Podcasts about jedina

Od 1. februara na Kosovu će jedina valuta za gotovinske i platne transakcije biti evro. Tu uredbu donela je Centralna banka Kosova, pozivajući se na zakone i Ustav Kosova. U srpskim sredinama na Kosovu do sada se koristio i dinar (RSD). Službeni Beograd je već najavio da će se svim silama boriti protiv te odluke. O izazovima koje bi ona mogla da ima za preduzetnike i stanovnike, Nenad Kreizer razgovara sa našom dopisnicom iz Prištine Violetom Oroši i sa direktorom radija KiM Isakom Vorgučićem. Von Nenad Kreizer.

Veliki broj bosanskohercegovačkih zajednica u Australiji obilježio je na veoma svečan i emotivan način Dan državnosti BiH, iskazujući tako ljubav prema matičnoj zemlji, te promovišući vlastitu kulturu kao dio širokog spektra australijskog mozaika multikulturalnosti. Dajući doprinos obilježavanju ovog važnog praznika prošetali smo se većim gradovima Australije, i zavirili na svečanosti koje su priređene u Melbourneu, Perthu i Sydneyu. Sve su imale jednu zajedničku notu: kucale su istim damarom ljubavi prema domovini Bosni i Hercegovini.

Tu smo opet, posle nedelju dana pauze. Pauze koju niko od nas nije želeo da napravi, ali nažalost, desile su se stvari koje su se desile. Razumećete da u toj atmosferi nije bilo prigodno pričati u veselim tonovima o košarci, pa smo rešili da prošle nedelje preskočimo redovne analize zbivanja. Verujemo da nam niste zamerili. Ove nedelje, vraćamo se opet na staro. Događaj broj jedan u košarkaškoj Srbiji je obračun Partizana i madridskog Reala u četvrtfinalu Evrolige, koji je počeo povoljno po vicešampiona Jadrana. Partizan je vodio 2-0 protiv Reala, ali je kraljevski klub poravnao stvari u Beogradu. Falio je crno-belima Kevin Panter, nisu uspeli da odgovore na oporavljenog Valtera Tavaresa i na trenutak opet mlade Ćaća i Rudija. Pred Željkom Obradovićem je peta utakmica koja se igra u sredu, a na stolu je, pored plasmana na F4, i jedna zanimljiva tradicija za prekinuti – domaći timovi imaju 15-0 u majstoricama evroligaških serija...hoće li baš Partizan biti taj prvi? Ili možda Makabi ili Fenerbahče? U ABA Ligi, sa druge strane, stanje relativno redovno. Crvena Zvezda i Budućnost su zakazali svoj sudar u polufinalu posle minimuma utakmica – crveno-beli su lako savladali Zadar u Beogradu, nešto teže u Dalmaciji, dok je Budućnost posle velikog povratka “brejkom” rešila seriju sa Megom. Ova dva tima imaju mnogo epskih duela u bližoj prošlosti, a da li će tako biti i ovaj put, saznaćemo ubrzo. Jedina “majstorica” biće viđena u seriji u kojoj se za polufinale bore Cedevita Olimpija i FMP. Koga u polufinalu najverovatnije čeka Partizan, obznaniće se u subotu 13. maja – “panteri” nisu dozvolili brejk u Železniku, pa će serija ponovo u Ljubljanu. I da, ovaj put idemo prvo ABA ligu, pa NBA. Ali to ste takođe primetili. Zbivanja iz Amerike obradićemo u četvrtak. Ostajte nam dobro i zdravo.

Korak po korak, podkast po podkast – stigosmo bogami i do kraja regularne sezone! Dok vi ovo čitate, timovima su ostale samo formalnosti u vidu nekolicine utakmica, i plej-in može da počne. Ali, da pogledamo prvo gde se nalazimo pred ulazak u isti... Istok će se po svemu sudeći rasplesti onako kako smo i svi nekako očekivali poslednjih par nedelja. Milvoki se mučio, pa dodao gas i po svemu sudeći završiće prvi na istoku. Verna pratnja su Boston i Filadelfija, Klivlend će biti četvrti, a Njujork peti. Pitanje je još samo može li Majami da smogne snage i izbegne plej-in – Bruklin im sada beži jednu pobedu, a do kraja, kao što znate, nema puno. Šta god se tu desi, ostatak plej-ina se nee menjati. Atlanta, Toronto i Čikago zauzeće pozicije od sedmog do desetog mesta, dok su ispod crte ostali Indijana, Vašington i Orlando. Na Šarlot i Detroit već duže vreme niko ne računa, pa ih ne moramo ni spominjati. Na zapadu je situacija tradicionalno zamršenija. Pozicije 1-3 bi trebalo da ostanu netaknute – Denver, Memfis i Sakramento ostaju tu gde su, i teško da će se tu nešto promeniti, mada ne treba ni zanemariti Denverove muke i neko iznenađenje do kraja. Ipak, realno je da ostane baš ovako. Finiks ulazi kao skriveni favorit sa četvrtog mesta, a peto mesto koje trenutno drže Voriorsi je nešto što bi svako voleo da izbegne – Klipersi su trenutno šesti, Lejkersi sedmi, a nisu bez šanse ni Nju Orleans ni Minesota! Jedina nepoznanica je na relaciji Dalas i Oklahoma. Maveriksi imaju sedam poraza u poslednjih deset mečeva i razmatraju da pošalju Luku i Kajrija na prevremeni odmor – do kraja sezone igraju još tri utakmice kod kuće, a dok ovo čitate, jedna se već odigrala i može im uticati na plej-in sudbinu. Ukoliko Teksašani propuste doigravanje, biće to veliki udarac za njih na više nivoa! Sledeće nedelje pričamo o ekipama koje nisu uspele da se plasiraju dalje i malo preživamo o plej-inu, a kako snimamo dva dana pred emitovanje, imaćemo priliku da se nalupetamo sa prognozama pa možete kreativno da nam stavite do znanja koliko to ne znamo da radimo! Ali dotle, uživajte u još jednom, pretposlednjem po redu NBA podkastu koji se bavi regularnom sezonom 2022-23! Vidimo se

S.L.A.M.A sa Vama! Umjesto simfonije, sarkazmi i ironije! ********* ...Planeta (Zemlja) nam je Jedna i Jedina. Bey obzira na sve histerije i APSOLUTNI BESMISAO nacrtanih i KRVLJU podebljanih granica. Svih vrsta. ************* S.L.A.M.A sa Vama! By Vladimir Kreća --- Send in a voice message: https://podcasters.spotify.com/pod/show/vladimir-kreca/message

Da li je Promjena dobra ili ne? Kako gledate na to, jeste li osoba koja se veseli promjeni ili odupire ce odrediti koliko ce vam biti teško prihvatiti promjenu. Naš pogled na to što nam se dešava je ponekad jedino na što možemo i trebamo utjecati. Hvala na slušanju!

✅ YouTube kanal - BIBLIJA UČI - mr Zoran Marcikić https://bit.ly/3aH6f6K ✅ BLOG https://biblija-uci.com/ ▶️Posetite dopisnu biblijsku školu: https://www.biblijagovori.info/ ✅Poseti knjižaru Preporod: https://www.preporod.rs/

✅ YouTube kanal - BIBLIJA UČI - mr Zoran Marcikić https://bit.ly/3aH6f6K ✅ BLOG https://biblija-uci.com/ ▶️Posetite dopisnu biblijsku školu: https://www.biblijagovori.info/ ✅Poseti knjižaru Preporod: https://www.preporod.rs/

Ovogodišnje Olimpijske igre, osim što su specifične po tome što se odvijaju u pandemijskim uslovima, posebne su i po tome što obeležavaju 100 godina od prvih Ženskih olimpijskih igara. Na ovogodišnjim igrama učestvuje najveći procenat žena do sad, čak 48 odsto. U ovoj epizodi podkasta Reaguj! sagledavamo probleme sa kojima se susreću žene u sportu, ali i transrodne osobe, kao i potencijalna rešenja. Tek nakon sto godina učešća žena na Olimpijskih igara, broj učesnika dva pola se gotovo iznivelisao. Ali šta je sa transrodnim osobama? Pjer de Kuberten, otac modernih Olimpijskih igara, učešće žena smatrao je nepraktičnim, nezanimljivim, nespretnim i neprimerenim. Muškarci su držali i do toga da žene ne mogu da budu čak ni publika. Jedina uloga koju su mogle da imaju bila je krunisanje pobednika. Uprkos svemu, Francuskinja Alis Mija borila se protiv društvene isključenosti i diskriminacije žena u sportu. Predstavnice Nemačke na Olimpijadi ove godine donele su odluku da svoje trikoe zamene dugim rukavima i nogavicama, koje se na ovom takmičenju dozvoljene iz kulturnih i religijskih razloga, na ovaj način boreći se za udobnost i protiv seksualizacije sporta. Sa druge strane, na Evropskom prvenstvu u rukometu na pesku za žene, koje je ove godine održano u Bugarskoj, norveška reprezentacija odlučila je da umesto uskog bikinija obuče šorceve, iz istog razloga kao i nemačke koleginice, boreći se protiv seksualizacije ovog sporta. Umesto podrške od Evropskog rukometnog saveza dobile su kaznu, 150 evra po glavi, odnosno hiljadu i po evra za tim, a kaznu je ponudila da plati i američka pop pevačica Pink u cilju podrške. Nekadašnji selektor ženske reprezentacije Srbije i Crne Gore, kao i bivši član stručnog štaba muške reprezentacije Srbije, Zoran Ivić, naglašava da je njihova odluka bila u potpunosti ispravna, što pokazuje i podrška javnosti koje su rukometašice dobile. “Mislim da tu ne treba ništa menjati, oni su nešto trebali da menjaju kad su u pitanju dresovi, kad je u pitanju šorc. Lično mislim da to nije dobro i zastupljam mišljenje norveške reprezentacije. Ispravno su postupile, to je po meni dobra odluka”, navodi Ivić. Osim seksualizacije, u profesionalnom sportu ima i drugih problema. U avgustu 2009. godine osamnaestogodišnja Semenja Kaster osvojila je svetsko zlato u trci u Berlinu, gde je 800 metara prešla za 1 minut i 55 sekundi. Posle toga, Međunarodno udruženje atletskih federacija, danas preimenovano u Svetsku atletiku, objavilo je da je Semenja predmet postupka rodne verifikacije, nakon čega je proglašena nepodobnom za takmičenje 11 meseci. Rezultati provere pola nisu nikada objavljeni. Semenja Kaster je rođenjem pravno identifikovana kao ženska osoba, a čitav svoj život se tako i identifikuje. Međutim, ona ima jedan od niza stanja poznatijih kao razlike u polnom razvoju, gde ima prirodno povišen testosteron. Svetska atletika je u pravnim postupcima kontroverzno naziva "biološki muškom osobom“. To je podrazumevalo da Semenja i druge atletičarke sa istim stanjem moraju da smanje nivo testosterona ukoliko žele da se takmiče na međunarodnim stazama. Opcije navodnog “lečenja” koje Svetska atletika propisuje kako bi omogućila tim sportistkinjama da se takmiče jeste: uzimanje dnevnih kontraceptivnih tableta, upotreba injekcija koje blokiraju hormone ili operacija. Međutim, kada su u pitanju transrodne osobe, koordinator programa rada sa zajednicom u Grupi Izađi Aleksa Savić za podkast Reaguj! prokomentarisao je stav da učešće transrodnih osoba koje su u procesu promene pola u ženskim kategorijama na sportskim takmičenjima nije fer prema ostalim učesnicama. “Nijedna osoba koja je transrodna i koja pristupa procesu prilagođavanja pola zapravo ne radi to da bi bila uspešna u sportu. Znači to je jedan ekstremno težak proces, i mentalno i fizički i socijalno”, podseća Savić. Aktivista organizacije TALAS TIRV Aleksa Milanović navodi da postoji nepravda, mizoginija i seksizam u medijskim i javnim sferama kada je u pitanju veličanje sportista, dok se o sportiskinjama govori kao o "damama“ i pretpostavlja se da su slabiji pol. Sa druge strane, isticanje da su trans žene problem u sportu je problem sam po sebi, jer se ne postavlja pitanje, navodi Milanović, šta su one prošle – od autovanja, pa do medicinske tranzicije. “Stalno se ističu te neke fizičke predispozicije i prednosti koje trans žene imaju, dok se potpuno zanemaruju prepreke sa kojima su se te trans žene susretale celoga života i sa kojima se i danas susreću svakodnevno”, objašnjava Milanović. Profesor etike na Filozofskom fakultetu u Beogradu Jovan Babić smatra da sport nije vitalna ljudska potreba, već da spada više ili u razonodu ili u domen ispitivanja granica ljudskih mogućnosti. To se naročito jasno vidi u pitanju da li je važnije pobediti (što ne mogu "svi“) ili učestvovati (što svi mogu, ako hoće). “Tako da ta funkcija kriterijuma pravičnosti nije sasvim jasna i lako ustanovljiva, i još teže je primenjiva. Na primer, moglo bi se postaviti pitanje zašto se uopšte razdvajaju grupe takmičara, na primer žene i muškarci – zašto se ne takmiče zajedno?”, zaključuje Babić, dodajući da ostaje pitanje da li transrodne osobe treba da se takmiče izdvojeno. “Ono što ostaje kao neki zaključak jeste da je svaka diskriminacija moralno neopravdana, ali da privilegije, kao i pokušaj da se one dobiju bez adekvatnog pokrića, takođe mogu biti neopravdane”, naveo je profesor Babić za Reaguj! Na podkastu rade: Iva Gajić, Nemanja Stevanović, Sanja Kosović, Irena Čučković i Sanja Đorđević. U 61. epizodi podkasta Reaguj! korišćen je zvuk sa sajta freesound.org, kao i drugi efekat, sa istog sajta.

Jedina impresivnija stvar od toga da netko drži dah pod vodom više od 24 minute je motivacija te osobe - zašto se odlučila to raditi, i to u svojim 50im godinama. Buda, s kojim smo prethodno pričali u epizodi E077 je jedan od najimpresivnijih ljudi koje možete upoznati, sa stajališta snage volje i odlučnosti, te primjer što ljudi mogu napraviti ako baš jako zapnu za to. U 54. godini je oborio Guinessov rekord u držanju na dah nakon što je gotovo cijeli život pušio, u 40-ima se počeo natjecati u body buildingu. U 30-ima je bio maneken. Njegova motivacija danas je fokusirana oko kćeri kojoj je unatoč problemima ustanovljenima nakon poroda osigurao najbolji mogući život, a koliko daleko želi ići, poslušajte u podcastu. PREPORUKE ZA LAKŠE I UGODNIJE SLUŠANJE PODCASTA Tri načina kako slušati podcast Kako slušati podcast u autu koji nema Mp3 player Top lista najslušanijih epizoda Za lektire Surovih Strasti, edukacijske sadržaje i za potporu onom što radimo, posjetite našu platformu Surove Strasti Academy.

Plej-of nezadrživo napreduje! Svake noći, gledamo nove okršaje i budimo se pospani ujutru – šta je uradio Jokić, šta je uradio Luka, to su gotovo već postale neke dnevne teme u Srbiji. Vraća li se NBA kod nas u onu fazu praćenja kada smo ludeli za srpskim Kingsima? Kako god bilo, i peti put ovog plej-ofa sa vama su Miloš i Edin da vam rasvetle (ili zatamne) neke stvari. Ovaj put, srećemo se sa istočnom stranom koja je potpuno rešena, makar što se prve runde tiče, dok je na zapadu ostala još samo jedna nepoznanica. Sve serije na istoku okončale su se, manje-više, onako kako smo i predviđali. Svoju snagu pokazali su pre svih Milvoki Baksi, koji su pometlali Majami sa 4-0 – bila je to ujedno i prva „metla“ za Hit otkako im je trener Erik Spolstra. Janisovu družinu u polufinalu istoka čeka okršaj sa Bruklinovim „revolverašima“ – Durent, Kajri i Harden su se relativno lako izborili sa Boston Seltiksima, kojima je malo bio jedan Džejson Tejtum da bi im isparirali. Po mnogima, ovaj bi susret predstavljao jedno od brojnih „finala pre finala“. Drugo polufinale neće biti ništa manje zanimljivo. Filadelfija Seventisiksersi su lako rešili Vizardse, ali ne i bez povrede koju je zaradio Džoel Embid. Bez kamerunskog centra, šanse Siksersa protiv Atlante, koja je u velikom stilu prošla Njujork Nikse i najavila pohod na finale istoka. I ovde će sve prštati, a očekujemo i još bolje partije Bogdana Bogdanovića, koji je u navratima dizao temperaturu svojim šutevima za tri. Na zapadu, relativno se lako sa svojim protivnikom jedino izborila Juta. Memfis jeste iznenadio sve sa pobedom u prvoj utakmici, ali za više od toga nisu imali ni snage, ni personala. Serija između Denvera i Portlanda “pretila” je da ode u sedam utakmica – menjale su se odlične partije Nikole Jokića i Damijana Lilarda kao na traci, a sa njima i tas na vagi koji određuje prednost u seriji. Ipak, budući MVP iz Sombora je pokazao zašto će biti izglasan. Svakako najveće iznenađenje prve runde predstavlja senzacionalan trijumf Finiks Sansa nad Los Anđeles Lejkersima. Branilac titule nije uspeo da se izbori sa povredom Entonija Dejvisa i položio je oružje pred izuzetno raspoloženim Krisom Polom i Devinom Bukerom, dok je odličnu partiju u odlučujućem meču odigrao i osporavani Džej Krauder. Poraz Lejkersa predstavlja tektonski poremećaj u zapadnom “kosturu” – sada doslovce svi mogu do finala! Jedina nepoznata u toj zapadnoj jednačini je okršaj Dalasa i Los Anđeles Klipersa, u čijoj seriji još uvek neko treba da pobedi na domaćem terenu. Uzmu li Klipersi šesti meč, biće to prvi put u NBA istoriji da je u nekoj seriji viđeno više od pet pobeda na strani. Uzbuđenja ne staju i neće skoro, pa ne menjajte kanal. Naš dvojac, kao po običaju, nema odgovore ali ima neke ideje, pa eto, u nedostatku istine poslušajte onda njih.

Kako je Saša postao multipraktik, novinar, glumac, reditelj, turistički radnik? Da li je Zabjelo Republika? Da li je satira dobro oružje, da li je savjest dobra za svijest? Je li Šomi legenda, da li je Uroš genije? Može li se od Titograda do Podgorice preko Zete? Da li su djeca najbolja publika? Častite nas po kafu: www.buymeacoffee.com/igorivlado Postanite naš dobrotvor: www.patreon.com/igorivladopodcast www.facebook.com/igorivladopodcast www.instagram.com/igorivladopodcast/ @igorivladopodcast Prijatelji podcasta: Vizuelni identitet - QQRIQ - www.qqriq.me Energija - Kimbo kafa - www.kimbo.co.me Krila - Red Bull - www.instagram.com/redbullcg/?hl=en Namještaj - La Mia Casa - m.facebook.com/lamiacasaPG/ Portal analitika - www.portalanalitika.me Produkcija: Igor & Vlado Kamera operateri: Aleksandar Šeter, Saša Vujanović, Dejan Lazarević Audio: Saša Vujanović Montaža: Aleksandar Šeter - Nord Pixels studio Intro & Outro: QQRIQ Creative studio

Rutinska pobjeda protiv Sheffielda. Jedina je dilema koga početi protiv Slavije. Punim snagama u utakmicu sezone. Novi kviz TOP X. Sheffield review Slavija preview Kviz TOP X, o kojim igračima je riječ? Učesnici: Sahman, Shibby, Damir, Cala Novi koncept podcasta Udruženja Navijača Arsenala iz Bosne i Hercegovine, sa imenom "Gunner Fever". Shibby i Sahman, zajedno sa gostima, o svim aktuelnostima vezanim za Gunnere. Najave utakmica, stanje u klubu, pobjede, porazi, rad Udruženja, te mnoge interesantne teme i diskusije! www.arsenal-bih.com https://www.facebook.com/ARSBiHSC

"Jedina revolucija koju priznajem je lična revolucija" Kantautor Kralj Čačka govori o tome kako je proveo dane karantina, kako zamišlja svet posle pandemije, gde smo pogrešili i ima li nade za ljudski rod. Slušajte najnoviju epizodu Dana posle, potkasta o onom što nam se događa i onom što nas tek čeka! #DanPosle

Tea Žakula je znanstvenica koja se bavi energetskom učinkovitošću, docentica je na FSB-u gdje vodi laboratorij za ovo područje. Osim impresivne znanstvene karijere, jedna od zanimljivosti oko Tee je što je magistrirala i doktorirala na MIT-u, najpoznatijem, najboljem i sve drugo naj svjetskom inženjerskom sveučilištu. Svoja iskustva u znanosti ali i životu u tom vrhunskom i kompetetivnom okruženju je prenijela u Hrvatsku - ne bez problema, doduše, no uspjela je biti prepoznata i sa velikim žarom raditi na temi koja ju zanima. S Teom smo pričali o tome kako je to bilo studirati na MIT-u, koje stvari su joj se svidjele a koje nisu, kako je to bilo živjeti u SAD-u, te koje su prednosti za one koje se ipak usude vratiti. Teme razgovora: 2:42 Za upasti na MIT treba imati nešto njima prepoznatljivo - Hrvatska njima nije brand6:40 Lažiranje rezultata istraživanja - je li bilo toga?9:39 Inflacija znanstvenih članaka – ljudi plagiraju sami sebe11:20 Kriteriji napredovanja na sveučilištima u Hrvatskoj su jako niski13:22 Problem Sveučilišta u Zagrebu je to što je izrazito nehomogeno15:52 Nedostaje nam interakcije između različitih disciplina19:21 Kako je to biti potpuni početnik23:39 MBA je nadogradnja na osnovna znanja iz određenog područja, ne samo sebi svrha25:40 Vratila sam se u Hrvatsku jer bih žalila da nisam pokušala28:50 Osjećaj manje vrijednosti: 50% polaznika MIT-a smatra da tamo ne pripada34:30 Svjesna sam da ovdje nikada neću biti na razini na kojoj bi bila da sam ostala na MIT-u i ispuniti svoj maksimalni potencijal38:40 U SAD-u je svrha života ambicija, u Hrvatskoj ispunjenost43:38 Jedina šansa da se sustav pomakne naprijed je da dođe svježi dotok krvi48:45 U Americi jako veliku ulogu igra tko je bio vaš roditelj51:40 Veliki je nesrazmjer između različitih branša i zanimanja55:15 Sveučilište gura ljude da mijenjaju stvari prema naprijed, ali istovremeno zbog velikih troškova većina se nakon studija zapošljava u industriji koja je dobro plaćena58:00 Optimizacija sustava u zgradama1:02:55 Koristimo HEP-ovu upravnu zgradu kao živi laboratorij - eksperimentiramo sa sustavom grijanja i hlađenja1:06:50 Nije jednostavnoi pitanje kako ohladiti zgradu1:09:50 Problem u stambenim objektima su nerealno visoke temperature na koje se nešto grije ili hladi1:13:48 Genijalna rješenja prijenosa topline u biljnom i životinjskom svijetu: termiti PREPORUKE ZA LAKŠE I UGODNIJE SLUŠANJE PODCASTA Tri načina kako slušati podcast Kako slušati podcast u autu koji nema Mp3 player Top lista najslušanijih epizoda Suradnica na blogu: Mateja Pavlešić

Nikola Škorić je u domaćoj zajednici entuzijasta za kriptovalute i blockchain poznat kao osnivač prve domaće Bitcoin mjenjačnice, i suosnivač udruge UBIK, koja spomenute entuzijaste okuplja, no Nikolini interesi su mnogo širi, od mladih dana u kojima je htio biti nuklearni fizičar, do malo starijih kad je to zaista i ostvario, preko dva fakulteta koja je upisao - FER i Filozofski - do dugogodišnjeg bavljenja bonsaiem, zainteresiranosti za društvene i političke teme. Njegova strategija je da ulazi duboko u teme koje ga zanimaju, te pokušava naći i organizirati istomišljenike da bi postigli specifične stvari. Bitcoin mjenjačnica, odnosno firma Electrocoin čiji je to brand, je nedavno na tržište stavila prvu domaću uslugu za web shopove koji žele prodavati za kriptovalute, a da za knjiženje dobiju kune, nazvanu Paycek, te smo tim povodom razgovarali i o detaljima kriptovaluta i blockchaina. S Nikolom smo pričali o: 01:51 – Stipendija nuklearne elektrane Krško04:36 – Pizdim li na hejtere nuklearne energije?06:35 – Što radi nuklearni fizičar u kriptovalutama08:41 – Čemu bavljenje politikom?10:18 – Ja sam u osnovnoj školi sjedio doma i čitao SF, gradio drvene klupe, bavio se bonsaiem13:06 – Volim biti sam, ali gdje god sam došao sam osnovao udrugu14:19 – Do faksa sve ide svojim putem kojeg sam zamislio, a poslije…15:05 – Formalno udruživanje nije cilj, već potreba16:40 – Osnivanje udruge iscrpljuje18:29 – Ponovno na (drugi) faks, filozofija i informacijske znanosti21:34 – Ozbiljan početak Bitcoin mjenjačnice22:08 – Novac ima issuera, čak i u zakonu o deviznom prometu piše da novac ima svog izdavača23:20 – Ne zanima me investiranje tu sam zbog tehnologije.23:51 – Što se dogodilo s Mt. Gox24:28 – Kupovanje kriptovaluta bilo je užasno komplicirano, a onda sam našao localbitcoins.com s maržom od 15% Ok. To nema nikakvog smisla….26:16 – Počeo sam zarađivati od kripta, trebao bih registrirati firmu da ne završim u zatvoru.27:17 – Računovođa je kao sve skužio, u završnom obračunu 150 000kn dobiti, ali ne baš….30:27 – Računovodstvo me počelo jako zanimati, otišao sam na more i gledao online tečajeve u apartmanu.31:39 – Sam sam napravio financijski izvještaj i odnio ga knjigovođi da mu pokažem kako se to radi, bili smo blizu toga da otvorimo vlastiti računovodstveni servis, ali ne možeš sve, toliko toga treba optimizirati.34:08 – Većina još printa izvode pa ih ponovo prepisuje u računovodstveni program35:27 – Sjećam se treće transakcije na Bitcoin mjenjačnici, bila je posebna39:03 – Internet bankarstvo u RH nije tako sigurno42:04 – Idem na murju, nije mi dobro44:50 – Sva moja iskustva s policijom su pozitivna46:15 – Svaka financijska industrija ima određenu količinu prijevara49:29 – HSBC – jedan od najpoznatijih slučajeva pranja novca52:13 – Obećanja o kriptovalutama55:35 – Investiranje i tehnologija, dvije medalje kripta56:34 – Postoji keš koji ti nitko ne može oduzeti i elektronički novac u banci – bitcoin je elektronički keš a ne nešto što kontrolira banka01:01:20 – Tehnološki još nismo na razini da kripto postane payment sustav01:02:23 – Paycek - što je to?01:05:21 – A što je s malim brojem transakcija po sekundi je li to uopće rješivo i kada?01:09:18 – Jedina dobra stvar ICO hypea iz 2017. je to što je hrpa projekata zaradila hrpu para i sada se problemi rješavaju puno brže01:10:17 – Zašto je kripto tako uspješan u Sloveniji? Bitstamp?01:13:29 – Državne institucije još uvijek znaju premalo ili ništa o kriptu, razlika između Hrvatske i Slovenije01:22:05 – Htio sam biti astronaut kad sam bio dijete pa fizičar elementarnih čestica, kao Feynman?01:25:56 – Sreća mi je najvažnija u životu. Želim ispunjenost, mir i povišenu razinu dopamina.01:27:37 – Kako smanjuješ otvorenost prema negativnim emocijama tako se gubi kapacitet i za pozitivne emocije. Možda lupam.01:30:35 – A kako se živi od Bitcoin mjenjačnice?01:33:09 – Napokon da objasnim ime Pajcek, a i uslugu01:36:25 – Jesu te ikada prebili konkurenti s local bitcoinsa zbog reza...

Na samo pedesetak kilometara od omiljenog ruskog ljetovališta i poprišta Zimskih olimpijskih igara Sočija sela propadaju. Država tamo više ne investira. Nema škola. Nema dućana. Nema interneta. Nema čak ni ceste koja vodi do njih. Jedina veza sa svijetom je jedna dotrajala željeznička pruga.

Pučka kuhinja već 17. godina nastoji osigurati brojnim korisnicima Glamoča barem jedan topli obrok dnevno. Jedina je javna kuhinja u kantonu i do sada je podjeljeno pola miliona obroka.

DJ PAYO DJ from Nitra, DJs team member Gran Fiesta party bangers. DJing is dedicated since 1994. DJ Payo Nitra played in all businesses and most essential parties in Nitra. He is a multi-genre DJ and his eclectic sets, you can find Hip Hop, RnB, Cubano, Latino, Reggaeton, Dance, House.

DJ PAYO DJ from Nitra, DJs team member Gran Fiesta party bangers. DJing is dedicated since 1994. DJ Payo Nitra played in all businesses and most essential parties in Nitra. He is a multi-genre DJ and his eclectic sets, you can find Hip Hop, RnB, Cubano, Latino, Reggaeton, Dance, House.