Podcasts about udru

Pravo na subvencionisani stambeni kredit imaju državljani Srbije starosti 20-35 godina. Do sada je odobreno oko 4.700 zahteva, od toga 65 odsto u Beogradu i Novom Sadu, od čega je 70 odsto zaposlenih. Za nezaposlene kredit glasi na jemca, koji to može biti do 70 godine starosti. Ako je to prva nekretnina, moguće je dobiti povraćaj PDV-a. Uslovi otplate su 1,5 odsto kamate prvih 6 godina, a nakon toga subvencija u margini banke, što je 50 evra mesečno manje u odnosu na komercijalni kredit, dakle do 30.000 evra uštede do kraja isplate. Trošak obrade kredita je oko 100 evra i učešće 1 posto. Na uzetih 100.000 evra banci vratite 180.000 na 40 godina. Subvencionisani stambeni krediti imaju ograničen budžet, pa je procena je da je limit do 9000 korisnika. Država garantuje bankama vraćanje kredita u potpunosti. Zbog ekonomske situacije u svetu i smanjenja potrošnje, novac će biti povoljniji, što će pojeftiniti kredite. Međutim, to ne znači i da će cene nekretnina pasti. U Srbiji se godišnje izgradi 30.000 stanova, populacija u Srbiji se smanjuje, a tražnja za nekretninama raste. Iako, naizgled nema logike, ko onda kupuje stanove, odgovor je dijaspora i kompanije. Gost: Vladimir Vasić, finansijski konsultant i bivši generalni sekretar Udruženja banaka Srbije.

Biznis priče konferencija 2. i 3. aprila 2025. u Novom Sadu.

Amila Velić Pilav je vanredna profesorica na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Sarajevu na Katedri za menadžment i informacione tehnologije i jedna je od najpoznatijih stručnjakinja u ovoj zemlji u segmentu inovacijskog managementa. Postdoktorski studij je završila na Freie Univerzitetu u Berlinu na Odjelu za Inovacijski menadžment, te je njena ekspertiza obuhvata Inovacijski menadžment, Open Innovation koncept (Otvorene inovacije) i Inovacije poslovnih modela. Nakon boravka u Berlinu 2017. je pokrenula i prvi start up inkubator, ˝GrowUP˝ Business & Innovation Hub, poslovni inkubator Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Sarajevu. 2018. je pokrenula prvi inovacijski forum u BiH, Sarajevo Innovation Summit. Kao pionirkinja koncepta Open inovation u Bosni i Hercegovini učestvovala je u brojnim domaćim i međunarodnim projektima. Amila je i autorica velikog broja naučno-istraživačkih radova i studija, te prve knjige o inovacijama u Bosni i Hercegovini pod nazivom „Inovativnost bh. kompanija: otvorena ili ne“.S Amilom sam razgovarala o:00:00:00 Teaser i najava00:03:08 KZBusiness u kolaboraciji sa Ekonomskim fakultetom i Udruženjem MBA u BiH00:06:15 Postdoktorski studij u Berlinu i inovacijski ekosistem 00:08:53 Open inovation koncept i osnivanje inkubatora na Ekonomiji00:12:50 Osnivanje Sarajevo Innovation summita 2018.00:14:10 Svaka nacionalna ekonomija traži svoje Zakone i politike 00:17:29 Trenutno pripremamo federalni zakon o inovacijskoj djelatnosti00:20:39 Greška je što se inovacije vežu samo za mlade ljude i IT rješenja 00:22:29 Godine i stepen obrazovanja nisu prepreka za kvalitetne inovacije00:26:30 Drvna i metalska industrija su naše najveće izvozne grane00:30:00Proizvodnja hrane treba da bude naša strateška industrija00:35:10 Promocija proizvodnog sektora mladima u BiH je nužna 00:37:10 Mentorstvo u businessu je najmoćniji alat u učenju______________

Proteklog vikenda proslavljen je najveći multikulturalni festival u Viktoriji – Pako Festa, koji se tradicionalno održava krajem februara u Geelongu, promovišući bogatstvo i kulturnu raznolikost australijskog društva. Ovaj festival okuplja na desetine hiljada posjetilaca koji uživaju u okusima internacionalne kuhinje, plesu, muzici, pjesmi, izložbama i uličnoj paradi duž ulice Pakington, po kojoj je dobio ime. Već dugi niz godina bosanskohercegovačka zajednica “Bosnian Lily Association” iz Geelonga svojim učešćem na Pako festi obogaćuje teksturu kulturnog mozaika festivala, dajući vlastiti doprinos njegovoj raznovrsnosti, i donoseći dašak Bosne na australijsko tlo. Čime se ove godine posjetiocima festivala predstavila kultura i tradicija BiH saznajemo od predsjednice Udruženja "Bosanski ljiljan", gospodje Aide Haverić.

Gost 199. izdanja podkasta Pod kapicom bio je Marko Avramović, generalni sekretar Udruženja vaterpolo trenera Srbije. Pričali smo o nedavno održanom godišnjem Seminaru u amfiteatru Fakuleta za sport Univerziteta "Union Nikola Tesla". Marko je podelio informaciju o broju učesnika, radu na pravnoj zaštiti trenera, interesovanju za ženski vaterpolo, situaciji u klubovima i konsekvenci koju bi trebalo da podele svi oni koji izostaju sa Seminara u organizaciji Udruženja trenera… Poseban osvrt imali smo na edukaciju trenera, činjenicu da ima dece koja odustaju od sporta zbog izostanka adekvatnog stručnog pristupa, što dovodi i do zaključka da je bolje imati 20 pravih i posvećenih trenera nego one kojima je vaterpolo isključivo prilika za dodatnu zabavu… Prilagođavanje Ratka Rudića u Londonu, stanje u struci i posvećenost bivših asova zaljubljenika u sport, spremnih za dodatnu edukaciju u cilju napretka srpskog vaterpola… Zašto je sportu marketing važniji od novih pravila, kako se prave zvezde, i ko je kriv što se utakmica Novi Beograd - Radnički u polufinalu Kupa igra pred gotovo praznim tribinama… Reakcije trenera na predavače Bojana Međedovića, inače dekana Fakulteta i grčkog trenera Evangelosa Dudesisa, selektora ženske holandske reprezentacije….Gost: Marko AvramovićDomaćini: Aleksandra Radivojević i Pavle Živković#podkapicom #infinitylighthouse#vaterpolo 00:00:00 Početak i Uvod------------------------------HUMANITARNI KUTAKPomozimo Martinu!Slanjem SMS poruke: Upišimo 1503 i pošaljimo SMS na 3030Slanjem SMS poruke iz Švajcarske: Upišimo human1503 i pošaljimo SMS na 455Uplatom na dinarski račun: 160-6000001670866-23Uplatom na devizni račun: 160-6000001671337-65IBAN: RS35160600000167133765SWIFT/BIC: DBDBRSBGUplatom platnim karticama putem linka: E-doniraj (https://www.budihuman.rs/edonate/sr?user_id=1503)Uplatom sa vašeg PayPal naloga putem linka: PayPal (https://www.budihuman.rs/paypal/sr/donate?user_id=1503)-----------------PODRŠKA ZA INFINITY LIGHTHOUSEUkoliko želite da podržite ekipu Infinity Lighthouse i sve što radimo, najbrže je kroz Patreon i YouTube članstvo.Patreon: https://www.patreon.com/infinitylighthouse YT: https://www.youtube.com/channel/UCQ2D37u3DU1XGxxriq5779Q/join-----------------NAŠA PRODAVNICA - ️https://shop.infinitylighthouse.comSvi koji žele da obogate svoju biblioteku prelepim delima o Formuli 1 i MotoGP-u ili se obuku u naše, zajedničke, boje, tu je naša zvanična prodavnica knjiga, majica i kačketa.PATREON I YOUTUBE MEMBERSHIP ️- www.patreon.com/infinitylighthousePodrška na Patreonu i YouTube-u nam veoma znači i pre svega hvala svim našim pokroviteljima, a ukoliko ste u  mogućnosti i vi da nas podržite, pomoćićete nam da dalje napredujemo i razvija se naša, nadamo se zajednička, priča.NAŠE DRUŠTVENE MREŽE Instagram - https://instagram.com/infinitylighthouse Facebook - https://facebook.com/theinfinitylighthouseTwitter - https://twitter.com/infinitylighthsSPORTSKE VESTI - https://sportsmagazin.rsMusic credit: Envato Elements Item/Cinematic Heroic by StudioKolomnaAutor: Srđan ErcegDatum: 30. januar 2025.Lokacija: Studio na kraju UniverzumaProdukcija: Infinity Lighthouse https://www.youtube.com/infinitylighthouseWebsite: https://infinitylighthouse.com/Zabranjeno je svako kopiranje i neovlašćeno preuzimanje video i/ili audio snimaka i postavljanje na druge kanale! Nije dozvoljeno koristiti materijal sa ovog kanala, bilo u celosti ili iz segmenata, bez licenciranja / plaćanja kako za komercijalnu, tako i za nekomercijalnu upotrebu.Svaka upotreba bez licenciranja za komercijalnu ili nekomercijalnu / privatnu upotrebu biće procesuirana. Za sve informacije o pravima, za upite o licenciranju i dobijanju dozvole za korišćenje možete nas kontaktirati putem naše zvanične email adrese.Copying, re-uploading and illegally distributing this copyrighted work is strictly prohibited! Label and copyright: Infinity Lighthouse. ★ Support this podcast on Patreon ★

Nakon niza antisemitskih napada posljednjih mjeseci, gradonačelnici 20 lokalnih uprava diljem Sydneya su se okupili kako bi razgovarali o izgradnji snažnije društvene kohezije u tom gradu. Sastanak je pokrenut zajedno s državnom vladom koja je najavila niz novih mjera za hvatanje u koštac s rastućim društvenim napetostima.

Gospođa Izeta Zečević iz Sydneya već duži niz godina uspješno vodi udruženje "Novi život", koje brine o starijim i invalidnim osobama, o zdravstvenom, ali i socijalnom aspektu njihovog života, organizujući edukativna predavanja i druženja, te posredujući između socijalnih servisa i ljudi u zajednici koji traže posao u sektoru brige za starije. Upravo traže osobe za rad u sektoru brige za starije, a zainteresovani se mogu javiti gospođi Izeti na broj telefona 0433819923. Do sada je udruženje realizovalo brojna predavanja, kuturna događanja i akcije šireg značaja, a šta je najveći projekat ove organizacije, koji za sada ostaje neostvareni san, saznajemo od naše današnje gošće.

U jubilarnoj, 200.-oj epizodi Digitalk podcasta, razgovaramo sa novim Izvršnim direktorom strukovne organizacije iAB Srbija, Igorom Černičevskim. Smatrali smo da će se naša jubilaran epizoda lepo uklopiti sa jednim novim poglavljem kako za Igora i njegovu karijeru, tako i za sam IAB, te smo imali jedan vrlo otvoren i opušten razgovor o marketinškoj struci i industriji u Srbiji, te kako strukovna udruženja poput IAB-a mogu da pomognu da naše tržište nastavi da se razvija i raste. Dotakli smo se svih važnih aspekata delovanja IAB-a, napravili određena poređenja sa drugim tržištima, te sumirali koje su to tačke i delovi industrije gde postoji prostor za dalji rast i razvoj. Igor Černiševski, Izvršni direktor @ IAB Serbia - https://www.linkedin.com/in/igorcernisevski/ Teme u epizodi: - Uvod & predstavljanje - IAB Srbija - šta radimo i gde se mi kao tržište nalazimo - Fokus IAB Europe vs. fokus IAB Srbija - Standardizacija kao jedan od ciljeva IAB-a - ADEX - Gde postoji prostor za dalji rast i razvoj lokalnog tržišta digitalnog oglašavanja Prijavite se na naš YouTube kanal: https://bit.ly/3uWtLES Posetite naš sajt i prijavite se na našu mailing listu - https://www.digitalk.rs Pratite DigiTalk.rs na društvenim mrežama: Facebook: https://www.facebook.com/Digitalk.rs Instagram: https://www.instagram.com/digitalk.rs/ Linkedin: https://www.linkedin.com/company/digitalkrs Veliku zahvalnost dugujemo kompanijama koje su prepoznale kvalitet onoga što radimo i odlučile da nas podrže i daju nam vetar u leđa: Partneri podkasta: - Raiffeisen banka - https://www.raiffeisenbank.rs/ Digitalne usluge Raiffeisen banke koje preporučujemo za mala i srednja preduzeća: https://bit.ly/3ExXBcI - Kompanija NIS - https://www.nis.rs/ - Ananas - https://ananas.rs/ - kompanija Idea - https://online.idea.rs/ Prijatelj podkasta: - PerformLabs - https://performlabs.agency/ Oslobodite pun potencijal svog digitalnog marketinga! Optimizujte svoje kampanje i postignite maksimalne rezultate uz Performlabs. - BiVits ACTIVA Brain Level Up Booster - https://bivits.com/proizvod/brain-level-up/ Kada želiš da živiš i radiš na višem nivou, uzmi BiVits Brain Level Up za više energije i bolju koncentraciju tokom dana! - Izdavačka kuća Finesa - https://www.finesa.edu.rs/ U ovoj epizodi podelićemo dve knjige "Strategija plavog okeana'" izdavačke kuće Finesa onima koji budu najbrži i najkreativniji sa komentarima, a možete nam slobodno pisati i na info@digitalk.rs i direktno nam uputiti komentar, sugestiju ili primedbu. Takođe, svi oni koji na Finesinom websajtu poruče knjige i unesu promo kod digitalk dobiće 10% popusta na već snižene cene izdanja na sajtu: https://www.finesa.edu.rs/

Hiljade u akciji "Generalni štrajk" u Srbiji, tokom protesta automobil udario studentkinju. Češka podržava ulazak država Zapadnog Balkana u EU i NATO, kaže predsjednik Pavel. Udruženja građana u Crnoj Gori upozorila da Vlada namjerava da prebaci groblja iz državne u privatnu, odnosno crkvenu imovinu

7. decembra 2024. godine u organizaciji Udruženja nastavnika bosanskog jezika u Viktoriji, u svečanoj sali hotela Novotel u Prestonu, u Melbourneu, održano je Matursko veče 19. generacije maturanata Bosanske škole, koja je ove godine obilježila i 30 godina postojanja i kontinuiranog rada.

Doktor Slobodan Simić je psihijatar na Institutu za mentalno zdravlje u Beogradu gde vodi Kabinet za sudsku psihijatriju. Autor je knjiga "Sve o narkomaniji" i "Sve o depresiji". Član je Srpskog lekarskog društva, Srpske lekarske komore i Udruženja psihijatara Srbije. _______________________________________________________________________________________________ _ Sponzori ⚡️ Crux suplementi: Ja koristim Ashwagandu pred svako snimanje podkasta ili pred neku meni lično važnu aktivnost koja zahteva moj fokus i energiju. Pružite prirodnu snagu svom umu i telu:

Po koncu prve svetovne vojne je tretjina slovenskega etničnega ozemlja pripadla Italiji in za Primorce se je začelo težko obdobje zatiranja, poitalijančevanja in preganjanja. Eden od načinov, da so Slovenci v Mussolinijevi Italiji ohranjali svojo narodno zavest, je bilo tudi ustanavljanje svojih športnih društev in športne zveze.V tej epizodi smo se pogovarjali o Udruženju slovanskih sportnih društev v Italiji in mnogih slovenskih nogometnih klubih, ki so bili ustanovljeni v Trstu, Gorici in drugod na Primorskem. Sportno udruženje je v obdobju 1925-27 organiziralo dve ligaški prvenstvi in eno pokalno tekmovanje, potem pa je fašistična oblast leta 1927 prepovedala in prisilno zaprla večino slovenskih društev in inštitucij.

4. oktobra katastrofalne poplave pogodile su Hercegovačko-neretvanski i Srednjobosanski kanton. Brojni ljudi ostali su bez krova nad glavom, a veliki broj naselja i dalje je odsječen jer su oštećeni i odneseni putevi. Ipak, najstrašniji bilans ove nesreće je 25 smrtno stradalih osoba. Od tada su oči bosanskohercegovačke javnosti, i u zemlji, i inostranstvu, uprte na postradala područja, a svakodnevno svjedočimo brojnim akcijama pomoći koje pokreću organizacije, pojedinci i udruženja. I ovdje u Australiji, Bosanci i Hercegovci u mnogim udruženjima zdušno traže nacčne da pomognu pogođenima katastrofom, a tim povodom nedavno se oglasilo Vijece BH zajednice NJW iz Sydneya, koje je pokrenulo akciju prikupljanja interventne pomoći za postradale u katasrofalnim poplavama u BiH. O akciji Udruđenja i budućim inicijativama govori Safet Alispahić, predsjednik.BCC-a NJW.

KKP u Madridu, Histi u Udruženju navijača Partizana 012 (mi smo prošli MNOGO bolje). Prvo gostovanje našeg podkasta van Beograda i dvanaesti lajv. Neočekivano puno o fudbalu, On the Road u Baskiji i reakcije na Real, vruće glave. Bez crka uvek (tehnička) muka. Jedite Kod Trička! http://www.kodtricka.rs/ ---------------------------------- Pokrenuli smo PATREON, pa ko želi sada može da časti za neko pivo, dodatne sadržaje i/ili tehničke popravke na podcastu: www.patreon.com/pfchisterical A ima i opcija za direktne donacije: paypal.me/partizanhisterical ---------------------------------- HISTI RADIO MIX br. 85 youtube.com/playlist?list=PLwhK…si=mVFpjldJcvdtIgv5 Twitter: www.twitter.com/pfchisterical Instagram: www.instagram.com/pfchisterical/ Youtube: www.youtube.com/c/PartizanHistericalPodcast podcast.rs/show/histerical/ NAPRED PARTIZAN! NAPOMENA: Ovo je "uradi sam" podkast u kome navijači Partizana razgovaraju o zbivanjima u svom voljenom klubu. Izneta mišljenja i stavovi su lični, kafanski, i ne predstavljaju stavove bilo koje navijačke grupe, frakcije, dela uprave, radne ili druge organizacije. Nismo insajderi, eksperti, sportski radnici. Apsolutna vernost, ne apsolutna istina. Trudimo se da jezik koji koristimo bude fin književni - možete ga čuti na svakom stadionu i u svakoj sportskoj hali. Cover foto: PFC Histerical Majstor zvuka: nema crka :( Realizacija: Slavko Tatić, gajtan,Tričkalice, Lav Premium, Grobari Požarevac & Histi

Biti samozadovoljan najveća je boljka savremenog društva koje roditelji, odrasli, prenose na decu, na mlađe generacije. O izrazima ljubavi, nesebičnom darivanju, odnosu sa prirodom koji je deci neophodan, pronalasku mira u „džungli“ modernog života, koji roditelje odvaja od realnosti, u novoj Mamazjaniji govore Sanela Feković, psihološkinja, terapeutkinja i predsednica Udruženja „Mohanđi Srbija“ i Maja Popović, ekonomistkinja i potpredsednica ovog udruženja. Moderna i sve prisutnija dijagnoza, kako kod odraslih, tako i kod mladih anksioznost i introvertnost, uzrokovana je, većim delom, smatraju naše gošće, prelaskom iz realnog u virtuelni svet, ali i brojnim pritiscima savremenog društva, koje od mladih ljudi nekad previše očekuje. „Kada su u osetljivom periodu, kad pređu 14. godinu, pred decu se stavljaju razni zadaci. Od njih se očekuje uspeh u školi, sportu, u druženju, na svim poljima, a ima ih mnogo. Oni koji ne mogu da podnesu pritiske ili ne postižu očekivane uspehe, povlače se u sebe. Neki se okreću internetu, virtuelnim prijateljima i životu, a to ih još više zatvara. Gube samopouzdanje i lako mogu krenuti stranputicom“, priča Maja, čija je ćerka prevazišla probleme introvertnosti, upravo volontiranjem i radom u programima Udruženja „Mohanđi“. U ovom udruženju, naročito se bave problematikom sveprisutnog nasilja,verbalnog i fizičkog, koje neretko, nažalost, rezultira tragedijom. „Deca su izložena nasilju na internetu, televiziji, u igricama koje su im sastavni deo života. Nasilje je prisutno u školama, svuda u društvu i postaje prihvatljivo, popularizuje se. Međutim, nasilnici su ti koji beže od sebe, a time ugrožavaju i druge. Ukoliko deca u određenom periodu imaju višak energije, nju roditelji, i svi kojima su okruženi, treba da usmere na pokret, na sport, neki koristan rad, jer im je potrebno da se osete korisnim, da rade nešto sa ciljem, nešto čme pomažu drugima“, priča Sanela. Deca se ugledaju na roditelje, ali i na šire okruženje, na sadržaje koji su im servirani na internetu, na svoje društvo. „U plemenskim zajednicama kažu da celo pleme podiže dete, kod nas se govorilo da to čini ‚celo selo‘, tako da nisu samo roditelji odgovorni za ponašanje dece, za sebičluk, neljubaznost, koja je sve očiglednija. Međutim, roditelj treba da osvesti kod dece neprihvatljivo ponašanje, koje utiče na okolinu. Promene su moguće, ali uz istrajan i dug rad“, objašnjava Sanela. Svesno plesanje i hodanje, metode koje odraslima pomažu da budu prisutniji u svom životu, da pronađu fokus kako bi lakše ulazili u koštac sa svakodnevnim obavezama, pomažu i deci da se umire i prihvate zadatke koji su pred njima. Objasnile su nam i kako izgledaju platforme i programi Udruženja „Mohanđi Srbija“ i na koji način pomažu svojim članovima, volonterima, među kojima su i roditelji i deca, kako deluju na njihove odnose. Otkrile su nam razliku između radosti, sreće i trenutnih zadovoljstava, ali i objasnile zašto danas bežimo od istinske radosti i kako da odbranimo decu od sveprisutnog nasilja u društvu, na internetu, školi… U Udruženju „Mohanđi Srbija“ posebnu pažnju i vreme posvećuju i prirodi i životinjama. Odnos ljudi, pre svega dece, prema prirodi i životinjama, neophodan je za postizanje empatije, osećaja za druge, kao i nesebične ljubavi, koju dobijamo, ali isto tako vraćamo.

Možete li prepoznati razliku između prskane i neprskane hrane? Jedete li organsko? A tretirano pesticidima? Koliko je pesticida dozvoljeno u ishrani i šta ako konzumiramo više od dozvoljenog? Maja Marić i Aida Kožar govore o tome kako precizna tehnologija njemačkoj agrarnoj industriji može pomoći da štetnih materija u voću i povrću ipak bude manje. Nedžad Bićo iz Udruženja poljoprivrednika BiH govori o realnosti i isplativosti organske poljoprivrede. Što i kako jesti - a da znamo da je zdravo? Von Maja Maric.

Pred vama je nova epizoda podcasta Snaga uma, sa Milicom Lupšor, aktivistkinjom i radnicom iz Udruženja za radna prava žena Roza. Milica je govorila o svom višedecenijskom iskustvu na tržištu rada, radu na crno i ostalim načinima na koje poslodavci zloupotrebljavaju radnika, ali i o višedecenijskoj borbi za dostojanstven rad, o načinima na koje fabrike po Srbiji ugrožavaju osnovna ljudska prava radnika, o iznurivanju, izrabljivanju, uskraćivanju plate koja je dovoljna za život, ali i mobingu kao gorućem problemu.

Ana Perović je psihoterapeutkinja i master kliničke psihologije. Članica je "Društva psihologa Srbije" i "Udruženja društava psihoterapeuta Srbije". _______________________________________________________________________________________________

I ove godine održava se Ljetna škola "Domovina". Radi se o projektu Središnjeg državnog ureda za Hrvate izvan Republike Hrvatske koji je nastao u partnerstvu s Udruženjem hrvatsko – američkih stručnjaka, a namijenjen je mladima u dobi od 18 do 30 godina. Ovogodišnji program Ljetne škole se održava u razdoblju od 18. lipnja do 1. Srpnja. Dario Magdić, zamjenik državnog tajnika Središnjeg državnog ureda za Hrvate izvan Republike Hrvatske je tim povodom uputio poziv mladim hrvatskim iseljenicima i potomcima hrvatskih iseljenika da joj se pridruže. Osim toga, Magdić se dotaknuo i programa posebne upisne kvote kao i programa učenja hrvatskog jezika.

S ciljem iskorijenjivanja stambene krize u Australiji ponovno se upućuju pozivi za uključivanje većeg broja žena građevinskom sektoru. Prema tvrdnjama Udruženja građevinara, manjak vještina na nacionalnoj razini rezultira dugim kašnjenjima i povećanju troškova izgradnje novih stambenih jedinica.

„Ništa nije nemoguće“ jeste floskula, ali u poslu kojim se Ksenija Mirković bavi više od 20 godina, zaista je tako. Ova neverovatna žena, gošća nove Mamazjanije i majka dva dečaka, jedna je od osnivača Udruženja za afirmaciju dečjeg stvaralaštva “Svitac”, čiji su članovi, većinom, deca sa razvojnim smetnjama, uzrasta od tri do 30 godina. Izazovi u poslu sa decom, čija osećanja, razmišljanja i ponašanje zahtevaju specifične metode rada, nikada ne prestaju, ali svaki završen umetnički projekat, aplauz na sceni posle izvedene predstave ili projekcije njihovog filma, od neprocenjivog je značaja, kako za male umetnike i njihove roditelje, tako i za Kseniju i njen višečlani tim. Naša gošća navodi da danas ne postoji osoba koja ne poznaje nekoga ko ima dete sa razvojnim smetnjama i da je u „Svicu“ iz godine u godinu sve više članova. Ona nam opisuje koji je to najučinkovitiji metod prilaska detetu sa razvojnim smetnjama i kako na njihov umetnički rad i projekte reaguju roditelji i okolina. U razgovoru objašnjava koliko muzika, i na koje sve načine, pomaže u razvoju govora i komunikacije, a kako dete sa smetnjama naučiti da mirno stoji, izgovara tekst pesme ili uloge u predstavi, seriji, filmu. Navodi nam i koji su to najveći izazovi u ovakvom poslu i odakle joj uopšte ideja da se bavi ovim zanimanjem. „Svitac“ je inkluzivno društvo, čiji su članovi, između ostalih, i braća i sestre dece koja imaju problem. Njihova inkluzija međutim traje bez ograničenja i umnogome se razlikuje od one u školama. Idejni tvorac, organizatorka i izvršiteljka svih umetničkih projekata, kao i metodologije rada sa decom, upravo je Ksenija, koja je po struci istoričarka, a koju je život odveo na ovaj čudesni put, na koji je na kratko povela i nas, tokom snimanja nove Mamazjanije.

Posle 25 godina od ubistva Slavka Ćuruvije, mi nismo na nuli, mi smo u minusu. Pravda je ubijena, ali istina živi. Učestvovanje u komisiji uprkos postojećoj vlasti nije iluzorno jer treba iskoristiti svaku priliku koja vam se pruža da bi se došlo do istine. Sve njene rezultate rada trebalo bi objaviti. Dobrim novinarima je potrebno prisustvo duha i odsustvo tela, da nemate straha u otkrivanju istine i obaveštavanju javnosti. Novinari u Srbiji su potplaćeni, malo plaćeni, ucenjeni, bez zaštite i podrške. Zato se novinarska profesija danas nalazi u najgorem položaju u novijoj istoriji. Iako zakon predviđa da se napad na novinara tretira kao napad na policajca, u praksi nikad niko nije odgovarao za pretnje. Gost: Nino Brajović, Generalni sekretar Udruženja novinara Srbije

Od elektoničkih uređaja za pomoć starijim osobama pa sve do čarobnih zrcala koja mogu predvidjeti srčani udar, najnovija postignuća u medicini su se pokazala velikim trendom na ovogodišnjem tehnološkom sajmu Udruženja potrošačke tehnologije u Las Vegasu. Ove inovacije omogućavaju jednostavniji nadzor nad zdravljem budući da većinu njih pokreću sustavi umjetne inteligencije.

Gosti 148. epizode podkasta Pod kapicom bili su Dejan Jovović, predsednik Udruženja trenera i Marko Avramović, sekretar Udruženja. Tema je bila Seminar održan u nedelju koji je okupio oko 130 srpskih stručnjaka, a govorilo se o temama iz oblasti struke, pravnih pitanja i vaterpolo pravila…. Da li Srbija ima dovoljno stručnjaka, u kakvim uslovima rade, saradnja sa Savezom, šta je sa centrima koji imaju bazene, a nemaju vaterpolo klubove, da li je u dogledno vreme moguće vratiti u Srbiju trenere koji rade u inostranstvu… Pedagoški rad sa mladima, uticaj roditelja na trenersku struku, poredjenje sa Seminarom u Madjarskoj, zbog čega treneri izbegavaju da rade u ženskom vaterpolu… Značaj psihologa u sportu i buduća strategija, ko su bili predavači na Seminaru, Korolijina analiza mladjih selekcija Grčke i Španije, uloga Dejana Savića, lični primeri u radu sa mladim igračima Dejana Jovovića i Avramovićev pogled na odrastanje kroz sport i podsetnik na put velikog Nikole Stamenića…Kupite naše majice, knjige i podržite nas na: https://shop.infinitylighthouse.com Postanite član na YouTube-u: https://www.youtube.com/channel/UCQ2D37u3DU1XGxxriq5779Q/joinPodržite nas na Patreonu: https://www.patreon.com/infinitylighthouse ★ Support this podcast on Patreon ★

Ove nedelje gostovali smo u Gornjem Milanovcu, snimili još jedan live podkast i polako skliznuli u ludilo komentarišući predizborne spotove koji su ove godine bili van svake kontrole. Hvala ljudima iz Udruženju "Uzinat" na gostoprimstvu i poklonima i svima vama koji ste se družili sa nama! --- Kripto voleti: Viktor BTC bc1q4estcdlypugcz5hnwd8z0gl64lmh6l2lsy23yt Nenad BTC 1AcKQwLtpnd9CmYD1N26tGtiBZaD8Jtb7M (ostali kada otvore) Od sada nas možete podržite i na YouTubeu: https://www.youtube.com/channel/UCbYH... Budite vi sponzor podkasta na Patreonu: https://www.patreon.com/njuz Kupite NJUZ majice: https://www.dechkotzar.com/sr/tag/njuz/ --- Audio podcasti: Deezer https://www.deezer.com/en/show/1736292 Soundcloud https://soundcloud.com/njuz-net Apple https://podcasts.apple.com/us/podcast... Spotify https://open.spotify.com/show/5M6FZXl... Google https://podcasts.google.com/feed/aHR0... Njuzovci na Instagramu: https://www.instagram.com/je.li.savetaa/ https://www.instagram.com/nenad.milos... https://www.instagram.com/graforidza/ https://www.instagram.com/viktorxmark... https://www.instagram.com/marko_drazic/ https://www.instagram.com/vvukovv/ #srbija #podkast #vesti #izbori2023 #najnovije #humor #smesno #zabava

Predizborna kampanja nikad prljavija. Zahvaljujći predanom radu državnih službi imamo i prvu pravu seks aferu u srpskoj politici. Pričamo i o predizbornom skupu SNS u Beogradskoj areni i previše iskrenim pristalicama ove partije. Šapić je naleteo na dostojnog protivnika - Dušana Čavića, polovinu Marka Žvake i razvukao još par skandala. Čeda je u stilu podneo listu RIK-u. SPS-ovci su se malo oteli kontroli. Mi se vidimo sledećeg ponedeljka, 11. decembra u Gornjem Milanovcu. Vidimo su u prostorijama Udruženja "UZINAT", Takovska 88 od 18h!

Ubica se u sudnici grohotom smejao dok smo gledali snimak gaženja moje kćerke. Vladan Krsmanović prvostepeno je osuđen na 8 godina zatvora otvorenog tipa sa slobodnim vikendima i pravom korišćenja godišnjeg odmora. Ako se bude dobro vladao može na slobodu i nakon trećine odležane kazne. Sud nije uvažio razultate Drager testa koji je pokazao da je vozač imao 97 posto drogu u krvi. Zato su uzeti u obzir rezultati urina i krvi na trakice koji su nepouzdani. Uzorci krvi su bez objašnjenja poslati tek nakon mesec i po dana iz Kragujevca na VMA analizu. Policajci sa uviđaja su menjali iskaz i svedočili suprotno zapisniku sa mesta nesreće. Zbog toga nije dobio maksimalnih 12 godina zatvora. Broj stradale dece u saobraćaju je dokaz koliko je sistem bezbednosti zakazao. U Srbiji je u 2023. godini poginulo 30 maloletnika u saobraćaju. U Srbiji je prosečna kazna za krivično delo ubistva u saobraćaju - godinu dana zatvora. Mi ne primenjujemo nijednu meru prevencije bezbednosti u saobraćaju. Mi imamo presude gde se počinioci puštaju uz nanogice ili uz minimalne kazne zatvora, većinom do dve godine. Ne kažnjava se krivica, ubice delima ne pokazuju kajanje, sistem ne pokazuje volju za odvraćanjem od takvih dela, samim tim ni od krvne osvete. Ovakvom praksom sistem gaji kriminalnu spregu policije, veštaka, upravljača puta, sudova i osiguravajućih kuća. Udruženje traži izmene Krivičnog zakona i ekstremno povećanje kazni, izmenu Zakona o bezbednosti saobraćaja u kom će se primenjivati koncept urbane mobilnosti i promenu Zakona o prekršajima koji će omogućiti video snimke građana kao dokaz za policiju i sud. Gost: Bogoljub Janković, Udruženje roditelja stradale dece u saobraćaju

18. novembra 23. održan je godišnji skup bivših studenata Elektrotehničkog fakulteta Sarajevskog univerzita i njihovih prijatelja u prostorijama ambasade Bosne i Hercegovine u Canberri. O značaju godišnjih sastanaka udruženja govorila je gospođa Edina Kovač iz Hobarta, jedna od redovnih učesnica i organizatorica susreta inžinjera elektro tehnike, koji su prije bosanskog rata završili fakultet u Sarajevu. Mada su mnogi od njih dolaskom u Australiju ostali izvan struke, kao i sama gospođa Kovač, njihova privrženost profesiji i želja da se razmjenjuju informacije i ideje, kao i lijepa sjećanja na studentske dane, i dalje je jako prisutna.

Na vaš zahtev ponovo je sa nama Dejan Nikolić, preduzetnik, hodajuća knjiga znanja, zaljubljenik u Eurosong, autor podkasta Historycast i jedan od osnivača Njuz.net.

Većina onih koji su pisali ZOBS ne vozi bicikl, već su stalno u automobilu, zato ne mogu ni da shvate značaj alternativnih vidova prevoza. Zbog svega toga, država ne gradi biciklističke staze i trotoare, već uglavnom novac troši na infrastrukturu za motorni saobraćaj. Vlast obmanjuje građane apsolutnim brojevima kad je reč o nesrećama, stradalim, povređenim i oštećenim u saobraćaju i na taj način manipuliše statistikom u bezbednosti saobraćaja. Novi zakon o saobraćaju destimuliše vozače električnih trotineta. Želja pisaca zakona je da vozače starosti od 14-18 godina izbace iz saobraćaja. Oni zbog propisanih ograničenja neće imati gde da voze e-trotinete. Nalepnice koje će vlasnicima trotineta izdavati Agencija za bezbednost saobraćaja značiće dodatan namet za vlasnike trotineta. Zbog obavezne opreme, novi zakon oteraće investitore koji žele da ulože u posao iznajmljivanja električnih trotineta u gradovima u Srbiji. Istraživanja u Evropi pokazuju da, gde god je nametnuta obavezna oprema, smanjuje se broj biciklista, a povećava broj motornih vozila. S druge strane, što je više alternativnih vidova prevoza manja je gužva i zagađenje. Vozač bicikla je u povlašćenom položaju u odnosu na vozača električnog trotineta jer ne mora da nosi kacigu i reflektujući prsluk, ne mora da ima nalepnicu o sertifikaciji, može da učestvuje u saobraćaju već sa 12 godina starosti. Izmene zakona i dalje ne prepoznaju električne bicikle, pa se očekuje ponovno prepravljanje ZOBS-a. Gost: Igor Velić, Inženjer saobraćaja u Udruženju "Sigurne staze"

Nova epizoda podcasta Snaga uma donosi razgovor o kraljici nauka, matematici, koja nas ne uči samo brojevima već i rešavanju problema. Kao takvoj, posvećujemo joj premalo pažnje za društvo kom problema ne manjka. Prof.dr Bogoljub Marinković, osnivač je matematičkog društva "Arimedes", koje je ovog meseca obeležilo neverovatnih pedeset godina rada i kroz koje je prošla većina mladih matematičara na putu ka osvajanju medalja na svetskim takmičenjima. Prof.dr Marinković retko govori za medije, ali je u svojoj 88. godini i dalje aktivan, svakodnevno je u Udruženju, radi sa učenicima i nastavnicima tako što osmišljava nove načine da matematiku učini interesantnom. Zajedno sa prof.dr Marinkovićem, u ovoj epizodi je o kreativnom pristupu nauci i logičnom razmišljanju govorio i redovni profesor Matematičkog fakulteta, prof.dr Miloš Arsenović, koji je kao dete počeo da se igra brojevima upravo kroz zbirke zadataka "Arhimedes", koje je pisao prof.dr Marinković.

Nastavnica i direktorica Bosanske etničke škole, te organizatorica svih važnijih manifestacija u Sydneyu, gospođa Maida Vugdalić odnedavno je angažovana kao koordinator u udruženju "Ostanimo u kontaktu", koje pruža podršku starijim osobama porijeklom iz Bosne i Hercegovine, da prevaziđu izolaciju kojoj su bili izloženi tokom i poslije pandemije COVID-19.

U ovim "Razgovorima ugodnim" razgovarali smo sa Zoran Ilićem i pomalo Vladimirom Nedeljkovićem Zontagom (koji je kao muzičar iz Pančeva i saradnik našeg radija bio spona između Undergranda i Udruženja Rok Muzičara) , jednim od najvećih entuzijasta što se tiče rok muzike u Pančevu i jednim od organizatora obeležavanja šezdesetogodišnjice pančevačke rok scene pod nazivom "Dani pančevačkog rokenrola". Čućete svašta-nešto o bogatoj prošlosti pančevačke rok scene, o "sklopljenim kockicama", o sadašnjosti i budućnosti rokenrola u Pančevu... ...Ne propustite.

Dr. Danijela Budiša-Ubović, živi I radi u Novom Sadu, završila je osnovne studije psihologije kao i postdiplomske studije iz Kliničke psihologije na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, na Odseku za psihologiju. U Osaki u Japanu 2013. godine postala je međunarodno sertifikovani transakcioni analitičar u oblasti psihoterapije. U Ženevi je 2016. godine stekla uslove za status međunarodnog (vanrednog) edukatora i supervizora iz Transakcione analize, za oblast psihoterapije. Dve godine nakon toga osnovala je Udruženje za Transakcionu analizu Srbije (UTAS), u okviru kojeg organizujeme edukaciju iz Transakcione analize u oblasti psihoterapije. I u psihoterapiji i u edukaciji akcenat stavlja na odnos između klijenta i terapeuta, kao i nesvesne procese u psihoterapijskom procesu. Ako zelite da saznate više o njoj infomacije možete naći na njenoj web stranci: https://danijelabudisa.com/ Being Human and Doing Psychotherapy je podkast koji otkriva ljude u psihoterapeutima i psihoterapeute u ljudima. Kojom god da se profesijom bavimo mi u nju najpre ulazimo sa našom ljudskošću i punoćom celog bića. Kroz ovaj podkast sa radoznalošću istražujem koji su to “tajni sastojci” raznih psihoterapeutskih pravaca i kako se oni integrišu kroz specificne zivotne i ljudske priče terapeuta koji ih praktikuju i žive. Za sve linkove ka ovom podkastu: Linktr.ee: https://linktr.ee/being_and_doing Podržite me na Patreonu: https://patreon.com/being_and_doing Jednokratne donacije kanalu: ⁠ https://paypal.me/beinganddoing Vise informacija o podkastu I Being and Doing: Facebook: https://www.facebook.com/beinganddoin... Instagram: https://www.instagram.com/being_and_d... Twitter: https://twitter.com/beinganddoing_p Newsletter: https://crafty-trader-7519.ck.page/68... Sounder.fm: https://beinganddoing.sounder.fm Spotify: https://open.spotify.com/show/05UVsrG... Apple podcasts: https://podcasts.apple.com/us/podcast... Google podcasts: https://podcasts.google.com/feed/aHR0... Stitcher: https://www.stitcher.com/podcast/bein... Linktr.ee: https://linktr.ee/being_and_doing S'ljubavlju,⁠ Aleks

Jednokratne donacije kanalu: ⁠ https://paypal.me/beinganddoing Za infromacije o radu sa mnom posetite moju instagram stranicu https://www.instagram.com/aleksandra.vancevska/ Dr Vladimir Miletić je psihoterapeut, life coach i učitelj mindfulness tehnika. On je išao na Medicinski fakultet Univerziteta u Beogradu, gde je dobio svoje fensi zvanje „medicina”. Još na medicinskom fakultetu volontirao je na Odeljenju za dečiju i adolescentnu psihijatriju Instituta za mentalno zdravlje u Beogradu. Tamo je naučio o CBT/REBT-u i njegovim različitim primenama u individualnom i grupnom radu. Nakon toga je završio dvogodišnju praksu u istoj ustanovi i započeo psihoterapijski trening u Udruženju konstruktivista Srbije. Praktijkuje mindfulnes više od jedne decenije i kroz ovaj rad je razvio načine da njene čari prenese i vama. Više informacija o njemu možete naći na https://www.drmiletic.com/ Being Human and Doing Psychotherapy je podkast koji otkriva ljude u psihoterapeutima i psihoterapeute u ljudima. Kojom god da se profesijom bavimo mi u nju najpre ulazimo sa našom ljudskošću i punoćom celog bića. Kroz ovaj podkast sa radoznalošću istražujem koji su to “tajni sastojci” raznih psihoterapeutskih pravaca i kako se oni integrišu kroz specificne zivotne i ljudske priče terapeuta koji ih praktikuju i žive. Za sve linkove ka ovom podkastu: Linktr.ee: https://linktr.ee/being_and_doing Vise informacija o podkastu I Being and Doing: Facebook: https://www.facebook.com/beinganddoin... Instagram: https://www.instagram.com/being_and_d... Twitter: https://twitter.com/beinganddoing_p Newsletter: https://crafty-trader-7519.ck.page/68... Sounder.fm: https://beinganddoing.sounder.fm Spotify: https://open.spotify.com/show/05UVsrG... Apple podcasts: https://podcasts.apple.com/us/podcast... Google podcasts: https://podcasts.google.com/feed/aHR0... Stitcher: https://www.stitcher.com/podcast/bein... Linktr.ee: https://linktr.ee/being_and_doing Ovaj podkast predstavlja lične stavove i mišljenja mojih gostiju i mene. Sadržaj ovde ne treba shvatiti kao medicinski ili psihološki savet. Sadržaj je namenjen u informativne svrhe, a kako je svaka osoba jedinstvena, konsultujte odgovarajućeg stručnjaka za sva konkretna pitanja koja imate. Hvala što ste mi se pridružili na ovom putovanju. S'ljubavlju, Aleks

Robertove gošće u u ovoj epizodi su Mina Aleksić, predsednica udruženja "Prostor" i Bosiljka Brdar, predsednica udruženja "Duša". Kroz razgovor koji ukazuje na značaj postojanja ovakvih ustanova, imaćete prilike da čujete šta sve korisnici psihijatrijskih usluga prolaze, koji su izazovi i kakve su mogućnosti da se ovim udruženjima pomogne. Bosiljka Brdar je dugogodišnji korisnik i veoma slikovito opisuje svoju bolest, a kao predsednica udruženja, pozvala je sve koji imaju određenih problema da potraže pomoć na pravom mestu.

Novo izvješće koje je naručilo Udruženje farmaceuta navodi de će promjene dovesti do gubitka 20 tisuća radnih mjesta i zatvaranja stotina ljekarni. No, ministar zdravlja Mark Butler kaže da je sve to dio "kampanje zastrašivanja" farmaceutskog lobija.

Reportaža sa godišnjeg izleta koji je pripremljen u saradnji Udruženja nastavnika Bosanske škole u Viktoriji, učenika, njihovih roditelja, gostiju i prijatelja škole. Događaj je organizovan 13. maja na imanju BH Centra Springvale u Melbourneu. Piknik Bosanske škole bio je više od nastavnog procesa, njime se proslavljao bosanski jezik i bosanska kultura uopšte, koji svojom posebnošću dodaju svoje boje velikom mozaiku multikulturne Australije.

Na vantelesnu oplodnju (VTO) žene odlaze dok ne rode bebu, a to je procedura u koju jednom kad uđu, retko kad iz nje izlaze pre nego što ostvare cilj, priča Sandra Jovanović, koja je čak 14 puta prošla kroz ovaj postupak i taman kad je mislila da će konačno odustati, rodila je Ljubicu. Vantelesna oplodnja je na neki način postala Sandrin život, ona je danas IVF (in vitro fertilization) konsultantkinja, bivša diektorka Centra za vantelesnu oplodnju i nekadašnja predsednica, ali i osnivačica, Udruženja „Šansa za roditeljstvo“. Sandra i Tamara Roksić, psihološkinja koja pomaže parovima koji se spremaju za VTO, ili su već u ovoj proceduri, su u našem podkastu iznele složenu problematiku, psiho-fizičke i socijalne poteškoće, ali i radost uspešnog postupka. Odgovore na pitanja kako VTO vremenom okupira život i žene i muškarca koji se bore sa sterilitetom, koliko su važni sociološki aspekt, razumevanje okoline, psihološka stabilnost, ali i prihvatanje pomoći i zašto žena krivi sebe ako ne može da ostane u drugom stanju, kao i dokle ta krivica ide i kako preti da uništi partnerski odnos dvoje ljudi, daju nam Sandra i Tamara, na osnovu ličnih i profesionalnih iskustava, u ovoj epizodi Mamazjanije.

Trećina srpskih penzionera su socijalni slučajevi. Većina penzionera nije sposobna da se bez pomoći rodbine ili ušteđevine adekvatno leči i živi. Milion penzionera ima penziju ispod 37.000 dinara. Država smatra da je u riziku od siromaštva onaj ko prima 24.000 dinara mesečno. Od 1.650.000 penzionera, preko pola miliona prima penziju ispod tog iznosa. 125.000 žena nema nikakva primanja od države. Mogu se prijaviti za socijalnu pomoć koja iznosi 11.000 dinara. Država srednjem dobu šalje poruku - štedite za stare dane već sa 40 jer kad ostarite penzija vam neće biti dovoljna za dostojno starenje. Prosečan penzioner nema ni za potrošačku korpu. Većina njih se odriče mesa, lekova, zdravstvenih pregleda, kulturnog života. Samo 10% posto penzionera ima penzije koje su dovoljne za normalan život. GOŠĆA: Nadežda Satarić, Udruženje građana „Snaga prijateljstva“ – Amity

Visoka medicinska sestra – babica, osnivač Udruženja “Fit i zdrava mama”, direktorka patronaže “Bebi patrola” i mama dve devojčice, Dušica Kovačević, kroz “Mamazjaniju” nas uvodi u čaroban svet trudnoće i porođaja. Njeni saveti, radionice i psihofizičke pripreme za porođaj, čine da svaka trudnica samouvereno i bez straha dočeka dan u kojem donosi novi život. Dušica nam opisuje kako to trudnica, koju ona priprema, pola porođaja provede kod kuće, na koji način se žena umiri, ohrabri i osvesti stanje u kojem se nalazi tokom devet meseci. Ona uspeva da nam dočara i koliko je važno da žena shvati da su na porođaju manje bitni lekari, sestre, babice, a najvažnija je njena uloga - uloga majke. Takođe, Dušica naglašava važnost uloge oca, muža, partnera i njegovog prisustva na porođaju, ali i tokom bebinih prvih dana i apeluje na srpska porodilišta da omoguće pratnju na porođaju, koja ženama mnogo znači, a koja je u Zapadnoj Evropi uobičajena pojava.

Procena je da u našoj zemlji ima oko 1000 udruženja za zaštitu životinja..Najčešći razlog za njihovo postojanje nije ljubav i briga o dobrobiti napuštenih životinja nego nezakonito sticanje hiljade evra na konto projekata, nameštanih javnih nabavki i donacija iz države i inostranstva. U Srbiji postoji oko 4.000 nelegalnih odgajivačnica, koje "štancuju" pse i prodaju ih na crnom tržištu. Samo njih 80 posluje legalno. Zbog svega toga, naša je zemlja je na meti međunarodnih policijskih organa zbog šverca životinja. U tom poslu obrću se milioni evra. Za četiri godine Srbija je potrošila oko 100 miliona dolara na tzv. brigu o napuštenim životinjama, a problem i dalje postoji. Samo na ime odštetnih zahteva za ujede pasa odvojeno je 6 milijardi dinara. Većina tih ujeda je lažna jer postoje organizovane grupe koje se bave nameštanjem slučajeva. Nije jasno zašto se menja Zakon o dobrobiti životinja kad je postojeći dobar, samo se ne primenjuje. Trebalo bi povećati kazne, ali i nadzor rada prihvatilišta. Trebalo bi naterati Upravu za veterinu da radi svoj posao, umesto što žmuri na zlostavljanje životinja. Izmenom zakona o dobrobiti životinja na mala vrata mogla bi da uđe eutanazija tj. ubijanje životinja. U Radnoj grupi je dvadesetak udruženja, od kojih samo dva ili tri ispunjavaju zakonske uslove za učešće u tom radnom telu ministarstva. Gošća: Aleksandra Dudić, NVO "Solidarno za životinje i prirodu"

The president of the young association Hunting and fishing club Bosna Mr Amir Sofić talks about the activities, membership, and plans of this organization, and announces a picnic on the property of the BH Center in Springvale, on February 26, 2023, which they organize with the aim of popularising these sports in the community. - Predsjednik mladog udruženja Hunting and fishing club Bosna, gospodin Amir Sofić govori o aktivnostima, članstvu i planovima ove organizacije, te najavljuje piknik na imanju BH centra Springvale, 26. februara 2023, a koji organizuju u cilju popularizacije ovih sportova u zajednici.

The president of the Bosnian Lily Association, Mrs Aida Haverić, talks about what the association will present this year at one of the most important multicultural festivals in Victoria and Australia, which starts on Saturday, February 25. "Come to socialize, to get closer to each other," said Mrs. Haverić, among other things. - Predsjednica Bosnian Lily Association, gospođa Aida Haverić govori čime će se ove godine predstaviti udruženje na jednom od najznačajnijih multikulturalnih festivala Viktorije, ali i Australije, koji počinje u subotu, 25. februara. "Dođite da se družimo, da se približavamo jedni drugima", između ostalog poručila je gospođa Haverić.

U poslednjih godinu dana nije sprovedena nijedna mera na smanjenju zagađenja vazduha, jedino što je usvojen akcioni plan. Do 2030. trebalo bi da se prepolovi zagađenje, a za to bi država trebalo da odvoji 2,6 milijardi evra. Zbog posledica zagađenja, u Srbiji godišnje umre 15.000 građana Srbije, ako bi se sproveo akcioni plan broj umrlih bi se smanjio za 2.500 ljudi. Romska populacija nije deo problema paljenja sekundarnih sirovina, već deo rešenja. Međutim, država neće da se bavi time, već se skriva iza političke osetljivosti tog pitanja. Rešenje je u mašinama tj. granulatorima koje na ekološki način odvajaju bakar iz kablova. Pomenute mašine koštaju 100.000 evra, ali mogu da uposle oko 35 sakupljača sekundarnih sirovina. Postoje i mašine koje koštaju 800 evra, sa kojima se može skidati kablovi bez paljenja. Mi smo zemlja duboko korupmirana i vrlo je verovatno da se negde u Srbiji spaljuje medicinski otpad iz uvoza, ali tvrdnja da se to dešava noću i da je zbog toga veće zagađenje noću nego danju je pretenciozna. Objašnjenje leži u činjenici da je zagađenje svugde na svetu veće noću jer kada se atmosfera ohladi, zagađenje se slegne u niže slojeve. Za poplave u Srbiji nisu krivi samo nesavesni pojedinci koji zagađuju reke, kriva je i država koja ih ne kažnjava ili su kazne male, ali i ne ulaže u ekologiju i vodoprivredni sistem. Gost: Bojan Simišić, Udruženje "Eko straža"

Gradonačelnik Požarevca i lokalni "šinteraj" 12 godina krši zakon i troši 8 milliona dinara godišnje na neadekvatnu brigu o napuštenim životinjama. Opština Petrovac na Mlavi je za 4 meseca na konto hvatanja životinja platila preko 7 miliona dinara privatnom prihvatilištu koje je registrovano kao zemljoradnička zadruga. Ministarstvo i Uprava za veterinu ne štite prava životinja jer je profit važniji od života. Oni građani kojima elektrane nisu umanjile račune za period kada nisu grejale stanove, trebalo bi da pokrenu potrošački spor pred sudom koji je besplatan.Ukoliko potrošač želi raskid ugovora sa toplanom i prelazak na drugi vid grejanja, zakon mu to omogućava, međutim u praksi se dešava apsurd da elektrane traže da im se plaća fiksni deo koji se odnosi na komšijske tople zidove. Građani u većini slučajeva gube sporove jer sudovi ne sude po zakonu, već pod pritiskom državnih monopolista. Vozači beogradskih tramvaja vrlo često ugrožavaju bezbednost saobraćaja jer skretnice na šinama ne rade, pa izlaze iz vozila i pajserom okreću smer. Kada grad rekonstruiše ulice, niko ne konsultuje stručnjake iz GSP-a, pa se nabavljaju nekvalitetni delovi za tramvajske šine.   Zbog nedorečenog zakona direktori škola zloupotrebljavaju položaj i ne raspisuju konkurse za slobodna radna mesta. Oni koriste klauzulu hitnosti prijema i prima ili otpušta radnike po volji. Zbog zakona o zabrani zapošljavanja u prosveti od 110.000 ljudi, njih 40.000 ljudi radi na određeno vreme, zato ga treba ukinuti. U prosvetu je ušlo mnogo nestručnog kadra jer mladi neće da se zapošljavaju u prosveti. Skoro da nema novih profesora matematike, informatike, fizike, nemačkog jezika.   Iako se država zakonski obavezala da zaštićene stanare useli u državne stanove, a vlasnicima vrati uzurpiranu imovinu, to ne radi godinama. Samo u Beogradu je 1.500 takvih slučajeva.

Grad Beograd nije kupio trolejbuse od 2010. godine, 2021. godine je propao tender za trolejbuse, a pitanje je da li će biti nabavke trolejbusa 2023. godine. Vraćanje stare trase trolejbusa 28 je dokaz da se upornost i aktivizam isplati. Imali smo dve primedbe na prvu liniju metroa; prva je bila da prva linija metroa treba proći umesto kroz Beograd na vodi - kroz glavnu železničku stanicu Prokop i Klinički centar Srbije što je odbačeno, dok je druga primedba prihvaćena, te će metro ići od Banovog brda ka Ceraku, Vidikovcu, Petlovom brdu i Orlovači. Imamo primedbe i što na drugoj liniji metroa metro ne prolazi kroz Vukov spomenik niti trg Republike već ide tunelom ispod Save umesto preko novog metro mosta koji je planiran 80 metara uzvodno od starog tramvajskog mosta. Stari tramvajski most ne treba rušiti jer povećava automobilizaciju, umesto da se ulaže u gradski prevoz. Saobraćajni inženjer Dušan Milanović i bivši zamenik direktora Urbanističkog zavoda je još pre 10 godina analizirao varijante za most pored starog tramvajskog. Pričao je i da je ukazivao Siniši Malom kada je donošen plan posebne namene za Beograd na vodi da je potreban novi most 80 metara uzvodno od postojećeg, ali ga nije slušao. Ovaj most je planirano da bude zamenjen još 1968. godine, ali je odlučeno da sačeka izgradnju metroa koja nikako da se desi, pa ni ovaj most nije zamenjen. Gost: Miloš Vučković, Udruženje građana “Po meri metro”

Podržite me na Patreonu: https://www.patreon.com/agelast Jednokratne donacije kanalu: https://www.paypal.me/agelastpodcast Kripto donacije: BTC: 1BdrToPVPRbMtzPkdX8z3wviTHZZyzqD7w ETH: 0xe189975f215102DD2e2442B060D00b524a608167 FB: https://www.facebook.com/galebnikacevic Instagram: https://www.instagram.com/agelast_/ Twitter: https://twitter.com/GalebNikacevic A1: https://a1.rs/privatni Legend WW: https://www.legend.rs/ Pre tačno godinu dana napravili smo epizodu koju smo posvetili problemu kompanije „Rio Tinto”, u Srbiji. U toj epizodi shvatili smo da „Rio Tinto”, nije jedina kompanija sa kojom imamo potencijalni problem, već da u Srbiji trenutno imamo 180 istražnih područja, koja ako pomnožimo sa 100 kvadratnih kilometara za svako od njih, dobijamo zastrašujuć rezultat. Loznica, Valjevo, Žagubica, Kosjerić, Smederevo… Mesta se samo nižu. Postalo je jasno da ova epizoda ne može da bude i jedina. Godinu dana kasnije, napravili smo „follow up”. Gde smo danas? Šta se desilo sa Rio Tintom u međuvremenu. Od aerozagađenja, preko protesta na Šodroš, ekološki front se samo širi. Međunarodne medijske kuće su počele da pokazuju interesovanje za ono što se dešava na ovim prostorima. Da li Srbija postaje međunarodni simbol ekološkog otpora? Da li znate šta su „žrtvovane zone” i da je Srbija (i region), među njima? U ovoj epizodi, gosti su profesor sa Šumarskog fakulteta Univerziteta u Beogradu i predsednik Udruženja za zaštitu životne sredine Univerziteta u Beogradu, Ratko Ristić, potom Sreten Đorđević, advokat specijalista u oblasti prava zaštite životne sredine i naša legendarna glumica i simbol ekološkog otpora, Svetlana Bojković. Audio: Marko Ignjatović Instagram: Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/ Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_7/

"Caka je u tome da shvatimo da nismo svi isti.". U 186. epizodi Pojačalo podkasta gost Ivana Minića je Tatjana Peškir, mama ćerke sa autizmom, suosnivač i predstavnik udruženja nAUkaTIZAM za područje Srbije, te sekretar Evropskog imuno-neuropsihijatrijskog udruženja (EXPAND). Kao neko ko boluje od Aspergerovog sindroma, koji je poremećaj sa autističkog spektra, Tatjana za početak govori koliko je tokom odrastanja teško bilo uklopiti se u nove sredine, koje su neretko bile popraćene vršnjački nasiljem, te kako je tekao život u okruženju punom ljubavi i razumevanja. U nastavku se Tatjana dotakla teme pronalaska životnog partnera i zasnivanja porodice, otkrivajući koliko je važno imati nekoga s kim ste na istim talasnim dužinama, bez obzira na njihova interesovanja, usput navodeći koji su prvi izazovi majčinstva. Nedugo nakon što je postala majka, Tatjana je primetila odsustvo određenih interakcija kod ćerke, da bi potom ustanovila da ona ima izvesni oblik autizma. Šta sve podrazumeva staranje o detetu sa autizmom, kako se tačno postavlja dijagnoza ovog složenog neurorazvojnog poremećaja i šta svetska statistika kaže na tu temu, gošća otkriva u nastavku. Poučena svojim iskustvom, Tatjana je osnovala udruženje nAUkaTIZAM, čija misija je jačanje edukativnih i inovativnih inicijativa na regionalnom nivou s ciljem poboljšanja kvaliteta života osoba iz spektra autizma. Za kraj ona govori koliko naša zemlja kaska po pitanju autizma u odnosu na ostale države i sa nama deli šta je ključ premošćavanja različitosti koje svi nesumnjivo posedujemo. Teme u epizodi: - Uvod - Kad porastem biću... - Uklapanje u novu sredinu i vršnjačko nasilje - Pohađanje Karlovačke gimnazije - Život u okruženju punom ljubavi i razumevanja - Suživot sa Aspergerovim sindromom - Kako funkcioniše zaštita potrošača? - Pronalazak “srodne duše” - Zasnivanje porodice i roditeljstvo - Otkrivanje i staranje o detetu sa autizmom - Postavljanje dijagnoze autizma i neumoljiva statistika - Čime se bavi udruženje nAUkaTIZAM? - Da li Srbija kaska po pitanju autizma u odnosu na ostale zemlje? - Kako da premostimo različitosti? Podržite nas na BuyMeACoffee: https://bit.ly/3uSBmoa Pročitajte transkript ove epizode: https://bit.ly/3D02gkw Posetite naš sajt i prijavite se na našu mailing listu: http://bit.ly/2LUKSBG Prijavite se na naš YouTube kanal: http://bit.ly/2Rgnu7o Pratite Pojačalo na društvenim mrežama: Facebook: http://bit.ly/2FfwqCR Twitter: http://bit.ly/2CVZoGr Instagram: http://bit.ly/2RzGHjN

Prva beba začeta vantelesnom oplodnjom u svetu rodila se 1978, u Srbiji 1987. godine. Koliko se sve promenilo za više od tri decenije, da li se parovi i dalje suočavaju sa strahovima kao i ranije, koliko je i da li komplikovana procedura u drugoj epizodi serijala “Bolesti modernog doba” razgovarali smo sa dr Milanom Milenkovićem, ginekologom i subspecijalistom reproduktivne medicine koji je sa timom stručnjaka u Švedskoj 2014. uspešno porodio dete iz prethodno uspešno presađene materice i Marijanom Arizanović iz Udruženja Šansa za roditeljstvo. Ova epizoda podkasta realizovana je u okviru projekta "Bolesti modernog doba". Projekat se sufinansira sredstvima iz budžeta Republike Srbije, Ministarstva za kulturu i informisanje. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva. Novu epizodu podkasta možete da gledate i na Jutjubu . Ako Vam se dopala ova epizoda, pratite nas i želite da nas podržite, možete to učiniti članstvom u Klubu čitalaca Danasa na ovom linku: https://klub.danas.rs/ Kao članovima našeg Kluba svako veče ćemo vam na mejl adresu slati PDF izdanje Danasa, pre nego što se taj broj pojavi na kioscima. A ako Vam je papir ipak draži, možete se pretplatiti i na naše štampano izdanje: https://www.danas.rs/pretplata/ Hvala što pratite naš rad. Vaš Danas