Podcasts about neke

Backrooms temelji na viralni zgodbi, ki se je začela konec prejšnjega desetletja razvijati na podlagi najdene fotografije. Ta prikazuje prazen pisarniški oziroma trgovski prostor s spuščenimi stropi in neonsko osvetljavo, vse v rumenkastih odtenkih in odprto daleč naprej, kot da prostoru ne bi bilo konca. Objavo na spletnem omrežju je spremljalo srhljivo besedilo o izgubljenih dimenzijah, v katere lahko padeš kot v hroščasti videoigri in kjer zmeraj nekaj preži nate. Zmes boleče vsakdanje podobe in tega lovecraftovskega izhodišča je v naslednjih letih navdihnila številne ustvarjalce, ki so pisali zgodbe, programirali videoigre in snemali kratke filme. Najuspešnejši med zadnjimi je bil Kane Parsons, ki je pri šestnajstih, torej še v srednji šoli, posnel kratki film Backrooms o snemalcu, ki vpade v tak prazen prostor in tava od sobe do sobe, dokler ga na koncu ne začne loviti nekakšna pošast. Film je bil uspešnica in ima danes 84 milijonov ogledov, Parsons pa je nadaljeval s serijo povezanih filmčkov, po večini dolgih le minuto ali dve. Kmalu ga je opazil Hollywood in tako je Parsons pri dvajsetih dobil priložnost posneti Backrooms kot celovečerni film. Pri tem so se mu kot producenti pridružili številni uveljavljeni avtorji grozljivk, z Jamesom Wanom, Osgoodom Perkinsom in Shawnom Levyjem vred. Tako je dobil 10 milijonov dolarjev proračuna ter ga izkoristil za kompleksen in morbiden set ter zvezdniško zasedbo, ki vključuje nominiranca za oskarja Renate Reinsve in Chiwetela Ejioforja. Film izredno učinkovito dopolni podobo, vzdušje in neugodje kratkih filmov ter razširi obete, ki jih je bilo mogoče slutiti že iz izvirne spletne objave fotografije. Zgodba je zastavljena v duhu serij, kot je Območje somraka, kjer spremljamo običajno življenjsko zgodbo, v kateri se zgodi odmik v resničnosti. Tukaj imamo ločenca Clarka, faliranega arhitekta, ki se trudi s trgovino s pohištvom, v kateri tudi živi in kamor nikoli ne vidimo zaiti niti ene stranke. Neke noči v kleti odkrije prehod skozi steno in ta ga pripelje v skriven, očitno neskončen svet. Sprva je videti, kot da bi se njegova trgovina še nadaljevala, le da je vsaka soba po svoje napačna. Nekatere so videti kot v hiši iluzij, druge imajo tapecirane strme klančine, iz tretjih vodijo drobna vrata kot v omaro. Clark izkoristi svoj čut za prostor in celo kartira neki del, toda ko hoče vse to razložiti svoji terapevtki, hitro dojame, da je tik pred odločitvijo, da bi ga dala hospitalizirati. Tako si najde pomočnika, opremijo se s kamero, da bi šli še globlje in dlje. In stvari se seveda zalomijo. Glede na to, kako prazni so ti filmski prostori in da je prav ta odsotnost vsebine in funkcionalnosti tisto, kar jih naredi tako srhljive, je prav zanimivo, kako zelo polni so raznih detajlov, ki namigujejo na nekaj več, vendar tega nikoli ne razkrijejo v podrobnost. Tako je, denimo, v nekaterih prostorih postavljen kartonski model, ki v več jezikih predvaja zvočni zapis iz sonde Voyager, ki drvi skozi medzvezdni prostor. Še bolj povedne oziroma sugestivne so različne samo delno uspešne kopije izgubljenih ljudi in predmetov. Backrooms: Brez izhoda pušča odprta vrata za različne interpretacije same funkcije prostora, usode likov in pomena celotnega dogajanja, tako da številni obsesivni oboževalci že preučujejo vsak kader in namig, da bi lahko uzrli kakšno nit, ki bi jih privedla do višjega pomena. Toda obstaja tudi druga šola. To so tisti, ki film cenijo prav zaradi nedoločnosti in pomenske neoprijemljivosti, zaradi načina, kako z vizualnimi in zvočnimi podobami ustvari presunljivo vzdušje. Zaradi surove pisarniške podobe je vse skupaj boleče blizu grozi, ki jo marsikateri občutijo, ko pomislijo na službo. Na tem mestu je ponovno treba omeniti vzporednico s kozmično grozo v delih H. P. Lovecrafta, ki so nastala pred stotimi leti. Ključni povod tako za Lovecraftovo pisanje kot za navdušenje nad njim je izviral iz znanstvenih dognanj o neznatnosti človeka v primerjavi z neznanskostjo vesolja. In podobno se zdi, da bi v današnji dobi lahko dejali, da je uspeh filma Backrooms in drugih sorodnih del, kot je serija Severance, prav tako povezan s ključnim prelomom v družbi. In najočitnejša tarča se zdi vse neizprosnejši vzajemni odnos med človekom in njegovim delovnim mestom ter porastom brezpredmetnosti samih sebi namenjenih služb, ki jih je antropolog David Graber poimenoval Bulšihti. Recenzijo je napisal Igor Harb, bere Dejan Kaloper. Iz oddaje Gremo v kino.

Send us Fan MailU posljednjoj epizodi pete sezone pričam o jednoj tihoj, nenametljivoj vrsti ljubavi koju često primijetimo tek kada je više nema.Kroz priču o smrti moje bake govorim o tome kako neke osobe postanu toliko prirodan dio našeg života da zaboravimo koliko nas zapravo drže, oblikuju i vole svojom prisutnošću.Neke ljubavi nisu glasne, ne traže pažnju, dokazivanje ni popravljanje.Ne komplikuju, ne uslovljavaju i ne traže da budemo drugačiji da bismo bili voljeni.I baš zato ih ponekad uzmemo zdravo za gotovo.Pričam o tome kako nas lakoća nekad zavara da ne vidimo veličinu nečega što je cijelo vrijeme tu i koliko je važno da osvijestimo ko su ljudi uz koje možemo potpuno da odahnemo i budemo svoji.

Novi izvještaj istraživačkog centra John Curtin poziva na nacionalnu strategiju za umjetnu inteligenciju (AI) na radnom mjestu jer Australiji nedostaje nacionalna strategija za regulisanje širenja umjetne inteligencije na radnim mjestima. Neke od glavnih briga sindikata su da bi umjetna inteligencija mogla pojačati nadzor nad radnicima, povećati nesigurno opterećenje na poslu i ugroziti sigurnost zaposlenja.

Povodom Dana majki razgovarali smo sa Amelom Ademi, mladom bosanskom majkom sa istoka Melbournea. Ona uspješno spaja tri velike i zahtjevne životne uloge - majčinstvo, profesiju i aktivizam u bosanskohercegovačkoj zajednici. Kao majka troje djece i dugogodišnja aktivistica, Amela Ademi svakodnevno balansira između porodičnih obaveza, društvenog angažmana i borbe za vrijednosti u koje vjeruje.

Razgovaramo s dobitnikom Lajpziške nagrade za europsko razmijevanje 2026. godine. Miljenko Jergović objašnjava zbog čega se u knjizi Trojica za Kartal vraća na trag jedne svoje druge, za mnoge kultne, zbirke priča koja se bavi opsadom Sarajeva. Njegov nekadašnji sugrađanin, naš kolega, Davor Korić, prikazuje kontekst, analizira i prezentira zanimljiv odlomak iz nove knjige. A mi od Jergovića, pored ostalog, saznajemo što misli o čitaocima i nekim drugim ratovima. Von Amir Kamber.

Igerész: Bírák 5,19-21 Lelkész: Pál Ferenc Lejátszás közvetlen fájlból (hiba esetén): https://krek.hu/media/files/igehirdetesek/20260111_PF_Bírák5,19-21_Debóra_éneke_Széchenyiváros.mp3 Becsült hossz: 4092 mp Generálta: ScrapeCast by Fodor Benedek UUID: 0a6640c9-a2fe-4739-9221-4452926b9131

»V političnem smislu je bilo leto 2025 prehodno leto. Neke vrste dolgočasna uvertura v prihodnje leto, ki bo mini super volilno leto. Spomladi nas namreč čakajo parlamentarne volitve, jeseni pa še lokalne. Optimisti so morda pomislili, da nam bo letošnje leto, ki se nezadržno,« je med drugim za Domovino zapisal Aljuš Pertinač.

Novinarka in urednica na slovenskem programu RAIa v Trstu Lucija Tavčar sodi v mlajšo generacijo Slovencev v Italiji, v svojih genih pa nosi tudi koroške Slovence. Poklicno je šla po očetovih stopinjah in se zaposlila na slovenskem programu RAI-a. Službeno jo pot pogosto vodi v Benečijo in Rezijo in tam živeči Slovenci jo spominjajo na rojake na avstrijskem Koroškem, pravi. Ponosna je na oddaje v narečjih, ki jih Radio Trsta A neguje že desetletja. Kako pa se sooča z vprašanji lastne identitete, jo je kdaj zamikalo, da bi ostala v Sloveniji, kjer je študirala? Kakšne perspektive imajo mladi Slovenci v Furlaniji - Julijski krajini in kakšen je njihov odnos do uveljavljenih manjšinskih struktur? Prisluhnite!Foto: Lucija Tavčar na terenu v Bardu

✨ Melde dich jetzt kostenfrei zum Starseed Summit an und sei beim wichtigsten Online-Event des Jahres live dabei: https://starseedsummit.de/#aff=sarahcartsburg

Ko srečate našega tokratnega sogovornika Evrope osebno, vam je hitro jasno, katera glasbena zvrst mu je najbližje. V Idrijo je najprej prišel zaradi službe, ostal zaradi dekleta, danes žene. Tu je ustanovil tudi melodično "blackened death metal" skupino Divine Inferus.Slovenija, o kateri pred prihodom ni vedel veliko več kot to, da obstaja, ga je navdušila kot čista in zelena dežela. Še vedno pa ga včasih razjezi, da mora večino stvari, ki jih potrebuje kot inženir mehatronike, naročiti po spletu, saj jih pri nas preprosto ni mogoče kupiti. Hector Alejandro Ruvalcaba Ojeda, ki ima – tako kot je v Mehiki običajno – dve imeni in dva priimka, enega po očetu in drugega po materi, se rad šali, tudi na račun idrijskih žlikrofov, ki jih sicer obožuje.   Foto: Melisa Ćehić, Paranoid    

Neke noči je letalo letelo čez Atlantski ocean. Potniki so uživali ob večerji, lahki glasbi in vzdušje je bilo sproščeno in mirno. Nenadoma so ...Iz knjige Zgodbe za dušo, ki je izšla pri založbi Ognjišče.

Auf dem Filmfestival Mannheim-Heidelberg wird am 13.11. der Deutsche Dokumentarfilmpreis vergeben. Nominiert ist der Film „Sisterqueens“ von Clara Stella Hüneke.

Sankcije koje su najvećim ruskim naftnim tvrtkama ovog tjedna nametnule Sjedinjene Države i Europska Unija su potaknule rafinerije u Kini i Indiji na procjenu implikacija. Neke od njih prodaju rafinirane proizvode Australiji. No, postavlja se pitanje, hoće li najnovije mjere biti u mogućnosti uhvatiti rusku flotu u sjeni koja iskorištava rupe u sankcijama? Ekskluzivni podaci koji su novinarima SBS-a dani na uvid su pokazali da se plovila koja prevoze rusku sirovu naftu i koja su prethodno sankcionirana od strane savezne vlade još uvijek pojavljuju u lancima opskrbe australskih tvrtki.

Following up on my chat with Simon Court, News and Editorial Director and Monday Wire Host, Joel, spoke with the Pōneke Anti-Fascist Coalition's Anne Campbell. The ACT Party's choice of James Lindsay as a keynote speaker has raised concerns about his spread of conspiracy theories and thoughts on minority communities, such as the LGBTQIA+ community. They spoke to Campbell about James Lindsay, his controversial comments, and what this means for Aotearoa.

V Gazi žal še vedno ni premirja. V Sloveniji je bila posebna poslanka ZN za človekove pravice na zasedenih palestinskih ozemljih Francesca Albanese, ki je opozorila na grozljive razmere v Gazi. Te dni je minilo 30 let od strašnega pokola v Srebrenici, ko so srbske paravojaške enote pobile več kot osem tisoč Bošnjakov. Na domačem političnem prizorišču se je predsednik vlade soočil z mnenji ustavnih pravnikov, ki odsvetujejo referendum o obrambnih izdatkih. Bili sta tudi dve neuspešni interpelaciji: notranjega ministra in ministrice za kulturo. Neke vrste politični ritual.

''Fotografija je glas, ki je živ,'' pravi fotoreporter Paolo Pellegrin. Svoje prvo naročilo je izvedel v 90-ih na Kosovu, od tedaj pa je nadaljeval delo na kriznih žariščih in območjih spopadov; aktiven je še danes. Spremljal je invazijo ZDA na Irak, drugo palestinsko intifado, genocid v Darfurju, vojni v Siriji in Ukrajini. V objektiv ne zajema samo spektakla vojne, ampak tudi trenutke žalovanja, medčloveške solidarnosti. Zanimajo ga posledice vojnega dogajanja, o tem priča serija portretov mladih palestinskih civilistov, ki so bili ob bombnih napadih trajno poškodovani in zato z vojno za vedno zaznamovani tudi telesno. Spremljal je posledice izraelskih zračnih napadov v Libanonu in dogajanje v Gazi, kamor mu kot zahodnemu novinarju vstop ta hip ni dovoljen. Ob tem Pellegrinove fotografije zaznamuje izjemna estetska kakovost. S fotoaparatom beleži tudi posledice podnebnih sprememb. Njegovo razstavo Antologija v Galeriji Jakopič v Ljubljani denimo zaključujejo podobe razpok v večnem ledu na Antarktiki. Ob odprtju pregledne razstave se je v prestolnici mudil tudi avtor sam, ki smo ga med sprehodom po razstavi povabili k premisleku o mediju fotografije in vlogi fotografa v svetu, zasičenem s podobami. Kot gostja pa se nam je v studiu pridružila še dr. Marija Skočir, umetnostna zgodovinarka, kuratorka in programska vodja Galerije Jakopič. Foto: Blaž Gutman / MGML

Serokkomarê Tirkiyê Recep Tayyip Erdogan di 25 Gulanê de li Stenbolê bi Serokkomarê demkî yê Sûriyê Ehmed El-Şeraa re civiya. Di civîna girtî de, her du serokan li ser başkirina têkiliyên di navbera Tirkiye û Sûriyê de, û tekezî li ser hewildanên ji bo normalîzekirina têkiliyên dîplomatîk û aborî di navbera welatên cîran de sekinîn. Zêdetir di raporta Hatice Kamer ji Amedê heye.

Velečasni Bosiljko Rajić je svećenik u Hrvatskom katoličkom centru Clifton Hill u Melbourneu. U razgovoru povodom smrti poglavara rimokatoličke crkve, velečasni Rajić govori o reakcijama na vijest o smrti pape Franje, o papinoj ostavštini, te kako je papa utjecao na njegovu svećeničku službu. U razgovoru se dotičemo i izbora novog pape.

Anyone new to Australia can appreciate how important it is to keep your mother tongue alive. Language is integral to your culture and Australia's Indigenous languages are no different, connecting people to land and ancestral knowledge. They reflect the diversity of Australia's First Nations peoples. More than 100 First Nations languages are currently spoken across Australia. Some are spoken by only a handful of people, and most are in danger of being lost forever. But many are being revitalised. In today's episode of Australia Explained we explore the diversity and reawakening of Australia's First languages. - Svako ko je nov u Australiji može shvatiti koliko je važno održati svoj maternji jezik živim. Jezik je sastavni dio vaše kulture i autohtoni jezici Australije se u tome ne razlikuju, povezujući ljude sa zemljom i znanjem predaka. Oni odražavaju raznolikost naroda Prvih naroda Australije. Više od 100 jezika Prvih naroda trenutno se govori širom Australije. Neke govori samo šačica ljudi, a većina je u opasnosti da se zauvijek izgubi. Ali mnogi se revitaliziraju. U današnjoj epizodi Australia Explained istražujemo raznolikost i ponovno buđenje prvih jezika Australije.

Ep 252Daniel Jalkut:This may surprise you as much as it surprised us to make the decision: today's episode of Core Intuition [...] is the final episode.Reset HomePod or HomePod mini - Apple SupportApple Ordered by UK to Create Global iCloud Encryption BackdoorDeepSeek LLM modelAaron Ng:Here's Deepseek r1 1.5B thinking through a problem — it's comparable to 4o and Claude 3.5 Sonnet in a number of domains like math. Except…it's a 1.5B model…and can run on virtually any hardware. Truly a huge efficiency leap.Alex Cheema:Market close: $NVDA: -16.91% | $AAPL: +3.21%Why is DeepSeek great for Apple?Here's a breakdown of the chips that can run DeepSeek V3 and R1 on the market now:NVIDIA H100: 80GB @ 3TB/s, $25,000, $312.50 per GBAMD MI300X: 192GB @ 5.3TB/s, $20,000, $104.17 per GBApple M2 Ultra: 192GB @ 800GB/s, $5,000, $26.04(!!) per GBIntroducing Apple Invites, a new app that brings people togetherEU's AltStore Gets First Native iOS Pornography AppApple Says It Doesn't Approve of EU Porn AppAltStore pokes the bearApple in 2024: The Six Colors report cardApple Announced the iPad 15 Years Ago TodayAplple muzej u Poljskoj.ZahvalniceSnimano 9.2.2025.Uvodna muzika by Vladimir Tošić, stari sajt je ovde.Logotip by Aleksandra Ilić.Artwork epizode by Saša Montiljo, njegov kutak na Devianartu

Lolita.Ovo ime će staviti razne insinuacije ljudima u glave. Neke dobre, neke loše. Mi smo ovdje kako bismo dodali još jednu lošu toj listi. Ovaj tjedan se bavimo Amy Fisher i kako je ona dobila nadimak Long Island Lolite. Mislim, s Long Islanda je, ali ovaj drugi dio...nije važno.Počastite nas kavom: https://www.buymeacoffee.com/mjestozlocinaPodržite nas na Patreonu i otključajte ekskluzivni sadržaj: ⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠https://www.patreon.com/mjestozlocina⁠⁠⁠Pratite nas na Instagramu: ⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠https://www.instagram.com/mjestozlocinapodcast⁠Pridružite nam se na Discordu: ⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠https://discord.gg/2NU9cprjMd⁠

Uslijed nepovoljnih vremenskih uvjeta, klimatske promjene potiču sve veći broj ljudi na iseljavanje iz svojih domova Neke procjene predviđaju da bi do 2050. godine više od milijardu ljudi moglo biti raseljeno diljem svijeta. Pacifički su otoci među najugroženijim područjima.Za određene otočne zajednice preseljenje preostaje jedina opcija.

Prema Registru Islamofobija koji prati izvještaje o zlostavljanju i napadima na muslimane u Australiji, zabilježeno je više incidenata islamofobije u jednoj godini, nakon napada Hamas-a 7. oktobra 2023, nego u cijelih osam godina prije toga. Žene sa hidžabom su posebno ciljana grupa. Neke od njih kažu da se boje izaći iz kuće, a postoji strah za sigurnost njihove djece u školama.

Dok Australija odgovara na porast antisemitskih napada, prijave islamofobnih incidenata su također u porastu. Neke muslimanke kažu da se boje izaći iz kuće, a strahuju i za sigurnost svoje djece u školama.

Pred kratkim je prišla Ljubljano Liza Japelj Caronedo nedavno zaposlena na Veleposlaništvu republike Slovenije v Franciji, v Parizu, kjer je skrbela za organizacijo in izmenjavo kulturnih dogodkov. Študirala je na Filozofski fakulteti v Ljubljani, je komparativistka in francistka, zadnja leta pa tudi pisateljica. Pri pariški založbi Michalon je pod psevdonimom Ella Blissova nedavno izšla njena knjiga La Vestale végétale, Vrtna vestalka, nekaj let prej pa La Fleur de Bach, Bachova cvetlica. Gre za literaturo, ki bi ji žanrsko lahko rekli duhovna ekologija in je je na zahodnih knjižnih trgih vedno več. V studio oddaje Razgledi in razmisleki je Lizo Japelj Carone – Ello Blissovo povabila Tadeja Krečič.

Following a consistent year of pressure, the Victoria University of Wellington has announced its divestment from all Israeli government bonds and shares. The foundation has previously reported having close to $50,000, which they have divested following major Student sit ins and pushback. The divestment is only the first step in a long process of boycotting Israel, however there is continued student backing and a recent petition attempting to further progress the severing of ties to Israel.  Producer Sasha spoke to spokesperson for Student Justice for Palestine Poneke, Frank Mackenzie about how continued student pressure led to University of Victoria Wellington divesting from Israeli bonds and stocks.

"Neke stvari ne možemo sami – potražite pomoć!" U 280. epizodi Pojačala gost Ivana Minića je Danijel Milošević, germanista i stručnjak za copywriting. Danijel ponavlja svoje gostovanje u Pojačalu danas sa veoma važnom pričom koja nema direktne veze sa biznisom, ali je problem sa kojim se suočava sve više ljudi u ovoj sferi – burnout. Kao neko ko je i sam iskusio veoma ozbiljan oblik burnouta, Danijel se ne samo izborio sa tim problemom, već je odlučio da javno dokumentuje svaki korak svog oporavka. Uradio je to iz želje da se svi koji pate od istog problema osećaju manje sami, a i da bi podigao svest o ovom veoma ozbiljnom stanju koje je sve učestalije, a nažalost veoma zanemareno i loše shvaćeno. U ovoj epizodi Ivan i Danijel razgovaraju o tome šta je tačno burnout, koga sve može pogoditi, koji su upozoravajući znaci, šta se može učiniti kada se on desi i kako preduprediti ovaj problem radi zdravijeg života. Takođe se dotiču i teme kreativnosti kao posla, gde Danijel objašnjava kako se može biti kreativan „on-demand“ i koliko tu mogu da pomognu ili odmognu alati poput ChatGPT-ja. Prvi razgovor sa Danijelom možete pogledati na linku - https://www.youtube.com/watch?v=rwxJx_bwkXc Teme u epizodi: - Uvod - Početak razgovora - Burnout i empatija - Oporavak od burnouta - Klijenti i burnout - Možemo li preduprediti burnout? - Odgovornosti i brige - Kako do pravih ljudi? - Usavršavanje kreativca - Parola snađi se - Neminovni grind - Hobijima protiv burnouta - Novi projekat - Bizzy Realizacija Pojačalo podkasta ne bi bila moguća bez naših izuzetnih partnera: - Kompanija Epson koja je vodeći svetski proizvođač projektora i štampača za sve namene: https://www.epson.rs/sr_RS - Kompanija Orion telekom provajtera najbrže internet infrastrukture u Srbiji sa preko 30 godina iskustva: https://oriontelekom.rs Podržite nas na BuyMeACoffee: https://bit.ly/3uSBmoa Pročitajte transkript ove epizode: https://bit.ly/4drDqK2 Posetite naš sajt i prijavite se na našu mailing listu: http://bit.ly/2LUKSBG Prijavite se na naš YouTube kanal: http://bit.ly/2Rgnu7o Pratite Pojačalo na društvenim mrežama: Facebook: http://bit.ly/2FfwqCR Twitter: http://bit.ly/2CVZoGr Instagram: http://bit.ly/2RzGHjN

U novoj epizodi Radar Foruma mišljenja su ukrstili redovni profesori Ekonomskog fakulteta u Beogradu – izazivačica Danica Popović i njen gost Dejan Šoškić, bivši guverner NBS. Danica Popović, poznata po analitičnosti, otpočela je debatu pitanjem kako je došlo do promena u globalnoj ekonomiji, odnosno, zašto se povlačimo iz otvorenosti koja je bila temelj ekonomskog rasta, a što u konačnici preti zatvaranjem privrede? Šoškić je istakao da su vrednosti koje su krasile zapadni svet polako počele da se napuštaju, čak i od strane onih zemalja koje su te vrednosti najviše zagovarale. On ukazuje na zabrinjavajući trend odstupanja od principa slobodne trgovine i poštovanja međunarodnih pravila, što dovodi do destabilizacije globalne ekonomske strukture. “To je zbunjujuće i po pitanju slobodne trgovine, i po pitanju vladavine prava, poštovanja međunarodnih sporazuma…”, ukazuje Šoškić. Popović je naglasila značaj institucionalne stabilnosti navodeći da privreda ne bi trebalo da trpi usled političkih promena. “Mnoge stvari moraju da se rade na odgovarajući način zarad dobrobiti građana nezavisno od toga da li je jedna ili druga politička opcija na vlasti. To je nešto što krasi jednu vrstu stabilnosti i građansko društvo. Neke stvari i vrednosti se postavljaju i doživljavaju od strane građanstva kao nepromenljive konstante u jednom organizovanom društvu. To ne zavisi od slobodne volje, da ne kažem hira - mislim da je to adekvatniji termin za ponašanje pojedinih političara koji misle da mogu naglo i mnogo svojim uverenjem, svojom ličnošću i nekom svojom energijom da menjaju. Dobre države to ne trpe i dobar sistem uvek treba da kanališe političare u pravcu održavanja kvalitetnih vrednosti koje su prethodne generacije ustanovile", jasan je Šoškić. Gosti Radar Foruma kritikovali su sa ekonomskog stanovišta i sankcije Rusiji, osvrnuli se na ulogu dolara i SAD-a u trenutnim globalnim odnosima, kao i na sve veću prisutnost Kine. Takođe su se dotakli i pitanja kompetencije kadra u Narodnoj banci Srbije i kako ona utiče na ekonomsku politiku zemlje. Više na radar.rs.

Novo izvješće Australskog povjerenstva za vrijednosne papire i investicije, ASIC-a, otkriva da su neke od najvećih australskih banaka naplaćivale nepotrebne naknade za održavanje računa svojih klijenata. Očekuje se da će obanke otećenim klijentima isplatiti više od 28 milijuna dolara, uključujući 24,6 milijuna dolara pripadnicima Prvih naroda koje primaju ABSTUDY naknade.

Kifolyó csúnyaságok, avagy az adás előtti bemelegítés. Az én hűsítő kendőm innen van, de lehet ugyanezt sokkal olcsóbban is innen.A 37.5 technológia.A Hasnyálmirigynapló 29. oldalán található a balatoni rész.Liverpool szurkolók éneklik a Never Walk Alone-t. Sok-sok Varázsceruza, és Harold and the purple crayon film előzetese.Kálmán László és Nádasdy Ádám Szószátyár című rádióműsorának archívuma. Lehet kapni orvosi pemetefű cukorkát, de Réthy Béla neve helyén a „töltetlen kemény“ felirat szerepel.A Dél-Amerikai zsugorított fejek.A békéscsabai kolbászos játszótér.F. D. C. Willard publikációi.Sigourney Weaver...

U romanu građenom od fragmenata i različitih diskurza, u kojima kao da su se na trenutak susreli G. G. Márquez, Danijel Dragojević i čitavo društvance autora otočke dionice i zajedno sjeli ispred lokalnog dućana da malo proćakulaju, čitamo priču o Mare i Petru, o Didi koji je napisao knjigu o svojim putovanjima, o živima i mnogo više mrtvima koji su prošli kroz njihov i otočki život. Neke je od njih susrela zapisivačica, o nekima slušamo od tri nonice što i dandanas sjede na klupi pored vrulje, a neki su dio otočke povijesti, zabilježene i vezane uz glavnu fabularnu dionicu. Otok je u ovome romanu pozornica na kojoj se živi i umire, likovi koji se na njoj izmjenjuju uobličavaju fragmente sjećanja, čežnje, ljubavi, odlazaka, usamljenosti, prolaznosti… U romanu Lore Tomaš svakako je riječ o sto godina samoće, koja se prenosi s generacije na generaciju i dolazi do aktera koji se svojim pričama izdvajaju od kolektiviteta otoka, stavljeni u razne, svoje i tuđe, scenarije. Ovo je roman kolaž o otoku kolažu, atmosferičan i gust, u kojem i praznine imaju značenje, roman kakav još niste čitali. Režija i dramatizacija: Hana Veček, tonmajstor: Tomislav Šamec, glazbeni dramaturg: Maro Market, igrali su: Marija Škaričić, Senka Bulić, Doris Šarić Kukuljica, Siniša Popović, Nikša Butijer i Alen Šalinović

U romanu građenom od fragmenata i različitih diskurza, u kojima kao da su se na trenutak susreli G. G. Márquez, Danijel Dragojević i čitavo društvance autora otočke dionice i zajedno sjeli ispred lokalnog dućana da malo proćakulaju, čitamo priču o Mare i Petru, o Didi koji je napisao knjigu o svojim putovanjima, o živima i mnogo više mrtvima koji su prošli kroz njihov i otočki život. Neke je od njih susrela zapisivačica, o nekima slušamo od tri nonice što i dandanas sjede na klupi pored vrulje, a neki su dio otočke povijesti, zabilježene i vezane uz glavnu fabularnu dionicu. Otok je u ovome romanu pozornica na kojoj se živi i umire, likovi koji se na njoj izmjenjuju uobličavaju fragmente sjećanja, čežnje, ljubavi, odlazaka, usamljenosti, prolaznosti… U romanu Lore Tomaš svakako je riječ o sto godina samoće, koja se prenosi s generacije na generaciju i dolazi do aktera koji se svojim pričama izdvajaju od kolektiviteta otoka, stavljeni u razne, svoje i tuđe, scenarije. Ovo je roman kolaž o otoku kolažu, atmosferičan i gust, u kojem i praznine imaju značenje, roman kakav još niste čitali. Režija i dramatizacija: Hana Veček, tonmajstor: Tomislav Šamec, glazbeni dramaturg: Maro Market, igrali su: Marija Škaričić, Senka Bulić, Doris Šarić Kukuljica, Siniša Popović, Nikša Butijer i Alen Šalinović

U romanu građenom od fragmenata i različitih diskurza, u kojima kao da su se na trenutak susreli G. G. Márquez, Danijel Dragojević i čitavo društvance autora otočke dionice i zajedno sjeli ispred lokalnog dućana da malo proćakulaju, čitamo priču o Mare i Petru, o Didi koji je napisao knjigu o svojim putovanjima, o živima i mnogo više mrtvima koji su prošli kroz njihov i otočki život. Neke je od njih susrela zapisivačica, o nekima slušamo od tri nonice što i dandanas sjede na klupi pored vrulje, a neki su dio otočke povijesti, zabilježene i vezane uz glavnu fabularnu dionicu. Otok je u ovome romanu pozornica na kojoj se živi i umire, likovi koji se na njoj izmjenjuju uobličavaju fragmente sjećanja, čežnje, ljubavi, odlazaka, usamljenosti, prolaznosti… U romanu Lore Tomaš svakako je riječ o sto godina samoće, koja se prenosi s generacije na generaciju i dolazi do aktera koji se svojim pričama izdvajaju od kolektiviteta otoka, stavljeni u razne, svoje i tuđe, scenarije. Ovo je roman kolaž o otoku kolažu, atmosferičan i gust, u kojem i praznine imaju značenje, roman kakav još niste čitali. Režija i dramatizacija: Hana Veček, tonmajstor: Tomislav Šamec, glazbeni dramaturg: Maro Market, igrali su: Marija Škaričić, Senka Bulić, Doris Šarić Kukuljica, Siniša Popović, Nikša Butijer i Alen Šalinović

U romanu građenom od fragmenata i različitih diskurza, u kojima kao da su se na trenutak susreli G. G. Márquez, Danijel Dragojević i čitavo društvance autora otočke dionice i zajedno sjeli ispred lokalnog dućana da malo proćakulaju, čitamo priču o Mare i Petru, o Didi koji je napisao knjigu o svojim putovanjima, o živima i mnogo više mrtvima koji su prošli kroz njihov i otočki život. Neke je od njih susrela zapisivačica, o nekima slušamo od tri nonice što i dandanas sjede na klupi pored vrulje, a neki su dio otočke povijesti, zabilježene i vezane uz glavnu fabularnu dionicu. Otok je u ovome romanu pozornica na kojoj se živi i umire, likovi koji se na njoj izmjenjuju uobličavaju fragmente sjećanja, čežnje, ljubavi, odlazaka, usamljenosti, prolaznosti… U romanu Lore Tomaš svakako je riječ o sto godina samoće, koja se prenosi s generacije na generaciju i dolazi do aktera koji se svojim pričama izdvajaju od kolektiviteta otoka, stavljeni u razne, svoje i tuđe, scenarije. Ovo je roman kolaž o otoku kolažu, atmosferičan i gust, u kojem i praznine imaju značenje, roman kakav još niste čitali. Režija i dramatizacija: Hana Veček, tonmajstor: Tomislav Šamec, glazbeni dramaturg: Maro Market, igrali su: Marija Škaričić, Senka Bulić, Doris Šarić Kukuljica, Siniša Popović, Nikša Butijer i Alen Šalinović

U romanu građenom od fragmenata i različitih diskurza, u kojima kao da su se na trenutak susreli G. G. Márquez, Danijel Dragojević i čitavo društvance autora otočke dionice i zajedno sjeli ispred lokalnog dućana da malo proćakulaju, čitamo priču o Mare i Petru, o Didi koji je napisao knjigu o svojim putovanjima, o živima i mnogo više mrtvima koji su prošli kroz njihov i otočki život. Neke je od njih susrela zapisivačica, o nekima slušamo od tri nonice što i dandanas sjede na klupi pored vrulje, a neki su dio otočke povijesti, zabilježene i vezane uz glavnu fabularnu dionicu. Otok je u ovome romanu pozornica na kojoj se živi i umire, likovi koji se na njoj izmjenjuju uobličavaju fragmente sjećanja, čežnje, ljubavi, odlazaka, usamljenosti, prolaznosti… U romanu Lore Tomaš svakako je riječ o sto godina samoće, koja se prenosi s generacije na generaciju i dolazi do aktera koji se svojim pričama izdvajaju od kolektiviteta otoka, stavljeni u razne, svoje i tuđe, scenarije. Ovo je roman kolaž o otoku kolažu, atmosferičan i gust, u kojem i praznine imaju značenje, roman kakav još niste čitali. Režija i dramatizacija: Hana Veček, tonmajstor: Tomislav Šamec, glazbeni dramaturg: Maro Market, igrali su: Marija Škaričić, Senka Bulić, Doris Šarić Kukuljica, Siniša Popović, Nikša Butijer i Alen Šalinović

Njuz Kolegijum ove nedelje počinje sa najvećim brojem novinu u Njuz produkciji, praćen najavom ne jednog, već dva gostovanja i pričom o predstojećim izborima. Spomenuli smo i Sićvea. Njuz vest o Srbinu i ajkuli iz Šarm El Šeika doživela je novi život. --- Kripto voleti: Viktor BTC bc1q4estcdlypugcz5hnwd8z0gl64lmh6l2lsy23yt Nenad BTC 1AcKQwLtpnd9CmYD1N26tGtiBZaD8Jtb7M (ostali kada otvore) Od sada nas možete podržite i na YouTubeu: https://www.youtube.com/channel/UCbYHvSoOkkHfhPTNkz4RmQg/join Budite vi sponzor podkasta na Patreonu: https://www.patreon.com/njuz Kupite NJUZ majice: https://www.dechkotzar.com/sr/tag/njuz/ --- Audio podcasti: Deezer https://www.deezer.com/en/show/1736292 Soundcloud https://soundcloud.com/njuz-net Apple https://podcasts.apple.com/us/podcast/njuznet/id1531300158 Spotify https://open.spotify.com/show/5M6FZXlro5U1bmjgj8xWiN Google https://podcasts.google.com/feed/aHR0cHM6Ly9mZWVkcy5zb3VuZGNsb3VkLmNvbS91c2Vycy9zb3VuZGNsb3VkOnVzZXJzOjg3ODUzNDAwNS9zb3VuZHMucnNz Njuzovci na Instagramu: https://www.instagram.com/je.li.savetaa/ https://www.instagram.com/nenad.milosavljevic/ https://www.instagram.com/graforidza/ https://www.instagram.com/viktorxmarkovic/ https://www.instagram.com/marko_drazic/ https://www.instagram.com/vvukovv/ #njuznet #srbija #novosti #najnovije #humor #comedy

Language is a strong identity for the Kurds that has kept them alive despite all the oppressions. But due to the lack of a standard language or alphabet, the Kurdish language faces many obstacles. In the fourth part of the second series of My Kurdish Language is My Identity, we speak to writer Nawaf Miro about the preservation and the survival of the Kurdish language. - Ziman ji bo Kurdan nasnameyeke xurt e ku di dîrokê de Kurd zindî hîştine. Lê ji ber nebûna zimanekî yan alfebêyeke standerd zimanê Kurdî rastî gelek astengiyan dihêt. Di beşê çaremîn ji zincîreya duyemîn ya Ziman Nasnameya Min e, em bi nivîskar Newaf Mîro re derbarê parastin û zindîhîştina zimanê Kurdî diaxafin.

Sigurnosni sporazum AUKUS mogao bi se proširiti na suradnju s drugim zemljama koje dijele slične stavove. Tri osnivača sporazuma - Australija, Velika Britanija i Sjedinjene Američke Države - razmatraju mogućnost uključivanja Japana u određene projekte obrambene tehnologije. Analitičari ističu kako proširenje ovog sporazuma donosi i prednosti i izazove.

Nûçegîhan Hatice Kamer ji Amedê ji me re behsa encamên hilbijartinên şaredariyan yên ku di 31 Adarê de cî girtî dike. Encam li bervajî texmînên partiya desthelatdar bû, ku xuya dike êdî xelk ji desthelatdariya 22 salan bêzar û bêhêvî bû ye.

Riječi pape Franje kojima potiče Ukrajinu na mirovne pregovore s Rusijom i spominje isticanje bijele zastave, koja simbolizira predaju, naišle su na osudu prije svega ukrajinskih čelnika, ali i nekih europskim političarima.

-- . Nûçeyên giring yên Swêdê îro 26.01.2024 ji vê podkasta beê kurdî yê Radyoya Swêdê. Pêşkêşker: Sidqî HirorÎDerhêner: Nishtman Irandoust

+NFL Super Wild Card Weekend.+San za neke, noćna mora za druge.+Kome je domet Divisional runda 2023/24?!+Prognozirajte i vi u plej-ofu sa nama ili protiv nas na www.99jardi.comDomaćini: Mihailo Stefanović, Ivan Nedeljković, Vanja Milićević i Srđan Erceg00:00:00 Početak00:06:16 Hjuston - Klivlend00:19:23 Kanzas - Majami00:31:55 Grin Bej - Dalas00:54:40 Detriot - LA Rems01:10:15 Bafalo Pitsburg01:25:30 Filadelfija - Tampa Bej01:43:11 Heroji01:48:56 Džokeri01:56:00 Tragičari02:08:35 Prognoze02:41:13 Hjuston - Baltimor02:28:25 Grin Bej - San Francisko02:37:45 Tampa Bej - Detroit02:48:50 Bafalo - Kanzas Siti02:57: Nove prognoze03:02:00 Najava utakmica pregled03:03:22 Pitanja i odgovori#99jardi #nfl#infinitylighthouse ------------------------------HUMANITARNI KUTAKPomozimo Anici!Slanjem SMS poruke: Upišimo 1454 i pošaljimo SMS na 3030Slanjem SMS poruke iz Švajcarske: Upišimo human1454 i pošaljimo SMS na 455Uplatom na dinarski račun: 160-6000001614978-71Uplatom na devizni račun: 160-6000001616335-74IBAN: RS35160600000161633574SWIFT/BIC: DBDBRSBGUplatom platnim karticama putem linka: E-doniraj (https://www.budihuman.rs/edonate/sr?user_id=1454)Uplatom sa vašeg PayPal naloga putem linka: PayPal (https://www.budihuman.rs/paypal/sr/donate?user_id=1454)-----------------PODRŠKA ZA INFINITY LIGHTHOUSEUkoliko želite da podržite ekipu Infinity Lighthouse i sve što radimo, najbrže je kroz Patreon i YouTube članstvo.Patreon: https://www.patreon.com/infinitylighthouse YT: https://www.youtube.com/channel/UCQ2D37u3DU1XGxxriq5779Q/join-----------------NAŠA PRODAVNICASvi koji žele da obogate svoju biblioteku prelepim delima o Formuli 1 i MotoGP-u ili se obuku u naše, zajedničke, boje, tu je naša zvanična prodavnica knjiga, majica i kačketa.️https://shop.infinitylighthouse.com https://shop.infinitylighthouse.com/majice.htmlhttps://shop.infinitylighthouse.com/knjige.htmlhttps://shop.infinitylighthouse.com/kacketi.htmlNAŠE DRUŠTVENE MREŽE Instagram - https://instagram.com/infinitylighthouse Facebook - https://facebook.com/theinfinitylighthouseTwitter - https://twitter.com/infinitylighthsSPORTSKE VESTIhttps://sportsmagazin.rsMusic credit: Envato Elements Item/Cinematic HeroicPhoto copyright:AP Photo/Charlie RiedelAP Photo/Chris O'MearaAP Photo/Ed ZurgaAP Photo/David J. PhillipAP Photo/Phelan M. EbenhackAP Photo/Michael AinsworthUSA TODAY SPORTSDatum: 19. januar 2024.Lokacija: Studio na kraju UniverzumaProdukcija: Infinity Lighthouse https://www.youtube.com/infinitylighthouseWebsite: https://infinitylighthouse.com/ ★ Support this podcast on Patreon ★

19 - Naš istoričar Ivan Drljača sa gostom i kolegom Nikolom Đukićem danas priča o Aleksandru I Karađorđeviću, Ujedinitelju. Osim što je bio kralj Jugoslavije, slavljeni vojskovođa, veoma obrazovan, pasionirani ljubitelj umetnosti ponosan na svoje seljačko poreklo, bio je i prvi Srbin koji je leteo avionom. Najosporavaniji i najkontroverzniji balkanski vladar, i danas je predmet polemika kako istoričara tako i javnosti. Neke poznate ali i malo poznate detalje o njegovom životu čućete u ovoj epizodi, a pošto nam je vaše mišljenje važno, očekujemo i komentare, predloge i sugestije.

Listening to what your body needs is important throughout the year, but it becomes even more crucial during extreme weather. Here are some essential tips to beat the Australian summer. - Guhdarîkirina tiştên ku laşê we hewce dike di seranserê salê de girîng e, lê di dema havîna germ de girîngtir e. Li vir çend serişteyên bingehîn hene ku hûn havîna Austuralya derbas bikin.

Duško Ilijević trenutno je najpopularniji waldorfski odgajatelj s dvadesetak godina neposredne pedagoške prakse u radu s djecom, ali i odraslima. S Duškom smo popričale o odgoju djece te najčešćim izazovima u odgoju s kojima se roditelji susreću. Neke od tema o kojima smo pričali su: - jesu li jaslice nužno zlo? - kako olakšati prilagodbu? - gdje roditelji najčešće griješe? - jesmo li zatrpani informacijama i edukacijama sa svih strana? - koja je razlika između edkatora i odgajatelja? - kako postaviti granice? - zašto je dosada važna? - što kad se dijete ne želi samo igrati? - funkcionira li princip nagrađivanja i kazne u odgoju djeteta? - je li OK povisiti glas? - zašto su važne bajke i priče? - djeca i ekrani Duška možete zapratiti na IG: @stricek_dusko Hvala vam na slušanju! Podržite nas i podijelite ovu epizodu na svojim društvenim mrežama.

Di raporta Hatice Kamer ji Amedê de behs li ser civîna damezrandina partiyekî nû yê Kurdîstanî dibe. Partîya Azadîya Kurdîstanê û Tevgera Demokratîk ya Kurdistanê - TDK Tevger dibin yek û partîyekî nû tê damezrandin. Herweha di raportê de behs li ser hewildana ku zindana Diyarbekir bibe Muze ku avahiya zindanê wekî xwe were hîştin.

On this episode we discuss our July 2023 book club pick The Imaginary Lives of James Poneke by Tina Makereti. A coming-of-age story of a Maori boy, armed with a British education and eager to see the world, who ventures to London to be a living exhibit for a British artist's exhibition. It's an epic tale written in the style of Victorian fiction, but told from the perspective of an indigenous youth growing up under colonization.*Support the podcast by supporting our new Patreon*Follow our hosts:Reera Yoo (@reeraboo)Marvin Yueh (@marvinyueh)Follow us:FacebookTwitterGoodreads GroupThe Books & Boba August 2023 pick is Bitter Medicine by Mia TsaiThis podcast is part of Potluck: An Asian American Podcast Collective

Termini za snimanje su čudna stvar – ušli smo u studio pre prvog podbacivanja u Madridu, a sad je možda i već 2-0 za Partizan? Ko to zna, dragi slušaoci i gledaoci...mi svakako ne, pa smo, svesni činjenice da se budućnost ne da predvideti, rešili da se zabavimo ovim ostatkom ABA sezone pre nego što počne plej-of. Za početak, analizirali smo malo preostale utakmice u ABA karavanu. Najzanimljivije je bilo u Podgorici, gde je Partizan tek u napetom finišu proslavio pobedu nad revitaliziranom ekipom Budućnosti. Briljirao je za domaće Erik Grin, koji je podsetio na neka minula vremena, ali su sa druge strane spremne odgovore imali Kevin Panter i Zek Ledej. Na kraju, pobeda za „pola koša“ i overeno prvo mesto pred plej-of – zadatak obavljen za crno-bele! Crvena Zvezda je položila oba ispita iz dopunske nastave, a u međuvremenu je i Borac iz Čačka poveo sa 1-0 u svojoj baraž seriji protiv Heliosa. Kostur ABA plej-ofa se tako konačno zaokružio, pa će se u četvrtfinalu sastati sledeći parovi – Partizan-Derbi, Zvezda- Zadar, Budućnost-Mega i Cedevita Olimpija-FMP. Neke ishode ćemo znati kod sledećeg javljanja, ali za Partizan ćemo morati sačekati jer im je liga dala slobodno zbog serije sa Realom, što se i očekivalo. A što se nagrada iz naslova tiče...pa, podelili smo poneku. Mislim, „podelili“, izrazili smo se o MVP-ju, prvoj petorci i tako tim stvarima. Ali, da bi saznali ko je zapravo ovu prestižnu nagradu, moraćete zapravo i da pogledate ili poslušate podcast! Nije fer da vam otkrijemo ako ne kliknete. U svakom slučaju, vidimo se za koji dan kad opet pričamo o NBA plej-ofu!