Podcasts about filozofskog

Pritisci i medijska satanizacija univerzitetskih profesora dobili fizički oblik - nožem je napadnuta dekanka Filozofskog fakulteta u Nišu Natalija Jovanović. O tome sa Danicom Vučenić u Iza vesti razgovarala je Marija Babović, profesorka sociologije na Filozofskom fakultetu.

Sa kojim studentima je razgovarao premijer Srbije Miloš Vučević o ispitnim rokovima? Gošća u Iza vesti kod Danice Vučenić u ponedeljak je studentkinja Filozofskog fakulteta u Novom Sadu Mila Pajić.

58 - Otac srpske diplomatije i autor čuvenog 'Načertanija', Ilija Garašanin je tri decenije uticao na politiku kneževine i oblikovao viziju moderne Srbije u XIX veku. U ovoj epizodi istražujemo njegov uticaj na politiku, međunarodne odnose i stvaranje nacionalnog identiteta. Kako je ovaj srpski državnik, ministar, predsednik Vlade, predvideo budućnost Balkana i koliko su njegove ideje i dalje aktuelne? Garašanin je značajno unapredio međunarodni položaj Srbije kroz mudru politiku između velikih sila, poput Austrije, Rusije i Turske, u periodu kada je Srbija još bila pod Osmanskom imperijom. Nikola Šipka ugostio je ovim povodom kolege istoričare sa Filozofskog fakulteta, docenta Aleksandra Savića i prof. dr Miloša Jagodića.

Nakon nove eskalacije sukoba na Bliskom istoku ponovno se uvode kontrole granica unutar Šengena što je učinila i Slovenija na svojoj granici s Hrvatskom. Ima li razloga za zabrinutost ili se radi u širenju panike? Koliko je šengenski sustav još na snazi? Nenad Kreizer o svemu tome razgovara sa sigurnosnim stručnjakom s Filozofskog fakulteta u Zagrebu, Mirkom Bilandžićem. Siniša Bogdanić pojašnjava zašto neki lokalni političari pozivaju građane da se organiziraju u paramilicijske snage. Von Nenad Kreizer.

Jelena Pavlović je vanredni profesor na Odeljenju za psihologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu i osnivač Koučing centra. Autorka je knjige u Coaching Psychology: Constructivist Approaches u izdanju Routledge. Jankova i Jakšina mama. Being Human and Doing Psychotherapy je podkast koji otkriva ljude u psihoterapeutima i psihoterapeute u ljudima. Kojom god da se profesijom bavimo mi u nju najpre ulazimo sa našom ljudskošću i punoćom celog bića. Kroz ovaj podkast sa radoznalošću istražujem koji su to “tajni sastojci” raznih psihoterapeutskih pravaca i kako se oni integrišu kroz specificne zivotne i ljudske priče terapeuta koji ih praktikuju i žive. Za sve linkove ka ovom podkastu: Linktr.ee: https://linktr.ee/being_and_doing Jednokratne donacije kanalu: ⁠ https://paypal.me/beinganddoing Vise informacija o podkastu I Being and Doing: Facebook: https://www.facebook.com/beinganddoin... Instagram: https://www.instagram.com/being_and_d... Twitter: https://twitter.com/beinganddoing_p Newsletter: https://crafty-trader-7519.ck.page/68... Sounder.fm: https://beinganddoing.sounder.fm Spotify: https://open.spotify.com/show/05UVsrG... Apple podcasts: https://podcasts.apple.com/us/podcast... Google podcasts: https://podcasts.google.com/feed/aHR0... Stitcher: https://www.stitcher.com/podcast/bein... Linktr.ee: https://linktr.ee/being_and_doing Ovaj podkast predstavlja lične stavove i mišljenja mojih gostiju i mene. Sadržaj ovde ne treba shvatiti kao medicinski ili psihološki savet. Sadržaj je namenjen u informativne svrhe, a kako je svaka osoba jedinstvena, konsultujte odgovarajućeg stručnjaka za sva konkretna pitanja koja imate. S'ljubavlju,⁠ Aleks

Jednokratne donacije kanalu: ⁠ https://paypal.me/beinganddoing Za infromacije o radu sa mnom posetite moju instagram stranicu https://www.instagram.com/aleksandra.vancevska/. Prof. Dušan Stojnov diplomirao je na Odeljenju za psihologiju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu 1981; magistrirao na psihologiji ličnosti 1986 i odbranio doktorat iz psihologije na istom univerzitetu 1992. godine. Njegove profesionalne kvalifikacije obuhvataju i specijalističku diplomu iz psihoterapije ličnih konstrukata iz Centra za Psihologiju ličnih konstrukata u Londonu, stečenu 1990 godine. Od 1987 do danas održao je brojna predavanja po pozivu, seminare, radionice i kurseve iz konstruktivističke psihologije, psihoterapije i koučinga na mnogim skupovima i profesionalnim institucijama u Jugoslaviji/Srbiji, Grčkoj, Malti, Velikoj Britaniji, Irskoj, Italiji, Češkoj Republici i Južnoj Africi. Čvrsto je teorijski opredeljen za konstruktivizam, konstrukcionizam i relacionistički pristup psihologiji osoba. Njegova interesovanja okrenuta su čitanju psihologije ličnih konstrukata u konstrukcionističkom ključu i povezivanju ove teorije sa Fukoovim i Gofmanovim učenjima. Kao facilitator u praksi, pored terapije i savetovanja, bavi se i koučingom gde u specifičnom pristupu u radu sa organizacijama povezuje koučing ličnih konstrukata sa praksom uvažavajućeg istraživanja i performativne nauke. Being Human and Doing Psychotherapy je podkast koji otkriva ljude u psihoterapeutima i psihoterapeute u ljudima. Kojom god da se profesijom bavimo mi u nju najpre ulazimo sa našom ljudskošću i punoćom celog bića. Kroz ovaj podkast sa radoznalošću istražujem koji su to “tajni sastojci” raznih psihoterapeutskih pravaca i kako se oni integrišu kroz specificne zivotne i ljudske priče terapeuta koji ih praktikuju i žive. Za sve linkove ka ovom podkastu: Linktr.ee: https://linktr.ee/being_and_doing Ovaj podkast predstavlja lične stavove i mišljenja mojih gostiju i mene. Sadržaj ovde ne treba shvatiti kao medicinski ili psihološki savet. Sadržaj je namenjen u informativne svrhe, a kako je svaka osoba jedinstvena, konsultujte odgovarajućeg stručnjaka za sva konkretna pitanja koja imate. Hvala što ste mi se pridružili na ovom putovanju. S'ljubavlju, Aleks

Najkontroverznija srpska reperka Mimi Mercedez u podcastu "Život na srpskom" priča o filozofiji, o novcu i vrednostima, o EKV-u i devedesetim, o razbijanju klišea i buntu nove generacije. Milena Janković, poznatija kao Mimi Mercedez, jedan je od najžešćih glasova nove rep generacije, a ovog leta je posebno aktuelna - sa Sarom Jo promoviše pesmu "Sandra Meljničenko"; niže festivale - nastupila je na Exitu, ovog vikenda je na Uzletu u Čačku, a 24. avgusta na Kontakt festu na Beogradskom sajmu; u finalu je za Nagradu Milan Mladenović, što je za mnoge bilo iznenađenje... Pa i za nju. U podcastu "Život na srpskom" Mimi Mercedez priča o tome šta za nju zapravo simboliše EKV, ali razotkriva i druge stavove svoje generacije koji zbunjuju starije - zašto repuju o novcu i prestižu, zašto se "veličaju" devedesete, koje su to vrednosti koje opstaju. Objašnjava zašto je umesto Filozofskog fakulteta izabrala "uličnu školu", zbog koje oseća da je proživela 100 života. Otvara nam mali prozor u svoj i otkriva zašto ne piše ljubavne pesme, šta je za nju dobar život na srpskom, zašto ne može da ima mnogo prijatelja i zašto ne gleda sebe u budućnosti.

Gost emisije "Iza vesti" bio je profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu Jovo Bakić.

Gost emisije Iza vesti bio je psiholog Aleksandar Baucal, profesor Filozofskog fakulteta.

O protestima u Srbiji koji su počeli nakon talasa nezapamćenog nasilja, stanju u kome se društvo trenutno nalazi, ali i načinu na koji vlast i institucije reaguju na nezadovoljstvo građana, Danica Vučenić u sredu u emisiji "Iza vesti" razgovarala je sa profesorom Filozofskog fakulteta, psihologom Oliverom Toškovićem.

Epizoda u kojoj smo pričali o životu u Rimskom Carstvu, sa naglaskom na kasnoantički i ranovizantijski period na prostorima Balkana, a iz perspektive arheologije i arheoloških istraživanja. Gost je bio prof. dr Marko Janković, vanredni profesor na Odeljenju za arheologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu i rukovodilac projekta Remesiana Antiqua. Govorili smo o tome šta se podrazumeva pod antičkim rimskim društvom, Rimljanima, gde se sve i na koji način prostirala i kako se menjala rimska država, civilizacija i kultura na prostorima Balkana, na koji način o tome saznajemo kroz iskopavanja arheoloških lokaliteta, od beogradskih lokaliteta antičkog Singidunuma do slučajnih nalaza na investicionim građevinskim radovima poput izgradnji saobraćajnica koja zahtevaju zaštitna iskopavanja. Veliki deo emisije smo posvetili primerima nalaza i arheoloških istraživanja i problema koji se tiču odgonetanja pitanja svakodnevnog života pre svega običnih građana na ovim prostorima, pa smo pričali i o tome kako znamo i šta smo sve saznali o rimskoj kuhinji, kuvanju, kupatilima, javnim kupatilima, društvenom životu u javnom prostoru, društvenim igrama, gladijatorskim spekataklima, sahranjivanju i slično. Na kraju smo malo pričali o tome šta su nalazi i saznanja koja su vezana za rimsko naselje Remezijana u Beloj Palanci kod Niša, kojim se Marko aktivno bavi već nekoliko godina kroz projekat Remesiana Antiqua, i zašto su zanimljivi, šta nam mogu reći o suživotu i procesu stapanja i prelaza kasnoantičkog rimskog društva u ranovizantijsko hrišćansko društvo. A ako vas zanima rimski Apicijev kuvar, evo ga ovde. Support the show

Dugo životinjski i biljni ostaci na arheološkim lokalitetima i u arheološkim istraživanjima nisu dobijali adekvatnu pažnju i nije se dovoljno shvatala vrednost koju imaju u jednoj celovitoj perspektivi koju daje arheologija kada se bavi životom u prošlosti. U ovoj epizodi smo pričali o mnogim zanimljivostima bioarheologije, a posebno arheozoologije i arheobotanike, odnosno arheologije životinja i biljaka u kontekstu istraživanja prošlosti ljudi i odnosa ljudi sa životinjama, biljkama, prirodom i divljim svetom. Gosti su nam bili Dimitrije Marković i Amalia Sabanov, doktoranti i mladi istraživači sa Filozofskog fakulteta, sa Odeljenja za arheologiju i iz Laboratorije za bioarheologiju, i članovi tima projekta Archaeowild.Pričali smo o tome šta su arheozoologija i arheobotanika, kakve sve životinjske i biljne ostatke pronalazimo na arheološkim lokalitetima, kako se bavimo iskopavanjem i analizama, kao i šta sve možemo (i šta ne možemo) da zaključimo na osnovu podataka koji se tim procesom prikupe. Razgovarali smo o tome šta sve i kako možemo da zaključimo o ekonomiji u prošlosti, o pripitomljavanju životinja, domestifikaciji biljaka, poljoprivredi, ishrani, odeći, ritualima u kojima su životinje i biljke (više životinje, manje biljke) igrale ulogu u prošlosti, na koji način su se ljudi i ljudska društva u prošlosti odnosila prema domaćim, a na koji prema divljim životinjama i biljkama, kao i kako je to u dugačkom periodu Holocena u poslednjih 11 hiljada godina uticalo na biodiverzitet, životnu sredinu i ekologiju, ali i obrnuto -- kako su biodiverzitet i životna sredina uticale na razvoj ljudskih društava i odnosa prema biljkama i životinjama. A sve to kroz razgovor o ostacima koji se nalaze u zemljištu, u različitim slojevima, grupisani ili rasprostrti širom lokaliteta, i prostorno i vremenski, koje pažljivim prikupljanjem i različitim savremenim analizama bioarheolozi istražuju u ovom interdisciplinarnom polju.Govorili smo i o nekim trenutnim istraživanjima o odnosima ljudi i divljeg sveta tokom celog dugačkog perioda Holocena, kojim se tim projekta Archaeowild bavi, o istoriji konflikta i suživota ljudi i divljih životinja i biljaka na Balkanu. Projekat je finansiran od strane Fonda za nauku Republike Srbije u okviru programa IDEJE.Pratite projekat Archaeowild preko sajta, Facebooka ili Instagrama. Uz ovu epizodu ide i mala lista preporuka za dalje čitanje o nekim od tema koje smo pomenuli tokom razgovora, a koja će biti dostupna uskoro. Support the show

U ovoj epizodi Radio Galaksije pričamo o vršnjačkoj saradnji i rešavanju problema kroz vršnjačku saradnju, a sve to u kontekstu obrazovanja i toga kako se psihologija obrazovanja bavi ovim pitanjima. Gosti su članovi istraživačkog tima projekta PEERSolvers, istraživači saradnici sa Odeljenja za psihologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu: Kristina Mojović Zdravković, Tijana Nikitović i Jovan Ivanović. Pričali smo o psihologiji obrazovanja, o različitim primenama psiholoških znanja u obrazovanju, a posebno o tome kako se psihološka znanja i metodologija primenjuju kada želimo da odgovorimo na pitanja vezana za rešavanje problema kroz vršnjačku saradnju u učionici, u obrazovnom sistemu. Naši gosti se kroz projekat PEERSolvers koji je finansiran od strane Fonda za nauku Republike Srbije kroz program IDEJE bave upravo ovim temama i pokušavaju da daju konkretne odgovore na pitanje da li i kako možemo naučiti tinejdžere da sarađuju i kroz saradnju bolje rešavaju probleme iz obrazovnih programa, odnosno kako da kvalitetnije uče kroz kolaborativno rešavanje problema.Pričali smo o različitim aspektima istraživanja, od toga kako ličnost utiče na ishode kolaborativnog rešavanja problema, preko toga na koji način su sposobnosti poput emocionalne inteligencije i socioemocionalnih kompetencija važne u ovom procesu, na koji način razmena znanja, iskustava i ideja u celom procesu utiče na ishod rešavanja problema, kao i kako različiti resursi, što digitalni što ljudski, doprinose uspešnosti (ili neuspešnosti) kolaborativnog rešavanja problema. Na kraju, govorili smo i tome kako se sve ovo može primeniti u konkretnom obrazovnom sistemu u Srbiji, kao i šta nam govore dosadašnja istraživanja sa terena i iskustva iz učionica sa učenicima i nastavnicima škola koje učestvuju u istraživanju, o tome kako srednjoškolci sarađuju i koliko uspešno rešavaju probleme kroz saradnju. Ukoliko želite da pratite ili saznate više o projektu PEERSolvers, njihov sajt je http://peersolvers.f.bg.ac.rs, a ima ih i na društvenim mrežema, pod nazivom PEERSolvers.  Support the show

Nova epizoda podkasta Snaga uma je pred vama i donosi razgovor sa sociološkinjom i doktorantkinjom Filozofskog fakulteta, članicom Ženske solidarnosti, Jelenom RIzinić. Jelena je govorila upravo o snazi uma koja je potrebna ženama da se bore protiv nasilja - govorila o snazi koja je potrebna njoj, ali i o snazi neverovatnih žena, kakvih je puna istorija čovečanstva, koje su se borile za svoja i naša prava. Jelena je objasnila kako osnaživanje i suprotstavljanje nasilju izgleda u praksi, kako izgleda prepoznavanje sopstvenog straha i preuzimanje kontrole nad sopstvenim strahom, ali je govorila i o tome kako zapravo izgleda hrabrost. Kako je istakla, ona nije najhrabrija kada protestuje protiv "megaeskluzivnog intervjua" sa osuđenim silovateljem u tabloidu, nego svakog jutra kad reši da izađe iz kuće, jer već duže vreme ima progonitelja koji bi po zakonu do sada već trebalo da bude u zatvoru, ali nije: "Tužilaštvo ni na koji način ne reaguje. To traje već dugo, već je prekršio zabranu prilaska i već mu po tom osnovu sleduje zatvor, što se nije desilo. Tužilac je rekao da je zaboravio da se bavi tim slučajem i da je dobro da sam ga podsetila, rekao je i da mu nikad nije stiglo psihijatrijsko veštačenje, ali da je nezvanično taj čovek jako nestabilan. Nezvanično i ja sa svojom diplomom mogu da kažem da je taj čovek jako nestabilan. To se dešava od avgusta prošle godine i od tada shvatam da sam najhrabrija ne ni ispred Informera, ne ni ispred policije, nego svakog jutra kada se probudim i odlučim da izađem iz stana i da se ponašam kao da je sve okej. U nekom trenutku sam imala baš grozan period u kom nisam mogla ništa, ni da čitam, ni da pišem, ni da radim. sam shvatila da ne mogu to, jer su to sve stvari koje su povezane sa nečim što je u budućnosti. Ako čitam, čitam zato što ću pisati doktorat nekad u budućnosti, ako nešto istražujem, ako treniram, ako radim, opet to radim za svoju neku dobru budućnost... Ali opet ja ne mogu sto posto da verujem u svoju budućnost u ovom trenutku, ne zato što će me strefiti srčani udar, nego zato što imam konkretnu pretnju čoveka koji je rekao da će me ubiti pištoljem, nabavio pištolj, taj pištolj su mu zaplenili i sad se ne bave time. On je na slobodi i ja sam na slobodi. Ja prosto ne mogu da verujem u svoju budućnost, ali moram da se ponašam kao da će je biti"; rekla je u dahu Jelena Riznić.

Halid Bulić je lingvist i nastavnik na Odsjeku za bosanski, hrvatski i srpski jezik Filozofskog fakulteta Univerziteta u Sarajevu. Osim znanstvenog rada, poput stvaranja korpusa SMS-ova ne bi li istražio početke takve komunikacije, o jeziku želi pisati na popularan način, slično kako to radi Babel. Naime, pokrenuo je i vodi Lingvazin, časopis s jezičnim temama namijenjen široj publici. Osim o Lingvazinu, govorit će i odnos institucija prema bosanskom jeziku, purizmu, jezicima bivše Jugoslavije te o lingvističkom radu i radu sa studentima. Magazin Lingvazin: https://izbjik.ba/?page_id=512 --- Pozivamo vas da ispunite ankete o slušanosti (2-5 min): https://forms.gle/nZ6tJTKuQysct3jQ7 Pretplatite se i saznajte više o podcastu: www.linktr.ee/bliskisusreti Pratite nas: www.facebook.com/bliskisusreti www.instagram.com/bliskisusreti_podcast www.twitter.com/bliskisusreti Sviđa Vam se što naš rad? Podržite nas kavicom za 2€: www.buymeacoffee.com/bsjv (CC) 2023 Bliski susreti jezične vrste

Jedno od omiljenih TV lica, uvek kulturan, elokventan i duhovit, voditelj Prve televizije, Miloš Urošević, otvara nam vrata studija emisije "150 minuta", iza kamera. Miloš Zubac, kantautor, muzičar i književnik, vodi nas na obalu Dunava, u blizini Filozofskog fakulteta, koja čuva njegove posebne uspomene iz vremena studiranja. Dan nakon koncerta u Novom Sadu, jedan od osnivača i frontmen Zabranjenog pušenja, Sejo Sekson, u drugom delu razgovora, priča o Zabranjenom pušenju, Top listi nadrealista i nekim lepšim, starijim vremenima. Autor emisije: Milica Rakanović

Na Katedri za stilistiku Filozofskog fakulteta u Zagrebu, asistentica Gabrijela Bionda vodi podcast o – stilistici, prvi takav u regiji uopće. Osim što moderira, mentorira i studentice voditeljice, a od gostiju traži stilski potpis i da se sjete koje pjesme znaju recitirati. Kad nije iza mikrofona, stilističari na kolegijima poput Figure i diskursi, Jezik dramskog teksta, Publicistički diskurs i Stilistika, čiji cilj jasno objašnjava u bratskom joj podcastu: „Nije cilj da primijetiš sve stilske figure, nego da shvatiš koja je njihova funkcija, zašto su upotrijebljene i kakav efekt imaju na čitatelja.“ -- Pretplatite se i saznajte više o podcastu: www.linktr.ee/bliskisusreti Pratite nas: www.facebook.com/bliskisusreti www.instagram.com/bliskisusreti_podcast www.twitter.com/bliskisusreti Sviđa Vam se što naš rad? Podržite nas kavicom za 2€: www.buymeacoffee.com/bsjv (CC) 2022 Bliski susreti jezične vrste

Anda Bukvić Pažin danas je lektorica na Odsjeku za anglistiku Filozofskog fakulteta u Zagrebu i književna prevoditeljica. No, prije svega, ona je čitateljica. Sve je počelo s tetom Sonjom u Gradskoj knjižnici u Metkoviću gdje bi se bijeli kartončići iz džepića na korici knjige stavljali u bijelu iskaznicu. Kad govori o čitanju, voli naglašavati važnost slikovnica; piše i kritičke osvrte namijenjene roditeljima. Naime, Anda tvrdi da ih se prerano ostavimo i da dobre slikovnice nisu samo za djecu. Dapače, kvalitetne slikovnice danas oslanjaju se i na likovnost kao pripovijedanje, a dok djeca primjerice slušajući priču razvijaju maštu, odrasli u slikovnicama iščitavaju priču o ideologiji i moći. A svi imamo 20 minuta da ih pročitamo. -- Pretplatite se i saznajte više o podcastu: www.linktr.ee/bliskisusreti Pratite nas: www.facebook.com/bliskisusreti www.instagram.com/bliskisusreti_podcast www.twitter.com/bliskisusreti Sviđa Vam se što naš rad? Podržite nas kavicom za 2€: www.buymeacoffee.com/bsjv (CC) 2022 Bliski susreti jezične vrste

Toni Bandov jedan je od malobrojnih profesora na Katedri za nederlandistiku Filozofskog fakulteta u Zagrebu, katedri koja tek svake tri godine upisuje studente. Pomalo neobično, osobito ako se uzme u obzir da Nizozemcima u školama nedostaju profesori nizozemskog, pa ih uvoze i iz Hrvatske. Tijekom studija posvetio se proučavanju afrikaansa i književnosti na afrikaansu. Pojasnit će nam kakav je to jezik – priča o „nekoj vrsti marginalizacije i provincijalizacije te konkretne kolonije koja se sastojala od svega 200 ljudi koji su stigli u 4-5 brodova“. -- Čvorište bliskih susreta: www.linktr.ee/bliskisusreti Pretplatite se: Google: bit.ly/2UFZZ6C Apple: apple.co/2UivogF Spotify: spoti.fi/2DzXmyn Podchaser: bit.ly/34TrRgi Pratite nas: www.facebook.com/bliskisusreti www.instagram.com/bliskisusreti_podcast www.twitter.com/bliskisusreti Sviđa Vam se što slušate? Javite nam se i počastite nas kavicom za 2€: www.buymeacoffee.com/bsjv (CC) 2022 Bliski susreti jezične vrste

U ovoj epizodi Radio Galaksiji imamo dve gošće sa Odeljenja za psihologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu i iz Laboratorije za istraživanje individualnih razlika (LIRA).U gostima su nam bile prof. dr Iris Žeželj i doc. dr Danka Purić, a pričali smo o istraživanjima upitnog i problematičnog zdravstvenog ponašanja, psihološkim osnovama sklonosti ka verovanju i praktikovanju tradicionalne, alternativne i komplementarne medicine i mnogim drugim temama kojima se Iris i Danka sa ostalima iz tima bave kroz projekat Reason4Health. Govorili smo o analizi sadržaja medijskih napisa o tradicionalnoj, komplementarnoj i alternativnoj medicini, rezultatima koje je ovaj tim dobio kroz fokus grupe sa lekarima i fokus grupe sa praktičarima alternativne medicine, ali i budućim temama poput istraživanja zdravstvenog ponašanja pacijenata, njihovog odnosa prema alternativnoj medicini, upitnom ponašanju nepridružavanja zdravstvenim savetima i tretmanima. Naravno, pošto nam je važno da pričamo i o metodologiji i pošto stalno postavljamo pitanje "Kako se istražuje?", pričali smo i o tome na koji način se ovakva pojava u psihologiji istražuje, tj. kakve se sve metode i instrumenti koriste da bi se došlo do merljivih informacija o zdravstvenom ponašanju. Na kraju, razgovarali smo o tome kako iracionalni mentalni sklop (sistem iracionalnih obrazaca mišljenja i iracionalnih uverenja) može da predstavlja važan faktor za sklonost ka upitnim i problematičnim zdravstvenim ponašanjima, kao i svojevrsnu poveznicu između psiholoških dispozicija poput sklonosti prepoznavanja pravila tamo gde ih nema, a konačno i kako se ta saznanja mogu iskoristiti da se to stanje u društvu promeni.  Linkovi za dalje istraživanje: projekat Reason4Healthprojekat Reason4Health na Open Science Framework platformi (izveštaji, rezultati, itd)Izveštaj sa fokus grupa sa interesnim grupamaLaboratorija za istraživanje individualnih razlika (LIRA)Support the show

Podržite me na Patreonu: https://www.patreon.com/agelast Jednokratne donacije kanalu: https://www.paypal.me/agelastpodcast Kripto donacije: BTC: 1BdrToPVPRbMtzPkdX8z3wviTHZZyzqD7w ETH: 0xe189975f215102DD2e2442B060D00b524a608167 FB: https://www.facebook.com/galebnikacevic Instagram: https://www.instagram.com/agelast_/ Twitter: https://twitter.com/GalebNikacevic A1: https://a1.rs/privatni Legend WW: https://www.legend.rs/ Gosti su prof. dr Mirjana Roksandić sa Odeljenja za antropologiju Univerziteta u Vinipegu i Predrag Radović, asistent na Odeljenju za arheologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu. Njih dvoje su paleoantropolozi, to jest, arheolozi, paleontolozi, geolozi i antropolozi, usko specijalizovani za paleoantropologiju i takozvane pojmove “dubokog vremena”. Ono na šta smo stavili fokus u ovoj epizodi je pitanje praistorijskog čoveka, to jest, neandertalca, kao i novootkrivenog čoveka “homo bodoensis” (stvar je značajno komplikovanija, naravno), u čijem otkriću su učestvovali upravo naši gosti u ovoj epizodi. Od pojmova dubokog vremena, preko Balkana kao ekološkog refugijuma tokom glacijalnih perioda i njegovom značaju za život na evropskom kontinentu, potom praistorijskog kita, kao i perkorkuta (praistorijske životinje poput hijene), koja je otkrivena na našem podneblju, pa sve do praistorijskog čoveka, neandrtalca i homo bodoensisa, u novoj epizodi! PR & Organizacija: Sandra Planojević Hasci-Jare Instagram: Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/ Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_7/ Marko Ignjatović: nema instagram.

Predrasuda - neracionalni i nefer stav ili osećanje, formirano bez dovoljno razmišljanja ili znanja, navodi Kembridž rečnik. Leči se, dakle, dovoljnim izlaganjem i informisanjem o onome prema čemu imamo predrasude. Kao na primer - osobe sa mentalnim poteškoćama. U 94. epizodi težićemo da vas izšuškamo iz zone konfora, razbijemo koju predrasudu i predstavimo par rešenja za ove probleme. Fond LICEULICE od 2010. godine pruža direktnu podršku marginalizovanim grupama, s ciljem njihove veće socijalne i ekonomske uključenosti. Oni svoj program realizuju na principima socijalnog preduzetništva. List izlazi jednom mesečno, a pola zarade ide direktno prodavcu. Jedan od prodavaca je David iz Novog Sada, koji već duže od dve godine prodaje ovaj list. Magazin LiceUlice omogućio je Davidu da zaradi dodatni dinar, ali i ponovo formira mrežu podrške koju je ranije imao u udruženju ULOP. David kaže da ljudi kojima prodaje časopis reaguju potpuno različito - neki su veoma raspoloženi da ga saslušaju, dok drugi umeju da budu i neprijatni. On za podkast Reaguj! prepričava najlepši i najgori deo svog posla. “Komunikacija sa ljudima koji su veoma prijatni, koji se zaiteresuju za časopis, to je bolji deo posla. Međutim, dešava se nekada ređe, taj lošiji deo posla, kada neko počne da viče na vas, zove konobara da interveniše. Čak sam imao prilike i jednom u Sremskim Karlovcima, ženu ništa nije interesovalo, još je zvala konobara da me propusti kroz šake”, prepričava David. Naučna saradnica na Odseku za psihologiju Filozofskog fakulteta u Novom Sadu i programska direktorka MentalHub-a Milica Lazić objašnjava sa kojim se stereotipima najčešće susreću ljudi sa mentalnim poteškoćama. To su uglavnom stereotipi koji su zasnovani na nekim pogrešnim uverenjima o tome šta određena dijagnoza znači i u kojoj meri je funkcionisanje te osobe oštećeno samo zato što ima neku određenu dijagnozu. “Postoje određeni stereotipi na primer da su osobe sa dijagnozom agresivnije od drugih ljudi, što istraživanja ne pokazuju. Takođe, postoje neka implicitna verovanja da osobe koje imaju određenu psihijatrijsku dijagnozu u stvari ili nisu sposobne za rad ili nisu sposobne da dugoročno budu istrajne u nekom svom radu i zbog toga se javlja problem sa zapošljavanjem u ovoj vrsti populacije”, objašnjava Lazić i dodaje da je i izolacija deo posledica predrasuda, koje ostavljaju dodatni otisak na mentalno zdravlje bilo koga. Protiv stereotipa se možemo boriti, pre svega edukacijom. Međutim, kako naglašavaju Jovana Ćojder i Tamara Musić iz Udruženja građana “Patrija” koje sarađuje na časopisu “LiceUlice”, samo informisanje o ovim problemima često nije dovoljno. Međutim, i kontakt je jedna od izuzetno važnih elemenata u borbi protiv predrasuda. “Kombinacija je jako važna, jer može se desiti kao što vidimo da što se tiče inkluzije u školama, možemo videti da zapravo često dolazi nekada taj kontakt, odnosno to kada dolaze marginalizovane grupe u kontakt sa nekom opštom populacijom, može se desiti da se suprotno potkrepi slika, ukoliko ona nije na određen način regulisana”, navode iz ove organizacije. Dobar primer je i komšinca “Roze kuće” u Velikom Gradištu. “Roze kuća” otvorena je 2017. godine u cilju usklađivanja normativa Srbije i Evropske unije. Ona je postala dom za šest stanovika Ustanove za odrasle i starije “Gvozden Jovančićević” u Velikom Popovcu, u okviru procesa deinstitucionalizacije. Ivan Gojković koji je radio na ovom projektu, prepričava rezultate. “Prva komšinica je bila užasno neprijatna na primer, u Velikom Gradištu. Ona je odbijala svaku komunikaciju sa nama što to radimo. Posle jedno mesec, dva dana mi smo došli tamo, oni piju kafu kod nje. To je neverovatna promena. To je život. I dalje se oni druže. Piju kafu, imaju zajedno mačke, farbaju jaja za Uskrs, imaju aktivnosti, cepaju drva. Idu jedan kod drugog na slave, rođendane, kafe, torte…”, pepričava Gojković. Osim kompletne promene paradigme, društvo na ovaj način dobija i rasterećenje budžeta, navodi Gojković. “Zašto društvo, država plaća od poreza taj smeštaj, ako taj čovek može da zaradi. A usluga stanovanja u zajednici je ovako veća cena, a kako prolaze godine, ta cena kreće da pada - zato što se jačanjem njihovih kapaciteta smanjuje nivo podrške”, objašnjava naš sagovornik i dodaje da je država previdela korist ovog projekta i da još 260 korisnika samo u Velikom Popovcu čeka da bude deinstitucijalizovano. Podkast pripremile Iva Gajić, Sanja Kosović, Irena Čučković i Sanja Đorđević. Podkast je nastao u okviru projekta „Povezivanje: ka većoj vidljivosti organizacija civilnog društva i većem učešću građana“, koji realizuje Fondacija Ana i Vlade Divac uz podršku Balkanskog fonda za demokratiju Nemačkog Maršalovog fonda SAD (BTD).

Studentice kroatistike Ana Žagmešter i Iva Antičević, uz mentoricu profesoricu Gabrijelu Biondu, moderiraju stilistički podcast pod nazivom Slobodnim stilom. Od gostiju traže stilski potpis, a u samostalnim epizodama detektivskim radom nastoje – kao i stilistika – otkriti ono neobično, otklonjeno u jeziku, književnosti i kulturi. Tako su dosad istražile što se čita u tramvajima sudeći po koricama, pseudonime i gozbe u književnosti, a najpopularnija njihova epizoda je o natpisima na kultnim vratima WC-a Filozofskog fakulteta u Zagrebu. + danas, 14.3.2022. nam je drugi rođendan! -- Čvorište bliskih susreta: www.linktr.ee/bliskisusreti Podcast Slobodnim stilom: https://soundcloud.com/slobodnim-stilom Pratite nas: www.facebook.com/bliskisusreti www.instagram.com/bliskisusreti_podcast www.twitter.com/bliskisusreti Sviđa Vam se što slušate? Javite nam se i podržite humanitarnu akciju: www.buymeacoffee.com/bsjv (CC) 2022 Bliski susreti jezične vrste

Podržite nas preko Patreona i PayPala: Patreon - http://patreon.com/radioaktivni_komarac PayPal - http://paypal.me/radioaktivnikomarac Poslovni žiro račun : 265-6630310000410-75 Radioaktivni Komarac Beograd Voditelj - Bojan Uzelac (Radioaktivni Komarac) Animacija - Vojin Ubiparip (Duna Solution) https://www.dunasolution.com/ Muzika - Nedeljko Stojković (Mono Putnik) https://cutt.ly/TbH3korTon, kamera i montaža - Milica Cvetković Izašla je 40. epizoda podkasta Ubod kulture. Pre neki dan je izašlo važno saopštenje koje nosi posebnu težinu jer ga je potpisala predsednica Društva psihologa Srbije Tamara Džamonja Ignjatović, u kome se između ostalog navodi da su građani poniženi i da o životima odlučuju ljudi upitnih moralnih i stručnih kvaliteta. "Psiholozi javno izražavaju svoju duboku zabrinutost povodom kontinuirane društvene krize, koja pored političkih, ekonomskih, socijalnih, ekoloških, zdravstvenih i drugih posledica, značajno narušava i mentalno zdravlje građana, o čemu svedoče i brojna psihološka istraživanja sprovedena u poslednje vreme.“ Povodom ovog saopštenje pozvao sam u goste profesorku sa Filozofskog fakulteta (pre toga na FPN-u) i predsednicu Društva psihologa Srbije, psihološkinju Tamaru Džamonju Ignjatović. Tema je ono što je trenutno najvažnije, a to je mentalno zdravlje i kako ostati normalan u nenormalnim okolnostima. Razgovarali smo o obrazovanju, zaštiti životne srednine, o izrazito negativnom uticaju političke scene na psihu ljudi, o tome kako odgajati dete da bude psihički stabilno, o anksioznosti i depresiji, o lafjkoučevima, o stvarnom slučaju gde je psihijatar rekao devojci da zbog viška muške energije treba da se uda za kriminalca, o slučajevima lečenja LSD-ijem, o uticaju eksplicitnog sadržaja i porno filmova na psihu, o odnosu religije i psihologije, o životinjama i hipoterapiji-terapiji u kojoj su uključene životinje i mnogim drugim temama, bilo je i preporuka za knjige iz oblasti psihologije. Tamara je napisala 16 knjiga iz psihologije i jednu vezanu za kućne ljubimce. Pokrenuta je verovatno najvažnija tema. Uživajte :)

Peti razgovor ciklusa “Kako istražujemo?” posvećen je psihologiji pseudonauke i istraživanjima verovanja u pseudonauku i pseudonaučne prakse, a gošća je bila prof. dr Iris Žeželj, vanredna profesorka na Odeljenju za psihologiju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu i članica Laboratorije za istraživanje individualnih razlika (LIRA).Astrologija, ufologija, homeopatija, akupunktura, kvantna medicina, grafologija, lisenkoizam, “naučni” kreacionizam… Sve su ovo tipični primeri pseudonauka koje su danas življe nego ikada!Šta je to što na nivou motivacije navodi ljude da poveruju u ideje poput toga da je sudbina određena rasporedom zvezda, da homeopatski lekovi mogu da izleče bilo kakve bolesti, postoje “dokazi” da je svet stvorio neki kreator i slično? Kako psiholozi istražuju verovanja u pseudonauku i pseudonaučne prakse? Koje su osobenosti pseudonaučnog mišljenja? Šta razlikuje pseudonaučno od naučnog mišljenja? Koje su to kognitivne pristrasnosti koje vode ka pseudonaučnom mišljenju? Da li je pseudonaučno mišljenje društveno uslovljeno? Šta su iracionalna uverenja i kakvu ulogu igraju u prosuđivanju o infodemiji tokom pandemije COVID-19 virusa? U kakvom su odnosu verovanja u pseudonauku i pseudonaučne prakse i verovanja u teorije zavere? Kako psihološka istraživanja mogu da pomognu u filozofskom problemu demarkacije (kako razlikovati nauku od ne-nauke)?O ovim i mnogim drugim temama razgovarali smo na petoj “Kako istražujemo?” tribini!Ukoliko naš rad želite da podržavate iznosom koji sami određujete na mesečnom nivou, to možete učiniti ovde: https://patreon.com/join/radiogalaksija. Ukoliko želite da donirate Radio Galaksiju jednokratno preko PayPal-a, to možete učiniti ovde: http://paypal.me/radiogalaksija. Hvala!Pratite nas i na društvenim mrežama: Facebook, Instagram, Twitter, Reddit.A ukoliko više volite da čitate e-mailove, prijavite se na naš newsletter, ovde.Support the show (http://patreon.com/radiogalaksija)

Tribinom "Žudnja za životom", Hemofarm fondacija nastavlja seriju uspešnih tribina posvećenih brizi o mentalnom zdravlju - Na kafi sa psihologom i u 2021. godini. Gosti online tribine su prof. dr Aleksandar Baucal, psiholog i redovni profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu, Maja Lalić, kreativna direktorka Mikser festival i Miodrag Miki Ninić, frontmen benda VIS Limunada. Moderator tribine je Dragan Ilić, psiholog i novinar. Žudnja za životom predstavlja potrebu celog društva da se život što pre vrati u normalu. Povratak u normalu, međutim, otvara i pitanja: Kakvo je mentalno zdravlje stanovništva u zemlji danas nakon godinu dana izolacije, da li se povećao broj poziva za psihološkom podrškom, šta je ono što ljudima najviše nedostaje, da li je moguć život kakav smo živeli pre pandemije? Hemofarm fondacija, Institut za psihologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu i Art komuna Dorćol Platz pokrenuli su projekat “Na kafi sa psihologom” kako bi javnosti ukazali da se o mentalnom zdravlju mora brinuti jednako kao i o fizičkom i da za “probleme” postoje rešenja ukoliko se na vreme potraži pomoć stručnjaka.

Nils Bor (Neils Bohr) je bio jedna od centralnih figura u kvantnoj fizici, a njegov najveći doprinos je u polju razumevanja strukture atoma i tzv. Kopenhagenskoj interpretaciji kvantne mehanike. U ovoj epizodi smo o njemu pričali kroz razgovor o novoj knjizi prof. dr Slobodana Perovića, našeg filozofa i istoričara nauke, "From Data to Quanta: Niels Bohr's Vision of Physics", koju je The University of Chicago Press objavio pre par nedelja! Govorili smo o Borovoj naučnoj praksi i njegovom razumevanju fizike, o implikacijama njegovog rada na naše razumevanje moderne nauke, o Perovićevom novom simbiotskom eksplorativnom filozofsko-istorijskom pristupu Borovom razumevanju fizike i specifičnostima njegovog načina otvaranja pitanja/problema, a ultimativno o ključnim aspektima Borove filozofske vizije fizike (u datom istorijskom kontekstu). Važna strana Borove fizike je eksperimentalna fizika, pa smo pričali i o ulozi koju su eksperimenti imali u Borovom poimanju fizike i posebno kvantne teorije. Gost je autor knjige, prof. dr Slobodan Perović, redovni profesor na Odeljenju za filozofiju Filozofskog fakulteta u Beogradu, kao i dr Milan M. Ćirković sa Astronomske opservatorije Beograd. Knjigu možete naći ovde. Ukoliko naš rad želite da podržavate iznosom koji sami određujete na mesečnom nivou, to možete učiniti ovde: https://patreon.com/join/radiogalaksija. Ukoliko želite da donirate Radio Galaksiju jednokratno preko PayPal-a, to možete učiniti ovde: http://paypal.me/radiogalaksija. Hvala!Pratite nas i na društvenim mrežama: Facebook, Instagram, Twitter, Reddit.A ukoliko više volite da čitate e-mailove, prijavite se na naš newsletter, ovde. Support the show (http://patreon.com/radiogalaksija)

Kako se 10. oktobra obeležava Svetski dan mentalnog zdravlja, u ovoj epizodi podkasta Reaguj! bavimo se baš ovom temom, ali i tabuima koji je prate. Pitamo stručnjake koliko su takvi tabui rasprostanjeni, kako utiču na ljude i na koji način se možemo izboriti sa njima. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, navodi BBC na srpskom, u Srbiji pet odsto populacije pati od depresije, inače drugog uzroka smrtnosti među mladima od 15 do 25 godina. Međutim, iako su mentalni problemi žarište, neretko se javljaju mitovi koji su u vezi sa mentalnim zdravljem. Neke od tih mitova pokušali smo da pronađemo. Portal Medik.rs, navodi 11 mitova u vezi sa mentalnim zdravljem. Prvi mit, navode, jeste da su problemi sa mentalnim zdravljem retki. Ipak, pozivajući se na podatke Svetske zdravstvene organizacije - oko 450 miliona ljudi ima neki problem, i zato ova organizacija navodi da su mentalni poremećaji “među vodećim uzrocima lošeg zdravlja i invaliditeta širom sveta“. Sledeći mit koji portal Medik.rs navodi jeste da su osobe sa problemima sa mentalnim zdravljem radno nesposobni. Jedan od mitova je i taj da su problemi sa mentalnim zdravljem znaci slabosti, a drugi da ljudima koji imaju prijatelje ne treba psihoterapeut. Još jedan mit koji navodi ovaj portal jeste i da su problemi sa mentalnim zdravljem trajni, što nije tačno, kao ni da su sve osobe sa mentalnim problemima nasilne prema drugima ili prema sebi. Kako objašnjava Jovan Grubić iz Centra za razvoj i rast ljudskog potencijala Ubuntu, psihoterapija je namenjena svima - tinejdžerima, mladima, studentima, starima, ali je važno i pitanje kome je ona zaista potrebna. “Terapija je potrebna ljudima koji imaju poteškoća sa adaptacijom i sa sigurnošću. To su ljudi koji imaju depresiju, anksioznost, panične napade ili imaju problema na poslu, u porodici ili na fakultetu. To takođe može biti neka osoba koja želi da radi na svojoj asertivnosti, koja želi da radi na odnosima sa bliskim osobama ili ima problema sa stresom. Sve su to problematike koje se obrađuju na psihoterapiji”, objašnjava Grubić. Naučna saradnica na Odseku za psihologiju Filozofskog fakulteta u Novom Sadu Milica Lazić ističe da je tema mentalnog zdravlja više tabuizirana među starijom populacijom. Ona naglašava da je ipak briga o mentalnom zdravlju normalizovana usled pandemije koronavirusa. “Što se tiče samih tih nekih uzrasnih razlika u odnosu prema svom i tuđem mentalnom zdravlju, istraživanja pokazuju da su mladi, naročito oni mladi koji su u procesu sticanja nekog obrazovanja, spremniji da govore o mentalnom zdravlju i da ono više nije toliko škakljiva tema za tu populaciju”, kaže Lazić. Pandemija je, osim opasnosti po zdravlje i straha za bezbednost, donela i potpuno izmenjen kontekst obrazovanja, rada, kretanja, okupljanja, ponašanja, provođenja slobodnog vremena, života sa porodicom i partnerima. Upravo zbog toga, prošle godine, Krovna organizacija mladih, uz podršku Misije OEBS-a Srbiji, objavila istraživanje pod nazivom “Život mladih u Srbiji: Uticaj kovid 19 pandemije”. Njihovo istraživanje je realizovano kroz onlajn upitnik za mlade od 15 do 30 godina. Taj uzorak je stratifikovan na osnovu godina, pola, prebivališta, tipa naselja, nivoa obrazovanja i radnog statusa. Programska koordinatorka KOMS-a Anja Jokić, za podkast Reaguj! kaže da je ideja bila da se mapira uticaj pandemije na mlade, kako tokom samog vanrednog stanja, tako i nakon istog. “Tu smo mapirali nekoliko oblasti, kao što su: zapošljivost mladih, njihov rad, njihovo obrazovanje, ali između ostalo i njihovo zdravlje generalno, uključujući mentalno zdravlje i uticaj pandemije na ove oblasti”, objašnjava Jokić. Sagovornik podkasta Reaguj! Jovan Grubić rešenje problema tabuizacije mentalnog zdravlja i psihoterapije vidi u otvorenom razgovoru o ovoj temi na svim nivoima društva. “Samom pričom o tome i samim saznanjem da je to nešto što je zaista pozitivno i nešto što može zaista da pomogne ljudima, dovoljna stvar je da sam taj tabu polako nestaje”, zaključuje Grubić. Na ovoj epizodi su radili: Nemanja Stevanović, Sanja Kosović, Irena Čučković, Sanja Đorđević i Iva Gajić.

Tema najnovijeg Mosta Radija Slobodna Evropa bila je šta Bosna i Hercegovina može očekivati od novog Visokog predstavnika Christiana Schmidta. Sagovornici su bili Nerzuk Ćurak, profesor Fakulteta političkih nauka u Sarajevu, i Žarko Korać, dugogodišnji profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu.

Irfan Hošić je doktorirao na odsjeku za Povijest umjetnosti Filozofskog fakulteta Univerziteta u Zagrebu. Područje njegovog istraživanja je bosanskohercegovačka umjetnost 20. i 21. vijeka. Dobitnik je novinarske nagrade koju dodjeljuje BIRN (Balkan Investigative Reporting Network, Beograd) 2012. i Patterns Lectures nagrade koju dodjeljuju Erste Stiftung i WUS Austria iz Beča, 2016. godine. Irfan Hošić je kustos Paviljona Bosne i Hercegovine na 55. Bijenalu u Veneciji (2013) pod nazivom Vrt Uživanja umjetnika Mladena Miljanovića. U 2013. godini boravio je kao predavač na Stamps School of Art and Design na University of Michigan i 2019. na College for Arts and Sciences na Florida Gulf Coast University (SAD). Dobitnik je stipendije Basileus za desetomjesečni postdoktorski istraživački boravak na Univerzitetu u Gentu (Belgija) u 2013/2014. godini, Weiser stipendije za istraživački projekat na University of Michigan (SAD) u 2015. godini i Green Tech stipendije za istraživački boravak na University of Paderborn (Njemačka) u 2017. godini. Tokom 2019/2020. godine kao Fulbright Visiting Scholar boravio je na College for Creative Studies i Wayne State University u Detroitu (SAD). Osnivač je Fondacije Revizor 2017. godine. Hošić je nastavnik na Univerzitetu u Bihaću. Bavi se kritikom i kustoskim radom. http://www.krak.ba http://www.papirpodcast.com https://youtube.com/user/figurebih https://youtu.be/myjrgC7cmYE

U ovoj epizodi Radio Galaksije vas čeka jedna nestandardna istraživačka priča! Gošća je bila Milica Ninković, članica tima WITCH (Women's trust and confidence in health system) koji se bavi istraživanje iskustava i poverenja žena u zdravstveni sistem u Srbiji, doktorantkinja na Odeljenju za psihologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu i saradnicom iz Laboratorije za istraživanje individualnih razlika (LIRA). Govorili smo o mnoštvu tema koje pokriva i pokreće ovo istraživanje. Istraživanje je realizovano u saradnji centra Biopolis i Laboratorije za eksperimentalnu psihologiju!Pričali smo o poverenju, kako se ono meri, o mnogim iskustvima i rezultatima upitnika koji je WITCH tim sakupio u prethodnih nekoliko meseci, o odnosima pacijentkinja sa zdravstvenim sistemom, o modelima poverenja - paternalističkom i saradničko-savetodavnom, o problemima zdravstvenog sistema i njegovih radnika, zdravstvenoj pismenosti, zdravstvenom obrazovanju, o eksplorativnoj, primenjenoj i angažovanoj prirodi ovakvih istraživanja, kao i tome na koji način ovo istraživanje može da bude primer i podsticaj za mnoga detaljnija istraživanja i konstruktivne promene u društvu.Više o rezultatima istraživanja poslušajte u ovoj epizodi, a ako želite da pročitate blogove koje smo pominjali, evo linkova: Iskustva žena u Srbiji / poverenje, znanje, odluke i iskustva žena u zdravstvenom sistemu srbije: prva stanica – reproduktivno zdravljeReč struke, poverenje i pasivno ponašanjeUkoliko naš rad želite da podržavate iznosom koji sami određujete na mesečnom nivou, to možete učiniti ovde: https://patreon.com/join/radiogalaksija. Ukoliko želite da donirate Radio Galaksiju jednokratno preko PayPal-a, to možete učiniti ovde: http://paypal.me/radiogalaksija. Hvala!Pratite nas i na društvenim mrežama: Facebook, Instagram, Twitter, Reddit.A ukoliko više volite da čitate e-mailove, prijavite se na naš newsletter, ovde. Support the show (http://patreon.com/radiogalaksija)

Napredak u razvoju tehnologija virtuelne realnosti (VR) doprineo je ne samo industriji zabave i gejming industriji, već i istraživačkim oblastima u nauci, a u ovoj epizodi smo razgovarali o različitim primenama VR-a u psihologiji, pre svega u oblasti eksperimentalne psihologije i percepcije. Gost je bio prof. dr Oliver Tošković iz Laboratorije za eksperimentalnu psihologiju sa Filozofskog fakulteta u BeograduMnoge stvari koje smo u realnosti mogli samo da zamišljamo i da se oslanjamo na maštu, mnoge stvari za koje nam je u realnosti bio neophodan veliki napor kako bismo ih preveli u eksperiment i kontrolisano istraživanje, danas u virtuelnoj realnosti možemo mnogo lakše da sprovedemo i to je značajno uticalo na nova saznanja pre svega u oblasti eksperimentalne psihologije i percepcije, ali i u drugim poljima psihologije - eksperimentalnoj estetici, kliničkoj psihologiji, razvojnoj psihologiji, psihologiji sporta... Pričali smo i o ekološkoj validnosti, kako same percepcije kao jedne od složenih kognitivnih funkcija ljudi, tako i eksperimenata u oblasti percepcije i njihovoj ekološkoj validnosti u metodološkom smislu. Govorili smo malo o Mesečevoj iluziji i eksperimentima vezanim za opažanje dubine/daljine/veličine u realnosti i u virtuelnoj realnosti, o prednostima i manama VR-a u psihološkim istraživanjima, itd. Jedan pregledni rad koji vam možemo preporučiti za detaljnije upoznavanje sa ovom temom je: Wilson, C. J. Soranzo, A. 2015. The Use of Virtual Reality in Psychology: A Case Study in Visual Perception, Computational and Mathematical Methods in Medicine: Advances in Computational Psychometrics, Vol. 2015Ukoliko naš rad želite da podržavate iznosom koji sami određujete na mesečnom nivou, to možete učiniti ovde: https://patreon.com/join/radiogalaksija. Ukoliko želite da donirate Radio Galaksiju jednokratno preko PayPal-a, to možete učiniti ovde: http://paypal.me/radiogalaksija. Hvala!Pratite nas i na društvenim mrežama: Facebook, Instagram, Twitter, Reddit.A ukoliko više volite da čitate e-mailove, prijavite se na naš newsletter, ovde. Support the show (http://patreon.com/radiogalaksija)

U Sarajevu je u 76. godini nakon kraće bolesti preminula profesorica, književnica, dramska pedagoginja i dramaturginja, Ljubica Ostojić. U svojoj dugoj i plodnoj spisateljskoj karijeri objavila je brojne knjige za djecu i mlade, zbirke pjesama i priča, te dramske tekstove od kojih je većina praizvedena na bosanskohercegovačkim pozornicama. Diplomirala je na Akademiji likovnih umjetnosti i na Odsjeku za komparativnu književnost – teatrologiju Filozofskog fakulteta u Sarajevu. Uz poeziju najdublji trag je ostavila u sarajevskom i mostarskom teatru. Tako je radila kao dramaturginja Pozorišta mladih, a bila je jedna od stalnih saradnica Mostarskog teatra mladih. Radila je i kao kazališna kritičarka u revijama „Odjek“ i „Književna revija“, te dnevnim listovima „Oslobođenje“ i „Večernje novine“. Period od 1994. do 2016. godine provela je na Akademiji scenskih umjetnosti u Sarajevu kao redovna profesorica na predmetu Praktična dramaturgija, gdje je uspješno sudjelovala u stasavanju generacija mladih dramaturga i dramskih pisaca. Njena poezija, kritika i radiodrame prevođene su na engleski, albanski, njemački, mađarski, makedonski, turski, slovenački, poljski, češki, slovački, grčki i francuski jezik. Od 1974. godine bila je član Društva pisaca BiH, a od 2007. godine i P.E.N. centra. Dobitnik je više književnih i teatroloških nagrada i priznanja, među kojima treba izdvojiti MESS-ov Zlatni lovorov vijenac za doprinos umjetnosti teatra (2012), te međunarodnu nagradu za doprinos razvoju dramskog odgoja Grozdanin kikot (2000). http://papirpodcast.com http://www.instagram.com/papir_podcast https://youtube.com/user/figurebih

Predstojnik sam katedre i onoliko sam dobar koliko imam dobar tim – izjavio je, između ostaloga, prof. dr. Zvonimir Galić, predstojnik Katedre za psihologiju rada na Odsjeku za psihologiju Filozofskog fakulteta u Zagrebu našoj Tanji u novoj Psihologiji uspjeha na radiju Poslovni.FM. O trenutnim HR trendovima u poduzećima i kako ih unaprijediti korištenjem rezultata istraživanja iz poslovne psihologije, svakako poslušajte u ovoj izrazito zanimljivoj emisiji.

Podcast Psihologija uspjeha za Poslovni FM vodi i uređuje Tanja Pureta. U epizodi #23 gost je predstojnik Katedre za psihologiju rada na Odsjeku za psihologiju Filozofskog fakulteta u Zagrebu prof. dr. Zvonimir Galić. Za sebe kaže da je predstojnik katedre i dobar je onoliko koliko ima dobar tim. O trenutnim trendovima upravljanja ljudskim potencijalima u poduzećima i kako ih unaprijediti korištenjem rezultata istraživanja iz poslovne psihologije, svakako poslušajte u ovoj izrazito zanimljivoj emisiji.

U trećem razgovoru ciklusa "Kako istražujemo?" bavili smo se istraživanjem racionalnosti i donošenja odluka, a gošća je bila dr Kaja Damnjanović sa Filozofskog fakulteta u Beogradu.Pričali smo o tome kako su psiholozi počeli da modeluju kognitivni sistem čoveka oponašajući arhitekturu i funkcionalnost računara šezdesetih godina, od modela memorije do kompleksnih kognitivnih procesa kao što su odlučivanje, suđenje, zaključivanje.Fokus je bio na teoriji odlučivanja i heuristikama i pristrasnostima (bajasima) u kognitivnom sistemu. Pričali smo o različitim konceptualizacijama racionalnosti, kakvu ulogu u donošenju odluka igra okruženje, odnosno kako kognitivni sistem operiše sa informacijama koje dobija iz okruženja.Takođe, pričali smo i o empirijskim istraživanjima i o eksperimentalnom simuliranju i merenju algoritama ljudskog kognitivnog aparata.Usput smo se osvrnuli i na primere u skorašnjim događajima poput odlučivanja o vakcinisanju, o tome kako naš kognitivni sistem obrađuje oprečne i šarlatanske informacije o pandemiji i slično, te kako da razumemo slom epistemičkog autoriteta koji je nastao u našem društvu tokom prethodnih godinu dana.Ukoliko naš rad želite da podržavate iznosom koji sami određujete na mesečnom nivou, to možete učiniti ovde: https://patreon.com/join/radiogalaksija. Ukoliko želite da donirate Radio Galaksiju jednokratno preko PayPal-a, to možete učiniti ovde: http://paypal.me/radiogalaksija. Hvala!Pratite nas i na društvenim mrežama: Facebook, Instagram, Twitter, Reddit.A ukoliko više volite da čitate e-mailove, prijavite se na naš newsletter, ovde.Support the show (http://patreon.com/radiogalaksija)

Marija Babović sa Filozofskog fakulteta u Beogradu radila je istraživanja o ekonomskim posledicama pandemije na žene. Ona kaže da je pandemija višestruko uticala na položaj i kvalitet života žena.

Prošlonedeljni ekološki ustanak je ostavio veliki utisak, kako na autore DLZ, tako i na gosta redovnog profesora Filozofskog fakulteta u Beogradu Ognjena Radonjića. Da li je ustanak uspeo, zašto su se mnogi ogradili od toga da je u pitanju politički skup i šta je problem u tome, kao i da li u Srbiji postoje veći problemi za normalan život, samo su neka od pitanja na koje 159. epizoda prvog srpskog političkog špageti isterna daje konkretne odgovore. DLZ analizira i ko to i kako „kara“ sve nas zajedno, da li je najpoznatiji sprski keramičar radio kuhinje i kupatila izvesnom Jotki i Zvonku Veselinoviću, kako to pade Pancir, kako Vulin zamišlja srpski svet i da li je Jovana Jeremić prva pamet tog sveta.

Dr. Ivana Hebrang Grgić s Odsjeka za informacijske i komunikacijske znanosti Filozofskog fakulteta Sveučilišta u Zagrebu otkriva kako napreduje projekt popisa listova, časopisa i knjige koje su Hrvati objavili u iseljeništvu, a projekt je počeo popisom u Australiji i Novom Zelandu. Dr. Hebrang Grgić govori i o digitalizaciji dijela knjiga i novina, koje se mogu besplatno čitati na internetskim stranicama projekta.

"SOS telefon je najviše zvonio noću, dok nasilnik spava." Zbog čega je tokom pandemije došlo do porasta nasilja nad ženama? Za Radio karantin govore Mirjana Mitić iz Autonomnog ženskog centra u Beogradu, Ljiljana Raičević iz Sigurne ženske kuće u Podgorici i Marija Babović sa Filozofskog fakulteta u Beogradu.

Pandemija nam je nametnula novi način života i velike promene. Da li su stres izazvan tim promenama, zatvaranje, gubitak posla ili rad od kuće uticali i na porast nasilja nad ženama? O tome za Radio karantin govore Mirjana Mitić iz Autonomnog ženskog centra, Ljiljana Raičević koja u Podgorici vodi Sigurnu žensku kuću i Marija Babovic sa Filozofskog fakulteta u Beogradu. Radio karantin, sreda 14. April

Gosti Radio karantina su profesori Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, antropolog Ildiko Erdei i socijalni psiholog Dragan Popadić. Sa njima nastavljamo priču o tome koliko krizne situacije povećavaju vezanost za grupe, o grupnom identitetu i tome koliko je ovaj period koji proživljavamo transformativan i za pojedince i za društva.

Zbog čega se ljudi u vanrednim situacijama ponašaju iracionalno i sebično i kakve to dugoročne posledice može da ima po društvo i možda civilizaciju. Šta će biti sa osnovnom ljudskom pristojnošću, hoćemo li iz pandemije izaći sebičniji ili empatičniji? I da li zvuči previše dramatično ako se zapitamo da li ćemo kroz ovu pandemiju doživeti kolektivnu katarzu ili ona najavljuje sumrak ljudskosti. Gosti Radio karantina su profesori Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, antropolog Ildiko Erdei i socijalni psiholog Dragan Popadić.

Mladi su oduvek posmatrani kao pokretačka snaga društva. Njihova energija, mladalački bunt i spremnost da bez cenzure govore o onome do čega im je stalo, čini ih neizostavnom komponentom svakog protesta i političkog sistema. Mladi, a naročito studenti, kroz istoriju su se pokazali kao važna grupa za bilo kakvu političku promenu. U novijoj istoriji politička participacija mladih najčešće se u javnosti povezivala sa učestvovanjem na protestima. Od devedesetih do danas mladi su najglasniji bili na ulicama – što je često negativno konotirano u medijima. U godini koju je obeležila i izborna kampanja, važno je bilo da se zapitamo: Šta mladi misle o trenutnoj političkoj situaciji? Koliko su informisani o političkim dešavanjima? Da li se pronalaze u obećanjima političara? I na kraju, da li glasaju? U drugoj epizodi Oblakoderovog Salona smo ugostili politikologa Vuka Velebita i doktorantkinju Filozofskog fakulteta i istraživačicu na Institut za filozofiju i društvenu teoriju Saru Nikolić sa kojima smo razgovarali upravo o mladima i političkoj participaciji. Novinarka: Marina Zec Produkcija: Marija Todorović Kamera i montaža: Milena Arsenić Ilustracije: Olga Đelošević Zvuk: Marko Đukić, Digimedia Prostor: Kvaka 22 Podržite Oblakoder na Patreonu: https://www.patreon.com/join/oblakoder Oblakoder: https://www.oblakoder.org.rs/ Facebook: https://www.facebook.com/oblakoderbg Instagram: https://www.instagram.com/oblakodermagazin/ Mixcloud: https://www.mixcloud.com/Oblakoder/ YouTube: https://www.youtube.com/channel/UCn_cXFYBA0LIIVdlnpKdtDg

U sredu, 27. januara, svečano je predstavljen Spomenik Stefanu Nemanji na Savskom trgu. Iste večeri, kao opozit ceremoniji otvaranja spomenika, grupa nezadovoljnih građana okupila se na platou ispred Filozofskog fakulteta. Šta su jedni a šta drugi rekli o monumentalnoj statui Stefana Nemanje, čućete u današnjoj reportaži.

Podržite me na Patreonu: https://www.patreon.com/agelast Jednokratne donacije kanalu: https://www.paypal.me/agelastpodcast FB: https://www.facebook.com/galebnikacevic Instagram: https://www.instagram.com/agelast_/ Twitter: https://twitter.com/GalebNikacevic Wolt kućna dostava: https://wolt.com/en/discovery (iskoristite kod AGELAST prilikom prve porudžbine i ostvarite 400rsd popusta na kućnu dostavu) Hooloovoo: 1. Sajt: https://hooloovoo.rs/ 2. Instagram: https://www.instagram.com/hooloovoo.rs/ 3. Facebook: https://www.facebook.com/hooloovosoftware Sheriff Woodworking Shop: https://www.instagram.com/sheriff_woodworkshop/ Dubravka Stojanović, istoričarka, magistrirala 1992 („Srpska socijaldemokratska partija i ratni program Srbije 1912-1918“), doktorirala 2001 („Evropski demokratski uzori kod srpske političke i intelektualne elite 1903-1914“) na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Od 1988. do 1996. radi u Institutu za noviju istoriju Srbije, pa prelazi na Odeljenje za istoriju Filozofskog fakulteta u Beogradu, gde 2008. postaje vanredna, a 2016. redovna profesorka na katedri za Opštu savremenu istoriju. U saradnji sa Centrom za antiratne akcije 1993. radi na projektu analize udžbenika. Sa Milanom Ristovićem piše i uređuje školske dodatne nastavne materijale „Detinjstvo u prošlosti“, nastale u saradnji istoričara svih zemalja Balkana, koji su objavljeni na 11 jezika regiona. Kao potpredsednica Komiteta za edukaciju Centra za demokratiju i pomirenje u Jugoistočnoj Evropi iz Soluna, urednica je srpskog izdanja 6 istorijskih čitanki za srednje škole. Dobitnica je odlikovanja Nacionalnog reda za zasluge u rangu viteza Republike Francuske. Knjige: Iskušavanje načela. Srpska socijaldemokratija i ratni program Srbije 1912-1918 (1994), Srbija i demokratija 1903-1914. Istorijska studija o “zlatnom dobu srpske demokratije” (2003, 2019) – Nagrada grada Beograda za društvene i humanističke nauke za 2003; Srbija 1804-2004 (sa M. Jovanovićem i Lj. Dimićem, 2005), Kaldrma i asfalt. Urbanizacija i evropeizacija Beograda 1890-1914 (2008), Ulje na vodi. Ogledi iz istorije sadašnjosti Srbije (2010), Noga u vratima. Prilozi za političku biografiju Biblioteke XX vek (2011), Iza zavese. Ogledi iz društvene istorije Srbije 1890-1914 (2013), Rađanje globalnog sveta 1880-2015. Vanevropski svet u savremenom dobu (2015) i Populism the Serbian Way (2017). Deklaracija o odbrani istorije: https://kojeprvipoceo.rs/deklaracija/ Podržite borbu protiv istorijskog revizionizma svojom simboličnom donacijom. Donacije možete uplatiti na račun: 170-0030039599000-25, Unicredit bank Serbia ad. Knjige o sećanju i izmišljanju tradicije: https://www.bibliotekaxxvek.com/ Novosti iz prošlosti: http://www.bgcentar.org.rs/bgcentar/wp-content/uploads/2014/01/novosti-iz-proslosti-radina-vueti.pdf Multiperspektivni zajednički udžbenici istorije: https://www.facebook.com/cdrsee/posts/download-our-joint-history-project-books-and-evaluate-them-on-our-website-we-wil/492215447482193/ Regionalni sajtovi istoričara: https://historiografija.ba/ i http://www.historiografija.hr/ Sajt za savremenu nastavu istorije: https://udieuroclio.edu.rs/ Od sada, Agelast podcast se nalazi na novom hosting serveru, Sounder.fm: https://agelast.sounder.fm/episode/dragan-ilic-budjenje Apple Podcast: https://podcasts.apple.com/hr/podcast/agelast-podcast/id1491801273 Google Podcast: https://podcasts.google.com/feed/aHR0cHM6Ly9mZWVkcy5zb3VuZGVyLmZtLzk3NzQvcnNzLnhtbA Spotify: https://open.spotify.com/show/3sOZsnaYarGlNfgliDRUD1 PodcastRS: https://podcast.rs/ Deezer: https://www.deezer.com/us/show/1710542 Anchor: https://anchor.fm/galeb-nikaevi-hasci-jare Stitcher: https://www.stitcher.com/show/agelast-podcast Castbox: https://castbox.fm/channel/3620282 TuneIn: https://tunein.com/podcasts/Media--Entertainment-Podcasts/Agelast-podcast-p1390316/?topicId=159441590 Producent: Sandra Planojević Hasci-Jare Audio: Marko Ignjatović PR & Organizacija: Sandra Planojević Hasci-Jare Instagram: Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/ Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run/ Marko Ignjatović: nema instagram.

PODCAST REAKCIJA | Domaćin: Mate Mijić | Gost: Dragan Bagić O napadu na Markovu trgu, društvenom kontekstu koji je možebitno do njega doveo i njegovim političkim reperkusijama te očekivanim posljedicama korona krize za hrvatsko društvo, demokraciju i građanska prava razgovarao sam sa sociologom Draganom Bagićem, izvanrednim profesorom s Odsjeka za sociologiju Filozofskog fakulteta Sveučilišta u Zagrebu. Dotaknuli smo se i demografskih i ekonomskih prilika u Hrvatskoj, zabrinjavajućih trendova u političkom sustavu, uloge medija u korona krizi te ovisnosti znanosti o politici. Pogledajte, lajkajte, komentirajte i dijelite s prijateljima! FOTO: Boris Ščitar / PIXSELL #REAKCIJA #POLITIKA #HRVATSKA Pratite me na društvenim mrežama: https://www.facebook.com/matemijichr/ https://twitter.com/mijicmate https://www.instagram.com/mijicmate/ https://matemijic.podbean.com/

Savremena kultura nas uči da mislimo pozitivno i tako privlačimo pozitivne stvari u svoj život. ‘'Dovoljno'' je samo da prihvatimo mantru da je svaki dan novi početak, budemo zahvalni, nabacimo osmeh i pozitivne misli i sreća je tu. Pitanje koje se nameće je – da li je zaista tako i šta je sa negativnim osećanjima? O emocionalnom zdravlju, ljubavi prema sebi i prihvatanju pozitivnih i negativnih delova svoje ličnosti, “Na kafi sa psihologom” govorili su Prof. dr Jelena Sladojević Matić, analitička psihoterapeutkinja, profesorka na Fakultetu za medije i komunikacije, Jana Oršolić, dizajnerka i edukatorka, autorka projekta "Samo nežno prema sebi" i Dragan Ilić, psiholog i novinar. Svi imamo pravo na negativne emocije, a to što smo ponekad tužni, uplašeni ili neraspoloženi ne čini nas emocionalno nestabilnim osobama. Ukoliko ovakvo stanje potraje, važno je da podelimo svoja osećanja sa bliskim osobama, a ukoliko to ne dovede do boljitka, preporuka je da potražimo stručnu pomoć. Hemofarm fondacija, Institut za psihologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu i Art komuna Dorćol Platz pokrenuli su projekat “Na kafi sa psihologom” kako bi javnosti ukazali da se o mentalnom zdravlju mora brinuti jednako kao i o fizičkom i da za “probleme” postoje rešenja ukoliko se na vreme potraži pomoć stručnjaka.

Jesenji ciklus tribina „Na kafi sa psihologom“ počinjemo razgovorom na temu „Kako do balansa između poslovnog i privatnog života?“Kriza javnog zdravlja koja nas je zadesila značajno je promenila način na koji živimo, radimo, družimo se. Za većinu, ona je značila socijalno distanciranje i prelazak na rad od kuće. Iako posao od kuće može da ima svojih prednosti, privikavanje na “novu normalnost” za pojedine može biti teško uključujući i pronalaženje ravnoteže između poslovnog i privatnog života. O tome kako uspostaviti balans između poslovnog i privatnog života, kako funkcionisati u vremenu krize razgovarali su Miona Živkov Ivanišević, organizacioni psiholog, HR menadžer, BDK Advokati i Dragan Ilić, psiholog i novinar. Hemofarm fondacija, Institut za psihologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu i Art komuna Dorćol Platz pokrenuli su projekat “Na kafi sa psihologom” kako bi javnosti ukazali da se o mentalnom zdravlju mora brinuti jednako kao i o fizičkom i da za “probleme” postoje rešenja ukoliko se na vreme potraži pomoć stručnjaka.

Funkcionalnu depresiju je teže prepoznati nego depresiju zato što ljudi koji žive sa ovim poremećajem su često veoma uspešni u poslu kojim se bave i ostavljaju utisak da je “sve vreme sve u redu”. O tome šta je funkcionalna depresija, kako se prepoznaje i kada je pravo vreme da se potraži pomoć razgovarali smo u okviru tribine “Na kafi sa psihologom” sa prof. dr sci. Dušankom Vučinić Latas, spec. medicinske psihologije, Bolnica za psihijatriju KBC “Dr Dragiša Mišović - Dedinje”, Anne Marie Ćurčić, pokretačem inicijative Za Tebe #VAŽNOJE i Draganom Ilićem, psihologom i novinarom. Hemofarm fondacija, Institut za psihologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu i Art komuna Dorćol Platz pokrenuli su projekat “Na kafi sa psihologom” kako bi javnosti ukazali da o mentalnom zdravlju mora da se brine jednako kao i o fizičkom i da za “probleme” postoje rešenja ukoliko se na vreme potraži pomoć stručnjaka.

"Mladi znaju koja su pravila igre i šta iz toga žele da dobiju" Sociolog Dragan Stanojević sa Filozofskog fakulteta u Beogradu govori o tome zašto studenti posle ovih izbora nisu digli revoluciju, da li su mladi sebični i šta ih to motiviše. Slušajte najnoviju epizodu Dana posle, potkasta o onom što nam se događa i onom što nas tek čeka! #DanPosle

REAKCIJA PODCAST Domaćin: Mate Mijić Gost: Nino Raspudić Razgovor s Ninom Raspudićem, docentom sa zagrebačkog Filozofskog fakulteta, političkim komentatorom i 1. na listi Mosta u 2. izbornoj jedinici, o optužbama za ljevičarenje u mladosti, vjerodostojnosti predizbornih istraživanja, kapitalizmu u Hrvata i stanju u Bosni i Hercegovini. Poslušajte! #REAKCIJA #IZBORI #HRVATSKA Pratite me na društvenim mrežama: https://www.facebook.com/matemijichr/ https://twitter.com/mijicmate https://www.instagram.com/mijicmate/ https://matemijic.podbean.com/

Danas sa profesorom Oliverom Toškovićem sa Katedre za psihologiju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu razgovaramo o podacima i statistici. Postavljamo i pitanja koja nas dugo muče - ko nas laže i zašto? Kako možemo išta da zaključimo iz brojeva? Šta je zapravo statistika? O svim ovim pitanjima razmišljamo u novoj epizodi EkoPoda - pridružite nam se!

Kako izgleda novo lice starih životnih navika? Na tribini “Na kafi sa psihologom” saznajte kako da se na najbolji način prilagodite životu u novim okolnostima. O trenutno najaktuelnijoj temi “Život u “novoj normalnosti””, životu uz fizičko i socijalno distanciranje i socio-ekonomskim okolnostima i perspektivi, razgovarali su prof. dr Tatjana Vukosavljević Gvozden sa Odeljenja za psihologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu, prof. dr Marija Babović sa Odeljenja za sociologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu i Dragan Ilić, psiholog i novinar. Hemofarm fondacija pokrenula je projekat “Na kafi sa psihologom” kako bi ukazala na važnost mentalnog zdravlja i ohrabrila javnost da potraži pomoć stručnjaka.

"Da bi bilo mesta za društveni dijalog, mora da prestane ovaj pritisak na građane" Dragan Popadić, socijalni psiholog i profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu, govori o podelama u srpskom društvu, o tome koliko smo daleko od nasilnih obračuna i da li ih je moguće izbeći. Slušajte najnoviju epizodu Dana posle, potkasta o onom što nam se događa i onom što nas tek čeka! #DanPosle

"Svi smo u istom sosu, u stanju kolektivne anksioznosti", zaključak je tribine "Na kafi sa psihologom" na temu "Kako sačuvati mentalno zdravlje u vreme koronavirusa?" na kojoj su učestvovali doc. dr Kaja Damnjanović, Laboratorija za eksperimentalnu psihologiju, Odeljenje za psihologiju, Filozofski fakultet, Beogad, Ana Perović, klinički psiholog i psihoterapeut, Zagreb, prof. dr Milan Latas, lekar specijalista psihijatrije, Klinika za psihijatriju Kliničkog centra Srbije i Dragan Ilić, psiholog i novinar. Važno je da javnost zna da je "ovo stanje prolazno i da je sada najvažnije da ljudi ostanu u (samo)izolaciji jer tako pokazuju najveću solidarnost jedni prema drugima." O projektu "Na kafi sa psihologom": Hemofarm fondacija pokrenula je projekat “Na kafi sa psihologom” kako bi ukazala na važnost mentalnog zdravlja i ohrabrila javnost da potraži pomoć stručnjaka. Projekat ima za cilj da utiče na svest šire javnosti da se o mentalnom zdravlju mora brinuti jednako kao o fizičkom kao i da tegobe u vezi sa mentalnim zdravljem nisu lična slabost, već zdravstveni problem za koji postoji adekvatno rešenje ako se na vreme potraži stručna pomoć. Projekat “Na kafi sa psihologom” osmišljen je kao serija besplatnih sesija sa psiholozima, gde će svi zainteresovani moći više da saznaju o različitim psihološkim problemima i simptomima koji ih prate, kako i kome se obratiti za stručnu pomoć kao i da razgovaraju otvoreno sa stručnim licima, psiholozima i psihijatrima, predstavnicima relevantnih institucija ali i javnim ličnostima koje su se i same tokom života susrele sa nekim od problema. Projekat “Na kafi sa psihologom” se realizuje uz podršku Instituta za psihologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu i u partnerstvu sa Udruženjem građana Dorćol Platz.

Simbolično na Dan zaljubljenih, 14.februara, novu sezonu tribina "Na kafi sa psihologom" otvorila je tema ljubavi, a o značaju emocija za život pojedinca, važnosti ljubavnih, porodičnih i prijateljskih odnosa, koliko pomenuti praznik pomaže ili odmaže opštoj otvorenosti kao i o ljubavi u doba i-mejla, društvenih mreža i emotikonsa govorili su dr Sanda Stanković, psiholog na Filozofskom fakultetu u Beogradu, Ana Maria Rossi, rediteljka nagrađivanog filma „Ajvar” i Ivan Medenica, umetnički direktor Bitefa, profesor i teatrolog uz domaćina, moderatora tribine Dragana Ilića, psihologa i novinara nedeljnika „Vreme“. Prva asocijacija na Dan zaljubljenih, 14. februar, jeste predstava o romantičnoj ljubavi, ali u realnosti ljubav izgleda drugačije i traži svakodnevno ulaganje, bio je jedan od zaključaka učesnika tribine "Samo nam je ljubav potrebna". Više o projektu: Kako bi ukazala na važnost mentalnog zdravlja i ohrabrila javnost da potraži pomoć stručnjaka, Hemofarm fondacija pokrenula je projekat “Na kafi sa psihologom”. Projekat ima za cilj da utiče na svest šire javnosti da se o mentalnom zdravlju mora brinuti jednako kao o fizičkom kao i da tegobe u vezi sa mentalnim zdravljem nisu lična slabost, već zdravstveni problem za koji postoji adekvatno rešenje ako se na vreme potraži stručna pomoć. Projekat “Na kafi sa psihologom” osmišljen je kao serija besplatnih sesija sa psiholozima, gde će svi zainteresovani moći više da saznaju o različitim psihološkim problemima i simptomima koji ih prate, kako i kome se obratiti za stručnu pomoć kao i da razgovaraju otvoreno sa stručnim licima, psiholozima i psihijatrima, predstavnicima relevantnih institucija ali i javnim ličnostima koje su se i same tokom života susrele sa nekim od problema. Projekat “Na kafi sa psihologom” se realizuje uz podršku Instituta za psihologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu i u partnesrtvu sa Udruženjem građana Dorćol Platz.

Hemofarm fondacija realizovala je u okviru projekta „Na kafi sa psihologom“ tribinu na temu „Praznična euforija vs. praznična depresija“. U razgovoru su učestvovali prof. dr Tijana Mirović, psihološkinja Psihološkog savetovališta Mozaik, Dario Hajrić, sociolog, Jelena Đurović, filmska kritičarka i urednica portala Agitpop i Marija Bergam, glumica. Razgovor je moderirao Dragan Ilić, psiholog i novinar. Više o projektu: Kako bi ukazala na važnost mentalnog zdravlja i ohrabrila javnost da potraži pomoć stručnjaka, Hemofarm fondacija pokrenula je projekat “Na kafi sa psihologom”. Projekat ima za cilj da utiče na svest šire javnosti da se o mentalnom zdravlju mora brinuti jednako kao o fizičkom kao i da tegobe u vezi sa mentalnim zdravljem nisu lična slabost, već zdravstveni problem za koji postoji adekvatno rešenje ako se na vreme potraži stručna pomoć. Projekat “Na kafi sa psihologom” osmišljen je kao serija besplatnih sesija sa psiholozima, gde će svi zainteresovani moći više da saznaju o različitim psihološkim problemima i simptomima koji ih prate, kako i kome se obratiti za stručnu pomoć kao i da razgovaraju otvoreno sa stručnim licima, psiholozima i psihijatrima, predstavnicima relevantnih institucija ali i javnim ličnostima koje su se i same tokom života susrele sa nekim od problema. Projekat “Na kafi sa psihologom” se realizuje uz podršku Instituta za psihologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu i u partnesrtvu sa Udruženjem građana Dorćol Platz.

Svetska zdravstvena organizacija uvrstila je u svoj priručnik Međunarodne klasifikacije bolesti i sindrom izgaranja na radnom mestu (burnout syndrome), koji će zdravstveni radnici moći da dijagnostifikuju kao medicinski poremećaj. Učesnici tribine koja je na temu burnout sindroma održana 19. 11.2019. na Dorćol Platz-u, bili su doc. dr Milica Vukelić, Odeljenje za psihologiju, Filozofski fakultet, Univerzitet u Beogradu, Olga Svoboda, rukovodilac GI GROUP HR SOLUTIONS, Andrea Brbaklić, direktorka FromA Consulting i bivša direktorka službe komunikacija i službe ljudskih resursa Erste banke i Dragan Ilić, psiholog i novinar. Sindrom sagorelosti, odnosno "burnout", predstavlja stanje hroničnog stresa koje vodi do fizičke i emotivne iscrpljenosti, kao i osećanju neefikasnosti uz nedostatak postignuća, rečeno je na tribini. Hemofarm fondacija realizuje ciklus tribina "Na kafi sa psihologom" kako bi ukazala na važnost očuvanja mentalnog zdravlja i ohrabrila javnost da potraži stručnu pomoć. Projekat ima za cilj da utiče na svest šire javnosti da se o mentalnom zdravlju mora brinuti jednako kao o fizičkom kao i da tegobe u vezi sa mentalnim zdravljem nisu lična slabost, već zdravstveni problem za koji postoji adekvatno rešenje ako se na vreme potraži stručna pomoć. Projekat “Na kafi sa psihologom” osmišljen je kao serija besplatnih sesija sa psiholozima, gde svi zainteresovani mogu da saznaju više o različitim psihološkim problemima i simptomima koji ih prate, kako i kome se obratiti za stručnu pomoć kao i da razgovaraju otvoreno sa stručnim licima, psiholozima i psihijatrima, predstavnicima relevantnih institucija ali i javnim ličnostima koje su se i same tokom života susrele sa nekim od problema. Projekat “Na kafi sa psihologom” se realizuje uz podršku Instituta za psihologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu i u partnerstvu sa Udruženjem građana Dorćol Platz.

Razgovor na temu zavisnosti od interneta i elektronskih uređaja - o tome kako ograničiti deci prekomernu upotrebu savremenih tehnologija, govorila je Slavica Đukić Dejanović, ministarka bez portfelja zadužena za demografiju i populacionu politiku, Dobrinka Kuzmanović, psiholog, docent na Fakultetu za medije i komunikacije, Milan Inić Yasserstain, content creator i jedan od najpoznatijih Jutjubera sa ovih prostora, kao i Dragan Ilić, psiholog i novinar. Nezaustavljivi razvoj savremenih tehnologija sve češće dovodi do preterane upotrebe pametnih telefona, društvenih mreža, ali i igranja video igara. U eri digitalnih tehnologija sve je više mladih koji na globalnoj mreži provode sate i sate, zapostavljajući realan život. Imajući u vidu da su procene Svetske zdravstvene organizacije da će u narednih 5 – 10 godina upravo ova vrsta zavisnosti biti najzastupljenija, na „Kafi sa psihologom” razgovarali smo o načinima kako da zaštitimo decu od prekomerne upotrebe elektronskih uređaja, omogućujući im da, uz korisne savete, na zdrav i mudar način koriste sve prednosti koje nam savremene tehnologije donose. Više o projektu: Kako bi ukazala na važnost mentalnog zdravlja i ohrabrila javnost da potraži pomoć stručnjaka, Hemofarm fondacija pokrenula je projekat “Na kafi sa psihologom”. Projekat ima za cilj da utiče na svest šire javnosti da se o mentalnom zdravlju mora brinuti jednako kao o fizičkom kao i da tegobe u vezi sa mentalnim zdravljem nisu lična slabost, već zdravstveni problem za koji postoji adekvatno rešenje ako se na vreme potraži stručna pomoć. Projekat “Na kafi sa psihologom” osmišljen je kao serija besplatnih sesija sa psiholozima, gde će svi zainteresovani moći više da saznaju o različitim psihološkim problemima i simptomima koji ih prate, kako i kome se obratiti za stručnu pomoć kao i da razgovaraju otvoreno sa stručnim licima, psiholozima i psihijatrima, predstavnicima relevantnih institucija ali i javnim ličnostima koje su se i same tokom života susrele sa nekim od problema. Projekat “Na kafi sa psihologom” se realizuje uz podršku Instituta za psihologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu i u partnesrtvu sa Udruženjem građana Dorćol Platz.

Problem zavisnosti u Srbiji predstavlja dominantnu i veoma rasprostranjenu bolest, rečeno je na sedmoj tribini Hemofarm fondacije "Na kafi sa psihologom", uz poruku da je potpuno izlečenje moguće uz pravu angažovanost institucija, društva, zavisnika i njihovih porodica. Učesnici tribine: prim. dr Ivica Mladenović, načelnik Klinike za bolesti zavisnosti, Institut za mentalno zdravlje, Beograd, prim. Aleksandar Ramah, specijalista psihijatrije, „Ramah“ ordinacija, Aleksandar Žugić, predstavnik udruženja Izlazak i Dragan Ilić, psiholog i novinar. Više o projektu: Kako bi ukazala na važnost mentalnog zdravlja i ohrabrila javnost da potraži pomoć stručnjaka, Hemofarm fondacija pokrenula je projekat “Na kafi sa psihologom”. Projekat ima za cilj da utiče na svest šire javnosti da se o mentalnom zdravlju mora brinuti jednako kao o fizičkom kao i da tegobe u vezi sa mentalnim zdravljem nisu lična slabost, već zdravstveni problem za koji postoji adekvatno rešenje ako se na vreme potraži stručna pomoć. Projekat “Na kafi sa psihologom” osmišljen je kao serija besplatnih sesija sa psiholozima, gde će svi zainteresovani moći više da saznaju o različitim psihološkim problemima i simptomima koji ih prate, kako i kome se obratiti za stručnu pomoć kao i da razgovaraju otvoreno sa stručnim licima, psiholozima i psihijatrima, predstavnicima relevantnih institucija ali i javnim ličnostima koje su se i same tokom života susrele sa nekim od problema. Projekat “Na kafi sa psihologom” se realizuje uz podršku Instituta za psihologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu i u partnesrtvu sa Udruženjem građana Dorćol Platz.

Razgovor na temu – Kako preboleti razvod? Kako okrenuti novi list i iz svega lošeg izvući najbolju poruku? Priča o razvodu, zapravo je priča o gubitku, i to na više nivoa. Nije reč samo o gubitku fantazija o večnoj ljubavi ili delova sebe koje smo „smestili“ u partnera, fantazija o očuvanju celovite porodice, već i o nestanku zajedničkih planova, snova i nada, često zajedničkih prijatelja, užitaka, obaveza. O razvodu i njegovom uticaju na pojedinca, porodicu i celokupno društvo ali i šansi za sklapanje novog, funkcionalnog saveza onih koji ostaju doživotno vezani kao roditeljski par, otvoreno su govorili Zorana Filipović, psiholog i porodični psihoterapeut, Klinika za psihijatrijske bolesti "Dr Laza Lazarević" i Dragan Ilić, psiholog i novinar. Više o projektu: Kako bi ukazala na važnost mentalnog zdravlja i ohrabrila javnost da potraži pomoć stručnjaka, Hemofarm fondacija pokrenula je projekat “Na kafi sa psihologom”. Projekat ima za cilj da utiče na svest šire javnosti da se o mentalnom zdravlju mora brinuti jednako kao o fizičkom kao i da tegobe u vezi sa mentalnim zdravljem nisu lična slabost, već zdravstveni problem za koji postoji adekvatno rešenje ako se na vreme potraži stručna pomoć. Projekat “Na kafi sa psihologom” osmišljen je kao serija besplatnih sesija sa psiholozima, gde će svi zainteresovani moći više da saznaju o različitim psihološkim problemima i simptomima koji ih prate, kako i kome se obratiti za stručnu pomoć kao i da razgovaraju otvoreno sa stručnim licima, psiholozima i psihijatrima, predstavnicima relevantnih institucija ali i javnim ličnostima koje su se i same tokom života susrele sa nekim od problema. Projekat “Na kafi sa psihologom” se realizuje uz podršku Instituta za psihologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu i u partnesrtvu sa Udruženjem građana Dorćol Platz.

Suočavanje sa dijagnozom steriliteta može da dovede u pitanje mnoga uverenja i da pojača osećanje nesigurnosti, ali i da predstavlja slom svih nada i snova o porodičnom životu u budućnosti. Tribina donosi razgovor na temu - Kako se pomiriti sa činjenicom da ne možete ostati u drugom stanju? o kojoj su govorili Danijela Galović, psiholog i psihoterapeut iz Psihoanalitičkog društva Srbije, Sandra Jovanović, predsednica Udruženja „Šansa za roditeljstvo“, Ivana Ćirković i Dragan Ilić, psiholog i novinar. Više o projektu: Kako bi ukazala na važnost mentalnog zdravlja i ohrabrila javnost da potraži pomoć stručnjaka, Hemofarm fondacija pokrenula je projekat “Na kafi sa psihologom”. Projekat ima za cilj da utiče na svest šire javnosti da se o mentalnom zdravlju mora brinuti jednako kao o fizičkom kao i da tegobe u vezi sa mentalnim zdravljem nisu lična slabost, već zdravstveni problem za koji postoji adekvatno rešenje ako se na vreme potraži stručna pomoć. Projekat “Na kafi sa psihologom” osmišljen je kao serija besplatnih sesija sa psiholozima, gde će svi zainteresovani moći više da saznaju o različitim psihološkim problemima i simptomima koji ih prate, kako i kome se obratiti za stručnu pomoć kao i da razgovaraju otvoreno sa stručnim licima, psiholozima i psihijatrima, predstavnicima relevantnih institucija ali i javnim ličnostima koje su se i same tokom života susrele sa nekim od problema. Projekat “Na kafi sa psihologom” se realizuje uz podršku Instituta za psihologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu i u partnesrtvu sa Udruženjem građana Dorćol Platz.

Važnosti i vrednosti zdravlja postajemo potpuno svesni tek onda kada je naše lično ili zdravlje nekoga od nama bliskih osoba manje ili više narušeno. Bolest ima snažan potencijal da menja ličnost, način razmišljanja i reagovanja u različitim odnosima i situacijama. Da li će promena biti na gore ili na bolje u velikoj meri zavisi od obolele osobe ali i od stepena podrške koju osoba dobija od porodice, prijatelja, zajednice, društva. Četvrta tribina Hemofarm fondacije u okviru projekta „Na kafi sa psihologom“ donosi razgovor na temu - Kako se izboriti sa bolešću ili činjenicom da je neko vama blizak bolestan? Ova visoko stresna situacija u većini slučajeva narušava normalno funkcionisanje pojedinca i njegovog najbližeg okruženja i postavlja brojna pitanja od toga kako se boriti sa bolešću, kako pružiti podršku bližnjima koji su bolesni i kako se nositi sa bolom i tugom. Učestvuju: Tamara Klikovac, psiholog, psihoterapeut na Filozofskom fakultetu, Gorica Nešović, voditelj, Dobrivoje Stepanović i Dragan Ilić, psiholog i novinar. Više o projektu: Kako bi ukazala na važnost mentalnog zdravlja i ohrabrila javnost da potraži pomoć stručnjaka, Hemofarm fondacija pokrenula je projekat “Na kafi sa psihologom”. Projekat ima za cilj da utiče na svest šire javnosti da se o mentalnom zdravlju mora brinuti jednako kao o fizičkom kao i da tegobe u vezi sa mentalnim zdravljem nisu lična slabost, već zdravstveni problem za koji postoji adekvatno rešenje ako se na vreme potraži stručna pomoć. Projekat “Na kafi sa psihologom” osmišljen je kao serija besplatnih sesija sa psiholozima, gde će svi zainteresovani moći više da saznaju o različitim psihološkim problemima i simptomima koji ih prate, kako i kome se obratiti za stručnu pomoć kao i da razgovaraju otvoreno sa stručnim licima, psiholozima i psihijatrima, predstavnicima relevantnih institucija ali i javnim ličnostima koje su se i same tokom života susrele sa nekim od problema. Projekat “Na kafi sa psihologom” se realizuje uz podršku Instituta za psihologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu i u partnesrtvu sa Udruženjem građana Dorćol Platz.

Razgovor u okviru projekta „Na kafi sa psihologom“ posvećen balansu između karijere i porodice i prevazilaženju stereotipa koji ih prate. O postizanju jedinstva porodica-posao i načinima da se bude uspešan u obe sfere na tribini su govorili: Ivana Vukmirica Baćanović, psiholog i psihoterapeut gimnazije “Ruđer Bošković”, Aleksandra Radujko, direktor New media team, dr Ana Martinoli, vanredni profesor na Fakultetu dramskih umetnosti i Robert Čoban, direktor Color Press Grupe, a sve to uz posredstvo voditelja sesije Ivane Božović, doktorke i novinarke RTS-a. Više o projektu: Kako bi ukazala na važnost mentalnog zdravlja i ohrabrila javnost da potraži pomoć stručnjaka, Hemofarm fondacija pokrenula je projekat “Na kafi sa psihologom”. Projekat ima za cilj da utiče na svest šire javnosti da se o mentalnom zdravlju mora brinuti jednako kao o fizičkom kao i da tegobe u vezi sa mentalnim zdravljem nisu lična slabost, već zdravstveni problem za koji postoji adekvatno rešenje ako se na vreme potraži stručna pomoć. Projekat “Na kafi sa psihologom” osmišljen je kao serija besplatnih sesija sa psiholozima, gde će svi zainteresovani moći više da saznaju o različitim psihološkim problemima i simptomima koji ih prate, kako i kome se obratiti za stručnu pomoć kao i da razgovaraju otvoreno sa stručnim licima, psiholozima i psihijatrima, predstavnicima relevantnih institucija ali i javnim ličnostima koje su se i same tokom života susrele sa nekim od problema. Projekat “Na kafi sa psihologom” se realizuje uz podršku Instituta za psihologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu i u partnesrtvu sa Udruženjem građana Dorćol Platz.

Imajući u vidu da je stres u poslovnom okruženju okarakterisan kao glavni okidač za razvoj različitih bolesti, na tribini u okviru projekta „Na kafi sa psihologom” održanoj10. aprila, u Dorćol Platzu, o korisnim savetima za borbu protiv stresa, njegovim izazivačima i simptomima govorili su Vladimir Borovnica, psiholog i psihoterapeut, Marina Mitić Jekić, psiholog i senior direktorka ljudskih resursa u kompaniji Hemofarm, Miša Stojiljković, psiholog i novinar Radija Beograd 1 i Jovana Uhrin, autorka dokumentarne emisije „San urgentne noći”. Više o projektu: Kako bi ukazala na važnost mentalnog zdravlja i ohrabrila javnost da potraži pomoć stručnjaka, Hemofarm fondacija pokrenula je projekat “Na kafi sa psihologom”. Projekat ima za cilj da utiče na svest šire javnosti da se o mentalnom zdravlju mora brinuti jednako kao o fizičkom kao i da tegobe u vezi sa mentalnim zdravljem nisu lična slabost, već zdravstveni problem za koji postoji adekvatno rešenje ako se na vreme potraži stručna pomoć. Projekat “Na kafi sa psihologom” osmišljen je kao serija besplatnih sesija sa psiholozima, gde će svi zainteresovani moći više da saznaju o različitim psihološkim problemima i simptomima koji ih prate, kako i kome se obratiti za stručnu pomoć kao i da razgovaraju otvoreno sa stručnim licima, psiholozima i psihijatrima, predstavnicima relevantnih institucija ali i javnim ličnostima koje su se i same tokom života susrele sa nekim od problema. Projekat “Na kafi sa psihologom” se realizuje uz podršku Instituta za psihologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu i u partnesrtvu sa Udruženjem građana Dorćol Platz.

Jovana Gligorijević, novinarka i pomoćnica glavnog urednika nedeljnika "Vreme”, o svom ličnom iskustvu u borbi sa depresijom razgovarala je sa dr Aleksandrom Dimitrijevićem, kliničkim psihologom i psihoanalitičarem. Moderator ovog razgovora bio je Dragan Ilić, takođe psiholog i novinar. Više o projektu: Kako bi ukazala na važnost mentalnog zdravlja i ohrabrila javnost da potraži pomoć stručnjaka, Hemofarm fondacija pokrenula je projekat “Na kafi sa psihologom”. Projekat ima za cilj da utiče na svest šire javnosti da se o mentalnom zdravlju mora brinuti jednako kao o fizičkom kao i da tegobe u vezi sa mentalnim zdravljem nisu lična slabost, već zdravstveni problem za koji postoji adekvatno rešenje ako se na vreme potraži stručna pomoć. Projekat “Na kafi sa psihologom” osmišljen je kao serija besplatnih sesija sa psiholozima, gde će svi zainteresovani moći više da saznaju o različitim psihološkim problemima i simptomima koji ih prate, kako i kome se obratiti za stručnu pomoć kao i da razgovaraju otvoreno sa stručnim licima, psiholozima i psihijatrima, predstavnicima relevantnih institucija ali i javnim ličnostima koje su se i same tokom života susrele sa nekim od problema. Projekat “Na kafi sa psihologom” se realizuje uz podršku Instituta za psihologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu i u partnesrtvu sa Udruženjem građana Dorćol Platz.