Podcasts about u srbiji

Osmog dana blokada jake policijske snage sprječavaju građane da blokiraju ulice. Intervju s crnogorskim rediteljem Danilom Marunovićem nakon njegovog protjeravanja iz Srbije. U Srbiji je otvorena dionica autoputa koja, prema dostupnim podacima, nije tehnički završena i nema upotrebnu dozvolu.

U Srbiji nastavljene blokade, privedene desetine demonstranata. Donald Tramp 'veoma razgočaran' razgovorom sa Vladimirom Putinom o okončanju rata u Ukrajini. A na Dan nezavisnosti SAD, prije tačno 75 godina, počelo emitovanje programa Radija Slobodna Evropa.

Narodna skupština Republike Srpske usvojila je zakon o formiranju "pomoćnog sastava" policije. U Srbiji se nastavljaju protesti. Medicinske sestre i tehničari u Podgorici protestovali su zbog niskih plata, dok se na grčkom ostrvu Kreta evakuše više od 1.500 ljudi zbog velikog požara.

U Srbiji nastavljene protestne blokade ulica sa zahtjevom za raspisivanje vanrednih izbora. Trump objavio da je Izrael pristao na prekid vatre u Gazi na 60 dana. Lavrov podržava, Dugin kritikuje, Vučić zahvaljuje - šumovi na vezi između Moskve i Beograda.

Policija uklanja protestne barikade u Srbiji. Crna Gora se mora fokusirati na ključne reforme umjesto na političke podjele, poručio evropski izvjestilac, Marjan Šarec. U pet godina, identifikovano 243 nestalih tokom rata u BiH.Poznati hotel Sv.Stefan na Crnogorskom primorju zatvoren već petu sezonu.

Prosvjedi protiv vlasti Aleksandra Vučića u Srbiji dosegnuli su novu razinu intenziteta. Demonstranti su izašli još jednom na ulice tražeći prijevremene izbore i optužujući vladu za korupciju i autoritarizam. Policija je reagirala nasiljem i uhićenjima, a vlast optužuje prosvjednike za destabilizaciju države. Situacija ostaje napeta o čemu Maja Marić razgovara s profesorom Bojanom Vranićem i kolegom Aleksandrom Timofejevim. Von Maja Maric.

BIA proterala iz Srbije crnogorskog reditelja Danila Marunovića. Uoči protesta u Beogradu, ponovo obustavljeni vozovi zbog dojave o bombama. Odložene sankcije Naftnoj industriji Srbije za još mesec dana. Kosovski parlamentarci odložili konstitutivnu sednicu. U čemu je tajna dobre cicvare?

U analizi stanja u srpskom pravosuđu, tužilac Goran Ilić, gost Vanje Bajović, profesorke prava, u novoj epizodi Radar Foruma, ogolio je mehanizme potčinjavanja pravde političkoj volji. Uvodna rečenica profesorke Bajović - da su svi ljudi rođeni jednaki i slobodni, kako je još 1789. zapisano u Francuskoj deklaraciji - u savremenoj Srbiji zvuči kao ironija. Zakon važi selektivno, a imuni su upravo oni koji bi trebalo da mu budu najizloženiji, odnosno nosioci moći. „To je tačno opšte uverenje u Srbiji, da se zakoni, bar kada je u pitanju javno tužilaštvo, ne primenjuju jednako prema svima. Postoje neki ljudi koji su privilegovani, protiv kojih tužilaštvo nije spremno da pokrene krivični postupak, čak i kada postoji dovoljan fundus dokaza“, napominje Ilić. Više na radar.rs

U državi u kojoj psi umiru izgladneli, zlostavljani ili zaboravljeni u „prihvatilištima“ dok milioni za njihov smeštaj i negu nestaju bez traga, svaka pasja sudbina je tihi svedok jednog sistemskog zločina - ne samo prema životinjama, već i prema društvu u celini. Istražni organi, veterinarske inspekcije, komunalne službe - sve deluju formalno prisutno. Zakoni postoje. Upravni nadzor je predviđen. Bužetska sredstva izdvojena. Ipak, ono što bi trebalo da bude servis za zaštitu napuštenih životinja u Srbiji, pretvoreno je u mrežu korupcije i nekažnjivosti. „Prihvatilišta“, kako se zvanično nazivaju, ne služe za zaštitu životinja, nego neretko za njihovu nehumanu eliminaciju. A kako su pokazali slučajevi iz Rume, Požege, Velikog Gradišta - ali i iz gotovo svake druge opštine u Srbiji - nije reč o izuzecima, već o pravilu. „Veličina i moralni napredak jedne nacije može se meriti po načinu na koji postupa prema životinjama. A naša država, pse koji pronalaze i spasavaju ljude, prodaje za 200 dinara po komadu“, uvela je Vanja Bajović, profesorka prava, u novu epizodu Radar Foruma u kojoj je ugostila Vesnu Teodorović iz udurženja za zaštitu pasa Pravo na život.

Nakon lokalnih izbora u Zaječaru i Kosjeriću, stanje u Srbiji je i dalje nepromijenjeno. Tabori predsjednika Aleksandra Vučića s jedne i studentskog pokreta s druge strane i dalje zastupaju nepomirljive stavove. U međuvremenu se podrška studentima iz njemačke dijespore nastavlja. Nenad Kreizer razgovara s reporterkom Jelenom Đukić Pejić i aktivisticom iz Berlina Ljubicom Duvnjak Đorđevski. Von Nenad Kreizer.

Poslušajte: kako bi mogle izgledati nove američke sankcije protiv Rusije, kako će se spor koji vuče korijene iz bivše Jugoslavije odraziti na BiH, šta su razlozi za jednu mitropoliju i dva mitropolita Srpske pravoslavne crkve u Crnoj Gori.

Zbog nepoštovanja himne BiH, obustavljena vojna saradnja sa Srbijom. U Srbiji nastavljena blokada novosadskog suda. Građani Brčko distrikta o idejama njegovog pripajanja nekom od entiteta. Budvanin Ivan Delić, koji se tereti za učešće u švercu 2,5 tona kokaina, uhapšen u Dubaiju.

Pravo na subvencionisani stambeni kredit imaju državljani Srbije starosti 20-35 godina. Do sada je odobreno oko 4.700 zahteva, od toga 65 odsto u Beogradu i Novom Sadu, od čega je 70 odsto zaposlenih. Za nezaposlene kredit glasi na jemca, koji to može biti do 70 godine starosti. Ako je to prva nekretnina, moguće je dobiti povraćaj PDV-a. Uslovi otplate su 1,5 odsto kamate prvih 6 godina, a nakon toga subvencija u margini banke, što je 50 evra mesečno manje u odnosu na komercijalni kredit, dakle do 30.000 evra uštede do kraja isplate. Trošak obrade kredita je oko 100 evra i učešće 1 posto. Na uzetih 100.000 evra banci vratite 180.000 na 40 godina. Subvencionisani stambeni krediti imaju ograničen budžet, pa je procena je da je limit do 9000 korisnika. Država garantuje bankama vraćanje kredita u potpunosti. Zbog ekonomske situacije u svetu i smanjenja potrošnje, novac će biti povoljniji, što će pojeftiniti kredite. Međutim, to ne znači i da će cene nekretnina pasti. U Srbiji se godišnje izgradi 30.000 stanova, populacija u Srbiji se smanjuje, a tražnja za nekretninama raste. Iako, naizgled nema logike, ko onda kupuje stanove, odgovor je dijaspora i kompanije. Gost: Vladimir Vasić, finansijski konsultant i bivši generalni sekretar Udruženja banaka Srbije.

Crnogorski predsjednik pozvao je na odgovornost zbog potpisivanja Sporazuma o zajedničkom ulaganju Crne Gore i UAE. U Srbiji priveden kolumnista Peščanika Dejan Ilić. Milorad Dodik tvrdi da bi u slučaju poništavanja Schmidtovih odluka vlast tog entiteta zamrznula neustavne zakone.

Biznis priče konferencija 2. i 3. aprila 2025. u Novom Sadu.

Knjige saučešća otvorene u makedonskim ambasadama zbog pogibije 59 osoba u klubu u Kočanima. Burne reakcije u Srbiji i Sjevernoj Makedoniji, nakon posjete predsjednika Aleksandar Vučić s novinarima pacijentima iz Kočana u Beogradu. Razgovot predsjednika SAD i Rusije o mirovnom sporazuma za Ukrajinu.

U Srbiji je održan veliki prosvjed protiv režima Aleksandra Vučića. Tamošnji vladajući poručuju da prosvjedima Hrvatska i zapadne obavještajne službe žele destabilizirati Srbiju i izazvati građanski rat. Liječnicu su prosvjedovali u subotu, nastavnici i profesori zakazali su jednodnevni štrajk za srijedu. Nadležna ministarstva odgovaraju da za tim nema potrebe. Premijer Andrej Plenković u petak je podvrgnut operaciji srca, na posao se vraća već danas.

U novoj epizodi Njuz podkasta (Ep. 182) bavimo se najvećim hitom sezone – Ćacilendom! Ko su tajanstveni „sudenti” koji zdušno podržavaju vlast, kako izgledaju njihovi šatori u Pionirskom parku i zašto cela priča deluje kao loša amaterska predstava? Naravno, ne preskačemo ni naše omiljene aktere – Aleksandar Vučić ponovo je u kampanji (jer kad nije?), RTS se trudi da ne primeti haos pred svojim vratima, a Nemanja Šarović uspeo je da uleti među ćacije, napravi lom i bude izbačen pre nego što ste stigli da trepnete. Pored toga, pričamo o Selakovićevom magično izlečenom nosu, policajcu kojeg je nokautirala – policija, i, naravno, o Vučićevom dramatičnom odlasku u Urgentni centar – jer ako nema fotke, nije se ni desilo! Sve je na granici realnosti i potpunog apsurda, ali mi smo tu da sve to ispratimo uz dosta smeha. Zato, pridružite nam se u 182. epizodi – ako već prolazimo kroz ovaj cirkus, hajde da se barem dobro zabavimo!

Tužilaštvo u Beogradu proverava USAID donacije za nevladine organizacije u Srbiji, Zastupnički dom Parlamenta BIH glasao za smenu dva ministra iz SNSD-a, u Crnoj Gori u planu izgradnja 22 verska objekta u Podgorici. Šta se dešava s mogućim sankcijama Naftnoj industriji Srbije?

Predrag Savić, roðeni beograðanin, košarku je zavoleo preko basketa a svoje najvece trenerske uspehe ostvaruje  na africkom kontinentu.www.kapisco.com https://www.instagram.com/kapisco_k?igsh=MTB1NmkxYmZjNTB1OQ==https://m.facebook.com/100076631342086/00:00:00 Pocetak 00:15:42 EL i NBA 00:31:14 Odrastanje 00:35:43 Maštanja i Uzori00:41:10 Trenerski Početak 00:46:11 Libija00:59:57 Maroko01:13:23 Kina01:23:22 Mladost Zemun01:33:00 Benefiti01:36:38 Savet za mlade01:38:50 Top 5Thumbnail designer:https://instagram.com/design33_mk?igshid=MzRlODBiNWFlZA==Pratite nas na društvenim mrežama!Instagramhttps://www.instagram.com/jaomile_podcast/Facebook https://www.facebook.com/JAOMILEPODCASTTikTokhttps://www.tiktok.com/@jaomile_podcastTwitter https://twitter.com/mileilicGost: Predrag SavićDatum: 12. Februar  2025. Autor i domaćin: Mile IlićLokacija: Studio na kraju UniverzumaProdukcija: Infinity Lighthouse#jaomilepodcast #predragsavic #swishfindyourway #djokovic #crvenazvezda #kkpartizan #findyourway #nba  #nikolajokic #abaliga #jokic #bogdanovic #euroleague #doncic #nikolatopic

Prošlu godinu obeležila je priča o veštačkoj inteligenciji, a sada nam ostaje da se ovom tehnologijom bavimo na praktičan način. A koliko zapravo srpska privreda razume ovu tehnologiju i zaista je spremna da je implementira u svoje poslovanje? IT industrija je jedno i nekako je normalno da ova industrija prva prihvati i implementira najnovija tehnološka dostignuća, a šta je sa ostalim privrednim granama? Da bismo lakše razumeli kako srpska privreda vidi veštačku inteligenciju, naši prijatelji iz ICT Hub-a su realizovali istraživanje u saradnji sa Srpskom asocijacijom menadžera (SAM) i Represent Communication, pod nazivom: ‘'Primena veštačke inteligencije u kompanijama u Srbiji: Trenutno stanje, izazovi i prilike''. O inicijativi za ovo istraživanje, uzorku, ciljevima istraživanja i naravno rezultatima, razgovarali smo sa Filipom Ilićem, programskim menadžerom za inovacioni ekosistem u ICT Hub-u. BIlo je zaista veliko zadovoljstvo razgovarati sa Filipom, te verujemo da ovaj razgovor može da vam da neke odgovore kada je u pitanju korišćenje AI tehnologije u srpskoj privredi. Filip Ilić, Programski menadžer za inovacioni ekosistem @ ICT Hub - https://www.linkedin.com/in/filip-ili%C4%87-46a336110/ Teme u epizodi: - Uvod & predstavljanje - Filipov put od Ekonomskog fakulteta do zaljjubljenika u inovacije - Uloga ICT Hub-a u domaćoj inovacionoj i IT zajednici - Ideja o istraživanju i osnovni ciljevi istraživanja - O rezultatima istraživanja - AI zajednica: lokalna i globalna, AI Saloon - Neki zanimljivi primeri tehnoloških inovacija kod nas baziranih na AI tehnologijama - Etika & AI - Nivo globalnih investicija u AI - Mehanizmi podrške za startap kompanije Prijavite se na naš YouTube kanal: https://bit.ly/3uWtLES Posetite naš sajt i prijavite se na našu mailing listu - https://www.digitalk.rs Pratite DigiTalk.rs na društvenim mrežama: Facebook: https://www.facebook.com/Digitalk.rs Instagram: https://www.instagram.com/digitalk.rs/ Linkedin: https://www.linkedin.com/company/digitalkrs Veliku zahvalnost dugujemo kompanijama koje su prepoznale kvalitet onoga što radimo i odlučile da nas podrže i daju nam vetar u leđa: Partneri podkasta: - Raiffeisen banka - https://www.raiffeisenbank.rs/ Digitalne usluge Raiffeisen banke koje preporučujemo za mala i srednja preduzeća: https://bit.ly/4b2iGsc - Kompanija NIS - https://www.nis.rs/ - Ananas - https://ananas.rs/ - kompanija Idea - https://online.idea.rs/ Prijatelj podkasta: - PerformLabs - https://performlabs.agency/ Oslobodite pun potencijal svog digitalnog marketinga! Optimizujte svoje kampanje i postignite maksimalne rezultate uz Performlabs. - BiVits ACTIVA Brain Level Up Booster - https://bivits.com/proizvod/brain-level-up/ Kada želiš da živiš i radiš na višem nivou, uzmi BiVits Brain Level Up za više energije i bolju koncentraciju tokom dana! - Izdavačka kuća Finesa - https://www.finesa.edu.rs/ U ovoj epizodi podelićemo dve knjige "Neobuzdani Amazon'" izdavačke kuće Finesa onima koji budu najbrži i najkreativniji sa komentarima, a možete nam slobodno pisati i na info@digitalk.rs i direktno nam uputiti komentar, sugestiju ili primedbu. Takođe, svi oni koji na Finesinom websajtu poruče knjige i unesu promo kod digitalk dobiće 10% popusta na već snižene cene izdanja na sajtu: https://www.finesa.edu.rs/

Proteste studenata u Srbiji podržao dio prosvjetne zajednice i radnika u kulturi. Da li su realna obećanja kandidata za premijera Kosova o novim izvorima električne energije? Šta koči donošenje odluka u BiH? Da li je predsjednik SAD započeo razgovore o okončanju agresije Rusije na Ukrajinu?

U ovoj epizodi Digitalk podcasta ponovo uplovljavamo u vode ljudskih resursa, ali i People Ops funkcije, pričamo o tome koji su danas najveći izazovi HR profesionalaca i odeljenja u kompanijama, kao i koji su to izazovi sa HR strane kada inostrane kompanije dođu u Srbiju i treba da organizuju lokalne kancelarije. Uz dosta detalja iz HR sveta, otkrivamo i jednu veoma zanimljivu metodologiju koja HR stručnjacima pomaže u rešavanju širokog spektra problema, a u pitanju je Lego Serious Play metodologija. O svemu ovome pričali smo sa Milicom Arsić, konsultantkinjom iz oblasti HR-a i People OPS-a, i sertifikovanom fasilitatorkom metodologije Lego Serious Play. Milica Arsić, HR & People Ops konsultantkinja, Lego Serious Play fasilitatorka https://www.linkedin.com/in/milicakosuticarsic/ Teme u epizodi: - Uvod & predstavljanje - Milicin profesionalni razvojni put - Kako uploviti u HR vode? - Današnja uloga HR-a i People Ops timova - Izazovi vođenja kancelarija u Srbiji - Uloga inovacija u HR-u i razvoju zaposlenih - Šta je Lego Serious Play (LSP) metodologija? - Milicina poruka za kraj Prijavite se na naš YouTube kanal: https://bit.ly/3uWtLES Posetite naš sajt i prijavite se na našu mailing listu - https://www.digitalk.rs Pratite DigiTalk.rs na društvenim mrežama: Facebook: https://www.facebook.com/Digitalk.rs Instagram: https://www.instagram.com/digitalk.rs/ Linkedin: https://www.linkedin.com/company/digitalkrs Veliku zahvalnost dugujemo kompanijama koje su prepoznale kvalitet onoga što radimo i odlučile da nas podrže i daju nam vetar u leđa: Partneri podkasta: - Raiffeisen banka - https://www.raiffeisenbank.rs/ Digitalne usluge Raiffeisen banke koje preporučujemo za mala i srednja preduzeća: https://bit.ly/40yAeHw - Kompanija NIS - https://www.nis.rs/ - Ananas - https://ananas.rs/ - kompanija Idea - https://online.idea.rs/ Prijatelj podkasta: - PerformLabs - https://performlabs.agency/ Oslobodite pun potencijal svog digitalnog marketinga! Optimizujte svoje kampanje i postignite maksimalne rezultate uz Performlabs. - BiVits ACTIVA Brain Level Up Booster - https://bivits.com/proizvod/brain-level-up/ Kada želiš da živiš i radiš na višem nivou, uzmi BiVits Brain Level Up za više energije i bolju koncentraciju tokom dana! - Izdavačka kuća Finesa - https://www.finesa.edu.rs/ U ovoj epizodi podelićemo dve knjige "Izgradi" izdavačke kuće Finesa onima koji budu najbrži i najkreativniji sa komentarima, a možete nam slobodno pisati i na info@digitalk.rs i direktno nam uputiti komentar, sugestiju ili primedbu. Takođe, svi oni koji na Finesinom websajtu poruče knjige i unesu promo kod digitalk dobiće 10% popusta na već snižene cene izdanja na sajtu: https://www.finesa.edu.rs/

Kako protiče studentska blokada Autokomande u Beogradu? O kojim pitanjima između Crne Gore i Hrvatske se razgovara na konsultacijama u Zagrebu? Šta se dešava sa kućama na klizištu u Maglaju u BiH? Kako je obeležen međunarodni Dan sećanja na holokaust na 80 godina od oslobođenja logora Aušvic?

Hiljade u akciji "Generalni štrajk" u Srbiji, tokom protesta automobil udario studentkinju. Češka podržava ulazak država Zapadnog Balkana u EU i NATO, kaže predsjednik Pavel. Udruženja građana u Crnoj Gori upozorila da Vlada namjerava da prebaci groblja iz državne u privatnu, odnosno crkvenu imovinu

Biti majka Nemanje i Natalije je nešto najlepše na svetu i samo to što njih dvoje postoje, dovoljno je da budem srećna i zahvalna životu, priča u novoj Mamazjaniji Bogdana Kuzmanović, influenserka, poznata na društvenim mrežama kao „loveboka“, supruga fudbalera Zdravka Kuzmanovića, sa kojim se pre nekoliko godina iz Švajcarske preselila u Srbiju. Nakon što se u Švajcarskoj porodila sa sinom Nemanjom, u vreme pandemije koronavirusa, ubrzo je sa suprugom odlučila da dođu u Srbiju. „Došli smo na krakto, da Nemanja upozna ostale članove porodice. Bilo je to teško vreme, u Švajcarskoj je sve bilo zatvoreno, nismo nigde mogli da idemo. Kad smo došli u Srbiju, misleći da će to biti samo poseta, nenadano smo ovde i ostali“, uz osmeh priča Bogdana. Ističe da je u našoj zemlji porodica i dalje na prvom mestu, da je važna i da se ceni, za razliku od nekih zemalja. „Živela sam 15 godina u Njujorku, a Zdravko nikad ranije nije živeo u Srbiji, iako je veliki Srbin, posebno kad je reč o hrani, kaficama sa prijateljima i slično, a u svemu ostalom je pravi Švajcarac. Iako smo mogli da živimo bilo gde i da nam deca rastu u drugim državama, odlučili smo se da dođemo ovde jer želimo da poznaju svoje bake i deke, da nauče naše običaje, tradiciju, da znaju šta je slava i odlazak u crkvu“, priča Bogdana. Aktivna je na društvenim mrežama i većina građana je zna kao influenserku. Njen način života i izgled, dušebrižnici međutim ljubomorno komentarišu, smatrajući da žena ne može da bude i lepa i pametna, obrazovana i dobra majka i sve to istovremeno. „Dokazujem da je to moguće. Naravno da nismo svi u istoj situaciji i nemamo iste mogućnosti, ali ne razumem zašto žena ne može da bude lepa i pametna i dobra majka. Kod nas je tabu ako žena ima pomoć, a mnogi lažu kad kažu da im niko ne pomaže i da sve postižu same“. Postavljaju, ističe ona, standarde na mrežama koji su nedostižni i nisu realni. „Imam pomoć i ne stidim se to da kažem. Dadilja mi mnogo pomaže, iako sam ja stalno sa decom, ali sa njima provodim kvalitetno vreme, što inače, verovato, ne bih mogla“, kaže Bogdana. Podrška i pomoć znače svim majkama, a Bogdana ističe da žene ne treba da se osvrću na izazove i zadatke koji su pred njima, tako da svaki moraju da završe i da sve treba da rade same. „Kad čujem da za nekog muškarca kažu ‚izašao je malo sa društvom da odmori‘, ili ‚pričuvao je dete, umorio se‘, pa čije je dete čuvao, svoje, nije tuđe. A na ženu se često gleda sa prekorom ako je otišla u grad sa drugaricama, a kod kuće ima dete. To su dvostruki standardi koji čine da se osećamo krivima jer društvo tako misli, a ti standardi su pogrešni i na njih se ne treba obazirati“, zaključuje sa osmehom Bogdana.

Atmosfera u Srbiji pred generalni štrajk najavljen za petak. Podršku studentima dali sindikat Elektroprivrede Srbije, dio sudija Višeg suda, zaposleni u školama… Hrvatska uputila protestnu notu Srbiji zbog privođenja i deportovanja pet hrvatskih državljanki. Kome prijeti Milorad Dodik?

Studenti u blokadi u Srbiji pozvali građane na "opštu građansku neposlušnost". Požar u domu za stare u Beogradu izazvala cigareta ili upaljač, istraga protiv tri osobe. Poslodavci na protestu u Sarajevu tražili smanjenje doprinosa i nameta. Sarajevo na prvom mjestu u svijetu po zagađenosti.

Crnogorska opozicija blokirala sjednicu Skupštine i usvajanje budžeta. U Srbiji sutra dan žalosti zbog stradalih u domu za stare. Dio prosvetnih radnika u Srbiji nastavlja štrajk. Predsjednik Češke u posjeti Crnoj Gori.

Korupcija, neodgovornost i nestručnost u rekonstrukciji nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu, koja je rezultirala smrću 15 ljudi, mogu se simobolično preslikati na čitavo društvo, o čemu su, između ostalog, govorili sagovornici u novoj epizodi Radar Foruma. Studenti osvetljavaju medijski mrak u Srbiji i ukazuju na hitnu potrebu za lekovitim promenama – transparentnošću, odgovornošću i poštovanjem znanja – kako bi Srbija postala zemlja u kojoj građani mogu slobodno i dostojanstveno da žive. Domaćini Radar Foruma u naredne četiri epizode biće studneti Fakulteta političih nauka u Beogradu. U prvoj takvoj epizodi Jovan Vidanović, student treće godine politikologije, ugostio je Zorana Đajića, inženjera geologije, a njih dvojica pokušali su da rasvetle korupciju u zemlji koja ubija svoje građane. Sagovornici su naglasili važnost borbe za pravdu i istinu, ističući da studenti ne žele da napuste zemlju, već da se izbore za društvo koje ceni znanje i kompetenciju...

Protesti uz odavanje pošte stradalima 1. novembra u Novom Sadu, ubijenima u Arilju i na Cetinju održani su u više gradova Srbije. Tužilaštvo u BiH podiglo dve optužnice zbog ratnih zločina. Poljoprivrednici u Srbiji protestvovali zbog policijskog saslušanja njihovih kolega.

Pred vama je specijalna epizodu podcast-a „Snaga uma“, posvećena važnoj temi finansijske pismenosti i preduzetničkog duha, pre svega kod mladih, koju realizujemo uz pomoć prijatelja podcast-a, OTP banke, koja je pokrenula Generator EDU - novi, osmi po redu ciklus konkursa posvećen nagrađivanju ideja koje unapređuju finansijska znanja dece i mladih. Nemanja Glavinić iz inicijative „Dostignuća mladih u Srbiji“ podelio je svoja znanja na temu podizanja finansijske pismenosti kod mladih, na osnovu bogatog iskustva iz rada sa srednjoškolcima i mladima širom Srbije. Više informacija o konkursu Generator EDU, koji organizuje OTP banka, potražite na: generator.otpbanka.rs

Zašto su studenti u Novom Sadu pravili buku dok je zasijedao pokrajinski Parlament? Generacija Z polako preuzima tržište rada u Bosni i Hercegovini, kakva su očekivanja mladih? Kijev preuzeo odgovornost za eksploziju u kojoj je poginuo ruski general optužen za upotrebu hemijskog oružja u Ukrajini.

Amnesty International tvrdi da vlasti Srbije koriste tehnologiju za hakovanje novinara i aktivista. Uprkos sjećanjima na zatočeništvo Muhamed Al Masri planira da se vrati kući u Siriju.

Uroš Blažić osuđen na 20 godina zatvora za masovna ubistva u Malom Orašju i Duboni u Srbiji maja 2023, kada je ubio devet ljudi. O narušenim odnosima Crne Gore i Hrvatske govori istoričar i raniji ambasador Hrvatske Ivo Goldsten. U banjalučkoj regiji povrijedjeno osam djece u TikTok izazovu.

Bivši sirijski pobunjenici nastoje da uspostave stabilnost u Siriji. Nastavljene studentske blokade fakulteta u Srbiji. U BiH se protestuje protiv femicida, u Hercegovačko-neretvanskom kantonu protestuju prosvjetni radnici, a u Banjaluci protest zbog zakona koji smanjuje prihode tog grada.

U više gradova u Srbiji odata počast stradalima u nesreći na novosadskoj Železničkoj stanici, protivnici protesta ponovo pravili incidente. Na zgradu Opštine Zvečan na Kosovu bačena eksplozivna naprava, Crna Gora upozorava na delovanje turskih, gruzijskih i ruskih kriminalnih grupa u regionu.

Sinhronizovana akcija "Petnaest minuta tišine" održana u gradovima Srbije u znak sećanja na stradale u Novom Sadu. Više od 10.000 stanovnika Srbije bez struje zbog snega, u Bosni i Hercegovini preporuke da se zbog nepovoljnih vremenskih uslova ne kreće na putovanje bez veće potrebe.

U emisiji Radija Slobodna Evropa slušaćete o reakcijama na pobedu Donalda Trampa na izborima u Sjedinjenim Državama. U Srbiji je uhapšeno devet osoba nakon nereda u Novom Sadu, saopštilo je tužilaštvo, a Viši sud poništio je zabranu štrajka prosvetara na jugu Bosne i Hercegovine.

Najmanje četrnaestoro ljudi je poginulo, a više je povređeno kada se obrušila betonska nadstrešnica Železničke stanice u Novom Sadu. U Srbiji je 2. novembar Dan žalosti. U poplavama u Španiji više od 200 poginulih, nastavlja se potraga za nestalima dok se očekuju nove padavine.

Volim da moja deca znaju da je mama uvek tu za njih, kaže u novoj Mamazjaniji Bojana Barović, bivša manekenka, koja danas vodi firmu i Fondaciju „Porodica“, a najviše vremena provodi sa svoje troje dece Leonom, Simeonom i najmlađom Angelinom, ali i sa suprugom, poznatim pevačem Nikolom Rokvićem. Prvu ćerku rodila je u Americi, gde su joj bebu doneli odmah po porođaju, nije bilo čekanja i dojenje je krenulo bez pauze, što je za Bojanu bilo od neizmerne važnosti. „Kod njih su pravila malo drugačija nego u Srbiji, u državnim porodilištima. Kad sam rodila Leonu, odmah su mi je dali na dojenje, spavala je pored mene, mada sam je retko ispuštala iz ruku, sama sam je i kupala, povijala. U Srbiji je to retkost, zato sam se sa drugom decom porađala u privatnim porodilištima u našoj zemlji, kako bih mogla da budem sa bebom odmah po njenom rođenju“, priča Bojana. Ona ističe da je kolostrum, koji majka daje bebi na samom početku života, najdragoceniji za razvoj imuniteta deteta. „Ukoliko bebu počnu da hrane dohranom u porodilištu, onda često bude poteškoća sa dojenjem. Nisam želela da mi se to desi, jer znam koliko je majčino mleko važno. Mene je majka dojila do druge godine, pa iako sam se dosta vezala za nju, sad imam jak imunitet i verujem da za to mogu da zahvalim upravo majčinom mleku, što želim i za svoju decu“, objašnjava Bojana. Navodi u razgovoru da joj je teško palo majčinstvo dok su prva dva deteta bila mala, jer je delovalo kao da ima dve bebe, dok je sa Angelinom bilo lakše, jer je „stigla“ kasnije. „Nije lako kad je dvoje male dece, ali sreća pa sam imala pomoć moje majke, a i sa Nikolom sam delila obaveze, što i danas radimo, kad god je neophodno. Imam ženu koja mi pomaže i dolazi pre podne da bude sa Angelinom, da ja mogu da završim neke obaveze oko fondacije, firme, da odem u teretanu, da prikupim energiju. Mislim da je vrlo važno da radimo na sebi i vodimo računa o sebi, kako bismo bili bolji našoj deci“, priča gošća Mamazjanije. Decu vaspitavaju tako što im postavljaju ograničenja, ali i daju dovoljno slobode. „Nikola i ja smo složni po pitanju vaspitanja. Decu ne želimo da opterećujemo sa mnogo obaveza, dovoljno je da se bave nekim sportom, plesom, nečim što će pomoći pravilnom razvoju. Nismo od onih koji prezaštićuju, iako sam na momente imala te porive, ali sam se zaustavila, jer opet moraju nešto da nauče i sami, ali da uvek znaju da smo tu za njih i da je naša kuća njihova baza, u kojoj će biti najsigurniji“. Za zdravu i srećnu porodicu najvažnije je međusobno poverenje, ali i posvećenost, pre svega roditelja prema deci dok su mala. „Deci na vreme treba pokazati da je porodični dom njihova sigurna baza, da ne traže jednog dana bekstvo u društvu, vezi ili nekim stranputicama. To se ne radi kad uđu u pubertetski period, već u najranijem detinjstvu, kroz razgovor, ali i vreme koje provodimo sa njima, kada smo apsolutno prisutni i oni to osećaju“, zaključuje Bojana.

Više od 50% građana Moldavije glasalo za EU. Uhapšen bivši predsjednik Albanije Ilir Meta. Preminuo Fethullah Gulen, za kojeg Ankara tvrdi da je pokušao puč 2016. Predsjedništvo BiH usvojilo Zakon o državnoj imovini. Više od 10.000 nastavnika u Srbiji u "belom štrajku" – učenicima samo petice.

Maloljetnik osumnjičen za desetine lažnih dojava o bombama u BiH smješten u popravni dom. Crnogorski tužioci ispituju visok nivo olova u krvi lučkih radnika u Baru. Preminuo bivši član One direction Liam Payne.

Živorad Vasić je gost Vladimira Stankovića u 157. epizodi podcasta Biznis Priče. Koja je razlika između hotelijerstva u Srbiji i Americi? Šta sam naučio radeći za Miškovića? Šta se sve promenilo u prodaji stanova u poslednjih 20 godina? Da li će rasti cene nekretnina? Ko danas kupuje stanove u Beogradu? Ovo su neka od pitanja o kojima smo razgovarali sa našim gostom Živoradom Vasićem, osnivačem i vlasnikom firme Kadena Properties. ⭐️ Partneri podcasta:

Kako je započela proizvodnja skupih vina u Srbiji? Šta spaja kralja Aleksandra i vinariju Aleksandrović? Iz kog razloga je nastao špricer? Od čega zavisi cena ekskluzivnih vina? Koliko godina je potrebno za povrat novca uloženog u vinogradarstvo? Zašto su zemlje dalekog Istoka idealno tražište za izvoz? Ovo su samo neka od pitanja o kojima smo razgovarali sa našim današnjim gostom Božom Aleksandrovićem, vlasnikom i osnivačem vinarije Aleksandrović. ⭐️ Partneri podcasta:

U četvrtoj epizodi Radar podkasta sa Stevanom Filipovićem, autor je otišao u Oksford gde je posetio profesora antropologije Marka Gudejla. Povod za razgovor predstavlja ponovno aktiviranje planova Rio Tinta za otvaranje rudnika litijuma u Srbiji, pošto je prof. Gudejl proveo četiri godine istražujući kako se Bolivija – država sa najvećim rezervama litijuma na svetu – suočava sa pitanjima koja su sada pokrenuta i u Srbiji. Pre svega, da li treba pristupiti rudarenju litijuma i kakve su moguće posledice tog izbora. Iako Bolivija i dalje nije započela industrijsku proizvodnju litijum karbonata (planiranog finalnog proizvoda Rio Tintovog rudnika), još 2017. godine je osnovala državno litijumsko preduzeće, koje ostvaruje saradnju sa stranim kompanijama. „To je veoma različit pristup od uobičajenog izdavanja dozvole stranim kompanijama da vrše eksploataciju za određenu naknadu, koje onda iznose profit u inostranstvo. To što sada rade sa litijumom, prethodno su uradili sa prirodnim gasom, kada su 2006. godine nacionalizovali naftnu i gasnu industriju – što je bio prvi potez Eva Moralesa nakon što je izabran za predsednika. U narednih desetak godina, Bolivija je tako zaradila milijarde dolara i uspela je da dobar deo tih prihoda preraspodeli kroz socijalna davanja. Osnovali su nove fondove za trudnice, za studente... U Srbiji imate veoma drugačiji slučaj. Najveći deo profita ići će anglo-australijskoj kompaniji Rio Tinto, a ne narodu Srbije“, ukazao je Gudejl. I dodao da, budući da se sedišta Rio Tinta nalaze u Londonu i Melburnu, to znači da novac neće čak završiti ni u EU. Ali postoje drugačiji ekonomski, kao i geopolitički razlozi zbog kojih je Evropa stala iza projekta – najveći evropski proizvođači automobila su najavili da će se prebaciti na proizvodnju električnih vozila, međutim, trenutno baterije za njih moraju da uvoze, pre svega iz Kine koja dominira tržištem. Zato, konstatuje Gudejl, i EU i evropske kompanije očajnički traže način da proizvode baterije na tlu Evrope. A to znači i da žele da se razreši politički konflikt koji je nastao u predelu Jadra, kako bi mogli da tamo počnu da proizvode litijum. „Ono što slučaj Jadra čini neobičnim, čak i u globalnom kontekstu, jeste činjenica da je planiran u naseljenoj, poljoprivrednoj oblasti. Što nije ni nalik rudnicima litijuma u Zapadnoj Australiji, koji i dalje proizvode najveću količinu litijuma na svetu, a koji se nalaze u pustinjskoj oblasti. Poenta je da će to biti veoma jedinstven projekat, sproveden od strane kompanije koja nema rudnik litijuma nigde u svetu. Što znači da je mnogo toga eksperimentalno i postoje mnoga neodgovorena pitanja. Ali ono na koje mislim da već možemo da odgvorimo jeste da li će projekat naneti nepopravljivu štetu životnoj sredini? Mislim da je odgovor: aposlutno da“, kaže profesor Gudejl. Gudejl je zaključio da se na neki način od građana u dolini Jadra, ako ne i cele Srbije, u ovom slučaju traži da se žrtvuju zarad dobrobiti Evrope, a glavno pitanje je da li je ta žrtva uopšte vredna.

U ovoj specijal epizodi Pojačala Ivan Minić razgovara sa Jelenom S. Benić iz Orion eMobility. Orion nam je svima poznat kao jedna od najvećih kompanija za pružanje telekomunikacionih usluga u našoj zemlji, a njihov novi poduhvat eMobility orijentisan je ka zelenim rešenjima za transportnu infrastrukturu, konkretno u vidu podrške za vlasnike elektronskih vozila. U razgovoru sa Ivanom, Jelena – koja je i sama zadovoljna vlasnica električnog automobila – izložiće nam prednosti i mane posedovanja električnog vozila u Srbiji. Jelena ističe da se iskustvo vlasnika elektro automobila razlikuje od klasičnog na koje smo navikli, ali da to ne mora biti loša stvar. Takođe će nam reći nešto više o viziji koju Orion eMobility želi da sprovede u našoj zemlji i regionu da bi obezbedio bolju podršku i integraciju za vlasnike električnih automobila u budućnosti. Podržite nas na BuyMeACoffee: https://bit.ly/3uSBmoa Pročitajte transkript ove epizode: https://bit.ly/4eWj5O7 Posetite naš sajt i prijavite se na našu mailing listu: http://bit.ly/2LUKSBG Prijavite se na naš YouTube kanal: http://bit.ly/2Rgnu7o Pratite Pojačalo na društvenim mrežama: Facebook: http://bit.ly/2FfwqCR Twitter: http://bit.ly/2CVZoGr Instagram: http://bit.ly/2RzGHjN

U okrepljujućem intervjuu za Radar, Vesna Goldsvorti, svetski poznata i priznata srpsko-britanska spisateljica, je govorila o međusobnim odnosima Balkana i Evrope i kroz prizmu svoje knjige Izmišljanje Ruritanije: Imperijalizam mašte koja, između ostalog, istražuje kako je izmišljena zemlja u britanskom imaginarijumu postala simbol za izmeštenu projekciju civilizacijskih strahova i nada. Goldsvorti deli svoje uvide o paradoksima evropskog identiteta i Balkana i primećuje da se Balkan često spominje samo u kontekstu ratova, dok se u miru zaboravlja. „Britanija ima lep i čudan običaj da Srbe gura u Evropu, a sama je iz Evrope izašla. Pomažu nam. Ne znam da li da to kažem ironično ili ne. Kad se glasalo povodom Bregzita, u sebi sam dva dana sučeljavala argumente. Zato mi i prija kad ovde vidim nefiltrirana mišljenja. Jer, prostor za diskusiju u britanskim listovima koje čitam ne postoji. Sada u Britaniji živi 600.000 Rumuna i ne znam koliko stotina hiljada Bugara. Sada svi znaju da Sofija i Budimpešta nisu Beograd, nego da je Beograd prestonica nekih ratobornih Srba“, rekla je Goldsvorti u razgovoru sa našim novinarem Stefanom Slavkovićem.

Subvencije cene struje za fizička lica mogle bi prestati 2026. jer će EPS morati da ima CO2 sertifikat za proizvodnju struje. Oko 80 posto električne energije u Srbiji proizvodi se iz prljavih izvora. Ukoliko idemo u Evropsku uniju, taj procenat će 2030. morati znatno da se smanji. U Srbiji na cenu struje najviše utiče cene uglja i gasa. Većina termoelektrana ne ispunjava ekološke standarde, dok se u obnovljive izvore energije malo ulaže. Sve više ljudi se odlučuje za ugradnju solarnih panela. Za jednu kuću potrebno je uložiti 6000 evra. Uloženo se vraća kroz cenu struje u roku od 6 godina, dok su garancije na panele 25 godina. U privredi uložen novac u solarne panele se vraća duplo brže zbog veće cene struje. Gost: Marko Bulatović, ekonomista i stručnjak za energetiku

Kad pas udahne ili pojede otrov, prva pomoć je ispijanje troprocentnog hidrogena da bi ispovraćao sve što je ušlo u organizam. Nakon toga dati tablete aktivnog uglja i otići kod veterinara. Zbog blage zime, krpelja je više nego ranije Od krpelja se psi mogu braniti tabletama, kapima ili ogrlicama. Ujed krpelja može biti smrtonosan. Krpelja ne treba zalivati alkoholom, benzinom, uljem, već skinuti laganim pokretima levo desno dok ga ne otkačite sa kože. Zelene površine bi trebalo da se tretiraju od marta do septembra. To se većinom radi samo u centralnim gradskim opštinama jer je skupo. U Srbiji ako napustite psa ili mačku kazna je 75.000 dinara. U Hrvatskoj je za to propisana kazna zatvora do 2 godine. Gost: Vladimir Terzin, Veterinar i bivši pomoćnik sekretara za komunalne poslove