Podcasts about imamo

⏰ Driiiiing! Ofsajd, sveži, zagnani, lovorikasti! O, ja. Imamo nove pokalne prvake in državne prvake. Celje in Olimpija. Novi prvaki, no, "novi". Stare zgodbe? Mediji? Vzdevki? Kazni? Kako izboljšati, kaj še spremeniti, kaj je bilo dobro, kaj precej manj? Imamo prvaka - in zdaj? Kam seže Olimpija? Bitka za obstanek je praktično končana, razen če čudež.

Za papežem Argentincem smo dobili papeža Američana. Osebno spremljanje konklava je še bolj doživeto, če moraš pri tem kot novinar tudi sodelovati. Kaj nam Leon XIV sporoča? Petrov namestnik, ki želi biti z nami eden od vernikov in za nas tudi škof - pastir, želi, da skupaj sledimo Kristusu. Želi poslušati, graditi mostove, pozivati k miru in opozarjati na zapostavljene.

V tokratni epizodi raziskujemo fenomen, ki smo ga najbrž doživeli skoraj vsi. V otroštvu in zgodnji mladosti imamo po navadi svetlejše lase, potem pa nam z leti temnijo. Zakaj?

Danes zaznamujemo dan slovenskih paraplegikov. Zveza paraplegikov Slovenije praznuje 56 let organiziranega delovanja. Kakšne izzive prinašata paraplegija in tetraplegija njihovim članom? Kako je z dostopnostjo javnih objektov za gibalno in senzorno ovirane, kako je z ureditvijo medkrajevnega potniškega prevoza in zakaj so se v okviru tradicionalnega strokovnega srečanja Izzivi paraplegije, ki bo jutri, poleg slavnostne skupščine v Domu paraplegikov v Pacugu odločili obravnavati temo Motnje v intimi pri paraplegikih in tetraplegikih? O teh aktualnih vprašanjih se je Petra Medved pogovarjala s predsednikom Zveze paraplegikov Slovenije Danetom Kastelicem.

Kako voditi osobne financije u doba nesigurnosti? Odgovore na pitanja o osobnim financijama koje svi želimo znati donosi troje stručnjaka čiji su rad i edukacija pomogli tisućama ljudi da bolje razumiju svijet osobnih financija i ulaganja.Marko Bogdan je strateg rasta u InterCapitalovom Geniusu, prvoj hrvatskoj aplikaciji za automatsko ulaganje u investicijske fondove. No, njegovo znanje ne ostaje samo unutar poslovnih krugova – aktivno ga dijeli na YouTube kanalu i u svom podcastu O novcu, gdje se bavi temama investiranja i financijskog planiranja. Strastveno zagovara širenje svijesti o kvalitetnom ulaganju, pomažući ljudima da donesu informirane odluke o svojoj financijskoj budućnosti.Uz njega, tu je i Sandra Ferenčak, osnivačica popularnog bloga My Tetka i Toni Milun, vjerojatno najpoznatiji profesor matematike u Hrvatskoj, koji već godinama svojim videima olakšava razumijevanje složenih financijskih pojmova._______________0:00 Uvod2:40 Tehnologija je omogućila bolje upravljanje financijama?5:04 Financijsko planiranje je za bogate?6:25 Morate biti bogati kako bi mogli ulagati?8:06 Imamo više novca, ali smo i više siromašniji?10:30 Nema smisla štedjeti u bankama s ovakvim kamatnim stopama?12:20 Svi trebaju plan za crne dane, ali nitko to ne radi dok ne ostari?14:30 Ulaganje 50 eura mjesečno za 40 godina donosi 175.000 eura16:50 Dovoljno je odvajati 50 eura mjesečno?18:05 Hrvati nemaju pojma o ulaganjima? 21:50 Hrvatima je najbolje nastaviti ulagati u nekretnine?24:30 Osnovno pravilo je diversifikacija, ali Hrvati ulažu u jedan tip imovine?27:10 Ulaganje u dionice je za profesionalce?30:40 Prerizično je ulagati prije razgovora sa stručnjacima?33:15 ETF-ovi su najbolji financijski proizvod za laike?37:20 Financijska sloboda je sve teža zbog inflacije41:10 Ulaganje u kriptovalute je kockanje?46:20 Najgore što si možeš financijski napraviti je podržati prijateljev startup?48:40 Financijsko planiranje je norma, ali mnogi ga odgađaju zbog kratkotrajnih troškova?51:00 Ovo su najveće greške..._______________

Ils sont en première ligne de la protestation qui secoue la Turquie depuis l'arrestation du maire d'Istanbul, Ekrem Imamoğlu, et son incarcération le 23 mars. Les étudiants turcs manifestent, débattent et s'organisent non seulement pour défendre Ekrem Imamoğlu, le principal rival politique du président Recep Tayyip Erdogan, mais surtout pour leur avenir, qu'ils estiment menacé et bouché par le régime actuel, avec lequel ils ont grandi. Un reportage de notre correspondante à Ankara à retrouver dans la longueur dans Accents d'Europe.À lire aussiTurquie: les partisans de l'opposant Ekrem Imamoglu ne veulent pas baisser les bras

Ils sont en première ligne de la protestation qui secoue la Turquie depuis l'arrestation du maire d'Istanbul, Ekrem Imamoğlu, et son incarcération le 23 mars. Les étudiants turcs manifestent, débattent et s'organisent non seulement pour défendre Ekrem Imamoğlu, le principal rival politique du président Recep Tayyip Erdogan, mais surtout pour leur avenir, qu'ils estiment menacé et bouché par le régime actuel, avec lequel ils ont grandi. Un reportage de notre correspondante à Ankara à retrouver dans la longueur dans Accents d'Europe.À lire aussiTurquie: les partisans de l'opposant Ekrem Imamoglu ne veulent pas baisser les bras

Herkes bizim unutacağımızı düşünüyor. Boykotun birlikte gerektirdiğini ve bizim bu birliğe sahip olmadığımızı düşünüyorlar. Sesini çıkarmayan Infuencer'dan sanatçılara, gazetecilerden markalara ve şirket sahiplerine herkes 3 güne unutulacağına inanıyor. Oysa öyle olacak mı?Patreon'dan destek olmak için: https://www.patreon.com/c/meraklistesi(0:20) Bir inceleme bile şirket batırabiliyor(1:30) Unutacağımızı sanıyorlar, buna güveniyorlar(3:50) Patiswiss i hatırlar mısın?(4:30) Influencer ve ünlülerin sessizliği(6:10) Boykot'a uğradığımızın farkında mısın?(7:20) Vicdanı sızlamayanlar(8:30) Markalar ses çıkardı diye çalışmayacak mı, paylaşsın o markayı!(10:40) Niyans'a kulak verelim(12:30) Daha kötü olabiliriz, yalnız bırakırsak!(14:30) Kendisinden olmayandan alışveriş yapmıyorlar(15:40) Her markanın, kişinin alternatifi var(17:20) Sevgili seçerken de vicdan önemli 

Lueb, Uwe www.deutschlandfunk.de, Informationen am Abend

Nouvelle étape cruciale en Turquie, avec l'incarcération pour « corruption », ce dimanche 23 mars, d'Ekrem Imamoğlu, maire d'Istanbul. Il est le principal opposant du président Recep Tayyip Erdoğan. Depuis son interpellation mercredi 19 mars, le pays est secoué par d'énormes manifestations et plongé dans une profonde crise politique. Quelle perspective pour le climat socio-politique en Turquie à trois ans de la présidentielle de 2028 ? Pour en parler, Max-Valentin Robert, docteur en Sciences politiques et spécialiste de la Turquie, est l'invité international de la mi-journée de RFI. À lire aussiTurquie: Ekrem Imamoğlu, maire populaire d'Istanbul et candidat gênant pour ErdoğanÀ lire aussiTurquie: l'opposant Ekrem Imamoglu déterminé à être candidat à la présidence malgré les obstacles

Biesler, Jörg www.deutschlandfunk.de, Kultur heute

Von Christine Mayrhofer. Aufrufe zum Widerstand, Proteste, weitere Festnahmen: Seit der Verhaftung des Istanbuler Bürgermeisters Imamoğlu ist die Stimmung in der Türkei angespannt. Duygu Özkan analysiert, warum Erdoğan gerade jetzt gegen seinen Gegner vorgehen kann.

In der Türkei spricht die Opposition nach der Festnahme des Istanbuler Bürgermeisters Ekrem Imamoğlu von einem Putschversuch. Doch die Verhaftung könnte Imamoglu mitunter sogar helfen, sagt der Türkei-Experte. Die weiteren Themen: · Künstliche Intelligenz statt Journalismus: Die italienische Tageszeitung «Il Foglio» ist diese Woche erstmals mit einer Zusatz-Ausgabe erschienen, die allein mit Hilfe von KI erstellt worden ist. · In den USA ist Greenpeace zu einer Busse von 660 Millionen Dollar verurteilt worden. Ein Geschworenengericht hat die Umweltschutzorganisation verurteilt wegen Protesten gegen eine Ölpipeline in North Dakota vor neun Jahren. Geklagt hatte die Betreiberfirma der Öl-Pipeline. · Die Verlegerin und Juristin Ellen Ringier ist nach einer schweren Krankheit im Alter von 73 Jahren gestorben. Sie sei dafür bekannt gewesen, den eigenen Wohlstand weiterzugeben, sagt ein Weggefährte.

Primarul Istanbulului, Ekrem Imamoğlu, a fost reținut miercuri de poliție. Alături de el au fost reținuți și alți politicieni precum și jurnaliști și oameni de afaceri. Imamoğlu este principalul adversar politic al președintelui Recep Tayyip Erdoğan. Înainte de arestarea lui Ekrem Imamoğlu, Universitatea din Istanbul i-a anulat acestuia diploma de absolvire. În Turcia, o condiție obligatorie pentru a candida la funcția de președinte este diploma de studii universitare. În ciuda restricțiilor privind demonstrațiile, decise de autorități pentru patru zile, au fost proteste la Istanbul. Despre situaţia din Turcia am vorbit cu analistul de politică internaţională Dragoș Mateescu.De ce a fost arestat primarul Istanbulului?Dragoș Mateescu: „Sînt două dosare. Unul de corupţie, care va fi instrumentat de instanţă într-un fel administrativ şi cu dovezi foarte clare dacă este să fie acuzat. Pe cînd celălalt se referă la colaborarea cu organizaţia considerată teroristă PKK, Partidul Muncitorilor din Kurdistan. Ei, acesta are o notă politică, e mai greu de dovedit. Bineînţeles că Imamoğlu n-a colaborat vreodată cu PKK, în sine, dar este acuzat de colaborare, de fapt, cu partidul pro-kurd, DEM Parti, Partidul Democraţiei şi Egalităţii Popoarelor. Statul turc şi regimul actual forţează asocierea acestui partid cu terorismul, fără să fie bineînţeles în mod formal vreo legătură.”Cum arată din perspectivă politică Turcia de azi?Dragoș Mateescu: „După tentativa de lovitură de stat din 2016 şi după protestele Gezi din 2013 tot ce s-a întîmplat a fost o schimbare fundamentală, rapidă şi şocantă a legislaţiei, în favoarea executivului întotdeauna, o degradare a democraţiei. A fost justiţia, apoi a fost la rînd legislaţia privind protestele, apoi libertăţile individuale au fost reduse la maximum, acum atacul este pe opoziţie. La cîteva judeţe bulgăreşti de România, gardianul Bosforului, gardianul securităţii Mării Negre alunecă spre un regim clar autoritar, care deja consider că are elemente de totalitarism. Pentru că spaţiul rămas societăţii civile, spaţiul rămas libertăţilor individuale se reduce de la săptămînă la săptămînă din ce în ce mai mult.”Apasă PLAY pentru a asculta interviul integral! O emisiune de Adela Greceanu și Matei Martin Un produs Radio România Cultural 

EU-Gipfel in Brüssel diskutiert über Verteidigung, Außenministerin Baerbock wiedereröffnet deutsche Botschaft in Damaskus, Erneut Proteste in der Türkei nach Festnahme des Istanbuler Bürgermeisters Imamoğlu, Ex-Schwimmerin Kirsty Coventry ist neue Präsidentin des Internationalen Olympischen Komitees, Unions-Frauen verlangen 50 Prozent der Posten und Ämter in neuer Fraktion und Regierung, Finnland erneut zum glücklichsten Land der Welt gekürt, Das Wetter Hinweis: Der Beitrag zur IOC-Präsidentin darf aus rechtlichen Gründen nicht vollständig auf tagesschau.de gezeigt werden.

In der Türkei ist der Oppositionspolitiker Ekrem Imamoğlu festgenommen worden. Wie stichhaltig sind die Vorwürfe gegen ihn? Einschätzungen von Aret Demirci, Büroleiter der Friedrich Naumann Stiftung in Istanbul.

Mit der Festnahme des Istanbuler Bürgermeisters Imamoğlu ist die Türkei keine Demokratie mehr, sagt SPD-Politiker Macit Karaahmetoğlu. Auch für die türkische Gemeinde in Deutschland gingen Hoffnungen auf gute deutsch-türkische Beziehungen verloren. Brinkmann, Sören www.deutschlandfunk.de, Das war der Tag

Der populäre Istanbuler Bürgermeister Ekrem Imamoğlu sollte am Sonntag zum Präsidentschaftskandidaten gekürt werden. Jetzt wurde er festgenommen. Imamoğlu sei das Gegenmodell zu Präsident Erdogan und dessen Regime, sagt Türkeiexperte Yasar Aydin. Aydin, Yasar; Lueb, Uwe www.deutschlandfunkkultur.de, Studio 9

Klepánje Sicer je zima brez snega, a to za zimske športe ni ovira. "Če zime ni, jo pa naredimo," je geslo tehnologije mraza, a samo kot uvodna misel … Kot zaradi podnebnih sprememb razmišljamo o spremembi poljščin, bo treba očitno na novo podnebno realnost prilagoditi tudi priljubljene športe v zimskih mesecih. Kar je škoda in skoraj tragedija, je dejstvo, da bo zime zmanjkalo ravno v trenutku, ko naši športniki v posameznih disciplinah dosegajo prav neverjetne uspehe … V prihodnosti se bodo na Vitrancu pasle ovce, planiške skakalnice pa bomo spremenili v izstrelitvene rampe za drone prihajajoče vojne. Kakorkoli; ta teden nas čaka predigra za Planico na Pokljuki, kjer se tradicionalno srečujejo biatlonci. Zanimiv šport, na račun katerega so se v času sarajevske olimpijade in opotekajoče se Jugoslavije po ulicah šalili, da kanijo Rusi v Bosno poslati dvesto tisoč biatloncev. Danes pa se zdi kaj takega povsem verjetno. Biatlonci na Pokljuki torej. Mednarodna zveza je nekoliko premaknila termin biatlonskega praznika, a sredina marca je tudi čas, ko se na Pokljuki pari divji petelin. O divjem petelinu, tej veličastni kuri, poslušalstva ni treba izobraževati. Strogo zaščitena in izjemno plašna žival je eden simbolov slovenske favne, njegovo petje ob dvorjenju samici pa je za tistega, ki ga je kdaj slišal, nepozaben čudež narave. Drobljenje In zdaj k zapletu. Dvorjenje in parjenje divjega petelina na Pokljuki, kjer proge potekajo v osrčju Triglavskega narodnega parka, je zaščiteno kot t. i. mirno območje. Gre za območje, kjer je gibanje obiskovalcev prilagojeno tako, da njihova prisotnost ne moti parjenja ter s tem ne ogroža obstoja te živali, ki so jo v nekaterih delih Evrope že iztrebili. Tako bodo tekme letos prilagojene paritvenim običajem divjega petelina, kar pomeni omejitev števila ljudi, organizirane prevoze in pa omejitev spremljevalnih prireditev, ki bodo potekale v dolini. Da imamo radi med parjenjem mir, je skupno vsem živim bitjem, a kljub temu se zdi poteza organizatorjev pokljuških tekem, skupaj z lokalno skupnostjo in seveda Triglavskim narodnim parkom, resnično hvale vredna. Gre za enega tistih redkih ukrepov, zaradi katerih je človek ponosen, da je Slovenec … Še tako zakrknjen cinik v tem dejanju – razen manjše ironije, da tekanje s puškami pod vejami, na katerih poje petelin, ni ravno primerno – ne more najti temne lise. A v petelinji zgodbi moti nekaj drugega. Imamo torej Slovenijo, ki brezkompromisno, sodobno in za vzgled vsem ostalim državam zaščiti pravico največje evropske kure do parjenja, razmnoževanja in s tem obstoja. Pravice divjega petelina postavi pred kapital, pred multiplikativne turistične učinke, ki jih prinaša tekma svetovnega pokala v biatlonu, in pred narodovo katarzo ob športnih uspehih. Kar nas nek način samoomeji in na najlepši možen način pokaže, kako so v praksi videti zelena destinacija, trajnostni razvoj in zaščita naravnega okolja. Glavni udarec In potem imamo Slovenijo, ki pravice, ki pripadajo divjemu petelinu, odreka ljudem. Kot imamo z zakonom določeno mirno območje, na katerem se lahko divji petelin nemoteno pari, imamo mirno območje ali mirna območja, zaščitena z zakonom, v katera se zatekajo divji petelini človeške družbe. Redki, drugačni, ogroženi. Recimo Metelkova 6, dom nevladnih organizacij in grb sovraštva na praporih tistih, ki bi poslali biatlonce, da prerešetajo že tako razpadajočo bajto do temeljev. Če ponovimo; čemu smo kot Slovenci enoglasno sposobni zagotoviti prostor, mir in obstoj divjemu petelinu in čemu tega nismo sposobni zagotoviti nevladnim organizacijam? Deklariran motiv jurišnikov je denar. Da gre za vrečo brez dna, da možje in žene, dekleta in fantje v teh organizacijah ne delajo nič, razen da trošijo vaš trdo prigarani evro; če pa že dajo kaj od sebe, gre za levičarsko, če ne skrajno levičarsko propagando. Kakšen motiv vodi slovensko družbo k zaščiti enkratnosti divjega peteline in k demontaži drugačnosti nevladnih organizacij? In ali to avtomatično pomeni, da se nam zdi kura pomembnejša od človeka, ali pa pomeni, da ogroženost vrednotimo od nižje razvitih organizmov, kot je recimo skrajno ogrožena človeška ribica, do absolutno neogroženih organizmov, kot so tujci, šibki, migranti, spolno ali nacionalno drugačni. Povedano še drugače: spoštujemo mirno območje divjega petelina, ne spoštujemo pa Mirovnega inštituta. Brušenje Drži pa eno – pove vsak, ki je pozimi zarana vstal, da je slišal dvorjenje divjega petelina ... Petelinu je načeloma vseeno; lahko poje, če ga opazuje trideset tisoč tihih ljudi, lahko pa se pritaji, če po gozdu lomasti glasen in neotesan posameznik. Trik ni v številu sledilcev, temveč v hrupu, ki ga povzroča posamezen rogovilež.

+Analize dizajnerskih trendova i poređenje sa 2024.+Imamo li već jasniju sliku o sezoni pred nama?+Kako izgledaju novajlije?OMV, ZVANIČNI PARTNER LAP 76 ⛽️Preuzmite OMV MyStation mobilnu aplikaciju, podržite Lap 76 - https://www.omv.co.rs/sr-rs/mystationIstovremeno pretvorite poene u trenutke radosti - svaka kupovina na OMV stanicama vam donisi poene, koje možete da pretvorite u nove trenutke radosti u prodavnici OMV-a.A uz svaku kupovini goriva, preporučujemo MaxxMotion, ostvarujete i popust!

Dobrodošli na Zalet Podkast — podkast o dizajnu digitalnih proizvoda!Imamo novog gosta! U ovoj epizodi smo ugostili Nenada Grujičića. Nenad je dizajner proizvoda i kreativni direktor. Trenutno radi kao jedna polovina studia "Pudding". Uživajte u putovanju kroz njegovu živopisnu karijeru.

U specijalnoj epizodi podcasta snimljenoj u Beogradu, u koprodukciji s platformom podcast.rs, gošće su studentice, predstavnice studentskog pokreta u Beogradu, Ružica Ristivojević sa Odsjeka za kameru Fakulteta dramskih umjetnosti i Vida Radovanov s Fakulteta za tekstil i dizajn. Razgovarali smo o organizaciji njihovih plenuma i blokada na fakultetima, kako se druže, što jedu, gdje spavaju, kako provode svoje vrijeme na fakultetima, šta žele, o kakvoj budućnosti sanjaju, čemu se nadaju, te kako kroje svoju strategiju otpora.

"Imamo dober zgled severnih držav, kjer so zelo na hitro uvedli angleška predavanja, Nizozemska recimo. Tam zdaj prehajajo nazaj na nizozemščino, ker so ugotovili, da njihovi diplomanti enostavno ne znajo jezika svojega naroda in imajo zaradi tega težave z zaposlitvijo," izpostavlja dr. Monika Kalin Golob. V katerem jeziku bi morali študenti poslušati predavanja? Kaj bi prehod na angleščino pomenil za slovenščino kot naš materni jezik? Bi res postala jezik drugega reda? Ali bi s tem pridobili več tujih študentov? Kakšne so vmesne poti? Vlada bo predvidoma ta mesec obravnavala osnutek novega Zakona o visokem šolstvu, ki vključuje tudi prenovljeni člen o učnem jeziku.

⏰ Ofsaaajd 407! U-bam-bom! Nazaj je 1. SNL in kako sva pa zaštartala. Ne vem, če mi ni glas nekje vmes šel. Od smeha in kvalitete, haha. Taki Ofsajd, da sva posnela potem še Ofsajd: Zic. O NK Mariboru bova imela spin-off, ker je Žiga Kos tako faking zagret. Ampak jedro pa je walda naš in vaš Ofsajd! Kako pa je fajn, ko je spet fuzbal, ne?

Dobrodošli na Zalet Podkast — podkast o dizajnu digitalnih proizvoda!Imamo novog gosta! U ovoj epizodi smo ugostili Gorana Bajazetova. Goran je kreativac, dizajner i osnivač. Trenutno mentoriše dizajnere i pokreće novu agenciju “The Last Gig”. Sa njim smo pričali o životnom ciklusu jedne kreativne agencije, rastu dizajnera i AI.

V okviru Vseslovenske akcije ozaveščanja in socialnega vključevanja invalidov z naslovom Vidiš človeka ali invalidnost, ki invalide skozi raznovrstne dejavnosti vključuje v javnost in družbo, je nastalo nekaj pogovorov, ki jih boste lahko slišali v oddaji Med štirimi stenami. Akcijo organizira Nacionalni svet invalidskih organizacij Slovenije z namenom, da javnost spozna uspehe in zanimive življenjske zgodbe posameznikov, ki znajo kljub invalidnosti izkoristiti svoje prednosti in stopajo po edinstvenih poteh. Danes boste spoznali doktorico Tjašo M. Kos. Z njo se je pogovarjala Lara Gril.

Nadškof Cvikl na nedeljo Jezusovega krsta: V Božjih očeh smo vsi ljubljeni in dragoceni!Nov predlog zakona o pomoči pri prostovoljnem končanju življenja: Imamo potem samomor proti kateremu se borimo in tistega, ki ga ponujamo?Pred petimi leti na Kitajskem potrjena prva smrtna žrtev covida-19. Kako je bolezen zaznamovala svet?V Libanonu je zavil optimistični veter po izvolitvi novega libanonskega predsednika Džozefa Auna.Projekt Šolar na smuči za izobraževanje najmlajših o varnem ravnanju na smučeh.Na Hrvaškem poteka drugi krog predsedniških volitev.Šport: Krstna zmaga Američanke Macuga v St. Antonu, Štuhec 18.Vreme: Danes in jutri bo na zahodu precej jasno, na vzhodu bo občasno več oblačnosti. Zlasti jutri bo vetrovno.

Čeprav smo glede na podatke šele na začetku sezone prehladnih obolenj, gripe in gripi podobnih okužb, je strokovnjake presenetil hiter porast bolnikov, ki zaradi respiratornih okužb potrebujejo zdravniško pomoč. V bolnišnicah izpostavljajo, da so razmere že zdaj dramatične. Podobno je tudi v zdravstvenih domovih. »Čakalnice ambulant so polne,« pritrjuje družinska zdravnica Polona Vidič. Za več informacij in nasvet, kaj lahko glede gripe storimo sami, jo je v Kočevje poklical Iztok Konc.

Decu na vreme treba naučiti druženju, komunikaciji sa ljudima i ljubavi prema prirodi, pričaju u novoj Mamazjaniji Jelena Ivanović Tomašević, vlasnica modne agencije “J's Management” i glumac Branislav Tomašević, roditelji tri dečaka, od kojih najstariji ima već 18 godina. Tokom pandemije, Tomaševići su vreme provodili u prirodi, na selu, u vikendici u blizini Gornjeg Milanovca, a ovaj period bio je dragocen pre svega za decu. „Naučili su sve da rade, da hrane životinje, seku drva, lože vatru, toliko im se to dopalo, da Dušan, najstariji sin, sad ume sam ponekad da ode tamo i provodi vreme, brinući o kući i okolini. Dešava se i da navije sat u 4 ujutru, kako bi ustao i slušao kosove i uživao u svitanju, što je neprocenjivo za svakog čoveka da oseti, posebno mladog“, kaže Branislav. Dok se Jelena nadovezuje da je osećaj za prirodu naučio od oca, kojeg je posmatrao šta radi i kako se ophodi prema seoskim poslovima i kući. „Mi smo deci prvi i najvažniji primer i sve što znaju, naučili su od nas“, kaže Jelena, koja objašnjava kako je imala priliku da decu podiže u inostranstvu, ali je ipak izabrala Srbiju. „Mogli smo da živimo na Zapadu, ali ja sam se ipak odlučila za našu sredinu, jer ovde imaju bake i deke, mogu da žive i u gradu i da upoznaju selo, domaću hranu. Ipak, koliko god da su osetili život u prirodi, znaju kako je i van granica ove zemlje, jer kad god imamo priliku vodimo ih na putovanja“, priča Jelena. Osmeh na licu, ljubav, tolerancija, uvažavanje i bezrezervna podrška, tajna su njihovog braka i opstanka porodice. „Deca znaju da cene našu intimu i potrebu da nekad budemo sami, da otputujemo bez njih, a od oni ostanu sa bakama, to su naučili od malih nogu. Imamo porodični kalendar gde upisujemo ko gde i kad ide i tu se dogovaramo i za zajedničko, porodično vreme“, pričaju Tomaševići. Da je porodica na prvom mestu, slažu se oboje, a opstanak normalne porodice moguć je samo uz neke neophodno postavljanje prioriteta, ulaganje i dogovor, tako da niko ne radi nešto što će nekome od njih nauditi ili poremetiti sklad koji toliko čuvaju. „Važno je da niko ne bude remetilački faktor“, uz osmeh dodaje Branislav, koji kaže da ako su svi u porodici dobro, za sebe će se lako pobrinuti, ali prioriteti moraju da se znaju i ne menjaju.

V spisu O prostem času rimski filozof Seneka iz 1. stol. med drugim razmišlja o pomembnosti vsakodnevnega premišljevanja in čudenja. Radovednost, ki je človeku prirojena, nas vleče k nenehnemu raziskovanju in opazovanju sveta ter iskanju vedno novih odkritij. Narava je po njegovem mnenju v nas prebudila to nagnjenje, da bi občudovali njeno lepoto in postali opazovalci njenega veličastja, »saj bi izgubila sad svojega dela, ko bi te stvaritve – tako velike, tako sijajne, tako fino oblikovane, tako bleščeče in tako bogate raznolikih krasot – kazala le pusti, neobljudeni samoti.« Vendar pa nas Seneka v nadaljevanju opominja, da nismo bili ustvarjeni zgolj za opazovanje, pač pa tudi za premišljevanje o svetu, saj smo vendarle bitja dveh svetov: fizičnega oziroma zunanjega, ki se ga lahko dotaknemo, ga vidimo in občutimo, ter notranjega, duhovnega. Imamo torej dvoje oči, s katerimi lahko uzremo svet okoli nas, pri čemer so fizične oči zgolj pomagalo, ki nas usmerja k nevidnim resnicam. »Ne vidimo namreč vsega, kar je,« zapiše Seneka, »temveč si naš vid šele odpira poti raziskovanja in postavlja temelje za to, da lahko preidemo od preiskovanja očitnih k preiskovanju skritih stvari in odkrijemo nekaj, kar je starejše od sveta samega.« Naša misel se torej »ne zadovoljuje s poznavanjem tega, kar je moč videti, pač pa presega vidno in raziskuje, »kar leži onkraj sveta.« Prav k takšnemu premišljevanju o globljih resnicah o svetu, njegovih zakonitostih, o človeški naravi in pravzaprav nas samih nas vabi Seneka in nas hkrati opominja, da te svoje druge, duhovne plati nikakor ne bi smeli zanemarjati. Po stoiškem prepričanju namreč človek najbolj živi v skladu s samim seboj in doseže najvišje stanje notranjega zadovoljstva in pomirjenosti, kadar sicer deluje v fizičnem svetu, a hkrati nameni nekaj trenutkov za premišljevanje in svoje notranje življenje. Na to misel v današnjem času, ki na vsakem koraku poudarja storilnost, aktivnost in stalno zaposlenost, radi pozabimo in se bolj kot na naš notranji osredotočamo na zunanji svet. Preredko si vzamemo čas, da bi zgolj občudovali naravo in v sebi iskali odgovore na globlja življenjska vprašanja; da bi se za nekaj trenutkov odmaknili od vsakdanjega vrveža in se predali premisleku o nas samih. »Narava me je namenila za oboje,« zapiše Seneka, »da delujem in da najdem čas za kontemplacijo. In res počnem oboje, saj tudi kontemplacije ni brez delovanja.«

Politička hapšenja u Srbiji. Predsednik predsedava Savetom za nacionalnu bezbednost. Imamo li vanredno stanje bez zvaničnog vanrednog stanja?Gost Danice Vučenić u „Iza vesti“ biće Žarko Korać, psiholog, univerzitetski profesor u penziji i nekadašnji potpredsednik Vlade.

Dobrodošli na Zalet Podkast — podkast o dizajnu digitalnih proizvoda!Imamo novog gosta! U ovoj epizodi smo ugostili Strahinju Todorovića. Strahinja je Staff Product Designer specijalozovan za B2B i Enterprise softver. Trenutno radi u kompaniji Florence Healthcare. Sa njim smo pričali o ulozi i poziciji dizajna unutar velikih kompanija, anketi o dizajnerskim platama i domaćoj dizajn zajednici

Naučnici se slažu da su klimatske promene realnost za koju najveću odgovornost snose ljudi. Gradjani su toga svesni i više ih ne treba mnogo ubedjivati u tu realnost. Ali svest je jedno, a spremnost na akciju drugo. Da li način na koji se o klimatskim promenama govori može da smanji taj jaz?

Nakon što je razgovor sa Markom Gudejlom, profesorom sa Oksforda, odjeknuo u domaćoj javnosti, Stevan Filipović, srpski reditelj i voditelj Radar podkasta razgovarao je u Španiji sa prof. dr Martom Konde koja radi na Autonomnom Univerzitetu u Barseloni i na Univerzitetu u Kvinslendu u Australiji, kao dobitnica prestižne stipendije "Marija Kiri". Nakon što je stekla zvanje inženjerke poljoprivrede, specijalizaciju i doktorat je posvetila metodama otpora projektima rudarenja koji ugrožavaju prirodu širom sveta, gde se, po objavljenim radovima i naučnim projektima u kojima je učestvovala, izdvojila kao jedna od najvećih ekspertkinja za ovu oblast na svetu. Filipović je u novoj epizodi Radar podkasta razgovarao sa njom pretežno o situaciji u Srbiji, odnosno o tome koliko su problemi sa kojima se suočavamo slični onima koji pogađaju druge narodi u sličnim situacijama, kao i o mogućim rešenjima. Sagovornici su se na početku složili da zelena tranzicija sama po sebi ima dosta manjkavosti, te da je trenutni plan da se isti model nastavi, samo da promeni ruho. Odnosno, da se suštinski ništa neće promeniti jer suštinske promene zahtevaju cenu koja mora sa se plati. "Predloženo rudarenje u Srbiji će izazvati veliku štetu i razaranje. Ovo ne važi samo za Srbiju. Prosto ne postoji dovoljno minerala na svetu da bi podmirile potrebe ekonomskog modela u kom živimo. Jedini način da se izborimo sa ovim jeste da smanjimo ukupnu potrošnju energije na svetskom nivou, i tako smanjimo pritisak da mora da se rudari. Da, današnja tehnologija rudarenja je možda malo bolja, ali, i dalje - rudnik je rudnik. Šteta je neizbežna i ne postoji način da rudarenje bude ‘održivo'. To je oksimoron. Isto kao i ‘održivi razvoj'”, jasna je Konde. Ona objašnjava veze, odnosno uticaje rudarenja na poljoprivredu, ekologiju, pa i kulturu podneblja gde je planiran rudnik navodeći da je slučaj u Srbiji već viđen scenario. "Nažalost, postoji značajna korelacija između plodnosti zemlje, reka, kulturološkog značaja nekih prirodnih celina i rudarenja. Najčešće su upravo to mesta gde se nalaze rude koje su potrebne i gde rudarske kompanije dolaze da kopaju. Ono što se desilo u Srbiji je već viđen recept. Korporacija dođe, pokuša da otvori rudnik, dese se protesti, a onda se oni primire i čekaju. U međuvremenu ulažu u razaranje svih pokreta otpora, i onda pokušavaju ponovo", dodaje Konde. Filipović je podsetio sagovornicu da je u Srbiji jedinstvena situacija u svetu jer se iskopavanje rude planira usred plodne zemlje te apostorfirao da nam “oni (Rio Tinto i vlast) obećavaju da razvijaju nove procese, i da će šteta biti minimalna”. “To jednostavno nije istina", kratko i jasno odgovara Konde. Konde u razgovoru ilustruje i modus operandi po kojem velike korporacije otvaraju sebi put ka rudarenju navodeći da je u središtu svega – novac. "Ono što korporacije rade jeste da kupuju, bilo zemljište, kuće, bilo ljude... Ili ih kupuju ili im ponude poslove sa velikim platama. Na ovaj način se u epicentru rudarenja prave podele između meštana. Tu su i političari koje kupuju. A vi ste u Srbiji dobro krenuli sa velikim protestima i direktnim odbijanjem. To je najbolji način. I dobro bi bilo da uspete pre nego što se rudnik otvori, jer, jednom kad se otvori, stvari postaju komplikovanije", podvlači profesorka. Sagovornica je povukla paralele sa situacijom u Kataloniji, ali i širem sveta navodeći da ni u Srbiji situacija neće biti bolja. "Mi u Kataloniji imamo rudnik, i na kraju se ispostavilo da rudarska kompanija neće da plaća čišćenje reke od toksičnih hemikalija, tako da se to finansira narodnim novcem. Imamo dve ogromne rafinerije za prečišćavanje vode u periferiji Barselone, i to sve mi finansiramo, kompanija je jednostavno odbila. Ako se to dešava u Barseloni, u Japanu, Africi mnogo više, dakle, dešava se svuda isti obrazac. I ko na kraju disproporcionalno profitira? Rio Tinto. Šta će od toga da dobiju ljudi u Srbiji. Pa, neki možda dobiju posao, i to je uglavnom to".

Dobrodošli na Zalet Podkast — podkast o dizajnu digitalnih proizvoda!Imamo novu gošću! U ovoj epizodi smo ugostili Maju Nedeljković Batić. Maja je inženjerka, umetnica i kreativna developerka. Trenutno radi u kompaniji Linear. Sa njom smo pričali o spoju umetnosti i frontend inženjeringa, saradnji sa dizajnerima, samostalnim projektima i govorništvu na konferencijama.

Pridružite se našim zatvorenim Satsanzima koji se ne snimaju i ne objavljuju javno. Info o njihovom održavanju šaljemo Viberom - samo kliknite na https://cli.re/viber-manifestiranje Podržite nas donacijom:  ✅ Kreditnim karticama: https://cli.re/donacija-karticama  ✅ Ostalo (IBAN, Paypal): https://www.manifestiranje.com/donacija

Usudi se guglati ovo... Mogu li žohari preživjeti u penisu? Koliko kamenčića dnevno trebaš pojesti? Kako je netko iznio podatke preko milijun građana na USB-u? Imamo odgovore - ili barem teorije - na sva bizarna ovotjedna tehnološka pitanja! Izgleda da ni guglati danas više nije pametno... Na svojoj developerskoj konferenciji I/O koju je praktički posvetio AI-ju, Google je lansirao novi proizvod u sklopu svoje tražilice. Ispostavlja se da su mnogi odgovori koje AI Overview daje netočni pa čak i opasni po zdravlje - analiziramo što to znači za budućnost tražilica i sadržaje za web. S druge strane, u novoj epizodi raspravljamo kako je moguće da se osobni podaci preko milijun građana jednostavno kopiraju iz službene baze na USB i iznesu iz institucije!?To je tek dio tema koje smo pripremili, a ostalo poslušajte i pogledajte. _______________ 0:00 Uvod1:13 Curenje podataka svih vlasnika registriranih vozila u RH3:11 Zašto nas slučaj nije iznenadio?9:15 Javne institucije ne mogu biti sankcionirane?14:35 Kako prijaviti slučaj trgovanja osobnim podacima?17:16 Jeste pitali Google štogod zadnjih dana?19:42 Najnovija "inovacija" na Googleovoj tražilici23:24 Tražilice i stvaranje sadržaja za web - nekad i danas31:33 Izbija li si Google pare iz džepa?37:10 Nucleus: Mladi tim srednjoškolaca je opet u orbiti!40:54  Naša 3 ovotjedna: Ni TOP ni FLOP! _______________  

Kdo določa, kaj je prav in kaj narobe? Je to država, ki narobe in prav regulira skozi niz pravil in norm? Imamo moralo vtkano v DNK? Jo določa kultura? Ali izvira iz narave? Morda iz oziroma od boga? Ali pa so norme in z njimi predstave o tem, kaj je dobro ali slabo, prav in narobe, le posledica korporativnih interesov in so lahko kar koli? Kaj vi menite?

Imamo više nego dovoljno ruku za sastavljanje parlamentarne većine, poručuje predsjednik HDZ-a Andrej Plenković Bivši predsjednik Republike Ivo Josipović kritizirao je aktualnog predsjednika Zorana Milanovića. Kaže, ojačao je desnicu U Kumrovcu je obilježena 44. godišnjica smrti Josipa Broza Tita. U Zagrebu su zapaljeni krijesovi povodom 79. godišnjice oslobođenja grada

Vesolje je polno vznemirljivih ugank; samo v naši galaksiji bi, na primer, utegnilo biti okoli 100 milijonov črnih lukenj. Problem je seveda v tem, da jih neposredno ne moremo videti. Izdaja jih predvsem vpliv, ki ga imajo na zvezde, ki so dovolj blizu, da se znajdejo v njihovem gravitacijskem objemu, iz katerega, kot vemo, ni moč pobegniti. A črne luknje še zdaleč niso edini fenomen v vesolju, katerega obstoj lahko zaznamo, izmerimo in izračunamo, ne da bi pri tem imeli kakšne zelo jasne predstave, za kaj pravzaprav gre. Nove in nove raziskave že desetletja potrjujejo, da je običajne snovi, iz katere smo ljudje in Zemlja in planeti pa sonce in vse druge zvezde v vseh stotinah milijard galaksij v vesolju … za pičlih 5 odstotkov. Kar je za nas običajno, je v vesolju tako rekoč izjema. Večino zavzemata t. i. temna snov in temna energija. Odkrivanje nečesa, kar je v temelju tako zelo drugačno, pa seveda terja, da na kar najbolj inovativen način uporabimo vse možne metode detekcije dogajanja tam zunaj. Imamo teleskope v vesolju in na Zemlji, ki skupaj pokrivajo tako rekoč celoten elektromagnetni spekter sevanja, z detektorji lovimo nevtrine in kozmične delce, v zadnjih letih pa prisluškujemo tudi gravitacijskim valovom.Vsi ti prijemi seveda obetajo, da bomo odkrili in razumeli marsikaj, kar je ta hip še neznano in nerazumljeno, vendar pri tem ne gre spregledati, da se sodobna astrofizika srečuje tudi z zagatnimi težavami. Eno najbolj perečih predstavljajo velike konstelacije satelitov, kakršna je današnji Starlink podjetja SpaceX, obetajo pa se še številne druge, ki bi število satelitov v nizki Zemljini orbiti lahko dvignile na več 10 000. To pa predstavlja resno težavo tako za astronomijo kot za naš dostop do vesolja. Zakaj? – Odgovor iščemo v tokratni Intelekti; gosta oddaje sta prof. dr. Andreja Gomboc s Centra za astrofiziko in kozmologijo Fakultete za naravoslovje Univerze v Novi Gorici in prof. dr. Tomaž Zwitter s Fakultete za matematiko in fiziko Univerze v Ljubljani. Foto: sploh prvi posnetek kake črne luknje (galaksija Messier 87), kolaboracija Event Horizon Telescope

Andrej P. Škraba, Klemen Selakovič & Jani Pravdič. Enkrat na mesec se srečamo in preko dialoga (iz gr. diálogos "pogovor"), drug z drugim delimo ideje.  Teme DIALOGA 47: Filmi, dekleta in s čim se trenutno ukvarjamo Ko nam zmanjka energije in motivacije Janijevo ljubezensko življenje in kdaj imeti družino? Substituti in meje v življenju Moški prijatelji moje punce Imamo radi banane & merjenje glukoze v krvi Česa v življenju ne razumemo? Škraba ostaja pristaš bencina Ali bo še kakšen DIALOG v živo? Kako oplemenititi premoženje? Kako vemo, da nam je uspelo v življenju? Najbolj profitabilne podjetniške niše Hitri reset telesa in deloholizem Najpogostejše število & iznajdba modre LED svetilke

Dobrodošli u novu epizodu Filter podkasta! U današnjoj epizodi, razmatramo širok spektar tema - od usamljenosti i slobodnog vremena do finansijskih pritisaka i šta bismo promenili da ponovo imamo 20 godina. U ovom razgovoru smo se kroz humor, ali i neka važna pitanja obojica podsetili koliko smo uradili i šta sve još treba da uradimo. Saznaj više o programu 45danaSVIzajedno: https://docs.google.com/forms/d/e/1FAIpQLSdHvnNGa6ezWMxh6jQp_vYwOdwqQgw_Y9cuTqm21I6zsk4S9Q/viewform Dobrodošli na još jedan Filter podkast!

Šapić ponovo organizuje Dane porodice, ali nikome nije jasno čemu to služi. M imamo rešenje kako da se manifestacija popularizuje. Pričali smo i o izborima, prelasku Vuka Jeremića na drugu stranu, pesmi protiv Rio Tinta, Beogradu na vodi koji se širi i drugim temama. A, da... i o Vučiću. Ove nedelje nemam sponzore, ali imamo vas! I rubriku Nije Njuz! Vidimo se u Požarevcu, tačno vreme uskoro! --- Kripto voleti: Viktor BTC bc1q4estcdlypugcz5hnwd8z0gl64lmh6l2lsy23yt Nenad BTC 1AcKQwLtpnd9CmYD1N26tGtiBZaD8Jtb7M (ostali kada otvore) Od sada nas možete podržite i na YouTubeu: https://www.youtube.com/channel/UCbYHvSoOkkHfhPTNkz4RmQg/join Budite vi sponzor podkasta na Patreonu: https://www.patreon.com/njuz Kupite NJUZ majice: https://www.dechkotzar.com/sr/tag/njuz/ --- Audio podcasti: Deezer https://www.deezer.com/en/show/1736292 Soundcloud https://soundcloud.com/njuz-net Apple https://podcasts.apple.com/us/podcast/njuznet/id1531300158 Spotify https://open.spotify.com/show/5M6FZXlro5U1bmjgj8xWiN Google https://podcasts.google.com/feed/aHR0cHM6Ly9mZWVkcy5zb3VuZGNsb3VkLmNvbS91c2Vycy9zb3VuZGNsb3VkOnVzZXJzOjg3ODUzNDAwNS9zb3VuZHMucnNz Njuzovci na Instagramu: https://www.instagram.com/je.li.savetaa/ https://www.instagram.com/nenad.milosavljevic/ https://www.instagram.com/graforidza/ https://www.instagram.com/viktorxmarkovic/ https://www.instagram.com/marko_drazic/ https://www.instagram.com/vvukovv/ #njuznet #podcast #srbija #beograd #najnovijvesti #elita #zadruga

Pred vama je specijalno izdanje podcast-a "Snaga uma" sa glumcem Slavenom Došlom, koje je posvećeno našem odrastanju uz moderne tehnologije, a realizujemo uz podršku prijatelja podcast-a kompanije Samsung. Tema za razgovor, a i za razmišljanje nam dolazi iz kompanije Samsung, koja je s novom uređajima iz Galaxy S24 serije na neki način ispisala istoriju i svima nama na dlan donela veštačku inteligenciju. „Photo Assist“ donosi mogućnost uređivanja fotografija uz pomoć AI, što znači da odlična fotografija može bude savršena, zahvaljujući opcijama da se odabere objekat sa slike i pomeri, obriše, premesti ili uredi u željenoj veličini. „AI note Assist“ je poput asistenta u telefonu koji pruža mogućnosti da bilo kakve beleške sam preuredi, formatira u koncizan i pregledan dokument koji je kasnije lako pronaći. Najzad, „Live Translation“ je neka vrsta prevodioca u realnom vremenu u mobilnom telefonu, koji ruši jezičke barijere na petnaest različitih jezika, čak i kada se dopisujemo. Dakle, ovo nije samo novi model mobilnog, već istinska inovacija koja označava početak nove ere u našim digitalnim životima i načinima na koje komuniciramo, pa je samim tim i raskošna tema za razgovor i za prisećanje puta koji smo prošli u našim digitalnim životima, koji su neizostavni deo i naših karijera i privatnih života, pa i ličnog rasta. Pred vama je vedar razgovor o odrastanju, otkrivanju digitalnog sveta i odrastanju zajedno sa modernizacijom, ali i o tome kako zamišljamo budućnost sa Slavenom Došlom, koji je nedavno ostvario veliki uspeh prvo u ulozi voditelja Pesme za Evroviziju, čak se i pojavio kao hologram, a onda i na premijeri brodvejskog mjuzikla „Company“ gde igra glavnu ulogu.

+Vinales pobednik u sprintu! Da li je sada prvi pobednik na tri različita motocikla?+ISTORIJA: Aron Canet pobedio u Moto2!!!+Holado najbrži u Moto3.Link za zvaničnu Fantasy Lap 76 MotoGP ligu za 2024: https://fantasy.motogp.com/leagues/join/4WEEP7HUKod za ligu: 4WEEP7HUPodrška Infinity Lighthouse ekipi!

⏰ Driiiiiiiing! Novi ponedeljek, sveži Ofsajd! Tokrat v napornem ponedeljku na daljavo, ampak Jaša nekaj kakor objame Žigo, ker ta sprašuje, če bo Aluminij ujel Domžale! Imamo bitko za obstanek? Hoho! Kaj pa če reees!

+SPECIJALNO UKLJUČENJE: Hasan Bratić sa lica mesta u Bahrainu!+Otvorena zvanična Fantasy liga Lap 76 za 2024! Ko će biti najbolji?https://fantasy.formula1.com/en/leagu...KOD ZA LIGU: P5SEDGFHU02Ukoliko želite da podržite ekipu Infinity Lighthouse i sve što radimo, najbrže je kroz Patreon i YouTube članstvo.Patreon: https://www.patreon.com/infinitylight... YT: https://www.youtube.com/channel/UCQ2D...Domaćini: Pavle Živković i Srđan Erceg#lap76#infinitylighthouse#f1 00:00:00 Početak00:11:45 Imamo gosta - Hasan Bratic sa lica mesta!00:21:45 Krecemo od RB Racing-a, naravno01:10:00 Prvi konkurenti, Mercedes i Ferarri01:54:00 McLaren i Aston Martin02:08:00 Alpina izgleda katastrofalno02:22:00 Williams jos nekako... ali Haas nije ni za komentarisanje02:24:45 Sauber kaze da su unapredili bolid02:43:00 U studiju nam je Andrej Petrovic, F4 vozac03:40:00 PATREON------------------------------HUMANITARNI KUTAKPomozimo Martinu!Slanjem SMS poruke: Upišimo 1503 i pošaljimo SMS na 3030Slanjem SMS poruke iz Švajcarske: Upišimo human1503 i pošaljimo SMS na 455Uplatom na dinarski račun: 160-6000001670866-23Uplatom na devizni račun: 160-6000001671337-65IBAN: RS35160600000167133765SWIFT/BIC: DBDBRSBGUplatom platnim karticama putem linka: E-doniraj (https://www.budihuman.rs/edonate/sr?u...)Uplatom sa vašeg PayPal naloga putem linka: PayPal (https://www.budihuman.rs/paypal/sr/do...)-----------------NAŠA PRODAVNICA - ️https://shop.infinitylighthouse.comSvi koji žele da obogate svoju biblioteku prelepim delima o Formuli 1 i MotoGP-u ili se obuku u naše, zajedničke, boje, tu je naša zvanična prodavnica knjiga, majica i kačketa.NAŠE DRUŠTVENE MREŽE Instagram - https://instagram.com/infinitylighthouse Facebook - https://facebook.com/theinfinitylight...Twitter - https://twitter.com/infinitylighthsSPORTSKE VESTI - https://sportsmagazin.rsMusic credit: Envato Elements Item/Cinematic Heroic by StudioKolomnaAutor: Srđan ErcegDatum: 19. februar 2024.Lokacija: Studio na kraju UniverzumaProdukcija: Infinity Lighthouse https://www.youtube.com/infinitylight...Website: https://infinitylighthouse.com/Zabranjeno je svako kopiranje i neovlašćeno preuzimanje video i/ili audio snimaka i postavljanje na druge kanale! Nije dozvoljeno koristiti materijal sa ovog kanala, bilo u celosti ili iz segmenata, bez licenciranja / plaćanja kako za komercijalnu, tako i za nekomercijalnu upotrebu.Svaka upotreba bez licenciranja za komercijalnu ili nekomercijalnu / privatnu upotrebu biće procesuirana. Za sve informacije o pravima, za upite o licenciranju i dobijanju dozvole za korišćenje možete nas kontaktirati putem naše zvanične email adrese.Copying, re-uploading, and illegally distributing this copyrighted work is strictly prohibited! Label and copyright: Infinity Lighthouse ★ Support this podcast on Patreon ★

Dobrodošli na Zalet — podkast o dizajnu digitalnih proizvoda!Imamo novog gosta! U ovoj epizodi smo ugostili Aleksandra Đurića. Alek je dizajner i menadžer, trenutno direktor dizajna proizvoda u kompaniji Toptal. Sa njim smo pričali o dizajniranju timova, daljinskom poslu, kako je raditi u poznatom jednom poznatom brendu i prijateljstvu.❤️‍

Kada se poslodavcu pokvari mašina, on plače jer to košta. Kada pogine radnik, on gleda samo kako da ga zameni. Dan nakon trovanja preko 100 radnika u fabrici Magna, poslodavac je nastavio proizvodnju nakon čega je još 50 radnika otrovano. Pitanje je šta je radila inspekcija? U Srbiji nema dovoljno inspektora rada, nemaju dovoljna ovlašćenja, nisu dovoljno plaćeni, nemaju sredstva za rad, na teren idu javnim prevozom. Jedan inspektor pokriva i preko 1000 preduzeća na 50 km kvadratnih. Kazne za kršenje zakona o radu su male, pa se isplate onima koji ga krše. Sistem kontrole je zastareo, većina nadzora radi se po prijavi. Rad na crno se statistički smanjio (oko 13 procenata), ali i dalje postoji pola miliona ljudi koji rade bez ugovora. Postoje mnogi poslodavci koji potpišu ugovor sa radnikom, ali mu ne uplaćuje doprinose. Radnici to saznaju tek kad odu kod lekara, zato je savet češće proveravati poslodavca. Gost: Mario Reljanović, naučni saradnik Instituta za uporedno pravo i predsednik udruženja Centar za dostojanstven rad

Zaigrala mečka i pred kućom TikTokera i to kakva. Kapitalna. Ove nedelje briljirali su gotovo svi političari, a posebno Aleksandar Šapić. Savo Manojlović obavestio nas je da je Rio Tinto verovatno jedina kompanija koja ne može da bukira domaće influensere. U pripremama za izbore pričamo o svim načinima na koje je potrebno motivisati mlade da glasaju. Vraća se i Čeda Jovanović. Tadić i Radule spremaju sjajnu večernju kampanju za izbore. Imamo i čak dva zadatka za vas. Pratite pažljivo da ih ne propustite. Ove nedelje nemamo sponzore, ali imamo vas