Podcasts about sarajeva

U Kantonu Sarajevu je Dan žalosti kao znak sjećanja na ubijenu djecu Sarajeva. BiH je zbog kršenja ugovora između njenih entiteta i stranih investitora upletena u šest međunarodnih arbitražnih sporova. Desničar Simion i umjereni gradonačelnik Bukurešta u drugom krugu izbora u Rumuniji.

Melika Hadžić je bh. violinistica čija je muzička priča posve neobična. Violinu je prvi put uzela u ruke sa samo tri godine u Tuzli, a svoje školovanje je započela sa pet godina kod profesora Muhameda Mazalovića u tuzlanskoj Muzičkoj školi. Početkom rata u BiH odlazi u Zagreb na Muzičku akademiju i sa samo 15 godina postaje najmlađa studentica na toj Akedemiji. Nedugo poslije toga odlazi u Beč na Muzički konzervatorij, a u Beču dobiva stipendiju za prestižnu privatnu školu čuvenog svjetskog violiniste Yehudi Menuhina u švicarskom gradu Gstaadu. Njeno muzičko istraživanje dalje je odvodi u London na Royal Academy of Music, gdje je boravila dvije godine, a potom odlučuje potražiti svoj novi muzički pravac na američkom Univerzitetu u Indiani gdje je studirala klasičnu muziku i violinu zajedno sa psihologijom pokreta. Počela se baviti yogom, izučavati spiritualne tehnike opuštanja pri sviranju violine, koje su joj pomogle da upozna novi svijet muziciranja kroz upoznavanje sebe i svoje duše. Iz Indiane je put vodi natrag u BiH, do Sarajeva, a potom i do Rotterdama, gdje je magistrirala na renomiranoj muzičkoj akademiji Codarts. Nakon života u Amsterdamu vraća se u Sarajevo gdje nastavlja sa svojim muzičkim eksperimentima. Melika nije samo klasična violinistica – ona je umjetnica koja violinu koristi ne samo kao instrument, već sredstvo povezivanja – žanrova, emocija, publike... Njeni nastupi, bilo s orkestrima, filharmonijama, ili s Dinom Merlinom, odišu autentičnom energijom. Svira i klasičnu i električnu violinu, a njen stil opisuje kao “Connective Music” – muziku koja povezuje, u kojoj publika ne stoji po strani, već postaje njen aktivni dio._____________

Sedmični izvještaj Semre Duranović Koso iz Sarajeva o najvažnijim dešavanjima na političkoj sceni u BiH tokom protekle sedmice.

Daljnji razvoj političke krize u kojoj se nalazi Bosna i Hercegovina, zavisi od toga kakva će biti politička sudbina Milorada Dodika, koji je, kako smatraju brojni analitičari, svojim odlukama, a posebno prijetnjama i ucjenama, unio velike podjele i u samoj Republici Srpskoj. Je li ovo konačan rasplet bosanskohercegovačkog političkog čvora i šta će taj rasplet donijeti? Maja Marić razgovara o budućnosti Dodika s političkom analitičarkom Ivanom Marić, a zatim i kolegom Amirom Sužnjem iz Sarajeva. Von Maja Maric.

Zašto su zaključani zgrada Agencije za istrage BiH u Banjaluci i Memorijalni centar Srebrenica? Šta građani Sarajeva i Doboja kažu o tenzijama u BiH? Kakva je budućnost KFOR-a na Kosovu? Grupa studenata u Beogradu traži prekid blokada fakulteta. Problem samoubistava u zatvorima u Crnoj Gori.

Pregled najvažnijih dešavanja na političkoj sceni u BiH tokom protekle sedmice. Redovni izvještaj iz Sarajeva novinarke BHRTV Semre Duranović Koso.

Presuda Suda BiH predsedniku Republike Srpske Miloradu Dodiku za nepoštovanje odluka visokog predstavnika. Šta o presudi kažu građani Sarajeva i Banjaluke? Građani Beograda uglavnom nisu zabrinuti zbog najave sankcija SAD Naftnoj industriji Srbije. SAD i Ukrajina postigli sporazum po mineralima.

Gost u ovoj epizodi je čovjek koji za sebe ne voli reći da je multimedijalni umjetnik, nego da je umjetnik bez karijere. On je fotograf, videograf, crtač i skupljač umjetnina, nadasve avanturista i putoholičar, Alija Kamber. Kako ga je bard suvremene umejtnosti u BiH i regiji, Jusuf Hadžifejzović, nazvao otvarajući njegovu psoljednju izložbu, on je Evlija Ćelebija modernog doba.Saznaćete sve o Alijinim putešestvijama na Karibima, njegovom višemjesečnom životu u Havani, na Kubi, otkrivanju Puta svile u Samarkandu i Afganistanu i zašto smatra Indiju svojom nepresušnom inspiracijom.Svoje umjetničke instalacije, fotografije i artefakte s raznih putiovanja Alija je izlagao u svojoj putujućoj galeriji Grundilo od Bihaća, Mostara, Zenice, Sarajeva, Tuzle i drugih gradova BiH do Kube, New Yorka, Indije, a izlagao je i u galerijama u Berlinu. Učestvovao je i kao jedan od performera na posljednjoj izložbi Selme Selman "Sleeping guards" 30.1.2025. u Stedejlik muzeju u Amsterdamu. https://www.alijakamber.com/page/4IG: https://www.instagram.com/furaun/____________U ovoj epizodi smo razgovarali o:00:00:00 Teaser I najava00:05:11 Moja putovanja započinju najprije u Bosni00:09:02 Kako sam se počeo baviti fotografijom?00:15:50 Izložba "Random" u Charlami u Skenderiji u decembru '24.00:19:49 Moje iskustvo s Kariba i otkrivanje svijeta van "dijamantne zone"00:24:30 Radio sam kao fotograf na cruiseru i upoznao čaroliju Kariba00:26:50 Od djetinjstva sam lud za Kubom i sanjao sam da živim u Havani00:30:08 Živeći s kubanskom familijom upoznao sam svaki kutak Havane00:39:21 Moja avantura u Samarkandu00:45:20 Zašto svi u Uzbekistanu voze američka Chevrolet auta?00:52:08 Indija je čudesna zemlja u kojoj je nema kraju iznenađenjima00:58:30 Moje iskustvo obilazaka buvljaka po svijetu01:01:02 Razmjena umjetničkih artefakata sa Sicilije i sa Kube01:06:46 Godinama skupljam komadiće ruševina spomenika Partizanskog groblja u Mostaru Bogdana Bogdanovića01:12:09 Dio sam performanca na izložbi Selme Selman u Stedejlik muzeju u Amsterdamu 01:17:09 Kako sam izlagao u galerijama u Berlinu?01:21:44 S prijateljima nije lako napraviti podcaste01:27:38 Umjetnik sam bez karijere i CVa i volim svoju putujuću galeriju01:30:42 Otvorili smo galeriju Raskosh u Sarajevu 01:35:00 Brinem se kome ću ostaviti svoj "muzejski" profil na Instagramu______________

Lidija Stevanovič mluvila s Drenkou Jelčič, uprchlicí ze Sarajeva, která už téměř 30 let žije v Česku. Z příspěvku Jany Šustové se dozvíme, co to je Lactobacillus bulgaricus, výjimečně zdravý mikroorganismus, který žije jenom na území starého Bulharska. Připravila Tajana Mančalová, moderuje Tatiana Čabáková.Všechny díly podcastu Mezi námi můžete pohodlně poslouchat v mobilní aplikaci mujRozhlas pro Android a iOS nebo na webu mujRozhlas.cz.

Poslechněte si rozhovor redaktorky Goranky Oljači s Edo Jaganjacem, chirurgem ze Sarajeva, který koncem minulého roku od Ministerstva zahraničních věci ČR dostal medaili za zásluhy o diplomacii. Redaktor Jannis Moras zjišťoval, jak v Brně funguje řecká řemeslná pekárna. Připravila Tajana Mančalová, moderuje Ilona Zasidkovyčová.

Poslechněte si rozhovor redaktorky Goranky Oljači s Edo Jaganjacem, chirurgem ze Sarajeva, který koncem minulého roku od Ministerstva zahraničních věci ČR dostal medaili za zásluhy o diplomacii. Redaktor Jannis Moras zjišťoval, jak v Brně funguje řecká řemeslná pekárna. Připravila Tajana Mančalová, moderuje Ilona Zasidkovyčová.Všechny díly podcastu Mezi námi můžete pohodlně poslouchat v mobilní aplikaci mujRozhlas pro Android a iOS nebo na webu mujRozhlas.cz.

Dragan Petricevic je dugogodisnji trener KK Temisvar, a u Rumunije je ostvario svoje najvece trenerske uspehe, novi je gost Jao Mile podcast-a.Napustanjem svog rodnog Sarajeva morao je baviti se raznim poslovima da bi se prehranio do prvog ozbiljnijeg trenerskog poziva od koga se moglo pristojno ziveti.Uzivajte u razgovoru.00:00:00 Pocetak 00:01:15 Dragan Petričević 00:08:00 EL00:26:20 F4/NBA00:41:50 Jokic00:47:22 Odrastanje 01:04:20 Rumunija01:27:02 Temisvar 01:47:30 Pandorf 02:03:30 Cipele 02:09:00 Las Vegas kamp02:19:30 Benefiti 02:27:20 Savet za mlade02:32:00 Top 5Thumbnail designer:https://instagram.com/design33_mk?igshid=MzRlODBiNWFlZA==Pratite nas na društvenim mrežama!Instagramhttps://www.instagram.com/jaomile_podcast/Facebook https://www.facebook.com/JAOMILEPODCASTTikTokhttps://www.tiktok.com/@jaomile_podcastTwitter https://twitter.com/mileilicGost: Dragan PetričevićDatum: 29. januar  2025. Autor i domaćin: Mile IlićLokacija: Studio na kraju UniverzumaProdukcija: Infinity Lighthouse#jaomilepodcast #draganpetricevic #swishfindyourway #djokovic #crvenazvezda #kkpartizan #findyourway #nba  #nikolajokic #abaliga #jokic #bogdanovic #euroleague #doncic #nikolatopic

Sedmični izvještaj Semre Duranović Koso, redovnog dopisnika iz Sarajeva za SBS program na bosanskom jeziku, o najvažnijim događajima na političkoj sceni u BiH tokom protekle sedmice.

Neki od najvećih svjetskih rock sastava nastali su u osnovnoj školi. Nekad davno. A danas? Kako mladi bandovi dolaze do prvih javnih nastupa? Lako? Nenad Kreizer razgovara s Anom Bajom, pokretačicom festivala mladih bandova Superval iz Hrvatske koji se u međuvremenu proširio i na cijelu regiju. Zoran Ćatić iz Sarajeva šalje prve ovogodišnje glazbene dojmove koji, shodno godišnjem dobu, zvuče prilično melankolično. Zato nimalo melankolično ne zvuče novi singlovi bandova Porto Morto i Labia! Von Nenad Kreizer.

Posjetiti Sarajevo a ne probati jedan od najpoznatijih specijaliteta ovog grada, sarajevski ćevap, je neoprostiva greška. Nenad Kreizer u razgovoru s reporterom Amirom Sužnjem kao i Džemilom Hajrićem iz Agencije za sigurnost hrane Bosne i Hercegovine pojašnjava kako je došlo do ideje za zaštitu ćevapa? Što o tomu misle sarajevske ćevabdžije? Što kažu građani Sarajeva? Zašto su ćevapi, pa i bosanski burek, mnogo više od pukog jela? Na koncu, jesu li sarajevski ćevapčići zbilja najbolji? A somun? Von Nenad Kreizer.

Na Gospodarskem razstavišču v Ljubljani je vrata za obiskovalce odprl 40. Slovenski knjižni sejem, ki ga prireja Zbornica knjižnih založnikov in knjigotržcev. V Galeriji Dolenjskega muzeja v Novem mestu je na ogled pregledna razstava dosežkov oblikovalca Petra Simiča in arhitekta Boruta Simiča z naslovom Dialog generacij. V prostorih Muzeja novejše zgodovine Celje bo danes ob 17. uri pogovor ob razstavi Predor rešitve, ki razkriva osem zgodb ljudi, ki so, da bi zbežali iz obleganega Sarajeva, uporabili predor pod sarajevskim letališčem. Na sporedu Slovenske kinoteke v Ljubljani pa se bodo vse do sobote zvrstili filmi svetovno znane cineastke Kire Muratove. Po poročilih ob 21. uri pa bo na Prvem programu Radia Slovenja premiera radijske igre Soba s posebnim vhodom, nastale po istoimenski zgodbi Suzane Tratnik, režirala jo je Saška Rakef.

Kako širi ljubav i čime sevdah osvaja Njemačku? Kombijem. Na putu iz Sarajeva prema Stuttgartu, Dortmundu, Aachenu i Berlinu, Neven Tunjić iz vrhunskog sevdah-sastava Divanhana objašnjava šta je tačan plan. Osim toga, Amir Kamber od reportera Uroša Milovanovića saznaje šta ima novo na muzičkoj sceni u Srbiji, recimo Sajsi MC njen novi album pod nazivom „Mater“. Slušamo svježu muziku! Joker out iz Slovenije iznenađuje romantičnom rok baladom "Bluza". A Van Gogh baš kao Van Gogh: "Lud i sam." Von Amir Kamber.

V nedeljo se je s slavnostno podelitvijo vesen končal 27. Festival slovenskega filma. Veliki zmagovalec je film Odrešitev za začetnike Sonje Prosenc, ki se je po uspešni turneji od Tribece do Sarajeva in redni kinodistribuciji v Art kino mreži ustavil še v Portorožu. Tam je dobil kar sedem vesen: za celovečerni film, scenarij, glavno žensko vlogo, glavno moško vlogo, žensko stransko vlogo, izvirno glasbo ter scenografijo. Med drugimi pa so slavili tudi filmi Niti besede, Cent'anni in Igrišča ne damo!.

Za mlađu generaciju je streaming nešto što se podrazumijeva. Kod starijih je otpor još uvijek velik, još uvijek daju prednost gramofonskoj ploči ili CD-u. Nenad Kreizer i Edo Plovanić, urednik portala Muzika.hr, danas o tome kako je streaming promijenio navike slušanja glazbe i zašto je zbog Azre nastala zbrka? Zoka Ćatić javlja se iz Sarajeva s novim singlom univerzalnog zabavljača Lake i otkriva zašto je Laki penzija tako važna. Slušamo i nove singlove: My Tear, Oxajo, Oli Pop...Pojačaj ton! Von Nenad Kreizer.

Šta nekoga motiviše da se otisne na put fizičkih eksperimenata? Kako izgleda baviti se fizikom u Bosni i Hercegovini, a kako na Zapadu? Ovo zna Farah Basarić, mlada eksperimentalna fizičarka koju je želja da razumije više i strast dovela od Sarajeva do njemačkog istraživačkog centra u Aachenu. Ovo nije priča o naučnim otkrićima, već o onima koji svakodnevno rade u sjeni inovacija. Slušajte u Glasom mladih: priču o mladoj ženi, putu koji je vodio od školovanja u Bosni i Hercegovini do centra u kojem su radili nobelovci.

Turski predsednik Redžep Tajip Erdoan u Beogradu. Deo vladajućih partija u Crnoj Gori najavio je da će inicirati donošenje zakona o stranim agentima. Sanacija klizišta na planini Trebević iznad Sarajeva.

U novoj, povratničkoj epizodi podcasta Pank Trepezarija, Minel Abaz Mima i Arnel Šarić pričaju o putovanjima u Grčku i Francusku, diskutuju o tenku usred Sarajeva i prognoziraju pobjednike izbora. Sad smo na Twitteru: https://www.twitter.com/panktrepezarija  Podrži nas na http://www.patreon.com/arnelsaric  Pišite nam na radijo@onajkojikuca.com Prijatelji Pank Trepezarije: PiBrewery Shop Print Mania Slušaj gdje god i na www.onajkojikuca.com Disclaimer: Svi stavovi izneseni u podcastu su isključivo stavovi onoga ko ih iznosi. Kompanije navedene kao prijatelji podcasta promovisane su na inzistiranje voditelja Arnela Šarića, u sklopu inicijative promovisanja kvalitetnih bh. proizvoda malih biznisa, te one mogu i ne moraju podržati stavove iznesene u ovoj ili bilo kojoj drugoj epizodi podcasta Pank Trepezarija.  Isto tako, tim Pank Trepezarije ne odgovara za proizvode, aktivnosti ili djelovanja kompanija koje su navedene kao prijatelji podcasta.  

Pomama je tako velika da čak ni oni kojima su stvarno potrebne ne mogu doći do njih. I sve je više falsifikata. Ozempic je važan lijek koji dijabetičarima treba olakšati život. U međuvremenu je postao poznatiji kao sredstvo za skidanje kila. Kako to? Koriste ga, navodno, Elon Musk i Kim Kardashian. Šta su popratne pojave? Odgovore Nenadu Kreizeru daje Zelija Velija-Ašimi, dijabetologinja iz Sarajeva. Filip Slavković istražuje da li recept za Ozempic pokriva njemačko zdravstveno osiguranje? Von Kreizer Nenad.

Konjic bivši je glazbenik i izbjeglica uiz Sarajeva, zaposlen kao taksist u Beču. Upoznaje Abrahama Georga Washingtona, crnog glazbenika i propovjednika koji je okupio glazbenike na projektu "Mir u Bosni". Ovo su početni elementi romana u kojem autor spaja različite sudbine, nošen idejom o (mogućem) suživotu ljudi iz Bosne okupljenih na projektu u jednoj "civiliziranoj sredini". Sve ovisi o partituri za (čarobnu) frulu ... Režija:Dražen Klobučar Dramatizacija: Ludvig Bauer Glumili su: Dragan Despot, Alen Šalinović, Zvonimir Zoričić, Matija Prskalo, Boris Miholjević , Tomislav Martić, Vinko Kraljević, Pero Juričić Premijera: 2001. Tr. 22:05

Novu sezonu otvaramo sa specijalom “Kako je nastala tuzlanska techno scena prije 27 godina?”U ovom obimnom podcastu o tome kako je nastajala TZ techno scena krajem ‘90 tih govore: Jesenko Alić, suosnivač Different stylea, Mirza Akšamić, osnivač Fobie, Merima Džubur Grbić, prvi ženski DJ u TZ, Zlatko Berbić, direktor i vlasnik Radio Kameleona, na kojem se emitirala emisija Different Style, te Maid Porobić, vlasnik Kluba Palma, u kojem su se dešavali prvi techno partiji u Tuzli. O suradnji sa tuzlanskom techno scenom govore i Zoran Nikolić iz Distruction noise iz Novog Sada, Jasmina Mameledžija, DJ Jasmina iz Travnika/SA i Samir Čulić, DJ Choola iz Organizacije, iz Sarajeva. O tome kako je nastajala TZ techno scena krajem '90 tih govore: Jesenko Alić, suosnivač Different stylea, Mirza Akšamić, osnivač Fobie, Merima Džubur Grbić, prvi ženski DJ u TZ, Zlatko Berbić, vlasnik Radio Kameleona, na kojem se emitirala emisija Different Style, te Maid Porobić, vlasnik Kluba Palma, u kojem su se dešavali prvi techno partiji u Tuzli. O suradnji sa tuzlanskom techno scenom govore i Zoran Nikolić iz Distruction noise iz Novog Sada, Jasmina Mameledžija, DJ Jasmina iz Travnika/SA i Samir Čulić, DJ Choola iz Sarajeva. 00:00:00 Uvod i najava00:04:34 Avdo Šerak, 18.11.2001, emisija Zeus vam predstavlja, RTVTK 00:08:07 Avdo Šerak, 2006, RTVTK: Kako sam violinu zamijenio sa gramofonima i postao DJ?00:11:38 Jesenko Alić: U Avdinoj kući u Kuli 1997. smo počeli svirati za našu ekipu 00:14:12 U decembru 1998. u Klubu Palma napravili smo prvi party00:18:09 Kuća u Kuli je bila mjesto gdje se rađala TZ elektronska scena 00:20:00 U gepeku smo imali svu opremu, gramofone i miksetu, i pravili smo aftere u prirodi, na jezeru Modrac, Kuli Srebrenik 00:23:35 Tuzla je bila poznata u regiji po najboljim techno partijima00:28:40 Kako smo nabavili prve gramofone iz Njemačke?00:30:42 Ploče iz radnje u Njemačkoj sam preslušavao na fiksnom telefonu, pa su nam dolazile busom preko Beča00:36:22 Na emisiji DS na Radio Kameleonu puštali smo hitove kao BBC 100:38:33 Kako se desio prvi maskembal u Domu? 00:40:22 DS je okupljao regionalne DJeve, a MIrza je dovodio svjetske DJ00:45:00 Prije naših partija u TZ klubovima niko nije plesao00:47:06 Nama je najbolja droga bila muzika koju smo slušali00:48:50 FM Jam I Defence su nastali zajedno s nama na Kameleonu00:55:20 Bili smo sjajan tim, za 5 godina rada se nikad nismo posvađali00:58:05 Otišao sam vidjeti Avdu u bolnici i doktor me prepoznao s partija 1:02:25 Svi su htjeli doći na Tribute to Avdo 2014. da sviraju za njega1:06:25 Mirza Akšamić: Moj odlazak u Njemačku na početku rata1:08:46 Prekretnica u mom životu bila je kad sam prvi put čuo Sven Vatha u kultnom Dorian Greyu u Frankfurtu 1:13:18 Kako sam upoznao Avdu nakon povratka iz Njemačke?1:14:50 Tuzla je bila bastion techna u cijeloj regiji1:17:08 Više smo mi uradili na pomirenju naroda u BiH nego međureligijsko vijeće01:22:02 Prvi veliki party 2001. s Chris Liebingom u Klubu Space01:24:27 Edo Maajka i ja smo išli zajedno u osnovnu školu u Brčkom01:26:18 TZ techno scena, FM Jam i Defence su bili najbolji dio urbane underground scene u TZ početkom 2000-tih01:27:51 Svirao sam s pokojnim Tom Craftom u TZ, a u BL mi je na partiju prišao Boy George01:29:06 Susret Sven Vatha i Mirze sa Grace Jones na aerodromu u SA 01:33:20 Tuzla nije veliki grad, a imala je svjetsku techno scenu01:39:09 Koliko god smo mi iz Fobie i DS-a bili različiti bili smo kao jedno, nismo bili konkurencija01:42:55 Veliki svjetski DJvi žive nomadski, hronično su neispavani01:45:00 Jaguar je bio himna TZ techno ekipe01:50:20 Mi nismo svirali na današnjim super brzinama, nego na 145 bpm01:51:28 Merima Džubur Grbić: prvi ženski DJ u...

Posjetiti Sarajevo a ne probati jedan od najpoznatijih specijaliteta ovog grada, sarajevski ćevap, je neoprostiva greška. Nenad Kreizer u razgovoru s reporterom Amirom Sužnjem kao i Džemilom Hajrićem iz Agencije za sigurnost hrane Bosne i Hercegovine pojašnjava kako je došlo do ideje za zaštitu ćevapa? Što o tomu misle sarajevske ćevabdžije? Što kažu građani Sarajeva? Zašto su ćevapi, pa i bosanski burek, mnogo više od pukog jela? Na koncu, jesu li sarajevski ćevapčići zbilja najbolji? A somun? Von Nenad Kreizer.

Sedmični izvještaj Semre Duranović Koso iz Sarajeva. Pregled najvažnijih dešavanja na političkoj sceni u BiH tokom protekle sedmice.

Odnos zahodne liberalne družbe do vojne v Gazi je pasiven, ubijanje je postala norma sodobne kapitalistične družbe. Na sicer že slišano, a žal mnogokrat preslišano sporočilo, so opozarjali tudi na letošnji ediciji Festivala Grounded, kjer sta se že osmo leto zapored prepletali kritična misel in elektronska glasba. Letošnja tema festivala je bil antipalestinski rasizem. Kaj točno ta besedna zveza pomeni smo se pogovarjali z aktivisti iz Palestine in Izraela ter novinarji in raziskovalci iz tujine. Sogovorniki in sogovornice:  - Salah Said, palestinski aktivist iz Palestine - Udi Raz, propalestinska aktivistka iz Izraela - Nidžara Ahmetašević, mendarodno priznana novinarka iz Sarajeva, ki deluje na področju človekovih pravice, migracij in vojnih zločinov - Sladjana Lazić, raziskovalka in docentka za mirovne in konfliktne študije na Univerzi v Innsbrucku

28. června 1914 byl v Sarajevu zastřelen František Ferdinand d´Este s manželkou. Řidičem automobilu, ve kterém seděl následník trůnu při sarajevském atentátu, byl Leopold Lojka pocházející z Telče. Všechny díly podcastu Dobré odpoledne z Českých Budějovic můžete pohodlně poslouchat v mobilní aplikaci mujRozhlas pro Android a iOS nebo na webu mujRozhlas.cz.

Almir Mešković (harmonika) i Daniel Lazar (violina) čine bosansko-rumunsko-srpsko-norveški duo. Kako sve to, a dvojica? Amir Kamber razgovara s jednim od njih - uoči gostovanja u njemačkom Ulmu na velikom festivalu Donaufest. Iz Zagreba novosti s hrvatske scene donosi stručnjak za muzičke brakove - Zoran Stošić. Slušamo svježu muziku, tu su novi Velahavle (Subota) iz Sarajeva kao i Retrospektiva feat. Ana Protulipac & A.N.D.R (Ne budi me) iz Srbije. A tu je i Mate Ponjević i ekipa. Kakva ekipa? Von Amir Kamber.

Ta akce se nepovedla. Všichni útočníci selhali, jejich terč přežil a zmizel. Přesto následník rakousko-uherského trůnu František Ferdinand d‘Este svému osudu neunikl. Krátce poté zahynul rukou atentátníka společně s manželkou Žofií Chotkovou. Co se v ulicích Sarajeva 28. června 1914 vlastně dělo? Na arcivévodovu kolonu aut původně číhalo sedm atentátníků, ale bombu hodil jen jeden z nich. Navíc minul a policie ho na místě zadržela. To bylo ze strany útočníků vše.Všechny díly podcastu Příběhy z kalendáře můžete pohodlně poslouchat v mobilní aplikaci mujRozhlas pro Android a iOS nebo na webu mujRozhlas.cz.

Piše Katarina Mahnič, bereta Igor Velše in Ana Bohte. Adriana Kuči, novinarka in pisateljica iz Sarajeva, ki zadnja leta živi in ustvarja v Sloveniji, se v romanu Noč, ko je preplavala reko enako neizprosno, kot je v romanu Ime mi je Sarajevo opisovala vojno, loteva problematike intimnopartnerskega nasilja. Sara, priseljenka iz Bosne, in Gašper živita v slovenski provinci. Sara ni kaka mlada, neizkušena smrklja, ampak zrela, močna ženska sredi štiridesetih, s pisateljsko kariero, prijatelji in hčerko, ki je ves čas na njeni strani. Pa vendar se tudi po več letih in celo, ko spozna Alena, v katerega se zaljubi in ki ji ljubezen vrača, ne zna izvleči iz zastrupljenega odnosa. Vsakič znova je v njenih očeh ona tista, ki je kriva in bi lahko naredila drugače, ona je tista, ki bi Gašperju, se pravi nasilniku, lahko nekako pomagala, možgane ima sprane kot žrtve stockholmskega sindroma. Navezana je nanj zaradi lepe zgodovine – saj ni preprosto prekiniti stikov z nekom, s katerim si živel toliko let in ga povrhu vsega še ljubil –, pa še finančnih sredstev za osamosvojitev nima. V začaranem krogu se vrti praktično sama, saj je navzven vse videti v najlepšem redu. Prijateljice ji z nagovarjanjem, naj preprosto odide, niso v podporo, prav tako ne zgodbe zlorabljenih žensk iz skupine, ki se ji priključi, socialne delavke pa z naučenimi frazami samo še stopnjujejo njen v usodo vdani obup. Živimo pač v sistemu, ki ne zaščiti žrtve, in tudi najbližji podležejo igri nasilneža. Čeprav Sara ve, da ne živi ves čas življenja ustrahovane ženske, ki se nikakor ne more rešiti, ve tudi, da nobeno nasilje ni in ne sme biti sprejemljivo. “Tokrat je zadnjič,” sem mu rekla tiho, ko je nehal stresati mojo glavo in sem prišla do sape. Le zarežal se je. Tega seveda nisem rekla prvič. V zadnjih desetih letih sem bila neštetokrat v podobnem položaju. A razlika je bila, da sem tokrat verjela lastnim besedam. Prvič. “Tokrat je zadnjič. Naslednjič me boš lahko samo še ubil,” sem rekla in si obrisala njegovo slino z obraza. Smejal se je, kakopak. Arogantno. Zmagovalno. Saj je smešno, mar ne? Na te Sarine besede naletimo precej na začetku romana Noč, ko je preplavala reko, v prvi tako imenovani Osmrtnici, datirani z marcem 2017. Kar šest let in sedem takšnih osmrtnic potrebuje Sara, da resnično obrne hrbet intimnopartnerskemu nasilju, da se zares odtrga od uničujočega Gašperja. Vsaka vrnitev je neke vrste osmrtnica, ker je "vsakič umrla, samo da navzven ni bilo ničesar videti," sedem pa jih je zato, ker naj bi se žrtev povprečno sedemkrat vrnila k nasilnežu, preden dokončno odide. Knjiga ima zanimivo strukturo, je nekakšna krpanka različnih ženskih zgodb, prijateljskih pogovorov, pisem, spraševanj o narodnostni in družinski pripadnosti … skoznje pa se kot rdeča nit nizajo opisi psihičnega in fizičnega mučenja, ki mu je bila Sara toliko časa izpostavljena. Osmrtnice nimajo časovnega sosledja, med sabo so pomešane, kot tudi drugi dogodki v romanu, kar je najprej moteče, a ob drugem branju zasije kot izvirna in inteligentna rešitev za krvavo resno tematiko. Čisto vseeno je, katero leto je, saj se glavna protagonistka kot začarana vedno znova, naprej in nazaj, vrača v past, ki je je vajena in je, kakor se grozno sliši, njen edini varni pristan. Celo ko se hoče moški, ki ga končno ljubi, pogovoriti z njo, molči. “Če se ne kaj spoznam, so to prepiri. To ni prepir. Zato ne vem, kaj naj.” Posrečeno umeščen je tudi lik umrle matere, ki se v ključnih trenutkih znajde ob Sari in jo spodbuja, naj že enkrat preplava to reko; njun dialog je pravzaprav Sarin monolog s sabo, s svojo podzavestjo. S kratkimi, jasnimi, udarnimi stavki Noč, ko je preplavala reko ni le dobro napisan roman, ampak gre bralec v njem skozi nekakšen ognjeni krst vsaj približnega razumevanja intimnopartnerskega nasilja. Podkrepljen z odlično spremno besedo doc. dr. Jasne Podreka, zakaj je tako težko preplavati to reko, odpre oči tudi tistim, ki ne segajo po priročnikih in strokovni literaturi in do zdaj o teh stvareh niso vedeli in prebrali kaj več, kot da “vsaka peta ženska pade po stopnicah”. Tudi to družbeno ozaveščanje je ena izmed odlik te knjige, saj smo mogoče tudi mi pozabili (ali pa se o tem nikoli nismo spraševali), kar je pozabila Sara. In bomo morda kaj naredili v to smer, zdaj, ko smo bili opomnjeni. Pozabila sem, ne vem, kako je to mogoče, morda je ena od mojih vrlin, da se spomnim popolnoma nepomembnih zadev, pozabila sem, kako streha, pod katero te je strah, ni streha. Streha, pod katero te je strah, ni streha. Pozabila sem, ne vem, kako se je to zgodilo, da, če imaš streho, pod katero se bojiš živeti, je bolje, da ti je nebo streha.

Amir Kamber svečano ugošćava Toshija Domaćina (Tihomir Radić) iz bosansko-hercegovačkog sastava Helem Nejse koji ima novi album: Ozbiljna Zaebancija. O čemu se radi? Nije psovka. Ozbiljno? Svraćamo do Sarajeva i reportera Zoke Ćatića po još više novosti sa scene u Bosni i Hercegovine. Ko je najbolji gitarista u gradu? Ko kaže da nije kraj kad je kraj? Slušamo novu muziku sa prostora jugoistočne Evrope, između ostalog tu je i novi single „Raspadam“ Antuna Alexe iz Hrvatske, poznatiji kao IDEM! Von Amir Kamber.

Najznačajnija dešavanja u BiH na političkoj sceni tokom protekle sedmice. Otvaranje džamije "Arnaudija" u Banjoj Luci. Obilježen Dan sjećanja na ubijenu djecu Sarajeva. Centralna Izborna Komisija BiH raspisala opšte lokalne izbore u BiH. Sukob BHRTV-e i Federalne Radio- televizije.

Neprolaznu ljepotu sevdalinke prepoznala je "Divanhana", muzički band iz Sarajeva, koji već 15 godina svojim albumima i koncertima promoviše ovaj najsjajniji biser bosanskohercegovačkog kulturnog naslijeđa. Naravno, dodajući joj pečat vlastitog kreativnog izraza, te obogaćujući njene aranžmane primjesama drugih muzičkih žanrova poput jazza, klasične i pop- muzike. "Divanhana" uskoro dolazi u Australiju u okviru svjetske turneje na kojoj predstavljaju svoj zadnji album "Zavrzlama". O svojim muzičkim senzibilitetima i očekivanjima govore članovi "Divanhane", Neven Tunjić, pijanista i osnivač benda, i Selma Droce, nova pjevačica grupe.

V zadnji epizodi podkasta Sarajevo 1984 govorimo o zapuščini iger, o olimpizmu danes in v prihodnje ter o možnosti, da bi še kdaj zagorel olimpijski ogenj na teritoriju bivše države, recimo pri nas, v Sloveniji. Sogovorniki: Ahmed Karabegović, generalni sekretar organizacijskega komiteja 14. zimskih olimpijskih iger; Filip Gartner, takratni glavni trener moške alpske reprezentance; Marjan Lah, dolgoletni urednik športnega programa na RTV Slovenija; Bibija Biba Kerla, takratna sarajevska hitrostna drsalka; Senada Kreso, priznana sarajevska prevajalka, poliglotka, v času 14. zimskih olimpijskih iger v Sarajevu zadolžena za mednarodno sodelovanje; Tomo Levovnik, takratni trener slovenske smučarske reprezentance; Jure Franko, slovenski alpski smučar, ki je v Sarajevu poskrbel za prvo olimpijsko odličje naše takratne skupne države v zgodovini jugoslovanskih nastopov; Jabučar Nasir, predstavnik 14. generacije, ki se ukvarja z ročno izdelavo bakrene posode; Eldin Hodžić, zgodovinar in kustos v Muzeju olimpijskih iger v Sarajevu; Emir Osmić, vodič po olimpijski turi v agenciji za ture in potovanja Insider; skupina mladih računalničarjev s Češke; Enzo Smrekar, predsednik Smučarske zveze Slovenije; Franjo Bobinac, predsednik Olimpijskega komiteja Slovenije, združenja športnih zvez;  Tone Vogrinec, dolgoletni vodja alpskih disciplin; Adi Operta, v času Sarajeva 1984 sarajevski turistični vodnik, čigar dedek je bil vpet v organizacijo iger; Zapiski: Sarajevo '84, 1. del podkasta: Olimpijski šok in čudež v času jugoslovanske krize Sarajevo '84, 2. del podkasta: Igre bi brez Slovencev težko izpeljali Sarajevo '84, 3. del podkasta: Volimo Jureka više od bureka" v ritmu Bolera Sarajevo '84: Veličastnih 12 olimpijskih dni štiri desetletja pozneje Sarajevo 84': V 80. letih so v Sarajevu izdali več nosilcev zvoka kot celotna Jugoslavija skupaj Jure Franko: Srebrna medalja mi je hitro postala breme Bibija Biba Kerla: Padla, se pobrala in obstala Sarajevo '84 je nov dokumentarni podkast Vala 202. Zelo podrobno se posveča kandidaturi, pripravi, organizaciji in izvedbi zimskih olimpijskih iger v Sarajevu. Poslušajte ga vsak petek do 1. marca ob 10.45.  

V drugem delu podkasta Sarajevo '84 govorimo o pripravah in izvedbi največjega športnega tekmovanja, ki ga je kadarkoli gostila naša nekdanja skupna država, o slovenskem sodelovanju, brez katerega bi igre težko speljali na najvišji ravni, o naši radijski ekipi, pa o televizijskem deležu ter o morda največji zvezdi iger, o maskoti Vučku. Sarajevo '84 je nov dokumentarni podkast Vala 202. Zelo podrobno se posveča kandidaturi, pripravi, organizaciji in izvedbi zimskih olimpijskih iger v Sarajevu. Poslušajte ga vsak petek do 1. marca ob 10.45. Sogovorniki: Senada Kreso, priznana sarajevska prevajalka, poliglotka, v času 14. zimskih olimpijskih iger v Sarajevu zadolžena za mednarodno sodelovanje; Ahmed Karabegović, generalni sekretar organizacijskega komiteja 14. zimskih olimpijskih iger; Davorin Kračun, doktor ekonomskih znanosti; Marjan Lah, dolgoletni urednik športnega programa na RTV Slovenija; Zoran Doršner, Sarajevčan slovenskih korenin, arhitekt, zadolžen za iskanja pravih lokacij za športne objekte; Lojze Gorjanc, vodja nordijskih disciplin; Tomo Levovnik, takratni trener slovenske smučarske reprezentance; Adi Operta, v času Sarajeva 1984 sarajevski turistični vodnik, čigar dedek je bil vpet v organizacijo iger; Jože Trobec, akademski slikar, avtor Vučka, maskote 14. zimskih olimpijskih iger; Eldin Hodžić, zgodovinar in kustos, zaposlen v Muzeju olimpijskih iger v Sarajevu; Ivo Milovanovič, takratni urednik športnega uredništva na Televiziji Ljubljana; Bojan Križaj, slovenski alpski smučar; Ivo Čarman, nekdanji smučarski tekač, zadnji nosilec olimpijske bakle v Sarajevu; Tone Vogrinec, dolgoletni vodja alpskih disciplin; Bibija Biba Kerla, takratna sarajevska hitrostna drsalka; Jabučar Nasir, predstavnik 14. generacije, ki se ukvarja z ročno izdelavo bakrene posode; Zoran Bibanović, predsednik Združenja turističnih agencij v Bosni in Hercegovini; Rajko Dolinšek, reporter in leta 1984 del 15-članske novinarske ekipe Radia Ljubljana; Vili Natlačen, v skupini tonskih mojstrov, ki je bila takrat zadolžena za javljanja v Ljubljano; Matjaž Šprajcar - Špricko, vodja skupine tonskih mojstrov, ki je bila takrat zadolžena za javljanja v Ljubljano; Stane Košmerlj, v skupini tonskih mojstrov, ki je bila takrat zadolžena za javljanja v Ljubljano; Jure Franko, slovenski alpski smučar, ki je v Sarajevu poskrbel za prvo olimpijsko odličje naše takratne skupne države v zgodovini jugoslovanskih nastopov; Primož Ulaga, takratni slovenski smučarski skakalec; Miran Tepeš, takratni slovenski smučarski skakalec. Zapiski: Sarajevo '84, 1. del podkasta: Olimpijski šok in čudež v času jugoslovanske krize Sarajevo '84: Veličastnih 12 olimpijskih dni štiri desetletja pozneje Sarajevo 84': V 80. letih so v Sarajevu izdali več nosilcev zvoka kot celotna Jugoslavija skupaj Jure Franko: Srebrna medalja mi je hitro postala breme; Bibija Biba Kerla: Padla, se pobrala in obstala

Jedna od poslednjih epizoda u 2023.godini i jedinstvena gošća - Tidža, modna ikona i inspiracija Sarajeva.  Dok ne krene nova sezona  (a evo je krčka se jeeeee!) - da se malo podsjetimo :)

Centar za istraživanje društvene jednakosti (tema lokalno-globalnog istraživanja) i EIP Social Change (Migracija, mobilnost i istraživačka mreža), tačnije Profesor Hariz Halilović i Profesorica Lisa Given sa Univerziteta RMIT u Melbourneu, organizovali su prošle sedmice predavanje dr. Ingrid Macdonald, „Ujedinjene nacije u doba globalne nesigurnosti'. Rezidencijalna koordinatorica UN-a u BiH je samo za tu priliku doputovala iz Sarajeva, pa smo upriličili vrlo zanimljiv i inspirativan razgovor s njom.

Gost N1 podcasta Jedan sat je Mirza Ćatibušić, glumac i direktor Narodnog pozorišta Tuzla.Na pitanje da li je animozitet između Sarajeva i Tuzle mit ili istina naš gost poručuje vlastima da je jedini problem što 120 km između ova dva grada, usljed loše infrastrukture, prelazimo satima i da zavrnu rukave, te konačno naprave adekvatnu cestovnu poveznicu.Razgovarali smo o ljepotama Tuzle i njene Panonike, pozorištu, ali i fudbalu, kojeg mladi direktor i glumac pasionirano prati.

U novoj epizodi podcasta Pank Trepezarija, Minel Abaz Mima i Arnel Šarić pričaju o festivalu SBAM, burgerizaciji Sarajeva i komunikacijskim (ne)sposobnostima organizatora rock'n'roll koncerata. Podrži nas na http://www.patreon.com/arnelsaric  Pišite nam na radijo@onajkojikuca.com Prijatelji Pank Trepezarije: PiBrewery Shop Print Mania Slušaj gdje god i na www.onajkojikuca.com Disclaimer: Svi stavovi izneseni u podcastu su isključivo stavovi onoga ko ih iznosi. Kompanije navedene kao prijatelji podcasta promovisane su na inzistiranje voditelja Arnela Šarića, u sklopu inicijative promovisanja kvalitetnih bh. proizvoda malih biznisa, te one mogu i ne moraju podržati stavove iznesene u ovoj ili bilo kojoj drugoj epizodi podcasta Pank Trepezarija.  Isto tako, tim Pank Trepezarije ne odgovara za proizvode, aktivnosti ili djelovanja kompanija koje su navedene kao prijatelji podcasta.

Pogledajte snimak predavanja s titlovima: https://youtu.be/deWJslALGGISnimak predavanja održanog u sarajevskom Bosanskom kulturnom centru, 23.3.2023.Program “Rat i revolucija: Razumijevanje 1989 u kontekstu umjetnosti jugoistočne i centralne Evrope” Javno predavanje u okviru sedmodnevnog akademskog programaORGANIZACIJA:Piotr Piotrowski Center for Research on East-Central European Art, University Adam MickiewiczBosanski kulturni centar KSSve su to vješticePROGRAM PODRŽAN SREDSTVIMA:Getty - Connecting Art Histories InitiativePRODUKCIJA:Imer MuratspahićCOI Step by StepBKC KSSve su to vješticeDogađaji se realiziraju uz podršku Getty putem Connecting Art Histories inicijative, a organizatori su suradnici i suradnice Piotr Piotrowski istraživačkog centra pri Univerzitetu Adam Mickiewicz u Poznanu. IVA VUKUŠIĆ: Paravojske u bivšoj Jugoslaviji i Ukrajini: nasilje u ime državeIzniman broj nereguliranih oružanih grupa učestvuje u savremenim konfliktima diljem svijeta.Adresira ih se različitim izrazima: "paravojske", "milicije", "nedržavni akteri", "plaćenici", "odredi smrti"; itd. Oni opisuju skupine ljudi, najčešće muškaraca, koji napadaju civile u ime države s kojom nemaju nikakav formalni odnos. Ova sesija bit će utemeljena na primjerima iz bivše Jugoslavije 1990-ih i današnje Ukrajine. Diskusija će se temeljiti na pitanjima šta su paravojske, kako i zašto ih države koriste i kakve vrste nasilja one vrše protiv civila. Nadalje, tijekom sesije razgovarat će se i o suđenjima za ratne zločine i pravnim izazovima u adresiranju odgovornosti počinitelja.Dr. Iva Vukušić je historičarka i stručnjakinja za genocid, a njezin istraživački rad bavi se nereguliranim oružanim grupama, genocidom, masovnim nasiljem i tranzicijskom pravdom, te posebno kaznenom odgovornošću. Prije dolaska u Den Haag 2009. godine, provela je tri godine u Sarajevu, gdje je radila kao istraživačica i analitičarka u posebnom odjelu za ratne zločine u uredu tužitelja. Sudjeluje u javnim debatama te su njeni znanstveni doprinosi vidljivi u medijima poput New York Times, The Guardian, Le Monde, Der Spiegel, De Volkskrant, BBC. Njena prva knjiga "Srpske paravojske i raspad Jugoslavije: državne veze i obrasci nasilja" objavljena je u septembru 2022. godine u izdanju Contemporary Security Studies u Routledgeu. Iva je također jedna od urednika nove serije CEU Press-a "Počinitelji organiziranog nasilja: istočna, centralna i jugoistočna Evropa".Predavanje je održano kao dio međunarodnog akademskog programa “Rat i revolucija: Razumijevanje 1989 u kontekstu umjetnosti jugoistočne i centralne Evrope” koji okuplja istraživačice i istraživače na doktorskim i post-doktorskim studijima zainteresiranim za teme rata i umjetnosti unutar ove regije. Program, koji se nakon Sarajeva nastavlja u Bukureštu, Poznanu i online, ima za cilj propitivanje ustanovljenih perspektiva na historijske događaje 1989. godine, te znanstveno razumijevanje njihovih utjecaja na razvoj umjetnosti i kulture iz jedinstvene, transnacionalne perspektive.Želite još Vještice sadržaja? Prijavite se na naš newsletter. www.svesutovjestice.comSupport the show

Pregled najznačajnijih dešavanja u Bosni i Hercegovini tokom protekle sedmice. Život građana je sve teži. Od januara do septembra ove godine potrošačka korpa za četveročlanu porodicu skuplja je za skoro 500, 00 konvertibilnih maraka. Godišnji rast cijena iznosio je 17,3 posto.

Pregled najvažnijih dešavanja u Bosni i Hercegovini tokom protekle sedmice.

Opsajd u klinču. Trebao je to biti relativno miran vikend u Premijer ligi Bosne i Hercegovine, ali postoje li takvi više? Video Sergeja Jakirovića i Đoke Milovića postao je viralan, a u drugi plan je pao trijumf Širokog nad Željezničarom, novi kiks Tuzle i Sarajeva, te još jedan poraz Slobode. Zato je nama u goste došao Milenko Bošnjaković, koji je govorio o svom iskustvu u Premijer ligi i Prvoj ligi Federacije, objasnio zašto nismo budale, ali i prokomentarisao dešavanja u Trebinju, na Pecari, pokušao dokučiti zašto Tuzla i Sarajevo imaju problem, a zašto budućnost ne izgleda blistavo za njegovu Slobodu. Slani Opsajd. Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Paralelni Opsajd. Nekako smo se vratili u vrijeme kada su utakmice bez igre normalne, kada je normalno da se svi bune na suđenje i kada generalni sekretar saveza bez imalo stida objašnjava kako radovi kasne zbog vrućina u ljetnim mjesecima. Barem malo je situaciju popravilo ono što smo od igrača i trenera vidjeli u dvoboju Želje i Zrinjskog, odnosno Sarajeva i Borca. U međuvremenu smo saznali i protivnike u grupi kvalifikacija za Evropsko prvenstvo, do kojeg ćemo morati preskočiti Portugal, Island, Slovačku, Luksemburg i Lihtenštajn. I hoćemo! Možda. Valjda. Samo da dobijemo Rusiju prvo. Povratnički Opsajd. Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Podržite me na Patreonu: https://www.patreon.com/agelast Jednokratne donacije kanalu: https://www.paypal.me/agelastpodcast Kripto donacije: BTC: 1BdrToPVPRbMtzPkdX8z3wviTHZZyzqD7w ETH: 0xe189975f215102DD2e2442B060D00b524a608167 FB: https://www.facebook.com/galebnikacevic Instagram: https://www.instagram.com/agelast_/ Twitter: https://twitter.com/GalebNikacevic A1: https://a1.rs/privatni Legend WW: https://www.legend.rs/ U poslednjoj epizodi u saradnji sa  @Sarajevo Film Festival , imamo to zadovoljstvo da vam predstavimo rediteljku Jasmilu Žbanić. Pobrojati nagrade koje je ona osvojila, bi uzelo previše vremena, ali sa velikim međunarodnim iskustvom, od SAD-a, preko Nemačke, pa sve do BiH, sa filmom „Quo Vadis, Aida?", cementirala je svoje mesto na međunarodnoj filmskoj sceni. Osvojivši nagradu za najbolji evropski film (a Jasna Đuričić za najbolju evropsku glumicu za ulogu Aide u istom filmu), kao i nominaciju za Oskara, za najbolji film, ali i nagrade poput BAFTA. Sa filmom „Grbavica", osvojila je poznatog Zlatnog medveda na festivalu u Berlinu, ali je pored igranih formi poznata i kao autorka i producentkinja dokumentarnih filmova. Festival je počeo njenom radnom projekcijom dokumentarnog filma o Emeriku Blumu, bivšem gradonačelniku Sarajeva, čoveku koji je doveo Olimpijske igre u Sarajevo 1984. godine i koji se decenijama nalazio na čelu kompanije Energoinvest, koja je u jednom trenutku zapošljavala više od 60.000 ljudi i bila je okosnica razvoja svih bivših jugoslovenskih republika. Čovek koji je Sarajevo iz provincijskog uveo u moderni, progresivni grad sa visokim stepenom pismenosti i kvalitetom života. Ono što je zanimljivo u vezi sa ovim filmom je što će ga završiit njegova publika, a pre svega građani Sarajeva. I zato mislimo da nema boljeg načina da završimo ovu divnu saradnju nego razgovorom sa Jasmilom, sa kojom je, simbolično, ovaj festival i počeo. Audio: Marko Ignjatović Instagram: Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/ Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_7/ Marko Ignjatović: nema instagram.

Neodložni Opsajd. Dok su svi igrali redovno, mi smo odgađali Opsajd. Sad kad svi nešto odgađaju, mi smo redovni. Na terenu i nismo imali pretjerano puno vidjeti u šestom kolu Premijer lige, ali se zato otvorilo mnogo novih tema, od kojih je najglasnija ona o raskidu između Rifeta Kapića i Sarajeva. Koliko je tako nešto uopšte opravdano? Borac je prošao Željezničar neokrznut, Tuzla odradila rutinski posao, a Široki dao još ozbiljniji ton pitanju koliko stvarno mogu. Još je tačno mjesec dana do Crne Gore. Ermedin Demirović je zabio golčinu za Augsburg, ali hoće li to što naši najbolji igrači sjede na klupi možda biti pozitivna vijest za reprezentaciju? Obzirni Opsajd. Our GDPR privacy policy was updated on August 8, 2022. Visit acast.com/privacy for more information.

Gromoviti Opsajd. Doslovno, obzirom da nas je grom koji je udario u naš improvizovani studio usporio. Ali pričali smo se o svemu, počevši sa Osimovim Veležom, Mulalićevim Željom, preko Zrinjskog i Sarajeva i njihove atraktivnosti, do tuzlanskog derbija (koji to nije) u Gradačcu. Nismo znali odgovoriti na vaša pitanja, ali zato smo postavljali nova na koje također nemamo odgovora. Jer jedna lasta ne čini proljeće, i to važi za sve ekipe, pa smo tek zaključili da nam je rano išta zaključivati. Jer najlakše tako. Rani Opsajd. See acast.com/privacy for privacy and opt-out information.

Bulharský lékař bude vyprávět, jak se dostal do pražského Ústavu hematologie a krevní transfúze. A uslyšíte také o aktivitách organizace Vietnamců žijících v Česku s názvem Info-Dráček. Připravila a moderuje Tajana Mančalová.