Podcasts about novog sada

Nova epizoda podkasta pod zaštitom Međunarodnog PEN centra "Dobar loš zao" upravo je puštena u pogon. U prvom delu emisije Nenad Kulačin i Marko Vidojković zaključili su da Vučić sve više liči na babetinu, te da bi mu raspisivanje izbora pomoglo u popravljanju opšteg dojma, a pružili su podršku i nepristojno dugo zatočenim aktivistima iz Novog Sada. Gost je aktivista i politički zatvorenik koji se trenutno nalazi na slobodi, Srđan Žunić. Žunić je govorio o svojim iskustvima iz polciijskih stanica, sudnica i CZ-a, kao i načinima pravne borbe protiv režima, policajaca i pripadnika pravosuđa koji su se o ogrešili o brojne zakone. Uz bizarne detalje iz tamnice, koju neki nazivaju i "koledž", Žunić je takvo "školovanje" poželeo vrhu mafijaškog režima, umesto nevinim građanima. U Magarećem kutku moći ćete da čujete kako Ana Brnabić štuca na engleskom. Da podkast DLZ nastavi da postoji, molimo vas, pretplatite se na patreon.com/ucutatinecemo ili pošaljite donaciju na PayPal dlz.istern@gmail.com

Kako se iz Novog Sada gradi firma koja sarađuje sa globalnim gigantima u oblasti AI i analitike? U 313. epizodi Pojačala, Ivan razgovara sa Nenadom Božićem, jednim od najvažnijih ljudi domaće tech scene i osnivačem kompanije SmartCat. Kroz otvoren i iskren razgovor, Nenad deli svoj razvojni put – od ranih dana u štampariji i pravljenja prvih web sajtova, preko rada u velikim IT firmama, do odluke da osnuje kompaniju koja danas razvija napredna AI rešenja i sarađuje sa klijentima širom sveta. Otkrićete kako se gradi tehnološka firma iz Srbije koja uspeva na globalnom tržištu, šta znači stvarati kulturu poverenja sa klijentima, kako se prelazi put od inženjera do lidera, kao i zašto je ponekad prva svađa sa klijentom – pravi početak saradnje. Nenad priča o svom odnosu prema učenju, radoznalosti, mentorstvu, greškama koje su ga oblikovale, kao i izazovima koje donosi vođenje firme u industriji koja se neprestano menja. Teme u epizodi: - Najava razgovore - Početak razgovora - Kad porastem biću - Formativni uticaji - Nestandardno učenje - Baratanje podacima - Body leasing - Građenje poverenja - Percepcija kao strategija - Mindset vs. skill set - Prihvatanje novih tehnologija Podržite nas na BuyMeACoffee: https://bit.ly/3uSBmoa Pročitajte transkript ove epizode: https://bit.ly/42K259K Posetite naš sajt i prijavite se na našu mailing listu: http://bit.ly/2LUKSBG Prijavite se na naš YouTube kanal: http://bit.ly/2Rgnu7o Pratite Pojačalo na društvenim mrežama: Facebook: http://bit.ly/2FfwqCR Twitter: http://bit.ly/2CVZoGr Instagram: http://bit.ly/2RzGHjN

Predsjednik SAD Donald Tramp najavio je drastične carinske mjere. Grupa od 80 studenata krenula biciklima iz Novog Sada ka Strazburu. Kako rudnik uglja Bukova Kosa kod Prijedora narušava život mještana i koji ekološki izazovi prijete Ulcinju nakon najavljene investicije od 30 milijardi eura.

U novoj epizodi podcast-a pod zaštitom Međunarodnog PEN centra "Dobar loš zao", Nenad Kulačin i Marko Vidojković su zajedno u studiju, zahvaljujući pretplatnicima sa Patreona. U prvom delu emisije, momci su se bavili izborom za gradonačelnika Novog Sada, potrošnjom jaja u Kraljevu, Psihovom psihoterapijom i ljubavnim mukama Darka Glavića. Gost je, u ovom trenutku najzapaženiji reporter s lica mesta u Srbiji, ujedno predsednik pokreta "Ljubav, vera, nada", Nemanja Šarović. Gost i voditelji su pokazali da se može voditi razgovor sa suprotstavljenih ideoloških pozicija, kada je cilj zajednički. Šarović je, u to ime, govorio o studentskom protestu, opoziciji, medijima, radikalima i naprednjacima. Komunikacija je protekla bez značajnijih trzavica, jer su se sve tri strane potrudile da pokažu kako u ovom trenutku moramo da ostavimo različtosti po strani i posvetimo se borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala. U Magarećem kutku, promovišemo Brnabićkin novi nadimak! Da bi DLZ nastavio da postoji, molimo vas, pretplatite se na patreon.com/ucutatinecemo i ako možete, pošaljite donacije na PayPal dlz.istern@gmail.com

Koja slika iz Novog Sada je upečatljivija - izbor SNS gradonačelnika po svaku cenu, ili spušten štit od strane policajca u kordonu tokom tišine? Gošća Danice Vučenić u Iza vesti bila je novinarka i urednica portala "Peščanik" Svetlana Lukić.

U emisiji RSE za 24. februar slušajte; Vlast bez prisustva opozicije izabrala gradonačelnika Novog Sada. Zašto lekari Urgentnog centra u Podgorici imaju obezbeđenje i koja švajcarska firma želi rudnik litijuma u BIH. Koliko je EU potrošila za kupovinu ruske nafte i gasa, koliko na pomoć Ukrajini.

Na intersekciji podcasta Dopisi iz Diznilenda i ExKurs Podcast nalazi se Peder, Pop i Pravnik Podcast. Miljan (Peder) kao poveznica između Vukašina Milićevića (Pop) i Nemanje Paleksića (Pravnik). Sve teme iz oba podcasta i one kojima u njima nema mesta, ovde, na jednom mestu. Vidimo se (i čujemo), za sad, dvaput mesečno. U današnjoj epizodi bavimo se svakako dalje studentskim protestima - dok studenti iz Novog Sada, Beograda, Novog Pazara, Niša i drugih gradova marširaju ka Kragujevcu, gdje se 15.02. održava veliki protest, vlast pokušava sve što joj padne na pamet da razbije proteste - a na studente se ništa ne lijepi, kao da su teflon. Istovremeno se vodi kampanja razbijanja blokada privatnih fakulteta, a mi se pitamo i da li aktuelni studentski pokret može da doprinese promeni društvene svesti o privatnom obrazovanju, kao i promeni kvaliteta privatnog obrazovanja uopšte. Srpska Pravoslavna Crkva za to vrijeme vodi svoje besmielene ratove protiv sopstvenih teologa koji se usuđuju da imaju svoj glas u ovoj situaciji, a mitropolit Fotije internet zasipa svojim pjesmicama. Pratite nas na: https://www.youtube.com/@dopisiizdiznilenda www.facebook.com/DopisiizDiznilenda/ www.podcast.rs/autori/dopisi-iz-diznilenda/ Ako želite da nam pomognete u održavanju servera na soundcloudu, uplate rado primamo na PayPal: mtanic@gmail.com ili postanite naš patron na www.patreon.com/dopisi Miljan: fb: /mtanic, Twitter/Instagram: @mtanic YouTube: /Mtanic Nemanja: fb: /paleksic Soundcloud: @diznilend iTunes: itunes.apple.com/us/podcast/id1223989792 Stitcher: https://www.stitcher.com/show/dopisi-iz-diznilenda-podcast Pocket Casts: pca.st/pT2h podcast.rs/show/dopisi-iz-diznilenda/ Spotify: https://open.spotify.com/show/4U3wm6QOkJ30QEbk1kvqZS?si=RM6QdrOlTuO0WUJzYBl7hA

Fluent Fiction - Serbian: From Dreams to Deals: A Startup's Journey in Novog Sada Find the full episode transcript, vocabulary words, and more:fluentfiction.com/sr/episode/2025-02-11-23-34-02-sr Story Transcript:Sr: У срцу Новог Сада, у модерном стартап инкубатору, јутро је било пуно узбуђења и ишчекивања.En: In the heart of Novog Sada, in a modern startup incubator, the morning was full of excitement and anticipation.Sr: У просторији где су се размењивале идеје као варнице, млади предузетници су брујали око белих табли, док су трагови свежег снега виђени кроз стаклене прозоре.En: In the room where ideas were exchanged like sparks, young entrepreneurs buzzed around whiteboards, while traces of fresh snow were visible through the glass windows.Sr: Јован и Милан су у углу ревносно припремали своју презентацију.En: Jovan and Milan were diligently preparing their presentation in the corner.Sr: Јован, младић са визијом и склоношћу за иновације, и Милан, његов практичнији и одлучнији пријатељ, чинили су динамичан тандем.En: Jovan, a young man with vision and a penchant for innovation, and Milan, his more practical and determined friend, made a dynamic duo.Sr: Јован је имао велике снове и маштовите идеје, али никад није био потпуно сигуран у себе, док је Милан рационално размишљао о томе како да те идеје претвори у стварност.En: Jovan had big dreams and imaginative ideas but was never completely confident in himself, while Milan thought rationally about how to turn those ideas into reality.Sr: "Знаш, Јоване, твоја идеја за апликацију је невероватна," рекао је Милан чистећи наочаре.En: "You know, Jovane, your idea for the app is incredible," Milan said, cleaning his glasses.Sr: "Али морамо имати и јасан финансијски план.En: "But we need to have a clear financial plan.Sr: Инвеститори треба да виде како ће то зарађивати новац.En: Investors need to see how it will make money."Sr: "Јован је погледао у своје белешке.En: Jovan looked at his notes.Sr: "Да, али желим да покажем колико је ова апликација револуционарна.En: "Yes, but I want to show how revolutionary this app is.Sr: Сам концепт је важан.En: The concept itself is important."Sr: "Сада је било време за презентацију.En: Now it was time for the presentation.Sr: Јован је гледао публикацијом пуном инвеститора.En: Jovan faced an audience full of investors.Sr: Осећао је како му се руке зноје.En: He felt his hands sweating.Sr: У соби је било тихо, сви су били у ишчекивању.En: The room was silent; everyone was in anticipation.Sr: Док је Јован почињао да излаже, његове речи су застале.En: As Jovan began to present, his words faltered.Sr: Нервоза га је ухватила и није могао да настави.En: Nervousness gripped him, and he couldn't continue.Sr: Милан је приметио како му пријатељу треба помоћ и лагано је устао.En: Milan noticed that his friend needed help and calmly stood up.Sr: "Даме и господо, сада ћу ја преузети део о финансијама," рекао је Милан смирено.En: "Ladies and gentlemen, I will now take over the part about finances," Milan said calmly.Sr: Објаснио је како је апликација способна да привуче кориснике и донесе приход.En: He explained how the app is capable of attracting users and generating revenue.Sr: Његова прецизност и јасноћа су се допале инвеститорима.En: His precision and clarity impressed the investors.Sr: Након неколико тренутака тишине, током којих се чинило као да цела просторија задржава дах, један од инвеститора подигао је руку.En: After a few moments of silence, during which it seemed like the whole room was holding its breath, one of the investors raised his hand.Sr: "Интересантно.En: "Interesting.Sr: Ваш концепт је иновативан, а финансијски план солидан.En: Your concept is innovative, and the financial plan is solid.Sr: Желимо да вас позовемо на даље разговоре," рекао је са осмехом.En: We would like to invite you for further discussions," he said with a smile.Sr: Јован је осетио талас олакшања и поноса.En: Jovan felt a wave of relief and pride.Sr: Њихов рад је било признат.En: Their work was recognized.Sr: Када су изашли из сале, Милан је тапшао Јована по леђима.En: As they left the hall, Milan patted Jovan on the back.Sr: "Рекао сам ти да ће успети.En: "I told you it would work."Sr: "Јован се насмејао искрено, схватајући вредност баланса између креативности и практичности.En: Jovan smiled genuinely, realizing the value of balancing creativity and practicality.Sr: Милан је, с друге стране, почео више да цени Јованову визију.En: Milan, on the other hand, began to appreciate Jovan's vision more.Sr: Њихова сарадња је била јача него икада.En: Their collaboration was stronger than ever.Sr: Док су излазили из инкубатора, снег је и даље падао преко улица Новог Сада, али унутар њихових срца, свака пахуља покренула је нову искру инспирације за будућност.En: As they exited the incubator, snow continued to fall over the streets of Novog Sada, but within their hearts, each snowflake sparked a new inspiration for the future. Vocabulary Words:anticipation: ишчекивањеentrepreneurs: предузетнициdiligently: ревносноpenchant: склоностduo: тандемimaginative: маштовитfaltered: засталеnervousness: нервозаgripped: ухватилаrevenue: приходprecision: прецизностclarity: јасноћаinnovative: иновативанconcept: концептpride: поносgenuinely: искреноpracticality: практичностvision: визијуcollaboration: сарадњаsparks: варницеdynamic: динамичанconfident: сигуранfinancial: финансијскиsilent: тихоrelief: олакшањеbalanced: балансаpractical: практичнијиimpressed: допалеexhilarating: узбуђујућиappreciate: цени

U poslednjoj epizodi Radar Foruma koji vode studenti, Petar Gardović, student Fakulteta političkih nauka ugostio je kolegu Uroša Kačarevića, studenta Fakulteta organizacionih nauka. Kako su obojica bili deo “Sremskog marša”, opisali su iskustva i emocije koje su doživeli pešačeći 90 kilometara od Beograda do Novog Sada. „I najduži put počinje prvim korakom“, zapisao je davno kineski filozof Lao Ce. Ali nisu svi koraci isti. Neki ostavljaju tragove dublje od onih koje može oprati prva kiša. Petar i Uroš nisu samo hodali 90 kilometara od Beograda do Novog Sada - oni su gazili preko sumnje, preko bola i umora, dok je pred njima stajala samo vera u nešto veće od njih samih. Na leđima nisu nosili samo rančeve, već i teret generacija pre njih, mladosti kojoj su rekli da ćuti, da trpi, da se ne buni. Spavali su na travi pod januarskim nebom, ali ono što ih je grejalo bila je svest da nisu sami. Na svakom koraku, nepoznate ruke pružale su im hleb, reči ohrabrenja, poglede u kojima su čitali da je ono što rade - oslobođenje, spas. To nije bila samo šetnja - bila je to linija razdvajanja između pasivnosti i otpora, između generacije koja ćuti, koja se povlačila i provlačila, i one koja je konačno odlučila da progovori i krene napred. Demonstracija volje, otpora i solidarnosti... Pogledajte kako je izgledao ceo njihov put, iz mesta u mesto u kojima su ih dočekivali kao oslobodioce, i šta je za njih značila ta šetnja. „Svi smo ovde zbog višeg cilja i nije mi žao zbog toga. Ispunjava me da na blokadama vreme provodim s pametnim, mladim ljudima, kolegama koji se od mene često razlikuju, a koje nikada ne bih upoznao da se blokade nisu desile. Moć je upravo u tome što smo prevazišli razlike“, predočio je on. „Život će se posle blokada nastaviti, ali takođe svi znamo šta je društveni prioritet. Pre tri meseca i za tri meseca, ako se naši zahtevi ne ispune, zahtevi će biti ono nešto od čega se ne odstupa. U nekoj normalnoj zemlji, ono što mi tražimo uopšte ne bi bilo predmet rasprava, a kamoli povod za blokadu. Mi se sada borimo da ovo budu poslednje studentske blokade u Srbiji“, rekao je Gardović. Kačarević je izrazio saglasnost, podvukavši da studentski zahtevi nisu domen nemogućeg ili neverovatnog. Šetnju od Beograda do Novog Sada opisao je kao dokaz jedinstva studentskog tela, ali ne samo u ta dva grada, već i Niša, Kragujevca… „Dok se ona nije desila, mislio sam da ćemo pobediti u ovoj borbi. Sada znam da ćemo pobediti, jer sam video i osetio koliko građani veruju u nas“, rekao je.

Časovi demokratije, tolerancije, razumevanja, zajedništva, ljubavi, radosti, proteklih nedelja drže nam naši studenti, ali i srednjoškolci, a kako je njihovim roditeljima, dok im deca spavaju napolju ili u zgradama fakulteta i hrane se onim što im doniraju ili što sami spreme, pešače desetinama kilometara, zarad jednog cilja, pričaju dve mame - dizajnerka Ana Vukmanović i Ana Tadić Pantos, glavna urednica magazina „Bumerka“. Briga i strahovi mešaju se sa osećajem ponosa, ljubavi, zaštite, dok misle na svoju decu u blokadama, u protestnim šetnjama, na skupovima. „Oni dovršavaju naš posao. Mislim da imaju snage da izdrže, da imaju vrlo jasan plan i ciljeve. Svakodnevno imaju plenume na kojima se dogovaraju šta dalje, tu glasaju i niko nema veća prava u odnosu na ostale u grupi. U kući smo bili uvek politički osvešćeni dok su mi sinovi rasli. Stariji je bio vrlo zainteresovan za sve što se dešava, mlađi ne toliko. Međutim, sad obojica podjednako učestvuju u blokadama, u ovoj njihovoj i našoj borbi“, priča Ana Vukmanović. Napominje da svakodnevno razgovara sa decom i dok je stariji sin, brucoš, bio na, kako kaže, hodočašću, do Novog Sada, bili su na vezi. „Zapitkujem šta se dešava, kako je tamo, šta rade, šta planiraju. Jednom sam čak ušla kod njih na Arhitektonski fakultet, sin me je uveo. Nisam se mešala ni u šta, samo sam želela da ih obiđem. Uvek smo se nekako prema deci odnosili kao prema prijateljima, o svemu razgovarali otvoreno i tako stekli njihovo poverenje, ali i oni naše. Taj odnos su sad samo preslikali na svoje društvo, na kolege“, kaže Vukmanović. Ona dodaje da joj je sin još početkom januara rekao da planiraju šetnju do Novog Sada. „Nije me to zabrinulo. Verujem u njega, u njih, u svu tu decu. Kad su stigli do stadiona u Inđiji, znala sam da ih čuvaju poljoprivrednici i policija i da ako se moje dete otkrije tokom noći, neko će me zameniti, i pokriće ga. Vera u to što rade je iznad svake brige i straha. Oni znaju da rade nešto ispravno i iskreno i zato se ne plaše“, naglašava Vukmanović. Da su nas na neki način prevazišli i da mi sada učimo od njih, smatra Ana Tadić Pantos, koja se sa osmehom na licu priseća kako je čak njena majka, sa 75 godina, pekla palačinke za unuke u blokadama. „Nije joj bilo teško, ali bilo je to mnogo palačinki. Nosili smo im i pakete vode, hranu, šta god im treba. Ipak, trudim se da se ne mešam u to što rade, plašim se da mi, odrasli, možemo samo da unesemo pometnju. Oni su vrlo dobro organizovani, imaju čitav sistem kako šta funkcioniše i svi ga se pridržavaju. Moj sin je oduvek bio veliki lokal patriota i sticajem okolnosti živeli smo u inostranstvu jedno vreme, ali kad se vratio bilo mu je žao njegovog grada, kad je video u šta se pretvorio. Ovo je prilika da nešto promeni i mislim da i zbog toga dodatno veruje u blokade“, kaže Tadić Pantos, čiji sin je apsolvent na Fakultetu političkih nauka u Beogradu. Naši studenti i srednjoškolci vođeni su osećajem za pravdu i istinu, slažu se obe mame. „Oni su neiskvareni. Žedni su istine i pravde u ovom društvu, kojem je potrebno da se sistem i zakoni sprovode. Deca vide da se to ne dešava i žele da menjaju trenutno stanje, kako bi osigurali sebi svetliju budućnost u ovoj zemlji“, kaže Tadić Pantos. Mlade generacije nismo shvatali ozbiljno i društvo je bilo u zabludi da su nezainteresovani za rešavanje problema, odsečeni od realnosti, zadubljeni u telefone, društvene mreže, igrice. „To uverenje je vladalo evo do skoro, a onda su nas iznenadili, da lepše nisu mogli. Ima mnogo ljudi koji su od njih digli ruke i nisu ništa očekivali. Međutim, ovo što rade proteklih nedelja sve nas je navelo da se zapitamo i shvatimo da smo se o njih ogrešili. Vrlo su svesni svoje istorije, tradicije, naroda u kojem žive, i jasno daju do znanja da je ovo njihova zemlja, a mi smo tu da pomognemo, damo snagu i učinimo sve što je u našoj moći da u borbi ne budu sami“, naglašavaju obe mame.

Nakon sudara američkog putničkog aviona sa 64 putnika i tročlanog vojnog helikoptera iznad Vašingtona, zvaničnici navode da vjerovatno nema preživjelih.Beogradski studenti na protestnoj šetnji do Novog Sada.U BiH usvojena dva zakonska akta bitna da bi se dobio datum za otvaranje pregovora BiH sa EU.

Madrid i Amsterdam – to su za sada destinacije na koje je 34-godišnji doktor iz Novog Sada putovao zbog svog hobija. Kada ne radi u Kliničkom centru Vojvodine, Dario Ignjić igra Pokemon Go igricu. Svoj hobi uključi veoma često i na putovanjima kako bi uhvatio pokemone koji nisu dostupni u Srbiji. Jednom se odlučio da organizuje putovanje oko Pokemona te je otišao u Madrid na događaj posvećen upravo popularnoj igrici na kojem su učestvovali igrači iz cijelog svijeta. O avanturama ovog mladog doktora i dugogodišnjeg prikupljanja Pokemona slušajte u podcastu Glasom mladih sa Ivom Gajić.

Odbornici Skupštine Novog Sada odbacili su zahtjev opozicije za smjenu gradonačelnika. Nakon susreta sa Kurtijem i Vučićem Kallas poručila: Do članstva samo normalizacijom odnosa. Zašto su zastupnici u BiH 'dugmad za glasanje' šefova stranaka? Zašto Crna Gora nema registar dijaspore?

Novu sezonu otvaramo sa specijalom “Kako je nastala tuzlanska techno scena prije 27 godina?”U ovom obimnom podcastu o tome kako je nastajala TZ techno scena krajem ‘90 tih govore: Jesenko Alić, suosnivač Different stylea, Mirza Akšamić, osnivač Fobie, Merima Džubur Grbić, prvi ženski DJ u TZ, Zlatko Berbić, direktor i vlasnik Radio Kameleona, na kojem se emitirala emisija Different Style, te Maid Porobić, vlasnik Kluba Palma, u kojem su se dešavali prvi techno partiji u Tuzli. O suradnji sa tuzlanskom techno scenom govore i Zoran Nikolić iz Distruction noise iz Novog Sada, Jasmina Mameledžija, DJ Jasmina iz Travnika/SA i Samir Čulić, DJ Choola iz Organizacije, iz Sarajeva. O tome kako je nastajala TZ techno scena krajem '90 tih govore: Jesenko Alić, suosnivač Different stylea, Mirza Akšamić, osnivač Fobie, Merima Džubur Grbić, prvi ženski DJ u TZ, Zlatko Berbić, vlasnik Radio Kameleona, na kojem se emitirala emisija Different Style, te Maid Porobić, vlasnik Kluba Palma, u kojem su se dešavali prvi techno partiji u Tuzli. O suradnji sa tuzlanskom techno scenom govore i Zoran Nikolić iz Distruction noise iz Novog Sada, Jasmina Mameledžija, DJ Jasmina iz Travnika/SA i Samir Čulić, DJ Choola iz Sarajeva. 00:00:00 Uvod i najava00:04:34 Avdo Šerak, 18.11.2001, emisija Zeus vam predstavlja, RTVTK 00:08:07 Avdo Šerak, 2006, RTVTK: Kako sam violinu zamijenio sa gramofonima i postao DJ?00:11:38 Jesenko Alić: U Avdinoj kući u Kuli 1997. smo počeli svirati za našu ekipu 00:14:12 U decembru 1998. u Klubu Palma napravili smo prvi party00:18:09 Kuća u Kuli je bila mjesto gdje se rađala TZ elektronska scena 00:20:00 U gepeku smo imali svu opremu, gramofone i miksetu, i pravili smo aftere u prirodi, na jezeru Modrac, Kuli Srebrenik 00:23:35 Tuzla je bila poznata u regiji po najboljim techno partijima00:28:40 Kako smo nabavili prve gramofone iz Njemačke?00:30:42 Ploče iz radnje u Njemačkoj sam preslušavao na fiksnom telefonu, pa su nam dolazile busom preko Beča00:36:22 Na emisiji DS na Radio Kameleonu puštali smo hitove kao BBC 100:38:33 Kako se desio prvi maskembal u Domu? 00:40:22 DS je okupljao regionalne DJeve, a MIrza je dovodio svjetske DJ00:45:00 Prije naših partija u TZ klubovima niko nije plesao00:47:06 Nama je najbolja droga bila muzika koju smo slušali00:48:50 FM Jam I Defence su nastali zajedno s nama na Kameleonu00:55:20 Bili smo sjajan tim, za 5 godina rada se nikad nismo posvađali00:58:05 Otišao sam vidjeti Avdu u bolnici i doktor me prepoznao s partija 1:02:25 Svi su htjeli doći na Tribute to Avdo 2014. da sviraju za njega1:06:25 Mirza Akšamić: Moj odlazak u Njemačku na početku rata1:08:46 Prekretnica u mom životu bila je kad sam prvi put čuo Sven Vatha u kultnom Dorian Greyu u Frankfurtu 1:13:18 Kako sam upoznao Avdu nakon povratka iz Njemačke?1:14:50 Tuzla je bila bastion techna u cijeloj regiji1:17:08 Više smo mi uradili na pomirenju naroda u BiH nego međureligijsko vijeće01:22:02 Prvi veliki party 2001. s Chris Liebingom u Klubu Space01:24:27 Edo Maajka i ja smo išli zajedno u osnovnu školu u Brčkom01:26:18 TZ techno scena, FM Jam i Defence su bili najbolji dio urbane underground scene u TZ početkom 2000-tih01:27:51 Svirao sam s pokojnim Tom Craftom u TZ, a u BL mi je na partiju prišao Boy George01:29:06 Susret Sven Vatha i Mirze sa Grace Jones na aerodromu u SA 01:33:20 Tuzla nije veliki grad, a imala je svjetsku techno scenu01:39:09 Koliko god smo mi iz Fobie i DS-a bili različiti bili smo kao jedno, nismo bili konkurencija01:42:55 Veliki svjetski DJvi žive nomadski, hronično su neispavani01:45:00 Jaguar je bio himna TZ techno ekipe01:50:20 Mi nismo svirali na današnjim super brzinama, nego na 145 bpm01:51:28 Merima Džubur Grbić: prvi ženski DJ u...

Tik tak kuca sat. Protok vremena je neminovan. O fenomenu prolaznosti iz njemačke i drugih zanimljivih perspektiva razmišljaju i razgovaraju Amir Kamber i Aida Kožar. Zbog čega je važno biti koncentriran na sadašnji trenutak? Kako izbjeći strah? Šta kažu nauka i religija? Isplati li se sanjati san o vječnosti? Upoznajemo Milivoja Kostića iz Novog Sada koji originalno tematizira prolaznost, naime, putem ulične 3D umjetnosti koju baš i treba da opere kiša, pokriju snijeg, ruzmarin i šaš. Zašto? Von Amir Kamber.

Gošće 146. Izdanja podkasta Pod kapicom bile su Isidora Damnjanović i Irina Amliaeva, vaterpolistkinje Vojvodine, osvajačice nacionalnog kupa Srbije. Pričali smo o finalu sa Zvezdom, velikom rivalstvu, uticaju nedavnog poraza u Čelendžer kupu, značaju Nikoline Travar za ekipu, neigranju povređene Lolite Avdić...Isidora nas je provela kroz karijeru, otkrila zašto je godina u Mađarskoj "posebna" i kako je zbog odanosti prema Vojvodini odbila mogućnost da se ovog leta vrati u Segedin...Ira nam je objasnila kako je zakoračila u vaterpolo, gde je put preko Sankt Peterburga doveo do Novog Sada, i šta je razlog stava da ne želi kapicu Rusije, ali da bi sa zadovoljstvom zaigrala za reprezentaciju Srbije...Uz mnogo smeha i interesantnih priča devojke su akcenat stavile na gotovo familijarnu atmosferu u Vojvodini, Isidorinim sendvičima, novosadskom naglasku, Irininom interesovanju za psihologiju, omiljenom jelu u Srbiji, pesmi... :)Kupite naše majice, knjige i podržite nas na: https://shop.infinitylighthouse.com Postanite član na YouTube-u: https://www.youtube.com/channel/UCQ2D37u3DU1XGxxriq5779Q/joinPodržite nas na Patreonu: https://www.patreon.com/infinitylighthouse ★ Support this podcast on Patreon ★

Sezona ljetnih festivala se zahuktava, razlog zbog kojeg Nenad Kreizer razgovara s poznatim dj-om, glazbenikom i vjernim pratiteljem najpopularnijeg regionalnog festivala Exit - Vojislavom Maleševim. Višestrani umjetnik iz Novog Sada, inače poznat i proslavljen i kao Killo Killo, nam otkriva svoje favorite ove godine. Osim toga, od kolege Uroša Milovanovića saznajemo zašto scenom u Srbiji trenutno prevladavaju autorice? Sve to kao i uvijek popraćeno je novom glazbom iz regije. Von Nenad Kreizer.

U 127. epizodi podkasta Pod kapicom gosce su bile Jovana Pantovic i Milana Hamzaeva, vaterpolistkinje Vojvodine. Devojke iz Novog Sada odbranile su sampionsku titulu, a Jovana je nakon poslednje utakmice saopstila da zavrsava karijeru. Podsetili smo se tokom razgovora njenih pocetaka, reprezentativnih dana i otkrila nam je zbog cega joj devojke ne veruju da je ovo bio “poslednji ples”. O rivalstvu sa Zvezdom, tezini finalnih utakmica i Novom Sadu kao bazi zenskog vaterpola zasnovanom na cinjenici da sve vise devojcica trenira ovaj sport… Ukazala je Jovana i na probleme, da devojke uzrasta od 18 do 25 godina napustaju sport ili odleze u Ameriku na studije, da Savez mora da pronadje model koji bi popravio skicu zenskog vaterpola i tako pomogao da rezeltatski bude uspesniji i po modelu iz odbojke jednog dana i masovniji, organizovaniji i kvalitetniji na klupskom nivou… Krunom karijere smatra ucesce na Evropskom prvenstvu u Beogradu, izdvaja mec sa Nemackom, bez obzira na poraz, i priseca se anegdota sa trenerom Bradicem… Sta su joj porucile i pitale devojke sa kojima je delila bazen od 13. godine kad je vaterpolo izabrala, cak i pre fudbala! Milana Hamzaeva je Ruskinja koja je pre dve godine dosla u Novi Sad. Podsetila se kako je stigla sa bakom u Srbiji, a da nije znala rec srpskog i engleskog. Priznaje da je samo “klimala glavom”, i za prvo vreme naucila kako da se javi novim drugaricama… Danas srpski govori perfektno, iznenadila nas je znanjem, a Jovana dodaje da razume i kad se govori satrovackim zargonom :) Milana se u Rusiji bavila sinhronim plivanjem, iz Ruze je, grada u blizini Moske, a na vaterpolo je presla pod uticajem starije sestre, inace osvajacice najvecih medalja na svetskim i evropskim sampionatima. Zasto kaze da joj je zivot sa sestrom od 13. do 16. godine najtezi ikada, i koliko je na nju uticao trenutak kad je u poslednji cas ispala sa spiska reprezentacije Rusije. Kako je od golmanke postala centar, pricala nam je o sistemu treninga u Rusiji, razlikama izmedju zenskih i muskih trenera i zasto se vise ne bi odazvala pozivu da bude deo ruskog nacionalnog tima… Sta bi rekla da je pozovu da zaigra za Srbiju, ko pravi najbolje kolace, kakva je trener Vojvodine Sladja Drezgic, ko moze da pojede najvise palacinki i kako reaguje porodica kad dodje u Rusiju i obrati im se na srpskom jeziku :) Ko joj je “ukrao srce” i da li postoji mogucnost da napusti Novi Sad i nastavi karijeru u nekoj drugoj zemlji, razlike izmedju vaterpola u Srbiji i Rusiji, sta voli da radi u slobodno vreme i zbog cega izdvaja Anu Milicevic…Gosti: Jovana Pantović i Milana HamzaevaDomaćin: Pavle ŽivkovićDatum: 01. jun 2023. godineLokacija: Studio na kraju UniverzumaProdukcija: Infinity Lighthouse Studios#podkapicom #infinitylighthouse #pavlezivkovic ★ Support this podcast on Patreon ★

Sadašnji deo Šodroša koji je uništen zbog izgradnje mosta, samo je mali deo onoga što će biti sravnjeno sa zemljom radi izgradnje Novog Sada na vodi. Za 9 meseci od početka protesta, niko nije video nijedan validan papir i dozvole za izgradnju. Društvo arhitekata Novog Sada je stava da je projekat štetan, sprovodi se u potpunoj tajnosti i nije konsultovao struku. Stručnjaci kažu da se time značajno povećava opasnost od poplava. Tog mišljenja su bili i Javno vodoprivredno preduzeće “Vode Vojvodine” i Institut za vodoprivredu “Jaroslav Černi” iz Zemuna, koji su dali negativno mišljenje na predlog projekta. Potom je rukovodstvo “Voda Vojvodine” smenjeno, a Institut je kupila kompanija “Milenijum tim”, koja trenutno izvodi radove, tačnije seče šumu na delu Šodroša. Ako je profit ispred zaštite životne sredine, probajte da brojite novac i da ne dišete, nećete uspeti puno novca da izbrojite! Uništavanjem nasipa i sečom šume na Šodrošu uništava se prirodni bedem od poplava i rizikuje bezbednost građana Novog Sada, kao što je to slučaj sa uništavanjem Savskog nasipa na Novom Beogradu. “Novi Sad na vodi” je projekat kojim se uništava priroda i zaštićene biljne i životinjske vrste, nasip se za potrebe privatnih investitora izmešta 500 metara u korito Dunava. Početna cena mosta bila je 100 miliona evra, da bi se danas porasla na 170, zato je između ostalog projekat proglašen kao projekat od nacionalnog značaja i u potpunosti netransparentan. Problematične su i donacije kineskog partnera, pa postoji osnovana sumnja da 20% novca odlazi onima koji su doneli odluku o izgradnji mosta, što ukazuje na korupciju. Niko nije protiv razvoja Novog Sada i izgradnje mostova, ali projekat izgradnje mosta koji je 1960. trebalo da služi kao obilaznica oko grada, sada nema smisla jer će most zbog širenja grada sada ići kroz njegovo jezgro! U Evropi ne postoji grad gde 15 do 20 aktivista ima preko 150 krivičnih prijava jer ukazuje na opasnost po građane Novog Sada. U toku je urbanističko nasilje nad gradom, prilagođavanje planova sumnjivim investitorima i gušenje javnosti i oponentnih glasova. S druge strane, za policijsku torturu niko nije odgovarao. Novi Sad je grad u kom su se poslednja tri načelnika policije smenjivala na optuženičkoj klupi. Gost - Brajan Brković, aktivista pokreta "Bravo".

Kakva sudbina čeka žene koje se opredele za bavljenje sportom? Poslušajte priču iz Novog Sada... Van centra je podkast o ljudima koji ne sede skrštenih ruku! #vancentra

Podržite nas preko Patreona i PayPala: Patreon - http://patreon.com/radioaktivni_komarac PayPal - http://paypal.me/radioaktivnikomarac Poslovni žiro račun : 265-6630310000410-75 Radioaktivni Komarac Beograd Gost u 89. epizodi podkasta Ubod kulture je gitarista Milovan Đuđić Džimi iz Novog Sada. Da smo u nekoj drugoj zemlji, Džimi bi već do sada bio velika zvezda, međutim pošto bluz nije dovoljno cenjen, više je po strani, iako je on postigao puno. Ima samo 29 godina a već je svirao sa mnogim velikim imenima i bendovima. Njegov bend The Petting Blues Band je jedan od najboljih naših bluz bendova. Pričali smo o krstarenjima na kojima je svirao i mestima koje je posetio, o druženjima sa Točkom i Draganom Gužvanom, legendi Atomskog skloništa, o Atomcima, Dadu i Smaku, i o njegovim omiljenim gitaristima. Voditelj - Bojan Uzelac (Radioaktivni Komarac) Animacija - Vojin Ubiparip (Duna Solution) https://www.dunasolution.com/ Muzika - Nedeljko Stojković (Mono Putnik) https://cutt.ly/TbH3kor Ton, kamera- Marija Cvejić, Dajana Montaža- Dajana Ikonić-Veljković

Vratili smo se orni i relativno nepovređeni sa zimske pauze i u 83. izdanju Njuz Podkasta uhvatili u koštac sa prve dve nedelje 2023. godine. Gde su sve putovali najstariji čovek i najmlađe dete Srbije? Šta je to Jovana Jeremić rekla predsedniku? Ko je potopio Freestayler, a ko zapalio lomaču u Klisi (pored Novog Sada)? Koga je Nikola Panić jurio po po Nišu? Koje su najkrindž fotke na Instagramu srpskih političkih ličnosti?

Podržite nas preko Patreona i PayPala: Patreon - http://patreon.com/radioaktivni_komarac PayPal - http://paypal.me/radioaktivnikomarac Poslovni žiro račun : 265-6630310000410-75 Radioaktivni Komarac Beograd Gosti u 84. epizodi podkasta Ubod kulture su pesnikinja i vajarka Suzana Rudić i pesnik Nikola Đurđevac. Suzana je više pričala o ruskim i našim pesnikinjama, a Nikola o šmekerima i boemima grada Beograda. Suzana, rođena u Rumi, dolazi iz Novog Sada i ima tri zbirke iza sebe, Nikola je iz Beograda i napisao je dve zbirke do sada. Pročitali su i neke svoje pesme, a spomenuli smo i druge mlade pesnikinje i pesnike. Suzana je spomenula i svoje neke vizionarske moći i šta je sve predvidela u pesmama, dok je Nikola pričao o mestima gde su se nekada skupljali naši boemi. Voditelj - Bojan Uzelac (Radioaktivni Komarac) Animacija - Vojin Ubiparip (Duna Solution) https://www.dunasolution.com/ Muzika - Nedeljko Stojković (Mono Putnik) https://cutt.ly/TbH3kor Ton, kamera, montaža- Milica Cvetković

Ekskluzivno, jedan od osnivača i frontmen Zabranjenog pušenja, Sejo Sekson, razgovarao je sa nama, o novom albumu, uz prisećanje na neka lepša, starija vremena. Fotoreporter "Dnevnika", Slobodan Šušnjević, "dobri duh Novog Sada", vodi nas u svoj kvart u kojem se oseti njegova prisutnost, na poseban, originalan način, kao i sve što u životu pokrene i radi. Bojana Ugrešić, modna dizajnerka i stilistkinja, koja je često deo tima u spotovima velikih muzičkih imena, otvara nam vrata svog predivnog studija, koji oplemenjuje posvećenošću i ljubavlju prema svom poslu. Autorka i urednica: Milica Rakanović

Pred vama je poslednje izdanje Njuz Podkasta ove sezone, 66. po redu. Na samom početku imamo jednu posebnu proslavu rođendana! Tema podkasta su bile razne veštačke tvorevine koje su pratile posetu predsednika Novom Sadu povodom obeležavanja godišnjice Oluje, pre svega zombi drveće. Osvrnuli smo se i na saopštenje REM-a zašto su baš “one tri televizije” dobije nacionalnu frekvenciju. Najpoznatija polaznica Akademije mladih lidera SNS pokazala je neverovatno poznavanje obrazovnog sistema, Langura istorijskih činjenica, a gradonačelnik Novog Sada hrvatskog primorja. Tu je i reagovanje na komentare, koje ovaj put nije bilo posebno ostrašćeno, ali jeste bilo dramatično jer nas je usred podkasta napustio jedan od članova ekipe. Relax tema su cene sredstava za ličnu higijenu i kome je u interesu da ovog leta solidarno smrduckamo.

Nekadašnji DB Dukes iz Novog Sada, Indians iz Inđije i sadašnji starter Panthers-a iz Wroclaw. Goran je reprezentativac Srbije u američkom fudbalu, u današnjoj epizodi će se pridružiti 99 jardi ekipi i pričati o njegovoj karijeri i kako je sve počelo sa američkim fudbalom.Kupite naše majice, knjige i podržite nas na: https://shop.infinitylighthouse.com Postanite član na YouTube-u: https://www.youtube.com/channel/UCQ2D37u3DU1XGxxriq5779Q/joinPodržite nas na Patreonu: https://www.patreon.com/infinitylighthouse Zapratite nas na društvenim mrežama ️ ️ Instagram - https://instagram.com/infinitylighthouse Facebook - https://facebook.com/theinfinitylighthouseTwitter - https://twitter.com/infinitylighths Sve sportske vesti pratite na: https://sportsmagazin.rs i https://sportklub.com   Gost: Goran ZecDomaćini: Mihailo Stefanović, Srđan Erceg, Vanja Milićević i Ivan Nedeljković#99jardi#nfl#infinitylighthouse =======HUMANITARNI KUTAK======Pomozimo Branku!Slanjem SMS poruke: Upišimo 917 i pošaljimo SMS na 3030Slanjem SMS poruke iz Švajcarske: Upišimo human917 i pošaljimo SMS na 455Uplatom na dinarski račun: 160-6000000795270-51Uplatom na devizni račun: 160600000079558770IBAN: RS35160600000079558770SWIFT/BIC: DBDBRSBGUplatom platnim karticama putem linka: E-doniraj (https://www.budihuman.rs/edonate/sr?user_id=917)Uplatom sa vašeg PayPal naloga putem linka: PayPal (https://www.budihuman.rs/paypal/sr/donate?user_id=917)Datum: 17. jun 2022.Lokacija: Studio na kraju UniverzumaProdukcija: Infinity Lighthouse https://www.youtube.com/infinitylighthouseWebsite: https://infinitylighthouse.com/ ★ Support this podcast on Patreon ★

Božo Vrećo stiže u Njemačku. Uoči njegovog koncerta u Düsseldorfu razgovaramo o slobodi i sevdahu u kriznim vremenima. Postoji li vanvremenska sloboda? Kako su moda i rodna pripadnost povezani sa sevdahom? Osim toga, u ovom muzičkom izdanju našeg podcasta svraćamo do Zagreba po najnovije novosti s hrvatske scene koje je odabrao i zapaprio kolega Zoran Stošić. Slušamo dobru muziku iz regije, između ostalog sastav Šinobusi iz Novog Sada. Njihov novi album nosi naziv: „Nismo nikud ni krenuli“. Von Amir Kamber.

Pozorište mladih iz Novog Sada u aprilu gostuje u Beogradu s predstavama "Tri musketara" u režiji Darijana Mihajlovića i "Deca Paklene pomorandže" u režiji Kokana Mladenovića. Danilo Milovanović igra u obe, a u podcastu "Život na srpskom" otkriva nam kako su ova kultna dela dobila interpretaciju oslonjenu na našu aktuelnu stvarnost. U razgovoru je fokus na „Paklenoj pomorandži“ i najnovijoj predstavi Pozorišta mladih. Danilo komentariše vršnjačko nasilje iz svog ugla i otkriva kakve su reakcije bile od strane starije i mlade publike. Priča o uticaju pozorišta i pokretanju važnih pitanja kod tinejdžera, o perspektivi mladih glumaca u Srbiji danas, ali i ostarelih „musketara“ osuđenih da budu „topovsko meso“.

Kako da trošimo manje energije i imamo lepše nebo? Pitajte Novosađane... Van centra je podkast o ljudima koji ne sede skrštenih ruku! #vancentra

Radomir Lazić je nastavljač porodične pčelarske tradicije i proizovđač izuzetnog Fruškogorskog lipovog meda u Beočinu. Pričali smo o pčelarstvu, sve gorim uslovima za pčele i tome kako je Društvo pčelara "Jovan Živanović" iz Novog Sada uspelo da zaštiti lipov med. Više na TheNutshellTimes.com Podržite na patreon.com/belgrade i paypal.me/sgarcevic

Predrasuda - neracionalni i nefer stav ili osećanje, formirano bez dovoljno razmišljanja ili znanja, navodi Kembridž rečnik. Leči se, dakle, dovoljnim izlaganjem i informisanjem o onome prema čemu imamo predrasude. Kao na primer - osobe sa mentalnim poteškoćama. U 94. epizodi težićemo da vas izšuškamo iz zone konfora, razbijemo koju predrasudu i predstavimo par rešenja za ove probleme. Fond LICEULICE od 2010. godine pruža direktnu podršku marginalizovanim grupama, s ciljem njihove veće socijalne i ekonomske uključenosti. Oni svoj program realizuju na principima socijalnog preduzetništva. List izlazi jednom mesečno, a pola zarade ide direktno prodavcu. Jedan od prodavaca je David iz Novog Sada, koji već duže od dve godine prodaje ovaj list. Magazin LiceUlice omogućio je Davidu da zaradi dodatni dinar, ali i ponovo formira mrežu podrške koju je ranije imao u udruženju ULOP. David kaže da ljudi kojima prodaje časopis reaguju potpuno različito - neki su veoma raspoloženi da ga saslušaju, dok drugi umeju da budu i neprijatni. On za podkast Reaguj! prepričava najlepši i najgori deo svog posla. “Komunikacija sa ljudima koji su veoma prijatni, koji se zaiteresuju za časopis, to je bolji deo posla. Međutim, dešava se nekada ređe, taj lošiji deo posla, kada neko počne da viče na vas, zove konobara da interveniše. Čak sam imao prilike i jednom u Sremskim Karlovcima, ženu ništa nije interesovalo, još je zvala konobara da me propusti kroz šake”, prepričava David. Naučna saradnica na Odseku za psihologiju Filozofskog fakulteta u Novom Sadu i programska direktorka MentalHub-a Milica Lazić objašnjava sa kojim se stereotipima najčešće susreću ljudi sa mentalnim poteškoćama. To su uglavnom stereotipi koji su zasnovani na nekim pogrešnim uverenjima o tome šta određena dijagnoza znači i u kojoj meri je funkcionisanje te osobe oštećeno samo zato što ima neku određenu dijagnozu. “Postoje određeni stereotipi na primer da su osobe sa dijagnozom agresivnije od drugih ljudi, što istraživanja ne pokazuju. Takođe, postoje neka implicitna verovanja da osobe koje imaju određenu psihijatrijsku dijagnozu u stvari ili nisu sposobne za rad ili nisu sposobne da dugoročno budu istrajne u nekom svom radu i zbog toga se javlja problem sa zapošljavanjem u ovoj vrsti populacije”, objašnjava Lazić i dodaje da je i izolacija deo posledica predrasuda, koje ostavljaju dodatni otisak na mentalno zdravlje bilo koga. Protiv stereotipa se možemo boriti, pre svega edukacijom. Međutim, kako naglašavaju Jovana Ćojder i Tamara Musić iz Udruženja građana “Patrija” koje sarađuje na časopisu “LiceUlice”, samo informisanje o ovim problemima često nije dovoljno. Međutim, i kontakt je jedna od izuzetno važnih elemenata u borbi protiv predrasuda. “Kombinacija je jako važna, jer može se desiti kao što vidimo da što se tiče inkluzije u školama, možemo videti da zapravo često dolazi nekada taj kontakt, odnosno to kada dolaze marginalizovane grupe u kontakt sa nekom opštom populacijom, može se desiti da se suprotno potkrepi slika, ukoliko ona nije na određen način regulisana”, navode iz ove organizacije. Dobar primer je i komšinca “Roze kuće” u Velikom Gradištu. “Roze kuća” otvorena je 2017. godine u cilju usklađivanja normativa Srbije i Evropske unije. Ona je postala dom za šest stanovika Ustanove za odrasle i starije “Gvozden Jovančićević” u Velikom Popovcu, u okviru procesa deinstitucionalizacije. Ivan Gojković koji je radio na ovom projektu, prepričava rezultate. “Prva komšinica je bila užasno neprijatna na primer, u Velikom Gradištu. Ona je odbijala svaku komunikaciju sa nama što to radimo. Posle jedno mesec, dva dana mi smo došli tamo, oni piju kafu kod nje. To je neverovatna promena. To je život. I dalje se oni druže. Piju kafu, imaju zajedno mačke, farbaju jaja za Uskrs, imaju aktivnosti, cepaju drva. Idu jedan kod drugog na slave, rođendane, kafe, torte…”, pepričava Gojković. Osim kompletne promene paradigme, društvo na ovaj način dobija i rasterećenje budžeta, navodi Gojković. “Zašto društvo, država plaća od poreza taj smeštaj, ako taj čovek može da zaradi. A usluga stanovanja u zajednici je ovako veća cena, a kako prolaze godine, ta cena kreće da pada - zato što se jačanjem njihovih kapaciteta smanjuje nivo podrške”, objašnjava naš sagovornik i dodaje da je država previdela korist ovog projekta i da još 260 korisnika samo u Velikom Popovcu čeka da bude deinstitucijalizovano. Podkast pripremile Iva Gajić, Sanja Kosović, Irena Čučković i Sanja Đorđević. Podkast je nastao u okviru projekta „Povezivanje: ka većoj vidljivosti organizacija civilnog društva i većem učešću građana“, koji realizuje Fondacija Ana i Vlade Divac uz podršku Balkanskog fonda za demokratiju Nemačkog Maršalovog fonda SAD (BTD).

Kako sa decom i odraslima praviti muziku bez instrumenata? U Novom Sadu znaju... Van centra je podkast o ljudima koji ne sede skrštenih ruku! #vancentra

Branimir Arsić pobedio je u superfinalu popularne Slagalice i osvojio milion dinara. U podcastu "Život na srpskom" otkriva nam kako će da ih potroši, priseća se dana kad je ostvario svoj san iz detinjstva, ali i daje priliku da zavirimo u živote mladih genijalaca za koje navijamo u domaćim kvizovima. Branimir Arsić je 28-godišnji ekonomista iz Novog Sada, potpredsednik Srpske kviz asocijacije (udruženje kviz takmičara Srbije), voditelj pab kviza Inkvizitor i pobednik superfinala Slagalice u 2021. godini. Voli da putuje, sluša dobru muziku, prati sport, mada nikad ne otvara Skočka onako kako to zagriženi navijači rade. Objasnio nam je da ima dobar razlog za to, a pričamo i o porukama koje je dobijao nakon nastupa u kvizu, o fenomenu Slagalice, o akcentima i Kristini Radenković, o ekipi koja dolazi na pab kvizove, o Arseniju Arsiću i susretu s rekorderom Potere Sinišom Vulićem...

Trijaža je gruba reč koja određuje ko će pre dobiti lekarski tretman u odnosu na stepen podmuklosti bolesti ili povrede. Ovaj proces koristi se kada je zdravstveni sistem preopterećen, resursi ograničeni, a potreba za zdravstvenom zaštitom velika - kao što je bio slučaj od početka pandemije koronavirusa. U 78. epizodi podkasta Reaguj! pokušavamo da istražimo kakav je položaj nekovid pacijenata u drugoj godini pandemije. Ovu epizodu kreirali smo uz vašu pomoć i vaše odgovore koje smo prikupili putem upitnika na portalu VOICE. Odgovora je na upitniku bilo 26, a dobili smo ih sa svih strana - pa čak i dalje od Vojvodine. Ipak, najviše žalbi bilo je iz Novog Sada i Subotice. Pitali smo ljude sa kakvim su se zdravstvenim problemima susretali izuzev kovida, sa kakvim su se problemima suočavali prilikom zakazivanja termina, kao i koliko lekara su promenili prilikom lečenja u toku pandemije. Rezultati su pokazali da su se anketirani građani Srbije u toku pandemije suočavali sa brojnim problemima pokušavajući da nađu adekvatnu zdravstvenu negu. Od 26 anketiranih, tek jedna osoba koja je imala prehladu, navela je da nije imala većih problema prilikom odlaska kod lekara. Međutim, ostali anketirani nisu bili te sreće. Jedna žena iz Stare Pazove koja boluje od raka, u našem upitniku navela je da je morala da promeni čak 15 lekara u toku pandemije. “Na telefon se niko ne javlja, a to je potrebno kad zbog bolesti nisi u mogućnosti lično otići lekaru. Tvoj izabrani lekar koji treba da zakaže termin je ili svaki drugi mesec na godišnjem ili u kovid ambulanti. Zamene se stalno menjaju i nije ih briga jer niste njihov pacijent. Samo za analize potrebne pre svake hemoterapije je potrebno dati oko 60.000 dinara, ne računajući putne troškove od bolnice do bolnice koje socijalno osiguranje ne priznanaje. Pacijenti se smenjuju kao na traci, a sve se svodí na ispisivanje birokratskih papira. Bilo bi dobro za sve nekovid pacijente da se nešto promeni. Niko ne sabira i ne iznosi brojke ljudi koji su umrli jer nisu dobili na vreme i kvalitetnu medicinsku pomoć upravo zbog kovid histerije. Kao da druge bolesti ne postoje”, navodi naša sagovornica. Na leto su neke bolnice izašle iz kovid sistema. Institut za ortopediju Banjica, tri puta je ulazila u kovid sistem, i zato se broj koji čeka svoj tretman povećao. Samo broj pacijenta koji je čekao na ugradnju veštačkih zglobova bio je između devet i dvanaest hiljada. Početkom jeseni, RTS je naveo da liste čekanja za određene terapije za onkološke pacijente gotovo i da nema. Razlog ovome su novi aparati i dobra organizacija. Tako je, na primer, Centar za onkologiju Kliničkog centra Kragujevca imao 170 pacijenata. Iako im je jedan od četiri zračna aparata bio u kvaru, direktor ove ustanove, profesor doktor Predrag Sazdanović naveo je da se na zračnu terapiju čeka između tri i sedam nedelja. Trenutno je na listama čekanja u Srbiji oko 53 hiljade ljudi. Najviše njih čeka na ugradnju endoproteza kolena, čak 17 hiljada, zatim na endoprotezu kuka, 12 hiljada pacijenata. Oko devet hiljada pacijenata čeka na operaciju katarakte sa ugradnjom intraokularnog sočiva. Ivana Marinković jedna je od onih koji su želeli da podele svoje iskustvo popunjavajući upitnik na portalu Vojvođanskog istraživačko-analitičkog centra Voice. Kako objašnjava, nailazila je na brojne prepreke u lečenju svog deteta. “Moje dete je operisalo atreziju jednjaka sa traheoezofagealnom fistulom - to je sam početak tog problema. Tad još nije vladala korona i on je operisan. Posle operacije smo primetili da ne može ništa da jede - znači sa 10 meseci nije mogao ništa da jede, sem blendane hrane u Nutribulitu. Mi smo nakon toga završili u bolnici i meni je tu rečeno tada: znate sada je počela Korona, sačekajte malo da se smiri, dete nek jede i dalje iz Nutribulita. Eto, bukvalno tim rečima, što je meni bilo, mislim onako, van svake pameti. To nije običan problem. To je ipak problem sa hranjenjem deteta. U maju mesecu 2020. se malo stišala ta situacija s kovidom. Ja sam ih zvala i rekla sam im da on i dalje ne može ništa da jede, on ima godinu dana, da hoću da se uradi to snimanje što treba. Kad smo došli oni su snimili detetu taj jednjak i reči hirurga koji ga je operisao i glavne sestre sa odeljenja: znate, nama dolaze mnogo gora deca ovde, vaše dete je sasvim u redu njemu jeste malo sužen jednjak. Vi ga učite da jede, pa biće bolje - i poslali su nas kod kuće”, priseća se Marinković. Ipak, njenom detetu nije bilo bolje, a nakon toga su završavali u hitnoj više puta - zbog davljenja. Kako bi uopšte došli do adekvatne nege, na kraju su se obratili privatnoj klinici. Specijalistkinja za plućne bolesti, prim. dr Slavica Plavšić, kaže da se danas stiče utisak da se ide ka privatizaciji zdravstvenog sistema, što nikako nije dobro. “Treba da postoje zdravstvene privatne ustanove za mnogo stvari, ali za najkomplikovanije I dijagnostičarske, terapijske procedure državna služba mora da funkcioniše. Mnogo bi se olakšalo pacijentima kada bi se sklopili sa privatnim ustanovama odgovarajući ugovori sa državom da se pod istim uslovima leče pacijenti i u državnim i u privatnim ustanovama, a da to zdravstveni sistem sa privatnim ustanovima reguliše međusobno, ne da pacijenti to rade pojedinačno i lično, nego da se uradi na nivou države u saradnji sa privatnim ustanovama. Međutim, ta saradnja izostaje iz nepoznatih razloga”, kaže Plavšić. Kada je reč o opravdanosti fokusiranja čitavog sistema zdravstvene zaštite na pandemiju koronavirusa, predsednik Sindikata lekara i farmaceuta Rade Panić za podkast Reaguj! kaže da je zbog specifičnosti virusa, ovo ipak opravdano. “Zdravstveni sistem funkcioniše tako što pruža usluge prvo onima kojima je to najneophodnije. Pandemija, ili da krenemo od epidemije koja je na nivou jedne države i jednog regiona, a ovog puta je pandemija, dakle, ceo svet je zahvaćen, i jeste opasna upravo zato što značajno optereti zdravstevni sistem. Svi virusi kada mutiraju idu ka tome da su manje smrtonosni, a da se brže prenose, odnosno da su virulentni jer time omogućavaju sebi opstanak”, navodi Rade Panić. Na ovoj epizodi podkasta Reaguj radili su: Nemanja Stevanović, Irena Čučković, Sanja Kosović, Sanja Đorđevič i Iva Gajić.

Od početka pandemije susretali smo se raznim, teškim stvarima. Nije bilo lako, ali ipak smo smogli snage da budemo solidarni i s vremena na vreme pomognemo najugroženijima. U 75. epizodi podkasta Reaguj! govorimo o dobročinstvu građana Srbije. Pokšaćemo da saznamo da li se nešto promenilo od početka pandemije i da li smo kao društvo postali solidarniji. Primeri dobre prakse Prošle godine su tokom vanrednog stanja, Omladinski centar CK13 i Združeni krov nad glavom pokrenuli “Kuhinju solidarnosti”. U ovoj kuhinji, volonterski tim dva puta nedeljno priprema zdrave, besplatne obroke za najugroženije. Kuvaju dva puta nedeljno - utorkom i subotom. Hrana se razvozi i distribuira na više različitih lokacija u gradu. Imaju negde između 70 i 80 korisnika trenutno, s tim da se za neke priprema i više obroka odjednom. Oktobarska nagrada, jedna od najviših godišnjih priznanja Grada Novog Sada, pored ostalih, uručena je tada volonterima i volonterkama ovog grada. Naime, i mlađi sugrađani su bili u problemu od početka pandemije. Onlajn nastava nije bila dostupna svima. Zato je Volonterski centar Vojvodine došao na ideju i organizovao veliku akciju. Građani Novog Sada donirali su delove računara ili cele uređaje, a potom su volonteri sastavljali te delove. Ovo je prosleđeno deci i mladima koji su morali da prate onlajn nastavu, ali nisu bili u prilici da kupe opremu. Dodeljeno je 27 računara, laptopova, telefona i tableta mladima sa teritorije Novog Sada, uz pomoć volontera, ali i zajednice koja se uključila doniranjem svih tih delova. Prošle godine je UNICEF pokrenuo platformu “volonterinamreži”. Kako objašnjava Stanislava Vučković iz ove organizacije, glavna motivacija je bila ta da se ponude neke smislene i dobre aktivnosti mladima, koje će im pomoći da se odupru negativnom uticaju pandemije. Akcije kojima se mladi mogu priključiti putem ove platforme veoma su raznovrsne. Porast broja donacija Prema izveštaju koji je Catalyst Balkans objavio u maju ove godine, tokom 2020. godine građani i kompanije u Srbiji donirali su više od 90 miliona evra za opšte dobro, što je gotovo tri puta više nego u 2019. godini. Postoji još jedan pokazatelj rasta solidarnosti. Po pitanju dobročinstva Srbija je zabeležila veliki pomak na listi Svetskog indeksa davanja, organizacije Charitable Aid Foundation, skočivši na 48. mesto u 2021. godini sa 129. na kome je bila 2018. godine. Svetski indeks davanja 2021. uključuje rezultate pojedinačnih razgovora sa građanima, a od 2009. godine uključio je 1,6 miliona pojedinaca širom sveta. Neophodna sistemska promena Ipak, prema poslednjem izveštaju Republičkog zavoda za statistiku povodom 17. oktobra, Međunarodnog dana borbe protiv siromaštva, u 2020. godini u Srbiji nešto više od petine, odnosno 21,7 procenata stanovnika naše zemlje je bilo u riziku od siromaštva. Ovaj procenat se smanjio u odnosu na 2019. godinu kada je prema proceni Zavoda za statistiku u riziku od siromaštva bilo 23,5 procenata stanovnika Srbije. Za one najugroženije sistem je izvojio 8.800 dinara mesečno kako bi pomogla. Sistemska rešenja nisu dovoljna, jer od 12 meseci pomoć države dolazi samo 9 meseci. Na ovoj epizodi podkasta Reaguj radili su: Nemanja Stevanović, Irena Čučković, Sanja Kosović, Sanja Đorđevič i Iva Gajić.

U 73. epizodi podkasta Reaguj! vodimo vas na jedno, ne baš prijatno, putovanje. Posećivaćemo mesta i ljude u Vojvodini, kako bismo dobili odgovor na pitanje: kakav je život pored industrijskih postrojenja? Ovo putovanje omogućeno je vašim odgovorima na upitniku koji smo postavili na portalu Vojvođanskog istraživačko-analitičkog centra VOICE. U upitniku portala VOICE dobili smo ukupno 42 odgovora, iz 18 mesta. Prigovore smo dobili iz Pančeva, Maglića, Bačke Topole, Novog Sada, Bečeja, Kule, Vrbasa, Srbobrana, Kaća, Sremske Mitrovice, Stare Pazove, Sombora, Gložana, Kulpina i Perleza. Pored Vojvođanskih mesta, požalili su nam se i građani iz Beograda, Barajeva i Požarevca. U ovoj epizodi prenosimo kakva je situacija u većini ovih mesta i na koji način industrijska postrojenja utiču na živote meštana. Slučaj Perlez Od ukupno 42 odgovora na upitniku o lokalnim zagađivačima, čak 14 žalbi bilo je na preduzeće Feitiansuje iz Perleza. Ovo malo mesto kraj Zrenjanina bilo je sa najviše prigovora na svog lokalnog zagađivača. Predstavnica ekološkog društva “Belorepan” Teodora Gavran, doselila se u Perlez pre pet godina. Ona za Reaguj! kaže da je Perlez ranije bilo selo u koje su se doseljavali ljudi. Međutim, kako ona kaže, danas Perlez gubi stanovnike, a za to je mahom krivo zagađenje kineske fabrike za reciklažu Feitiansuje. “To je jako žalosno. Selo je u stvari jako bogato, kulturno bogato, ta kultura apsolutno je neočuvana. Broj stanovnika se sada smanjuje, jer ne vide rešenje, a vikendom je mnogo strašno. Znači ja sam otišla prošli vikend i dobila sam upalu plućne maramice, a bila sam u Beogradu kad je gorela Vinča. Ja sam očekivala čak i kad sam se selila pre pet godina da će to selo narasti ponovo u opštinu, jer ljudi stalno dolaze i raspituju se, jer je mnogo lepo selo”, priseća se Teodora Gavran. Ova kineska kompanija je 2018. godine preuzela pogone “Begej-plasta”. Od tada, kako meštani kažu, ne prestaje da pravi probleme. Predstavnik nevladine organizacije “Čuvari Perleza” i meštanin ovog sela, Miroslav Kalanj, objašnjava koje tačno sve probleme pravi ova fabrika za reciklažu. “Vikendom se uglavnom osećaju neprijatni mirisi. Smeta još što kod kineske fabrike postoji kanal za odvodnjavanje i navodnjavanje, u koji fabrika ispušta zvanično vode koje se prikupe u krugu firme. Takođe, investitor je u momentu proširenja platoa u okviru svog objekta betonirao, a ispod tog betona postoji zakopana količina plastike. Tako da možemo da tvrdimo da zagađuje i tlo. Takođe, od 10 (uveče) do 6 (ujutru) je investitoru zabranjeno da uključi mlin, a eto, dešava se s vremena na vreme da je buka povećana. To ukazuje da ne poštuje sve propise i pravila koja su važeća”, objašnjava Kalanj. Ova fabrika je već jednom ove godine bila zatvorena zbog pritiska javnosti i medija. Međutim, ona je ubrzo opet otvorena, a problemi su ostali. Teodora Gavran je, zajedno sa uzbunjivačem Aleksandrom Nađ, ujedno bila i u organizaciji protesta. Ona za Reaguj! prepričava šta se dogodilo nakon protesta. “Uspeli smo da ih zatvorimo sa inspekcijom za zaštitu životne sredine. To jest, nisu imali procenu uticaja. Međutim, posle tih 45 dana ponovo je puštena u rad. Jedino šta su izmenili jeste da su postavili ograde na bedem, koji su prisvojili i koji sada zakonski traže da im se upiše. Oni su se samo zatvorili da unutra ne može da se uđe i ne može da se snima. Sam protest je bio odličan, imalo je svoje efekte, jer pre protesta selo nije bilo udruženo. Malo sam se pribojavala, jer se ljudi bore protiv Rio tinta, Linglonga, Zi Đina - i onda imate malog zagađivača u Perlezu koji zapošljava šest ljudi, a upropastio je toliko. Plašila sam se kako će to izgledati drugim organizacijama, međutim, svi su bili šokirani kad su videli”, kaže Gavran. Miroslav Kalanj kaže da nadležni delimično rade svoj posao i to isključivo kada se pojavi problem na koji aktivisti i meštani skreću pažnju. Sa druge strane, po njegovim rečima, strani investitor poštuje staro srpsko pravilo “ako prođe - prošlo”. On ističe da iza zagađenja stoji profit. “Sve to šta oni rade stvari, ono šta oni zagađuju - tako ubiraju veći profit. Ako nećete da zagađujete, vi morate da investirate u nešto šta je prečišćač, filter, separator. Ako ne investirate u to, to znači da ste taj novac zadržali za sebe”, napominje Kalanj. Šta kažu stručnjaci? Igor Jezdimirović iz Udruženja Inženjeri zaštite životne sredine smatra da industrijska postorojenja ne smeju da pređu dozvoljenu koncentraciju štetnih materija koje izbacuju u životnu sredinu, kako joj ne bi naštetili. “Sve to zavisi od maksimalno dozvoljenih koncentracija, koje se smatraju da dok god smo ispod ih maksimalno dozvoljenih koncentracija sa zagađujućim materijama, one nemaju štetan efekat na zdravlje ljudi. Kada se one prekorače, u zavisnosti od perioda prekoračenja, tačnije vremenskog okvira, one imaju posledice na zdravlje ljudi. Znači u zavisnosti od toga koliko ste dugo izloženi zagađujućim materijama koje su iznad te maksimalno dozvoljene koncentracije, i naravno, u zavisnosti koje su pitanju zagađujuce materije”, kaže Jezdimirović. Međutim, postavlja se pitanje: zašto industrijska postrojenja ne poštuju propisane mere, već se odlučuju da plate kaznu? Jezdimirović kaže da je to tako jer na taj način jeftinije prolaze, a sve dok se to ne promeni, neće se ni zaustaviti zagađivanje. “Ono što bi trebalo da se izmeni jeste da se prvo država obaveže i počne da radi svoj posao u onom smislu da možemo da se pouzdamo u podatke koje dobijamo. S druge strane, da se maksimalno dozvoljenje koncentracije usklade sa onim maksimalno dozvoljenim koncentracijama koje važe u Evropskoj uniji. Takođe, dok god živimo u sistemu gde je vama jeftinije da zagađujete i plaćate kazne, umesto da uložite u zaštitu životne sredine, bojim se da imamo ozbiljan konflikt između industrije sa jedne strane, i sa druge strane ljudi koji trpe eventualno zagađenje koje može nastati”, napominje on. Kada je reč o problemima sa zakonima, sagovornik podkasta Reaguj! profesor Slobodan Milutinović sa Fakulteta zaštite na radu Univerziteta u Nišu, navodi da je sa njima sve u redu i da su usklađeni sa evropskim zakonodavstvom. Međutim, ističe Milutinović, najveći problem sa primenom zakona jeste kad je reč o proceni uticaja - ne vodi se računa o zakonima. “Po meni najveći problem je to što postojeća zakonska regulativa koja se odnosi na analize, odnosno, procene uticaja na životnu sredinu se ili radi, da ne budem previše kritičan i da ne kažem nestručno, ali stvarno mislim da ima takvih nestručnih analiza ili se u nekim slučajevima čak i grade postrojenja koja nemaju odgovarajuće procene uticaja na životnu sredinu”, kaže Milutinović. Tokom prethodne godine organizovano je mnogo ekoloških protesta, a Jezdimirović smatra da su oni ključni za promene. “Protesti predstavljaju otvoreni bunt naroda protiv nečega sa čime se ne slažu. Jedini koji mogu da promene jeste lokalno stanovništvo koje ne želi određene stvari. Skrivanje nekih podataka je dovoljan razlog da se vi zabrinete za nešto. Industrija mora da nauči da mora biti transparentna, da odgovara lokalnoj sredini, i da to što je on investitor i što će doneti ekonomski preporod nekom mestu, ne znači tom mestu ništa ako pola tog stanovništva u tom mestu bude obolelo od zagađenja koje ta industrija bude proizvela”, ističe Jezdimirović. On naglašava da uz dobre mere, život pored industrijskih postrojenja može biti sasvim u redu, a kao primere dobre prakse navodi dva evropska grada. “Recimo Beč ima četiri spalionice, od kojih je jedna u samom centru grada, Budimpešta ima svoju spalionicu isto koja je u samom centru grada. Međutim, kada posmatramo Srbiju, veliki deo industrijskih zona ranije je pravljen na obodima grada, a danas je to vrlo blizu naseljenih mesta. To je problem, jer zaštita životne sredine nije prioritet u zemlji Srbiji i mali je stepen poverenja ka lokalnim samoupravama ili bilo kom nivou vlasti kad je u pitanju merenje parametara životne sredine”, smatra Jezdimirović. Na ovoj epizodi su radili: Iva Gajić, Sanja Kosović, Nemanja Stevanović, Irena Čučković i Sanja Đođrević.

Koliko ste zadovoljni upravnicima zgrada? A koliko su oni zadovoljni vama? U 69. epizodi podkasta Reaguj! bavili smo se problemima koji se javljaju prilikom upravljanja zgradama. Koji je posao profesionalnog upravnika zgrade, koliko su finansije zgrade transparentne, i koliko je teško doći popravke kvara u zgradi, saznaćete u ovoj epizodi. U onlajn anketi koju smo sproveli u prethodnom periodu najviše anketiranih bilo je iz Novog Sada, dok je jedna osoba iz Beograda i jedna iz Sremske Mitrovice. Suma koju građani izdvajaju za tekuće održavanje kreće se od 113 do 1.100 dinara. Većina smatra da bi za održavanje zgrade moglo da se izdvaja i više, dok nešto manje anketiranih misli da se za odražavnje zgrade daje i previše. U većini slučajeva o zgradi računa vodi profesionalni upravnik, a zatim upravnik stambene zajednice, dok par anketiranih nije sigurno ko je odgovoran za njihovu zgradu. Jedna od anketiranih osoba nije bila zadovoljna svojim profesionalnim upravnikom. Kako kaže, prethodni upravnik bio je vlasnik placa na kome je izgrađena zgrada. Svaki dan je nešto popravljao i trudio se da bude sve funkcionalno i sređeno. Od kako je došao profesionalni upravnik, navodi ova osoba, stanari ne dobijaju ni približno istu uslugu, a plaćaju ga više. Nemaju sastanke, već upravnik sam odlučuje o tome šta u zgradi treba da se rešava. Jedna od osoba koje su popunile anketu navodi da je problem i održavanje malih zgrada koje profesionalnim upravnicima nisu interesantne. Zato inicijative za rešavanje ozbiljnijih problema nema. Na pozive za sitne stvari se odaziva, ali ništa krupno se ne rešava, navodi naša sagovornica, i dodaje da ni sastanke nisu imali, navodno zbog korone, što je besmisleno, smatra ona, jer su se mogli sastajati i napolju. Kao rešenje predlaže da se malim zgradama da mogućnost da se udruže sa ostalim zgradama, i da se takvo udruživanje podstiče. Šta je posao profesionalnog upravnika? Profesionalna upravnica iz agencije “Higijena plus” Slađana Nikolić za Reaguj! objašnjava da održavanje zgrada u u privatnim firmama funkcioniše prema potrebama stanara, po potpisanom Ugovoru. Ona objašnjava da se pod tekućim održavanjem podrazumevaju hitne intervencije i održavanje zajedničkih delova zgrada. Na mesečnom nivou su to redovne zamene sijalica, kontrole hidrouređaja, pumpi i drugih stvari propisanih ugovorom. Što se higijene tiče, rad se odvija po planu i programu Ugovora sa stambenom zajednicom. Sva naplata potraživanja agencija se u 99 odsto slučajeva odvija preko priznanice objedinjenje naplate JKP “Informatike”. Nikolić kaže da se čišćenje zgrada obavlja dva ili tri puta nedeljno, u zavisnosti od potreba same stambene zajednice i Ugovora. Veoma retko se traži čišćenje po pozivu. Ona kaže da se vlasnici stanova ne prijavljuju upravnicima, te da ih nije moguće kontaktirati, pogotovo kad su u pitanju hitne intervencije, pa da zato dolazi do problema. Nikolić napominje i da velika većina vlasnika i podstanara znaju samo svoja prava iz zakona o stanovanju i održavanju zgrada, a da obaveze ne zna niko. Slađana Nikolić kaže da između usluga privatnih firmi za održavanje zgrada i JKP Stana nema velike razlike. Sve se svodi na redovno tehničko održavanje i čišćenje, a razlika je u dogovorenim finesama. Rešenje - udruživanje Kako stanarka Tamara Injac kao rešenje za nezainteresovanost profesionalnih upravnika za male stanbene jedinice nudi udruživanje, Branka Ćurčić iz Udruženja građana “Grupa za konceptualnu politiku” Novi Sad, navodi primer dobre prakse. Stanari novosadske Stare Detelinare nisu dopustili da im se na zgradi koja ima četiri ulaza stavi bazna stanica za mobilnu telefoniju državne kompanije Telekom. Kako sagovornica navodi, samo je jedan predsednik Skupštine stanara dao saglasnost za postavljanje Telekomove stanice, a uz to je i falsifikovao potpise nekih stanara. “Jedna od stvari koje smo uspeli 2017. godine da uradimo to je da napravimo zajedno sa njima zbor građana u mesnoj zajednici Jugovićevo. Međutim, to je vrlo važna stvar i mesna zajednica sama i njen savet bi, zapravo, trebalo da stanu na stranu građana i da se izbore zajedno sa njima za taj problem. Međutim, tada su se desili prethodni izbori za savete mesnih zajednica i potpuno nova garnitura saveta je odustala od toga - zapravo je rekla da nema nadležnosti, da ne želi time da se bavi”, objašnjava Ćurčić. Stanari su ipak, prema rečima Branke Ćurčić, uspeli da zaustave postavljanje stanice na krov svoje zgrade, ali sudskim procesom kao fizička lica protiv tog predsednika skupštine stanara i kompanije Telekom. Autori podkasta: Nemanja Stevanović, Sanja Kosović, Iva Gajić, Irena Čučković i Sanja Đorđević.

U nedelju 13. juna 2021. godine na teritoriji Novog Sada održaće se izbori za savete mesnih zajednica i to za 42 od ukupno 47 MZ koliko ih ima u gradu. Jedan od građana koji se kandidovao na tim izborima je Predrag Antonić, poštar iz Petrovaradina. Razgovarali smo sa njim o motivima za kandidaturu, razlozima zašto Mesne Zajednice treba da pripadaju građanima a ne političkim strankama, šta to mogu da promene i poboljšaju Saveti MZ i dr.

U novoj emisiji Salona bavimo se pitanjem učešća mladih u lokalnoj zajednici i predstavljamo dve inicijative – Solidarnu kuhinju iz Beograda i Novo kulturno naselje iz Novog Sada. Sa Sarom Agić iz Novog kulturnog naselja i Nikolom Budanovićem iz Solidarne kuhinje razgovaramo o društvenim potrebama iz kojih su nastale njihove incijative, savremenim načinima samooragnizovanja i borbi za dostojanstven život svih i kulturu. Hvala svima koji su učestvovali u realizaciji ove emisije! Posebno zahvaljujemo prostoru Kvaka 22 i agenciji Žiška! Novinarka: Marina Zec Produkcija: Marija Todorović Kamera: Milena Arsenić Ilustracije: Olga Đelošević Zvuk i montaža: Marko Đukić, Digimedia Podržite Oblakoder na Patreonu: https://www.patreon.com/join/oblakode...​ Facebook: https://web.facebook.com/oblakoderbg/​​​... ​ Instagram: https://www.instagram.com/oblakoderma​​​... ​ Mixcloud: https://www.mixcloud.com/Oblakoder/st​​​... ​ Spotify: https://open.spotify.com/show/3DsEtzn

U poslednjih nekoliko godina u Srbiji je poraslo građansko angažovanje kada je reč o zelenim temama. Protesti protiv mini-hidroelektrana na Staroj planini, kao i skorašnji Ekološki ustanak i protest protiv zagađenja reke Pek u Beogradu pokazali su nam da su građani spremni na akciju kada je reč o lokalnim ekološkim problemima.  Međutim, šta je ono što svako od nas može učiniti kako bi zaštitio životnu sredinu? Novosađanka koju smo anketirali odgovara ovako: “To su  te svakodnevne male sitnice - da neću baciti papir, da ću prošetati 2-3 koraka do kante, da neču ugasiti cigaretu. Pokušavam da izbegavam i korišćenje plastičnih kesa, osim ako baš zaboravim da ponesem ceger ili nešto slično.” Šta kažu brojke? Istraživanje pod nazivom “Položaj i potrebe mladih u Republici Srbiji” koju je sproveo CESID u 2019. godini, pokazalo je da skoro polovina mladih ne može da proceni šta je to što je najveći problem u oblasti zaštite životne sredine. Najčešće su to srednjoškolci i mladi koji žive u prigradskim sredinama. Drugi koji su ipak imali šta da kažu, odgovorili su da su najzastupljeniji ekološki problemi u Srbiji: neodgovornost, nemar i nekultura ljudi, onda zagađen vazduh, bacanje smeća na nedozvoljena mesta, divlje deponije, kao i nedovoljna svest ljudi.  U poređenju sa prethodnom godinom, porastao je broj mladih koji uvek recikliraju otpad – sa 13 odsto u 2018. na 22 odsto u 2019. godini. Takođe, porastao je broj mladih koji uvek odlažu smeće u kontejnere sa 75 odsto na 80. Na osnovu tog uporednog prikaza, CESID je zaključio da mladi u Srbiji imaju relativno razvijenu ekološku svest koja je u porastu. Međutim, napomenuli su da prostor za napredak postoji i to posebno kada je u pitanju upotreba plastičnih kesa. Naime, u 2019. godini je porastao broj mladih koji uvek koriste plastične kese prilikom kupovine: i to sa 16 odsto u 2018. na 45 odsto u 2019. godini. Kada je u pitanju recikliranje i sortiranje otpada, 42 odsto mladih u Srbiji je pre dve godine reklo da povremeno reciklira, 22 da to uvek čini, a 36 odsto da nikada ne sortira niti reciklira otpad. U navedenom periodu najveći broj mladih nije učestvovao u nekoj akciji na temu zaštite životne sredine. Tek oko 13 odsto njih jeste učestvovalo u takvim akcijama, a među njima su najviše bile zastupljene devojke i mladi uzrasta od 10 godina do 24 godine.  Rešenje Potencijalno, ali ne i trajno rešenje jesu akcije čišćenja zelenih površina od otpada. Jedna od njih je i Trash Hero. Dragana Katić, osnivačica prvog poglavlja svetske Trash hero organizacije u Srbiji, bila je sagovornica i 25. epizode podkasta “Reaguj!”. Tada nam je objasnila da je cela ideja krenula od organizovanja akcija čišćenja na društvenim mrežama.  „Od 2018. smo napravili 23 akcije i u njima skupili sigurno preko pet tona otpada, što je onako značajna cifra ako se razmišlja o tome da je to otpad iz prirode, iz naših gradskih šuma. Broj volontera koji je do sada učestvovao je preko 5 hiljada u celoj Srbiji, zato što smo mi prošle godine pokrenuli i taj Trash izazov koji je podrazumevao da se male grupe ljudi organizuju i očiste svoj kraj, tako da je tu bilo jako mnogo akcija i to je tako dobilo širu  dimenziju“, objasnila je Katić. S druge strane, eko preduzetništvo rešava deo problema zaštite životne sredine, ali i nezaposlenost mladih koja je u Srbiji na visokom nivou. Primer dobre prakse je i Eko Kurir, koji je prva ekološka kurirska služba sa licencom koja obavlja dostavu biciklima na teritoriji grada Novog Sada. Poslovne prilke se ne dobijaju, one se stvaraju, smatra Goran Đerić iz ove organizacije.   “Posle završetka studija nismo imali šta pametnije da radimo i onda smo krenuli tako iz tog nekog drugarstva i zajedništva, po uzoru na neke holandske slične priče. Hteli smo to da implementiramo u neku našu sredinu u kojoj smo hteli da ostanemo. S tim da nije bilo sad mnogo izbora tu. Morali smo da izmislimo ovako nešto da bi imali tu priliku”, rekao je Đerić. Ovo izdanje podkasta dostupno je u video i audio formatu, a cela uživo emisija može se pronaći na Fejsbuk stranici NDNV Media Hub, kao i na stranici EU info point Novi Sad. Saradnici emisije: Sanja Đorđević, Aleksandra Bučko, Nemanja Stevanović, Irena Čučković i Iva Gajić U 51. epizodi u prilogu korišćeni su instrumentali preuzeti sa stranice freesound.org Ova epizoda podkasta realizovana je u okviru kampanje Delegacije Evropske unije u Srbiji povodom Dana Evrope 2021. godine, zajedno sa EU info kutkom Novi Sad.

Srbija je brzo nabavila veliki broj vakcina i pokrenula masovnu imunizaciju. Iako je taj proces sada reklo bi se malo usporen, veliki broj gradjana je primio prvu dozu vakcine. Kako izgleda vakcinacija iz perspektive lekara koji radi na prvoj liniji? Da li se gradjani raduju, da li se neki plaše, šta pitaju ili traže? O tome za Radio karantin govori doktorka Dragana Balać iz Novog Sada. Sreda 19. maj.

Kada su počeli pandemija i karantini jedan tim umetnika sa Akademije umetnosti iz Novog Sada okupio se i snimio radio dramu Fama i Hronopio. Drama je nastala za vreme karantina i u njenoj srži je, kako kažu autori, koncept vremena, vremena koje je u karantinu, ali i generalno tokom pandemije postalo sve teže pratiti i meriti. Drama je do sada emitovana na radio stanicima u Puli, Podgorici, Sarajevu, Temišvaru i Novom Sadu a ovo je njeno prvo gostovanje u jednom podkastu. Nadamo se da ćete uživati.

Opet nam je gostovao Milan Mijić, naš drugar iz Novog Sada koji je trenutno 4. na Evroliginoj listi. Uživajte u kvalitetnih sat vremena dobre analize svakog meča i preporukama za biranje igrača. Poslušajte nas! Sve kritike, pohvale ili ponude nam možete slati na naš Instagram nalog @fantaziramo.

U Podgorici počela vakcinacija starijih od 80 godina. O reakcijama na potez Vlade koja krši propise koje je sama donijela. Mostu RSE - kakav bi uticaj mogao imati izbor novog srpskog patrijarha Porfirija na odnose u regionu. Sagovornici su Slobodan Sadžakov iz Novog Sada i Ivica Maštruko iz Zadra.

U najnovijem Mostu razgovaralo se o tome da li bi novi patrijarh Porfirije, koji pripada umerenoj struji u Srpskoj pravoslavnoj crkvi, mogao doprineti poboljšanju odnosa u regionu. Sagovornici su bili dva sociologa religije - Ivica Maštruko iz Zadra i Slobodan Sadžakov iz Novog Sada.

U najnovijem Mostu razgovaralo se o tome da li bi novi patrijarh Porfirije, koji pripada umerenoj struji u Srpskoj pravoslavnoj crkvi, mogao doprineti poboljšanju odnosa u regionu. Sagovornici su bili dva sociologa religije - Ivica Maštruko iz Zadra i Slobodan Sadžakov iz Novog Sada.

Više povodom napete situacije u Tuzima u Crnoj Gori. Pandemija je pred mnoge koji se rekreativno bave sportom ili plesom stavila izazov, no to nije spriječilo Natašu Đorđević iz Novog Sada da nastavi časove tanga. Građani u Republici Srpskoj uskoro će dobiti Dejtonski sporazum i to u pisanoj formi.

"Blago pozitivan trend"- Šef instituta Robert Koch Robert Wieler i ministar zdravlja Jens Spahn govore o napretku – ali pozivaju na oprez! +++ EU korona strategija – za sada granice ostaju otvorene +++ Fudbalska reprezentacije Bosne i Hercegovine ima novog selektora +++ Novosti sa muzičke scene u Sarajevu i novi singl Killo Killo Bande iz Novog Sada. Radio Forum možete od ponedjeljka do petka slušati od 18:00-18:30 uživo putem livestream-a na internetu ili od 20:30-21:00 na radiju.

- Kako je vaterpolo pobedio u konkurenciji folklora - Prelazak iz Novog Sada u Beograd - Zašto su najdraže titule sa Zvezdom - Atina kao druga kuća - Šta je sve obeležilo reprezentativnu epohu - Rivalstvo sa Crnom Gorom - Šta posle vaterpolo i kako se snašao u životu bez sporta

Stanovnici većih gradova Srbije se sve više suočavaju sa problemom gde parkirati svoj automobil. Podaci od prošle godine samo u Novom Sadu ima oko sto pedeset hiljada automobila, a u Nišu nešto manje od sto hiljada automobila. Ovi podaci govore da na svaka dva stanovnika samo ova dva grada ide po jedan automobil. Mnogi vozači u nedostaku propisanih parking mesta, vozači pribegavaju parkiranju na prvom slobodom, a to je uglavnom u gradskim jezgrima, i nepropisno mesto. Sa druge strane, nepropisno parkiranje utiče i na bezbednost pešaka u saobraćaju jer se često automobili nađu na trotorarima, pa je pešacima teško ili nemoguće da prođu. Ipak, najviše problema bahati vozači prave starim sugrađanima, roditeljima sa malom decom i osobama sa invaliditetom. Kada su žalbe u pitanju, za podkast Reaguj iz kancelarije Poverenika za zaštitu ravnopravnosti kažu da u bazi podataka Poverenika nema pritužbi koje se vode kao pritužbe zbog bahatog parkiranja, ali dodaju da su imali pritužbe kada je reč o parking mestima osoba sa invaliditetom i da su se one odnosile na pravo korišćenja tih parking mesta. Pauk služba radi Iako smo čuli građane koji imaju problema sa parkingom, njegovim nedostatkom ali i problemima sa kojima se suočavaju osobe na koje nepropisno parkinje utiče, rukovodilac Službe za odnose sa javnošću Javnog preduzeća Parking servis iz Novog Sada Radovan Jeknić pak sagledavajući situaciju sa saobraćajem navodi da u porođenju sa drugim gradovima, u Novom Sadu nema previše problema kada je u pitanju nepropisno parkiranje. On ističe ovo preduzeće radi sve što je u njihovoj moći da uredi parking mesta i sprovodi zakon. Ivan Novković, upravitelj PONS fondacije, u razgovoru za podkast Reaguj navodi da se svaki put kada izlazi iz kuće, što to je svakodnevno, ima problem sa nepropisnim parkiranjem. Kako je i sam korisnik invalidskih kolica, nemogućnost da se slobodno kreće počinje samim izlaskom iz kuće, a kako je u stalnom kontaktu sa drugim osobama sa invaliditetom, kaže da nije usamljen slučaj. Sa druge strane, Radovan Jeknić iz Parking Servisa navodi da se u Novom Sadu Parking servis trudi da odgovori na sve izazove koje imaju kada su u pitanju javna parking mesta, ali da je i to teško jer upoređujući sa vremenom pre 10 godina – ima daleko više automobila. Slična situacija je i u Nišu, a naš sagovornik Ivan Novković kaže da nisu samo osobe sa invaliditetom ugrožene, već, na primeru Niša gde živi, navodi da i ostale sugrađanke i sugrađani bez invaliditeta imaju probleme da se slobodno kreću kada su trotoari nepropisno zauzeti. Kako bismo bili sigurni šta su planovi Novog Sada i Niša, kao najvećih gradova u Srbiji posle Beograda, redakcija podkasta Reaguj uputila je poziv za izjavu Gradskoj upravi za saobraćaj i puteve Novog Sada i Sekretarijatu za komunalne delatnosti, energetiku i saobraćaj Grada Niša. Iz Novog Sada nismo dobili odgovor iako smo uredno poslali zatražena pitanja, a iz Niša iako obećana izjava – nismo je dobili. REŠENJA Javno posramljivanje vozača koji nepropisno parkiraju pokazala je dobre rezulatate u Sloveniji kada su institucije postavile bilborde i reklame sa izmišljenim imenima i prezimenima i kaznom kako bi građanima skrenuli pažnju i, makar izmišljeno, dali lice ovom problemu. Da je moguće da građani mogu da pokrenu jednu sličnu akciju, pokazuje kampanja bahatoparkiram koja je krenula pre desetak godina u Beogradu. Jedan od pokretača ove kampanje, Filip Milošević naglašava da je najpre problem u prevelikom korišćenju automobila, ali i da nepropisno parkiranje može dovesti do velikog broja posledica. On objašnjava da je na sajtu bahatoparkiram.com bio postavljen tekst, jednostavno i minimalnim dizajnom, sa belim slovima na crnoj pozadini. Taj tekst kaže: “ukoliko ste nalepnicu sa ovom adresom zatekli na zadnjem delu svog vozila, budite sigurni da ste pomogli jednu od narednih stvari.” Sa druge strane, PONS je oformio neformalnu radnu grupu sa bivšim većnikom Grada Niša zaduženim za saobraćaj na čelu, kako ne bi ostalo samo na javnom zagovaranju, već i da se aktivno uključe u rešavanje problema. Pre tačno godinu dana PONS fondacija je kreirala mobilnu aplikaciju koja omogućava da brzo i jednostavno građanke i građani Niša prijave probleme sa kojima se suočavaju. Iako zbog nedostatka sredstava za promociju aplikacije, PONS, navodi naš sagovornik, može da se pohvali da su sedam problema koji se tiču saobraćaja, a naročito bahatog parkiranja, uspešno rešili. Ali nije sve na ustanovama. Kao što smo videli i na primeru sajta bahato-parkiranje, ali i aplikacije PONS-a i građani mogu da doprinesu rešavanju probelma. Najjednostavnije rešenje koje imamo kada vidimo nepropisno parkirano vozilo, osim da pokušamo da vozaču objasnimo gde je pogrešio, jeste da pozovemo takozvanu pauk službu. Međutim, nije sve tako jednostavno. Radovan Jeknić iz novosadskog Parking servisa kaže da će uvek biti više bahatih vozača koji svoje automobile nepropisno parkiraju od radnika u ovakvim preduzećima, ali da je moguće u Novom Sadu da služba sankcioniše takve slučajeve. Ipak, naglašava da nekada treba i pričati sa ljudima i govoriti im o lošem uticaju na ostale tog njihovog postupka. Upravitelj PONS fondacije Ivan Novković navodi da nije potrebno tražiti rešenja sa strane, već je samo potrebno insistirati na poštovanju zakona, a to je u slučaju bahatog parkiranja veoma lako jer postoji Zakon o saobraćaju koji se mora poštovati i sprovoditi. Ipak, za insitiranje na svakodnevnom nivou – potrebno je i pogurati incijitavu odozdo. Saradnici emisije: Irena Čučković, Iva Gajić, Nemanja Stevanović, Sanja Đorđević, Aleksandra Bučko Pratite nas i na mrežama Facebook, Twitter, Instagram i platformi podcast.rs.

O istraživanju Fajzera za vakcinu protiv korona virusa. Izborni štab aktuelnog predsednika Donalda Trumpa juče je podneo tužbu kojom želi da spreči potvrdu pobede Džozefa Bajdena u Pensilvaniji. Aleksandra Aleksandrović iz Novog Sada šije maske sa providnim delom za one koji slabo čuju.

Kako funkcioniše istraživanje Fajzera za vakcinu protiv korona virusa? Stranke u BiH ne biraju sredstva kako da privuku glasače za lokalne izbore. Aleksandra Aleksandrović iz Novog Sada šije maske sa providnim dijelom koji gluhima omogućavaju čitanje sa usana.

Šta je tačno vest u bestijalnim scenama iz Novog Sada koje su do javnosti stigle putem društvenih mreža a ne institucionalnim? Šta je vest – činjenica da nasilnik, ko god on bio, prebija nemoćnog čoveka koji leži a potom mu onesvešćenom lomi ruke ili to što ljudi tu scenu posmatraju kao da slušaju uličnog muzičara? ... DaljeU MIKROFON Zoran Pavlović

Šta je tačno vest u bestijalnim scenama iz Novog Sada koje su do javnosti stigle putem društvenih mreža a ne institucionalnim? Šta je vest – činjenica da nasilnik, ko god on bio, prebija nemoćnog čoveka koji leži a potom mu onesvešćenom lomi ruke ili to što ljudi tu scenu posmatraju kao da slušaju uličnog muzičara? ... DaljeU MIKROFON Zoran Pavlović

Šta se zna o lokalnim političarima, ostaju li „ispod radara”? Ne, ako se uključe lokalni novinari! Zato sada znamo da porodica jednog vojvođanskog gradonačelnika ima pet stanova u Novom Sadu, a imovina drugog širi se i na crnogorsko primorje. Treći je bivši radnik BIA-e. Ovo su samo crtice iz biografija šest čelnika vojvođanskih gradova - Novog Sada, Zrenjanina, Pančeva, Kikinde, Subotice i Sremske Mitrovice. Sve o njihovoj imovini, poslovima i prekršajima novinari KRIK-a istražili su, u periodu pre izbora, zajedno sa sjajnim kolegama iz Vojvodine. Oni za naš podkast govore o tome šta su otkrili o lokalnim moćnicima i koliko je teško raditi istraživačke priče u malom gradu. Imovinske kartone šestorice političara možete detaljnije čitati na sajtu KRIK-a. Razgovor vodi Jelena Radivojević

Znate li koliko se zapravo vode prečišćava u Srbiji? Kakvo je stanje sa reciklažom, šta se dešava elektronskom otpadu a šta neupotrebljenim lekovima? Sa Igorom Jezdimirovićem, predsednikom udruženja Inženjeri zaštite životne sredine iz Novog Sada, razgovaramo o ovim i mnogim drugim temama vezanim za otpad. Ukoliko ste sigurni da znate gde odlazi vaš otpad, razmislite još jednom i pridružite nam se u novoj epizodi EkoPoda!

Ubrzani način života, multitasking i monkey mind jedna je strana življenja, za koju možemo reći da je u današnje vrijeme neizbježna, ali postoji nešto što našem mozgu daje malo odmora, smiruje i pokazuje kako se nositi sa strahovima, a to je Mindfulness. O toj smo temi u ovoj emisiji popričale s dvije gošće: Vesnom Laković iz Novog Sada mindfulnesscorner.com i Josipom Mihić sa zagrebačkom adresom iz MiniMindfulnessa. Duboko udahnite i usredotočite svoju svijest na ovu emisiju sljedećih 27 minuta. 2:00 Mindfulness, usredotočena svjesnost, svjesna pažnja… što je to točno i kako do toga doći, zna Vesna Laković iz Novog Sada 4:00 Djeca su po prirodi mindfulness, ali to se s vremenom izgubi 5:28 Ne prosuđivati što nam se događa je također vještina koja se uči 7:17 Vježbom do Mindfulnessa 9:35 Na ovaj način je moguće smiriti aktivnost amigdale i postati organiziraniji, smireniji i manje u strahu 10:50 Rješenje za tantrume?! 14:00 Josipa o pokretanju MiniMindfulnessa 15:40 Monkey Mind, nedostatak pozornosti, svi imamo isti problem 16:00 Kako u svakodnevnom ubrzanom životu kontrolirati multitasking?! 20:40 Pretočili vježbice za djecu i roditelje na Facebook stranicu MiniMindfulness 21:40 Grupirali su vježbice u pet skupina - disanje, fokus&pažnja, osvješćivanje tjelesnih senzacija, razumijevanje uma te vježbe suosjećanja i zahvalnosti 23:30 Osobna vremenska prognoza je dobar primjer za izvući informacije iz djeteta kako se trenutno osjeća 24:14 Tutorial vježbe zmaja - odlična za djecu predškolske i školske dobi

Ova epizoda Vuglanja poslednja je pred početak izborne tišine. Od početka imamo utisak da o predstojećim izborima nema bog zna šta da se kaže, pa za razliku od svih ostalih, izborima posvećujemo samo jednu emisiju. Gost Vuglanja je Lazar Čovs, električar iz Novog Sada koji nam je objasnio kako je ušao u uži izbor za nagradu za istraživačko novinarstvo sa tekstom „Misterija tela pored klupe“. U sitna crevca analiziramo pojam antifašizma, ne bismo li shvatili kako to nekome može da smeta. U redovnoj rubrici „Mrežarina“ opet bistrimo ove što vole da se dele na „nas“ i „njih“, brojimo Tesline tornjeve i rešavamo misteriju tunguskog meteora.Bonus track (jer je pominjemo):Zoran Predin – Bilećanka

#semenkarenje #grobarskahisterija e06 "PFC JE PRAVI NAČIN DA..." Šesti specijal podcasta, sniman u doba "korontina" i policijskog časa. Razgovor sa Vladom Kozbašićem, poznatijem po nadimku PEĆINKO, bivšim pevačem i tekstopiscem novosadskog benda "Atheist Rap". Odrastanje između Beograda, Inđije i Novog Sada, gostovanja u bivšoj državi, rukomet, HCNS, ljubav prema muzici, sportu i Partizan, koji se ponosno nosi u sebi... Slušajte nas na YouTubeu i Soundcloudu, komentare/kritike/sugestije šaljite preko YouTubea, SVITERA, Instagrama i Soundclouda. Hvala vam na pažnji i podršci. Twitter: twitter.com/pfchisterical Instagram: www.instagram.com/pfchisterical/ Youtube: www.youtube.com/c/PartizanHistericalPodcast NAPRED PARTIZAN! NAPOMENA: Ovo je "uradi sam" podkast u kome navijači Partizana razgovaraju o zbivanjima u svom voljenom klubu. Izneta mišljenja i stavovi su lični i ne predstavljaju stavove bilo koje navijačke grupe, frakcije, dela uprave, radne ili druge organizacije. Jezik koji koristimo je fin književni i možete ga čuti na svakom stadionu i u svakoj sportskoj hali.

Agency life alert! Sara Bojović je ambiciozna, veoma vedra, prodorna, inteligentna grafička dizajnerka iz Novog Sada i Beograda, koja trenutno radi u agencijskom svetu marketinga i advertajzinga kao senior dizajner.  Muzika i ples su joj...

Jedna od najboljih mladih dramskih spisateljica i dramaturškinja u Srbiji, Tijana Grumić, o pisanju drama, uticaju kulture u društvu ali i stanju u pozorištima van Beograda i Novog Sada. Više detalja na TheNutshellTimes.com Podržite Pokretače na patreon.com/Belgrade

S1.E3. – Magični krugDobro veče, Ja sam Nemi Posmatrač, a Vi slušate „Ponoćne priče“. Obilazim već 4 krug oko Slavije, možda tebi ta ideja deluje suludo, ali je ipak svojevrsni doživljaj. Zamisli da si na ringišpilu sa kog možeš da sagledaš sve čime odiše ovaj grad, tvoj i moj Beograd.Iako sam rođen u njemu, a ti u njega dolaziš iz svog rodnog mesta, on je naš.i to niko ne može da ospori. Moj i tvoj. Pođi sa mnom jedan krug i videćeš. Samo ako želiš videćeš da sve ono lepo i manje lepo staje u jedan krug. Začarani ili ne, mi to ne znamo, ali je krug u koji se teško ulazi, a još teže iz njega izlazi. Od stanice do stanice oko Slavije, zastanem, udahnem duboko, posmatram i osluškujem. Dok slušam harmoničnu simfoniju dijalekata, analiziram odakle dolaze, tvoji i moji – sugrađani. Neki iz Blokova, Zemuna, neki iz Mladenovca, Aranđelovca, Niša, Novog Sada, Priboja, Šapca, Loznice… Misao mi odjednom preseče me nekakav bazd, smrad kakav do sada nisam osetio. Okrenuvši se levo desno pomislih da je Slavija opet spremna za rekonstrukciju kanalizacionih odvoda, ali ova mirisna nota je posebna. Posebna po svemu, pa i tome kako pomera želudac.Obavijao me je sa svih strana bazd malograđanske nekulture. Mojih i tvojih sugrađana. Ni ti, ni ja se ne švercujemo, niti vičemo preko puta ulice ukoliko vidimo nekog poznanika. Ni ti, ni ja ne bacamo smeće po ulici, ali se u istom smeću davimo. Ko su oni? Ko smo mi? U svakodnevnoj žurbi ignorisaćeš bazd, ali kada proradi adrenalin na ringišpilu sve postaje jasnije. Realnost je što te ringišpil izdigne u nebesa i prebaci u neki drugi svet, a Slavija, ona te zadržava tu i sada. Fontana je prelepa. Iako lepotu ne vidimo istim očima, mora se priznati da je lepa, ma koliko ona bila samo skupo plaćeni kamen preko kog se preliva voda o čijoj bistrini malo ko vodi računa. Nisam ni slutio da plastične kese mogu biti tako lepa dekoracija. Onako, svetluca poput zvezda na nebu dok se prelivaju boje iz plave u ljubičastu. Čak i ona grupa diletanata koja urinira u nju doprinosi njenoj lepoti. Sve je spontano. Zanima me, da li bi Marina udelila tihi aplauz za ovakav performans ili bi ga udostojila tišinom?Dok se na otvorenoj beogradskoj pozornici odvija audicija talenata, obilazim još jedan krug i razmišljam da krenem dalje. Vođen time pitam se da li je Beograd postao platno po kome svi mogu da slikaju bez ikakvih ograničenja ili to nikada nije ni prestajao da bude. Da li je keltski Singidunum zadesio isti bazd dolaskom Rimljana, zašto je Mađarima smetao performans koji su izvodili Turci? Ne mogu da se oprostim za večeras, a da te ne pitam – da li želiš da izađemo iz ovog kruga ili ćemo performans sugrađana, mojih i tvojih da udostojimo tišinom. Sada se nemi posmatrač odjavljuje. Laku noć. Support Ponoćne priče by donating to their Tip Jar: https://tips.pinecast.com/jar/ponocnepriceFind out more at https://ponocneprice.pinecast.coThis podcast is powered by Pinecast.

U ovoj epizodi krećemo sa nešto izmenjenim redosledom. Vesti možete čuti na kraju a na samom početku pričamo o bendovima Santa Cruz, Dirty Honey, Steel Panther, Slash, Sedansored, Wayward Sons, Tygers of Pan Tang, Foo Fighters i mnogim drugim. Sa domaće scene imamo priče iz tabora grupa Elektromattik iz Beograda i Michel iz Novog Sada. Na samom kraju započinjemo i temu o muzičkim striming servisima i njihovom značaju. --- This episode is sponsored by · Anchor: The easiest way to make a podcast. https://anchor.fm/app --- Send in a voice message: https://anchor.fm/junkyardrock/message

Marketing automatizacija, online edukacija i prva online konferencija u Srbiji, su sve termini koji se vezuju za Dimitirja Ostojića iz Default Design-a iz Novog Sada. Dimitrije je iskrojio sebi nišu u marketing automatizaciji i online edukaciji, omogućavajući svojim klijentima najmodernije metode generisanja publike i potencijalnih kupaca kroz kampanje i kompleksne "prodajne levke". U online edukaciji ima veliki broj kurseva, webinara i besplatnih sadržaja koje je uspešno plasirao na domaće tržište. Leadcon je prva online konferencija u Srbiji, koja se održava od 2017. godine i koja predstavlja prvi događaj ove vrste po uzoru na sve veći broj online konferencija u svetu. https://leadcon.net/ https://www.default-design.com/

O tome da li je položaj novinara i medija u Srbiji postala dosadna tema koja zanima samo medijske radnike, da li se društvo adaptiralo na nasilje do te mere da ga shvata kao deo svakodnevice i da li povređena glava studenta Dejana Bagarića iz Novog Sada budi šire interesovanje „U mikrofon“ govori novinar Slobodan Georgiev.

U četvrtoj epizodi podkasta Pojačalo Ivan Minić razgovara sa Vladimirom Elesinom, Novosađaninom, višestrukim povratnikom u preduzetničke vode, čovekom koji je stvorio brendove Tegla’s, koji je od Novog Sada dobacio do Crne Gore, i Kiflica koji je naprečac osvojio “Srpsku Atinu”, ali pre svega okorelim IT-jevcem koji uvek ima sveže ideje. Svoje bogato iskustvo, uspone i padove, probleme i rešenja Vladimir Elesin stavlja pred slušaoce Pojačala i otkriva sa kojim se mukama sreće čovek koji razmišlja ispred svog vremena, zašto je preduzetnički duh “crvena linija” između uspeha i nečega što je samo dobra ideja, zašto je važno angažovati profesionalce i šta je potrebno da se dogodi kako bi preduzetništvo u Srbiji, u pravom smislu te reči, iskoristilo benefite online marketinga. Posetite naš sajt i prijavite se na našu mailing listu: http://bit.ly/2LUKSBG Prijavite se na naš YouTube kanal: http://bit.ly/2Rgnu7o Pratite Pojačalo na društvenim mrežama: Facebook: http://bit.ly/2FfwqCR Twitter: http://bit.ly/2CVZoGr Instagram: http://bit.ly/2RzGHjN

Mihail Dudaš dolazi iz Novog Sada i naš je reprezentativac u desetoboju. Ima 29 godina, a do sad je osvojio par medalja od kojih svaka iza sebe ima posebnu priču. S obzirom na prirodu njegovog ''posla'', Mihail je takođe proputovao pola sveta, upoznao sjajne ljude i proživeo sve što spada pod izrekom: ''Gde ima padova, ima i uspona''.

Boško Kustudić je profesor geografije koji se za vreme studija bavio pozivom turistički vodič (osoba koja sedi pored vozača u autobusu i uvek ima mikrofon u ruci ;)) a nakon povratka iz Amerike počeo je da radi kao merchandiser u jednoj od najvećih kompanija u Srbiji, gde danas radi kao Porftolio manager zadužen za 3 brenda i 3 tržišta. Iz hobija se bavi ronjenjem i planinarenjem a njegov poslednji uspeh možete da vidite na njegovoj cover fotografiji na FB profilu :) Sve posmatra kao jednu veliku avanturu, i uvek je u potrazi za novom. Kao pasionirani ljubitelj kraft piva deo je vesele ekipe #razbeerbriga iz Novog Sada čiji je suvlasnik i CEO. RazBeerbriga je prva Novosadska, nezavisna craft pivara osnovana 2015. godine sa ciljem da se domaćem tržištu ponude specijalna, nepasterizovana piva od prirodnih sastojaka. Kao jedni od pionira kraft scene u Srbiji nastoje da sve što rade unutar pivare, ali i van nje, bude bazirano prvenstveno na dobrim ljudskim odnosima, poštovanju i širenju ljubavi ka craft pivarstvu. Zajednica u kojoj žive uvek im je na prvom mestu. Iz tog razloga, podržavaju lokalne proizvođače i nastoje da što veći broj sirovina i opreme kupuju upravo od naših komšija. Kao društveno odgovorna pivara, nastoje da budu deo kulturnih i društvenih dešavanja, pomognu zajednici i daju svoj doprinos mladima oko sebe uključujući ih u sve svoje projekte.

Gost je Ivan Brkljač, čovek koji stoji iza projekta Mokrin House. Morkin House je inovativni co-living i co-working prostor koji se ne samo trudi da ponudi jedinstveno mesto za digitalne nomade iz celog sveta, već i da oživi bivše najveće selo u SFR Jugoslaviji na samom severo-istoku Srbije. U našem razgovoru, Ivan je podelio priču o svom dugom putu od Novog Sada do Mokrina - koji ga je vodio preko Švajcarske, Britanije i Španije - kao i svoja iskustva u pravljenju globalnog sela od Mokrina. Konačno, dotakli smo se i njegovih sugestija u novoosnovanom Savetu za kreativne industrije Premijerke Vlade Republike Srbije.

Robert Pravda je zvučni umetnik, poreklom iz Novog Sada. Iz Srbije odlazi devedesetih, a par godina kasnije dolazi u Holandiju, gde i danas živi i radi. Trenutno predaje na ArtScience Interfaculty-u u Hagu, a takođe je jedan je od pokretača RecPlay sastava za improvizovanu muziku. Tokom ranih dvehiljaditih, sa koreografkinjom Andreom Božić i vizuelnom umetnicom Julijom Vilms, pokreće intermedijalnu platformu Tilt. Pored zvučnih radova, u okviru Tilt-a realizuje i zvučne instalacije i kompozicije za pozorište i performanse. http://sonicutopia.net/https://soundcloud.com/rpravdahttps://soundcloud.com/recplaydenhaag Intervju je realizovan u pauzi izmedju školskih obaveza, na Akademiji likovnih umetnosti u Hagu. Usled tehničkih poteškoća, objavljujemo ga sa par dana zakašnjenja.Uživajte i srećni praznici!