Podcasts about pandemija

Mislili smo da nove generacije ne znaju za patriotizam, a onda ih čujemo kako pevaju himnu, solidarni i jedinstveni, kaže Jelena Mitić, psihloškinja i nastavnica psihologije u Trinaestoj beogradskoj gimnaziji, ali i mama jedne studentkinje i jedne srednjoškolke, koja u novoj epizodi Mamazjanije govori o aktuelnoj situaciji u školstvu iz ugla profesorke. Činjenica je da školski sistem radi pod neuobičajenim okolnostima i da je svima teško, jer nijedna borba nije laka. „Teško je nama nastavnicima, studentima, učenicima, roditeljima, ali ovo je prvi put, bar da ja znam, a radim u prosveti dve decenije, da smo svi u simbiozi, ujedinjeni oko istog cilja“, kaže profesorka Mitić. Od generacija koje su pokazale izuzetnu solidarnost, empatiju, inteligenciju i volju, nismo mnogo očekivali, a oni su nas demantovali i nastavljaju to da rade. „Gledali smo ih sa tim telefonima, delovali su egocentrično, zainteresovani samo sa sopstvene interese, i da sve u životu završe što brže i lakše. Evo, ja rođenoj ćerki moram da kažem da pokupi veš, a očekujem da sama vidi šta treba da uradi u kući. E, to je bilo ranije, sad zna, sad joj je jasno kako izgleda preuzeti stvari u svoje ruke. Ovo je zato velika škola za našu decu, uče jedni od drugih, a uče i nas odrasle kako se sistem dovodi u red i to je neverovatno“, naglašava Jelena. Roditelji brinu više o tome gde će i kako ostaviti decu, naročito ako su još u osnovnoj školi, nego što brinu zbog gubitka nastave. „Većina roditelja nas podržava, pitaju kako da pomognu, šta da urade. Oni su više zabrinuti zbog dece koja bez nadzora sede kod kuće sa telefonima, igricama, nego zbog toga što gube nastavu. Zato mojim đacima pišem na grupi da svakoga dana vežbaju matematiku, nauče neke nove strane reči, da se organizuju i sami prate gradivo koliko mogu“, priča naša gošća. Organizacija i odnos prema aktuelnim dešavanjima, snalaženje u „vanrednim okolnostima“ u kakvim se trenutno nalazi naše društvo, delimično pripisujemo nasleđu. „Mi smo bili deca koja su pamtila ratove, krize, naši protesti bili su drugačiji, ali smo postavili neki temelj bunta, želje za promenama, još smo ti isti ljudi, a naša deca nose taj duh u sebi. On ih tera da se bore za pravdu i slobodu. Ono što je ključno je da hoće da ostanu ovde i zato je njihov cilj da promene sistem u državi i vrednosti koje su se godinama okretale naopako“. Ima dece sa strepnjama, koji se plaše zbog gubitka vremena. „Pohvalno je što ima dece koja žele sve da nauče i završe u roku, ambiciji uvek treba pružiti podršku, a posebno je teško maturantima koji već spremaju maturske ispite. Ipak svi oni razumeju da moramo da izdržimo, da ne posustanemo, a kako ćemo rešiti propušteno gradivo dogovorićemo se, to je najmanji problem, jer vremena imamo“, kaže uz ohrabrujući osmeh ova nastavnica. Ništa nije izgubljeno i sve se može nadoknaditi. „Pandemija i razne krize u kojima su se propuštale godine, naučile su nas da je nastava uvek nadoknadiva i mi ćemo učniti sve što je u našoj moći da deca ne pate i da njima bude dobro, da ne trpe posledice. Prosveta je toliko dugo urušavana i toliko dugo smo pokušavali nešto da promenimo, ali očigledno nije bilo moguće bez pomoći naših đaka“, zaključuje Jelena.

Pastaruosius penketą metų Kauno senamiestyje iššūkį veja iššūkis. Pandemija, Kauno rotušės rekonstrukcija, Vilniaus gatvės rekonstrukcija, įvažiavimo apmokestinimas ir metų pabaigoje prasidėjusi Rotušės aikštės rekonstrukcija. Kaip tai paveikė kultūros įstaigas?Vilniaus trumpųjų filmų festivalyje pristatoma Kanados Pirmųjų Tautų kūrėjos Alanis Obomsawin retrospektyva ir Kvebeko regiono programa. Kuo išskirtinis šio regiono kinas ir ko galime pasimokyti iš jame vaizduojamų vietinių genčių pasipriešinimo sistemai istorijų?Nors M. K. Čiurlionio miestu laikomi Druskininkai, tačiau jo tikroji gimimo vieta mažai kam žinoma. Kur ji yra ir kaip žadama ją pažymėti?Neskubama iš gaisro niokojamo Los Andželo išgabenti meno kūrinius: neapsimoka?Kodėl Kinija bijo Mikės Pūkuotuko, o Rusija – ne? Tarptautinę Pūkuotuko dieną komentarą parašė filosofas Aldis Gedutis.Jei Jablonskis laikomas bendrinės lietuvių kalbos tėvu, tai Zinkevičius – esminis mūsų kalbos istorikas, akcentuoja profesorius Vytautas Kardelis. Šiemet kalbininkui Zigmui Zinkevičiui – 100.Kitą savaitę kino teatrus pasieks režisieriaus Igno Miškinio filmas „Pietinia kronikas“ pagal to paties pavadinimo Rimanto Kmitos romaną. Pats filmo autorius pripažįsta, kad itin laukia filmo premjeros Šiauliuose. O geriausiu įvertinimu laiko Rimanto Kmitos ir scenarijaus autorės Eglės Vertelytės ištartą frazę, kad filmas grįžo prie knygos.Ved. ir red. Indrė KaminckaitėKauno m. sav. nuotr.

Ką reiškia būti kalnų gydytoja? Kastė Mateikaitė-Pipirienė būtent tą ir darė – gelbėjo kalnų keliautojus, o dabar užsiima šviečiamąją veikla, konsultuoja traukiančiuosius į kalnus.Lietuvos nacionalinis muziejus sulaukė apie 250 eksponatų, skirtų COVID-19 pandemijai įamžinti. „Šis projektas atspindi Lietuvos nacionalinio muziejaus strategiją būti aktualiems dabarčiai. Tai ne pirmi ir ne paskutiniai eksponatai, kurie fonduose atsiranda reaguojant į dabarties aktualijas“, – sako Lietuvos nacionalinio muziejaus Istorijos rinkinių skyriaus vadovė Giedrė Milerytė-Japertienė.Klimato kaitos rubrika. Ar šiais, greitos mados, laikais dar kažkas taiso suplyšusius drabužius? Kodėl vertėtų tą daryti? Apie tai pokalbis su drabužių taisymo dirbtuves vedančia Guoste Mickevičiūte.Į Pakruojo rajono Balsių pagrindinę mokyklą mokiniai yra atvežami iš tolimiausių kaimelių ir šiuo metu mokykla turi 133 ugdytinius kartu su darželio vaikais. Mokyklos direktorė Virginija Tumėnienė sako, kad kaimo mokyklas renkasi žmonės, ieškantys mažos bendruomenės.Ved. Agnė Skamarakaitė

Te dni nas je ob inflaciji usodnih dogodkov ter tedenskih napovedi globalne kataklizme skoraj neopazno dosegla vest, ki bi lahko korenito spremenila civilizacijo. Ali pa jo vsaj vrnila v normalnejše tire. Avstralija je sprejela rigorozno zakonodajo, ki bo mlajšim od šestnajst let prepovedovala uporabo družbenih omrežij, tehnološkim velikanom pa nalaga obsežne finančne sankcije, če uporabe teh platform za to starostno skupino ne bodo omejile. Na začetku se potopimo v teorijo in prakso družbenih omrežij, akoravno kot abstinenti od te pogruntavščine dejstev iz prve roke ne moremo posredovati. Pa vendar. S prvimi družbenimi platformami, ki so osvojile civilizacijo kot stepska plemena, je prišla napoved, da gre za na novo odkrit papir, pisavo in tisk, vse v eni potezi. Kako bodo omrežja povezala, izobrazila in razsvetlila ljudi. In prvi dnevi so morebiti resnično bili takšni, saj so se informacije širile z nikoli videno naglico in kdo ve, koliko kužkov in muc je ponovno našlo dom in koliko globokih misli indijskih puščavnikov se je ugnezdilo v dnevno rutino pisarniških delavcev. Potem pa je kmalu prišla streznitev. Svet ni postal bolj povezan, ali bolje informiran, ali bolje izobražen. Snovalci teh tehnologij se najbrž niso zavedali, da so odprli Pandorino skrinjico v pravem pomenu besede. Napuh in hudobija, dva vladarja temačnih kotičkov človeške duše, sta našla tisočletja pričakovano zatočišče in požgala vse pred in za seboj. Svet je postal bolj razdvojen, neumnejši, manj empatičen in ljudje, povezani kot še nikoli, neskončno in patetično osamljeni. A to je veljalo za pionirje družbenih omrežij. Nove generacije so prišle pred zaslone kot nepopisan list in posledično ob izpostavljanju prejele polno mero … Zastonjski dopamin je zasužnjil cele generacije. Najprej so se butali v drogove obcestne razsvetljave, potem so postali odvisniki. Ampak vse to so v glavnem znana dejstva, ki so nas pripeljala do parafraze Prešernovega soneta … Laž se vije Po avtocestah bleščečega se spleta neresnica, trikrat peta Kvari podobo človeške harmonije Na Facebook samovšečnost zlije Ambiciozni pisec bornega soneta Vsaka slaba stvar je tam začeta Komu danes mar še poezije … Kar se moramo vprašati, je, čemu ni nihče ukrepal prej in čemu so prvi ukrepali Avstralci? Odgovor na prvo vprašanje je preprost. Starši imamo radi, če nas otroci pustijo pri miru. Včasih nam je bilo všeč, če so tekali po travnikih in se igrali na dvoriščih, potem je bila faza televizijskih oddaj, nato računalniških igric, končno pa smo dočakali izjemno učinkovito odvisnost s telefonskim ekranom. Ob popolni neaktivnosti, skoraj katatoniji otrok, gre tudi za mobilno pogruntavščino in tudi če greste na samoten otok, je mir pred nadležnim pamžem zagotovljen. Pandemija družbenih omrežij med otroki priča o žalostnem dejstvu, da nam je kot staršem spodletelo na celi črti. Ne ljubi se nam ukvarjati z naraščajem, ker imamo na seznamu cel kup pomembnejših opravil, kot je recimo uživanje potrošništva in prakticiranje malomeščanstva. Zato se zdi prepoved za šestnajstletnike brez vsaj minimalnega opozorila ali obeta sankcije za njihove starše le pol koraka v pravo smer. Drugi izjemno pomemben zaključek, ki ga prinaša avstralska prepoved, pa je presedan, da resno in odgovorno telo, kot je vlada uspešne države, ugotovi, da gre pri družbenih omrežjih za nekaj slabega. O izvedbi prepovedi, tudi o uspešnosti vsega podjetja, bi lahko razpravljali in rezultati ne bodo ne takojšnji, ne spektakularni, a samo dejstvo, da so bliskajoči posnetki spoznani kot negativen vpliv na otroke in mladostnike, je gigantski pomik v pravo smer. Kajti ne le, da bodo Avstralci vsaj delno zaščitili svojo mladež, povzročili bodo tudi dvigovanje obrvi in čohanje po glavah v vseh ostalih državah in skupnostih po svetu, ki se za prepoved še niso odločile. Povedano drugače … Brezprizivno in iskreno lahko puhlico: "Otroci so naše največje bogastvo" trenutno na vsem svetu izrečejo samo v Avstraliji.

Prav je, da si po martinovem nalijemo čistega vina. Recimo bobu bob. Prav nobenega dvoma več ni, da se je svetovnim oblastnikom do konca odpeljalo.

Pokalbyje su kultūros politikos tyrėja dr. Skaidra Trilupaityte aptariamas DI - dirbtinio intelekto fenomenas. Pandemija parodė technologijų svarbą ir naudą, tačiau tuo pat metu atskleidė didžiulio palengvėjimo jausmą, kai vėl galima buvo eiti į bibliotekas, teatrus, pasikalbėti gyvai, o ne per kompiuterį. Paaiškėjo, kad priklausymas nuo technologijų ir jų priverstinis, bet ne pasirenkamas naudojimas vargina ir sekina. Tad kodėl imta taip aukštinti DI? Kodėl tiek daug lūkesčių į jį dedama, kiek galima juo tikėti ir juolab pasitikėti? O gal teisus kun. Tomašas Halikas, apie technologijas pasakęs, kad jos panaikino atstumą tarp žmonių, tačiau nepajėgia sukurti artumo?Ted. Jūratė Kuodytė

Početak pandemije korona virusa bio je prije četiri godine – no čini se da je borba protiv virusa dugoročno podijelila društvo. Ostala su neodgovorena pitanja: što je dobro obavljeno za vrijeme pandemije? Koje su mjere spasile živote? Koje greške su se dogodile? I gdje? Dok Nenad Kreizer donosi priču o korona-politici, istovremeno slušamo i o novim slučajevima korona virusa – virolog dr. Luka Čičin–Šain pojašnjava Maji Marić što možemo očekivati u budućnosti. Von Maja Maric.

Sara Dyson je Amerikanka koja od 2012. godine živi u Splitu. Osobna iskustva u savladavanju prepreka i borbi s administracijom prenosi sada drugim strancima i Hrvatima povratnicima, a za naš je program otkrila koje usluge su najtraženije, te koje su potrebe useljenika u odnosu na njihovu dobnu skupinu. Dyson se osvrnula i na svoja iskustva s australskim Hrvatima te na brojniepromjene koje je primjetila u hrvatskom sustavu otkako se prije 12 godina doselila u zemlju.

Kodėl šiandieninis žmogus miegui skiria tiek mažai laiko ir dėmesio, nors vis garsiau kalbama apie nuovargio visuomenę, pasaulinę miego pandemiją ir su tuo susijusį visuomenės psichinės sveikatos pablogėjimą? Pokalbis su festivalio „Sleep Fest“ organizatore Diana Augūnaite.SODAS 2123 švenčių rezidencijos programos menininkės kviečia apmąstyti švenčių fenomeną, gaudyti įkvėpimo gūsius parodose, užkandžiauti ir klausytis muzikos. Apie SODAS 2123 OPEN pasakoja programos koordinatorė Gabrielė Voidė.Šiaulių regione vyksta jau kelerius metus besitęsiantis projektas „Bažnyčių naktys“. Šį savaitgalį įvairūs renginiai vyks Šiaulių miesto ir rajono, Kelmės, Tytuvėnų, Šiluvos, Raseinių ir kitų miestų ir miestelių bažnyčiose. Jose bus rengiamos ekskursijos, vyks parodos, koncertai, atlaidai. Apie Bažnyčių naktų savitumą pasakoja kolega Tomas Mizgirdas.XII Tarptautinis M. K. Čiurlionio festivalis kviečia keliauti po Europos sąjungos šalis. Pianistė Aleksandra Žvirblytė ir Petras Vyšniauskas kviečia leistis į tokią improvizacijų kelionę Palangos Kurhauzo svečius.Rubrikos „Be kaukių“ vieši fotografas Gabrielius Jauniškis. Kodėl darbas Šimtmečio Lietuvos dainų šventėje jam toks įdomus ir įkvepiantis? Kas kuriant fotografijas svarbiausia?Ved. Gerūta Griniūtė

After the COVID-19 pandemic, the international community agreed it needed new systems to strengthen prevention, preparedness and response. But the World Health Organisation meeting in Geneva remains at odds this week over a new landmark pandemic treaty. Having failed to agree a finalised draft ahead of the meeting, it appears now that agreement on a new timeline cannot be reached. And scientists are warning the next pandemic is "just around the corner." - Wara l-pandemija tal-Covid 19, il-komunità internazzjonali qablet li hemm bżonn ta' sistemi ġodda li jsaħħu l-prevenzjoni, il-preparazzjoni u r-rispons, għal xi pandemija oħra. Imma f'laqgħa tal-Organizzazzjoni Dinjija tas-Saħħa, f'Ġinevra, baqa' ma ntlaħaqx ftehim dwar kif għandu jsir dan. U x-xjentisti qegħdin iwissu li l-pandemija li jmiss ma ddumx ma titfaċċa.

Usamljenost je u porastu. Među mladima, starima, ali i među strancima. Pandemija je pogoršala situaciju sa svojim ograničenjima u putovanjima, upoznavanju ljudi i odlasku na posao. No. što je točno usamljenost i kako se boriti protiv nje? Maja Marić razgovara s psihoterapeuticom Kristinom Pota Radulović. Filip Slavković objašnjava zašto neki govore o “pandemiji usamljenosti” i što je sve u Njemačkoj moguće učiniti kao bi se izvuklo od ove negativne emocije? Von Maja Maric.

Trg dela in delovne sile se je v zadnjih nekaj letih korenito spremenil. Pandemija in staranje prebivalstva sta prinesla kronično pomanjkanje kadra in tako že nekaj časa poročamo o rekordno nizki brezposelnosti. Spremembe pomenijo velik izziv za delodajalce, pa tudi priložnost za tiste, ki so prej veljali za težje zaposljive. Več o aktualnem stanju in razmerah na trgu dela v Radijski tribuni.

Ove godine su se opet slavlja, ručkovi s obitelji ili piće s prijateljima vratili u restorane. Iako je inflacija donijela malo veći račun na stol, užitak je ostao isti. Ali to bi se uskoro moglo promijenit jer od iduće godine dolaze novi troškovi - točnije, veći PDV. Gastronomija nikada nije bila lagan posao. Hoće li sada postati ipak pretežak za neke, zna ugostitelj Mate Pavlović. Nenad Kreizer i Maja Marić donose kako će ovo poskupljenje i manjak radnika utjecati na branšu. Von Maja Maric.

Australski Institut za Zdravlje i Socijalnu Skrb nedavno je objavio sveobuhvatno izvješće koje otkriva koliko je Australija potrošila na zdravstveni sustav u odgovoru na COVID-19 od 2019. do 2022. godine. Ovo dolazi u vrijeme kada se Australija suočava s Omicron podvarijantom BA.2.75, poznatom i kao Centaurus.

Naša deca žive u najboljem vremenu, jer deci je uvek njihovo vreme najbolje, kao što je nama bilo naše, pa će tako biti i svakoj narednoj generaciji. Potrebno je da decu pustimo da izađu iz staklenog zvona, da budu slobodna, da greše, da se razlikuju, da znaju da ne moraju uvek i u svemu biti prvi, priča u novoj Mamazjaniji Danijela Kvas, najpopularnija, i jedna od najboljih profesorki srpskog jezika, književnica i mama dvoje dece. Poslednje tri godine za srpsko školstvo bile su turbulentne, teške, naporne, ali i tragične. Pandemija, koliko god lošeg da je izazvala, ipak je iznedrila i nešto dobro, upoznali smo nova lica, koja su donela ohrabrenje u bolje sutra, a sa „školom na daljinu“, to je učinila Danijela, koju su sami učenici primetili i izdvojili iz mase, a čijoj popularnosti je doprineo specifičan metod prenošenja gradiva, neposredan odnos sa đacima, ali i velika ljubav prema poslu kojim se bavi, koju prenosi na decu i ona je osećaju. U novoj epizodi Mamazjanije, Danijela objašnjava zašto je važno da školi vratimo dozvolu da vaspitava i zašto su roditelji u zabludi kada misle da su im deca u većoj opasnosti nego što su to bile ranije generacije. Kao profesorka koja je i književnica, piše knjige pesama za decu i odrasle, svedoči koliko deca danas samoinicijativno čitaju i pišu. Mlađe kolege savetuje o najučinkovitijim metodama rada sa decom, a roditeljima poručuje da ne plaćaju privatne časove iz svakog predmeta i da je dobro i zdravo da dete ponekad dobije i jedinicu, dvojku, trojku. Ukazuje na greške koje se iznova ponavljaju u prosvetnom sistemu Srbije i kako da iz njih konačno nešto naučimo. O „trulom“ obrazovnom sistemu punom rupa i o nadležnima koji iznova uvode nove mere u prosvetu, umesto da se konsultuju sa onima koji svakodnevno rade sa decom u školama, o vaspitanju koje je danas delimično virtuelno, o roditeljima koji nemaju vremena da pomažu u učenju i domaćim zadacima, ali su ubeđeni da njihova deca moraju biti vukovci i da je petica jedino merilo znanja i kvaliteta, iako je često poklonjena, a svaka niža ocena je nedopustiva, pa čak i kad je realna, priča Danijela, profesorka sa bogatim iskustvom u radu sa učenicima u osnovnim i srednjim školama, a iz čijih knjiga recitacija ne izvlače samo deca brojne pouke, već i mame i tate, koji za knjigu nađu vremena.

Razlikovati lažne od istinitih vijesti svakim je danom sve teže. Lažnih izvještavanja je bilo otkako postoje mediji, to se nekada zvalo novinska patka. No mi ćemo u ovom izdanju podcasta Cosmo bosanki/hrvatski/srpski posebnu pažnju posvetiti i budućnosti borbe protiv lažnih informacija i to u svjetlu sve češće upotrebe umjetne inteligencije. Između ostalog i kroz razgovor s glavnim urednikom hrvatskog portala Faktograf Petrom Vidovom. Von Nenad Kreizer.

Šilalės rajono ūkininkas Egidijus Gečas ekologiškai dirbo 20 metų. Dabar jis turi 500 ha, 1000 galvijų iš kurių pusė melžiamos karvės, bet šiemet jau atsisakė ekologinio ūkininkavimo. Pagrindinė priežastis – neūkiški ir nelogiški biurokratiniai reikalavimai. Žemės ūkio viceministras Egidijus Giedraitis aiškina, kad nacionalinių reikalavimų mažėja, bet padaugėjo europinių reglamentų.Bręsta konfliktas tarp ūkininkų ir medžiotojų. Taip mano Skuodo rajono ūkininkas Adomas Statkus. Anot jo, privačių žemių šeimininkai, pastaraisiais metais, atsidūrė beteisių vietoje, nes medžiotojai neatsižvelgia į jų poreikius. Aplinkos ministerijos atstovas teigia, kad dabartinė tvarka reguliuoja faunos medžiojimą, o ne padeda savininkams saugoti jų plotus.“Žiogės keramika” – ne tik dirbtuvės, bet ir edukacinė erdvė. Jos įkūrėja Ilona Jonušienė, 20 metų gyvenanti Mažeikių rajone Žiogaičių kaime, sako, kad keramikams dabar sunkmetis. Pandemija daug ką pakeitė. Edukacijos nevyksta, o ji gamina puodelius eksportui į Airiją.Ved. Arvydas Urba

Bosna i Hercegovina i više od pola godina nakon izbora nema formirane sve razine vlasti zbog čega Visoki predstavnik u BiH Christian Schmidt prijeti da će dekretom utjecati na formiranje vlasti. Uz to je tu i povijesna presuda aktualnom premijeru federacije Fadilu Novaliću zbog korupcije tijekom pandemije. Kakvo je stanje u zemlji koja je u trajnom kriznom modusu danas između ostalog u podcastu Cosmo bosanski/hrvatski/srpski razgovaramo s Denisom Džidićem iz istraživačke mreže BIRN Von Nenad Kreizer.

Prilagajanje na podnebne spremembe, skrb za zdravo okolje in kakovost javnih storitev ter učinkovito spopadanje z epidemijo so cilji, glede katerih bi morala vsaka zrela skupnost najti soglasje. Toda stanje javne razprave je tudi na teh področjih zelo polarizirano in daleč od konstruktivne izmenjave argumentov in iskanja soglasja. Zakaj je družba tako ideološka polarizirana in zakaj je to škodljivo? Kakšna je odgovornost medijev in resnična moč družabnih omrežij? Kdaj je lahko polarizacija tudi koristna? Sogovorniki: novinar in proučevalec polarizacije Kurt Strand, politolog in sociolog Luca Versteegen in filozof Sašo Dolenc.

Gyvename laikais, kai pabudę ryte pagalvojame, ar neištiko dar viena, nauja krizė. Pandemija, priverstinis reiso Atėnai-Vilnius nutupdymas Minske, migrantų krizė prie sienos su Baltarusija, Rusijos pradėtas barbariškas karas prieš Ukrainą, rekordinė infliacija, energetinė krizė, klimato kaita. FM99 studijoje kalbėjo Europos komisijos atstovybės Lietuvoje vadovas Marius Vaščega.

Pandemija koronavirusa promijenila je mnoge segmente života pa tako i radnog. Home Office odnosno rad od kuće je postao stvarnost i "nova normalnost". Neka pravila oko rada od kuće su doduše vraćena na staro, ali radni svijet je definitivno promijenjen. Kakva je budućnost rada i koja pravila trenutno vrijede u Njemačkoj - o tomu govorimo u ovom izdanju podcasta Cosmo bosanski/hrvatski/srpski, između ostalog i s Brankom Anđelković koja prati globalne trendove modernog rada. Von Nenad Kreizer.

The World Health Organisation has declared the end is in sight for the covid pandemic, but is urging countries to keep up their efforts against the virus, as death rates globally decline. While the announcement has been seen as positive by some, there is concern among others, including the AMA, that the pandemic is far from over with health systems still struggling. - L-Organizzazzjoni Dinjija tas-Saħħa ddikjarat li jidher li t-tmiem tal-pandemija tal-Covid jinsab fil-qrib imma tħeġġeġ lill-pajjiżi madwar id-dinja, biex ikomplu joqogħdu attenti, waqt li n-numru ta' mwiet mill-virus madwar id-dinja qed ikompli jonqos.

Kakšno vlogo imajo virusi v ekosistemih, še ni povsem jasno. A danes se s sodobnimi pristopi odkriva številne nove viruse in zelo zanimivo je raziskovanje, kako se virusi premikajo med različnimi deli ekosistema. O virusih smo se v zadnjih letih naposlušali več, kot verjetno kadarkoli prej, in skoraj zagotovo več, kot bi si želeli. A to še vedno ne pomeni, da o njih vemo zelo veliko. Kot prvo, virusi so izredno raznolika skupina, kot drugo so izredno majhni in velike večine med njimi niti ne poznamo. Seveda pa ob omembi virusov najprej pomislimo na bolezni in prav povzročitelji bolezni med virusi so seveda tisti najbolj poznani in preučevani. Pandemija koronavirusne bolezni je v zadnjih letih virologijo vsekakor pognala v izjemno visoke obrate, pospešila raziskave in utrla pot novim pristopom, ki so po eni strani pomagali premagovati pandemijo, po drugi pa so seveda odprli nove možnosti tudi pri preučevanju vseh drugih virusov.»Raziskovalci smo prav zato, da lahko odkrijemo stvari, ki jih prej ni še nihče,« pravi biolog dr. Denis Kutnjak, raziskovalec na Nacionalnem inštitutu za biologijo.

Koronavirus, pandemija, lockdown...sve su to pojmovi za koje nam se čini da dolaze iz daleke prošlosti. U međuvremenu medijska izvještavanja su puna tema poput rata u Ukrajini. No, to ne znači da nas teme koronavirusa neće zaokupljati i ove jeseni. Toga je svjesna i savezna njemačka vlada koja je ovih dana regulirala moguće mjere u borbi protiv širenja pandemije za predstojeće mjesece. Mjere su naišle i na mnoge kritike o čemu danas govorimo u podcastu Cosmo bosnaski/hrvatski/srpski. Von Nenad Kreizer.

Kakvo sjeme sijemo?

Pandemija je gledališčem vzela živ nastop pred občinstvom in jih krepko pahnila v proces samoizpraševanja. Izstopila je tudi žgoča téma podnebne krize. Kakšen je na primer učinek ogljičnega odtisa na mednarodnih gostovanjih? Evropski projekt Stages, ki ga Unija sofinancira v vrednosti dveh milijonov evrov, bo štiri leta iskal in preizkušal rešitve za probleme podnebne krize na področju gledališča in trajnostno preobrazbo v delovanju gledališke umetnosti. V Sloveniji je vanj vključeno SNG Maribor. Ustvarjanje slikarke in risarke Blažke Križan je ostro kot skalpel. Dobesedno. S skalpelom rezlja v papir. Ko listi odstopajo od ploskve, pa na neki način prehajajo že v kiparsko formo. Posvetili se bomo njeni razstavi v Galeriji društva likovnih umetnikov Maribor. Akademik Milček Komelj je o pred dvema mesecema umrlemu Borisu Pahorju zapisal, da je "živel za človeške pojme tako dolgo, da je v resnici že postal zgodovinski pojem, vendar ostaja tako aktualen, da uteleša že kar mitičnega narodnega junaka, ki nas s svojo modrostjo spodbuja in nam kaže odrešilno pot." Marij Čuk bo tokrat predstavil poseben zvezek s pričevanji o življenju in delu tega velikega tržaškega ustvarjalca, v katerem spoznamo njegovo delo in celo intimno življenjsko zgodbo. Zapise o Pahorju so prispevala eminentna imena slovenskega, zamejskega in mednarodnega prostora.

Šį trečiadienį (liepos 13 d.) „Tiek žinių“ Silvija pristato Europos Komisijos sprendimą dėl tranzito į Kaliningradą, praneša apie dar vieną neramią parą Ukrainoje, kaip Lietuvoje reikės daug daugiau elektros ir kaip koronavirusas grįžta iš atostogų. ✅ Svarbiausios dienos naujienos kiekvieną pirmadienį-ketvirtadienį čia ir „Laisvės TV“ YouTube kanale: https://youtu.be/7_-T1MOOCu0

Pandemija je potaknula mnoge tvrtke na uvođenje takozvanog hibridnog modela rada. Ravnoteža između privatnog i poslovnog života, dugi odlasci na posao i dolasci s posla, te strah od zaraze COVID-om 19 ili gripom zadržavaju mnoge australske radnike u okrilju svojeg doma. No, ne mogu svi prihvatiti takav model. Stoga vlasnici poduzeća pozivaju potrošače na povratak u gradske četvrti kako bi im pomogli u oporavku nakon pandemije koronavirusa.

As Australia emerges from a period of heightened stress due to the global COVID-19 pandemic, many are seeking tobacco smoking as a coping mechanism. While the dangerous health impacts of smoking are widely known, support to quit for good is still lacking for some populations. - Waqt li l-Awstralja ħierġa minn sentejn ta' pandemija li kkaġunat stress u ansjetà  ħafna qegħdin ifittxu modi oħra kif jikkumbattu d-diffikultajiet ta' wara l-Covid billi jaqgħu għat-tipjip.

✓ Da li je strah od administracije postao veći od straha od bolesti? ✓ Da li maske na četvrogodišnjacima možda nisu najbolja ideja? ✓ Da li ljubav prema profitu dovodi do masovnih pucnjava?

Potem ko Anji s skupino ljudi uspe pobegniti pred smrtonosnim virusom iz Moskve, se v utesnjeni kolibi na otočku sredi zamrznjenega jezera v tajgi ob rusko-finski meji boj za preživetje nadaljuje. Zaloge hrane kopnijo, bencina ni več, drv za ogrevanje zmanjkuje, pomlad je še daleč. Potem pa se v hiši na bregu jezera neselijo trije moški, ki skrajne razmere še zaostrijo. Lahko razvajeni mestni ljudje kljubujejo neizprosni naravi in drug drugemu? V drugem delu Knjige o koncu sveta, kot svoj prvenec v dveh delih poimenuje ruska pisateljica Jana Vagner, nas ekstremni realizem sooči z lastnimi strahovi in vprašanjem, ali bi sami preživeli? Nadaljevanje distopičnega trilerja Pandemija, ki je izšlo pri založbi Mladinska knjiga, nam je predstavila prevajalka Špela Tomec.Kako preživeti konec sveta na koncu sveta?Potem ko Anji s skupino ljudi uspe pobegniti pred smrtonosnim virusom iz Moskve, se v utesnjeni kolibi na otočku sredi zamrznjenega jezera v tajgi ob rusko-finski meji boj za preživetje nadaljuje. Zaloge hrane kopnijo, bencina ni več, drv za ogrevanje zmanjkuje, pomlad je še daleč. Potem pa se v hiši na bregu jezera neselijo trije moški, ki skrajne razmere še zaostrijo. Lahko razvajeni mestni ljudje kljubujejo neizprosni naravi in drug drugemu? V drugem delu Knjige o koncu sveta, kot svoj prvenec v dveh delih poimenuje ruska pisateljica Jana Vagner, nas ekstremni realizem sooči z lastnimi strahovi in vprašanjem, ali bi sami preživeli. Nadaljevanje distopičnega trilerja Pandemija je izšlo pri založbi Mladinska knjiga. Roman Preživeli nam je predstavila prevajalka Špela Tomec.

Kai pasaulį, o ir Lietuvą ėmė drebinti negirdėtas naujas virusas, Dovilė šalia šios baimės ir nežinomybės išgirdo onkologinės ligos diagnozę. Išgyventi vėžį bei nelengvą jo gydymą moteriai padėjo juokas ir optimizmas. Ligoninės palatoje su kita paciente kvatodavo tiek, kad slaugės ateidavo tildyti. Ištvėrė operaciją, chemoterapiją, prarado plaukus ir blakstienas, be kurių net akys per naktį sulipdavo, bet niekada nepametė vilties ir skardaus juoko.Ved. Lavija ŠurnaitėNuotraukos autorė Greta Skaraitienė

Pandemija ir karas sujaukė aviacijos planus.Kaip šioje situacijoje elgtis keliautojams, kiek galime tikėtis, jog už neįvykusį skrydį bus kompensuota, kaip ginčus su aviakompanijomis sprendžia teismai? Komentuoja Vilniaus miesto apylinkės teismo teisėja Rūta Latvelė.NFT arba nepakeičiamiejii žetonai. Jie išpopululiarėjo ir skambiai startavo visai neseniai. Daug kalbėta buvo, jog bus išspręsta įsisenėjusi skaitmeninio meno problema, kad pagaliau kūrėjams pavyks gauti sąžiningą atlygį už savo darbus, kad tai padės pažaboti piratavimo mastus. Visgi naujieji sertifikatai pateisino ne visas viltis, jie nemažai klausimų kelia ir teisininkams . Apie tai svarstome su advokatų kontoros „TGS Baltic“partneriu, Technologijų industrijos grupės vadovu Mindaugu Civilka.2022-05-25 d. sukanka 4 metai Bendrajam asmens duomenų apsaugos reglamentui, dar kitaip vadinamam BDAR. Kaip mums sekasi su juo gyventi? Ar prisitaikė verslas? Ar naudojasi savo teisėmis gyventojai? Kaip atrodome Europos kontekste? Pokalbyje dalyvauja advokatų kontoros „AAA Law“ vyresnioji teisininkė Indrė Kuizinienė.Ved. Artūras Matusas

Pandemija koronavirusa je naglasila koliko se australsko gospodarstvo oslanja na radnike migrante, Ali njihove plaće iz godine u godinu padaju.Studija instituta Grattan pokazuje da su migranti danas manje plaćeni nego prije deset godina - unatoč tomu sto dolaze s višom razinom obrazovanja i iskustva.

Renginiams, švietimui, maitinimui ir kaukių dėvėjimui visi reikalavimai išnyko. Dėl pandemijos įvesta ekstremali situacija baigėsi.Tačiau ar su pasikeitusiu gyvenimo repertuaru pasikeis ir COVID-19 sergamumas, vakcinacija? Ir kaip planuojama ruoštis rudeniui, kai atvejų skaičiai, tikėtina, ir vėl didės?Dalyvauja: Sveikatos apsauso viceministrė Aušra Bilotienė-Motiejūnienė, ULAC direktorius prof. Saulius Čaplinskas, VU GMC mokslininkas dr. Gytis Dudas, Seimo narys Aurelijus Veryga, šeimos gydytoja dr. Jurga Dudienė.Ved. Mindaugas Aušra

Be kelionių gyvenimas ir darbas būtų ženkliai nykesnis, tačiau 2020 m. kovą prasidėjusi pandemija stipriai pakeitė ne tik kelionių sektorių, bet ir žmonių požiūrį į keliones. Atsirado net nauja sąvoka „keršto turizmas“, kylanti iš kerštavimo nepalankiai situacijai ir pasireiškianti didesniu nei įprasta spontaniškumu priimant keliavimo sprendimus.Vilniaus universiteto (VU) tinklalaidėje „Mokslas be pamokslų“ kelionių ekspertė, VU Verslo mokyklos lektorė Vilija Malinauskaitė pasakoja, kaip pandemija pakeitė mūsų keliavimo įpročius, kokių galimybių keliautojams suteikia nuotolinis darbas bei kaip karas Ukrainoje paveiks Baltijos šalių regiono turizmo sektorių.Ved. Darius Matas

U Srbiji se za koji dan održavaju predsednički i parlamentarni izbori a u Beogradu i lokalni. Srbija je u pandemiju ušla nespremna, pa je prošla kroz besmisleno drastični karantin i onda ukinula pandemiju radi održavanja izbora, pa je posle vakcinacija protiv kovida, koja je krenula fantastično, doživela krah, da bi na kraju Srbija izbila u sam svetski vrh crne liste umrlih od korona virusa. I uprkos svemu tome, čini se da pandemija ne igra nikakvu ulogu u ovoj predizbornoj kampanji, osim što se vlast hvali izgradjenim bolnicama. Radio karantin tim povodom traži ovih dana odgovor na pitanje zašto je tako i kako će ruska agresija na Ukrajinu uticati na predstojeće izbore odnosno na položaj Srbije nakon izbora. Gosti Radio karantina su novinari Aleks Eror i Slobodan Georgijev kao i politikolozi Vuk Vuksanović i Dejan Bursać.

Popuštanje ili opuštanje?Institut Robert Koch svakodnevno bilježi rekordne brojke novozaraženih koronavirusom. U isto vrijeme od nedjelje se praktički u cijeloj zemlji ukidaju sve mjere u borbi protiv širenja pandemije. Novi zakon o zaštiti protiv širenja zaraze trebao bi saveznim zemljama omogućiti vraćanje strožih mjera ovisno o razvoju epidemiološke situacije. Mnogi su međutim nezadovoljni budućim mjerama zaštite od virusa na radnom mjestu koja sad potpuno ovisi o procjeni poslodavaca. Von Nenad Kreizer.

V življenju nas zanimajo, vznemirjajo, motijo ali veselijo najrazličnejše stvari. Majhne in velike. Pomembne, pa tudi tiste nekoliko manj opazne. Dobro je, če na vsako vprašanje dobimo odgovor strokovnjaka. V tematsko zelo pisanem Svetovalnem servisu lahko svoje vprašanje zastavite po telefonu 01 475 22 22 oziroma elektronskem naslovu radioprvi@rtvslo.si in dobite strokovni odgovor. Na Prvem, vsak delavnik od 8.05 do 8.30.

Žene više rade, a manje su plaćane od muškaraca. Od njih se osim doprinosa na poslu očekuje i briga u obitelji, kućanstvu, njezi, emocionalna podrška i briga o odnosima. Taj “nevidljivi ženski posao" opterećuje žene dodatno, a nije baš vrednovan. O svemu tome više u razgovorima s novinarkom Suadom Herak i Ninom Popović iz hrvatske organizacije „Budi aktivna. Budi emancipiran“ – B.A.B.E. Von Boris Rabrenovic.

Jedna od tema o kojoj smo od samih početaka želeli da pričamo sa našim kolegama iz IT industrije jesu uloge i titule koje su negde specifične za tehnološke kompanije. Naši drugari iz kompanije Levi9 su nam izašli u susret i ugostili nas u svojoj beogradskoj kancelariji gde smo pričali o ulogama Delivery direktora i Delivery menadžera u jednoj IT kompaniji. Sagovornici su nam bili upravo nosioci ovih titula, Vladan i Vanja, te smo malo detaljnije opisali ove uloge, šta one obuhvataju, ali smo pričali i o njihovim karijerama, kako su došli na pozicije gde su danas i šta sve to zanimljivo rade. Dotakli smo se dosta tema, od rada sa ljudima, vođenja timova, naravno ništa bez Agile-a a onda i priče o neformalnom i formalnom obrazovanju. Pandemija je dosta uticala na IT kompanije što se tiče uslova i načina rada, pa smo pričali i o tim iskustvima kao i o planovima obzirom da se Levi9 uskoro useljava u svoj novi prostor u Beogradu. A da smo priču završili na najlepši mogući način, razgovorom o hacker burgerima, potrudile su se Vanjine i Vladanove koleginice koje se bave employer brandingom i koje su nam dale jako lep povod za razgovor o employer brandingu. Vanja Al Halidi, Delivery Manager @ Levi9 https://www.linkedin.com/in/alhalidi/ Vladan Vojimirović, Delivery Director @ Levi9 https://www.linkedin.com/in/vladanvojimirovic/ Prijavite se na naš YouTube kanal: https://bit.ly/3uWtLES Posetite naš sajt i prijavite se na našu mailing listu - https://www.digitalk.rs Pratite DigiTalk.rs na društvenim mrežama: Facebook: https://www.facebook.com/Digitalk.rs Instagram: https://www.instagram.com/digitalk.rs/ Linkedin: https://www.linkedin.com/company/digitalkrs

Gyventojų apklausos rodo, kad pandemijos metu dėl pasikeitusio darbo režimo, socialinių kontaktų ribojimo daugiau nei pusė respondentų ne tik patyrė stresą, bet ir susidūrė su rimtais fiziniais negalavimais. Dažniausi jų - miego sutrikimai. Kaip grįžti į vėžes pataria specialistas.Šį vakarą nacionalinės „Eurovizijos“ atrankos „Pabandom iš naujo!“ finalas. Jame susirungs aštuoni dalyviai, kurie sieks nugalėtojo titulo ir teisės atstovauti Lietuvai didžiojoje „Eurovizijos“ scenoje Turine, Italijoje.Sąskaitas už šildymą gavusios kai kurios bažnyčios visiškai jo atsisakė, kitos - prašo parapijiečių aukų ir ieško kūrybiškų sprendimų sušilti.Europos ir nemažos dalies pasaulio dėmesys dabar nukryptas į Ukrainą bei jos rytų apskritis Donecką ir Luhanską, kurias Rusijos remiami separatistai vadina respublikomis. Tačiau palei vakarinę Ukrainos sieną galima aptikti dar vieną tik jau bemaž trisdešimt metų neišspręstą konfliktą. Oficialiai Padniestrė yra Moldavijos dalis. Realybėje - nepriklausomai valdoma teritorija, dar prieš keliolika metų pareiškusi norą tapti Rusijos dalimi.Ved. Darius Matas

Naš anašnji gost je analitičar za Rusiju i Evroaziju vodećeg španskog instituta za medjunarodne odnose Elcano, Mira Milošević. Sa njom smo, pre izbijanja aktulene krize na granici Ukrajine sa Rusijom, razgovarali o geopolitičkim posledicama pandemije, odnosu Evropske unije prema Zapadnom Balkanu i ambicijama Rusije pod Vladimirom Putinom.

Omikron soj je zarazniji od svojih prethodnika ali veliki broj zaraženih ima blaže oblike bolesti i broj smrtnih slučajeva u odnosu na Delta soj je manji. Da li to znači da smo na početku jedne nove, drugačije faze života sa virusom?

Pandemija išryškino Lietuvos sveikatos sistemos trūkumus, tačiau net ir esant tokiems netobulumams, mūsų valstybės sveikatos apsauga veikia geriau nei daugelyje kitų pasaulio valstybių. Nemokama odontologinė priežiūra, nemokamos psichologų ir psichiatrų konsultacijos. Tai tik keletas sričių, kuriomis galime džiaugtis, nors paslaugomis naudojasi ir apie jas žino retas Lietuvos pilietis.Kokios pasaulio valstybės už savo sveikatą sumoka daugiausiai? Ar Lietuvoje iš tiesų yra sveikatos specialistų trūkumas? Kiek kainuoja sveikata, ligos ir mirtys mūsų šalyje?Laidoje „Tuzinas“ pokalbis su sveikatos ekonomiste, „Addere Care“ slaugos namų vykdančiąja direktore Barbora Butkute.Ved. Ignas Klėjus

Protivpandemijske mere, briga za zdravlje i promenjen ritam života tokom pandemije virusa COVID-19 imaju veliki uticaj na socijalizaciju, mentalno zdravlje i zadovoljstvo mladih ljudi. Pandemija je u razne sfere života unela različite stresore i brige, njene posledice na mentalno zdravlje mladih su vidne, a dovode do osećaja usamljenosti, straha, neizvesnosti, ali i povećane mogućnosti za razvoj depresije. O uticaju pandemije COVID-19 na mentalno zdravlje mladih, "Na kafi sa psihologom" govorili su Ana Perović, klinički psiholog i Dragan Ilić, psiholog i novinar. Online tribini prisustvovalo je više od 60 studenata, članova MET lokalne kancelarije AIESEC Srbija, koji su ovim povodom imali priliku da iz prve ruke čuju i dobiju odgovore od stručnog lica na pitanja koja ih tokom pandemije prate. Tribina je realizovana u okviru nacionalne kampanje „NESALOMIVI,“ koju je pokrenula Hemofarm fondacija u saradnji sa Filozofskim fakultetom Univerziteta u Beogradu i uz podršku Ministarstva zdravlja Republike Srbije sa ciljem očuvanja mentalnog zdravlja, borbe protiv rastuće depresije i stigme koja prati obolele.

The U-N's health agency is turning its attention to deeper investigations into the beginnings of the coronavirus pandemic. Listen to SBS Slovenian, every Saturday, from 12-1pm. Follow us on Facebook SBS Slovenian and listen to our podcasts by clicking here. - Zdravstvena agencija Združenih narodov se osredotoča na temeljite raziskave o tem, kako se je pandemija koronavirusa začela.

Korona nam je svima izašla na nos - bukvalno ili figurativno. Nas dve kasnimo i sa ovom temom i sa ovom epizodom kao da nas je pravio šinobus, ali šta je tu je. Dakle, Dan mrmota. Maske se dižu, pa opet padaju. Kolektivizam topi iscrtane granice i propisane mere. Da li je sve gotovo ili ga nikada nije ni bilo i sve što se desilo je bio poduži zimski san? Instagram: https://www.instagram.com/ne_obavezno

Pandemija izazvana virusom COVID-19 je masovna trauma na koju nije imuna nijedna osoba na svetu, gde god da se nalazi. Briga zbog zdravlja bližnjih i neizvesnost u vezi sa budućnošću tište svakog od nas. Koliko god nastojali da gledamo pozitivno i ne gubimo nadu, depresija može da se javi zbog straha i brige, ali i (samo)izolacije. Druga online tribina Hemofarm fondacije “Na kafi sa psihologom” po nazivom „Kako da izbegnemo depresiju zbog (samo)izolacije?” odgovara na pitanja koji su to najefikasniji načini borbe sa depresijom zbog trenutnog stanja. „Strepnja, zabrinutost, neraspoloženje i napetost su normalne reakcije u nenormalnim okolnostima. Zavisno od ličnih sklonosti, dobro je raditi ono što volite - čitanje, gledanje filmova, kuvanje, sređivanje kuće, hobiji. Ipak, ne morate biti ni stalno aktivni, u redu je da vam nešto i dosadi. Ponekad je i dosada izazov za kreativnost. (Samo)izolacija koliko god bila neprijatna, ako to radimo zbog sebe i dobrobiti drugih, ako se opaža kao nešto svrsishodno, se lakše podnosi. Takođe, važno je da normalizujemo i prihvatimo sopstvena različita negativna osećanja kroz koja prolazimo, bez samoprekorevanja što nismo uvek puni snage i optimizma“, navela je učesnica tribine prof. dr Tamara Džamonja Ignjatović, odeljenje za psihologiju Filozofski fakultet, Beograd i odeljenje za socijalnu politiku i socijalni rad, Fakultet političkih nauka Univerziteta u Beogradu. Uz dr Džamonju Ignjatović u online tribini učestvovali su Žikica Simić, psiholog i rok kritičar, i Dragan Ilić, psiholog i novinar. Hemofarm fondacija pokrenula je projekat “Na kafi sa psihologom” kako bi ukazala na važnost mentalnog zdravlja i ohrabrila javnost da potraži pomoć stručnjaka.