Podcasts about aktivni

Edition No136 | 30-04-2025 - It's been reported that Putin's spies are building a hit list of journalists, politicians, and public figures across Europe. GRU agents have been ordered to collect home addresses of Kremlin critics for potential "active measures." Aktivni meropriyatiyi. This story has been repeated by respected opposition figures such as Mikhail Khodorkovsky on social media, and we'll be doing more research and interviews to check the scale of reality and risk that this change may involve. But if such a list is being compiled by Putin's spies it will likely include journalists, politicians, and public figures across Europe. According to Dossier Centre sources, Russian military intelligence agents received urgent orders in early 2025 to gather information on critics who influence public opinion against the Kremlin. If Kremlin behaviour during three years of full-scale war is anything to judge by, then the primary targets will be more traditional opponents and critics. We can judge this from those who make it onto the list of Foreign Agents and Undesirable Organisations. It includes journalists and politicians. Domestic opponents of the regime who are now in exile and active in critiquing it, or even actively involved in opposing it. The list especially focuses on those who are directly assisting Ukraine, either trough roles in NGOs, think Tanks and high-profile organisations, but also those in civic society, or who are fundraising at scale for Ukraine.----------SILICON CURTAIN LIVE EVENTS - FUNDRAISER CAMPAIGN Events in 2025 - Advocacy for a Ukrainian victory with Silicon CurtainNEXT EVENTS - LVIV, KYIV AND ODESA THIS MAY.https://buymeacoffee.com/siliconcurtain/extrasOur first live events this year in Lviv and Kyiv were a huge success. Now we need to maintain this momentum, and change the tide towards a Ukrainian victory. The Silicon Curtain Roadshow is an ambitious campaign to run a minimum of 12 events in 2025, and potentially many more. We may add more venues to the program, depending on the success of the fundraising campaign. https://buymeacoffee.com/siliconcurtain/extrasWe need to scale up our support for Ukraine, and these events are designed to have a major impact. Your support in making it happen is greatly appreciated. All events will be recorded professionally and published for free on the Silicon Curtain channel. Where possible, we will also live-stream events.https://buymeacoffee.com/siliconcurtain/extras----------SILICON CURTAIN FILM FUNDRAISERA project to make a documentary film in Ukraine, to raise awareness of Ukraine's struggle and in supporting a team running aid convoys to Ukraine's front-line towns.https://buymeacoffee.com/siliconcurtain/extras----------SUPPORT THE CHANNEL:https://www.buymeacoffee.com/siliconcurtainhttps://www.patreon.com/siliconcurtain----------TRUSTED CHARITIES ON THE GROUND:Save Ukrainehttps://www.saveukraineua.org/Superhumans - Hospital for war traumashttps://superhumans.com/en/UNBROKEN - Treatment. Prosthesis. Rehabilitation for Ukrainians in Ukrainehttps://unbroken.org.ua/Come Back Alivehttps://savelife.in.ua/en/Chefs For Ukraine - World Central Kitchenhttps://wck.org/relief/activation-chefs-for-ukraineUNITED24 - An initiative of President Zelenskyyhttps://u24.gov.ua/Serhiy Prytula Charity Foundationhttps://prytulafoundation.orgNGO “Herojam Slava”https://heroiamslava.org/kharpp - Reconstruction project supporting communities in Kharkiv and Przemyślhttps://kharpp.com/NOR DOG Animal Rescuehttps://www.nor-dog.org/home/-----------

Ko megla prežema zimska jutra, ne pomislimo nujno, da so vanjo ujeti tudi trdni delci, ključne sestavine onesnaženega zraka. Kar 99 odstotkov prebivalstva po vsem svetu je izpostavljenega koncentracijam trdnih delcev, ki presegajo priporočila Svetovne zdravstvene organizacije (WHO). Trdni delci – nevidni, a nevarni – imajo dokazano velik vpliv na zdravje, od kroničnih bolezni do smrtonosnih rakov.Anja Ilenič, doktorska raziskovalka na Zavodu za gradbeništvo Slovenije, se ukvarja s preučevanjem teh onesnažil. Pri svojem delu analizira vire trdnih delcev ter sodeluje v projektih, ki vključujejo tudi aktivno participacijo občanov pri meritvah in analizi onesnaženosti. S tem poudarja pomembnost ozaveščanja ljudi o kakovosti zraka, ki ga dihamo.V Sloveniji kar 75 odstotkov trdnih delcev izvira iz kurjenja v domačih kuriščih. Anja Ilenič poudarja, da ljudje pogosto napačno krivijo promet, ki v resnici prispeva le pet odstotkov k onesnaženju. Ali ste pešec ali kolesar?Študija, ki jo je v več slovenskih mestih s prostovoljci opravila leta 2022, je pokazala, da je kolesarjenje sicer boljša izbira kot pešačenje, saj čas izpostavljenosti onesnaženemu zraku igra ključno vlogo. Kolesar je v povprečju 14-krat manj izpostavljen tveganjem kot pešec. Aktivni posamezniki, občinske pobude in premišljeni ukrepi so po njenem nujni za zmanjšanje tveganj, ki jih prinaša onesnažen zrak. Ne nazadnje, kot poudarja, "vsi dihamo isti zrak".

Aktivni član bosanskohercegovačke zajednice iz Sydneya, gospodin Ernest Kulauzović je u Sedmici nacionalnog pomirenja dobio izuzetno vrijedno priznanje - nagradu National Reconciliation Week 2024 za unaprijeđenje odnosa sa aboridžinskim zajednicama. On je u svojstvu menadžera za razvoj saradnje sa zajednicama ostvario ugovor između kompanije za koju radi Belgravia Leisure i Vijeća Aboridžina u Zapadnom Sidneju. Prilikom uručenja nagrade, izvršna direktorica organizacije ‘Gandangara Local Aboriginal Land Council' Dr Melissa Williams oslovila je g. Kulauzovića kao ‘saveznika i velikog prijatelja Aboridžina'.

Aktivni član BH zajednice u Melbourneu gospođa Senada Ekić govori o planiranim akcijama financijske i moralne podrške mlade plivačke reprezentacije BiH na čelu sa Lanom Pudar za učešće na Svjetskom prvenstvu u Melbourneu od 13 - 18. decembra.

Pred dobrim mesecem se je začelo novo šolsko, zdaj pa še študijsko leto. Kako spodbuditi mlade, da se vsak dan znova v preizkušnjah in obveznostih odločijo slediti Jezusu in postanejo aktivni kristjani? Na to vprašanje je odgovarjal koordinator youngCaritas Maribor Florjan Ungar.

Enourna oddaja, ki je na sporedu vsak ponedeljek ob 20.00, je namenjena vsem, ki želijo biti obveščeni o dogajanjih v našem zamejstvu. Torej Slovencem, ki živijo v sosednjih državah, tistim, ki jih zanima tako imenovan slovenski etnični prostor in na sploh naša skupinska identiteta. Oddaja je mozaičnega tipa. V prvem delu namenjamo največ pozornosti političnim dogajanjem, v drugem delu pa skušamo poslušalstvu približati kraje, kjer živijo naši rojaki, zanimive osebnosti in utrinke iz življenja manjšinskih skupnosti. Sicer pa se v oddaji lotevamo tudi tem, ki so povezane z drugimi manjšinami v Evropi in svetu in jih skušamo vključevati v naš okvir. Prepričani smo, da varstvo manjšin ni le del nacionalne politike ampak tudi širše varovanja človekovih individualnih in kolektivnih pravic. Pripravlja: Mateja Železnikar. Brez dejavnega delovanja v politiki ni naše prihodnosti, je prepričana tržaška Slovenka Tatjana Rojc, kandidatka Demokratske stranke za senatorko v italijanskem parlamentu. Da je za narodno skupnost pomembno politično delovanje, se morajo zavedati tudi Slovenci na Hrvaškem. Skoraj 350 se jih je zbralo na 18. Vseslovenskem srečanju. Več kot 140.000 obiskovalcev si je ogledalo tradicionalni Pliberški jormak. Mladi koroški slovenski gledališčniki in lutkarji so se vnovič zbrali v Ankaranu in pripravljali nove predstave. V Sakalovcih pa je domača folklorna skupina praznovala pomemben jubilej - četrt stoletja delovanja.   foto: 18. Vseslovensko srečanja rojakov na Hrvaškem v gozdnem parku Golubinjak pri Delnicah

Dolgo pričakovano, še vročo 53. številko revije Tekač.si mi razkrije odgovorni urednik Boštjan Svete, ki se javlja izpod Krima, Živa Cesar Gams iz Alive Step up pa mi detaljno predstavi najbolj atraktivno slovensko tekaško preizkušnjo na stolpnico, tek na Kristalno palačo. Vas mika? Za povrh z Urošem Kraljem paberkujeva o Bostonskem maratonu in zdravstvenih peripetijah, ki so mu skoraj preprečile zgodovinski nastop v Ameriki. Bi imeli katero o najnovejših knjig založbe Aktivni mediji? Dovolj je fotka v komentar na FB in malo sreče!

Aleksandra Miladinović je mlada psihološkinja i aktivistkinja poreklom iz Markovca, koja zajedno sa još desetoro aktivnih pojedinaca učestvuje u organizaciji i razvoju Seoskog kulturnog centra Markovac. Razvoj kulturnog života i dešavanja za decu i odrasle u selu Markovac, nedaleko od Velike Plane, pokrenule su Anđelka Nikolić i Anita Stojadinović tokom letnjih meseci 2019. godine. Ovom projektu Aleksandra se priključila kao volonterka godinu dana kasnije. Sa Aleksandrom Miladinović razgovarali smo o inicijativi i aktivizmu na lokalnom nivou, aktivnostima i koordinisanju Seoskog kulturnog centra Markovac, kao i o izazovima sa kojima se susreću u ovoj maloj sredini. Autorka teksta: Marija Milić Čitaju: Ivan Radisavljević i Snežana Pajkić Zvuk: Marko Đukić, Digimedia Ilustracije: Olga Đelošević Tekst je dostupan na sajtu Oblakodera u rubrici Lift. Ovaj projekat je sufinansiran iz Budžeta Republike Srbije - Ministarstva kulture i informisanja. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

Pančevca Nikolu Veljkovića mogli bismo da predstavimo iz više uglova, ali verovatno najbitnije stavke njegovog CV-a su to što je višegodišnji aktivista, omladinski radnik i videograf. Dugo je bio član nevladine organizacije Connecting, koja se bavi pravima i edukacijom mladih, kao i deo najrazličitijih projekata među kojima posebno ističe Kad porastem biću…, čiji je jedan od incijatora. Polaznik je mnogobrojnih programa, ali kao najlepše iskustvo naglašava upravo svoje učešće u programu Evropskog volonterskog servisa u okviru kog je proveo četiri meseca u Portugaliji volontirajući za organizaciju koja se, pre svega, bavi aktivnim građanstvom. Zajedno sa mladim rediteljem Lukom Ivanovićem pokrenuo je Pneuma films, video produkciju koja se, pored uslužne video produkcije, bavi i društveno angažovanim delovanjem. Pokretanjem Pneume hteli su da žive od onoga što vole, ali i da rade nešto što njima samima ima smisla i što daje doprinos pozitvnim promenama u zajednici. Fan je Duolinga i danas mu je 789. dan u nizu kako putem ove aplikacije uči portugalski jezik. Autorka teksta: Marija Todorović Čitaju: Snežana Pajkić i Ivan Radisavljević Zvuk: Marko Đukić, Digimedia Ilustracije: Olga Đelošević Tekst je dostupan na sajtu Oblakodera u rubrici Lift. Ovaj projekat je sufinansiran iz Budžeta Republike Srbije - Ministarstva kulture i informisanja. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

Jovana Janković je studentkinja Arhitekture na Građevinsko – arhitektonskom fakultetu u Nišu, a rodom je iz Oraovice kod Grdelice. Predstavnica je Studentske Unije Srbije i radi na raznim međunarodnim projektima, po čemu je ljudi u okolini, između ostalog, i prepoznaju. Kada Jovana ne zna šta da radi, ona čita o arhitekturi ili dohvati loptu i pozove ekipu da odigraju basket u kraju. U slobodno vreme bavi se nečim što naziva ekstremnim volonterizmom sa elementima aktivizma. Vodi se time da je sve moguće, jer moguće je objasniti i zašto nešto nije moguće. Ona nam je u razgovoru otkrila mnogo o sebi i načinima na koje doprinosi lokalnoj zajednici, a priču smo otpočeli upoznavajući se sa udruženjem antimrako, čiji je Jovana član. Autorka teksta: Snežana Pajkić Čitaju: Ivan Radisavljević i Snežana Pajkić Zvuk: Marko Đukić, Digimedia Ilustracije: Olga Đelošević Tekst je dostupan na sajtu Oblakodera u rubrici Lift. Ovaj projekat je sufinansiran iz Budžeta Republike Srbije - Ministarstva kulture i informisanja. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

Hristina Cvetinčanin Knežević je doktorantkinja i istraživačica na Fakultetu političkih nauka. Članica je grupe Novinarke protiv nasilja prema ženama, a pre skoro godinu dana osnovala je Instagram stranicu Feminizam iz teretane, posvećenu osnaživanju žena, kao i informisanju o treninzima i zdravim stilovima života. Kao bitnu i ključnu stvar po fizičko, ali i, pre svega, mentalno zdravlje, izdvaja prihvatanje tela, koje, ipak, kod žena ide mnogo teže, jer su, kako kaže, naučene da budu što slabije i nevidljivije. Smatra da se feminističko obrazovanje najbolje uči na „terenu“ kroz „dela, a ne reči“, kao i da većina žena u feminizam ulazi iz svoje lične potrebe i traume. Važnim smatra podsećanje na istoriju ženske borbe, te je i sama na stranici kreirala rubriku OsnaŽena u kojoj ukazuje na važna i bitna dostignuća različitih žena. Podseća da je trening za svaku ženu važan, ne da bi bila lepa drugima, posebno muškarcima, već, pre svega, zbog sopstvenog zdravlja, kao i da bi svaka od žena bolje upoznala svoje telo, osnažila se fizički, ali i psihički kroz sva ta saznanja o sebi. Sa Hristinom Cvetinčanin Knežević o teretani, osvajanju prostora, važnosti treniranja i prihvatanju svog tela. Autorka teksta: Marija Todorović Čitaju: Ivan Radisavljević i Snežana Pajkić Zvuk: Marko Đukić, Digimedia Ilustracije: Olga Đelošević Tekst je dostupan na sajtu Oblakodera u rubrici Lift. Ovaj projekat je sufinansiran iz Budžeta Republike Srbije - Ministarstva kulture i informisanja. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

Uroš Ilić je dvadeset sedmogodišnjak iz Neradovca, malog mesta koje se nalazi u okolini Vranja, i od 2019. godine se bavi aktivizmom. Završio je osnovne i master studije energetike na Elektornskom fakultetu u Nišu, gde je trenutno na doktorskim studijama i radi na pomenutom fakultetu. „Selo ima oko 1.000 stanovnika, od kojih je stotinak mladih. Zanimljiv je podatak da u selu imamo oko 10-12% visokoobrazovanih, što je na nivou republičkog proseka. Kao u većini mesta koja nemaju jake univerzitete, mladi odlaze na školovanje u druge gradove. Neki se i vrate, ali uglavnom ne“, otpočinje Uroš priču i objašnjava nam zbog čega je odlučio da promeni neke stvari u svojoj sredini, opisujući je, pritom, kao specifičnu. Zbog potreba koje su mladi imali, on je odlučio da se da krene da se bavi aktivizmom i da pokrene druge, iako se na samom početku susretao sa pitanjima ko će to da radi, ko će da vam da novac… Međutim, 2 godine kasnije, Uroš je sopstvenim primerom pokazao da se upornost isplati. Sa Urošem smo razgovarali oko čega su se okupili Aktivisti iz komšiluka i sa kojim ciljem. Autorka teksta: Snežana Pajkić Čitaju: Sara Arsenović i Ivan Radisavljević Zvuk: Marko Đukić, Digimedia Ilustracije: Olga Đelošević Tekst je dostupan na sajtu Oblakodera u rubrici Lift. Ovaj projekat je sufinansiran iz Budžeta Republike Srbije - Ministarstva kulture i informisanja. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

Katarina Ranković je studentkinja Fakulteta političkih nauka iz Lazarevca i članica Ženskog udruženja kolubarskog okruga. Misija ove organizacije je osnaživanje položaja marginalizovanih grupa društva, a pre svega žena na teritoriji Kolubarskog okruga sa Lazarevcem. Ona govori da je u stvarima za koje se ŽUKO zalaže videla način doprinese svojoj lokalnoj zajednici, a da je i izbor fakulteta imao dosta veze sa njenom odlukom da postane aktivna na raznim poljima. Katarina je počela da volontira na fakultetetu, i bila je deo ESN-a u Beogradu, jer je oduvek bila zainteresovana za druge kulture, upoznavanje ljudi, njihove hrane, običaja, a pošto studira Međunarodne odnose, želela je da i na taj način proširi vidike. Ipak, vratila se u Lazarevac, u kome, kako navodi, aktivizam skoro uopšte nije zastupljen i mladi imaju malo mogućnosti da se bave volontiranjem. Sa Katarinom smo razgovarali o problemima žena u ruralnim područjima, internacionalnoj večeri i mogućnosti promena na lokalu. Autorka teksta: Snežana Pajkić Čitaju: Ivan Radisavljević i Sara Arsenović Zvuk: Marko Đukić, Digimedia Ilustracije: Olga Đelošević Tekst je dostupan na sajtu Oblakodera u rubrici Lift. Ovaj projekat je sufinansiran iz Budžeta Republike Srbije - Ministarstva kulture i informisanja. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

Da li ste znali da u Srbiji zajednica gluvih i nagluvih broji oko 10.500 članova? Koliko puta ste se zapitali kako gluvi i nagluvi ljudi komuniciraju sa ostalim ljudima koji ne znaju znakovni jezik? Jeste li ikada razmišljali na koji način će oni pozvati hitnu pomoć, policiju, taksi ili poručiti hranu iz restorana? Aleksandar Vujčić je dvadesetdvogodišnjak iz Mladenovca koji je osmislio potencijalno rešenje za ovaj problem. Naime, on je patentirao rukavicu koja će prevoditi znakovni jezik. Nakon što osoba koja koristi znakovni jezik stavi rukavicu na ruku i njom pokaže znak, rukavica, odnosno sistem unutar nje, prevodiće nam znakove. Komunikacija je dvosmerna, te program ima mogućnost da naše reči beleži na telefonu u pisanoj formi i tako prikaže ono što govorimo. Aleksandar je još u trećoj godini srednje škole uočio problem sa kojim se susreću gluvi i nagluvi ljudi i od tada svakodnevno radi na razvoju rukavice. Za sada je ona prototip, jer je potrebno ubaciti znakove u sistem, a za to mu je, kako kaže, potrebna podrška zajednice koja će mu pomoći da se ova rukavica „nahrani“ podacima i konačno počne da se upotrebljava. Sa Aleksandrom smo razgovarali o procesu razvoja rukavice, preprekama sa kojima se sureću gluvi i nagluvi ljudi, kao i o njegovoj potrebi da pomogne zajednici. Autorka teksta: Marija Milić Čitaju: Sara Arsenović i Ivan Radisavljević Zvuk: Marko Đukić, Digimedia Ilustracije: Olga Đelošević Tekst je dostupan na sajtu Oblakodera u rubrici Lift. Ovaj projekat je sufinansiran iz Budžeta Republike Srbije - Ministarstva kulture i informisanja. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

Spoj medicine i glume, na prvi pogled, za mnoge, nema velike povezanosti. Međutim, za Marka Panajotovića, ove dve profesije idealno su se poklopile i kako kaže, jedna drugu dopunjuju. Škola glume mu je donela slobodnu i sposobnost da govori o stvarima koje ga interesuju i koje smatra važnim za čitavu zajednicu. Tako je, nakon više godina pohađanja škole glume, došlo i do prve ozbiljnije uloge u predstavi Muškarčine, Reflektor teatra. Ovo neformalno pozorište svoje predstave stvara kroz radionice u okviru kojih se razvijaju teme, ideje i tekstovi. Ovaj način rada pruža mogućnost mladima, koji su uključeni u ceo proces, da o raznim temama otvoreno diskutuju i kritikuju, a kasnije kroz predstave to rade i u interakciji sa publikom. Sa Markom smo razgovarali o predstavama i načinu rada Reflektor teatra, njegovim ulogama u pozorištu, ali i na filmu, kao i o mogućnostima, prednostima i nedostacima neformalnog pozorišta. Autorka teksta: Marija Milić Čitaju: Snežana Pajkić i Ivan Radisavljević Zvuk: Marko Đukić, Digimedia Ilustracije: Olga Đelošević Tekst je dostupan na sajtu Oblakodera u rubrici Lift. Ovaj projekat je sufinansiran iz Budžeta Republike Srbije - Ministarstva kulture i informisanja. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

Sigurnih prostora za žene, iako govorimo o 2021. godini, je malo, bilo da govorimo o fizičkom, bilo o virtuelnom prostoru. Po mnogim istraživanjima taj prostor postao je još suženiji tokom pandemije - institucije ne reaguju adekvatno (ili nikako?), a žene i dalje nemaju kome da se obrate. Kolektiv Ženska solidarnost je javno počeo da govori upravo u prethodnih godinu dana o različitim problemima sa kojima se žene susreću. Iako, kao neformalna grupa, postoje od 2018. godine, postale su vidljive kada su ukazale na netačan podatak o broju abortusa, koji je iznet na jednom od TV kanala sa nacionalnom frekvencijom. U medijima ispred ovog kolektiva govori mlada aktivistkinja Jelena Riznić, koja je već godinama unazad poznata u aktivističkim krugovima. Jelena je od nedavno doktorantkinja na Filozofskom fakultetu, ali se feministkičkim temama bavi još od srednje škole. Iako se vrlo često suočava sa različitim uvredama, zastaršivanjima, pa čak i pretnjama tužbama zbog svog angažovanja, nepokolebljiva je u borbi za prava žena i feminizam, kako kaže, posmatra kao svoju dužnost. Iako je tema o kojima bismo sa Jelenom mogli da razgovaramo jako mnogo, ovog puta razgovor smo usmerili na goruće probleme sa kojima se žene suočavaju, ženske kolektive, društvene pritiske i neprestanu borbu. Autorka teksta: Marija Todorović Čitaju: Snežana Pajkić i Sara Arsenović Zvuk: Marko Đukić, Digimedia Ilustracije: Olga Đelošević Tekst je dostupan na sajtu Oblakodera u rubrici Lift. Ovaj projekat je sufinansiran iz Budžeta Republike Srbije - Ministarstva kulture i informisanja. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

Ukoliko bilo kog Pančevca ili Pančevku upitate ko im je prva asocijacija na aktivizam i volonterizam u njihovom gradu, sigurna sam da će četiri od pet osoba reći – Jovana Jankov, u lokalnim krugovima poznatija pod nadimkom Joxi. Jovana je studentkinja Fakulteta dramskih umetnosti, a prvi susret sa bilo kakvim vidom volontiranja imala je još u osnovnoj školi. Bila je članica mnogih nevladinih organizacija i polaznica najrazličitijih projekata i volonterskih kampova. Bašta fest, Pančevo film festival, Ars electronica i Beldocs samo su neke od manifestacija na kojim se našla u ulozi volonterke, praktikantkinje ili pak organizatorke. Ne samo što sam svedok mnogih dobrih stvari koje je Joxi uradila i radi za svoju zajednicu, već sam se sa njom od novembra prošle godine našla sa iste strane mikrofona kada smo zajedno osnovale omladinski podkast posvećen aktivizmu i kulturi PančeVox. Ipak, ovog puta nalazimo se sa suprotnih strana mikrofona kako bi kroz Oblakoderov serijal Aktivni glasovi bolje predstavili sve čime se Jovana bavi. Autorka teksta: Marija Todorović Čitaju: Snežana Pajkić i Sara Arsenović Zvuk: Marko Đukić, Digimedia Ilustracije: Olga Đelošević Tekst je dostupan na sajtu Oblakodera u rubrici Lift. Ovaj projekat je sufinansiran iz Budžeta Republike Srbije - Ministarstva kulture i informisanja. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

Sara Đurđević se volontiranjem bavi još od osnovne škole. Ova Valjevka trenutno se nalazi na Sardiniji i, kako kaže, iako je bilo onih koji su joj govorili da volontirajući gubi vreme, ona je danas tu gde jeste upravo zahvaljujući volontiranju. Sara smatra i da je volontiranje sjajan način za upoznavanje drugih ljudi, putovanja i susretanje sa različitim kulturama. Ona je i autorka radio emisije u kojoj razmenjuje iskustva sa drugim volonterima, a dosta i piše, te je tako autorka tekstova o volontiranju, ljudskim pravima i socijalnom uključivanju na nekoliko različitih blogova. Pored toga, Sara je pokrenula jedan lični projekat pod nazivom 1906 koraka – reč je o Instagram profilu na kome svakodnevno deli crtice iz života sa ciljem da motiviše ljude da istraju u ostvarivanju svojih snova, pogotovo onda kada imaju loš dan ili pomišljaju da odustanu jer, kako i sama navodi, važno je biti uporan i ići ka cilju korak po korak. Kako bismo je bolje upoznali, razgovor sa Sarom počinjemo sećanjima na prve dane volontiranja, a usput saznajemo kako izgleda volontirati na Sardiniji, kakav je položaj osoba sa hendikepom u Srbiji i šta će se desiti kada dostigne taj daleki 1906. korak. Autorka teksta: Snežana Pajkić Čitaju: Snežana Pajkić i Sara Arsenović Zvuk: Marko Đukić, Digimedia Ilustracije: Olga Đelošević Tekst je dostupan na sajtu Oblakodera u rubrici Lift. Ovaj projekat je sufinansiran iz Budžeta Republike Srbije - Ministarstva kulture i informisanja. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

Novinarstvo i aktivizam su za Ivana Bjelića neodvojivi, jer je, kako kaže, novinarstvo društveni aktivizam na svakodnevnom nivou. Još od srednjoškolskih dana počinje da piše za školske novine. Ubrzo, zajedno sa par prijatelja, pokreće nezavisne školske novine. Međutim, društvenim dešavanjima bavili su se na satiričan način, te su nakon samo dva broja morali da stave pauzu na tadašnji magazin Svetionik. Uprkos dečačkoj želji da bude vojnik, Ivan nastavlja da se bavi novinarstvom, te u Novom Sadu pokreće podkast Hajlajter na MultiRadiju. Tema kojom se bavio bila je uglavnom zaštita životne sredine, te tako polako počinje da ulazi u sferu društvenog aktivizma. U svoj grad, Požegu, vraća se da održi par predavanja o mladima i medijima, ali tu i ostaje, barem za sada. Nakon što je primetio da omladinci iz Požege žele da pokrenu lokalnu zajednicu, odlučuje da zajedno sa njima osnuje radijsku emisiju - Omladinsku radio akciju. Zajedno sa mladim srednjoškolcima otvara brojna pitanja, sa željom da kroz svoj rad dopinese napretku lokalne zajednice. Ivan nam govori kako je izgledala priprema prve radijske emisije sa mladim entuzijastima u Požegi, zbog čega je njemu pitanje ekologije i zaštite životne sredine značajno, kao i na koji način pokrenuti mlade na lokalu. Autorka teksta: Marija Milić Čitaju: Sara Arsenović i Ivan Radisavljević Zvuk: Marko Đukić, Digimedia Ilustracije: Olga Đelošević Tekst je dostupan na sajtu Oblakodera u rubrici Lift. Ovaj projekat je sufinansiran iz Budžeta Republike Srbije - Ministarstva kulture i informisanja. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

Od 2017. godine u ulici Dr Hempta u Novom Sadu se nalazi, sad već dobro poznati, Kulturni centar Lab. Osnivači ovog prostora Stanislav Drča i Luka Prstojević videli su potrebu za prostorom koji će objediniti sve zahteve mladih umetnika da svoje ideje pretvore u praksu, bez osvrtanja na odziv, broj publike ili kritiku. U ovom prostoru spajaju se najrazličitije savremene društvene prakse koje se protežu od umetničkih, i dalje se granaju na vizuelne, auditivne, performativne i mnoge druge. Svojim primerom i sami potvrđuju opštemestašku krilaticu kako reči mogu postati dela, kao i da su održivi prostori, čak i u Srbiji, ipak mogući. Sa Stanislavom Drčom razgovarali smo o ovom jedinstvenom novosadskom prostoru, programima koje nude, kao i značaju koji KC Lab ima za mlade umetnike i umetnice. Autorka teksta: Marija Todorović Čitaju: Snežana Pajkić i Ivan Radisavljević Zvuk: Marko Đukić, Digimedia Ilustracije: Olga Đelošević Tekst je dostupan na sajtu Oblakodera u rubrici Lift. Ovaj projekat je sufinansiran iz Budžeta Republike Srbije - Ministarstva kulture i informisanja. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

Dragana Dukuljev je pre dve godine na ličnom Instagram profilu @dacamagic počela da se bavi temama poput body positive pokreta, ali i različitih vidova seksualnog i reproduktivnog obrazovanja. Kako kaže, odavno je shvatila da se ne uklapa u društvo i pravila, ali je verovala da određene pozitivne promene ipak mogu da se dese. Uprkos standardnim stavovima: šta ti jedna možeš da promeniš?, Daca je svoj profil počela da koristi za podizanje svesti o bitnim temama da bi sada, dve godine od pokretanja cele ideje, uvidela velike promene koje su zbog nje napravili ljudi koji je prate i edukuju se putem njenog profila. ,,Želela sam da donesem neku pozitivnu promenu, koju i dalje želim, jer smatram da svi možemo da budemo mnogo srećniji i slobodniji i da biramo svoje životne puteve i postupke, a ne da pratimo neki kalup,'' ističe Dragana. Autorka teksta: Marija Todorović Čitaju: Snežana Pajkić i Sara Arsenović Zvuk: Marko Đukić, Digimedia Ilustracije: Olga Đelošević Tekst je dostupan na sajtu Oblakodera u rubrici Lift. Ovaj projekat je sufinansiran iz Budžeta Republike Srbije - Ministarstva kulture i informisanja. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

Ukolko ste posetili Bijenale mladih, mogli ste da primetite fotografije roze dušeka i momka koji se sprema da na njemu uplovi u kanal u kome plutaju fekalije. Reč je o radu mladog umetnika Pavla Ćurčića koji je na ovaj način želeo da ukaže na problem sa kojim se svakodnevno suočavaju stanovnici Koteža, a to je neadekvatno odlaganje komunalnog otpada. Pavle Ćurčić rođen je 1998. godine, završio je Fakultet likovnih umetnosti na smeru Slikarstvo, a kroz dosadašnji rad bavio se multimedijom, oslikavanjem murala i osmišljavanjem umetničkih instalacija. Za njega je umetnost nešto što treba da provocira, a, kako kaže, najviše inspiracije za stvaranje i rad dobija iz okruženja. Dok iščekuje početak master studija slikarstva, Pavle sa nama deli iskustva koja je do sada stekao i priseća se svojih radova, dok pitanje čime će se baviti u budućnosti, za sada ostavlja otvoreno. Autorka teksta: Snežana Pajkić Čitaju: Snežana Pajkić i Matija Tošović Zvuk: Marko Đukić, Digimedia Ilustracije: Olga Đelošević Tekst je dostupan na sajtu Oblakodera u rubrici Lift. Ovaj projekat je sufinansiran iz Budžeta Republike Srbije - Ministarstva kulture i informisanja. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

Volontiranje na šabačkom karnevalu bila je ulaznica u svet aktivizma za Miću Mišljenovića, studenta 3. godine Poslovnog fakulteta na modulu Upravljanje ljudskim resursima univerziteta Singidunum u Beogradu. Od nekoga ko je kao mlađi slušao savete starijih, Mića je postao neko kome se sada obraćaju za savet, ima svoj izviđački vod, a učešćem u telima koja predstavljaju mlade i pokretanjem inicijativa na lokalnom nivou, Mića se trudi da doprinese poboljšanju ne samo mladih, već i šire zajednice kroz akcije koje osmišljava. Autorka teksta: Snežana Pajkić Čitaju: Marina Zec i Ivan Radisavljević Zvuk: Marko Đukić, Digimedia Ilustracije: Olga Đelošević Tekst je dostupan na sajtu Oblakodera u rubrici Lift. Ovaj projekat je sufinansiran iz Budžeta Republike Srbije - Ministarstva kulture i informisanja. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

Kot vemo, je korona v slovenskem turizmu dodobra pretresla razmerje med domačim in tujim gostom. Lani je bilo več domačih gostov – tudi zaradi turističnih bonov, močna pa je bila tudi oglaševalska akcija Slovenske turistične organizacije 'Čas je za. Moja Slovenija' – 33 odstotkov več kot leto prej. A na STOju se zavedajo, da turizma brez tujih gostov ni. Ti se počasi le vračajo – lahko bi rekli do novih omejitev. A do takrat pa le prisluhnite, kako polna gastronomskih in aktivnih doživetij je polna Slovenija. Konkretneje, vzhodni del države, kamor se je odpravila Tina Lamovšek. Foto: Tina Lamovšek

Imaju li građani i građanke u Srbiji moć da obuzdaju vlasti? Ovo je odgovor iz Požarevca... Van centra je podkast o ljudima koji ne sede skrštenih ruku!

Slovenija bo v drugi polovici leta predsedovala Svetu Evropske unije. Gre za zgodovinsko nalogo, ki jo je vlada pod vodstvom Janeza Janše enkrat že odlično izpeljala. O tem, katere so prednostne naloge pa tudi o drugih zunanjepolitičnih temah smo v Pogovoru o spregovorili z zunanjim ministrom dr. Anžetom Logarjem. Zanimalo nas bo tudi sodelovanje naše države s sosedami in tudi z velesilami kot so ZDA, Rusija in Kitajska.Logar je v oddaji še dejal je bil prvi slovenski zunanji minister, ki je obiskal Hrvaško po letu 2012. Po letu 2007 je Slovenijo znova obiskal italijanski zunanji minister. Po 23. letih je Slovenijo znova obiskal ameriški državni sekretar. Slovenijo pa so so v enem letu obiskali zunanji ministri Nemčije, Francije in vseh sosednjih držav.

Nina Stenko Primožič je predstavila projekt Slovenske karitas z naslovom VAU - Vključeni. Aktivni. Uresničeni. Namenjen je opolnomočenju in družabništvu za ranljive skupine, prizadete zaradi epidemije novega koronavirusa.

Radiovedni bodo danes na plano potegnili tehtnico in tehtali in tehtali … koronavirus. Poslušalca Gregorja je zanimalo, če bi vse koronaviruse Sars-CoV-2, ki trenutno krožijo med nami, zbrali na en kup – bi za to potrebovali Noetovo barko, nahrbtnik ali vžigalnično škatlo? Kot računa profesor mikrobiologije na Biotehniški fakulteti v Ljubljani dr. David Stopar, nič od tega.

Britanski novinar in popotnik Simon Reeve že od nekdaj prepozna dobre zgodbe. V svojih popotniških oddajah in dokumentarcih že leta navdušuje s sproščenostjo, človeško toplino in iskrivo radovednostjo. Za britanski BBC je obiskal že 120 dežel; med njimi tudi take, ki jih ne najdemo na uradnih zemljevidih. Potovanja so ga popeljala čez pragozdove, puščave, gorovja in oceane. V odročnih kotičkih srečuje ljudi in posluša njihove zgodbe. »Od prvega dne prve poti sem spoznaval, da je potovanje z odprtimi očmi iskanje tako teme kot svetlobe, pravo zagotovilo za izkušnjo, ki se ti usede v dušo,« beremo v Simonovi knjigi Korak za korakom. V slovenščino jo je prevedel Vid Sagadin Žigon, izšla je pri založbi Aktivni mediji. Za oddajo Sobotno branje sta knjigo prebrala Tomaž Gerden in Iztok Konc.

Rođen u Majdanpeku 1975. godine gde je završio osnovnu školu. Srednju školu završio je u Beogradu 1994. godine. Proteklih 16 godina bartending predstavlja njegovu ljubav i profesiju. Radio u Londonu i Njujorku. Jedino prevozno sredstvo u kući su dve bicikle koje su putovale na relacijama Amsterdam - Lisabon, Beograd - Atina, Beograd - Jaši, Beograd - Rejkjavik… Suvlasnik firme Bar Kultura i Druid bara. Aktivni bartender i pre svega ugostitelj. Suprug Ivane i otac malog bića - Vladimira. Živko će nam pričati o svojim pustolovinama tokom ovih vožnji koje su imale različite ciljeve. Tako su na putu do Lisabona obilazili vinarije i proizvođače poznatih likera, dok je put do Rejkjavika bio inspirisan ekologijom, te su obilazili reciklažne centre.

Poletje je pred vrati in to je čas, ko si malodane vsi Evropejci – ne glede na to ali si kaj takega lahko tudi privoščijo ali ne – želijo, da bi pobegnili na obale Sredozemlja in v blagodejni senci kakega borovega gozdička pozabili na težave, ki jih prinaša sodobno življenje. Sonce, morje in veter pri tem resnično lahko pomagajo, a, kot vemo, se je po tednu ali dveh praviloma treba vrniti v resničnost. Ali pa tudi ne. Kakor namreč ugotavlja antropologinja dr. Nataša Rogelja z Inštituta za slovensko izseljenstvo in migracije pri Znanstveno-raziskovalnem centru Slovenske akademije znanosti in umetnosti se zlagoma povečuje število ljudi, ki za seboj pustijo svoje službe, svoje domove, svoja utečena socialna okolja, si kupijo jadrnico in pričnejo živeti kot nekakšni morski nomadi. S svojimi plovili so pač nenehno – od januarja do decembra – na poti, na poti so od obale do obale, od pristanišča do pristanišča in to vzdolž celega Mediterana. Kaj te ljudi, te morske nomade pravzaprav napelje k tako radikalni spremembi življenjskega sloga? Kako poteka njihovo življenje na jadrnici? Česa si sploh obetajo od potovanja, ki nima nikakršnega cilja, od potovanja, ki je samemu sebi namen? – Na ta vprašanja je Nataša Rogelja, ki je pred časom več let tudi sama živela kakor eden izmed morskih nomadov, lani skušala odgovoriti v v angleščini pisani antropološki študiji Blue Horizons (Modra obzorja), no, pred nedavnim pa je v slovenščini pri založbi Aktivni mediji izdala še izrazito lirično, meditativno potopisno knjigo Trinajsti mesec, v kateri je bolj z literarnimi kakor teoretskimi prijemi skušala izrisati portret sodobnega morskega nomadstva. Do kakšnih zaključkov se je dokopala, smo skušali ugotoviti v tokratnem Kulturnem fokusu. Oddajo je pripravil Goran Dekleva. foto: Pixabay

Drugega januarja vse teme na forumih mirujejo. Aktivni sta samo dve: leto 45 in hujšanje. Ker se prve zaradi utrujenosti ne dotikamo, se tokrat posvečamo izključno hitrim dietam.

Mogoče sva v tej epizoda nekoliko zašla. WARNING: "Kupi mi Gucci"

Nadaljevanje pogovora s Krompirčkom. Poveva še nekaj več o Youtubu in kako je Minecraft "preglodan". Pa tudi o zaslužku.

Govoril sem s zelo zanimivim človekom, ki snema svoj glas in ob tem igra igre. Prisluhnite pogovoru!