Radio Karantin

Vrščanin Darko Donevski je astrofizičar posvećen proučavanju galaktičke prašine koja nam puno govori o nastanku i evoluciji dalekih galaksija u svemiru. Fokus njegovih istraživanja su daleke galaksije nastale svega milijardu godina nakon Velikog praska. Neki od tih grandioznih objekata su među najmasivnjim u celom svemiru, a poreklo njihovog jakog infracrvenog zračenja još uvek zbunjuje modernu nauku.

Očevi, da li ste iskoristili svoje pravo na roditeljsko odsustvo po dobijanju deteta? To pravo u većini zemalja imate, ali statistike pokazuju da se ono koristi različito od zemlje od zemlje. Da vidimo zašto, šta kažu zakoni i, ono najvažnije, da čujemo neka lična iskustva.

Čak i kada su izbori slobodni i fer, krajnji rezultat nije skoro nikada apsolutni odraz volje birača. Kako to? Pa tako što se volja birača propušta kroz izborni sistem koji onda u manjoj ili većoj meri preslikava tu volju kroz distribuciju poslaničkih mesta u parlamentu. O tome za Radio karantin govori Dejan Bursać sa Instituta za filozofiju i društvenu teoriju u Beogradu i autor knjige "Osnovi reforme izbornog sistema".

Donald Trump se vraća u Belu kuću. Njegova pobeda je zapravo pobeda nacionalizma i populizma. Likovi poput Orbana, Putina ili Vučića oduševljeni su. Zašto usred silnog nezadovoljstva liberalnim kapitalizmom gledamo uspon desnice i nacionalista? Zar to nije kontradiktorno? O tome razgovaramo sa Karlom Bastom, profesorom komparativne politike na Edinburškom univerzitetu.

Još samo nekoliko dana ostalo je do najvažnijih izbora na svetu, onih u Americi. Tim izborima prethodila je drama kakva se retko vidja u razvijenim demokratijama. Ankete pokazuju da je trka izuzetno neizvesna i da će rezultat najverovatnije biti prilično tesan. Kakav god da bude, imaće potencijalno velike posledice. O tome za Radio karantin govori Edin Mujkić, vanredni profesor državne administracije na Univerzitetu Kolorada.

Naučnici se slažu da su klimatske promene realnost za koju najveću odgovornost snose ljudi. Gradjani su toga svesni i više ih ne treba mnogo ubedjivati u tu realnost. Ali svest je jedno, a spremnost na akciju drugo. Da li način na koji se o klimatskim promenama govori može da smanji taj jaz?

Kako ste našli svog partnera ili kako ga tražite? Da li upoznavanje ide lakše u velikom gradu? Da li ste probali aplikacije tipa Tinder? I šta se sme a šta ne sme na prvom sudaru? O tome u Radio karantinu govori profesorka novinarstva u Njujorku Mirjana Pantić, autorka knjige "How (not to) be single in NYC".

U Srbiji se zahuktavaju protesti protiv Rio Tinta. Da li ovakvi protesti, usmereni na konkretne projekte i moguće pretnje po čovekovu okolinu u odredjenoj sredini, doprinose jačanju svesti od opasnosti od klimatskih promena? Gosti Radio karantina su urednik sajta Klima101 Nemanja Milović i stručnjak za pitanja zaštite životne sredine Dejan Lekić.

Šta uopšte znači boksovati ili trčati ili plivati kao žena? Istorija testiranja sportistkinja pokazuje nam da je ovo izuzetno složeno pitanje, koje prate velike moralne i etičke dileme. Nauka nam govori da nema jednostavnih odgovora.

Alžirska bokserka Imani Kelif osvojila je na Olimpijadi u Parizu zlatnu medalju i bez svoje namere pokrenula diskusiju o tome šta nas čini ženom ili muškarcem. Evo šta kaže nauka.

Nedavno smo videli ekstremno visoke temperature u Srbiji i drugde u svetu. Istovremeno, pojedini delovi planete prolaze kroz jake kise i poplave. Da li su te vrućine i poplave zapravo manifestacija klimatskih promena? Za Radio karantin govore Met Kolins sa Univerziteta u Egzeteru, Vladimir Djurdjevića sa Fizičkog fakulteta Univerziteta u Beogradu i Krišna Aćutarao, direktor Centra za atmosfersku nauku u Nju Delhiju.

Završeni su parlamentarni izbori u Britaniji i Francuskoj. Da li smo u ove dve zemlje upravo prisustvovali daljem jačanju desnice? Kakva je bila britanska kampanja i kako su se u njoj ponašali mediji? I da li političke stranke ali i mediji u Srbiji mogu nešto od toga da preuzmu? Za Radio karantin govore istraživačka novinarka Andjela Milivojević i stručnjak za strateške komunikacije Djordje Trikoš, oboje u Londonu.

Dok pratimo evropsko prvenstvo u fudbalu u Nemačkoj pričamo o zemlji domaćinu kroz iskustva naših ljudi koji tamo žive. Koliko je Nemačka zaista savršeno uredjena i organizovana zemlja, koje su to stvari koje se ne uklapaju u naše stereotipe o Nemačkoj i zašto Nemci ženama ne otvaraju vrata?

Počinje letnja sezona i mnogi od vas će ove godine u Hrvatsku ili negde drugde po bivšoj Jugoslaviji. Šta region nudi i kako ga danas zapadni turisti doživljavaju? Za Radio karantin o tome govori britanska novinarka Mary Novakovich. Pričamo i o poslu turističkog novinara i njenoj knjizi o životu u Lici.

Već nedeljama gledamo impresivne proteste u Tbilisiju u kojima učestvuju uglavnom mladi ljudi. Protiv čega oni protestuju i zašto mnogi od njih govore da je ovo presudni trenutak za njihovu zemlju? Odakle strah da bi Gruzija mogla da postane nova Ukrajina? I kakve su sličnosti izmedju ovoga što se dešava u Gruziji sa onim što već godinama gledamo u Srbiji? O tome za Radio karantin govori novinarka Rejhan Dimiri iz Tbilisija.

Ovogodišnja Pesma Evrovizije bila je prepuna kontroverzi a pobednička i neke druge pesme još jednom su otvorile važna pitanja tolerancije i našeg odnosa prema drugačijim, u ovom slučaju ne-binarnim osobama. O tome u novom Radio karantinu razgovaraju Aleksandar Kocić u Glazgovu i Darko Marijančević u Dablinu.

Da li su rezolucije, i presude medjunarodnih sudova doprinele prihvatanju odgovornosti za zločine i pomirenju naroda u bivšoj Jugoslaviji? U čemu se tuzba za navodni genocid u Gazi koji je protiv Izraela podnela Južna Afrika razlikuje od one protiv Putina za ruske zločine u Ukrajini i kakve ishode mozemo da očekujemo? O tome govori profesorka medjunarodne istorije na univerzitetu u Utrehtu u Holandiji, Iva Vukušić

Nestanak male Danke Ilić bio je povod da policija u Srbiji po prvi put upotrebi sistem Amber Alert ili Pronadji me i apeluje na gradjane preko SMS poruka da se jave ako imaju bilo kakve informacije o Danki. Sistem potiče iz SAD, gde je stručna javnost podeljena oko njegove svrsishodnosti. Jedan od kritičara sistema je vanredni profesor krivičnog prava na univerzitetu u Rinu u Nevadi, Timoti Grifin, koji smatra da Amber alert nije efikasan u rešavanju otmica kada je život deteta ugrožen, kao i da oduzima policiji dragoceno vreme I resurse.

U drugom delu razgovora za Radio karantin, španski balkanolog Miguel Roan govori o manjku optimizma na Balkanu i šansama regiona da jednom zaista stane na noge.

Miguel Roan je bio Madridjanin i Beogradjanin, a sada živi u Kragujevcu. On je balkanolog i autor više knjiga o Balkanu, a osim politike, odličan je poznavalac i balkanske kulture. Miguel je neko od koga svi mi rodjeni Balkanci možemo dosta toga da naučimo o našem brdovitom Balkanu.

Naši gosti tokom proteklih godinu dana pomogli su nam da bolje razumemo zašto ljudi odlaze iz Srbije i kako se uklapaju u novu sredinu. Većina njih kaže da su otišli jer su želeli život u uredjenijem društvu, a nakon što su shvatili da u Srbiji ne vredi ostajati. Oni su, bar tako kažu istraživači balkanskih emigracija, u manjini, ali su nama bili zanimljivi od čisto ekonomskih migranata.

Kako izgleda zivot u duboko militarizovanom društvu, u nesigurnom okruženju, u zemlji u kojoj svaki stan ima sklonište? I kako izgleda život u jednom od najskupljih svetskih gradova? Gošća Radio karantina je Ivana Savić Azoulay. Ona sa porodicom živi u Tel Avivu, gde kao farmaceut radi na razvoju novih lekova. Najveći deo našeg razgovora fokusiran je na hamasov napad na Izrael 7. oktobra i izraelsku odmazdu u Gazi koja je usledila.

Ana Jovanović od nedavno živi u Esvatiniju, nekadašnjem Svazilendu, gde radi na izgradnji mostova u ruralnim sredinama. Ova Beogradjanka je inženjer zaštite životne sredine i kaže da uvek ide za zanimljivim projektom i da je više privlače život i kultura zemalja u razvoju.

Često se čuje da Srbija ima veliki odliv mozgova i da je zemlju od kako su Vučić i ekipa na vlasti napustilo 600.000 uglavnom mladih i obrazovanih ljudi. Ali, da li je zaista tako? Zar nije malo nerealno da skoro 10% stanovništva ode iz zemlje za samo deset godina? Utvrditi broj onih koji odlaze i dolaze u neku zemlju nije lako, ali neke prilično pouzdane procene postoje. Jedan od onih malobrojnih strucnjaka koji ih prave je Mihail Arandarenko, profesor ekonomije rada na Ekonomskom fakultetu u Beogradu koji je gost ovog Radio karantina.

Gost ovog Radio karantina je Tibor Jona, Pančevac koji živi u Nemačkoj a radi u Luksemburgu. Razgovaramo o životu u rodnom mestu Karla Marksa, o malom i bogatom Luksemburgu, o nemačkim pravilima, ali i o kineskim turistima.

Dijaspora slabo glasa a kad glasa poverenje mahom daje Vučiću. Na prethodnim izborima od 1,7 miliona Srba u inostranstvu glasalo je manje od 40.000. To ipak ne znači da našu dijasporu ne zanima situacija u rodnoj zemlji. O tome u ovom podkastu razgovaramo sa politikologom Tiborom Jonom, Pančevcem koji živi u Nemačkoj a radi u Luksemburgu.

U ovoj emisiji pričamo o dilemi migranata - gde se penzionisati. Obično se misli da migranti žele penzionerske dane da provedu u rodnoj zemlji jer ipak su im tu koreni. Neki pak ne žele da ruše mostove iza sebe pa pokušavaju da žive i u staroj i u novoj zemlji, dok mogu. Živoslav Miloradović je sa porodicom pre skoro 30 godina otišao u Italiju, i kaže da je po odlasku u penziju bio primoran da se vrati u Srbiju jer od njegove penzije on supruga u Italiji ne bi mogli pristojno da žive. Ipak, vreme provodi malo tamo, malo ovamo.

Dušan Tončić u Beču kaže za Radio karantin da podizanje dece u dijaspori puno pomaže prilikom integrisanja u novu zemlju i kulturu. Dodaje da njegov sin voli da kaže kako je tata Srbin, a on - Bečlija.

I u ovoj emisiji, u serijalu o emigracijama, pričamo o lepotama i teškoćama podizanja dece u novoj zemlji. Nastavljamo razgovor sa bračnim parom Jocović u Čikagu i Aleksandrom Kovačem u Melburnu. Jocovići kažu da su njihova deca nakon dolaska u Ameriku počela da grade novi, bolji idenitet, a Kovač ukazuje na susret svojih ćerki, rodjenih u Australiji, sa kulturom roditelja rodjenih u Srbiji odnosno Bosni.

Koji su izazovi podizanja dece u dijaspori i kakav identitet ta deca stiču? Da li se kod njih sudaraju vrednosti? I u kom trenutku dečijeg odrastanja je najbolje otići? U prvom delu razgovora o ovim temama u Radio karantiju gostuju Pančevci koji sada žive u Čikagu odnosno Melburnu.

Pančevka Jelena Visser živi u Utrehtu i sa svojim mužem, Holanđaninom Ronaldom razgovara o njihovom mešovitom, internacionalnom braku i upoznavanju kultura iz koje ona i on dolaze.

Jelena Jeftić MacDonald je beogradjanka koja je dugo živela u Abu Dabiju, u Ujedinjenim Arapskim Emiratima - zemlji u kojoj mnogi stranci uživaju u visokom standardu, ali pod velikim ograničenjima u slobodi govora i kulturi. Jelena kaže da je u Emiratima socijalni pritisak veći nego politički.

Da li biste zarad boljeg standarda živeli u autokratiji, u zemlji u kojoj nema demokratije a sloboda govora je drastično ograničena. Marko Jovanović živi u Šangaju i kaže da je naša percepcija o jednopartijskoj Kini kao neslobodnom društvu isuviše pojednostavljena i da mi, posmatrači sa strane, često ne shvatamo kako kinesko društvo funkcioniše.

Da li biste studirali u zrelim godinama, pa još na stranom jeziku? Šta su prednosti a šta mane online studiranja? I kako to sve izgleda na Malti, zemlji koja nudi "toplo vreme, more i plaže, i relativno male plate"? O tome za Radio karantin govori Ljiljana Zvicer, koja na Malti radi kao koordinator u službi za prijem stranih studenata na jednom univerzitetu. Ljiljana je u zrelim godinama rešila da se dokvalifikuje i upisala online studije na Malti.

Da li je pravo bolje učiti bubanjem zakona ili kritičkim razmišljanjem o njihovoj primeni kako bi se došlo do rešenja spora? Šta su prednosti i mane britanskog visokog obrazovanja i kakav je život u engleskoj provinciji? O tome za Radio karantin govori Velimir Živković koji na univerzitetu u Warwicku u Engleskoj predaje pravo.

Ljudski kapital je najtraženiji resurs u 21. veku. Razvijene zemlje imaju problem manjka obrazovane i obučene radne snage, delimično zbog toga što lokalno stanovništvo nije zainteresovano za neke poslove, a delimično zato što obrazovni sistem ne proizvodi dovoljno stručnih kadrova u nekim oblastima. Ali, razvijene zemlje, baš zato što su razvijene, mogu relativno lako da privuku stručne kadrove sa strane jer nude dobre plate i standard, mogućnosti za profesionalno usavršavanje i uopšte život u uredjenom društvu. U današnjoj emisiji čućete jednu takvu "studiju slučaja" koja govori o uvozu sportskih stručnjaka na Islandu, gde se bivša Jugoslavija pokazala kao dobar izvoznik. Miloš Petrović je profesor fizičkog vaspitanja i sporta na islandskom univerzitetu u Rejkjaviku, gde vodi i laboratoriju za sport.

Kada govorimo o emigracijama neophodno je da se osvrnemo na fenomen odliva mozgova - odlazal najtalentovanijih ili najobrazovanijih u druge zemlje. Da li Srbija ima problem odliva mozgova? Nesumnjivo je da će obrazovani tražiti najbolje prilike za sebe tamo gde mogu da ih nadju i da je za mnoge to van granica rodne zemlje. S obzirom da su obrazovani, uglavnom im je lakše da odu jer gotove stručne kadrove svi žele. Da li je zato odlazak na studiranje u inostranstvo zapravo za mnoge ulaznica u novi život i novu zemlju? Radio karantin o tome razgovara sa Milicom Vasiljević Blagojević, profesorkom na Visokoj zdravstvenoj školi u Zemunu.

Gde se mi u dijaspori informišemo o dešavanjima u Srbiji? I koliko tim informacijama možemo da verujemo? Šta je dobro a šta loše u srpskim medijima koji nisu pod kontrolom režima? U ovom Radio karantinu o tome razgovaramo sa gošćama u Njujorku - medijskom konsultantkinjom Marijom Šajkaš i profesorkom novinarstva Mirjanom Pantić.

U kojoj meri mi koji živimo u dijaspori pratimo vesti iz Srbije, posebno nakon nedavnih tragičnih dogadjaja i protesta koji su usledili? Da li nas motivišu porodične veze, nostalgija i emocije ili profesionalna orijentacija? Gosti Radio karantina sa kojima tražimo odgovore na ova pitanja su u Engleskoj profesor prava na univerzitetu Warwick Velimir Živković i u Njujorku medijska konsultantkinja Marija Šajkaš i profesorka novinarstva na univerzitetu Pace Mirjana Pantić.

U drugoj emisiji na temu koliko dijaspora prati vesti iz rodne zemlje Radio karantin razgovara sa antropološkinjom iz Holandije Dr Deanom Jovanović o njenim razlozima da uzme slobodan dan, kupi avionsku kartu i ode na proteste protiv nasilja u Srbiji.

Zašto neki od nas po odlasku u novi život nastave da prate vesti iz domovine, a neki se isključe? I ako pratimo vesti, da li ih onda i komentarišemo? I da li nam onda smeta ako nam ljudi iz domovine kažu “ti si otišao, nemaš prava da komentarišeš” ili “ćuti, uživaj tamo gde si, pusti nas”?

Irska upija stručne imigrante iz celog sveta, a donedavno je bila najveći izvoznik emigranata. U ovom Radio karantinu čućete različita iskustva o traženju posla u Irskoj, kako to utiče na uklapanje i samopouzdanje, ali i neke lične utiske o Irskoj kao zemlji druželjubivih, pričljivih a bogami i raspevanih ljudi; zemlji koja čuva svoju tradiciju ali i odlučno ide napred.

Neki ljudi odlaze u novu zemlju za poslom, a neki posao traže tek nakon što su se preselili. Kakvi izazovi i teškoće očekuju ove druge? Koliko je teško početi ponovo, pristati na poslove za koje mislimo da su ispod naših mogućnosti i da li nas takve situacije navode da se zapitamo "šta mi je sve ovo trebalo". O tome autori Radio karantina Jelena Visser i Aleksandar Kocić razgovaraju u ovoj emisiji.

Koliko sistem pomaže imigrantima da se prilagode i uklope? Gosti ovog Radio karantina imaju prilično dijametralne impresije o zemljama u koje su došli. Andreas Burbah kaže da je njemu i porodici država u velikoj meri pomogla da se prilagode na novi život u Norveškoj, dok Larisa Inić u Kopenhagenu ima osećaj da dansko društvo došljacima poručuje "ili se prilagodi na naš način života ili idi".

Suze u očima, slušalice u ušima i metlu u šake - ovako opisuje svoj prvi radni dan u Švedskoj Saša Janoš, Pančevac, koji je iz Srbije otišao pre gotovo pet godina. Saša se, međutim, gotovo prvog dana bacio na učenje švedskog jezika. I zaista, što je njegov švedski bivao tečniji, menjale su se i njegove prilike, pre svega one poslovne. Sa njim razgovaramo o procesu prilagođavanja i snalaženja, o tome na koji način su ga ti procesi menjali kao ličnost, ali i o tome zašto je uopšte otišao.

Uklapanje ili prilagodjavanje. Koliko je teško i lako, šta je od presudnog značaja u tom procesu i kada možemo da kažemo da smo se uklopili. O tome ovog meseca razgovaramo sa gostima iz Skandinavije od kojih je prva moja Pančevka, dramaturg u Stokholmu Vesna Stanišić.

Zašto sam otišla iz svoje zemlje i zašto baš u Nemačku? Ovoga puta gošća Radio karantin je Talija Milošević, biohemičarka koja živi i radi u Minhenu.

Zašto sam otišao iz svoje zemlje i zašto baš u Nemacku? Neka istraživanja kažu da ljudi najviđe odlaze zbog boljeg standarda. U prethodnoj emisiji, medjutim, naši gosti su rekli da im je glavni razlog bila politička situacija u Srbiji, odnosno odsustvo nade u bolje sutra. Naš današnji gost je kuvar i ugostitelj iz Pančeva Saša Andjelković koji nam priča zašto je on otišao u Nemačku.

Naši gosti su Srbi koji žive u Nemačkoj, neki tek par meseci, neki godinama. Zašto su otišli, kakav je bio njihov prvi susret sa Nemačkom i šta sada misle o toj zemlji.

Da li odlaskom gradimo novi identitet? Da li onda vise ili manje volimo zemlju iz koje smo otisli? Ko su ljudi koji odlaze? Da li je istina da su balkanske zemlje pogodjene izvozom mozgova? Sta su cirkularne migracije. Kakve su nove generacije gastarbajtera? Ako imamo razumevanja za one koji odlaze, da li smo na Balkanu spremni da prihvatimo i one koji dolaze? To su samo neka od pitanja na koja ce podkast Radio karantin traziti odgovore u novom serijalu koji cemo postavljati svake prve srede u mesecu. Nasi gosti bice pre svega ljudi koji su otisli - neki nedavno, neki davno. Od njih hocemo da cujemo kakav je zivot u nekoj Nemackoj, Australiji, Svedskoj ili Emiratima, sta im je islo lako a sta tesko, sta su naucili o sebi a sta o zemlji u koju su dosli ili o zemlji iz koje su otisli. Pored njih, nasi gosti bice i oni koji jos uvek razmisljaju da li da odu, sta ih motivise, sta ih sprecava. U nasem podkastu cucete i ljude koji istrazuju migracije - sa ekonomske, kulturoloske ili neke druge strane. U prvoj emisiji trazimo odgovor na pitanje Zasto sam otisao; nasi gosti bice ljudi koji zive u Nemackoj, zemlji koja je nekako simbol balkanskih emigracija i verovatno jos uvek najveci magnet za one koji zele da odu.

U pokušaju da zaokružimo sagu o kovidu i životu u pandemiji, naša danasnja gošća je Dr Slavica Plavšić, specijalista za plućne bolesti i članica Saveta organizacije Ujedninjeni protiv kovida.