Podcasts about pitajte

Kada niste zadovoljni smeštajem, ne kačite to na FB, nego se obratite predstavniku agencije na terenu. Čitajte ugovor, uslove putovanja i vaučer do najsitnijih slova. Turističke agencije nisu odgovorne za kašnjenje letova, tu nema pomoći. Ukoliko niste zadovoljni smeštajem, tražite od agenta da vam nađe drugi. Cene turističkih aranžmana su veće u odnosu na prošlu godinu zbog povećane tražnje i ukupnih troškova u turizmu. Marže agencija su minimalne i na granici opstanka, za hotele 1-2 posto, a za apartmane oko 10 posto. Pre 30 godina je bilo lako otvoriti turističku agenciju jer nisu bile potrebne garancije, sada se one kreću i do pola miliona evra, u zavisnosti od aranžmana. Gost: Vladimir Vlaho, Nacionalna asocijacija turističkih agencija YUTA

Na hipodromu se nalazi 100 rekreativnih I 100 takmičarskih konja. Staze su u očajnom stanju, godinama se ne ulaže u infrastrukturu. Poslednji put je vojska 1982. godine renovirala stazu. Nema dovoljno štala, ne postoje kasačke trke, staze za galopske trke su u lošem stanju, nema dovoljno parking mesta za posetioce. Blizu je strelište koje plaši konje. Kada se održavaju koncerti, većina konja doživljava stres, zato bi trebalo razmisliti o preseljenju konja ili otkazati domaćinstvo koncertima poput Bajage u avgustu, kao što je to bilo sa Roling Stonsima, koji su prešli na Ušće. Iako mu je to posao, JP "Hipodrom Beograd" već 8 godina ne organizuje trke, već to čine trkačke organizacije. Kada je 2006. godine preduzeće osnovano imalo je preko 20 zaposlenih, sada 3, to govori kuda ide hipodrom. Pitanje je šta je manje zlo, ostaviti hipodrom gde jeste i u ovakvom stanju ili ga preseliti na periferiju grada. Nakon 110 godina postojanja, beogradski hipodrom se samo naziva tako, on odavno svojim aktivnostima to nije. Konjarstvo je prestiž i skup sport, ali uz dobru organizaciju on bi donosio dobit svima. Gost: Aleksandar Radovanović, vlasnik trkačkih konja

Ne zarađujemo dovoljno da bi nam stambeni kredit bio tehnička stvar, kredit je naš novac iz budućnosti. Nema jeftinog kredita, zato ne postoji ni idealno vreme za njegovo podizanje. Banke su prodavnice novca, nisu servis građana, zato se cenkajte, i ne pristajte odmah na ponuđeno. Banke u Srbiji imaju monopol zato su krediti skupi. Visina kamate je vezana za rizik zemlje u kojoj se podiže kredit, tj. tržište cena. Kamate na stambene kredite u Srbiji se kreću od 6 do 8 odsto. Gost: Dušan Uzelac, portal Kamatica

Od milijardu i dvesta miliona evra beogradskog budžeta, 200 miliona ode na nameštene tendere i propale projekte. Subvencijama ćemo pomoći građanima da se priključe na daljinsko grejanje i pređu na čiste vidove grejanja, a zagađivače ćemo kažnjavati. Samo kvalitetan javni prevoz može da reši problem saobraćajnih gužvi u Beogradu. Potrebno je optimizovati linije, uvesti žute trake i izgraditi infrastrukturu za dvotočkaše. 47 posto građana koristi javni prevoz, 27 posto automobil, 24 posto pešači, oko 2 posto je motociklista, biciklista i vozača trotineta. Te parametre moramo menjati modernizacijom saobraćaja. 500 miliona evra grad planira da plati za period od 10 godina privatnicima za linije gradskog prevoza na potezima 100 i 700. Umesto guranja profita u tuđe ruke, grad bi morao da uloži u GSP i preuzme primat u gradskom prevozu. Kada bi svaki poslodavac u Beogradu uplaćivao po 1000 dinara mesečno direktno GSP-u, to bi pokrilo pola troškova javnog prevoza. Gradska vlast ne želi da reši problem kanalizacije i energetske efikasnosti, iako novca u budžetu ima. Umesto što je grad potrošio milion evra na reklamne bilborde vlasti, za taj novac su mogli da izgrade dečiji vrtić. Gost: Dobrica Veselinović, Kandidat za gradonačelnika Beograda, Koalicija "Biramo Beograd"

Subvencije cene struje za fizička lica mogle bi prestati 2026. jer će EPS morati da ima CO2 sertifikat za proizvodnju struje. Oko 80 posto električne energije u Srbiji proizvodi se iz prljavih izvora. Ukoliko idemo u Evropsku uniju, taj procenat će 2030. morati znatno da se smanji. U Srbiji na cenu struje najviše utiče cene uglja i gasa. Većina termoelektrana ne ispunjava ekološke standarde, dok se u obnovljive izvore energije malo ulaže. Sve više ljudi se odlučuje za ugradnju solarnih panela. Za jednu kuću potrebno je uložiti 6000 evra. Uloženo se vraća kroz cenu struje u roku od 6 godina, dok su garancije na panele 25 godina. U privredi uložen novac u solarne panele se vraća duplo brže zbog veće cene struje. Gost: Marko Bulatović, ekonomista i stručnjak za energetiku

Utisak je da je džeparoša sve više, iako statistika govori da je 2023. prijavljeno 1639 krivičnih dela džepne krađe, 2022. prijavljeno 2273, a 2016. bilo je 5600 džeparenja prijavljenih policiji. Prošle godine je u Beogradu uhapšeno 58 džeparoša, većina oslobođena ili osuđena uslovnom kaznom. Većina njih nema stalno prebivalište i stanuje u nehigijenskim naseljima. U preko 90 posto slučajeva oštećeni nisu svesni gde i kada su odžepareni. Nekada su lopovi radili u paru i bili srednje dobi, danas to čine u grupama od 4-5 ljudi, većinom su to lica do 25 godina starosti i višestruki povratnici. Podaci govore da u Beogradu "radi" oko 100 džeparoša, dok inspektora ima desetak. Jedni druge poznaju, što otežava rad. Nekada su džeparoši radili u gradskom prevozu, danas to čine u podzemnim prolazima, tržnim centrima i na ulici. Najveći broj džeparenja se vrši iz ranca. Najkritičnije tačke su petlja kod Franša i Autokomande, ali i aerodrom Nikola Tesla. Nekada je to bio podzemni prolaz kod TC Ušće. Ukoliko oštećeni ne želi da goni počinioca, krivično delo krađe se ne tretira, što je najčešći slučaj. Kazna može ići od pola do 3 godine zatvora. Gost: Aleksandar Mitrović, Šef Odseka za suzbijanje džepnih krađa beogradske policije

110.000 migranata, azilanata i izbeglica je registrovano u prihvatnim centrima u Srbiji u prošloj godini. Samo njih devetoro je dobilo azil u našoj zemlji. Sve zemlje na obodu EU će morati da primenjuju pakt o vraćanju izbeglica i migranata. To će povećati njihov broj u regionu Balkana. To će izazvati tzv. push back sistem koji je zabranjen međunarodnim konvencijama. Evropa primenjuje dvostruke aršine kad je reč o migrantima. Ljudi iz arapskih zemalja nisu dobrodošli, dok izbeglice iz Ukrajine prihvata bez pogovora. Time se krši povelja UN jer bi trebalo da svi narodi imaju ista prava. Gost: Nikola Kovačević, pravnik u oblasti zaštite ljudskih prava

Ukoliko Rio Tinto sprovede plan, Srbija će postati jedina rudarska kolonija u Evropi. Zato budimo spremni na odbranu Srbije. Za potrebe rudnika Rio Tinto potrebne su hiljade hektara koje još uvek nisu prodate toj rudarskoj kompaniji. 157 raseljenih ljudi koji su prodali svoja domaćinstva Rio Tintu ne može odrediti sudbinu čitave Srbije. Stanovnici u zoni rudnika su prodavali za 165 evra ar zemljišta, a kuće za 450 evra po kvadratu. Zbog toga je cena stanova u Loznici skočila duplo. Rio Tinto je priznao da je imao dozvole države i da je zbog toga kupovao zemlju u dolini Jadra. Marijanti Babić, predstavnica Rio Tinta za Srbiju laže kada kaže da nisu istražnim bušotinama zagadili zemlju i vodu u Jadru. Gost: Zlatko Kokanović, Ne damo Jadar

Kad pas udahne ili pojede otrov, prva pomoć je ispijanje troprocentnog hidrogena da bi ispovraćao sve što je ušlo u organizam. Nakon toga dati tablete aktivnog uglja i otići kod veterinara. Zbog blage zime, krpelja je više nego ranije Od krpelja se psi mogu braniti tabletama, kapima ili ogrlicama. Ujed krpelja može biti smrtonosan. Krpelja ne treba zalivati alkoholom, benzinom, uljem, već skinuti laganim pokretima levo desno dok ga ne otkačite sa kože. Zelene površine bi trebalo da se tretiraju od marta do septembra. To se većinom radi samo u centralnim gradskim opštinama jer je skupo. U Srbiji ako napustite psa ili mačku kazna je 75.000 dinara. U Hrvatskoj je za to propisana kazna zatvora do 2 godine. Gost: Vladimir Terzin, Veterinar i bivši pomoćnik sekretara za komunalne poslove

Do 2008. godine na Savskom nasipu bilo je desetak vikendica, sad ih ima stotine sve do Surčina i Jakova. Reka Sava napadnuta je sa svih strana, slično se sprema i Dunavu. Od preko100 splavova na Savi, samo 30 je dobilo plutajuću dozvolu, a nijedan nema dozvolu za postavljenje. Dakle, svi su nelegalni i sve ih treba ukloniti jer ugrožavaju bezbednost građana. Građani nisu svesni da je Savski nasip izbušen kao švajcarski sir i vode manje od tzv. stogodišnjih voda mogu izazvati pucanje nasipa i poplavu pola Novog Beograda. Pored toga ugroženi su reni bunari, a samim tim i pijaća voda pola Beograda. Država je saučesnik u kriminalu, pre svega Ministarstvo građevine i saobraćaja, JP Srbija vode, gradska uprava Beograda i opština Novi Beograd. Gošća: Aleksandra Smiljanić, Savski nasip

Kripto valute su digitalno zlato koje ne poznaje granice, teritorije i ograničenja. To je novac koji ne može da se pipne, to je broj na ekranu koji ima svoju upotrebnu vrednost koja se stvara energijom i vremenom. Ko namerava da uloži standardan novac u kripto valute i da trguje na berzi mora da se edukuje. Bitcoin je prvi novac u istoriji za koga znamo koliko ga ima u opticaju. Sve je više država koje ulažu u kripto valute i zakonski ga uvode u sistem. Gost: Aleksandar Matanović, Direktor ECD kripto menjačnice

Nema u svinjcu čistog mesta, ovo društvo je razvaljeno Gradonačelnik Zrenjanina se drznuo da ugasi Hemijsku školu bez ikakvih zakonskih procedura i van očiju javnosti. Kako je moguće da za tehničko obrazovne profile nema potrebe kad se u Zrenjaninu gradi Linglong. 2000. godine u Srbiji je bilo preko 100.000 đaka prvaka godišnje, sad ih imamo 60.000. Mi kao nacija odumiremo. Tromost I nesposobnost države je uzrok što ni 10 meseci nakon masakra u Ribnikaru nema rešenja, šta sa tom školom. Ako nisu spremni da preuzmu odgovornost za rešenje, neka se sklone. Nijedan memorijalni centar ne može da nadomesti smrt dece u Ribnikaru. S druge strane, mora se misliti i na budućnost dece koja su preživela. "Ribnikar" je samo manifestacija opšteg nasilja u društvu. Iako je plata profesora osnovne škole manja od prosečne, nastavnici na listi prioriteta pre povećanja plate stavljaju bezbednost. Gost: Dušan Kokot, Predsednik Nezavisnog sindikata prosvetnih radnika Srbije

Avijacija je najbezbednija grana privrede, ali je posle korone primetan sve veći nedostatak osoblja, a pogotovo stručnog kadra. Mnoge kompanije nisu vratile broj zaposlenih na nivo pre korone. Piloti su u skoro svim avio kompanijama preopterećeni poslom. Postoji diskrapanca između planova letenja i broja pilota. Zakon je jasan, kad je reč o odmoru pilota, ali se vrlo često ne poštuje. Iako istraga nije gotova, odgovornost za poslednji incident sa letom Er Srbije za Dizeldorf je najverovatnije na pilotu. Gošća: Danka Nešović, Direktorka Pep akademije za avijaciju

Posle 25 godina od ubistva Slavka Ćuruvije, mi nismo na nuli, mi smo u minusu. Pravda je ubijena, ali istina živi. Učestvovanje u komisiji uprkos postojećoj vlasti nije iluzorno jer treba iskoristiti svaku priliku koja vam se pruža da bi se došlo do istine. Sve njene rezultate rada trebalo bi objaviti. Dobrim novinarima je potrebno prisustvo duha i odsustvo tela, da nemate straha u otkrivanju istine i obaveštavanju javnosti. Novinari u Srbiji su potplaćeni, malo plaćeni, ucenjeni, bez zaštite i podrške. Zato se novinarska profesija danas nalazi u najgorem položaju u novijoj istoriji. Iako zakon predviđa da se napad na novinara tretira kao napad na policajca, u praksi nikad niko nije odgovarao za pretnje. Gost: Nino Brajović, Generalni sekretar Udruženja novinara Srbije

EXPO organizuju države sa viškom kapitala, Srbija to svakako nije EXPO 2027. će Srbiju zadužiti decenijama. Motiv SNS je da se na mestu sadašnjeg Sajma naprave skupi kvadrati Beograda na vodi i sliju se sivim kanalima u vladajuću partiju. Glavni ili veliki EXPO u svetu košta do 3 milijarde evra, naš propratni ili mali će koštati preko 15 milijardi evra što je četvorogodišnji budžet za investicije Srbije. Ukoliko bi se promenila vlast u Beogradu, moglo bi se zaustaviti rušenje Sajma, ali ne i EXPO 2027 koji štiti lex specialis koji kreira korupciju i bezakonje. Gost: Vladimir Obradović, profesor Fakulteta organizacionih nauka

Sve je manje onih koji hoće u profesionalnu vojsku, zato je pitanje da li uvoditi obavezno služenje vojnog roka. Zbog ukidanja obaveznog služenja vojnog roka već 13 godina nema dovoljno mladog rezervnog sastava vojske. Srbija je imala više profesionalnih vojnika u vreme bivših država, nego sada kada je samostalna. Prosečna plata je mala i to je osnovni razlog slabe popune jedinica. Ukoliko se usvoji odluka o ponovnom uvođenju služenja vojnog roka, neophodan je rebalans budžeta. Osnovna obuka se može završiti i za 3 meseca, ali samo za strelce, šta ćemo sa ostalim neophodnim rodovima vojske? Gost: Goran Petković, Pukovnik u penziji

Kada se poslodavcu pokvari mašina, on plače jer to košta. Kada pogine radnik, on gleda samo kako da ga zameni. Dan nakon trovanja preko 100 radnika u fabrici Magna, poslodavac je nastavio proizvodnju nakon čega je još 50 radnika otrovano. Pitanje je šta je radila inspekcija? U Srbiji nema dovoljno inspektora rada, nemaju dovoljna ovlašćenja, nisu dovoljno plaćeni, nemaju sredstva za rad, na teren idu javnim prevozom. Jedan inspektor pokriva i preko 1000 preduzeća na 50 km kvadratnih. Kazne za kršenje zakona o radu su male, pa se isplate onima koji ga krše. Sistem kontrole je zastareo, većina nadzora radi se po prijavi. Rad na crno se statistički smanjio (oko 13 procenata), ali i dalje postoji pola miliona ljudi koji rade bez ugovora. Postoje mnogi poslodavci koji potpišu ugovor sa radnikom, ali mu ne uplaćuje doprinose. Radnici to saznaju tek kad odu kod lekara, zato je savet češće proveravati poslodavca. Gost: Mario Reljanović, naučni saradnik Instituta za uporedno pravo i predsednik udruženja Centar za dostojanstven rad

Zbog sve boljih puteva "krivac" za saobraćajne nezgode sve ređe je upravljač puta. "Šok" kampanje o bezbednosti saobraćaja su prestale jer je Agencija za bezbednost saobraćaja "optužena" za uznemiravanje javnosti. To jesu "krvave" kampanje, ali i "ulog" je nečija prolivena krv. Iako je zakon propisao obavezu edukacije dece u saobraćaju, to se ne sprovodi. Obrazovanje o saobraćaju je kontinuiran posao, nije dovoljno samo u septembru vršiti akcije. Izmene Zakona o bezbednosti saobraćaja postigle su efekat, u apsolutnim brojkama, sve je više vozila, a manje stradalih. Od 2006. godine do danas broj registrovanih vozila se uvećao za milion. Auto škole ne mogu da pripreme buduće vozače za vožnju u zimskim uslovima jer ne postoje uslovi, ni mogućnost da obuka traje godinu dana. Većina vozača u kritičnim situacijama deluje refleksno, a ne svesno, voljno i kontrolisano, tako da nema opšteg saveta kako reagovati i izbeći nezgodu. Ako ima vremena da prepozna takvu situaciju, takve stvari se rešavaju iskustvom. Tehnički pregledi većinom poštuju propise, najčešće se "gleda kroz prste" za oštećenja stakala. Gde ima mogućnosti treba graditi biciklističke staze, gde to nije slučaj, tu je rešenje usporavanje saobraćaja. Centralnu zonu grada potrebno je ograničiti za motorna vozila. Gost: Milan Božović, stručnjak za bezbednost saobraćaja

U dvorištu Danijela Jakupeka je nakon što je ubio prijatelja i četvorogodišnje dete, pronađeno desetine ubijenih i zakopanih mačaka. Ubica iz Dubone je godinama maltretirao i ubijao komšijske pse. Deca četvrtog i petog razreda su u Zaječaru ubila psa stavljajući mu petarde u usta. Takve devijacije se moraju na vreme prepoznati da bi se sprečile. Kaznena politika je zapanjujuće blaga jer je od 2006. do 2022. hiljade životinja ubijeno i zlostavljano. Za 16 godina, od 349 osuđujućih presuda, samo je 30 kazni uslovnog zatvora i jedna presuda sa maksimalne 2 godine uslovnog zatvora. Država žmuri na korupciju i lažne ujede napuštenih pasa. Za poslednje 4 godine država je platila 43 miliona evra na ime odštete. Za taj novac mogle su da se sagrade desetine prihvatilišta za životinje. Napuštenih pasa ne bi bilo da komunalna milicija ima nadležnost da kontroliše da li je vlasnički pas čipovan i da kontroliše "odgajivačnice". Ovako imamo situaciju da hiljade pasa završava na ulici, a da je samo 16 prekršajnih prijava za napuštanje psa od 2009. godine. Uprava za veterinu ima 67 registrovanih odgajivačnica pasa, dok Kinološki savez Srbije ima 4.300 prijavljenih odgajivačnica. Razlog je naopak propis kojim je dozvoljeno, da ko ima tri ženke, ne mora da ispunjava propisane standarde za odgajivačnicu. To je razlog što KSS godišnje "štancuje" 60.000 rodovnika bez čipovanja, dok ih npr. Austrija ima 8.500 čipovanih. Gošća: Vanja Bajović, Profesorka Pravnog fakulteta u Beogradu

U Beogradu po jednoj zgradi nedostaje 26 parking mesta, zato je potrebno zaustaviti izdavanje građevinskih dozvola Za rekonstrukciju dve pijace Beograd potrošio 18 miliona evra, tj. osnivački ulog JKP "Beogradske pijace" Nova lokacija beogradskog buvljaka nije dobra zbog pristupnih saobraćajnica, nedovoljno parking mesta, malog broja stanovnika Rakovice. Nije jasno u šta je potrošeno 8 miliona evra, računica je takva da jedna tezga u novom natkrivenom buvljaku u Miljakovcu košta 34.000 evra. S druge strane, Industrija motora Rakovica je prodata tajkunima Gobeljić za 11 miliona evra, a sadašnja vrednost samog zemljišta je 200 miliona evra. Jedino merilo za zakup tezge na beogradskim pijacama je novac. Tezge u prvim redovima se prodaju i do 30.000 evra godišnje. Većina prodavaca nisu pravi proizvođači sa registrovanim poljoprivrednim gazdinstvom, već preprodavci. Pošten seljak nema šansu da bude konkurentan sa svojim proizvodom. Zahvaljujući građanima, investitor je za sada odustao od izgradnje naselja Avala Studios i seče Košutnjaka. To bi trebalo da bude predmet odluke skupštine grada posle nove godine. Zbog nedostatka parkinga, potrebno je zatvoriti naselja rampama samo za stanare koji su vlasnici parking mesta. Gost: Dejan Jovanović, Bitka za Košutnjak

Rio Tinto nastavlja rad u Srbiji nadajući se novoj Vladi koja će mu to omogućiti. Srbija i BIH su države u kojima Evropska unija želi da sprovede neokolonijalizam prljavih tehnologija, zato je u Srbiji neophodno sprovesti portugalski scenario. Srbija je najmanje pošumljena zemlja u regionu i najsiromašnija zemlja površinskim vodama. Šumski fond je ugrožen, najviše na administrativnoj granici sa Kosovom i Metohijom, pitanje je zašto država ne reaguje? Dok JP Srbija šume vode nestručni ljudi koji su imenovani po političkoj liniji, nema reči o pošumljavanju. Ako postanem gradonačelnik Beograda, lično neću hapsiti nikoga zbog endemske korupcije u Beogradu, to će raditi novoformirana kancelarija beogradskog revizora, tužilaštvo i policija. Beograd na vodi i K distrikt nije moguće srušiti jer desetine hiljada ljudi tamo živi, ali može da se ispita odgovornost za te projekte i podvuče crta investitorskom urbanizmu i devijantnoj i bahatoj naprednjačkoj estetici. GSP mora povećati plate vozačima, centralizovati javne nabavke i kupiti nova vozila. Neophodno je modernizovati Beovoz, uvesti rečni saobraćaj i vratiti se izgradnji prioritetne linije metroa od Zemuna ka Ustaničkoj. Nije jasno zašto ne osposobimo vozače romske populacije, umesto što uvozimo radnu snagu iz Bangladeša. Umesto da trošimo 628 miliona evra za Nacionalni stadion, bolje je da za taj novac konačno rešimo problem otpadnih voda, da nam se kanalizacija ne izliva u reke. Gost: Ratko Ristić, Profesor Šumarskog fakulteta i kandidat za gradonačelnika Beograda

Ubica se u sudnici grohotom smejao dok smo gledali snimak gaženja moje kćerke. Vladan Krsmanović prvostepeno je osuđen na 8 godina zatvora otvorenog tipa sa slobodnim vikendima i pravom korišćenja godišnjeg odmora. Ako se bude dobro vladao može na slobodu i nakon trećine odležane kazne. Sud nije uvažio razultate Drager testa koji je pokazao da je vozač imao 97 posto drogu u krvi. Zato su uzeti u obzir rezultati urina i krvi na trakice koji su nepouzdani. Uzorci krvi su bez objašnjenja poslati tek nakon mesec i po dana iz Kragujevca na VMA analizu. Policajci sa uviđaja su menjali iskaz i svedočili suprotno zapisniku sa mesta nesreće. Zbog toga nije dobio maksimalnih 12 godina zatvora. Broj stradale dece u saobraćaju je dokaz koliko je sistem bezbednosti zakazao. U Srbiji je u 2023. godini poginulo 30 maloletnika u saobraćaju. U Srbiji je prosečna kazna za krivično delo ubistva u saobraćaju - godinu dana zatvora. Mi ne primenjujemo nijednu meru prevencije bezbednosti u saobraćaju. Mi imamo presude gde se počinioci puštaju uz nanogice ili uz minimalne kazne zatvora, većinom do dve godine. Ne kažnjava se krivica, ubice delima ne pokazuju kajanje, sistem ne pokazuje volju za odvraćanjem od takvih dela, samim tim ni od krvne osvete. Ovakvom praksom sistem gaji kriminalnu spregu policije, veštaka, upravljača puta, sudova i osiguravajućih kuća. Udruženje traži izmene Krivičnog zakona i ekstremno povećanje kazni, izmenu Zakona o bezbednosti saobraćaja u kom će se primenjivati koncept urbane mobilnosti i promenu Zakona o prekršajima koji će omogućiti video snimke građana kao dokaz za policiju i sud. Gost: Bogoljub Janković, Udruženje roditelja stradale dece u saobraćaju

Plan prelaska GSP-a na gasne autobuse je loša strateška, ekonomska i ekološka odluka Aleksandra Šapića. Naplata karata u gradskom prevozu je u padu za 45 posto, iako su smanjene cena karata. Mesečne karte izumiru jer građani unapred spremnom SMS kartom varaju sistem kontrole. Nepotrebno smo bacili opremu Kentkarta vrednu 12 miliona evra koja je prešla u vlasništvo grada. Turski BMC autobusi su krš koji se kvari, a plaćeni su previše na nameštenom tenderu. Slična situacija je sa kineskim Higer autobusima za čije servisiranje u garanciji plaćamo 2 miliona evra godišnje. Pitanje je zašto Beograd ne kupuje Solaris električne autobuse kao Novi Sad, koji su se pokazali rentabilnim. Rešenje problema u Beogradu treba tražiti u stručnoj i nestranačkoj upravi i u donošenju Master plana. Gost: Nikola Jovanović, Direktor Centra za lokalnu samoupravu

Urbanizam Beograda vodi politika, a ne struka. Opšti je dojam da je sadašnji predsednik Srbije dva puta gubio trku za gradonačelnika Beograda, pa sada nadoknađuje svoje poraze. Onaj ko pravi najviše građevine na najnižem terenu taj je pao iz urbanizma. Primer za tako nešto je Beograd na vodi. Pritisak investitora na zemljište današnjeg Sajma je razumljiv iz ugla tržišta, ali je neprihvatljiva ideja rušenja Hala 1,2 i 3. Zgradu Pošte u Savskoj je lakše zidati od temelja, nego postojećoj vraćati nekadašnji izgled. Ipak, postoji opravdana bojazan da će to biti srušeno da bi se gradilo u stilu Beograda na vodi. Vile na Vračaru rušili su novi vlasnici, razlog treba tražiti u nedostatku zaštite kulturnih dobara od strane Zavoda za zaštitu i Vlade Srbije. Gost: Bojan Kovačević, Arhitekta

Letnja guma nije bezbedna za vožnju kada temperatura vazduha padne ispod 7 stepeni celzijusa, zato je treba zameniti zimskom koja je mekša i ima odgovarajuće lamele za kišu i sneg, ali ima i kraći zaustavni put pri kočenju. Ista situacija nebezbednosti je sa zimskim gumama koje se voze leti. Kada se desi udes, onaj vozač koji ima letnje gume u vreme zimske sezone, odgovara za nastalu štetu. Zimske lance, moguće je zameniti tzv. vezicama ili čarapama. To je zakonski dozvoljeno. Ne može svako 4x4 vozilo nositi lance. Potrebno je proveriti specifikaciju da li konstrukcija automobila to dozvoljava. Granična vrednost za starost i kvalitet guma je godina proizvodnje do 5 godina staristi tzv. DOT. Ako skladištite gume bez felni, potrebno ih je uspraviti. Ako na sebi imaju felne, na šipku ili vodoravno jednu na drugu i ne više od dve. Uvek na suvom i tamnoj prostoriji. Gost: Miloš Maksimović, voditelj i auto novinar

Većina onih koji su pisali ZOBS ne vozi bicikl, već su stalno u automobilu, zato ne mogu ni da shvate značaj alternativnih vidova prevoza. Zbog svega toga, država ne gradi biciklističke staze i trotoare, već uglavnom novac troši na infrastrukturu za motorni saobraćaj. Vlast obmanjuje građane apsolutnim brojevima kad je reč o nesrećama, stradalim, povređenim i oštećenim u saobraćaju i na taj način manipuliše statistikom u bezbednosti saobraćaja. Novi zakon o saobraćaju destimuliše vozače električnih trotineta. Želja pisaca zakona je da vozače starosti od 14-18 godina izbace iz saobraćaja. Oni zbog propisanih ograničenja neće imati gde da voze e-trotinete. Nalepnice koje će vlasnicima trotineta izdavati Agencija za bezbednost saobraćaja značiće dodatan namet za vlasnike trotineta. Zbog obavezne opreme, novi zakon oteraće investitore koji žele da ulože u posao iznajmljivanja električnih trotineta u gradovima u Srbiji. Istraživanja u Evropi pokazuju da, gde god je nametnuta obavezna oprema, smanjuje se broj biciklista, a povećava broj motornih vozila. S druge strane, što je više alternativnih vidova prevoza manja je gužva i zagađenje. Vozač bicikla je u povlašćenom položaju u odnosu na vozača električnog trotineta jer ne mora da nosi kacigu i reflektujući prsluk, ne mora da ima nalepnicu o sertifikaciji, može da učestvuje u saobraćaju već sa 12 godina starosti. Izmene zakona i dalje ne prepoznaju električne bicikle, pa se očekuje ponovno prepravljanje ZOBS-a. Gost: Igor Velić, Inženjer saobraćaja u Udruženju "Sigurne staze"

Za nasilje je odgovorna vlast i sistem, mediji, porodica, škola, ali i svako od nas pojedinačno. Mladima su potrebni časovi i radionice koji su interesantni da bi prihvatili i naučili o istorijskim događajima i razbili predrasude. Akcenat radionica je na istini, činjenicama i stradanju nevinih žrtava, nebitno kom narodu one pripadaju. Kultura sećanja na Holokaust skoro da ne postoji u Srbiji, dokaz za to je stanje stratišta iz Drugog svetskog rata u kom su pored Jevreja stradali i Srbi i Romi. U Srbiji je 187 ljudi proglašeno pravednicima jer su svojom empatijom i žrtvom spašavali Jevreje u Drugom svetskom ratu. Antisemitizam nikad nije prestao, on je samo sofisticiran. Jedan od dokaza za to su teorije zavere u vreme korone, kada su Jevreji optuženi za stvaranje virusa. Radionice "Da se nikad ne zaboravi, Holokaust, da se nikad ne ponovi" su uvod u koncert "Muzika piše sećanja" 22.10.2023. u 20h u UK "Vlada Divljan". Gošća: Marlena Wainberger Pavlović, Predsednica Srpsko-jevrejskog pevačkog društva

Da EPS ne čuva socijalni mir, struja bi trebalo da poskupi 40 posto. Da bi EPS funkcionisao, potrebno je u stalni radni odnos primiti 7.000 ljudi koji sada rade za Protent na istim poslovima kao i radnici EPS-a, ali za manje plate. EPS-u ne trebaju firme posrednici koji profitiraju na sistemu. EPS zimu dočekuje spremno, iako je neophodno preko 300 miliona evra za modernizaciju sistema. To je jedan od razloga za poskupljenje struje. Ako hidrološka situacija bude dobra, biće struje i za izvoz. Pitanje je zašto su Norvežani došli da nas savetuju, kad su svoju elektroprivreda vratili iz privatnog sektora pod okrilje države? Nadam se da prelazak EPS-a u akcionarsko društvo neće značiti i put ka privatizaciji. To bi uništilo energetsku nezavisnost Srbije. Ni Nemci, ni Poljaci ne odustaju od uglja, pa ne bi trebalo ni mi, jer Srbija ima rezerve uglja za najmanje 50 godina. To ne znači da paralelno treba razvijati zelenu energiju. U sistemu EPS-a postoje dve velike sindikalne struje koje su u svađi i na sudu. Iza svega stoji premijerka koja favorizuje jednu stranu, koja je falsifikovala sindikalne izbore. Na konkursu za generalnog direktora EPS-a stoji da je uslov tečno poznavanje engleskog jezika, ali ne i stručnost u elektroenergetskom sistemu, to budi sumnju. Sem smene Grčića, niko nije ni krivično, ni materijalno odgovarao za gubitke i havarije u EPS-u. Veliki problem je odliv stručnog kadra, ali i rudara koji neće da rade za 50.000 dinara. Gost: Milan Đorđević Đokin, Predsednik Sindikata radnika EPS-a Teme podcasta koji vodi Đuro Svilar su sve ono što svakog pojedinca tišti, pitanja na koja nije mogao naći odgovor, problemi za koje nadležne službe nisu imale razumevanja ni htenja da ih reše. Između ostalog, Komunalne teme, školstvo, zdravstvo, pravne nedoumice, zaštita potrošača….dakle od pojedinačnog problema ka opštem rešenju. Cilj nije kritika, već rešenje. Ako želite da budete moji saradnici i novinari na terenu, šaljite pitanja, fotografije, snimke na FB, X, Instagram Pitajte Đuru ili šaljite pitanja na email: pitajtedjuru@nova.rs, a tu je i Viber broj na koji možete pisati ili slati „problem“ u vidu fotografije ili videa sa terena, 069 893 00 23

Aplikacija koja obaveštava koliko je vozila gradskog prevoza u saobraćaju i kad dolazi sledeće vozilo ne funkcioniše kako treba, tj. šalje netačne informacije putnicima. Najčešće ne postoje ni glasovna obaveštenja o stanici koja sledi. Sve to veoma otežava slepim i slabovidim osobama funkcionisanje u javnom prevozu. Slepa osoba kada dođe na raskrsnicu ne zna šta treba da radi jer je sve više tastera za slepe koji ne rade, ili nisu dovoljno razumljivi. Ne poštuju se standardi za postavljanje taktilnih staza, što dodatno otežava kretanje slepih i slabovidih. Slepe osobe su diskriminisane u Srbiji, a najčešće pri školovanju i zapošljavanju. Inkluzivno školstvo nije unapredilo obrazovanje slepih i slabovidim jer nema dovoljno kadra koji bi učili takve osobe. Dokaz za to je da u Srbiji postoji jedan peripatolog za obuku slepih da se samostalno kreću. Iako postoji zakonska obaveza da svaki poslodavac mora da zaposli po jednu osobu sa invaliditetom na svakih 50 zaposlenih, to najčešće nije slučaj. Umesto toga, poslodavci radije plaćaju kazne nego da zaposle takvu osobu. Gost: Nikola Đorđević, Predsednik Gradske organizacije slepih Beograda

Izmena Zakona o stanovanju donosi više prava, ali i obaveza stanarima. Plan je da se uvede red i u plaćanju poreza na iznajmljivanje nekretnina. Ugovori bi trebalo da se overavaju kod notara koji će imati obavezu poreske prijave. Što je zgrada manja veća je cena upravljanja, ona ide od 400 do 1.000 dinara po stanu. Profesionalni upravnici u Srbiji su u deficitu jer je to težak i odgovoran posao. Svaki upravnik mora da ima godišnji plan održavanja i investicioni plan. Ukoliko nema rizikuje kaznu i gubitak licence. Za obrušavanje fasade i pričinjenu štetu trećim licima, odgovorni su upravnik i stanari. Ukoliko sušite veš na terasi, a da je vidljiv sa ulice, rizikujete kaznu od 5.000 dinara. Isto je i ako tresete stolnjak kroz prozor. Stambena zajednica koja nema upravnika iz reda stanara ili profesionalnog, rizikuje kaznu komunalne inspekcije koju solidarno dele svi stanari. Gost: Ljubiša Banovački, Predsednik Udruženja profesionalnih upravnika Beograda

Nema selektivnog pristupa policije protestima. Za izletanje pešaka na Gazelu odgovorni su ili načelnik beogradske saobraćajne policije ili njegovi podređeni što nisu ispoštovali plan rada. Ministar Gašić dobro radi posao i ne treba mu Rebićev naslednik. Većina od 43 policijska sindikata u Srbiji ne rade ništa, sem političkog lobiranja i borbe za bolju poziciju na poslu. Za vreme Miloševića u Srbiji je bilo 90.000 policajaca, sada ima oko 50.000 pripadnika policije. Dobra je namera države da zaposli još policajaca i da im poveća plate. Sadašnja prosečna plata policajca je oko 70.000 dinara. Kolike su plate u policiji, bezbednost nam je odlična. Za vreme Cvetkovićeve vlade na ulicama je bilo 29.000 policajaca koji su se izborili za bolji radni status. Sada je to nemoguća misija jer je vlast razbila sindikate. Ako policija izađe na ulicu da štrajkuje, to bi se smatralo pobunom. Priča o tome da je masovni ubica iz Mladenovca pre tri godine udario policajca koji ga je zaustavljao nije tačna. Da se to desilo policija bi ga "slomila". Načelnik mladenovačke policije mi je rekao da se to desilo, da bi policajcu momentalno skinuo uniformu. Gost: Blažo Marković, Predsednik Sindikata policije i policijskih starešina

Novi sistem naplate javnog prevoza nije spreman, zato nije jasno zašto se gradonačelniku žurilo da pusti "Beograd plus" sistem naplate kad nema softvera, nema dovoljno prodajnih mesta i nema dovoljno informacija kako se plaća karta. Pitanje je zašto je SMS poruka glavni način plaćanja karata? Šapićev sistem ne prepoznaje način praćenja privatnih prevoznika, time se vraćamo u devedesete i otpravnike na okretnicama. Komunalni milicajci će vršiti kontrolu karata, kazna za "šverc" je 5.000 dinara. Umesto dosadašnjih 250 kontrolora Bus Plusa zaposliče se novih 180 komunalnih milicajaca. Manja cena i manje zona su privid poboljšanja gradskog prevoza. Ovaj sistem će urušiti poverenje u gradski prevoz. Ne postoji matematika koja potvrđuje opravdanost novih cena karata. Nejasno je koja je računica za besplatan noćni prevoz. Da li smo stvarno sve vratili u ruke Grada Beograda ukoliko je ComTrade provajder plaćanja SMS porukama, dominantnog načina plaćanja, a Telekom Srbija uzima posao izrade softvera koji će bez tendera izraditi druge firme za potrebe javnog prevoza? Vozača javnog prevoza nema dovoljno jer ako radi 40 sati nedeljno njegova plata je oko 60.000 dinara. Grad "ispod žita" ukida trolejbuse i kupuje 60 kineskih elektro autobusa. Nije jasno zašto se odustalo od jeftinijih "Solaris" autobusa jer su se pokazali rentabilnim. Umesto njih kupuju se nekvalitetniji kineski i turski autobusi. Jedan od razloga mogao bi da leži u srpskom posrednicima koji se ugrađuju u cenu. Vozačima je zabranjeno da iz saobraćaja isključuju vozilo ako ne radi klima uređaj. "Beli" ne može da natera privatne prevoznike da uključe klimu. Gost: Ivan Banjković, Sindikat "Centar-GSP"

Kada čujete kako deca misle, koristite intuiciju roditelja, ne držite im predavanja, nemojte im "soliti pamet" i ubacivati i nametati svoja znanja, već stvorite poverenje na bazi emocija. Roditelji su zbunjeni kojim intenzitetom i brzinom informacije stižu do dece. Zato je potrebno da se ubacite u njihov svet. Deca koja osete "kolonizaciju" i roditeljsku preteranu kontrolu, beže i zatvaraju se u sebe, zato je bitno ostvariti kulturu razumevanja. Tražite od deteta da vas nauči nečemu, da vi od njega saznate nešto. Slučaj masovnog ubice iz škole "Vladislav Ribnikar" je nastao pre svega zbog porodično-sredinskih faktora. Ipak, i svi ostali su zakazali jer nisu prepoznali moguće znake onoga šta će se desiti. Ni hiljade profesionalaca neće pomoći deci, ako sistem ne radi na jačanju svesti o značaju mentalnog zdravlja i ne ulaže u njega. Ako deca prave probleme u školi pedagoško-psihološka služba će ih viđati često, ako su dobra njihovu psihološku procenu do kraja školovanja niko neće analizirati - tu je problem. Deca su vrlo često stavljena na pijedestal koji im ne pripada. Roditelj bi uz poštovanje prava deteta, morao da bude na prvom mestu kako bi bio koristan detetu. Ako roditelju nije dobro, neće ni deci. U školama postoji problem jer su nastavnici i roditelji na suprotstavljenim stranama, takvu situaciju deca koriste za manipulaciju i jednima i drugima. Gošća: Radmila Vulić Bojović, psihološkinja i psihoterapeutkinja

Trećina srpskih penzionera su socijalni slučajevi. Većina penzionera nije sposobna da se bez pomoći rodbine ili ušteđevine adekvatno leči i živi. Milion penzionera ima penziju ispod 37.000 dinara. Država smatra da je u riziku od siromaštva onaj ko prima 24.000 dinara mesečno. Od 1.650.000 penzionera, preko pola miliona prima penziju ispod tog iznosa. 125.000 žena nema nikakva primanja od države. Mogu se prijaviti za socijalnu pomoć koja iznosi 11.000 dinara. Država srednjem dobu šalje poruku - štedite za stare dane već sa 40 jer kad ostarite penzija vam neće biti dovoljna za dostojno starenje. Prosečan penzioner nema ni za potrošačku korpu. Većina njih se odriče mesa, lekova, zdravstvenih pregleda, kulturnog života. Samo 10% posto penzionera ima penzije koje su dovoljne za normalan život. GOŠĆA: Nadežda Satarić, Udruženje građana „Snaga prijateljstva“ – Amity

Kinološki savez Srbije radi nelegalno jer nije registrovan po zakonu. To je organizacija koja štancuje rodovnike i uzima novac za nepostojeće stvari. Ovakav Kinološki savez treba zabraniti jer je on izvor pasa koji nisu evidentirani. Svaki vlasnik psa u urbanoj sredini bi po zakonu morao da ima položen ispit za socijalizaciju, da je to slučaj, na ulicama ne bilo ujeda pasa. U suprotnom, svaki pas je potencijalna opasnost. Hiper produkcija pasa je direktna posledica neprimenjivanja Zakona. Odgajivačnice u Srbiji "proizvode" godišnje preko 62.000 pasa. Svako ko ima tri ženke, morao bi da ima registrovanu odgajivačnicu za pse, što većinom nije slučaj. U Azilu u Požegi je ubijen za godinu dana 2421 pas, 716 je uginuo, samo 44 je udomljen, od postojećih 4000 pasa To govori da je u ovom azilu procenat eutanazije pasa ogroman. Gosti: Branko Marić, Predsednik Asocijacije nemačkih ovčara Srbije i Ivana Milošević, aktivistkinja iz Užica

Nemanja Vidić je čovek koga nije hteo ovaj sistem. Time nam je poslata vrlo negativna poruka da vlast ne želi dobro našem fudbalu. S druge strane je Dragan Džajić koji je fudbalska prošlost koju je pregazilo vreme. Da je rekao NE FSS-u, Džajić bi imao istorijsku šansu da ga pored bivšeg predsednika, abolira i narod. Ovako on neće ući u istoriju kao legenda jugoslovenskog fudbala, već kao čovek koji je jednoj novoj generaciji ljudi uzeo šansu da stvaraju bolje temelje srpskog fudbala.

Sadašnji deo Šodroša koji je uništen zbog izgradnje mosta, samo je mali deo onoga što će biti sravnjeno sa zemljom radi izgradnje Novog Sada na vodi. Za 9 meseci od početka protesta, niko nije video nijedan validan papir i dozvole za izgradnju. Društvo arhitekata Novog Sada je stava da je projekat štetan, sprovodi se u potpunoj tajnosti i nije konsultovao struku. Stručnjaci kažu da se time značajno povećava opasnost od poplava. Tog mišljenja su bili i Javno vodoprivredno preduzeće “Vode Vojvodine” i Institut za vodoprivredu “Jaroslav Černi” iz Zemuna, koji su dali negativno mišljenje na predlog projekta. Potom je rukovodstvo “Voda Vojvodine” smenjeno, a Institut je kupila kompanija “Milenijum tim”, koja trenutno izvodi radove, tačnije seče šumu na delu Šodroša. Ako je profit ispred zaštite životne sredine, probajte da brojite novac i da ne dišete, nećete uspeti puno novca da izbrojite! Uništavanjem nasipa i sečom šume na Šodrošu uništava se prirodni bedem od poplava i rizikuje bezbednost građana Novog Sada, kao što je to slučaj sa uništavanjem Savskog nasipa na Novom Beogradu. “Novi Sad na vodi” je projekat kojim se uništava priroda i zaštićene biljne i životinjske vrste, nasip se za potrebe privatnih investitora izmešta 500 metara u korito Dunava. Početna cena mosta bila je 100 miliona evra, da bi se danas porasla na 170, zato je između ostalog projekat proglašen kao projekat od nacionalnog značaja i u potpunosti netransparentan. Problematične su i donacije kineskog partnera, pa postoji osnovana sumnja da 20% novca odlazi onima koji su doneli odluku o izgradnji mosta, što ukazuje na korupciju. Niko nije protiv razvoja Novog Sada i izgradnje mostova, ali projekat izgradnje mosta koji je 1960. trebalo da služi kao obilaznica oko grada, sada nema smisla jer će most zbog širenja grada sada ići kroz njegovo jezgro! U Evropi ne postoji grad gde 15 do 20 aktivista ima preko 150 krivičnih prijava jer ukazuje na opasnost po građane Novog Sada. U toku je urbanističko nasilje nad gradom, prilagođavanje planova sumnjivim investitorima i gušenje javnosti i oponentnih glasova. S druge strane, za policijsku torturu niko nije odgovarao. Novi Sad je grad u kom su se poslednja tri načelnika policije smenjivala na optuženičkoj klupi. Gost - Brajan Brković, aktivista pokreta "Bravo".

Srbijavode, policija, komunalna preduzeća, Opština Novi Beograd i Gradska uprava (ne)činjenjem omogućili da se zapati i raširi neviđeno bezakonje po Savskom nasipu i Savskom keju sa višestrukim negativnim posledicama Zakon krše i opet buše Savski nasip – prvo splavari, sada i gradska služba. Po Zakonu o vodama – kopanje nasipa je strogo zabranjeno. Na Savskom nasipu se nalazi 18 parcela na kojima se vrše radovi – Splavari 20 godina sami sebi obezbeđivali vodu probijanjem nasipa, nezakonito, privatnim cevima su izbušili nasip na 40-ak mesta. Aleksandar Šapić pod plaštom rekonstrukcije nelegalno nadogradio kuću, u tome su mu pomogle opštinske i gradske službe i Katastar. Od početka njegovih radova u 2021. godini, naneo je štetu prvom komšiji, oglušio se o rešenje građevinske inspekcije kojim mu je naloženo obustavljanje radova. Nakon toga nastaje volšebno rešenje Ministarstva građevinarstva kojim se poništava rešenje građevinske inspekcije, da bi devetomesečno „ćutanje“ građevinske inspekcije nakon toga, omogućilo Šapiću da izdejstvuje rešenje o ozakonjenju na osnovu falsifikovanih satelitskih snimaka

Rasulo sa novobeogradskim splavovima na Savi počelo je pre deset godina! Današnja gradska vlast ne želi red na reci, već legalizovanje kriminala i krupnog kapitala. Ne sme novac da bude jedino merilo za postavljanje splava na reci! Lokacije za splavove izlicitirali su ljudi sa sumnjivim kapitalom kojima ugostiteljstvo nije osnovna delatnost. Ova vlast mora da shvati da ne sme da tera vlasnike splavova koji su poštovali zakon i sva pravila koja je država uspostavila kada su se doseljavali na Savu pre 30 godina. Pozivam Šapića i Vučića da dođu i kažu mi koga ja ugrožavam sa splavom od 50 kvadrata. Pre 30 godina, splav nije smeo da bude viši od 6 metara, morao je da ima velike prozore na obe strane, kako bi se kroz njega videla reka, razdaljina između splavova morala je biti 15 metara uzvodno. Pravila su se poštovala do pre 10 godina, kada je počela najezda splavova na nekoliko spratova koji su postavljeni bez reda i zakona. To nisu splavovi, nego Hiltoni od njih se ne vidi ni reka, ni nebo. Zbog takvih sada ispaštaju građani kojima je splav od 50 kvadrata jedina imovina i mesto za život! Lokacije su dobili ljudi koji će podići splavove od 500 kvadrata, u pitanju su milioni evra! Gošća: Margarita Petrović, vlasnica splava na Savi u Novom Beogradu

Procena je da u našoj zemlji ima oko 1000 udruženja za zaštitu životinja..Najčešći razlog za njihovo postojanje nije ljubav i briga o dobrobiti napuštenih životinja nego nezakonito sticanje hiljade evra na konto projekata, nameštanih javnih nabavki i donacija iz države i inostranstva. U Srbiji postoji oko 4.000 nelegalnih odgajivačnica, koje "štancuju" pse i prodaju ih na crnom tržištu. Samo njih 80 posluje legalno. Zbog svega toga, naša je zemlja je na meti međunarodnih policijskih organa zbog šverca životinja. U tom poslu obrću se milioni evra. Za četiri godine Srbija je potrošila oko 100 miliona dolara na tzv. brigu o napuštenim životinjama, a problem i dalje postoji. Samo na ime odštetnih zahteva za ujede pasa odvojeno je 6 milijardi dinara. Većina tih ujeda je lažna jer postoje organizovane grupe koje se bave nameštanjem slučajeva. Nije jasno zašto se menja Zakon o dobrobiti životinja kad je postojeći dobar, samo se ne primenjuje. Trebalo bi povećati kazne, ali i nadzor rada prihvatilišta. Trebalo bi naterati Upravu za veterinu da radi svoj posao, umesto što žmuri na zlostavljanje životinja. Izmenom zakona o dobrobiti životinja na mala vrata mogla bi da uđe eutanazija tj. ubijanje životinja. U Radnoj grupi je dvadesetak udruženja, od kojih samo dva ili tri ispunjavaju zakonske uslove za učešće u tom radnom telu ministarstva. Gošća: Aleksandra Dudić, NVO "Solidarno za životinje i prirodu"

Privredni sud u Kragujevcu na ime troškova advokatskih usluga, naložio stečajnom upravniku preduzeća "Soko" d.o.o. iz Despotovca, Gvozdenu Jovanoviću da plati iz stečajne mase preko 108 miliona dinara advokatu Dragiši Šćekiću. Ukoliko se suma ne isplati iz stečajne mase preduzeća, troškove će platiti građani iz budžeta. U Novom Slankamenu upucana dva psa, odgovorni lovci, ali i predsednik mesne zajednice. Ubijeni pas je nakon upucavanja iz lovačke puške, overen iz pištolja u glavu. Slična situacija desila se i u Smederavskoj Palanci i Gornjem Milanovcu. Nepojmljivo je da se ubica psa Zlate još uvek nije pronašao, iako su ga kamere snimile. Porast opšteg nasilja preliva se i na životinjama. Iako ima izgrađene metro perone, kroz glavnu železničku stanicu Prokop neće prolaziti metro. Zbog svega toga, potrebno je da se plan linije metro promeni dok ne postane kasno. Ukoliko ne dobijete račun za struju na vreme, zovite EPS ili im pišite jer vam se može desiti da izgubite pravo na popust. Na koji način doći do uplaćenog novca za turistički aranžman, ukoliko ste opravdano sprečeni? Ima li agencija pravo da zadrži novac? Šta učiniti kad ostavite auto u perionici, a radnik napravi sudar sa vašim automobilom?

Ideja o 5.000 specijalaca lepo zvuči, ali od toga neće biti ništa, jer se za taj posao na konkursu mora prijaviti 25.000 ljudi, koliko nema čitava Vojska Srbije. Nemamo dovoljno tenkista, artiljeraca, pešadinaca jer je popuna mala. Da bi se ponovo uvelo obavezno služenje vojske mora se manjati Ustav. Većina teškog naoružanja i dalje je iz vremena JNA, ali još veći problem su ljudski resursi. U vojsku malo ko hoće zbog loših uslova rada, loših plata, zato je Vojsku Srbije u poslednjih 5-6 godina napustilo preko 10.000 profesionalaca. Prošle godine u penziju je otišlo 5 pilota, a akademiju završilo 4. Avione neće imati ko da vozi. 80% pripadnika Vojske Srbije ima manju platu od republičkog proseka, zato svršeni akademci plaćaju ostatak duga i odlaze iz vojske. Dešava se da im strane kompanije i vojske otplaćuju dug jer dobijaju profesionalce u čije je školovanje Srbija uložiila oko milion dinara godišnje. Profesionalni vojnici su na dnu zaposlenih u javnom sektoru jer nemaju regres i topli obrok, ne dobijaju naknade za prekovremeni i noćni rad, zato sindikat predlaže kolektivni ugovor, ali država ne prihvata predloge i ne čuje vapaje. Vojnici nemaju ista prava kao kolege u policiji, većina njih radi na ugovore na određeno. Kada im takav ugovor istekne, komandant ima pravo da ne objašnjava nikome zašto vojniku nije produžio ugovor o radu. Vojsku Srbije vode lobiji na čelu sa penzionisanim generalima JNA koji su uzurpirali odbrambeni sistem jer vojsku doživljavaju kao privatnu firmu. Direktor VBA je 4 puta nezakonito vanredno unapređen i kao takav sedi u Savetu za ljudske resurse. Niko nije kriv za smrt podoficira Dejana Stojkovića koji je poginuo u junu 2021. na vojnoj vežbi koja to nije bila, već poligon za pokazivanje naoružanja političarima i kupcima oružja. Niko nije optužen ni za slučaj "helikopter" u kom je poginulo sedam ljudi, iako su nadređeni protivno pravilima naredili poletanje. Gost: Novica Antić, predsednik Vojnog sindikata Srbije.

Na informativni program troši se 40 posto resursa RTS-a, ostalo je većinom spoljna produkcija. Potera, Stigni me ako znaš, Ja volim Srbiju, i mnoge druge emisije su proizvod drugih kompanija. Jedan od primera za to je izvršna produkcija Filming prodakšn koja ima jednog zaposlenog, a koja proizvodi emisiju opremom RTS-a u njegovom studiju. To je uvredljivo za radnike RTS-a koji znaju da rade svoj posao, a bezobrazluk u odnosu na novac građana koje troši RTS. Voditeljka "Stigni me ako znaš" prima platu na RTS-u, a u isto vreme prima i honorar od spoljne produkcije koja se emituje na RTS-u. Krajem decembra smo usvojili etički kodeks koji bi trebalo da spreči ovakakv sukob interesa. Postavlja se pitanje, šta onda ljudi koji su zaposleni na RTS-u rade za platu jer su svi angažovani u spoljnim produkcijama? Varijabile su nagrade koje propisuje generalni direktor RTS-a Dragan Bujošević, ali je problematično to, što su one vrlo često veće od plata i način da isti ljudi svakog meseca dobijaju ogroman novac. Za to se utroši milion evra godišnje! Za odlazak na Izbor za pesmu Evrovizije RTS je izdvojio 140.000 evra. To je opravdan trošak. Naplata takse za javni medijski servis preko računa za struju nije prevara potrošača, jer RTS proizvodi i program koji nije komercijalan, a gledanost mu nije po svaku cenu prioritet. Iako zakon definiše obavezu plaćanja RTS-a, on ne predviđa način naplate, zato je donet lex specialis koji je trebalo da traje godinu dana, a traje već godinama. RTS je trom sistem u kom je prosečna starost zaposlenih 51 godinu. Od 2500 zaposlenih, samo njih 22 je mlađe od 30 godina. RTS bi morao da počne da zapošljava mlade ljude. Gost: Branislav Klanšček, Predsednik Upravnog odbora RTS-a.

U poslednjih godinu dana nije sprovedena nijedna mera na smanjenju zagađenja vazduha, jedino što je usvojen akcioni plan. Do 2030. trebalo bi da se prepolovi zagađenje, a za to bi država trebalo da odvoji 2,6 milijardi evra. Zbog posledica zagađenja, u Srbiji godišnje umre 15.000 građana Srbije, ako bi se sproveo akcioni plan broj umrlih bi se smanjio za 2.500 ljudi. Romska populacija nije deo problema paljenja sekundarnih sirovina, već deo rešenja. Međutim, država neće da se bavi time, već se skriva iza političke osetljivosti tog pitanja. Rešenje je u mašinama tj. granulatorima koje na ekološki način odvajaju bakar iz kablova. Pomenute mašine koštaju 100.000 evra, ali mogu da uposle oko 35 sakupljača sekundarnih sirovina. Postoje i mašine koje koštaju 800 evra, sa kojima se može skidati kablovi bez paljenja. Mi smo zemlja duboko korupmirana i vrlo je verovatno da se negde u Srbiji spaljuje medicinski otpad iz uvoza, ali tvrdnja da se to dešava noću i da je zbog toga veće zagađenje noću nego danju je pretenciozna. Objašnjenje leži u činjenici da je zagađenje svugde na svetu veće noću jer kada se atmosfera ohladi, zagađenje se slegne u niže slojeve. Za poplave u Srbiji nisu krivi samo nesavesni pojedinci koji zagađuju reke, kriva je i država koja ih ne kažnjava ili su kazne male, ali i ne ulaže u ekologiju i vodoprivredni sistem. Gost: Bojan Simišić, Udruženje "Eko straža"

Romsko naselje na Čukaričkoj padini je samo jedan od stotine primera kako država ne vodi računa o divljim naseljima na kojima se pale sekundarne sirovine i toleriše svesno ugrožavanje zdravlja stanovništva. 15.000 ljudi u Srbiji umre zbog posledica zagađenog vazduha. Ukoliko je vozilo nepropisno parkirano, a ne ometa saobraćaj, vlasnika treba kazniti, ali nije nužno da ga nosite "paukom". Potrebno je da lokalne samouprave naprave planove prioriteta uklanjanja nepropisno parkiranih vozila. Ukoiko građani smatraju da im je vozilo odneto suprotno zakonu, trebalo bi da ulože žalbu u upravnom postupku, a nakon toga da traže naknadu pretrpljene štete, savetuje Damir Okanović direktor Komiteta za bezbednost saobraćaja. 4000 stanovnika Ostružnice nemaju pedijatra, te roditelji i deca moraju da putuju do doma zdravlja Umka koji je udaljen 7 kilometara. Nadležni kažu, kriva korona i nedostatak kadra. Policija toleriše zabranu saobraćaja Vinogradskom ulicom u Beogradu teškim kamionima koji su natovareni opasnim tovarom. Ulica je prepuna rupa i neosvetljena, nigde nema trotoara, pa je pešacima ugrožena bezbednost. Iako je pasarela preko Obrenovačkog puta sagrađena pre dva meseca, i dalje nije jasno šta se čeka i dokle da bude puštena na korišćenje pešacima. Bezbednost nekoliko hiljada građana Inđije je ugrožena zbog radova na pruzi Inđija Šid jer nema adekvatnog prelaza za pešake i bicikliste. Ko će odgovarati za projekat nadvožnjaka bez trotoara?

Gradonačelnik Požarevca i lokalni "šinteraj" 12 godina krši zakon i troši 8 milliona dinara godišnje na neadekvatnu brigu o napuštenim životinjama. Opština Petrovac na Mlavi je za 4 meseca na konto hvatanja životinja platila preko 7 miliona dinara privatnom prihvatilištu koje je registrovano kao zemljoradnička zadruga. Ministarstvo i Uprava za veterinu ne štite prava životinja jer je profit važniji od života. Oni građani kojima elektrane nisu umanjile račune za period kada nisu grejale stanove, trebalo bi da pokrenu potrošački spor pred sudom koji je besplatan.Ukoliko potrošač želi raskid ugovora sa toplanom i prelazak na drugi vid grejanja, zakon mu to omogućava, međutim u praksi se dešava apsurd da elektrane traže da im se plaća fiksni deo koji se odnosi na komšijske tople zidove. Građani u većini slučajeva gube sporove jer sudovi ne sude po zakonu, već pod pritiskom državnih monopolista. Vozači beogradskih tramvaja vrlo često ugrožavaju bezbednost saobraćaja jer skretnice na šinama ne rade, pa izlaze iz vozila i pajserom okreću smer. Kada grad rekonstruiše ulice, niko ne konsultuje stručnjake iz GSP-a, pa se nabavljaju nekvalitetni delovi za tramvajske šine.   Zbog nedorečenog zakona direktori škola zloupotrebljavaju položaj i ne raspisuju konkurse za slobodna radna mesta. Oni koriste klauzulu hitnosti prijema i prima ili otpušta radnike po volji. Zbog zakona o zabrani zapošljavanja u prosveti od 110.000 ljudi, njih 40.000 ljudi radi na određeno vreme, zato ga treba ukinuti. U prosvetu je ušlo mnogo nestručnog kadra jer mladi neće da se zapošljavaju u prosveti. Skoro da nema novih profesora matematike, informatike, fizike, nemačkog jezika.   Iako se država zakonski obavezala da zaštićene stanare useli u državne stanove, a vlasnicima vrati uzurpiranu imovinu, to ne radi godinama. Samo u Beogradu je 1.500 takvih slučajeva.

Stanare stambene i poslovne kule arhitektonski povezuje pasarela, ali ih razdvajaju interesi i međusobne krivične prijave. Stanari optužuju stečajnog upravnika da protivpravno raspolaže njihovom imovinom. Za čiju korist se bori stečajni upravnik Budimir Mrdović, koji je prema tvrdnji Božidara Stavrića, upravnika stambene zajednice Geneks kule, preneo stan 119 na brata Desimira koji je ujedno i upravnik poslovnog dela kule? Braća Mrdovići pokušali su da prodaju zajedničku pasarelu, galeriju iznad stambene kule i 58 garažnih mesta ispod stambenog dela zgrade. Stečajni upravnik zaposlio sinove, brata, snaju na državne jasle... Zapadnu kapiju i simbol Beograda niko nije hteo za 16, kupca nisu našli ni za 11, sada je cena za poslovni deo Geneks kule 7 miliona evra ili 400 evra po kvadratu. Prodaja polovine zapadne kapije Beograda nije treća sreća već nameštana kupovina za nekog tajkuna, tvrdi Stavrić. Stanari Geneks kule smatraju da je idealna prilika da Vlada Srbije po pravu preče kupovine kupi spomenik kulture na dobrobit svih građana. Državi nude projekat koji su nazvali „Tesline kule“ koji podrazumeva da ovaj kulturni spomenik postane multimedijalna kulturna i obrazovna celina na dobrobit svih građana Srbije sa bioskopom, restoranima, vidikovcem, bibliotekom, ateljeima, muzejima... Ako im se ne dopada ta ideja, od države traže etažnu prodaju po tri puta većoj ceni. Ovakav scenario ide i na ruku svim poveriocima Generaleksporta i oko 5.000 bivših radnika Geneksa. Ukoliko Vlada, Predsednik i resorna ministarstva do 21. januara u podne ne obustave prodaju Geneks kule ili ne istaknu pravo preče kupovine, stanari prete zauzimanjem poslovne zgrade i blokadom prodaje. Gost: Božidar Stavrić, Upravnik stambene zajednice „Geneks kule“

Umesto kupovine sportske opreme na bonove Beograd je mogao da sagradi 15 savremenih vrtića, ili kupi 5-6 kompozicija Bg voza, ili da zameni 20.000 individualnih ložišta, što bio za 10% smanjilo zagađenost glavnog grada. Šapićev "budžet koji je usmeren na brigu o ljudima" je floskula i populizam. Skoro najviše sredstava, kao i proteklih godina pripašće sekretarijatu za javni prevoz, iako neće biti nabavljen nijedan novi autobus, tramvaj i trolejbus, ali će biti zaposleno 650 kontrolora koji će koštati 3 miliona evra. Iako je gradonačelnik najavio "rasturanje" splavova, u budžetu nema sredstava za njihovo uklanjanje u 2023. godini. U sledećoj godini neće biti rešenja problema kanalizacije u naseljima na levoj obali Dunava. Sem nasipanja depoa na Makišu, u sledećoj godini od izgradnje metroa neće biti ništa. Nema ništa ni od rekonstrukcije Kneza Miloša i završetka Bulevara patrijarha Pavla. Gost Dobrica Veselinović, Predsednik odborničke grupe "Za dobar grad"

Grad Beograd nije kupio trolejbuse od 2010. godine, 2021. godine je propao tender za trolejbuse, a pitanje je da li će biti nabavke trolejbusa 2023. godine. Vraćanje stare trase trolejbusa 28 je dokaz da se upornost i aktivizam isplati. Imali smo dve primedbe na prvu liniju metroa; prva je bila da prva linija metroa treba proći umesto kroz Beograd na vodi - kroz glavnu železničku stanicu Prokop i Klinički centar Srbije što je odbačeno, dok je druga primedba prihvaćena, te će metro ići od Banovog brda ka Ceraku, Vidikovcu, Petlovom brdu i Orlovači. Imamo primedbe i što na drugoj liniji metroa metro ne prolazi kroz Vukov spomenik niti trg Republike već ide tunelom ispod Save umesto preko novog metro mosta koji je planiran 80 metara uzvodno od starog tramvajskog mosta. Stari tramvajski most ne treba rušiti jer povećava automobilizaciju, umesto da se ulaže u gradski prevoz. Saobraćajni inženjer Dušan Milanović i bivši zamenik direktora Urbanističkog zavoda je još pre 10 godina analizirao varijante za most pored starog tramvajskog. Pričao je i da je ukazivao Siniši Malom kada je donošen plan posebne namene za Beograd na vodi da je potreban novi most 80 metara uzvodno od postojećeg, ali ga nije slušao. Ovaj most je planirano da bude zamenjen još 1968. godine, ali je odlučeno da sačeka izgradnju metroa koja nikako da se desi, pa ni ovaj most nije zamenjen. Gost: Miloš Vučković, Udruženje građana “Po meri metro”

Republički budžet - šta vidimo, a šta ne? Srbija 2025 je nepostojeći plan, već promocija Aleksandra Vučića. Iako se za novi stadion predviđa milijardu evra, za to ne postoji studija opravdanosti. Javna preduzeća – balast ili potreba? Javne nabavke – manipulacije? Finansiranje političkih partija? U Srbiji postoje nezakoniti vršioci dužnosti godinama, Vlada u odlasku potvrdila reizbor njih 1.258 u državnoj upravi. Zakon o ministarstvima po volji vlasti, zbog zapošljavanja prekobrojnih partijskih kadrova. Zakon o sprečavanju korupcije je napisan sa manom jer se nakon dve godine od prestanka javne funkcije brišu podaci o imovini funkcionera. U Zakonu o utvrđivanju porekla imovine ne postoji kontrola imovine u kripto valutama. Gost: Nemanja Nenadić, Transparentnost Srbija