Sofra Sredom

Marija Gavrilov vodi produkciju i poslovanje jednog od najčitanijih njuzletera o tehnologiji i društvu, Exponential View. Ona je producentkinja istoimenog podkasta, koji se u svojoj trećoj sezoni realizuje u partnerstvu sa Harvard Business Review-om. U slobodno vreme piše i istražuje o budućnosti saobraćaja, sa posebnim naglaskom na mikromobilnost i transport sa što manje automobila na putevima. Marija je prethodno bila menadžerka projekata u Startitu, gde je, između ostalog, vodila prvi med-tech hakaton u regionu i programe namenjene promovisanju virtuelne realnosti i veštačke inteligencije među IT zajednicom i širom javnosti.

Na scenu Narodnog pozorišta je stala po završetku studija solo pevanja u klasi prof.Jasne Šajnović. Kasnije je završila specijalističke studije u klasi Višnje Pavlović na Fakultetu muzičkih umetnosti u Beogradu. Ova Beograđanka je svojim trudom i radom postigla da nastupa širom Evrope uz klavirsku pratnju Saše Kneževića, a radila je i sa najeminentnijim vokalnim pedagozima u Evropi i van nje. Kao već ostvarenu solistkinju opere, Natašu je nagradio OEBS. Dodelio joj je nagradu za najistaknutiju Romkinju na svetu.

Galeb Nikačević jedno je od najprepoznatljivijih lica među srpskim voditeljima, novinar koji svojim istraživačkim radom pokreće razgovore o bitnim temama, posebno onim koje drugi izbegavaju. Studirao je književnost, organizovao brojne koncerte i festivale, dok je široj publici postao poznat kroz rad na televizijama Metropolis i MTV Adria. U poslednje vreme prisutan je kao zaštitno lice srpskog ogranka VICE-a, velike svetske medijske platforme koja mu pruža mogućnost izražavanja kroz pisanu reč, kao i dokumentarni, video format. U svojoj bogatoj karijeri intervjuisao je mnoge poznate ličnosti, a sada će se naći na drugoj strani razgovora kao gost Sofre sredom. Imaćete priliku da čujete zašto ga neki smatraju prvim srpskim influenserom, kako je odabrao autore čije likove je istetovirao na svojoj koži, a pitaćemo ga i kakav savet je dobio od Novaka Đokovića.

Rođen u Mokrinu 1956. godine, gimnaziju je završio u Kikindi, a potom je studirao nemački jezik i književnost na Filološkom fakultetu u Beogradu. Fotografije izlaže od 1974. godine i od tada je učestvovao na preko 200 izložbi u zemlji i inostranstvu na kojima je dobio više nagrada i priznanja. Od 1980. godine profesionalno se bavi fotografijom kao novinski fotograf, do 1995. godine, kada je odlučio da se samostalno bavi primenjenom fotografijom. U međuvremenu je radio kao urednik fotografije u dnevnom listu Danas, pa u nedeljniku Blic News i u agenciji Fonet, a poslednjih godina kao urednik fotografije u magazinu Status i prilikom osnivanja Novog magazina. Fotografije su mu objavljivane u mnogim značajnijim svetskim magazinima (Stern, Focus, Spiegel, Le Monde, L’Express, Time, Newsweek, Herald Tribune, Le Nouvell Observateur) i većini jugoslovenskih novina, kao i u više monografija, kataloga i publikacija. Član je ULUPUDS-a od 1985. godine, a u Foto savezu Srbije je nosilac zvanja Majstora fotografije. Danas živi i radi u Beogradu kao samostalni umetnik.

Nikola Tepavac je inovator po narudžbini i diplomirani (uskoro master) inženjer mašinstva sa širokim spektrom priznanja i inovacija, kako domaćih tako i svetskih, iz oblasti mašinstva i robotike. Studirao je u SAD i Srbiji oblast mehanizacije i konstrukcionog mašinstva. Profesionalno se bavi konstruisanjem, a u slobodno vreme „freelance“ inovacijama iz svoje garaže. Neke od ovih „inovacija po narudžbini“ su specijalni robotizovani uređaji za filmsku produkciju, pametne sprave za fitnes, hibridna električna vozila, uređaji kućne automatizacije, humanoidni roboti i njihovi udovi, korpe za otpatke na daljinsko upravljanje i još mnogo toga. Svoju priču je podelio sa mnogima kao učesnik velikog broja skupova, uključujući i TEDxMokrin. Veliki je ljubitelj DIY pristupa rešavanja problema u životu. Ako ste nešto osmislili, a nigde ne postoji ili se do toga ne može lako doći, možda baš Vama onda treba jedan inovator po narudžbini.

Uglješa Vrcelj rođen je 1971. godine u Beogradu, gde je završio Zemunsku gimnaziju i Mašinski fakultet. Na petoj godini fakulteta, 1996. godine pokreće “VeA comp”, firmu koja se bavila proizvodnjom nameštaja. 2006. godine se odlučuje na otvaranje sopstvene digitalne agencije SuperDot. SuperDot počinje da se razvija i bavi širim sprektrom marketinških aktivnosti i usluga za klijente kao što su Samsung, Nis, PepsiCo, Bosch… 2011. godine u okviru SuperDot-a osniva brend MooShema. Bitan segment njegovog rada predstavlja i pomaganje mladim ljudima u edukaciji. Na sopstvenu inicijativu organizuje jednomesečne kurseve dizajna i grafičke produkcije i na taj način im pomaže da osete radno okruženje, sa krajnjim ciljem prenošenja iskustava i znanja. Do danas iza sebe ima 50 autorskih dela, zaštićenih u Zavodu za intelektualnu svojinu Republike Srbije. Na ovoj Sofri imali smo priliku da saznamo zašto Uglješa veruje u dve maksime: „Daj i dobićeš.“ i „Glupost je neizlečiva.“

Virdžinija je rođena u jednoj nepopravljivo hipi pančevačkoj porodici ravno po sredini osamdesetih. Odrasla je s Džordžiom, studirala književnost na Filološkom i produkciju na FDU, vozila bicikl i pravila radio. U međuvremenu je osnovala i Tačku komunikacije, napisala i izvela veliki broj projekata u kulturi, upoznala razna mesta i ljude, popela se nekoliko puta na protestne kamione i druge planine (pobune) dok se kao aktivistkinja i radnica za malo bolje društvo uglavnom bavi stvarima koje i voli. Danas je doktorandkinja i saradnica u nastavi na Fakultetu dramskih umetnosti, koordinatorka programa "Iz dobrih razloga" u magazinu Liceulice, finansijska i programska menadžerka raznih uzbudljivih umetnosti što pričaju priče, članica upravnog odbora Asocijacije Nezavisna kulturna Scena Srbije, i petkom mali čovek iz Radio Aparata u emisiji Sceniranje. Uživa u zajedničkim ručkovima, plivanju i mišljenju. Šeta s Fani dvaput dnevno Tašmajdanom.

Milan Vučićević je poznati regionalni bloger i uticajni tviteraš, koji voli avanture. On je internet tajkun, online wizard, marketing strateg i digital konsultant. Kreativac, koji se dugo profesionalno bavio košarkom i mnogo proputovao. Do sada je živeo u 14 zemalja, od Grčke do Libana, od Poljske do Tunisa, od Ukrajine do Filipina. Sada se bavi isključivo kreativnošću, a internet publika ga poznaje pod pseudonimom @nichimizazvan. Milan je uvek u pokretu! Konstantno je u potrazi za lepim stvarima. Raduje se kreaciji, znanju i dobroj energiji.

Nikola Arežina je grafički i veb dizajner, osnivač Fruskac.net platforme. Školovao se u Novom Sadu a prvo poslovno iskustvo stekao u Coba&Accociates gde je zajedno sa studiom pokrenuo portal Designed.rs. Trenutno se bavi multimedijom i radi na razvoju korisničkog interfejsa za ReversingLabs proizvode. Poslednjih godina radio je i kao art direktor dva velika festivala (SHARE i Festival uličnih svirača). Deo je internacionalnog žirija za evaluaciju veb sajtova webbyawards.com / iadas.net.

Kata Ivakić je producentkinja, dizajnerka i aktivistkinja. Tokom studija na Fakultetu dramskih umetnosti uključila se u najrazličitije projekte: od Mikser festivala, koordinacije u Jugoslovenskom dramskom pozorištu, produkcije pozorišnih predstava i komercijalnih evenata do rada u marketinškoj agenciji i pokretanja sopstvenog biznisa. Posle završenog fakulteta, završava kurs šivenja i počinje da šije haljine za krupnije devojke. Tako je nastala i prva body positive zajednica u Srbiji - Kataliza, koja okuplja i ohrabruje devojke da prihvate sebe i rade na svom telu i samopouzdanju. Jedna je od dobitnica nagrade Superste konkursa Erste banke za 2018. godinu. Nakon serije radionica koje je tim Katalize održao u Nišu, Novom Sadu i Beogradu - sa Katom ćemo razgovarati na koji način Kataliza pruža podršku.

Kezz - Tamara Ristić je producentkinja i live looping umetnica. Nova i sve popularnija forma njenih nastupa su live setovi, u kojima svoju autorsku muziku miksuje sa elektronikom i raznim drugim žanrovima, a uz sve to peva i improvizuje uživo. Prvi studijski album "Kezz" objavila je u izdanju kuće Mascom Records. Njen muzički izraz je prepoznatljiv po jedinstvenoj kombinaciji modernog, elektroakustičnog zvuka i stilizovanog pevanja inspirisanog izvornom muzikom Balkana, ali i po veoma emotivnoj interpretaciji i jakoj energiji.

Marko Šelić Marčelo pisac je kojem se dogodila muzika, iako redosled objavljivanja dela sugeriše da se desilo obrnuto. Diplomirao je na Filološkom fakultetu u Beogradu, smer srpski jezik i književnost. Radi u Beogradu. Živi u svom svetu. Njegova biografija je obimna, priznanja koja su mu dodeljena - mnogobrojna, a na ovoj Sofri upoznaćete Marka Šelića kroz razgovor sa Ivanom.

Tamara Kojić je digitalni nomad, po zanimanju producentkinja, koju najčešće opisuju kao aktivistkinju. Osnovala je inicijativu Kilometar kose koja se bavila izradom perika za decu obolelu od karcinoma, a u osnivačkom timu je Rok kampa za devojčice, prvog takve vrste u regionu, kao i Chateau de La Salle-a u Burgundiji, Francuska. Dobitnica nagrade Ličnost godine Hello! magazina za 2015. godinu, delegat Srbije na Telenorovom Forumu mladih 2016/17. godine, Heroj mladih Exit fondacije 2018. godine; Tamari je najveća nagrada to što radi ono do čega joj je stalo i što u tom procesu upoznaje neverovatne ljude. Na ovoj Sofri Sredom će nam između ostalog ispričati kako ju je život u cirkusu oblikovao.

Bojana Brkić je kreativna snaga brenda Boya Porcelain. „Kada sam počela da radim svoje komade to je bilo iz strasti ka mom doživljaju lepog. Tada nisam razmišljala o uticajima i inspiracijama. Zahvaljujući iskustvu i tuđim doživljajima mog rada mogu reći da je prvi uticaj moja baka, koja me je uvela u lepotu malih rituala i lepotu porcelana a koja me je i zvala Boja. Vide se uticaji Dalekog Istoka, modernog skandinavskog dizajna i bečke secesije. Ne jurim trendove iako mislim da nisu slučajni i puštam da budem njihov deo u meri u kojoj se prepoznajem. Stvaram iz sebe sada i ovde pa mi je drago da je moj dizajn mimo moje želje prepoznat kao između Istoka i Zapada što Balkan najviše i jeste. Verujem da mi ovde treba da se usmerimo na kvalitet i lepotu a da će identitet i prepoznatljivost proizaći.“

Rođen u Majdanpeku 1975. godine gde je završio osnovnu školu. Srednju školu završio je u Beogradu 1994. godine. Proteklih 16 godina bartending predstavlja njegovu ljubav i profesiju. Radio u Londonu i Njujorku. Jedino prevozno sredstvo u kući su dve bicikle koje su putovale na relacijama Amsterdam - Lisabon, Beograd - Atina, Beograd - Jaši, Beograd - Rejkjavik… Suvlasnik firme Bar Kultura i Druid bara. Aktivni bartender i pre svega ugostitelj. Suprug Ivane i otac malog bića - Vladimira. Živko će nam pričati o svojim pustolovinama tokom ovih vožnji koje su imale različite ciljeve. Tako su na putu do Lisabona obilazili vinarije i proizvođače poznatih likera, dok je put do Rejkjavika bio inspirisan ekologijom, te su obilazili reciklažne centre.

Nemanja je preduzetnik kratke koncentracije (kako sam kaže za sebe :)), tako da je prethodnih 7 godina radio na podizanju par startup projekata. Neki od njih su FishingBooker i LaptopFriendly. Već nekoliko godina se bavi preduzetničkom edukacijom kroz source.institute a od nedavno vodi razvoj i rast data analysis platforme.

Dejan Dražić rođen je u Mokrinu 2000 god. Učenik je Tehničke škole u Kikindi. Jedan je od najpoznatijih Youtube-era na ovim prostorima. Ima svoj Youtube kanal - Dex Rock. Bavi se gejmingom i strimovanjem tutorijala za Minecraft. Od nedavno organizuje dešavanja pod imenom “Dex Rock vs. Rock Fam”, gde uživo sa svojim fanovima radi Youtube izazove.

Nevena Zelunka Cvijetić voli da kuva, fotografiše hranu, putuje i jednostavnost. Fotografisanje i stilizovanje hrane ju je uvek posebno zanimalo i to ju je inspirisalo da započne pisanje bloga o hrani i životu Hleb i Lale 2012.godine. Blogom, fotografisanjem i stilizovanjem hrane se bavi profesionalno, održava radionice fotografisanja i radionice kuvanja, i zajedno sa joga instruktorom, Slobodanom Slavica, organizuje Zdrava, čarobna jutra i večeri, događaj koji spaja jogu i ukusnu, celovitu vegetarijansku ishranu. Snimila je tri serijala Hleb i lale emisije za ljubitelje kuvanja na Kitchen TV-u, organizovala u sklopu društva Gozba druženja uz jedinstvenu hranu u Srbiji i Hrvatskoj i učestvovala u izradi dva kuvara. Živi i radi u Bačkom Petrovcu.

Boško Kustudić je profesor geografije koji se za vreme studija bavio pozivom turistički vodič (osoba koja sedi pored vozača u autobusu i uvek ima mikrofon u ruci ;)) a nakon povratka iz Amerike počeo je da radi kao merchandiser u jednoj od najvećih kompanija u Srbiji, gde danas radi kao Porftolio manager zadužen za 3 brenda i 3 tržišta. Iz hobija se bavi ronjenjem i planinarenjem a njegov poslednji uspeh možete da vidite na njegovoj cover fotografiji na FB profilu :) Sve posmatra kao jednu veliku avanturu, i uvek je u potrazi za novom. Kao pasionirani ljubitelj kraft piva deo je vesele ekipe #razbeerbriga iz Novog Sada čiji je suvlasnik i CEO. RazBeerbriga je prva Novosadska, nezavisna craft pivara osnovana 2015. godine sa ciljem da se domaćem tržištu ponude specijalna, nepasterizovana piva od prirodnih sastojaka. Kao jedni od pionira kraft scene u Srbiji nastoje da sve što rade unutar pivare, ali i van nje, bude bazirano prvenstveno na dobrim ljudskim odnosima, poštovanju i širenju ljubavi ka craft pivarstvu. Zajednica u kojoj žive uvek im je na prvom mestu. Iz tog razloga, podržavaju lokalne proizvođače i nastoje da što veći broj sirovina i opreme kupuju upravo od naših komšija. Kao društveno odgovorna pivara, nastoje da budu deo kulturnih i društvenih dešavanja, pomognu zajednici i daju svoj doprinos mladima oko sebe uključujući ih u sve svoje projekte.

Ana Babić je rođena u Kikindi 1987.godine. Trenutno živi i radi u Beogradu. Diplomirala je na Visokoj školi likovnih i primenjenih umetnosti, odsek dizajn enterijera. Nameštaj i enterijer su njena prva ljubav, a ilustracija je nešto što se uvek provlačilo a sada je došlo u prvi plan kroz njen brend Škrabac. Kroz svoj dizajn, uvek pokušava da svakodnevnim predmetima doda nešto što ih čini zabavnim za upotrebu. Učestvovala je na brojnim izložbama u zemlji i inostranstvu (Creative Space Serbia, Ghost Project, 100% Future Serbia, Belgrade Design Week). Njeni radovi su objavljeni u nekoliko knjiga i časopisa (Design and Design, European Product Design, Architectural Crossovers – MONITOR, Office et culture). Škrabac je trenutno njen glavni posao. Škrabac proizvodi se prave od nule. Proces se sastoji od kupovine materijala od domaćih kompanija, izrade krojeva, šivenja, štampanja. Svaki proizvod je od početka do kraja dizajniran do detalja. Ono što je bitno da se spomene je saradnja sa velikim brojem malih firmi i preduzeća, jer je cilj da se uposli što više lokalnog biznisa. Sve je napravljeno u Srbiji sa mnogo ljubavi. Škrabac unosi dozu humora u svakodnevicu, jer se kroz duhovitu ilustraciju prenose svima bliske i čitljive poruke.

Mihail Dudaš dolazi iz Novog Sada i naš je reprezentativac u desetoboju. Ima 29 godina, a do sad je osvojio par medalja od kojih svaka iza sebe ima posebnu priču. S obzirom na prirodu njegovog ''posla'', Mihail je takođe proputovao pola sveta, upoznao sjajne ljude i proživeo sve što spada pod izrekom: ''Gde ima padova, ima i uspona''.

Ninoslav Trajković dolazi iz malog grada nazvanim Bečej. Ima 25 godina. Student. Humanitarac. A najviše od svega je svetski putnik. On je Ninoslav Trajković. Sa svoja dva velika putovanja od preko 40.000 km, koji su bili humanitarnog karaktera, iz svog grada do Mongolije i nazad, i sa istog starta do Južne Afrike i to ni manje ni više nego „Jugom 55“ ovaj momak ima mnoštvo zanimljivih priča koje bi podelio sa vama.

Ninoslav Trajković dolazi iz malog grada nazvanim Bečej. Ima 25 godina. Student. Humanitarac. A najviše od svega je svetski putnik. On je Ninoslav Trajković. Sa svoja dva velika putovanja od preko 40.000 km, koji su bili humanitarnog karaktera, iz svog grada do Mongolije i nazad, i sa istog starta do Južne Afrike i to ni manje ni više nego „Jugom 55“ ovaj momak ima mnoštvo zanimljivih priča koje bi podelio sa vama.

Tijana je rođena u Novom Sadu, odrasla u Staroj Pazovi, sad živi u Beogradu, a letnje raspuste kao mala provodila je u banatskom selu Vojvoda Stepa i u sremačkom selu Pavlovci, ispod Fruške gore. Maštala je o tome da kada poraste bude paleontološkinja, ali je ipak postala dramska spisateljica (iako nije mnogo porasla). Svoju prvu dramu napisala je potpuno slučajno i onda joj se svidelo, pa je nastavila da piše – o detinjstvu, o porodici, o odrastanju... Često putuje, mnogo voli da plače, pomalo je nespretna, ali onda iz svega toga crpi inspiraciju. Raduje se da vam priča o tome kako je shvatila da to što piše ipak nije slučajnost, kako je pozorište magično i zašto je plakala pred jednom slikom u Kraljevskom muzeju u Amsterdamu.