Gajić.

Za novčanu pomoć od 100 evra za mlade od 16 do 29 godina prijavilo se 1.019.796 ljudi, a kako je ministar finansija Siniša Mali izjavio, za ovu meru država je izdvojila oko 12 milijardi dinara. Na ovaj način se ne rešavaju suštinski problemi mladih, a ova mera se može okarakterisati i kao politički uticaj na neglasače po prirodi. Politikolog i izvršni direktor Instituta za evropska pitanja Naim Leo Beširi povod za isplatu jednokratne državne pomoći ocenjuje kao pokušaj da se obezbede glasovi jednog dela mladih ljudi na predstojećim izborima. „Prosto je i slepima jasno šta predsednik želi ovim da poruči i da uradi - jeste da ovih 100 miliona evra koje će potrošiti iz državne kase, mimo bilo kakvog ovlašćenja, je kupovina glasova mladih ljudi. Dati im sto evra kao jednokratnu pomoć, pod izgovorom da je pomoć za kovid, pokušava da obezbedi barem deo te glasačke mašinerije. Da je to tako videli smo i kasnijim komentarima predsednika da ako on ostane na vlasti da će dobiti još 100 evra”, objašnjava politikolog. Redovni profesor na Ekonomskom fakultetu u Nišu Boban Stojanović navodi da ova “helikopter“ praksa nije vezana samo za Srbiju, ali da se novac daje mnogo više nego u drugim zemljama. Zamera što se novac daje neselektivno, jer mladi ljudi imaju različite potrebe. Jednokratna pomoć ne rešava sistematske probleme mladih. “Mladima je bitnije da imaju perspektivu u svom životu od jedne jednokarne pomoći iz koje će oni kupiti trenericu ili patike. Mladi traže sigurnost u zemlji, motiv da ne odu u inostranstvo. Možda je bilo bolje ulaganje u obrazovanje”, navodi profesor Stojanović. Dajna Marinković iz Centra za omladinski rad kaže da iz perspektive omladinskog rada, čiji je fokus i interes dobrobit mladih, mera jednokratne pomoći mladima od 100 evra je baš to - jednokratna, odnosno nije usmerena na sistemsko rešavanje problema sa kojima se mladi suočavaju. Neka od tih rešenja su izmene zakonadavnog okvira koji se tiču mladih, kao što je na primer aktuelna izmena Zakona o mladima i izrada potpuno nove nacionalne strategije za mlade. “To je samo početak onoga šta sve može da se uradi i mi opet kao Centar za omladinski rad mislimo da upravo ovakav početak treba da stvori neke preduslove za unapređenje položaja mladih u našem društvu, odnosno u Srbiji”, navodi Marinković za podkast “Reaguj!”. Osim o ovome, slušaćete i o načinima na koji su druge zemlje rešavale probleme izazvana pandemijom kod mladih. Na podkastu rade Iva Gajić, Nemanja Stevanović, Sanja Kosović, Irena Čučković i Sanja Đorđević.

Approximately one million Australians are currently diagnosed with an eating disorder.  Now the Federal Government are funding a national research initiative into this serious, complex mental illness. The centre will be led by the Inside Out Institute at the University of Sydney, along with ten national partners.  - Otprilike jedan milion Australaca trenutno ima dijagnozu poremećaja u ishrani. Zbog toga Savezna vlada finansira nacionalnu istraživačku inicijativu da se nađe rješenje za ovu ozbiljnu i složenu mentalnu bolest. Centar će voditi institut Inside Out na Sydney univerzitetu, zajedno sa 10 nacionalnih partnera.

U Srbiji u 2020. godini od 1147 nestale dece, 44 nije pronađeno. Brzo reagovanje je ključ uspeha u bilo kojoj potrazi za nestalim licima. Šta je to Amber alert i zašto se ministar Vulin protivi njegovom uvođenju? Država je glavni krivac za slučaj Malčanski berberin. Kako rade socijalne službe u Srbiji? Ko proverava kako žive deca u hraniteljskim porodicama? Koliko je opasno internet zlostavljanje? Zašto je vršnjačko nasilje u porastu i ko je odgovoran? Gost: Igor Jurić, Centar za nestalu i zlostavljanu decu

U 144. epizodi Pojačalo podkasta gost Ivana Minića je Nikola Vuković, mladi preduzetnik, kreativac i osnivač agencije za digitalni marketing i kreativnog centra Evoke, edukativnog centra Učiteljica i predsednik Udruženja mladih privrednika Srbije. Premda se radi o najmlađem gostu, njegova priča je sadržajna, prvenstveno zato što je sa svojih 16 godina zakoračio u preduzetništvo. Čućete na kakvom nizu neverovatnih projekata je radio od srednjoškolskih do fakultetskih dana, koje su umnogome uticale da postane ovakav preduzetnik kakav jeste. U nastavku govori o nastanku Evokea, danas marketing agenciji i kreativnom studiju. Sa slušaocima i gledaocima podeliće kako se ta priča razvijala, kojih kriterijuma su se držali prilikom prekida saradnje sa klijentima, ali i zašto projekat Sports Rooms nije zaživeo iako je imao veliki potencijal. Za kraj Nikola se dotakao novih projekta iz kuhinje Evokea. Reč je o edukativnom centru Učiteljica, platformi koja je pokrenuta na početku pandemije kako bi se pomoglo školarcima da savladaju sve prepreke na koje mogu nabasati u okviru nastavnog programa. Teme u podkastu: - Uvod - Kad porastem biću... - Šta su bila početna interesovanja? - Zašto je Nikola napustio odbojku? - Šta je bio prvi posao? - Kako je nastao i razvijao se Evoke? - Kojih kriterijuma se držati kod raskida saradnje sa klijentom? - Zašto projekat Sport Rooms nije zaživeo? - Kako je došlo do projekta Učiteljica.rs? - Kakvi su planovi za budućnost? Podržite nas na BuyMeACoffee: https://bit.ly/3uSBmoa Pročitajte transkript ove epizode: https://bit.ly/3GWDy3L Posetite naš sajt i prijavite se na našu mailing listu: http://bit.ly/2LUKSBG Prijavite se na naš YouTube kanal: http://bit.ly/2Rgnu7o Pratite Pojačalo na društvenim mrežama: Facebook: http://bit.ly/2FfwqCR Twitter: http://bit.ly/2CVZoGr Instagram: http://bit.ly/2RzGHjN

Reiki Dojo Dani Otvorenih Vrata Kroz ovaj tjedan smo vas upoznavali s reikijem, a na završetku ovog serijala upoznajte Reiki Dojo centar i Danijel Salijevića Ako osjetite poziv, uzvratite srcem kroz donaciju https://reiki-dojo.net/uzvratite-srcem/ #reikidojo #reiki #danijelsalijevic #podcast #daniotvorenihvrata

Reiki Dojo Dani Otvorenih Vrata Kroz ovaj tjedan smo vas upoznavali s reikijem, a na završetku ovog serijala upoznajte Reiki Dojo centar i Danijel Salijevića Ako osjetite poziv, uzvratite srcem kroz donaciju https://reiki-dojo.net/uzvratite-srcem/ #reikidojo #reiki #danijelsalijevic #podcast #daniotvorenihvrata

Trijaža je gruba reč koja određuje ko će pre dobiti lekarski tretman u odnosu na stepen podmuklosti bolesti ili povrede. Ovaj proces koristi se kada je zdravstveni sistem preopterećen, resursi ograničeni, a potreba za zdravstvenom zaštitom velika - kao što je bio slučaj od početka pandemije koronavirusa. U 78. epizodi podkasta Reaguj! pokušavamo da istražimo kakav je položaj nekovid pacijenata u drugoj godini pandemije. Ovu epizodu kreirali smo uz vašu pomoć i vaše odgovore koje smo prikupili putem upitnika na portalu VOICE. Odgovora je na upitniku bilo 26, a dobili smo ih sa svih strana - pa čak i dalje od Vojvodine. Ipak, najviše žalbi bilo je iz Novog Sada i Subotice. Pitali smo ljude sa kakvim su se zdravstvenim problemima susretali izuzev kovida, sa kakvim su se problemima suočavali prilikom zakazivanja termina, kao i koliko lekara su promenili prilikom lečenja u toku pandemije. Rezultati su pokazali da su se anketirani građani Srbije u toku pandemije suočavali sa brojnim problemima pokušavajući da nađu adekvatnu zdravstvenu negu. Od 26 anketiranih, tek jedna osoba koja je imala prehladu, navela je da nije imala većih problema prilikom odlaska kod lekara. Međutim, ostali anketirani nisu bili te sreće. Jedna žena iz Stare Pazove koja boluje od raka, u našem upitniku navela je da je morala da promeni čak 15 lekara u toku pandemije. “Na telefon se niko ne javlja, a to je potrebno kad zbog bolesti nisi u mogućnosti lično otići lekaru. Tvoj izabrani lekar koji treba da zakaže termin je ili svaki drugi mesec na godišnjem ili u kovid ambulanti. Zamene se stalno menjaju i nije ih briga jer niste njihov pacijent. Samo za analize potrebne pre svake hemoterapije je potrebno dati oko 60.000 dinara, ne računajući putne troškove od bolnice do bolnice koje socijalno osiguranje ne priznanaje. Pacijenti se smenjuju kao na traci, a sve se svodí na ispisivanje birokratskih papira. Bilo bi dobro za sve nekovid pacijente da se nešto promeni. Niko ne sabira i ne iznosi brojke ljudi koji su umrli jer nisu dobili na vreme i kvalitetnu medicinsku pomoć upravo zbog kovid histerije. Kao da druge bolesti ne postoje”, navodi naša sagovornica. Na leto su neke bolnice izašle iz kovid sistema. Institut za ortopediju Banjica, tri puta je ulazila u kovid sistem, i zato se broj koji čeka svoj tretman povećao. Samo broj pacijenta koji je čekao na ugradnju veštačkih zglobova bio je između devet i dvanaest hiljada. Početkom jeseni, RTS je naveo da liste čekanja za određene terapije za onkološke pacijente gotovo i da nema. Razlog ovome su novi aparati i dobra organizacija. Tako je, na primer, Centar za onkologiju Kliničkog centra Kragujevca imao 170 pacijenata. Iako im je jedan od četiri zračna aparata bio u kvaru, direktor ove ustanove, profesor doktor Predrag Sazdanović naveo je da se na zračnu terapiju čeka između tri i sedam nedelja. Trenutno je na listama čekanja u Srbiji oko 53 hiljade ljudi. Najviše njih čeka na ugradnju endoproteza kolena, čak 17 hiljada, zatim na endoprotezu kuka, 12 hiljada pacijenata. Oko devet hiljada pacijenata čeka na operaciju katarakte sa ugradnjom intraokularnog sočiva. Ivana Marinković jedna je od onih koji su želeli da podele svoje iskustvo popunjavajući upitnik na portalu Vojvođanskog istraživačko-analitičkog centra Voice. Kako objašnjava, nailazila je na brojne prepreke u lečenju svog deteta. “Moje dete je operisalo atreziju jednjaka sa traheoezofagealnom fistulom - to je sam početak tog problema. Tad još nije vladala korona i on je operisan. Posle operacije smo primetili da ne može ništa da jede - znači sa 10 meseci nije mogao ništa da jede, sem blendane hrane u Nutribulitu. Mi smo nakon toga završili u bolnici i meni je tu rečeno tada: znate sada je počela Korona, sačekajte malo da se smiri, dete nek jede i dalje iz Nutribulita. Eto, bukvalno tim rečima, što je meni bilo, mislim onako, van svake pameti. To nije običan problem. To je ipak problem sa hranjenjem deteta. U maju mesecu 2020. se malo stišala ta situacija s kovidom. Ja sam ih zvala i rekla sam im da on i dalje ne može ništa da jede, on ima godinu dana, da hoću da se uradi to snimanje što treba. Kad smo došli oni su snimili detetu taj jednjak i reči hirurga koji ga je operisao i glavne sestre sa odeljenja: znate, nama dolaze mnogo gora deca ovde, vaše dete je sasvim u redu njemu jeste malo sužen jednjak. Vi ga učite da jede, pa biće bolje - i poslali su nas kod kuće”, priseća se Marinković. Ipak, njenom detetu nije bilo bolje, a nakon toga su završavali u hitnoj više puta - zbog davljenja. Kako bi uopšte došli do adekvatne nege, na kraju su se obratili privatnoj klinici. Specijalistkinja za plućne bolesti, prim. dr Slavica Plavšić, kaže da se danas stiče utisak da se ide ka privatizaciji zdravstvenog sistema, što nikako nije dobro. “Treba da postoje zdravstvene privatne ustanove za mnogo stvari, ali za najkomplikovanije I dijagnostičarske, terapijske procedure državna služba mora da funkcioniše. Mnogo bi se olakšalo pacijentima kada bi se sklopili sa privatnim ustanovama odgovarajući ugovori sa državom da se pod istim uslovima leče pacijenti i u državnim i u privatnim ustanovama, a da to zdravstveni sistem sa privatnim ustanovima reguliše međusobno, ne da pacijenti to rade pojedinačno i lično, nego da se uradi na nivou države u saradnji sa privatnim ustanovama. Međutim, ta saradnja izostaje iz nepoznatih razloga”, kaže Plavšić. Kada je reč o opravdanosti fokusiranja čitavog sistema zdravstvene zaštite na pandemiju koronavirusa, predsednik Sindikata lekara i farmaceuta Rade Panić za podkast Reaguj! kaže da je zbog specifičnosti virusa, ovo ipak opravdano. “Zdravstveni sistem funkcioniše tako što pruža usluge prvo onima kojima je to najneophodnije. Pandemija, ili da krenemo od epidemije koja je na nivou jedne države i jednog regiona, a ovog puta je pandemija, dakle, ceo svet je zahvaćen, i jeste opasna upravo zato što značajno optereti zdravstevni sistem. Svi virusi kada mutiraju idu ka tome da su manje smrtonosni, a da se brže prenose, odnosno da su virulentni jer time omogućavaju sebi opstanak”, navodi Rade Panić. Na ovoj epizodi podkasta Reaguj radili su: Nemanja Stevanović, Irena Čučković, Sanja Kosović, Sanja Đorđevič i Iva Gajić.

Gošća: Tijana Rosic Ilić Voditelj: Andrea Perunović Kakav je odnos između otpora i kulture? Koja su osnovna teorijska shvatanja kultura otpora? Da li umetnost proizvodi otpor, ili o njemu jednostavno svedoči? O ovim i srodnim temama, u narednoj epizodi Zvuka misli, razgovaraćemo sa Tatjanom Rosić Ilić, redovnom profesorkom na Fakultet za medije i komunikacije. Nova epizoda Zvuka misli je omogućena uz podršku Centar za promociju nauke. A od 03.11.2021. moćićete da je vidite na našem YouTube kanalu #Angažovana misao i čujete na već poznatoj adresi podcast.rs i svim ve ćim podkast platformama

Kako (ne)funkcionišu lokane samouprave u Srbiji? Kada će građani birati svoje predstavnike na lokalu? Šta bi građani hteli, kako da se troši njihov budžet? Kako se nameštaju tenderi u GSP Beograd? Ko to gura Ikarbus u stečaj? Kako Goran Vesić zamišlja javni uvid u planove Beograda, Hoće li ikada stati divlja gradnja? Kako beogradske elektrane pljačkaju građane? Gost: Nikola Jovanović, Centar za lokalnu samoupravu

Gošća: Snježana Prijić-Samardžija Voditelj: Andrea Perunović Znanje i neznanje, eksperti i teorije zavere, ‘eho-sobe' i post-istina, samo su neki od pojmova koje smo razmatrali kroz prizmu socijalne epistemologije, a u kontekstu pandemije i krize demokratije, sa Snježanom Prijić-Samardžijom, filozofkinjom i rektorkom Univerziteta u Rijeci. Audio snimak je na već poznatoj lokaciji podcast.rs: https://podcast.rs/o-znanju-i-politici-u-realnom-svetu/ Video je na našem YouTube kanalu #AngažovanaMisao: https://www.youtube.com/watch?v=K0hyuwqzJMw&t=5s Naši partneri su Centar za promociju nauke.

Zbog čega pušači misle da će se odvikavanjem od cigareta odvići i važnog dela sebe? Zašto strah od smrti i priča o potrošenom novcu na cigarete nisu nikad dovoljni motivatori za ostavljanje nikotina? I da li postoji razlog što su neki bivši pušači tako naporni? Milenko Petronijević, terapeut za ostavljanje cigareta, ispred Easyway Allen Car centra za odvikavanje od pušenja gost je nove epizode podcasta Snaga uma.

Zavičajna zbirka Olova od sinoć je bogatija za još jedno književno djelo.U povodu 3.avgusta Dana općine Olovo u sali Doma kulture, ispunjenoj do zadnjeg mjesta ,Centar za kulturu,sport i informisanje promovisao je drugu knjigu ove godine,izdatu pod svojim okriljem,“Prozori jedne duše“ autora Kadira Plećana novinara i uposlenika Radio Olova

What is up people? This week we have a live audience and do a drink all episode. We have all our friends over and we just have a good time. We appreciate all the support and do not forget to hit us up for shirts and soon hats. We will catch y'all next season you don't want to miss out! Ft. the Bird man, Jaybone, Josh the sauce, Centar, Jake the snake, Cody K, Sky, Cody Cox and lil brother, Efren, Maggie, Kyle Jacoby, and everyone else! #Cmon --- This episode is sponsored by · Anchor: The easiest way to make a podcast. https://anchor.fm/app Support this podcast: https://anchor.fm/brosandbeer/support

Problemi sa kojima se mladi susreću na tržištu rada su mnogobrojni, saglasni su sagovornici podkasta Reaguj! Prema podacima Nacionalne službe za zapošljavanje u Srbiji je tokom prošle godine više od 100 hiljada mladih bilo nezaposleno. To znači da jednu petinu nezaposlenih u zemlji čine osobe od 15 do 30 godina. O razmerama ovog problema svedoče i rezultati Alternativnog izveštaja o položaju i potrebama mladih iz 2020. godine koji je izradila Krovna organizacija mladih Srbije (KOMS). Mladi veruju da su za dobijanje posla najvažnija lična i porodična poznanstva i kontakti, kao i članstvo i aktivizam u političkoj partiji, a tek zatim adekvatno formalno ili neformalno obrazovanje. Jelena Božić, novinarka i članica Saveta za mlade, smatra da veliki broj firmi i preduzeća i funkcioniše na taj način da zapošljava ljude bez obzira na kvalifikacije vezane za obrazovanje. “Mi imamo situaciju da obrazovni sistem nije usklađen s onim što je zahtev tržišta rada. Tako da dosta mladih završava fakultete koji su u nekom trenutku bili aktuelni za ono što će ih čekati kada završe i uđu na tržište rada, a onda u realnosti ne bude potražnje za tim poslom. Takođe, dešava se i to da mladi usred drugih obaveza ne mogu da volontiraju u isto vreme kada studiraju i zbog toga sa svojih smerova izlaze sa minimumom praktičnih znanja”, objašnjava Božić. Olivera Pavlović iz Centra za omladinski rad u Novom Sadu kaže da je najveći problem pri zapošljavanju mladih u tome što se ne otvara dovoljno takozvanih entry level poslova, odnosno poslova koji ne zahtevaju prethodno iskustvo ili minimalno iskustvo. “Ako ćemo već pričati o starosnoj dobi u tom kontekstu da su mladi niže na lestvici, onda bi oni koji su više na lestvici trebalo da im pomognu da se popnu, a ne da ih tlače. Mislim da tu zapravo dolazi do problema i u samoj motivaciji mladih. Oni se ne osećaju kao da imaju dovoljno prilike da steknu više iskustva”, smatra Olivera Pavlović. Rešenje Problem nezaposlenosti i diskriminacije mladih pri zapošljavanju svakako zahteva sistemska rešenja, ali tu mogu biti korisne i inicijative nevladinih organizacija. Olivera Pavlović objašnjava da Centar za omladinski rad trenutno sprovodi regionalni projekat Zero to Hero, koji za cilj ima povećanje zapošljivosti mladih i odgovaranje na potrebe tržišta rada, gde mladi u sklopu obuke mogu steći digitalne i meke veštine, kao i da prođu kurs karijernog vođenja i savetovanja. Jelena Božić objašnjava da je za mlade važno i da na individualnom nivou ispituju koji su to poslovi u kojima sebe pronalaze. “Mislim da je mladost predivna, baš zato što može da menja. Možda na prvom poslu ne bude dobro, ali nema veze - idi, menjaj, pričaj sa ljudima. Nema veze ako to što studiraš nije ono što hoćeš da radiš. U redu je i promeniti fakultet. Samo mislim da ni u jednom trenutku ne treba pristajati ni na šta što nije poštovanje dostojanstvenog rada”, zaključuje Božić. Ovo izdanje podkasta dostupno je u video i audio formatu, a cela uživo emisija može se pronaći na Fejsbuk stranici NDNV Media Hub, kao i na stranici EU info point Novi Sad. Saradnici emisije: Sanja Đorđević, Aleksandra Bučko, Nemanja Stevanović, Irena Čučković i Iva Gajić U 52. epizodi podkasta Reaguj u prilozima su korišćeni zvučni efekti preuzeti sa stranice freesound.org . Ova epizoda podkasta realizovana je u okviru kampanje Delegacije Evropske unije u Srbiji povodom Dana Evrope 2021. godine, zajedno sa EU info kutkom Novi Sad.

Povodom Svjetskog dana mentalnog zdravlja majki koji se obilježava svake prve srijede u mjesecu svibnju, ugostile smo Sandru Nakić Radoš, doktoricu znanosti iz područja psihologije, specijalistu kliničke psihologije te predsjednicu Centra za reproduktivno mentalno zdravlje. Kome se potporođajna depresija događa, može li se spriječiti, koje su razlike između postporođajne depresije i baby bluesa, koji su trigeri za postporođajnu depresiju i kako ju prepoznati? Zašto je postporođajna depresija kod nas još uvijek sramota, što raditi i kome se obratiti te kako si olakšati postpartalno razdoblje saznajte u ovoj epizodi podcasta. Centar za reproduktivno mentalno zdravlje osnovan je u cilju zaštite i unaprjeđenja zdravlja žena i njihovih partnera te roditelja i budućih roditelja. Neki od ciljeva Centra su poboljšanje zdravstvenih aspekata života žena u svim razdobljima reproduktivne dobi, provedba psihološke pripreme za porođaj i promicanje odgovornog roditeljstva, savjetovanje žena o psihološkim aspektima ginekoloških teškoća te provođenje istraživanja o potrebama žena, trudnica, budućih i mladih roditelja. http://centarzareproduktivnomentalnozdravlje.hr/

Fra Josip Kešina, rektor Hrvatskog katoličkog centra Blacktown u Novom Južnom Walesu govori o otvaranju obnovljenog Centra koji će se upriličiti u nedjelju 25. travnja te brojnim aktivnostima župe kao i njezinom opstanku u posljednjih 35 godina.

Povod za "razgovor ugodni" je 14. rođendan Omladinskog Centra CK13, tzv. "Crne Kuće" pa smo malo popričali o aktivnostima, problemima i planovima sa Ozrenom Lazićem, programskim urednikom i zakonskim zastupnikom CK13.

U znak sjećanja na generela Armije R BiH Jovana Divjaka koji je u vrijeme agresije često posjećivao Olovo i olovske borce Centar za kulturu,sport i informisanje podsjeća na neke od trenutaka koje je proveo u Olovu.

Učite hrvatski? Želite naučiti više riječi i fraza koje dominiraju medijima i vijestima? Slušajte "Lagani hrvatski", vijesti izrečene jednostavnim rečenicama i pročitane sporije, koje zajednički pripremaju redakcija programa radija SBS na hrvatskom jeziku i Centar za hrvatske studije Sveučilišta Macquarie.

Srećna nam Nova 7530. godina, svima, pogotovo Novaku Đokoviću! Kako iskoristiti vanvremenski potencijal za elitni turizam u Crnoj Gori? Kako organizovati najljepše, poslije školskog, doba za najugroženiju VIP populaciju u Crnoj Gori? Kako potrošiti limitiranu penziju, na socijalizaciju bez šaha i fircika? Svi odgovori, na klik od vas! www.igorivlado.com Častite nas po kafu: https://www.buymeacoffee.com/igorivlado Postanite naš dobrotvor: https://www.patreon.com/igorivladopodcast https://www.facebook.com/igorivladopodcast https://www.instagram.com/igorivladopodcast/

O novom aranžmanu BiH s MMF-om govori profesor Vjekoslav Domljan. Centar za politike i upravljanje iz Sarajeva pozvao nadležne da omoguće učešće učenika iz BiH u PISA istraživanju. Koliko je doza vakcina protiv korona virusa naručila BiH, šta o tome misle stručnjaci i kada vakcine stižu?

What is up people, another week another episode of the Bros and Beers! This week Centar called in sick, so we brought in some cheap labor our boy Josh the Sauce! We talked about our favorite foods of all different kinds and we even end up with a small roast session so enjoy! Don't forget to follow us on twitter we would greatly appreciate it! Bird out --- This episode is sponsored by · Anchor: The easiest way to make a podcast. https://anchor.fm/app Support this podcast: https://anchor.fm/brosandbeer/support

Where we been?? The bros have been busy with work and school starting back up. We missed a week but this week we do it without ole Centar, he will be back next week. Thank ya'll for listening and supporting since the start! Follow us on twitter and get ready for some new youtube videos!! --- This episode is sponsored by · Anchor: The easiest way to make a podcast. https://anchor.fm/app Support this podcast: https://anchor.fm/brosandbeer/support

U svetu je zabeležen porast broja slučajeva porodičnog nasilja u vreme mera izolacije. Podaci iz nevladinog sektora u Srbiji to potvrđuju, dok MUP i tužilaštva prijavljuju pad broja prijavljenih krivičnih dela. Tokom vanrednog stanja u Srbiji jedna žena je ubijena u porodičnom nasilju. Marija Belić-Bibin razgovarala je o ovoj temi sa Mirjanom Mitić, socijalnom radnicom iz Autonomnog ženskog centra.