Podcasts about neke

Anyone new to Australia can appreciate how important it is to keep your mother tongue alive. Language is integral to your culture and Australia's Indigenous languages are no different, connecting people to land and ancestral knowledge. They reflect the diversity of Australia's First Nations peoples. More than 100 First Nations languages are currently spoken across Australia. Some are spoken by only a handful of people, and most are in danger of being lost forever. But many are being revitalised. In today's episode of Australia Explained we explore the diversity and reawakening of Australia's First languages. - Svako ko je nov u Australiji može shvatiti koliko je važno održati svoj maternji jezik živim. Jezik je sastavni dio vaše kulture i autohtoni jezici Australije se u tome ne razlikuju, povezujući ljude sa zemljom i znanjem predaka. Oni odražavaju raznolikost naroda Prvih naroda Australije. Više od 100 jezika Prvih naroda trenutno se govori širom Australije. Neke govori samo šačica ljudi, a većina je u opasnosti da se zauvijek izgubi. Ali mnogi se revitaliziraju. U današnjoj epizodi Australia Explained istražujemo raznolikost i ponovno buđenje prvih jezika Australije.

Živel je bogat kralj, ki je iskreno iskal Boga. Neke noči ga je zbudil ropot na strehi nad ...Iz knjige Drobne zgodbe za dušo, ki je izšla pri založbi Ognjišče.

Ep 252Daniel Jalkut:This may surprise you as much as it surprised us to make the decision: today's episode of Core Intuition [...] is the final episode.Reset HomePod or HomePod mini - Apple SupportApple Ordered by UK to Create Global iCloud Encryption BackdoorDeepSeek LLM modelAaron Ng:Here's Deepseek r1 1.5B thinking through a problem — it's comparable to 4o and Claude 3.5 Sonnet in a number of domains like math. Except…it's a 1.5B model…and can run on virtually any hardware. Truly a huge efficiency leap.Alex Cheema:Market close: $NVDA: -16.91% | $AAPL: +3.21%Why is DeepSeek great for Apple?Here's a breakdown of the chips that can run DeepSeek V3 and R1 on the market now:NVIDIA H100: 80GB @ 3TB/s, $25,000, $312.50 per GBAMD MI300X: 192GB @ 5.3TB/s, $20,000, $104.17 per GBApple M2 Ultra: 192GB @ 800GB/s, $5,000, $26.04(!!) per GBIntroducing Apple Invites, a new app that brings people togetherEU's AltStore Gets First Native iOS Pornography AppApple Says It Doesn't Approve of EU Porn AppAltStore pokes the bearApple in 2024: The Six Colors report cardApple Announced the iPad 15 Years Ago TodayAplple muzej u Poljskoj.ZahvalniceSnimano 9.2.2025.Uvodna muzika by Vladimir Tošić, stari sajt je ovde.Logotip by Aleksandra Ilić.Artwork epizode by Saša Montiljo, njegov kutak na Devianartu

Lolita.Ovo ime će staviti razne insinuacije ljudima u glave. Neke dobre, neke loše. Mi smo ovdje kako bismo dodali još jednu lošu toj listi. Ovaj tjedan se bavimo Amy Fisher i kako je ona dobila nadimak Long Island Lolite. Mislim, s Long Islanda je, ali ovaj drugi dio...nije važno.Počastite nas kavom: https://www.buymeacoffee.com/mjestozlocinaPodržite nas na Patreonu i otključajte ekskluzivni sadržaj: ⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠https://www.patreon.com/mjestozlocina⁠⁠⁠Pratite nas na Instagramu: ⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠https://www.instagram.com/mjestozlocinapodcast⁠Pridružite nam se na Discordu: ⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠https://discord.gg/2NU9cprjMd⁠

Donald Trump, kao 47. predsjednik SAD-a, položio je danas zakletvu. Drugi ulazak u Bijelu kuću uz nagovještaje brojnih rezova u međunarodnim odnosima mnoge zabrinjava. Osim medija i javnosti, njegove prve korake sa primjetnom suzdržanošću prate svjetske vlade. Što povratak Trumpa u Bijelu kuću znači za Zapadni Balkan? Ima li razloga za euforiju ili brigu analiziraju Maja Marić i Amir Sužanj. Gdje je Zapadni Balkan u Trumpovim političkim vizijama? Pojašnjava Mladen Ivanić, poznati BiH političar. Von Maja Maric.

Uslijed nepovoljnih vremenskih uvjeta, klimatske promjene potiču sve veći broj ljudi na iseljavanje iz svojih domova Neke procjene predviđaju da bi do 2050. godine više od milijardu ljudi moglo biti raseljeno diljem svijeta. Pacifički su otoci među najugroženijim područjima.Za određene otočne zajednice preseljenje preostaje jedina opcija.

Prema Registru Islamofobija koji prati izvještaje o zlostavljanju i napadima na muslimane u Australiji, zabilježeno je više incidenata islamofobije u jednoj godini, nakon napada Hamas-a 7. oktobra 2023, nego u cijelih osam godina prije toga. Žene sa hidžabom su posebno ciljana grupa. Neke od njih kažu da se boje izaći iz kuće, a postoji strah za sigurnost njihove djece u školama.

Dok Australija odgovara na porast antisemitskih napada, prijave islamofobnih incidenata su također u porastu. Neke muslimanke kažu da se boje izaći iz kuće, a strahuju i za sigurnost svoje djece u školama.

Pred kratkim je prišla Ljubljano Liza Japelj Caronedo nedavno zaposlena na Veleposlaništvu republike Slovenije v Franciji, v Parizu, kjer je skrbela za organizacijo in izmenjavo kulturnih dogodkov. Študirala je na Filozofski fakulteti v Ljubljani, je komparativistka in francistka, zadnja leta pa tudi pisateljica. Pri pariški založbi Michalon je pod psevdonimom Ella Blissova nedavno izšla njena knjiga La Vestale végétale, Vrtna vestalka, nekaj let prej pa La Fleur de Bach, Bachova cvetlica. Gre za literaturo, ki bi ji žanrsko lahko rekli duhovna ekologija in je je na zahodnih knjižnih trgih vedno več. V studio oddaje Razgledi in razmisleki je Lizo Japelj Carone – Ello Blissovo povabila Tadeja Krečič.

Akainen populazioa eta kutsa ditzakeen patogenoak ari da ikertzen NEIKER zentroa. Lyme gaitza da parasito horren hozkadaz transmiti daitekeen gaitzik ohikoena, Ane Zulaika donostiarrak bere larrutik dakienez: "Lau urtez bizitza eten zidan eta Osakidetzak ateak itxi zizkidan". ...

Dva trgovca sta tekmovala med seboj. Njuni trgovini sta bili v isti ulici, druga nasproti druge. Cele dneve sta sedela pred vrati svojih trgovin in opazovala, kaj dela sosed na nasprotni strani ulice. Če je h kateremu prišla stranka, se je privoščljivo smejal nasprotniku. Neke noči se je enemu izmed njiju v spanju prikazal angel in mu dejal: »Bog me je poslal, da ti povem tole: Dal ti bo vse, kar ga boš prosil, toda tvoj tekmec na nasprotni strani ulice bo dobil dvakrat toliko. Če boš ti živel v blaginji, bo trgovec nasproti postal velik bogataš.« Mož je za hip utihnil, potem pa dejal: »Če je tako, prosim, naj oslepim na eno oko, da bo moj tekmec oslepel na obe.« (Zgodbe kažejo novo pot, 163). Trgovec je v svoji zavisti izbral zlo zase, še večje pa za svojega soseda. Veliko hudih grehov v zgodovini lahko pripišemo zavisti. Prvi umor v Svetem pismu je bil storjen iz zavisti. Kajn je zavidal Abelu, da je Bog sprejel njegovo daritev, njegove pa ne. V bistvu je hudi duh zavidal prvemu človeku, ker je bil blizu Bogu, in ga je zapeljal v greh. Jezusa so takratni judovski voditelji dali križati iz zavisti. To je nekaj primerov iz Svetega pisma, a koliko primerov zavisti poznamo v življenju! Če so bili starozavezni Izraelci v čem dobri, so bili v zavisti in godrnjanju. To vidimo v današnjem prvem berilu, ki opisuje, da je bil neki mladenič zavisten, ker sta tudi Eldad in Medad prerokovala. Zavisten je bil samo zato, ker sta prerokovala v taboru, drugi pa pri šotoru (prim 4Mz 11,26). V današnjem evangeliju učenci zavidajo, da nekdo »izganja hude duhove« (Mr 9,38). Zavist lahko postane strašna stvar. Za ljudi je lahko usodna. Savel je bil prvi izraelski kralj in v začetku je dobro vladal. Potem pa se je pojavil mladenič z imenom David, ki je bil boljši bojevnik kakor on. Namesto da bi bil vesel, da ima v svojem taboru močnega bojevnika, je Savel postal zavisten. Hotel je uničiti Davida, na koncu pa je uničil samega sebe, kakor beremo v Samuelovi knjigi. Bog noče zavisti. Jezus pravi, da je bolje, da se pohabiš, kakor da bi postal zavisten. V današnjem evangeliju Jezus opozarja svoje učence zaradi njihove zavisti do tistega, ki izganja hude duhove in ni hodil za njimi: »Ne branite mu!« (Mr 9,39). Besede, ki so namenjene tudi nam.

Following a consistent year of pressure, the Victoria University of Wellington has announced its divestment from all Israeli government bonds and shares. The foundation has previously reported having close to $50,000, which they have divested following major Student sit ins and pushback. The divestment is only the first step in a long process of boycotting Israel, however there is continued student backing and a recent petition attempting to further progress the severing of ties to Israel.  Producer Sasha spoke to spokesperson for Student Justice for Palestine Poneke, Frank Mackenzie about how continued student pressure led to University of Victoria Wellington divesting from Israeli bonds and stocks.

Following a consistent year of pressure, the Victoria University of Wellington has announced its divestment from all Israeli government bonds and shares. The foundation has previously reported having close to $50,000, which they have divested following major Student sit ins and pushback. The divestment is only the first step in a long process of boycotting Israel, however there is continued student backing and a recent petition attempting to further progress the severing of ties to Israel.  Producer Sasha spoke to spokesperson for Student Justice for Palestine Poneke, Frank Mackenzie about how continued student pressure led to University of Victoria Wellington divesting from Israeli bonds and stocks.

"Neke stvari ne možemo sami – potražite pomoć!" U 280. epizodi Pojačala gost Ivana Minića je Danijel Milošević, germanista i stručnjak za copywriting. Danijel ponavlja svoje gostovanje u Pojačalu danas sa veoma važnom pričom koja nema direktne veze sa biznisom, ali je problem sa kojim se suočava sve više ljudi u ovoj sferi – burnout. Kao neko ko je i sam iskusio veoma ozbiljan oblik burnouta, Danijel se ne samo izborio sa tim problemom, već je odlučio da javno dokumentuje svaki korak svog oporavka. Uradio je to iz želje da se svi koji pate od istog problema osećaju manje sami, a i da bi podigao svest o ovom veoma ozbiljnom stanju koje je sve učestalije, a nažalost veoma zanemareno i loše shvaćeno. U ovoj epizodi Ivan i Danijel razgovaraju o tome šta je tačno burnout, koga sve može pogoditi, koji su upozoravajući znaci, šta se može učiniti kada se on desi i kako preduprediti ovaj problem radi zdravijeg života. Takođe se dotiču i teme kreativnosti kao posla, gde Danijel objašnjava kako se može biti kreativan „on-demand“ i koliko tu mogu da pomognu ili odmognu alati poput ChatGPT-ja. Prvi razgovor sa Danijelom možete pogledati na linku - https://www.youtube.com/watch?v=rwxJx_bwkXc Teme u epizodi: - Uvod - Početak razgovora - Burnout i empatija - Oporavak od burnouta - Klijenti i burnout - Možemo li preduprediti burnout? - Odgovornosti i brige - Kako do pravih ljudi? - Usavršavanje kreativca - Parola snađi se - Neminovni grind - Hobijima protiv burnouta - Novi projekat - Bizzy Realizacija Pojačalo podkasta ne bi bila moguća bez naših izuzetnih partnera: - Kompanija Epson koja je vodeći svetski proizvođač projektora i štampača za sve namene: https://www.epson.rs/sr_RS - Kompanija Orion telekom provajtera najbrže internet infrastrukture u Srbiji sa preko 30 godina iskustva: https://oriontelekom.rs Podržite nas na BuyMeACoffee: https://bit.ly/3uSBmoa Pročitajte transkript ove epizode: https://bit.ly/4drDqK2 Posetite naš sajt i prijavite se na našu mailing listu: http://bit.ly/2LUKSBG Prijavite se na naš YouTube kanal: http://bit.ly/2Rgnu7o Pratite Pojačalo na društvenim mrežama: Facebook: http://bit.ly/2FfwqCR Twitter: http://bit.ly/2CVZoGr Instagram: http://bit.ly/2RzGHjN

U novoj epizodi Radar Foruma mišljenja su ukrstili redovni profesori Ekonomskog fakulteta u Beogradu – izazivačica Danica Popović i njen gost Dejan Šoškić, bivši guverner NBS. Danica Popović, poznata po analitičnosti, otpočela je debatu pitanjem kako je došlo do promena u globalnoj ekonomiji, odnosno, zašto se povlačimo iz otvorenosti koja je bila temelj ekonomskog rasta, a što u konačnici preti zatvaranjem privrede? Šoškić je istakao da su vrednosti koje su krasile zapadni svet polako počele da se napuštaju, čak i od strane onih zemalja koje su te vrednosti najviše zagovarale. On ukazuje na zabrinjavajući trend odstupanja od principa slobodne trgovine i poštovanja međunarodnih pravila, što dovodi do destabilizacije globalne ekonomske strukture. “To je zbunjujuće i po pitanju slobodne trgovine, i po pitanju vladavine prava, poštovanja međunarodnih sporazuma…”, ukazuje Šoškić. Popović je naglasila značaj institucionalne stabilnosti navodeći da privreda ne bi trebalo da trpi usled političkih promena. “Mnoge stvari moraju da se rade na odgovarajući način zarad dobrobiti građana nezavisno od toga da li je jedna ili druga politička opcija na vlasti. To je nešto što krasi jednu vrstu stabilnosti i građansko društvo. Neke stvari i vrednosti se postavljaju i doživljavaju od strane građanstva kao nepromenljive konstante u jednom organizovanom društvu. To ne zavisi od slobodne volje, da ne kažem hira - mislim da je to adekvatniji termin za ponašanje pojedinih političara koji misle da mogu naglo i mnogo svojim uverenjem, svojom ličnošću i nekom svojom energijom da menjaju. Dobre države to ne trpe i dobar sistem uvek treba da kanališe političare u pravcu održavanja kvalitetnih vrednosti koje su prethodne generacije ustanovile", jasan je Šoškić. Gosti Radar Foruma kritikovali su sa ekonomskog stanovišta i sankcije Rusiji, osvrnuli se na ulogu dolara i SAD-a u trenutnim globalnim odnosima, kao i na sve veću prisutnost Kine. Takođe su se dotakli i pitanja kompetencije kadra u Narodnoj banci Srbije i kako ona utiče na ekonomsku politiku zemlje. Više na radar.rs.

Kojot i Looney komentarišu degađaj od pre par nedelja, kada je jutjuber Ozbiljne Teme objavio da je u iltra kežual vezi sa, takođe jutjuberkom, Nikom Ilčić. Gde je tu drama? Kojot i Looney imaju odgovor na sve!

Novo izvješće Australskog povjerenstva za vrijednosne papire i investicije, ASIC-a, otkriva da su neke od najvećih australskih banaka naplaćivale nepotrebne naknade za održavanje računa svojih klijenata. Očekuje se da će obanke otećenim klijentima isplatiti više od 28 milijuna dolara, uključujući 24,6 milijuna dolara pripadnicima Prvih naroda koje primaju ABSTUDY naknade.

Kifolyó csúnyaságok, avagy az adás előtti bemelegítés. Az én hűsítő kendőm innen van, de lehet ugyanezt sokkal olcsóbban is innen.A 37.5 technológia.A Hasnyálmirigynapló 29. oldalán található a balatoni rész.Liverpool szurkolók éneklik a Never Walk Alone-t. Sok-sok Varázsceruza, és Harold and the purple crayon film előzetese.Kálmán László és Nádasdy Ádám Szószátyár című rádióműsorának archívuma. Lehet kapni orvosi pemetefű cukorkát, de Réthy Béla neve helyén a „töltetlen kemény“ felirat szerepel.A Dél-Amerikai zsugorított fejek.A békéscsabai kolbászos játszótér.F. D. C. Willard publikációi.Sigourney Weaver...

Da li je EP u nogometu za domaćina Njemačku bio uspješni događaj? Ako ne u sportskom, da li rekordan u organizacijskom i financijskom smislu? Neke reprezentacije izgubile su i na terenu i po rekordnim kaznama zahvaljujući svojim navijačima. Tako je po kaznama „pobijedu“ odnijela Hrvatska, druga je Albanija i treća Srbija. Zašto ekstremizmu naginju upravo navijači s jugoistoka Europe? Koje pouke s EP-a se mogu izvući? O tome govore Nenad Kreizer, Filip Slavković i sociolog iz Beča Dario Brentin Von Nenad Kreizer.

U romanu građenom od fragmenata i različitih diskurza, u kojima kao da su se na trenutak susreli G. G. Márquez, Danijel Dragojević i čitavo društvance autora otočke dionice i zajedno sjeli ispred lokalnog dućana da malo proćakulaju, čitamo priču o Mare i Petru, o Didi koji je napisao knjigu o svojim putovanjima, o živima i mnogo više mrtvima koji su prošli kroz njihov i otočki život. Neke je od njih susrela zapisivačica, o nekima slušamo od tri nonice što i dandanas sjede na klupi pored vrulje, a neki su dio otočke povijesti, zabilježene i vezane uz glavnu fabularnu dionicu. Otok je u ovome romanu pozornica na kojoj se živi i umire, likovi koji se na njoj izmjenjuju uobličavaju fragmente sjećanja, čežnje, ljubavi, odlazaka, usamljenosti, prolaznosti… U romanu Lore Tomaš svakako je riječ o sto godina samoće, koja se prenosi s generacije na generaciju i dolazi do aktera koji se svojim pričama izdvajaju od kolektiviteta otoka, stavljeni u razne, svoje i tuđe, scenarije. Ovo je roman kolaž o otoku kolažu, atmosferičan i gust, u kojem i praznine imaju značenje, roman kakav još niste čitali. Režija i dramatizacija: Hana Veček, tonmajstor: Tomislav Šamec, glazbeni dramaturg: Maro Market, igrali su: Marija Škaričić, Senka Bulić, Doris Šarić Kukuljica, Siniša Popović, Nikša Butijer i Alen Šalinović

U romanu građenom od fragmenata i različitih diskurza, u kojima kao da su se na trenutak susreli G. G. Márquez, Danijel Dragojević i čitavo društvance autora otočke dionice i zajedno sjeli ispred lokalnog dućana da malo proćakulaju, čitamo priču o Mare i Petru, o Didi koji je napisao knjigu o svojim putovanjima, o živima i mnogo više mrtvima koji su prošli kroz njihov i otočki život. Neke je od njih susrela zapisivačica, o nekima slušamo od tri nonice što i dandanas sjede na klupi pored vrulje, a neki su dio otočke povijesti, zabilježene i vezane uz glavnu fabularnu dionicu. Otok je u ovome romanu pozornica na kojoj se živi i umire, likovi koji se na njoj izmjenjuju uobličavaju fragmente sjećanja, čežnje, ljubavi, odlazaka, usamljenosti, prolaznosti… U romanu Lore Tomaš svakako je riječ o sto godina samoće, koja se prenosi s generacije na generaciju i dolazi do aktera koji se svojim pričama izdvajaju od kolektiviteta otoka, stavljeni u razne, svoje i tuđe, scenarije. Ovo je roman kolaž o otoku kolažu, atmosferičan i gust, u kojem i praznine imaju značenje, roman kakav još niste čitali. Režija i dramatizacija: Hana Veček, tonmajstor: Tomislav Šamec, glazbeni dramaturg: Maro Market, igrali su: Marija Škaričić, Senka Bulić, Doris Šarić Kukuljica, Siniša Popović, Nikša Butijer i Alen Šalinović

U romanu građenom od fragmenata i različitih diskurza, u kojima kao da su se na trenutak susreli G. G. Márquez, Danijel Dragojević i čitavo društvance autora otočke dionice i zajedno sjeli ispred lokalnog dućana da malo proćakulaju, čitamo priču o Mare i Petru, o Didi koji je napisao knjigu o svojim putovanjima, o živima i mnogo više mrtvima koji su prošli kroz njihov i otočki život. Neke je od njih susrela zapisivačica, o nekima slušamo od tri nonice što i dandanas sjede na klupi pored vrulje, a neki su dio otočke povijesti, zabilježene i vezane uz glavnu fabularnu dionicu. Otok je u ovome romanu pozornica na kojoj se živi i umire, likovi koji se na njoj izmjenjuju uobličavaju fragmente sjećanja, čežnje, ljubavi, odlazaka, usamljenosti, prolaznosti… U romanu Lore Tomaš svakako je riječ o sto godina samoće, koja se prenosi s generacije na generaciju i dolazi do aktera koji se svojim pričama izdvajaju od kolektiviteta otoka, stavljeni u razne, svoje i tuđe, scenarije. Ovo je roman kolaž o otoku kolažu, atmosferičan i gust, u kojem i praznine imaju značenje, roman kakav još niste čitali. Režija i dramatizacija: Hana Veček, tonmajstor: Tomislav Šamec, glazbeni dramaturg: Maro Market, igrali su: Marija Škaričić, Senka Bulić, Doris Šarić Kukuljica, Siniša Popović, Nikša Butijer i Alen Šalinović

U romanu građenom od fragmenata i različitih diskurza, u kojima kao da su se na trenutak susreli G. G. Márquez, Danijel Dragojević i čitavo društvance autora otočke dionice i zajedno sjeli ispred lokalnog dućana da malo proćakulaju, čitamo priču o Mare i Petru, o Didi koji je napisao knjigu o svojim putovanjima, o živima i mnogo više mrtvima koji su prošli kroz njihov i otočki život. Neke je od njih susrela zapisivačica, o nekima slušamo od tri nonice što i dandanas sjede na klupi pored vrulje, a neki su dio otočke povijesti, zabilježene i vezane uz glavnu fabularnu dionicu. Otok je u ovome romanu pozornica na kojoj se živi i umire, likovi koji se na njoj izmjenjuju uobličavaju fragmente sjećanja, čežnje, ljubavi, odlazaka, usamljenosti, prolaznosti… U romanu Lore Tomaš svakako je riječ o sto godina samoće, koja se prenosi s generacije na generaciju i dolazi do aktera koji se svojim pričama izdvajaju od kolektiviteta otoka, stavljeni u razne, svoje i tuđe, scenarije. Ovo je roman kolaž o otoku kolažu, atmosferičan i gust, u kojem i praznine imaju značenje, roman kakav još niste čitali. Režija i dramatizacija: Hana Veček, tonmajstor: Tomislav Šamec, glazbeni dramaturg: Maro Market, igrali su: Marija Škaričić, Senka Bulić, Doris Šarić Kukuljica, Siniša Popović, Nikša Butijer i Alen Šalinović

U romanu građenom od fragmenata i različitih diskurza, u kojima kao da su se na trenutak susreli G. G. Márquez, Danijel Dragojević i čitavo društvance autora otočke dionice i zajedno sjeli ispred lokalnog dućana da malo proćakulaju, čitamo priču o Mare i Petru, o Didi koji je napisao knjigu o svojim putovanjima, o živima i mnogo više mrtvima koji su prošli kroz njihov i otočki život. Neke je od njih susrela zapisivačica, o nekima slušamo od tri nonice što i dandanas sjede na klupi pored vrulje, a neki su dio otočke povijesti, zabilježene i vezane uz glavnu fabularnu dionicu. Otok je u ovome romanu pozornica na kojoj se živi i umire, likovi koji se na njoj izmjenjuju uobličavaju fragmente sjećanja, čežnje, ljubavi, odlazaka, usamljenosti, prolaznosti… U romanu Lore Tomaš svakako je riječ o sto godina samoće, koja se prenosi s generacije na generaciju i dolazi do aktera koji se svojim pričama izdvajaju od kolektiviteta otoka, stavljeni u razne, svoje i tuđe, scenarije. Ovo je roman kolaž o otoku kolažu, atmosferičan i gust, u kojem i praznine imaju značenje, roman kakav još niste čitali. Režija i dramatizacija: Hana Veček, tonmajstor: Tomislav Šamec, glazbeni dramaturg: Maro Market, igrali su: Marija Škaričić, Senka Bulić, Doris Šarić Kukuljica, Siniša Popović, Nikša Butijer i Alen Šalinović

Direktorat za prevajanje pri Evropskem parlamentu je ena izmed največjih prevajalskih služb na svetu. Vodi jo Valter Mavrič, ki je tudi najvišji slovenski uradnik v evropskih ustanovah. Mavrič pravi, da je direktorat neke vrste storitvena dejavnost za 450 milijonov Evropejcev. Kakšna je njegova služba? Kako to, da se v Evropskem parlamentu povečuje raba angleščine po širjenju Evropske unije in izstopu Združenega kraljestva? Kako se v jeziku kažejo politične odločitve? O vsem tem se je s poliglotom, ki govori devet jezikov, pogovarjal Aleksander Čobec.

Živimo v času, ko se nam vsem mudi, ko nimamo časa, ko lovimo svojo senco, ko imamo občutek, da zamujamo roke in termine. Vse to nas pripelje do velikih obratov in delujemo samo še na instantnih principih. Instantna kava, instantna juha, instantna zabava, pa instanten ... Naš svet in družba delujeta po načelu: pritisnem na gumb in se zgodi. Google vse ve, zdaj in takoj. Pritisnem na gumb in dobim odgovor o temperaturi snega na Aljaski, o korupciji v Argentini, o potresih. Vse to po najkrajši poti in zdaj. Po drugi strani ugotavljamo, da stvari niso vedno tako preproste in jih ne moremo doseči s pritiskom na gumb: starši ne morejo vzgajati otrok s pritiskom na gumb, na dopust tudi ne moremo iti, kadar bi si zaželeli ... Današnji evangelij pa nam ponudi v razmislek človeka, ki "vrže seme v zemljo" (Mr 4,26). Sejalec opravi svojo dolžnost in vrže seme, rast pa prepusti Bogu. Ko poseje seme, si želi, da bi zraslo in obrodilo sad, a za to ne more ničesar storiti, upajoč, potrpežljivo in ponižno čaka. Gre za krepost, ki je danes težko razumljiva in še težje sprejeta. Za papeža Janeza XXIII. govorijo, da prve dni po izvolitvi ni mogel spati. Skrb, ali bo dovolj dobro vodil Cerkev, mu ni dala spanca. Neke noči je le malo zadremal. Sanjalo se mu je, da je prišel k njemu Kristus in mu dejal: "Janez, Cerkve ne vodiš ti, ampak jaz! Kar mirno spi, ko boš opravil svoje delo!" Od takrat je bil papež, ki se je s pogumnimi dejanji zapisal v zgodovino Cerkve, miren. Zaupanje v Boga ne pomeni nedelavnosti. Pomeni, da bomo storili, kar moramo storiti. A takoj zatem moramo priznati, da ni vse v naših močeh. Sporočilo današnjega evangelija je pomenljivo tudi za današnji čas. Podoba o gorčičnem zrnu, "ki je manjše od vseh semen na zemlji", nam sporoča, da more Bog iz majhne stvari, ki jo imamo ljudje, narediti veliko stvar. Dobra beseda, ki jo izrečemo o drugem človeku, je lahko za nekoga začetek nove poti. Brez prvega koraka ni drugega, brez prvega koraka človek nikoli ne pride do cilja. Bodimo sejalci dobrote, optimizma in veselja tudi danes.

Njuz Kolegijum ove nedelje počinje sa najvećim brojem novinu u Njuz produkciji, praćen najavom ne jednog, već dva gostovanja i pričom o predstojećim izborima. Spomenuli smo i Sićvea. Njuz vest o Srbinu i ajkuli iz Šarm El Šeika doživela je novi život. --- Kripto voleti: Viktor BTC bc1q4estcdlypugcz5hnwd8z0gl64lmh6l2lsy23yt Nenad BTC 1AcKQwLtpnd9CmYD1N26tGtiBZaD8Jtb7M (ostali kada otvore) Od sada nas možete podržite i na YouTubeu: https://www.youtube.com/channel/UCbYHvSoOkkHfhPTNkz4RmQg/join Budite vi sponzor podkasta na Patreonu: https://www.patreon.com/njuz Kupite NJUZ majice: https://www.dechkotzar.com/sr/tag/njuz/ --- Audio podcasti: Deezer https://www.deezer.com/en/show/1736292 Soundcloud https://soundcloud.com/njuz-net Apple https://podcasts.apple.com/us/podcast/njuznet/id1531300158 Spotify https://open.spotify.com/show/5M6FZXlro5U1bmjgj8xWiN Google https://podcasts.google.com/feed/aHR0cHM6Ly9mZWVkcy5zb3VuZGNsb3VkLmNvbS91c2Vycy9zb3VuZGNsb3VkOnVzZXJzOjg3ODUzNDAwNS9zb3VuZHMucnNz Njuzovci na Instagramu: https://www.instagram.com/je.li.savetaa/ https://www.instagram.com/nenad.milosavljevic/ https://www.instagram.com/graforidza/ https://www.instagram.com/viktorxmarkovic/ https://www.instagram.com/marko_drazic/ https://www.instagram.com/vvukovv/ #njuznet #srbija #novosti #najnovije #humor #comedy

Language is a strong identity for the Kurds that has kept them alive despite all the oppressions. But due to the lack of a standard language or alphabet, the Kurdish language faces many obstacles. In the fourth part of the second series of My Kurdish Language is My Identity, we speak to writer Nawaf Miro about the preservation and the survival of the Kurdish language. - Ziman ji bo Kurdan nasnameyeke xurt e ku di dîrokê de Kurd zindî hîştine. Lê ji ber nebûna zimanekî yan alfebêyeke standerd zimanê Kurdî rastî gelek astengiyan dihêt. Di beşê çaremîn ji zincîreya duyemîn ya Ziman Nasnameya Min e, em bi nivîskar Newaf Mîro re derbarê parastin û zindîhîştina zimanê Kurdî diaxafin.

Sigurnosni sporazum AUKUS mogao bi se proširiti na suradnju s drugim zemljama koje dijele slične stavove. Tri osnivača sporazuma - Australija, Velika Britanija i Sjedinjene Američke Države - razmatraju mogućnost uključivanja Japana u određene projekte obrambene tehnologije. Analitičari ističu kako proširenje ovog sporazuma donosi i prednosti i izazove.

Nûçegîhan Hatice Kamer ji Amedê ji me re behsa encamên hilbijartinên şaredariyan yên ku di 31 Adarê de cî girtî dike. Encam li bervajî texmînên partiya desthelatdar bû, ku xuya dike êdî xelk ji desthelatdariya 22 salan bêzar û bêhêvî bû ye.

Riječi pape Franje kojima potiče Ukrajinu na mirovne pregovore s Rusijom i spominje isticanje bijele zastave, koja simbolizira predaju, naišle su na osudu prije svega ukrajinskih čelnika, ali i nekih europskim političarima.

-- . Nûçeyên giring yên Swêdê îro 26.01.2024 ji vê podkasta beê kurdî yê Radyoya Swêdê. Pêşkêşker: Sidqî HirorÎDerhêner: Nishtman Irandoust

+NFL Super Wild Card Weekend.+San za neke, noćna mora za druge.+Kome je domet Divisional runda 2023/24?!+Prognozirajte i vi u plej-ofu sa nama ili protiv nas na www.99jardi.comDomaćini: Mihailo Stefanović, Ivan Nedeljković, Vanja Milićević i Srđan Erceg00:00:00 Početak00:06:16 Hjuston - Klivlend00:19:23 Kanzas - Majami00:31:55 Grin Bej - Dalas00:54:40 Detriot - LA Rems01:10:15 Bafalo Pitsburg01:25:30 Filadelfija - Tampa Bej01:43:11 Heroji01:48:56 Džokeri01:56:00 Tragičari02:08:35 Prognoze02:41:13 Hjuston - Baltimor02:28:25 Grin Bej - San Francisko02:37:45 Tampa Bej - Detroit02:48:50 Bafalo - Kanzas Siti02:57: Nove prognoze03:02:00 Najava utakmica pregled03:03:22 Pitanja i odgovori#99jardi #nfl#infinitylighthouse ------------------------------HUMANITARNI KUTAKPomozimo Anici!Slanjem SMS poruke: Upišimo 1454 i pošaljimo SMS na 3030Slanjem SMS poruke iz Švajcarske: Upišimo human1454 i pošaljimo SMS na 455Uplatom na dinarski račun: 160-6000001614978-71Uplatom na devizni račun: 160-6000001616335-74IBAN: RS35160600000161633574SWIFT/BIC: DBDBRSBGUplatom platnim karticama putem linka: E-doniraj (https://www.budihuman.rs/edonate/sr?user_id=1454)Uplatom sa vašeg PayPal naloga putem linka: PayPal (https://www.budihuman.rs/paypal/sr/donate?user_id=1454)-----------------PODRŠKA ZA INFINITY LIGHTHOUSEUkoliko želite da podržite ekipu Infinity Lighthouse i sve što radimo, najbrže je kroz Patreon i YouTube članstvo.Patreon: https://www.patreon.com/infinitylighthouse YT: https://www.youtube.com/channel/UCQ2D37u3DU1XGxxriq5779Q/join-----------------NAŠA PRODAVNICASvi koji žele da obogate svoju biblioteku prelepim delima o Formuli 1 i MotoGP-u ili se obuku u naše, zajedničke, boje, tu je naša zvanična prodavnica knjiga, majica i kačketa.️https://shop.infinitylighthouse.com https://shop.infinitylighthouse.com/majice.htmlhttps://shop.infinitylighthouse.com/knjige.htmlhttps://shop.infinitylighthouse.com/kacketi.htmlNAŠE DRUŠTVENE MREŽE Instagram - https://instagram.com/infinitylighthouse Facebook - https://facebook.com/theinfinitylighthouseTwitter - https://twitter.com/infinitylighthsSPORTSKE VESTIhttps://sportsmagazin.rsMusic credit: Envato Elements Item/Cinematic HeroicPhoto copyright:AP Photo/Charlie RiedelAP Photo/Chris O'MearaAP Photo/Ed ZurgaAP Photo/David J. PhillipAP Photo/Phelan M. EbenhackAP Photo/Michael AinsworthUSA TODAY SPORTSDatum: 19. januar 2024.Lokacija: Studio na kraju UniverzumaProdukcija: Infinity Lighthouse https://www.youtube.com/infinitylighthouseWebsite: https://infinitylighthouse.com/ ★ Support this podcast on Patreon ★

19 - Naš istoričar Ivan Drljača sa gostom i kolegom Nikolom Đukićem danas priča o Aleksandru I Karađorđeviću, Ujedinitelju. Osim što je bio kralj Jugoslavije, slavljeni vojskovođa, veoma obrazovan, pasionirani ljubitelj umetnosti ponosan na svoje seljačko poreklo, bio je i prvi Srbin koji je leteo avionom. Najosporavaniji i najkontroverzniji balkanski vladar, i danas je predmet polemika kako istoričara tako i javnosti. Neke poznate ali i malo poznate detalje o njegovom životu čućete u ovoj epizodi, a pošto nam je vaše mišljenje važno, očekujemo i komentare, predloge i sugestije.

Danes pa od teorije k praksi. Na vrhuncu novoletnih zabav je nujno nekaj zapisati o spolnem nadlegovanju na delovnem mestu. Neke vrste radijski priročnik. Oni dan je zaradi obtožb o spolnem nadlegovanju in neprimernem obnašanju na delovnem mestu spet odstopil visoki javni funkcionar in podoba je, da so takšne ali drugačne javne službe in seveda moški v njih, generator spolnega nadlegovanja v tej deželi. Zakaj je tega manj v realnem sektorju, je sicer vprašanje za strokovnjake, a najbrž je nakovalo produktivnosti med proletariatom pretrdo, da bi se lahko delavci med osemurnim delovnikom še neprimerno vedli. Spolno nadlegovanje na delavnem mestu je v naši, pa tudi evropski zakonodaji natančno opredeljeno; pa čeprav ga je hotel zadnji grešnik – vršilec dolžnosti direktorja urada vlade za narodnosti – v zagovoru omiliti s tem, da je Belokranjec in muzikant. Se pravi; Belokranjci na splošno z ženskami bolj robato govorijo, muzikanti pa se ves čas objemajo. Ob tem je vršilec dolžnosti še dodal, da je odprtega značaja. Ampak nismo tukaj zato, da komentiramo specifičen primer … Kot analitična oddaja se raje posvetimo razmišljanju zunaj zakonodajnih pa tudi akademskih okvirjev. Kaj je torej takšnega v javnem sektorju, da tamkajšnji moški ne morejo držati jezika in drugih organov za zobmi? Po daljšem premisleku menimo, da smo našli rešitev … Gre za popularen izum liberalnega kapitalizma, ki se mu reče »team building«! V mestih kreativne agencije in na podeželju turistične kmetije so specializirane za to pogruntavščino, katere cilj je, da se kolektiv pobližje spozna. In združi. Tehnike, ki naj bi povzročile zlivanje kolektiva v eno samo moštvo z enim, skupnim in vseobsegajočim ciljem, ki bo nato dvignil storilnost in profitabilnost ali pa samo učinkovitost nekega delovnega okolja, so številne in različne. Če ste že kdaj prisostvovali kakšnemu »team buildingu«, ali pa celo, če ste ga doživeli samo od daleč, ste opazili, da gre za metode iz otroških vrtcev, ki pa so prirejene za odrasle. Teami nastajajo med igrami, kot so gnilo jajce ali skrivalnice, med karaokami in skakanjem v vrečah, predvsem pa nato med večernim druženjem. Ob koncu tedna bariere padejo in kolektiv se spremeni v tim, ki nato povozi konkurenco. Je pa težava … Kot vemo, so javni uslužbenci kot fijakarski konji. Kar jim je zapovedano, tega se držijo. Nekaj poglavitnih načel javne službe, sploh med uradništvom, je še vedno onih od Marije Terezije. In ko se tako kolektiv ponovno zbere po »team buildingu« v pisarni, javni uslužbenci in očitno tudi funkcionarji težko ločijo, kje se konča teamsko delo in kje se začne spolno nadlegovanje. Še sploh, če so v prostem času Belokranjci in glasbeniki odprtega duha. Kaj torej storiti, da se javni sektor, pa tudi realni, seveda, v tem prednovoletnem času izogne nadlegovanju svojih sodelavk? Kajti novinarska poročila so pozneje travmatična tako za žrtve kot za okolico nadlegovalca. Torej, bolje preprečiti kot zdraviti, velja tudi v tem primeru. Inovativna metoda ki smo si je domislili v kolektivu naše skromne oddaje, je grafično označevanje nadlegovalcev, na način, da bi se jim lahko potencialne žrtve že na daleč ognile. Vemo sicer, da gre za delno protiustaven predlog, ki zelo diskriminira; a če bi bile oznake ljubke in nežaljive, bi bil tak ukrep v praksi najbrž izvedljiv. Recimo; sodelavec, ki se rad slini okoli sodelavk, bi dobil na rever suknjiča ljubkega polžka. Sodelavec, ki rad govori opolzke vice, bi dobil broško skupine »Rolling Stones« z iztegnjenim jezikom, »trepljavci«, ki v spodbudo za večjo storilnost trepljajo po ritkah, pa bi dobili obesek s podobo kapitana Kljuke iz Petra Pana, ki je imel, kot vemo, eno samo roko. »Objemovalci«, kot recimo omenjeni vršilec dolžnosti, bi dobili značko s podobo udava in tako naprej in tako nazaj. Takšno označevanje bi ne smeli vzeti za slabo … Razumeti bi ga morali podobno, kot razumemo oznake oficirjev slovenske vojske. Nihče od slovenskih soldatov, vsaj v zadnjih treh desetletjih, ni bil v pošteni vojni, pa vendar imajo suknjiče polne odlikovanj. Tako bi tudi nadlegovalci, kljub temu da v tistem trenutku ne nadlegujejo, svetu samo kazali kdo in kaj so.

Listening to what your body needs is important throughout the year, but it becomes even more crucial during extreme weather. Here are some essential tips to beat the Australian summer. - Guhdarîkirina tiştên ku laşê we hewce dike di seranserê salê de girîng e, lê di dema havîna germ de girîngtir e. Li vir çend serişteyên bingehîn hene ku hûn havîna Austuralya derbas bikin.

Ovog će tjedna savezna vlada predstaviti zakon kako bi se suočili s posljedicama odluke Visokog suda koja je proglasila nezakonitim pritvor na neodređeno vrijeme , rezultirajući puštanjem gotovo 150 imigranata na slobodu. Amandmani, načelno podržani od strane oporbe, mogli bi rezultirati vraćanjem najtežih prijestupnika u pritvor.

Duško Ilijević trenutno je najpopularniji waldorfski odgajatelj s dvadesetak godina neposredne pedagoške prakse u radu s djecom, ali i odraslima. S Duškom smo popričale o odgoju djece te najčešćim izazovima u odgoju s kojima se roditelji susreću. Neke od tema o kojima smo pričali su: - jesu li jaslice nužno zlo? - kako olakšati prilagodbu? - gdje roditelji najčešće griješe? - jesmo li zatrpani informacijama i edukacijama sa svih strana? - koja je razlika između edkatora i odgajatelja? - kako postaviti granice? - zašto je dosada važna? - što kad se dijete ne želi samo igrati? - funkcionira li princip nagrađivanja i kazne u odgoju djeteta? - je li OK povisiti glas? - zašto su važne bajke i priče? - djeca i ekrani Duška možete zapratiti na IG: @stricek_dusko Hvala vam na slušanju! Podržite nas i podijelite ovu epizodu na svojim društvenim mrežama.

Im Geschäftsleben wird früher oder später fast jeder Unternehmer mit der unangenehmen Situation konfrontiert, wenn ein Kunde seine Rechnung nicht bezahlt. Doch wie geht man am besten mit solch einer Lage um? Eine Reihe von Fragen drängt sich auf: Was soll man tun, wenn der Kunde nicht zahlt? Wann ist der richtige Zeitpunkt, die erste Mahnung zu verschicken und welche essentiellen Elemente dürfen in dieser auf keinen Fall fehlen? Um all diese Fragen bezüglich Mahnwesen, Bonität und Inkassoverfahren zu klären, habe ich mich in der heutigen Episode mit Olaf Döneke, Geschäftsführer von CRIF in Dortmund, zusammengetan. Olaf ist Experte für Forderungsmanagement und Bonitätsprüfungen. Als Informationsdienstleister unterstützt CRIF seine Kunden beim ganzheitlichen Management ihrer Digital Customer Journey. Im Mittelpunkt unseres Gesprächs stehen heute spezifische Anliegen, wie: Welche ersten Schritte sollte man unternehmen, wenn ein Kunde nicht zahlt? Ist es ratsam, Mahnungen per E-Mail zu versenden? Wie funktioniert effizientes Mahnwesen in der Praxis? Wie sollte man die Mahngebühren angemessen festsetzen? Gibt es Unterschiede im Vorgehen bei Privatpersonen und Unternehmensschuldnern? Wo liegt der genaue Unterschied zwischen einer Zahlungserinnerung und einer Mahnung? Und natürlich: Mit welchen Kosten ist bei einem Inkassoverfahren zu rechnen? Darüber hinaus werden wir auch darüber sprechen, warum es so wichtig ist, im Vorfeld die Bonität deiner Kunden zu überprüfen und welche Aspekte du in Bezug auf Kündigungsklauseln und Versicherungen im Blick behalten solltest. Weitere Informationen findest du auf der Website von CRIF oder du kontaktierst Olaf einfach direkt per E-Mail. Die Kontaktdaten findest du weiter unten in der Beschreibung. Bereit für Zeitarbeit? Dann lass mir unbedingt ein Abo da und teile meinen Podcast, damit wir die Zeitarbeitsbranche gemeinsam noch besser machen können. Bis bald, Dein Daniel Was sind die ersten Schritte, wenn ein Kunde nicht zahlt? - Systematisches Mahnwesen, um ausbleibende Zahlungen im Blick zu haben - Adressdaten überprüfen - Schuldner kontaktieren z.B. per Telefon ———————————————————————————————————— Olaf Döneke Webseite CRIF: www.crif-forderungsmanagement.de Olaf's LinkedIn: www.linkedin.com/in/olaf-doeneke ———————————————————————————————————— Liebe Zeitarbeit VIP Club

Di raporta Hatice Kamer ji Amedê de behs li ser civîna damezrandina partiyekî nû yê Kurdîstanî dibe. Partîya Azadîya Kurdîstanê û Tevgera Demokratîk ya Kurdistanê - TDK Tevger dibin yek û partîyekî nû tê damezrandin. Herweha di raportê de behs li ser hewildana ku zindana Diyarbekir bibe Muze ku avahiya zindanê wekî xwe were hîştin.

- Radyoya Swêdê bea kurdî

On this episode we discuss our July 2023 book club pick The Imaginary Lives of James Poneke by Tina Makereti. A coming-of-age story of a Maori boy, armed with a British education and eager to see the world, who ventures to London to be a living exhibit for a British artist's exhibition. It's an epic tale written in the style of Victorian fiction, but told from the perspective of an indigenous youth growing up under colonization.*Support the podcast by supporting our new Patreon*Follow our hosts:Reera Yoo (@reeraboo)Marvin Yueh (@marvinyueh)Follow us:FacebookTwitterGoodreads GroupThe Books & Boba August 2023 pick is Bitter Medicine by Mia TsaiThis podcast is part of Potluck: An Asian American Podcast Collective

Neke od najpoznatijih svjetskih opera - napisanih u 18. i 19. stoljeću - kritizirane su kao slavljenje mizoginije ili podržavanje rasističkih stereotipa. Dok Verdijevo remek-djelo 'Rigoletto' počinje s izvođenjem u Operi u Sydneyu, SBS je razgovarao s Operom Australija o tome treba li povijesna djela preoblikovati i ažurirati za suvremenu publiku.

Aktuelni roman Simonide Milojković "U zagrljaju princa tame" uvodi nas u mrak satanističke sekte među beogradskim srednjoškolcima, a u podcastu "Život na srpskom" Simonida kaže da je i on baziran na istinitim pričama. Roman "Grabljivica" Simonida Milojković napisala je na osnovu ispovesti prostitutke iz Srbije; "Ljubav u doba kokaina" istraživala je godinama razgovarajući sa narkomanima; a „U zagrljaju princa tame“ fokus stavlja na sekte, koje su, kaže, prisutnije nego ikada u našem društvu. Neke je prepoznala iza tragedija za koje je čula u svom okruženju, a priča donosi i detalje slučajeva s kojima se susrela volontirajući u organizaciji koja pomaže mladim žrtvama satanističkih sekti. „Čini šta hoćeš i neka ti to bude jedini zakon“ - Simonida smatra da je taj citat Alistera Kroulija glavni adut u vrbovanju tinejdžera. U podcastu "Život na srpskom" otkriva i kako izgledaju crne mise, kakve zadatke dobijaju članovi, a priču o sektašenju širi i na vračare, nju ejdž gurue, lajfkoučeve, pa i neke poznate ličnosti.

+Reakcije na Rodžersov dolazak u Džetse-Kao i na Lamarov novi potpisa za RejvenseDomaćini: Mihailo Stefanović, Ivan Nedeljković, Vanja Milićević#99jardi #nfl#infinitylighthouse 00:00:00 Uvod00:01:35 Draft počinje! Karolina izabrala Brajsa Janga!03:34:21 Spisak draftovanih igrača03:36.44 Sumiranje utisaka protekle prve runde i najava druge runde Drafta03:41:58 Patreoni------------------------------HUMANITARNI KUTAKPomozimo Anici!Slanjem SMS poruke: Upišimo 1454 i pošaljimo SMS na 3030Slanjem SMS poruke iz Švajcarske: Upišimo human1454 i pošaljimo SMS na 455Uplatom na dinarski račun: 160-6000001614978-71Uplatom na devizni račun: 160-6000001616335-74IBAN: RS35160600000161633574SWIFT/BIC: DBDBRSBGUplatom platnim karticama putem linka: E-doniraj (https://www.budihuman.rs/edonate/sr?user_id=1454)Uplatom sa vašeg PayPal naloga putem linka: PayPal (https://www.budihuman.rs/paypal/sr/donate?user_id=1454)-----------------PODRŠKA ZA INFINITY LIGHTHOUSEUkoliko želite da podržite ekipu Infinity Lighthouse i sve što radimo, najbrže je kroz Patreon i YouTube članstvo.Patreon: https://www.patreon.com/infinitylighthouse YT: https://www.youtube.com/channel/UCQ2D37u3DU1XGxxriq5779Q/join-----------------NAŠA PRODAVNICASvi koji žele da obogate svoju biblioteku prelepim delima o Formuli 1 i MotoGP-u ili se obuku u naše, zajedničke, boje, tu je naša zvanična prodavnica knjiga, majica i kačketa.️https://shop.infinitylighthouse.com https://shop.infinitylighthouse.com/majice.htmlhttps://shop.infinitylighthouse.com/knjige.htmlhttps://shop.infinitylighthouse.com/kacketi.htmlPATREON I YOUTUBE MEMBERSHIP ️Podrška na Patreonu i YouTube-u nam veoma znači i pre svega hvala svim našim pokroviteljima, a ukoliko ste u  mogućnosti i vi da nas podržite, pomoćićete nam da dalje napredujemo i razvija se naša, nadamo se zajednička, priča.NAŠE DRUŠTVENE MREŽE Instagram - https://instagram.com/infinitylighthouse Facebook - https://facebook.com/theinfinitylighthouseTwitter - https://twitter.com/infinitylighthsSPORTSKE VESTIhttps://sportsmagazin.rsMusic credit: Envato Elements Item/Cinematic HeroicDatum: 28. april 2023.Lokacija: Studio na kraju UniverzumaProdukcija: Infinity Lighthouse https://www.youtube.com/infinitylighthouseWebsite: https://infinitylighthouse.com/ ★ Support this podcast on Patreon ★

Termini za snimanje su čudna stvar – ušli smo u studio pre prvog podbacivanja u Madridu, a sad je možda i već 2-0 za Partizan? Ko to zna, dragi slušaoci i gledaoci...mi svakako ne, pa smo, svesni činjenice da se budućnost ne da predvideti, rešili da se zabavimo ovim ostatkom ABA sezone pre nego što počne plej-of. Za početak, analizirali smo malo preostale utakmice u ABA karavanu. Najzanimljivije je bilo u Podgorici, gde je Partizan tek u napetom finišu proslavio pobedu nad revitaliziranom ekipom Budućnosti. Briljirao je za domaće Erik Grin, koji je podsetio na neka minula vremena, ali su sa druge strane spremne odgovore imali Kevin Panter i Zek Ledej. Na kraju, pobeda za „pola koša“ i overeno prvo mesto pred plej-of – zadatak obavljen za crno-bele! Crvena Zvezda je položila oba ispita iz dopunske nastave, a u međuvremenu je i Borac iz Čačka poveo sa 1-0 u svojoj baraž seriji protiv Heliosa. Kostur ABA plej-ofa se tako konačno zaokružio, pa će se u četvrtfinalu sastati sledeći parovi – Partizan-Derbi, Zvezda- Zadar, Budućnost-Mega i Cedevita Olimpija-FMP. Neke ishode ćemo znati kod sledećeg javljanja, ali za Partizan ćemo morati sačekati jer im je liga dala slobodno zbog serije sa Realom, što se i očekivalo. A što se nagrada iz naslova tiče...pa, podelili smo poneku. Mislim, „podelili“, izrazili smo se o MVP-ju, prvoj petorci i tako tim stvarima. Ali, da bi saznali ko je zapravo ovu prestižnu nagradu, moraćete zapravo i da pogledate ili poslušate podcast! Nije fer da vam otkrijemo ako ne kliknete. U svakom slučaju, vidimo se za koji dan kad opet pričamo o NBA plej-ofu!

Bilo je dramatično, u navratima tragično, u navratima herojski, ali kako god – konačno se završilo na najbolji mogući način. Reprezentacija Srbije se pobedom protiv Velike Britanije u Beogradu trijumfalno oprostila od golgote kvalifikacija, i tako – dosta teže nego očekivano – izborila nastup na nailazećem svetskom prvenstvu u košarci koje će se na leto 2023. odigrati u Indoneziji, Filipinima i Japanu. Svi se sećamo kako je počelo, i zamalo kako je moglo da bude. Srbija je prokockala dosta toga porazima protiv Belgije i Letonije u prvom krugu, ali je zato drugi deo kvalifikacija počela sa velikih 4-0, uz dve bitne pobede nad Grcima u Areni i protiv Turaka u gostima. Mogli su „orlovi“ Svetislava Pešića i ranije sve ovo da završe, da je bilo malo prisebnosti u meču protiv Grka. Međutim, zašto lako kad možemo da se mučimo, zar ne? Kako ABA lige nema već par nedelja, Edin i Miloš se ovde bave drugim aktuelnostima. Prvo, bacićemo oko na već spomenuto svetsko prvenstvo i kvalifikacije koje su odigrane. Neke timove nećemo videti po prvi put posle jako dugo (recimo, Argentinu), a neke ćemo bogami videti i po prvi put – Južni Sudan je definitivno pravi delikates za ljubitelje košarkaške egzotike, baš kao i malena Zelenortska Ostrva – zemlja sa najmanje stanovnika u istoriji svetskih prvenstava u košarci. Daleko je 25. avgust, ali i dovoljno blizu za neki preliminarni pogled! U našoj redovnoj rubrici bavićemo se i večitim rivalima i njihovim sudbinama u evropskom takmičenju. Partizan je porazom protiv Fenerbahčea napravio korak unazad, ali ne toliko velik kao Zvezdin, koja je u Pioniru ubedljivo nadigrana od strane već prežaljene Albe. Zvezdi će sada trebati volšeban splet okolnosti da se kvalifikuju za eliminacione faze – da li je Fakundo Kampaco, koji bi od srede trebalo da postane punopravan EL igrač u crveno-belom, taj koji to može da orkestrira? I naravno, osvrćemo se na samu ABA ligu, jer, makar nominalno, ovo je ABA podkast. Šta sledi, šta čekamo, kakve šanse imaju ovi i oni? Probaćemo da damo prognozu za ostatak takmičenja. Ne garantujem i da ćemo uspeti, ali ... probaćemo! I da, lepo je biti opet u studiju! Vidimo se u četvrtak za NBA!

Nova epizoda podcasta Snaga uma donosi razgovor sa reperkom i muzičarkom Ivanom Rašić, Sajsi MC koja je na snimanju blistala u osmom mesecu trudnoće. Govorila je o svim promenama koje je kao trudnica doživljavala, svemu čega se plašila u periodu svog života kad je mislila da je "trudnoća nešto najgore što može u životu da joj se desi", ali i o svom sazrevanju, osvajanju samopouzdanja, sticanju znanja i postavljanju i rušenju granica, po čemu je baš poznata. "Ne znam kako je u blagoslovenom stanju, ne znam ni šta to znači. Kad mi je krenula trudnoća, išla sam po kuči i vikala zašto se romantizuje ovo stanje, kada nije uopšte tako. Imala sam mučnine. To je normalno, da ti je čudno, da ti je u glavi magla, da hoćeš da padneš u nesvest, da jedva ustaneš... I onda sam mislila da to neće da prestane nikad i bila sam iz fazona - čekaj, da li se ovo trpi devet meseci? Zašto se laže da je ovo super, kad mi nije super? Osećam se sputano. Plus, bilo je mnogo vruće, bilo je leto hard core, pa je bilo još gore sve i stalno sam se pitala zašto se ne priča istina? U stvari, istina je na kraju da svaka žena to doživljava drugačije. To jeste jedna od najvećih istina o trudnoći. Neke žene imaju teške trudnoće, neke imaju lake. Posle su mi objasnili da je ova moja lakšam ja sam mislila da je teža. Nemaš prosto s čim da uporediš. No, to blaženo stanje nije adekvatan izraz, barem meni", rekla je Ivana Rašić u razgovoru sa Miljanom Nešković u novoj epizodi podcasta Snaga uma.

Nova epizoda podkasta Snaga uma donosi razgovor sa pevačicom Tijanom Bogićević! Pop pevačica koja je ume da dodirne dušu publike u razgovoru sa Miljanom Nešković pokazala je jednu drugačiju stranu svoje ličnosti. "Ljudi često imaju predrasude o meni. Misle da sam neka blaga, tiha ženica koja tako peva balade po ceo dan, a ja sam u stvari rock&roll!", objasnila je Tijana u šali, govoreći o posebnoj energiji kojom su ispunjene njene pesme i njeni koncerti. Tema epizode bio je emotivni odnos koji neke osobe, poput Tijane, imaju prema svom profesionalnom putu. Neke ljude do uspeha vodi ambicija, ali nekada ih vodi i čista ljubav i očaranost pozivom. Tijana Bogićević je u razgovoru otkrila da je bila devojčica koja je prvo naučila da peva, pa tek onda propričala. Dok je pevala prateće vokale, hvatala je zanatske stvari i zamišljala svoje velike koncerte. Kada je zbog ljubavi otišla u Ameriku napravila je uspešan biznis kroz muziku, da bi se vratila u Srbiju i otpevala album u koji se ljudi zaljube na prvo slušanje. Imala je mnogo pobeda i mnogo poraza koje je pobedila. O različitim životnim fazama, sazrevanju, istrajnosti, načinima na koji ju je ljubav prema muzici vodila kroz život, ali i o značaju mentalne stabilnosti na tom putu Tijana je govorila u novoj epizodi podkasta Snaga uma. Njena priča je vedra, poučna, pitka i ohrabrujuća.

Marta Jovetić (26) i Nikola Grebović (27) su najmlađi prodavci na pijaci u svom naselju u Pančevu, a u podcastu Život na srpskom pričaju kako su se upustili u taj biznis, iako oboje imaju i druge poslove. Marta je iz Pančeva, a Nikola iz Sjenice, odakle naručuju nadaleko čuveni sir, koji nude svakog jutra na pančevačkoj pijaci. Na njihovoj tezgi ponekad ima i svežeg voća, a u ponudi je i čavrljanje uz prvu jutarnju kaficu, pomoć pri kucanju poruka sumnjivog sadržaja, pregled najzanimljivijih priča s pijace iz prvog reda… Neke od takvih čuli smo u podcastu „Život na srpskom“, ali na prvom mestu je upravo Martina i Nikolina.