Podcasts about gosti

Evo nove epizode podkasta pod zaštitom Međunarodnog PEN centra "Dobar loš zao", koje ćete se sećati i kada budete u staračkom domu. U prvom delu emisije Nenad Kulačin i Marko Vidojković podržali su studentski zahtev za vanrednim izborima, merili svoj i Vučićev pritisak, nagađali kada će Ćacilend prestati da postoji i proslavili prvi napad režimskih tabloida na DLZ Smećarnik. Gosti u ovoj jedinstevnoj krosover epizodi su autori Mentalnog razgibavanja, Srđan Jovanović i Marko Stepanović! Od ovoga može da se rikne, reći ćete i bićete u pravu. Četverac bez kormilara pokazao je kako se spajaju posao i zadovoljstvo, ali i kako se diže pritisak vlasti i opoziciji. Puno šala, drskosti, sjajnih imitacija, upadanja u reč i urlanja - svega što gledaoci vole, učiniće da ne skidate osmeh s lica posle gledanja ove epizode, čak i ako naletite na Vučića na TV. U Magarećem kutku moći ćete vidite kako plešu sise Dragana J Vučićevića. Da bi DLZ opstao, autori vas mole da se pretplatite na patreon.com/ucutatinecemo ili pošaljite donaciju na PayPal dlz.istern@gmail.com

Pomurje kljub lastnim in prizadevanjem države po razvojnih kazalcih še vedno zaostaja za slovenskim povprečjem. Leta 2009 se je tudi zaradi stečaja tekstilno-oblačilnega podjetja Mura, ki je povzročil ogromen skok brezposelnosti, država odločila regiji pomagati s posebnim zakonom. Na njegov račun je bilo v 9. letih, denimo, v okviru več kot 230 izvedenih projektov začetnih investicij ustvarjenih čez 900 delovnih mest, danes pa se lahko 27 pomurskih občin pohvali z mnogimi kohezijskimi projekti, med katerimi je daleč najpomembnejši t.i. pomurski vodovod. Seveda so in ponekod še vedno urejajo tudi kanalizacijski sistem, kolesarske steze in drugo infrastrukturo, mi pa v tokratni oddaji Studio ob 17.00 izpostavljamo zlasti s turizmom povezane projekte. Ravno turizem, trajnostno ter unikatno zasnovan, je v Pomurju rastoča gospodarska panoga. Lani je bila presežena magična meja milijon prenočitev, ravno prenočitvene zmogljivosti pa so nekakšno ozko grlo pomurskega turizma, zato je več kohezijskih projektov namenjenih tudi njihovi širitvi. Gostje: Robert Grah, direktor Pomurske gospodarske zbornice; Helga Lukač, strokovna sodelavka Razvojnega centra Murska Sobota in vodja paviljona Expano; Uroš Kamenšek, predsednik Pomurske turistične zveze; Martina Ficko, vodja turizma v Radgonskih goricah. »Vsebina je nastala s finančno pomočjo Evropske unije. Za vsebine projekta Talenti EU regij je odgovorno uredništvo in ne odraža nujno stališč Evropske Unije.«

Nad Frekvenco X bo tokrat oblačno nebo. A ti oblaki ne bodo iz vodne pare, ampak iz tisočev strežnikov. Kar navadili smo se reči, da je nekaj shranjeno v oblaku, pa bolj redko pomislimo, kaj oblak sploh je. Razmislili bomo torej o shranjevanju podatkov, delovanju strežniških centrov, nadzorom nad njimi, njihovo fizično lokacijo in predvsem porabo energije. Veliki podatkovni centri bodo namreč do leta 2030 porabili dvakrat več električne energije kot danes - pa že danes največji med njimi porabijo toliko energije, kot je proizvede NEK. V Frekvenci X torej tudi o vplivu vaših starih elektronskih sporočil na okolje. Gosti: dr. Matej Huš, Kemijski inštitut dr. Jan Jona Javoršek, vodja Centra za mrežno infrastrukturo IJS Anton Ujčič, vodja Službe za informacijsko varnost pri Ministrstvu za digitalno preobrazbo  

Po podelitvi zlatih globusov in pred objavo nominacij za letošnje oskarje smo se z mladimi pogovarjali o njihovem filmskem okusu. Se navdušujejo nad ameriškimi visokoproračunskimi uspešnicami ali imajo, ker so člani kluba Kinotrip, raje manjše evropske ali neodvisne filmske produkcije? Je uspešna literarna predloga ali kolekcija osvojenih filmskih nagrad že zagotovilo za dober film? Mora film ugajati, zabavati, sporočati ali provocirati? Gosti so bili dijaki Lenart Zalar Schroers, Gašper Macedoni, Maša Mramor, Tjaša Štern, študentka Špela Rotar (vsi člani 9. generacije Kinotripa), somentorica Kinotripa Marijana Kuljanac ter vodja in mentorica tega festivala, ki ga prireja Kinodvor, Živa Jurančič. Z nami je bila tudi tolmačka za znakovni jezik gluhih Tinkara Jerina, Špela Rotar nam je namreč približala tudi izkušnjo gledanja filmov gluhih oseb. Ste kdaj pomislili, da slovenski filmi nimajo podnapisov in so zato gluhim nedostopni?

Чудесное обновление!!!

вот такая версия получилась!!!

Kako sploh razmišljati o koncu sveta? Ali to pomeni konec civilizacije ali konec planeta? Bo to velik bum in potem nič več? Ali se bomo počasi, brez možnosti ročne zavore, kotalili proti prepadu? Človeška domišljija je v knjigah, filmih, radijskih igrah in vseh drugih možnih oblikah pričarala že toliko različnih koncev sveta, da je seznam skoraj neskončen. A vseeno - nekateri scenariji so precej bolj verjetni od drugih. To področje proučuje znanost o katastrofičnih tveganjih, ki ob ugotavljanju verjetnosti nekega scenarija išče tudi možnosti za njegovo preprečitev. Pogovorimo se z raziskovalcem potencialnih koncev sveta, pa tudi z dvema sogovornikoma, ki raziskujeta, kaj bi se zgodilo z naravo in ostanki civilizacije, če bi človeška vrsta nenadoma izginila. Gosti: Giuseppe Del Pra, Odyssean Institute (povezava do raziskave) Sören Faurby, Univerza v Göteborgu Alan Weisman, novinar in pisatelj, avtor knjige Svet brez nas

Naš najbolj prijazen pokrovitelj T2 in super Oranžni Optimum: https://www.t-2.net/paketi/oranzni-optimum ----------------------------------------------------------- Fejmrč na https://www.fejmici.si/ Vaše težave: podcast.fejmici@gmail.com Poljubna enkratna donacija na: ⁠https://tinyurl.com/y2uyljhm⁠ Mesečna finančna podpora možna na: 3€ - ⁠https://tinyurl.com/yxrkqgbc⁠ 5€ - ⁠https://tinyurl.com/y63643l5⁠ 8€ - ⁠https://tinyurl.com/y62ywkmt⁠ Motitelji: - Gašper Bergant ⁠https://www.gasperbergant.si ⁠⁠https://www.instagram.com/gasper.bergant/  ⁠ - Žan Papič ⁠https://www.zanpapic.si ⁠⁠https://www.instagram.com/zanpapi/  ⁠ Produkcija: Warehouse Collective ⁠https://www.warehousecollective.si⁠ Grafična podoba: Artex ⁠https://www.facebook.com/artextisk

Tradicionalni ekskluzivni decembrski koncert Izštekanih 10 iz polnega Kina Šiška v Ljubljani. V glavni vlogi je bila legendarna zasedba Elevators, ki je proslavila izid albuma, ki so ga posneli z Big bandom RTV Slovenija. Skupaj s številnimi gosti so Elevators odstrli svoje začetke in zaobjeli bogato razvejeno dejavnost članov. Z Elevatorsi so bili na odru Lara Love, Buda (Elvis Jackson), Tokac (Dan D), Simon Avsec (Ana Pupedan), Jernej Dirnbek (Mi2, Dimek in Davor Klarić), Aleksandra Ilijevski, člani skupine Manouche, Klemen Klemen in Vlado Kreslin. Big Band je vodil Tomaž Gajšt. Seznam odigranih skladb: MLADI METRI PRVA POMOČ HIŠNI LJUBIMEC ŠE JE CEJT ŽULEJNE J KRMPJIR (Simon Avsec) SAJ SI MOJA (Dimek, Aleksandra Ilijevski, Tomaž Gajšt) O NAJU (Lara Love) MEN SI FENSI (Petra Trobec) SKUOČI, SKUOČI (Buda) STILL LOVE HER (Klemen Klemen) MLADI MARKO (Vlado Kreslin, Aleksandra Ilijevski) V AORTO ČEDO LJUBAVI (Tokac) RIFF NA KRILIH LJUBEZNI (Lara Love)

V dolini reke Jadar v zahodni Srbiji, le nekaj kilometrov od meje z Bosno in Hercegovino, naj bi zrasel nov rudnik litija. Kopalo naj bi ga podjetje Rio Tinto, projekt podpira srbska vlada, koristi od njega pa si obeta predvsem Evropska unija. Okoljevarstvene organizacije in nekateri strokovnjaki opozarjajo, da bi rudnik pomenil potencialno okoljsko katastrofo, protesti po vsej državi se vrstijo že nekaj let. Kaj pa lokalni prebivalci? Kako na načrte gledajo tisti, ki bi morali zapustiti svoje domove? Kako živijo in kakšna narava jih obdaja? Odpravili smo se v dolino reke Jadar in v Gornje Nedeljice, v vas, ki bi morala zaradi rudnika izginiti. Spoznali smo zgodbo o zavajanjih, lažeh, grožnjah, strupu in uničenju. Gosti: Marija in Momčilo Alimpić, združenje Zaščitimo Jadar in Rađevino Zoran in Vladimir Filipović, prebivalca Gornjih Nedeljic Nebojša Petković, združenje Ne damo Jadar Dragana Đorđević, Inštitut za kemijo, tehnologijo in metalurgijo na Univerzi v Beogradu Zahodno Srbijo sta obiskala Jan Grilc (Val 202) in Lucijan Zalokar (Delo).

This season we focus on interviews and discussions with vibrant artists from cities across the United States. Today - Alice Gosti in Seattle, WA. Beyond the Stage: Alice Gosti on Time, Space, and Identity What does it mean to create art that exists both within and beyond time and place? In this episode, we step into the world of Alice Gosti, an Italian-born, Seattle-based dance artist known for pushing the boundaries of performance. She is also a key collaborator of MALACARNE, an experimental dance and performance ensemble dedicated to co-creating transformative rituals that challenge limiting ideas about class, sexuality, gender, ability, and ethnicity. Raised in Italy with American roots, Alice's multicultural identity informs her approach to choreography and her fascination with “non-places” like airports, where people share fleeting moments of connection. She reveals how these unconventional spaces inspire her work, why beauty and entertainment are consequences of her work rather than motivations, and shares her passion for durational performance and the powerful transformations that occur over hours-long art experiences. Whether she's turning a museum into a stage or bringing choreography to the heart of an airport, Alice's work invites us to reconsider how we experience movement and meaning in unexpected spaces. Tune in for her reflections on the intersections of time, space, and identity in art and consider new ways to see life as a creative artist! Key Points From This Episode: ·       Alice's beginnings in Perugia, Italy, and her introduction to dance at three years old. ·       Early dance influences, including her exposure to the Alwin Nikolais lineage. ·       Pressure Alice faced to pursue choreography over dance due to her appearance. ·       Her interest in integrating performance art and dance in nontraditional venues. ·       Reflections on feeling like an “other” in both Italy and the United States. ·       Alice's strong connection to Seattle and its artistic support. ·       Insight into her love for planes, airports, and creating dance pieces in “non-places.” ·       Alice's exploration of durational performances, inspired by long-form theater. ·       What Alice is working on now and what audiences can expect from her in the future. “It would make such a huge difference if – choreographers and dance artists – valued more critical thinking, autonomy, [and] possibility for conversation and observation.” — Alice Gosti Alice Gosti (she/her) is an Italian American immigrant, dancer artist, choreographer, facilitator, hybrid performance artist, DJ, curator and architect of experiences, and educator focused on creating inclusive, body-based storytelling through movement, blending ecology, trans-feminism, and improvisation. Alice works under the name MALACARNE. For more on this episode: Movers & Shapers: A Dance Podcast For the latest, follow on Facebook & Instagram

O uporabi ionizirajočega sevanja v mediciniRadioaktivne elemente in njihove izotope že več kot 120 let uporabljamo za zdravljenje ljudi; tako za diagnostične, kot tudi za terapevtske namene. Slednje bomo osvetlili v tokratni oddaji Glasovi svetov. Tema: uporaba ionizirajočega sevanja v medicini. Ključne besede: obsevanje, radioaktivna zdravila, kobalt, lutecij, jod, radioaktivno zdravilo proti raku prostate, radioterapija s protonskimi žarki. Gosti: doc. dr. Petra Kolenc in prof. dr. Katja Zaletel s Klinike za nuklearno medicino UKC Ljubljana in prof. dr. Primož Strojan z Onkološkega inštituta v Ljubljani. Foto: BoBo

Eden septembrskih športnih vrhuncev je kolesarsko svetovno prvenstvo. Gosti ga Švica in ponuja priložnost za vrhunske slovenske rezultate. Zanimivosti o zadnjih pripravah prepletemo z novicami s sklepne tekme svetovnega pokala slalomistov na divjih vodah.

7 vprašanj, ki bodo oblikovala naslednje desetletje - Veličastnih 7: Kam gre tehnološka panoga in ali lahko ustvarja takšne donose še naprej. Kakšni so obeti za druge sektorje in regije? - Geopolitična tveganja: Je trg postal imun? Obrambne naložbe – zamujena priložnost? - Denarna politika: kolikokrat bodo centralne banke zarezale v obrestne mere in kaj to pomeni za naše naložbe in inflacijo? - Državne blagajne in demografska bomba: Kaj to pomeni za trg in različne naložbe? - Opeka, draga opeka: kako živeti in zaslužiti z nepremičninami - Kitajska – novi črni labod ali neverjetna priložnost - Bitcoin in prijatelji: Promptni ETF. Kam gre razvoj denarnega sistema? Kje bomo čez 10 let? Gosti okrogle mize: - dr. Mojmir Mrak, redni profesor na ekonomski fakulteti v Ljubljani, katedra za denar in finance - Matjaž Filipič, solastnik in partner v podjetju KF Finance - Andraž Grahek, direktor in partner, Capital Genetics - Nejc Bizjak, vodja poslovnih operacij in strategije, Bitstamp - Andraž Brili, ocenjevalec vrednosti nepremičnin, Capital Genetics Epizoda je objavljena tudi na Youtube

Eden vsakoletnih vrhuncev športnikov in športnic iz različnih športnih panog je domača tekma najvišje ravni. V športnem plezanju svetovni pokal v zadnjih letih gosti Koper, kjer bo olimpijska prvakinja Janja Garnbret sklenila letošnjo sezono. Večer ponuja tudi nogometne užitke, Slovenija bo ligo narodov začela s tekmo proti Avstriji.

Eden vsakoletnih vrhuncev športnikov in športnic iz različnih športnih panog je domača tekma najvišje ravni. V športnem plezanju svetovni pokal v zadnjih letih gosti Koper, kjer bo olimpijska prvakinja Janja Garnbret sklenila letošnjo sezono. Večer ponuja tudi nogometne užitke, Slovenija bo ligo narodov začela s tekmo proti Avstriji.

Na trgu nepremičnin, kjer prevladuje kronično pomanjkanje ponudbe stanovanje, je ta hip prodajalec kralj. Za stanovanje se potegujejo številni kupci, prav tako pa tudi nepremičninski posredniki. Pravila igre posredovanja so jasna, a se zdi, da jih nekateri ne upoštevajo.   Pred časom sem prodajala stanovanje. Čeprav sem v oglasu jasno navedla, da stanovanje prodajam brez nepremičninskega posrednika, sem dobila poplavo klicev posrednikov, češ da imajo kupca za moje stanovanje. Vendar so mi hitro dali vedeti, da če želim, da mi pripeljejo kupca, moram z njimi prej podpisati pogodbo o nepremičninskem posredovanju. S tem bi se tudi zavezala k plačilu provizije. Takšno ravnanje se mi zdi nekorektno. Izkušnjo sem opisala tudi na LinkedInu, kjer je bilo precej odziva. Kot zanimivost, ki ni omenjena v epizodi - večina potencialnih kupcev, ki je prišla na ogled, je prišla brez posrednika. Gosti epizode so: - Odvetnik Primož Feguš - Branko Potočnik, predsednik zbornice za poslovanje z nepremičninami in predsednik Združenja družb za nepremičninsko posredovanje pri GZS - Boštjan Udovič, direktor zbornice za poslovanje z nepremičninami pri GZS Epizoda je objavljena tudi na Youtube

+Ferrari još slavio Monaco...+Red Bull Showrun Sarajevo+Alpine odustaje od Renault motora???Preuzmite OMV My Station mobilnu aplikaciju: https://www.omv.co.rs/sr-rs/mystationiPhone: https://apps.apple.com/rs/app/omv-mystation-u-srbiji/id6451113141Android: https://play.google.com/store/apps/details?id=com.comarch.clm.mobileapp.omvrshttps://fantasy.formula1.com/en/leagues/join/P5SEDGFHU02KOD ZA LIGU: P5SEDGFHU02Ukoliko želite da podržite ekipu Infinity Lighthouse i sve što radimo, najbrže je kroz Patreon i YouTube članstvo.Patreon: https://www.patreon.com/infinitylighthouse YT: https://www.youtube.com/channel/UCQ2D37u3DU1XGxxriq5779Q/joinDomaćini: Dejan Potkonjak, Pavle Živković i Srđan Erceg#lap76#infinitylighthouse#f1 00:00:00 Početak - Gosti u studiju i otvaranje poklona00:20:50 Sarajevo, VELIKO HVALA!00:31:37 Velika nagrada Kanade - uvod00:34:50 Da li se vraća velika četvorka?00:41:23 Lepota trkanja u Montrealu 00:45:57 Ferari - Pobede u Monaku i Le Manu - Le Man kao trka00:57:16 Ferari u Montrealu pokazao slabosti01:06:00 Barselona kao staza i staze koje nam dolaze01:10:50 Meklaren potvrđuje svoje uspehe01:16:20 Inženjeri i "prelazni rok" - Vilijams01:29:35 Problemi u Red Bullu? Da li konkurenti mogu to da iskoriste01:40:30 Barselona - kakva nas trka čeka?01:42:28 Strategija na Velikoj nagradi Kanade 01:55:20 Alpina napušta F1 - Reno prestaje sa proizvodnjom motora u F102:05:00 Zauber izgleda loše, da li Audi može da ga unapredi?02:17:25 Rikardo u Montrealu02:26:56 Prikaz staze u Barseloni02:28:58 Strategija u Barseloni i osvrt na prošlogodišnju02:43:55 F2, F3, Porše super kupi Naskar03:03:20 Prikaz staze za VN Sarajeva03:19:50 Ista vremena za pol poziciju------------------------------HUMANITARNI KUTAKPomozimo Martinu!Slanjem SMS poruke: Upišimo 1503 i pošaljimo SMS na 3030Slanjem SMS poruke iz Švajcarske: Upišimo human1503 i pošaljimo SMS na 455Uplatom na dinarski račun: 160-6000001670866-23Uplatom na devizni račun: 160-6000001671337-65IBAN: RS35160600000167133765SWIFT/BIC: DBDBRSBGUplatom platnim karticama putem linka: E-doniraj (https://www.budihuman.rs/edonate/sr?user_id=1503)Uplatom sa vašeg PayPal naloga putem linka: PayPal (https://www.budihuman.rs/paypal/sr/donate?user_id=1503)-----------------NAŠA PRODAVNICA - ️https://shop.infinitylighthouse.comSvi koji žele da obogate svoju biblioteku prelepim delima o Formuli 1 i MotoGP-u ili se obuku u naše, zajedničke, boje, tu je naša zvanična prodavnica knjiga, majica i kačketa.NAŠE DRUŠTVENE MREŽE Instagram - https://instagram.com/infinitylighthouse Facebook - https://facebook.com/theinfinitylighthouseTwitter - https://twitter.com/infinitylighthsSPORTSKE VESTI - https://sportsmagazin.rsMusic credit: Envato Elements Item/Cinematic Heroic by StudioKolomnaAutor: Srđan ErcegDatum: 27. maj 2024.Lokacija: Studio na kraju UniverzumaProdukcija: Infinity Lighthouse https://www.youtube.com/infinitylighthouseWebsite: https://infinitylighthouse.com/Zabranjeno je svako kopiranje i neovlašćeno preuzimanje video i/ili audio snimaka i postavljanje na druge kanale! Nije dozvoljeno koristiti materijal sa ovog kanala, bilo u celosti ili iz segmenata, bez licenciranja / plaćanja kako za komercijalnu, tako i za nekomercijalnu upotrebu.Svaka upotreba bez licenciranja za komercijalnu ili nekomercijalnu / privatnu upotrebu biće procesuirana. Za sve informacije o pravima, za upite o licenciranju i dobijanju dozvole za korišćenje možete nas kontaktirati putem naše zvanične email adrese.Copying, re-uploading, and illegally distributing this copyrighted work is strictly prohibited! Label and copyright: Infinity Lighthouse ★ Support this podcast on Patreon ★

Ljubav nije nešto sa čim se rađamo, ona se uči, poručuju psihoterapeuti Svetlana i Marko Majkić, roditelji četvoro dece, koji i posle 25 godina zajedničkog života, slušaju jedno drugo, partneri su i u poslu, a često se, dok šetaju, drže za ruke, čime pokazuju privrženost jedno drugom, koja danas uglavnom izostaje, posebno kod mladih parova, koji su sve više usmereni samo na sebe. Rad na partnerskim odnosima, primarni posao gostiju nove Mamazjanije, zasniva se, između ostalog, na saznanju da svako od nas ima pravo da se oseća dobro, ali da često na to zaboravimo. „Naš mentalitet i vaspitanje je takvo, da kad god osetimo zadovoljstvo, osećamo se loše, jer smo naučeni da nije dobro ako smo srećni i da uvek treba da strahujemo, umesto da iskoristimo momente radosti, pa čak i ako kasnije stignu teški trenuci, o njima ne treba unapred razmišljati“, poručuju naši gosti. Oni objašnjavaju da je zadatak roditelja da detetu pruže dobar model ponašanja, da ono izraste u stabilnu ličnost, koja se ne plaši da pokaže emocije, niti da živi okružena drugim ljudima. Deca treba da budu sigurna u sebe, ali ne i preterano samostalna, jer to onda često ukazuje na činjenicu da će osoba ostati sama, kao sama sebi dovoljna. „Stilovi vaspitanja su različiti, ali najvažnije je dete spremiti za socijalizaciju, kada uspostavimo balans između kritika, pohvala i zahteva. Nažalost, nekad je zahteva previše, pa se izgubi kontrola. Takođe, deci treba postavljati granice jer to je za njih zdravo“, pričaju Majkići. Porodica uglavnom zavisi od odnosa mame i tate, partnera, na kojima je velika odgovornost njenog opstanka. Da bi prevazišli brojne prepreke, nesuglasice, razlike, pristali na kompromise, dogovore, zarad odnosa dvoje ljudi, ali i njihove dece, potrebna je ljubav, koja se uči. Gosti nove Mamazjanije objašnjavaju kako da osvestimo svoja osećanja, misli, želje i da je neophodno da se, bar povremeno, osećamo dobro, pa čak i u „gužvi“ obaveza, posla, dece, kuće, brojnih odnosa i uloga koje obavljamo svakodnevno. Oni otkrivaju koja metoda vaspitanja je najučinkovitija i zašto, a takođe ukazuju na greške koje roditelji najčešće prave u vaspitanju dece. Kroz razgovor nas savetuju kako da naučimo da volimo i kako da razgovaramo sa decom, da im pokažemo da je potrebno da ispoljavaju emocije i svoje stavove i misli. Oni objašnjavaju i zašto su dobri zdravi konflikti i čemu nas uče. Roditelji ne smeju da zaborave na sebe, a opet deca moraju biti na prvom mestu, a u brojnim izazovima koje savremeni svet pred nas postavlja, pogubimo se lako u prioritetima. Deca nas, kažu Majkići, uglavnom podsete da treba da mislimo na sopstvena osećanja i da pokazujemo emocije, jer ona prate svaki naš korak i mimiku, i često nas podsete na osmeh, koji čeka u senci namrštenih lica.

U ovoj epizodi smo razgovarali o ekstremnoj klimi, o ekstremnim klimatskim događajima, o ekstremnim vremenskim događajima, i tome kako ih istražuju istraživači sa Instituta za meteorologiju na Fizičkom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Gosti su istraživači sa projekta EXTREMES: Irida Lazić, Milica Tošić i Darko Savić. Pričali smo o tome kako se istražuju klimatski trendovi, kako se definiše normalna, kako ekstremna klima, šta su razlike između klime i vremena, koji su tipični događaji koji se posmatraju kao ekstremni u meteorologiji, kako se prikupljaju i analiziraju podaci, kako gledamo istorijske podatke, kako trenutne, na koji način nam klimatski modeli i simulacije pomažu da razumemo ekstremne događaje u klimatologiji i meteorologiji, kako mašinsko učenje može da doprinese boljem razumevanju ovih problema, a sve to kroz konkretne primere -- veliku kišu i poplave u Dubaiju, nedostatak snega na Kopaoniku, suše na Balkanu, hladne zime iz 2012. godine, superćelijske oluje iz 2023. godine, i mnogih drugih... Pričali smo i o tome na koji način su istraživanja klimatskih ekstrema bitna za društvo i koliko je važno interdisciplinarno sagledavati ove probleme i kroz ekonomiju, poljoprivredu, turizam, itd... Usput, sve vreme smo zapravo referisali na rezultate i ciljeve projekta EXTREMES, o nekim od aktivnosti koje su organizovali, poput Klimatskog piknika, mentorskog programa u oblasti istraživanja klimatskih promena, itd. O svemu tome više možete čitati i pronaći na njihovom sajtu, na linku https://extremes.in.rs.Support the Show.Više o Radio Galaksiji, kao i mnoge druge sadržaje, možete naći na našem sajtu: https://radiogalaksija.rs. A ako volite ovo što radimo i želite da pomognete, potražite više informacija o tome kako to možete da uradite nalazi se ovde.

Tokratna epizoda je posnetek iz prve okrogle mize Money-How Live, kjer smo se pogovarjali o priložnostih na domači borzi. Gosti okrogle mize: - Primož Cencelj, direktor naložbenega sektorja, Modra zavarovalnica - Daniel Medved, direktor oddelka investicijskega bančništva, NKBM - Boštjan Mencinger, aktivni investitor na Ljubljanski borzi - Matej Šimnic, direktor področja analiz, Capital Genetics Epizoda je objavljena tudi na Youtube

Australski znanstvenici se nadaju da će nova istraživanja o mikroplastici u našim vodotocima potaknuti održivije prakse. Mikroplastika - rezultat razgradnje većih plastičnih proizvoda - prisutna je u oceanima, tlu, pa čak i u zraku koji udišemo. No stručnjaci tvrde da postoji nekoliko koraka koje možemo poduzeti kako bismo ograničili svoju izloženost mikroplastici.

Pred desetimi dnevi se je v Posočju začela plovna sezona, ki so jo razburkala nova pravila in višje cene za uporabo vstopno-izstopnih mest. V občinah Bovec, Kobarid in Tolmin namreč letos veljajo trije odloki. Če je denimo kajakaš, ki je veslal od Boke do Trnovega, lani plačal tri evre, bo moral za dovolilnico letos odšteti 13 evrov. Pravila igre se spreminjajo tudi za podjetja, ki so doslej lahko plačevala letni pavšal 2.500 evrov za celotno floto, po novem pa mora na odseku kobariške občine vsak gost plačati 10 evrov. Bo to prineslo večjo transparentnost, varovanje okolja, varnost in predvsem možnost boljšega urejanja vstopno-izstopnih mest v prihodnosti, kot trdi kobariški župan, ali gre za omejevanje svobodne gospodarske pobude, pohlep in pretirano birokracijo, kot mu očitajo podpisniki pobude za ustavno presojo kobariškega odloka? Kako na vse skupaj gledajo domačini, kajakaši in podjetja, ki ponujajo vodne dejavnosti, kakšne posledice bodo prinesle spremembe in ali bi vendarle lahko vse tri občine našle skupni jezik z uporabniki rek, bomo ugotavljali v tokratnem terenskem Studiu ob 17-ih v Kobaridu z Marišo Bizjak. Gosti: - župan Občine Kobarid Marko Matajurc - župan Občine Bovec Valter Mlekuž - župan Občine Tolmin Alen Červ - predsednik Gospodarskega interesnega združenja raftarjev Dolina Soče Goran Kavs - rekreativni kajakaš Dimitrij Saksida

Nobena ločitev ni lahka, odhod Združenega kraljestva iz Evropske unije po skoraj 50 let trajajoči zvezi pa je bil vse prej kot hiter in neboleč. Štiri leta po njem bomo pogledali, kaj je brexit prinesel obema stranema in kaj odnesel. Katere težave imajo Britanci in Severni Irci, še posebno drugi, ki v novih razmerah pomenijo posebno izjemo? Javno mnenje brexit vse bolj vidi kot napako, priložnosti, o katerih se je v kampanji veliko govorilo, pa ostajajo neizkoriščene. Pogovor bo povezoval Matej Hrastar. Gosti: • dr. Andreja Pegan, fakulteta za management Univerze na Primorskem • dr. Jan Grobovšek, docent za ekonomijo na Univerzi v Edinburghu • dr. Jure Požgan, fakulteta za družbene vede Univerze v Ljubljani

Ovo je priča o važnosti oprosta i govori o tome kako se jedna porodica nosi sa svojom sudbinom. Bridget Saykr i njen suprug Craig Mackenzie izgubili su kćer Veronique u saobraćajnoj nesreći koju je skrivio pijani vozač. Oni su prošle godine otvorili kafić koji je postao mjesto okupljanja za ljude koji su izgubili voljenu osobu, koji se povezuju i dijele svoje priče. Gosti su i roditelji vozača koji trenutno služi svoju kaznu u zatvoru.

Za RTV Slovenija prihaja leto hudih finančnih in kadrovskih omejitev. Kadrovsko-finančni okvir v prihodnjem letu napoveduje občutno skromnejše vsebine, zaradi zategovanja pasu se bo treba odreči nekaterim stalnicam v produkciji RTV Slovenija, okrnjeni bodo tudi najodmevnejši športni prenosi. Pred četrtkovim potrjevanjem programsko-produkcijskega ter finančnega načrta za prihodnje leto bomo v tokratnem Studiu ob 17.00 skupaj z gosti opozorili na nakopičene težave, ki jih tudi 15-milijonska vladna injekcija za pokrivanje narodnostnih programov ne rešuje. Oddajo bo vodil Aleš Kocjan. Gosti: - delavski direktor in član uprave RTV Slovenija Franci Pavšer, - odgovorni urednik Vala 202 Nejc Jemec, - odgovorni urednik kulturnega in umetniškega programa na Televiziji Slovenija Andraž Pöschl, - direktorica Digitalnih vsebin RTV Slovenija Kaja Jakopič, - medijski strokovnjak, profesor Marko Milosavljević.

Uoči velikog solističkog koncerta u sarajevskom Domu mladih sa nama su Nedžad Merdžanović - Nećko i Hamdija Salihbegović - Hamo. Šta za njih simbolizira povratak na kultno mjesto, mjesto gdje su počeli karijeru, a na kojem su zadnji put svirali prije dugih devet godina? Da li su se ikada pokajali što su ostali dosljedni svojoj muzičkoj viziji i bend Konvoj nisu komercijalizirali? Mora li komercijalizacija muzike nužno biti i odricanje od kvaliteta?Njihova obrada pjesme "Sarajevo" kultnog benda EKV prilika je i za razgovor o gradu u kojem žive, koji su branili tokom opsade, kada su nastale neke od njihovih najboljih pjesama.

Gosti 148. epizode podkasta Pod kapicom bili su Dejan Jovović, predsednik Udruženja trenera i Marko Avramović, sekretar Udruženja. Tema je bila Seminar održan u nedelju koji je okupio oko 130 srpskih stručnjaka, a govorilo se o temama iz oblasti struke, pravnih pitanja i vaterpolo pravila…. Da li Srbija ima dovoljno stručnjaka, u kakvim uslovima rade, saradnja sa Savezom, šta je sa centrima koji imaju bazene, a nemaju vaterpolo klubove, da li je u dogledno vreme moguće vratiti u Srbiju trenere koji rade u inostranstvu… Pedagoški rad sa mladima, uticaj roditelja na trenersku struku, poredjenje sa Seminarom u Madjarskoj, zbog čega treneri izbegavaju da rade u ženskom vaterpolu… Značaj psihologa u sportu i buduća strategija, ko su bili predavači na Seminaru, Korolijina analiza mladjih selekcija Grčke i Španije, uloga Dejana Savića, lični primeri u radu sa mladim igračima Dejana Jovovića i Avramovićev pogled na odrastanje kroz sport i podsetnik na put velikog Nikole Stamenića…Kupite naše majice, knjige i podržite nas na: https://shop.infinitylighthouse.com Postanite član na YouTube-u: https://www.youtube.com/channel/UCQ2D37u3DU1XGxxriq5779Q/joinPodržite nas na Patreonu: https://www.patreon.com/infinitylighthouse ★ Support this podcast on Patreon ★

Apoyanos en Mercado Pago: Sub $500: http://mpago.la/2hCRbeM Sub $250: http://mpago.la/2ejFXAG Sub $100: https://bit.ly/3LsizIZ --- Donación $100: http://bit.ly/2t8gNJM Donación $250: http://bit.ly/2GIoAkB Donación $500: http://bit.ly/3aYFyJo --- Apoyanos en Patreon ►   https://www.patreon.com/zonafantasmatvSumate a nuestro Discord: https://discord.gg/WQjUKcJ25P Twitter: @LaBestiaPod Somos "El Cerebro de la Bestia": Ulises Ribas - Co-Host & Productor Sr. - @UlisesFTW German "Afro" Leal - Co-Host & Dungeon Master - @afrotw Sergio "Lanchita" Gonzalez - Presidente, Editor en Jefe & Colaborador - @DarkGio6 Agostina “Gosti” Derossi - Entrenadora Residente - @gostidero Juan Nardone - Host en Stand-by & Tesorero Oficial/Edulcotated Daddy  - @VoltronBoy Mariano Rizza - Director General Criogenizado - @RippyRizza -------------------------------------------- Edición, motion, 3D: Sergio "Lanchita" González Cortina Musical por Roy Allende:  https://soundcloud.com/royallende Intro: "Hit the Switch" por Silent Partner Noticias: "Videogame 2" por DL Sounds Sección Uli: "Defense Line" por Backgroundloop Diseño por Tak Ataka:  https://www.facebook.com/TakAtaca

Poljska je šesto največje gospodarstvo v Evropski uniji, po številu prebivalcev je celo peta. V luči vojne v Ukrajini je njena vloga še bolj pomembna. Osem let je na oblasti desničarska stranka Zakon in pravičnost, ki je nekajkrat prišla navzkriž z Evropsko unijo, tudi zato, ker je doma sprejemala sporne zakone o pravosodju in pravicah žensk. V tokratni oddaji bomo dan po parlamentarnih volitvah osvetlili sedanjost in prihodnost Poljske, se spraševali, kako bo njena pot vplivala na preostalo Evropo, ter ugotavljali zgodovinske razloge za njen dozdajšnji razvoj. Z gosti se bo pogovarjal Matej Hrastar. Gosti so: Maja Derčar; posebna poročevalka, dopisnica RTV iz Berlina Bojan Grobovšek; diplomat, nekdanji veleposlanik RS na Poljskem Dr. Maja Lukanc; raziskovalka na Inštitutu za novejšo zgodovino Nikodem Szczyglowski; esejist, novinar in prevajalec iz slovenščine Luka Lisjak Gabrijelčič; publicist, član uredniškega odbora revije Razpotja

Sa nama su ovog puta Čika Gagara i Stihomir Klepić iz Helem Nejse umjetničkog kolektiva, nakon što izbacili dugoočekivanu novu epizodu omiljenog crtića "BBBB".Za ovaj serijal tvrde da je najduhovitiji od svih serija koje su u posljednje vrijeme režirali naši autori, a tim tvrdnjama bi u prilog mogle ići impresivne brojke pregleda. Impresivan je i broj ljudi koje danas okuplja ovaj kolektiv, pa će se našaliti i da su postali konglomerat.Najavili su i potpuno nove projekte, osvrnuli se na aktuelnu vlast, pomalo i fudbal i opet nas nasmijali do suza.

Ogrevanje pred novo sezono Frekvence X začenjamo z zavojem v preteklost, k znanstvenikom, ki so se rodili ali delovali na slovenskih tleh in so splošni javnosti manj znani. Kot prvemu se bomo posvetili profesorju Milanu Vidmarju, ki je zaznamoval razvoj slovenske elektrotehnike in prva leta ljubljanske Univerze. O profesorju Vidmarju kot pionirskem elektrotehniku, vrhunskemu šahovskemu velemojstru in velikem borcu, ki je vplival na družbeni in gospodarski razvoj slovenskega ozemlja v svojem času, se je Jan Grilc pogovarjali s tremi gosti, ki jim je profesor Vidmar vsakemu po svoje zaznamoval življenjsko pot. Kdo je bil torej človek, ki je odločilno vplival na razvoj Univerze v zgodnjih letih, spoznal Nikolo Teslo in odigral legendarne partije z največjimi velemojstri šaha v svojem času? Gosti: - prof. dr. Rafael Cajhen, predavatelj, mentor in raziskovalec na Fakulteti za elektrotehniko - prof. dr. Maks Babuder, dolgoletni direktor Elektrotehniškega inštituta Milan Vidmar - prof. dr. Ivan Bratko, Fakulteta za računalništvo in informatiko, šahovski mojstrski kandidat

Gosti ove epizode su CICA i GUZA, čuveni doktori klovnovi. Naš domaćin i dečiji psihijatar, dr Roberto Grujičić priča sa Tijanom Momčilović i Sašom Stanojevićem o humoru kao izuzetno bitnom elementu lečenja i rehabilitacije kod dece.

Kakšno osnovno šolo želita stroka in zainteresirana javnost? Svoja stališča sta lahko pristojnim posredovali v pravkar končani javni razpravi o osnutku Zakona o osnovni šoli. Širšo javnost je razburila predvsem napovedana uvedba obveznega drugega tujega jezika v zadnji triadi, predmet polemik sta tudi uvedba tujega jezika v prvem razredu in obvezno nacionalno preverjanje znanja za tretješolce. Pripombe dela strokovne javnosti in starševskih združenj zadevajo predvsem dodatne obremenitve otrok in učiteljev ter pomanjkanje strokovnega konsenza za predlagane rešitve. Prav zaradi tega je iz delovne skupine, ki pripravlja nacionalni program vzgoje in izobraževanja, izstopilo več članov. Zahtevali so, da ministrstvo zakonski predlog umakne iz javne razprave. O rešitvah in iskanju konsenza na poti do drugačne šole voditelj Jure Čepin s sogovorniki. Gosti: dr. Boris Zupančič, vodja Sektorja za osnovno šolstvo na Ministrstvu za vzgojo in izobraževanje; dr. Vinko Logaj, direktor Zavoda za šolstvo; dr. Janez Vogrinc, dekan Pedagoške fakultete Univerze v Ljubljani in vodja delovne skupine za pripravo novega nacionalnega programa vzgoje in izobraževanja; dr. Damijan Štefanc, izredni profesor za področje didaktike in kurikularnih teorij na Filozofski fakulteti Univerze v Ljubljani; Lara Romih, predsednica Zveze aktivov svetov staršev Slovenije.

Dojenje je najbolja hrana za bebe, slažu se gosti nove epizode Mamazjanije, Marko Obradović, pedijatrijski tehničar u porodilištu KBC “Dr Dragiša Mišović” i savetnik za dojenje i negu beba, kao i Dušica Kovačević, viša medicinska sestra, babica i vlasnica “Bebi patrole”. Naši gosti, stručnjaci za dojenje, negu i brigu o bebama, naglašavaju da za novorođenče ne postoji bolja, kvalitetnija, ni zdravija hrana od majčinog mleka, a da su granice za dojenje individualne. Beba može da sisa dok ne napuni mesec dana, a dojenje može da traje i do navršenih četiri, pet, pa i više godina deteta. Oni odgovaraju na pitanja zašto neke mame nemaju mleko i šta da rade u tom slučaju, kako da hrane svoju bebu, ali i kakve posledice može da izazove “previše mleka”, ako mama ne vodi računa. U razgovoru za Mamazjaniju otkrivaju zašto je dojenje važno i koga treba pitati za savet kada dođe do problema sa dojenjem. Takođe, govore o važnosti edukacije buduće mame o dojenju i objašnjavaju zašto beba i mama moraju biti zajedno u prvih sat vremena po bebinom rođenju. Bogato iskustvo naših gostiju u radu sa porodiljama, pomoći će ne samo mamama koje su se nedavno porodile i sada doje svoje bebe, već i tatama i svima koji treba da budu podrška mami i bebi u najosetljivijem periodu u životu, bebinim prvim nedeljama po dolasku na svet, kada je njena ishrana apsolutni prioritet.

U novoj epizodi “Mamazjanije” bavili smo se, nažalost, možda i najvećom tragedijom koja može da pogodi jedno društvo, a to su “pobeđeni” roditelji, upropašćena deca i njihova budućnost, ali i izgubljeni mladi životi. O slučaju koji je potresao Srbiju, čitav region, a mučno je odzovnio i u svetu, kada je devetoro ljudi izgubilo život od ruke trinaestogodišnjeg dečaka, o uticaju sredine, uzrocima, posledicama i odnosu koji treba da zauzmemo prema užasu kojem svedočimo, za naš podkast govorili su Marko Batur, defektolog i specijalni pedagog i doktorka Nevena Čalovski Hercog, psihijatrica i psihoterapeutkinja. Koji spoljni uticaj je najjači okidač za zlo koje obuzme dete: muzika, igrice, internet, mediji, loše društvo, zlostavljanje, zanemarenost, devalvirana prosveta i školstvo, previše novca, premalo novca, društevno-političke okolnosti, televizijski sadržaji, rijaliti programi, javni narativ koji glorifikuje nakaradni sistem vrednosti, raspad porodice…? Timskim izlaganjem, porukama i savetima, višedecenijskog iskustva doktorke Čalovski Hercog u radu sa decom, posebno porodičnim odnosima, ali i ozbiljnog i temeljnog rada Marka Batura sa adolescentima pre svega, pokušali su da pomognu i daju odgovore na pitanja koja muče, kako i njih, tako i sve nas koji proživaljavamo jedan od najtežih perioda, koji svom snagom udara na roditelje i decu, a kojem se moramo odupreti, dati šansu ljubavi i životu i iz najcrnjeg nešto naučiti.

V tretjem delu serije Kmetijstvo prihodnosti se prepričamo, da krave in roboti zelo dobro sobivajo in sodelujejo. V moderni živinoreji je raba robotskih sesalnikov gnoja in molznih robotov zelo napredovala, živali se bolje počutijo, manjši pa je tudi okoljski vpliv. Glede živinoreje ostaja odprtih več vprašanj: kako močno v resnici reja živali obremenjuje okolje, kaj bi lahko dosegli s spremembo prehranjevalnih navad in ali prihodnost prinaša umetno meso? Ob koncu tudi izdelamo zrezek s 3D-tiskanjem.Gosti: dr. Blaž Germšek (Kmetijski inštitut), Simon Čretnik (kmetija Čretnik), dr. Orit Goldman (Steakholder), dr. Žiga Malek (Vrije Universiteit Amsterdam).

Plej-in je bio solidan. Korektan! Bilo je i poneko malo iznenađenje, ali ona veća su ipak pretekla. Ali kad plej-of počne sa četiri brejka u osam serija, znate da je ludilo uzelo maha...dobro nam došli u prvi ovogodišnji zvanični plej-of podkast! Plej-in prognoze smo...pa...bili okej. Nadali smo se Čikagu i Majamiju, a dobili smo Atlantu i Majami, a sa druge strane, pogodili smo i Lejkerse i Minesotu (mada, ne baš tako kako smo mislili da hoćemo). U plej-ofu, zato, iznenađenja caruju! Brejk Lejkersa u Memfisu je bio nekako najočekivaniji. Pričali smo dosta o „seljačkoj Mambi“ Ostinu Rivsu, koji je odigrao četvrtu četvrtinu za pamćenje – zajedno sa Ruijem Hačimurom bio je glavna poluga Lejkersa u nedelju veče, ali grešno je ne istaći odbranu Antonija Dejvisa koji je podsetio na stare dane! Pored Lejkersa, brejk pobede ostvarili su i Majami u Milvokiju, Klipersi u Arizoni i Njujork u Klivlendu. I Njujork je donekle bio očekivan, nije se mlađani sastav Kavalirsa pronašao u „tuči“ koju su nametnuli Tibsovi ratnici. Pobeda Majamija je veliko iznenađenje, ali je u senci dve povrede – Tajler Hiro će propustiti celu ovu seriju sa kusurom zbog loma prstiju, a Janis Adetokumbo odigrao je svega deset minuta pre nego što je napustio meč zbog povrede leđa. Snimci su, međutim, čisti, pa se očekuje da će odlični Grk ponovo brzo na parket. Što se Finiksa tiče, oni su razočarali kod kuće protiv Klipersa. Gosti su silno motivisani došli u pustinju i odneli vrednu pobedu, a igrač utakmice bio je Rasel Vestbruk koji je šutirao tek 3 od 19 iz polja, ali je paklenom odbranom i prisebnošću sa penala bio ključni faktor u velikoj pobedi. U ostalim utakmicama iznenađenja su izostala, a najbolji utisak ostavili su Seltiksi (brutalna pobeda nad Atlantom) i Nagetsi (gaženje Minesote kod kuće). Rutinsku pobedu ostvarila je i Filadelfija, dok naravno očekujte guslarski segment o Sakramentu koji je nadjačao Voriorse u jednoj instant-klasik utakmici! To je sve, naravno, stanje na terenu u toku pisanja ovog propratnog teksta. Nastavite da pratite i ligu i podkast, pa se vidimo jako brzo opet! I ne zaboravite, u četvrtak smo opet tu i pričamo o „domaćim“ zbivanjima!

V drugem delu serije Kmetijstvo prihodnosti se sprašujemo, kako se spreminjajo načini pridelovanja zelenjave. Sprehodimo se po enem najmodernejših rastlinjakov v Sloveniji, kjer rast desettisočev glav solat nadzoruje umetna inteligenca in kjer so pogoji za rast natančno določeni. Razmišljamo o tem, kje je smiselno postavljati rastlinjake in kako moramo spreminjati bolj klasične postopke talne rasti, hkrati pa ugotavljamo, ali so urbane vertikalne farme le modna muha ali tehnologija prihodnosti. Poskusimo pa tudi vesoljski paradižnik. Gosti: dr. Blaž Germšek (Kmetijski inštitut), Niko Miholič (Panorganix), dr. Žiga Malek (Vrije Universiteit Amsterdam).

Začenjamo z novo serijo, ki smo jo poimenovali kar Kmetijstvo prihodnosti. Na področju pridelave hrane nas čaka mnogo izzivov - hitra rast svetovnega prebivalstva pomeni vse večje potrebe po hrani, hkrati pa podnebne spremembe in z njimi povezani vremenski ekstremi vse bolj otežujejo pridelavo. V seriji bomo ugotavljali, katere tehnologije in novi pristopi nam bodo pomagali pridelati dovolj hrane ter manj obremenjevati okolje. V prvem od treh delov o prsti in semenih. Gosti: dr. Blaž Germšek, dr. Barbara Pipan, dr. Žiga Malek

Dugo životinjski i biljni ostaci na arheološkim lokalitetima i u arheološkim istraživanjima nisu dobijali adekvatnu pažnju i nije se dovoljno shvatala vrednost koju imaju u jednoj celovitoj perspektivi koju daje arheologija kada se bavi životom u prošlosti. U ovoj epizodi smo pričali o mnogim zanimljivostima bioarheologije, a posebno arheozoologije i arheobotanike, odnosno arheologije životinja i biljaka u kontekstu istraživanja prošlosti ljudi i odnosa ljudi sa životinjama, biljkama, prirodom i divljim svetom. Gosti su nam bili Dimitrije Marković i Amalia Sabanov, doktoranti i mladi istraživači sa Filozofskog fakulteta, sa Odeljenja za arheologiju i iz Laboratorije za bioarheologiju, i članovi tima projekta Archaeowild.Pričali smo o tome šta su arheozoologija i arheobotanika, kakve sve životinjske i biljne ostatke pronalazimo na arheološkim lokalitetima, kako se bavimo iskopavanjem i analizama, kao i šta sve možemo (i šta ne možemo) da zaključimo na osnovu podataka koji se tim procesom prikupe. Razgovarali smo o tome šta sve i kako možemo da zaključimo o ekonomiji u prošlosti, o pripitomljavanju životinja, domestifikaciji biljaka, poljoprivredi, ishrani, odeći, ritualima u kojima su životinje i biljke (više životinje, manje biljke) igrale ulogu u prošlosti, na koji način su se ljudi i ljudska društva u prošlosti odnosila prema domaćim, a na koji prema divljim životinjama i biljkama, kao i kako je to u dugačkom periodu Holocena u poslednjih 11 hiljada godina uticalo na biodiverzitet, životnu sredinu i ekologiju, ali i obrnuto -- kako su biodiverzitet i životna sredina uticale na razvoj ljudskih društava i odnosa prema biljkama i životinjama. A sve to kroz razgovor o ostacima koji se nalaze u zemljištu, u različitim slojevima, grupisani ili rasprostrti širom lokaliteta, i prostorno i vremenski, koje pažljivim prikupljanjem i različitim savremenim analizama bioarheolozi istražuju u ovom interdisciplinarnom polju.Govorili smo i o nekim trenutnim istraživanjima o odnosima ljudi i divljeg sveta tokom celog dugačkog perioda Holocena, kojim se tim projekta Archaeowild bavi, o istoriji konflikta i suživota ljudi i divljih životinja i biljaka na Balkanu. Projekat je finansiran od strane Fonda za nauku Republike Srbije u okviru programa IDEJE.Pratite projekat Archaeowild preko sajta, Facebooka ili Instagrama. Uz ovu epizodu ide i mala lista preporuka za dalje čitanje o nekim od tema koje smo pomenuli tokom razgovora, a koja će biti dostupna uskoro. Support the show

V znamenju kulturnega praznika raziskujemo, če lahko med poezijo in znanostjo narišemo vzporednice. Na prvi pogled se zdi, da ne. Poezija govori o občutkih, znanost pa so trdna dejstva. A vendar skupaj, z ramo ob rami, delujeta vse od antike pa do danes, ko računalniško generirane pesmi piše gospa umetna inteligenca. Kako se je preplet obeh ved spreminjal skozi čas, kaj so bile teme, ki jih je poezija o znanosti in z znanostjo najpogosteje tematizirala? Gosti: prof. dr. Marko Uršič, filozof in pisatelj doc. dr. Igor Žunkovič, Oddelek za primerjalno književnost na Filozofski fakulteti v Ljubljani, dr. Miha Kos, direktor Hiše eksperimentov Andrej Detela, znanstvenik, raziskovalec, filozof in pesnik Jure Karas, diplomirani komparativist in filozof

Podržite me na Patreonu: https://www.patreon.com/agelastJednokratne donacije kanalu: https://www.paypal.me/agelastpodcastKripto donacije: BTC: 1BdrToPVPRbMtzPkdX8z3wviTHZZyzqD7wETH: 0xe189975f215102DD2e2442B060D00b524a608167FB: https://www.facebook.com/galebnikacevicInstagram: https://www.instagram.com/agelast_/Twitter: https://twitter.com/GalebNikacevA1: https://a1.rs/privatniLegend WW: https://www.legend.rs/Iskoristite promo kod ZLAGELAST za 15% popusta na CBD artikle: https://bit.ly/3B1yzORKada odete u prosečan restoran i otvorite kartu pića, šta vidite? Svako vino ima ime, brend, poreklo. Svaki viski, konjak, džin ili vodka, takođe. A šta je sa rakijom? Zašto kada otvorimo kartu pića u delu gde je rakija stoji samo „šljiva, dunja, kajsija” i to je to? Koliko, zapravo, znate o rakiji? O procesu proizvodnje, o njenom kulturnom nasleđu i društvenoj ulozi? Koliko je rakija, u velikoj meri, srozana takozvanom kulturnom kontaminacijom kroz način na koji je prikazivana u serijama, filmovima, internet mimovima. Kakva je zakonska regulativa kada je rakija u pitanju? Koliko nam ona, zapravo, šteti? I šta bi rakija mogla da nam donese? Rakija bi mogla rame uz rame da stoji sa najboljima — konjakom, viskijem, burbonom, ali put do takvog statusa je dug, iako već imamo vrhunski proizvod. U ovoj epizodi, pretpostavili ste, pričaćemo o rakiji. Gosti su stručnjaci za rakiju, autori bloga „Rakija, uglavnom”, Ilija Malović i Zoran Radoman. Dvojac koji se iz sve snage trudi da rakiju predstave u svetu, ali i kod nas, na pravi način. U ovoj epizodi, uglavnom o rakiji, ali i uz dobru degustaciju. Probali smo neke od najboljih rakija u regionu, dali preporuke i proveli više sati u kvalitetnom razgovoru.Audio: Marko IgnjatovićInstagram:Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_7/Audio: Marko IgnjatovićInstagram:Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_7/

Po navdihu projekta Večer zvokov finskega nacionalnega radia v dvodelni seriji raziskujemo zvočni spomin. V današnjem pretežno vizualnem svetu namreč pogosto pozabimo na moč, ki jo ima zvok pri prebujanju spominov, celo pri dementnih osebah. Pogled na spremembe zvočnih krajin bodo z nami delili ljudje, ki jim zvok pomeni veliko - od glasbenikov, ki zvočne posnetke s terena vključujejo v svoje kompozicije, do skrbnikov muzejskih zvočnih arhivov, v mešanico bomo dodali tudi nekaj spominov naših poslušalcev na zvoke, ki jih danes ni več mogoče slišati. Gosti 1. dela serije: Heikki Uimonen, filozof, etnomuzikolog in nekdanji profesor na glasbeni akademiji v Helsinkih Irena Marušič, kustosinja v Tehniškem muzeju Slovenije Mateja Fi, antropologinja, pedagoginja in pevka Boštjan Perovšek, glasbenik, skladatelj in oblikovalec zvočnih prostorov Adriana Barton, čelistka, novinarka in avtorica knjige Wired for Music Poslušalka Saša Cecić Erpič ter poslušalca Kristjan Rovšek in Andraž Vrhovec.  Zapiski Sounds of Changes   

Podržite me na Patreonu: https://www.patreon.com/agelast Jednokratne donacije kanalu: https://www.paypal.me/agelastpodcast Kripto donacije: BTC: 1BdrToPVPRbMtzPkdX8z3wviTHZZyzqD7w ETH: 0xe189975f215102DD2e2442B060D00b524a608167 FB: https://www.facebook.com/galebnikacevic Instagram: https://www.instagram.com/agelast_/ Twitter: https://twitter.com/GalebNikacev A1: https://a1.rs/privatni Legend WW: https://www.legend.rs/ Iskoristite promo kod ZLAGELAST za 15% popusta na CBD artikle: https://bit.ly/3B1yzOR U novogodišnjoj epizodi okupili smo se da obeležimo 2022. godinu onako kako treba. Nakom niza epizoda iz kulture i popularne nauke, vreme je da se malo opustimo u dobrom društvu. Gosti u ovoj epizodi su „all star” prijatelji podkasta, Marko Milošević aka MKDSL, koji ove godine slavi 25 godina svoje karijere, Momčilo Antonijević, narodni travar i čovek iza YouTube kanala „Snaga bilja”, kao i draga koleginica i prijateljica Marija Kilibarda koju zaista ne treba predstavljati publici.

Podržite me na Patreonu: https://www.patreon.com/agelast Jednokratne donacije kanalu: https://www.paypal.me/agelastpodcast Kripto donacije: BTC: 1BdrToPVPRbMtzPkdX8z3wviTHZZyzqD7w ETH: 0xe189975f215102DD2e2442B060D00b524a608167 FB: https://www.facebook.com/galebnikacevic Instagram: https://www.instagram.com/agelast_/ Twitter: https://twitter.com/GalebNikacevic A1: https://a1.rs/privatni Legend WW: https://www.legend.rs/ Septembar je stigao, škola je počela, pa je vreme da opet razgovaramo o obrazovanju, prosvetnom sistemu, učenicima, nastavnicima, njihovim porodicama i životima. Kovid je izvršio veliki pritisak na obrazovni sistem i razotkrio brojne probleme u njemu. Kako smo se sa tim problemima suočili, kako smo se kasnije nosili, šta smo iz njih naučili i da li smo išta naučili? Kako deca i roditelji u novoj školskoj godini, a kako nastavni kadar? Šta je sa reformom obrazovanja, šta je škola uopšte danas, gde se nalazimo i da li smo u korak sa svetom? Šta kaže ministarstvo? Kakvi su budžeti i ima li izgleda da stvari budu bolje? Na sve to, postavlja se i pitanje kako je u drugim zemljama u regionu? Gosti tradicionalne septembarske epizode o obrazovanju su: Jasna Janković, profesorka književnosti i predsednica Unije sindikata prosvetnih radnika, Namir Ibrahimović, profesor književnosti i bosanskog jezika, direktor osnovne škole u Sarajevu i član organizacije “Step By Step”, koja se bavi reformom obrazovanja u BiH, kao i Dejan Ilić, urednik i izdavač Fabrike knjiga u Beogradu, koji se problemom obrazovanja bavi dugi niz godina. Audio: Marko Ignjatović Instagram: Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/ Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_7/ Marko Ignjatović: nema instagram.

Podržite me na Patreonu: https://www.patreon.com/agelast Jednokratne donacije kanalu: https://www.paypal.me/agelastpodcast Kripto donacije: BTC: 1BdrToPVPRbMtzPkdX8z3wviTHZZyzqD7w ETH: 0xe189975f215102DD2e2442B060D00b524a608167 FB: https://www.facebook.com/galebnikacevic Instagram: https://www.instagram.com/agelast_/ Twitter: https://twitter.com/GalebNikacevic A1: https://a1.rs/privatni Legend WW: https://www.legend.rs/ Početkom pandemije, to jest, u periodu zaključavanja kada su najviše trpeli naši najstariji sugrađani kao i najsiromašniji sloj društva, nastaje kolektiv “Solidarna kuhinja”. Ovi aktivisti tada počinju da pomažu pre svega pripremom i distribucijom hrane najugroženijima. Posle više od dve godine od nastanka, Solidarna kuhinja i dalje, svake nedelje bez izuzetka, podeli oko 500 obroka pod sloganom „Solidarnost, a ne milostinja!”. U svojoj borbi za socijalnu pravdu, Solidarna kuhinja je učestvovala i u drugim aktivnostima, poput spremanja obroka tokom protesta protiv mini hidroelektrana, kao i u protestima i pružanju pomoći u slučaju radnika u fabrici “Linglong”.Gosti u ovoj epizodi su Sara Nikolić i Alexandar Vračarić — Kale, članovi organizacije “Solidarna kuhinja”. Audio: Marko Ignjatović Instagram: Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/ Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_7/ Marko Ignjatović: nema instagram.

Donacije na Patreonu: https://www.patreon.com/agelast Jednokratne donacije kanalu: https://www.paypal.me/agelastpodcast Kripto donacije: BTC: 1BdrToPVPRbMtzPkdX8z3wviTHZZyzqD7w ETH: 0xe189975f215102DD2e2442B060D00b524a608167 FB: https://www.facebook.com/galebnikacevic Instagram: https://www.instagram.com/agelast_/ Twitter: https://twitter.com/GalebNikacevic A1: https://a1.rs/privatni Legend WW: https://www.legend.rs/ Gosti su kubanski politički disidenti, koji su u postupku dobijanja azila, jer su 11. jula 2021. godine učestvovali u organizovanju najvećeg protesta u istoriji Kube, kada su milioni ljudi na ulicama svakog mesta ove zemlje zamalo doveli do kraja vladavinu porodice Kastro i rušenje mita o čuvarima Revolucije. Kuba koja je živela na samoj ivici opstanka kroz celokupan posto-revolucionarni period od 1959. godine i koja počiva na sistemu u kome su svi aspekti društva, od obrazovanja, zdravstva, ekonomije, vojske i policije, pod apsolutnom kontrolom porodice Kastro, doživela je poptuni krah sa pandemijom korona virusa. Nemaština i glad su dosegli razmere koje je teško izmeriti. U ovom trenutku, ljudi umiru od gladi na ulicama, bez hrane, osnovne medicinske pomoći i drugih elementarnih potreba. Tokom pandemije, ali i danas, najosnovniji lekovi poput antibiotika nisu mogli da se nabave, a sa dodatnim sankcijama i bez novca iz dijaspore koji je bio veliki deo ekonomije Kube, režim je dodatno pritisnuo narod taksama i porezima i društvo je počelo da puca po šavovima. Pojedinci na različitim delovima Kube stupali su u proteste, podizali su svoj glas i naknadno su bili proganjani, hapšeni i osuđivani u politički montiranim procesima. Danas, više od 1300 osoba nalazi se u kubanskim zatvorima kao politički zatvorenici.U pitanju je protest veći od čuvenog „Maleconazo” protesta 1994. godine koji je usledio nakon „pada gvozdene zavese“ i raspada Sovjetskog Saveza, tzv. „period special“. On je prouzrokovao toliko veliku ekonomsku krizu, inflaciju, da je za posledicu imao glad i potpuni raspad kubaskog društva koje je, ioanko, živelo na ivici egzistencije. Nakon tih protesta desio se do tada najveći egzodus kubanskog stanovništva.Gosti su:Denis SolisFernando AlmeidaOmar Tores Uvodna reč: Nikola Kovačević, pravnik za ljudska prava i njihov zastupnik u postupku dobijanja političkog azila." Relevantni linkovi: 1. https://www.rollingstone.com/music/music-features/cuba-san-isidro-denis-solis-russia-rappers-prison-1322445/ 2. https://havanatimes.org/features/the-faces-behind-cubas-archipelago-group/ 3. https://havanatimes.org/opinion/a-million-signatures-for-cuban-prisoner-maykel-osorbo/ 4. https://www.bbc.com/news/world-latin-america-55098876 5. https://www.youtube.com/watch?v=xTwqbPL5qHY 6. https://www.youtube.com/watch?v=pP9Bto5lOEQ PR & Organizacija: Sandra Planojević Hasci-Jare Audio: Marko Ignjatović Instagram: Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/ Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_7/ Marko Ignjatović: nema instagram.

Podržite me na Patreonu: https://www.patreon.com/agelast Jednokratne donacije kanalu: https://www.paypal.me/agelastpodcast Kripto donacije: BTC: 1BdrToPVPRbMtzPkdX8z3wviTHZZyzqD7w ETH: 0xe189975f215102DD2e2442B060D00b524a608167 FB: https://www.facebook.com/galebnikacevic Instagram: https://www.instagram.com/agelast_/ Twitter: https://twitter.com/GalebNikacevic A1: https://a1.rs/privatni Legend WW: https://www.legend.rs/ 18. juna u BelExpo centru održava se otvoreno prvenstvo Srbije u grapplingu, poznatije kao ADCC Submission Fighting (Abu Dhabi Combat Club). U pitanju je borilačka veština, daleko poznatija kao jiu jitsu, koja u sebi sadrži džudo i rvačke elemente. U pitanju je bornje u kojem, bez zadatih udaraca, treba da naterate protivnika na predaju. Neki ga zbog tehničke kompleksnosti i velikog spektra mogućih poteza još nazivaju i „ljudski šah”. Borba u parteru je poslednjih desetak godina dobila značajno na popularnosti, pre svega zahvaljujući MMA i organizaciji UFC, gde su se očigledne prednosti ovakvog načina borenja pokazale kao nezaobilazni i izuzetno važni aspekti kompletnog borca. Kasnije se ona izdvojila kao zasebna disciplina i najveće svetsko takmičenje u ovoj vrsti borenja se zove ADCC. Gosti ove epizode su iskusni borci i organizatori ADCC-a, Bojan Golub, predsednik udruženja, Predrag Brkić sekretar i jiu jitsu entuzijasta i višedecenijski borac, jedan od osnivača jiu jitsu kluba „Vin”, Vuk Aleksić.PR & Organizacija: Sandra Planojević Hasci-Jare Instagram: Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/ Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_7/ Marko Ignjatović: nema instagram.