Podcasts about obja

Glumac bosanskog porijekla Goran Đurić nastavlja saradnju sa Saray Iluminado u muzičko-scenskom performansu "Modra rijeka", koji svoj drugi dio priprema za 26. oktobar u kultnom pozorištu Fortyfivedownstairs u srcu Melbournea. Sa Goranom smo razgovarali o njegovim doktorskim studijama, o saradnji sa Nelom Trifković i Saray Iluminado, o predstojećem koncertu koji ima i humanitarni karakter, ali i o vlastitim ostvarenjima i projektima. Objašnjavajući višestrukost značenja Modre rijeke, Goran je istakao da pored ljepote bosanskih rijeka, ta modrina ukazuje i na patnju koju smo ostavili, ili još nismo ostavili iza sebe.

Państewko pod kuratelą trzech zaborców powstało 18 października 1815 r. Jego byt zakończył się po powstaniu krakowskim w 1846 r. 

Izazovi i pritisci kojima su roditelji danas svakodnevno izloženi, kako u najbližoj okolini, tako i od strane nepoznatih, na raznim društvenim mrežama, dovode mame i tate u situaciju da se oko dece trude preko svojih mogućnosti, što kod većine uzrokuje sagorevanje, priča u novoj Mamazjaniji psihološkinja Nevena Lovrinčević. U novoj epizodi našeg podkasta, psihološkinja Nevena osvrće se na promene u vaspitanju dece danas i nekad, koje potiču od načina života roditelja i njihovog odnosa prema deci i porodici. „Naše bake nisu razmišljale o tome da li su dobre majke ili nisu, sve su nekako prirodno radile i bez pritisaka podizale decu. Danas, kao da je na roditeljima zadatak da budu savršeni, a nikome nije jasno šta to znači. Ne treba da se opterećuju razgovorima i slobodnim vremenom provedenim sa decom, već sa njima samo treba da žive“, kaže Nevena. Svakodnevne aktivnosti, ističe ona, mogu dovesti do skladnog i ispunjenog odnosa između roditelja i dece. „Dovoljno je da, recimo, ako kuvate, date detetu da nešto mućka, da vam pomaže, i to je zajednički provedeno vreme koje deci znači“. Tanka je granica, međutim, između roditelja koji želi da bude brižan, nežan i onoga koji se prema detetu postavi kao drug/drugarica, što nije preporučljivo. „Ta granica mora da se zna, jer ona određuje autoritete i ograničenja u ponašanju, a ona su svakom detetu potrebna. Nije uloga deteta da donosi odluke, već da sluša šta roditelj govori“, kaže ona. U Neveninoj knjizi „Ko je gazda u kući“, govori o autoritetima, koji se menjaju, ali su i dalje prisutni. „Autoritet uvek ima odrasla osoba. Ako Vi detetu dajete da jede, vodite ga kod lekara, čuvate, pazite, štitite, ono onda oseća Vas kao autoritet. Nije neophodno lupanje šakom o sto, niti povišen ton, mada i to ponekad nije isključeno, jer odražava emociju, koju ne treba da krijemo od dece. Samo bez preterivanja, naravno“, objašnjava Nevena. Odnosi u kući i prema detetu, najviše utiču na emocionalno stanje i ponašanje dece. „Poremećaji u ponašanju, kao i emocionalni disbalans, potiču iz kuće i najčešće zbog pritisaka roditelja za savršenstvom kod deteta. Oni prenose svoje zamisli, inhibicije na dete, koje to oseća, ili mu je direktno rečeno. Takođe, toksično roditeljstvo izaziva brojne probleme, a to je najčešće preslikano ponašanje naših roditelja, kada dete optužujemo da je krivo što nismo ostvareni u životu, što smo zbog njega mnogo propustili, a ono ni hvala da nam kaže“, naglašava naša gošća. Ona nam na samom početku opisuje šta je to roditeljstvo, ali i u čemu se današnji roditelji razlikuju od onih od pre nekoliko decenija. Objašnjava takođe i zašto „plišano“, moderno roditeljstvo nekad nije dobro, ali i kako da osvestimo toksične roditeljske obrasce koje preslikavamo iz svog detinjstva. Svetuje kako da uspostavimo autoritet nad detetom, a zašto u vaspitanju batine nisu dozvoljene, ali povišen ton jeste. Priča i o uzrocima poremećaja u ponašanju i emocionalnih problema kod današnje dece. Govori i o uspavljivanju dece, o čemu je pisala u knjizi „Naučite dete da spava“, a mnogi su joj zamerili što apeluje da se deca sama uspavljuju, iako se taj savet odnosi samo na roditelje koji su iscrpljeni i one kojima zdravstveno stanje zavisi od sna. Ona objašnjava da ovo nije uvek poželjan obrazac i da je u svakoj porodici drugačije, ali da, i u ovom slučaju, roditelji moraju biti fleksibilni i prilagođavati se najbolje što mogu.

Belgrad zdaje sobie sprawę, że reintegracja "ziem serbskich byłaby złamaniem Karty Narodów Zjednoczonych - mówi ekspert ds. prawa międzynarodowego. Objaśnia meandry polityki i życia społecznego tej części Bałkanów.

„Sve će biti dobro“, mantra je i vodilja naše poznate glumice, prvakinje Narodnog pozorišta, Suzane Petričević, majke, ali i bake troje unučadi, koja je u životu nailazila na brojna iznenađenja i kad su oko nje svi mislili da će se teško izvući, ona bi pomislila: „Biće dobro“, i bilo je. U novoj Mamazjaniji, Suzana se prisetila svojih roditelja i odrastanja bez, kako kaže, nametnutih „narativa“, kojima nas društvo danas bombarduje. „Nekada je postojala disciplina, bilo je važno da znamo šta se sme, a šta ne. Nije bilo tepanja, ni pokazivanja emocija, ali to je vreme bilo takvo i svi smo mi ispali časni i pošteni ljudi“, kaže Suzana i dodaje da danas žene, koje su majke, jedva preživljavaju, pritisnute imperativima, zahtevima sredine da budu savršene, što nije moguće, a nije ni normalno. Svojoj ćerki Dorotei je, međutim, davala više slobode, a tepanje je bilo sastavni deo komunikacije. Trudila se da manje radi, dok je ona odrastala, čak je odbijala brojne ponude, koje se nisu činile adekvatnim, iako im je u to vreme bio potreban novac, ali pomisao da će ćerka kasnije gledati neke projekte kojima se ne ponosi, odvratila je od, popularno nazvanih, „tezgi“. Dorotea je izrasla u samouverenu i odlučnu osobu, koja, kaže Suzana, nikada majku ni za šta nije pitala, već je samo saopštavala sopstvene odluke. „Tako je bilo i kad je zatrudnela, samo mi je rekla da je trudna sa dečkom, kolegom sa fakulteta. Šta sam drugo mogla, pitala sam je: ‚Hoću li ga bar upoznati?‘“, kroz smeh se seća naša poznata glumica. U to vreme, pored pune podrške koju je pružila detetu, okolina je razočarala, i dušebrižnici, koji kao da su „najboljim namerama hteli da je vode u pakao“. Srećom, nije ih slušala i sve se dobro završilo. Ona opisuje koliko se metode vaspitanja dece razlikuju danas u odnosu na period kad su njeni roditelji bili mladi. Pita se odakle danas ti „narativi“ i zašto nas društvo bombarduje njima. Objašnjava zašto je ženama koje su danas majke, pa još imaju i posao, mnogo teže nego pre nekoliko decenija. Otkriva nam takođe, kako je reagovala kad je saznala da joj je ćerka trudna, a bila je na prvoj godini fakulteta i šta joj je tada rekla. Naglašava koliko je podrška roditelja važna u svakoj situaciji u životu, i zašto ipak treba biti optimista. Otkriva nam tajnu opstanka porodice i braka, čije su ogledalo, upravo, njena ćerka i zet. Suzana priznaje da nije merodavna da govori o braku, jer se rano razvela, ali ističe da je sada u šestoj deceniji srećno zaljubljena. Posle svega što je prošla u ličnom iskustvu, ali i kroz Dorotein brak i porodicu, zaključuje da je upravo uzajamna ljubav jedina važna.

Najważniejszy cykl katechez Jana Pawła II po raz pierwszy od 40 lat w oryginalnej wersji dźwiękowej. Najpierw streszczenie Jana Pawła II w języku polskim, a następnie cała katecheza z tłumaczeniem na język polski.. Inne katechezy z tego cyklu #JanPawełII #TeologiaCiała 5 września 1979 r. Jan Paweł II rozpoczął długi cykl katechez o teologii ciała. Podejmuje w nim refleksję nad małżeństwem, rodziną, ludzką miłością i cielesnością. Teologia ciała to jedno z najważniejszych dokonań polskiego Papieża. Prezentował ją na kolejnych audiencjach ogólnych, najpierw katechezę w języku włoskim, którą potem własnymi słowami i w przystępny sposób streszczał dla polskiego słuchacza. Od tego czasu minęło ponad 40 lat, a teologia ciała nie była już więcej udostępniana w wersji dźwiękowej. Teraz pragniemy zapełnić tę lukę.

Nagle promene u ponašanju, komunikaciji, odnosu deteta prema roditelju u periodu od 13. do 18. godine, najčešće pripisujemo pubertetu, a gošće nove Mamazjanije objašnjavaju nam gde je granica adolescencije i bezobrazluka, psihološkinja Ana Mirković i Divna Peškir kopirajterka, pevačica. „Ne dozvolite da vam društvene mreže vaspitavaju decu, uključite se!“, poručuju naše gošće. Obe priznaju da su aktivne na mrežama, delom, upravo zbog svoje dece, ne samo kako bi imale uvid u to čime se bave, već da bi išle u korak sa „njihovim, a našim“ vremenom, tačnije aktuelnostma današnjih tinejdžera. Pubertetliji je najvažnije da ga saslušamo kad želi da priča, da mu ne „solimo pamet“, da ga pustimo da sam donese zaključke na razne teme, da nam pokaže šta i koliko zna. Razgovorom ostvarujemo međusobno poverenje i razumevanje koje je važno, koliko detetu, toliko i roditelju. „Obratite pažnju na njihove probleme, jer koliko god da su nama minorni, za njih su veliki kao kosmos“, naglašavaju gošće Mamazjanije. One upozoravaju da je komunikacija nemoguća i rezultat odnosa katastrofalan, ako roditelj ne može da uspostavi samokontrolu i dopusti nervozi i umoru da ga preplave, što kod tinejdžera izaziva buran odgovor. Naše gošće navode, koji su prvi znaci puberteta i savetuju kako da kroz period adolescencije prođemo što bezbolnije. One ističu koliko je važna samokontrola majke i oca i ukazuju kako se komunicira sa detetom u pubertetu, posebno ako dođe do sukoba. Objašnjavaju nam šta je deci u pubertetu najvažnije i kako da ostvarimo međusobno poverenje, a i zašto je normalno da nam svašta pada na pamet kad počnu da izlaze u grad, na žurke, na nama nepoznata mesta. Ukazuju i zašto je važno da roditelj tinejdžera prati društvene mreže. One u razgovoru za Mamazjaniju napominju i da je ispoljavanje emocija, dobrih i loših, radosti i tuge, jedno od ključnih faktora zdravog odrastanja. U razgovoru sa našim gošćama, podvlačimo činjenicu da današnji roditelji ne dozvoljavaju deci da ispolje svoja osećanja, želje, namere. Ističu da dete treba da vidi svaku našu emociju, kako bi svoju umelo da prepozna i kontroliše. Zaključuju i da je briga za tinejdžera koji se osamostaljuje, normalna i očekivana, ali da mora imati granice.

Stručna pomoć potrebnija je roditelju nego detetu, jer deca samo snose posledice, priča u novoj Mamazjaniji poznati dečiji psihijatar iz Instituta za mentalno zdravlje, dr Roberto Grujičić, koji je i jedan od autora podkasta „Dva i po psihijatra“. U novoj epizodi Mamazjanije, on se osvrće na sve veći broj problema koje nosi takozvano „new age“ moderno roditeljstvo, ali i tehnologija koja je sastavni deo života, nažalost i dece mlađe od tri godine. U razgovoru za Mamazjaniju, navodi sve uzroke poremećaja u razvoju i ponašanju dece, za koje, naglašava, nisu krivi roditelji i njihov pogrešan pristup, koji međutim, često pospešuje loše mentalno stanje. Greške koje pravimo kao roditelji su nesvesne, ali mogu biti pogubne. „Narcisoidne ličnosti dečje uspehe pripisuju sebi, zanimaju ih samo rezultati, kojima nimalo ne doprinose. Stvaraju kod dece strah od neuspeha, odnosno od gubitka roditeljske ljubavi, što je za dete nešto najteže“, priča doktor Grujičić. On navodi ko su roditelji koji zanemaruju svoju decu i savetuje kada roditelji u Srbiji treba, a kad ne treba, da dovode decu kod psihijatra. Objašnjava zašto deci ne smemo da dajemo telefon u ruke pre treće godine i na koji način odrastanje uz telefon remeti psiho-socijalni razvoj deteta. U razgovoru za naš podkast opisuje narcisoidne roditelje i objašnjava kako da znamo da li smo takvi. Ukazuje takođe na to koliko ponašanje i raspoloženje roditelja utiče na decu i upozorava da međusobno poverenje dece i roditelja može lako da se izgubi. Doktor zaključuje da odlazak kod dečijeg psihijatra ima smisla u ekstremnim situacijama i kad je roditelj iscrpeo sve druge mogućnosti, poput razgovora sa detetom, odlaska kod školskog pedagoga, psihologa u domu zdravlja, koji nisu uspeli da pomognu, pa je reč o ozbiljnijoj dijagnozi. Svakako, osvešćivanje problema i preispitivanje roditelja, kad primete poremećaj u ponašanju svog deteta, je prvi korak ka boljitku.

W audycji również szersze rozważania na temat kanonu lektur szkolnych.

Co to się wydarzyło w finale The Curse?! O czym jest najdziwniejszy i najbardziej niezrozumiały serial ostatnich lat? Objaśniamy, tłumaczymy, opowiadamy - nie tylko dla tych, którzy serial widzieli. Z tego odcinka dowiecie się też dlaczego warto The Curse obejrzeć, kim są jego twórcy, co ma z tym wspólnego surrealizm i dlaczego tak trudno to wszystko zrozumieć. Ps. Wróciliśmy!

Komunikacija roditelja sa detetom, verbalna i neverbalna, kao i ton glasa i reči koje koriste, ključne su u vaspitanju, ali i za formiranje odnosa roditelj-dete, u novoj epizodi Mamazjanije o tome nam govori „porodični trener“ (family coach) Dragana Aleksić. Od najranijeg detinjstva, roditelj komunicira sa detetom. Prvo reaguje na gestikulaciju, gugutanje, a kasnije se uspostavlja verbalna komunikacija, koja vremenom, nažalost, kod većine, prelazi u naredbe, koje mama i tata izdaju svojoj deci, kao da su u vojsci, a ne u porodici. Naša gošća upozorava zašto je opasno ponavljati rečcu „ne“ na svako drugo pitanje deteta i kako naredbu upućenu detetu pretvoriti u molbu ili pitanje. Ona navodi da je uvek bolje reći: „Pokaži mi kako vezuješ pertle“, umesto narediti: „Veži pertle!“? Dragana ukazuje na to koliko je način obraćanja roditelja detetu, važan za vaspitanje i za sve razvojne faze i uči nas kako da pričamo sa detetom, a da ne ponavljamo „100 puta“ isto. Takođe, naglašava da deca osećaju nervozu i tenziju između roditelja, čak i kada ona nije izražena rečima, a da detetu uvek treba da pokažemo da ga razumemo i saosećamo kad je u problemu, a da ga ne osuđujemo.

U novoj Mamazjaniji konačno smo ugostili i jedno dete, Ognjena, starog samo četiri meseca, a došao je u pratnji svoje mame Tamare Perović, novinarke, preduzetnice, stručnjakinje za digitalni marketing, koju znamo i po Instagram profilu „Tamama“, a koja osim ovog mališana ima još petoro dece. Naša druga gošća bila je Jovana Šišić, filološkinja, takođe preduzetnica, koju znamo i po Instagram profilu „Mamika“, a koja je pre svega mama tri devojčice i dva dečaka, blizanca. Mame koje se u Srbiji odluče da rode više od dvoje, troje dece, sa jedne strane smatraju herojima, a sa druge ih gledaju kao „pokretni cirkus“, o čemu nam Jovana i Tamara pričaju kroz iskustva koja su doživele u susretu sa ljudima, koji različito komentarišu njihov status „žene sa petoro, šestoro dece“. Težina, ali i lepota svakodnevice, vrti se oko dece, a njihov međusobni odnos, uloge koje imaju u kući, za roditelje je spas, jer kako ove mame navode, sa više „tih malih ljudi“ je ipak lakše. Priznaju da su želele više dece, a i otkrivaju u kojim situacijama je lakše imati troje, četvoro, petoro, nego jedno ili dvoje. Objašnjavaju nam šta je najlakše, a šta najteže u porodicama sa mnogo dece i zašto na roditelje koji imaju petoro, šestoro, u Srbiji često gledaju sa prezirom. Pored svih obaveza, one ipak uspevaju da rade i nađu vreme za sebe, a priznaju i da su navikle da nikad ne spavaju, a opet nastavljaju normalno da žive. O najtežim trenucima, ali i o budućnosti u kojoj ih čekaju njihova deca kao odrasli ljudi, koji će brinuti jedni o drgima, uvek biti tu jedni za druge, pričaju dve mame, koje uz sve komplikacije, brojne uloge, nespavanje i svakodnevnu borbu, nikada ne zaboravljaju na sebe.

Kako u jedan dan sve da stane? Obaveze i imperativi koji se postavljaju pred današnje roditelje dovode do pregorevanja, a osim snage, energije i volje, oduzimaju slobodno vreme, koje bi mame i tate trebalo da provode sa svojom decom. Hoćemo da budemo savršeni na svim poljima, da deci damo dobar model ponašanja i odnosa prema životu i preprekama koje pred nas postavlja, ali i da ih ne zanemarujemo, da za njih uvek imamo vremena, što je uglavnom nemoguće, objašnjava Milena Buđevac, poznata psihološkinja i dečja psihoterapeutkinja u novoj epizodi našeg podkasta. Uz Plazma Šejk (Plazma Shake) Bambijeve Plazmastičarnice, od Milene smo čuli brojne dragocene savete kako da ispravimo greške koje nesvesno, svakodnevno, kao roditelji pravimo. Naša sagovornica, koja ima dugogodišnje iskustvo u radu sa porodicama, odnosima između roditelja i dece, otkriva da je najmlađima najteže, ako su mame i tate narciosidni i pred njih postavljaju visoka očekivanja, a takođe objašnjava kako prezaštićenost može dete dovesti do terapije. Ona ukazuje na najčešće greške savremenih roditelja i savetuje kako ih ispraviti i ne ponavljati. Objašnjava zašto je ponekad bolje viknuti na dete, a ne ignorisati ga i kako svađa može biti zdrava. Otkriva i zašto ne smemo da prezaštitimo dete, a i šta znači biti „loš“ roditelj i koje rečenice nikada ne bismo smeli da izgovorimo pred decom. Razgovor sa Milenom je svojevrsna seansa, pa čak i tokom snimanja emisije, a njene preporuke treba svi da čujemo. U osvrtu na roditeljske greške, ističe da ne postoji nepogrešivost u odgajanju dece, a da kod nje na terapiju dolaze upravo oni koji su među najboljima, baš zato što su svoje pogrešne poteze osvestili i žele da rade na njima. U novoj Mamazjaniji otkrićete da niste jedini koji nailaze na zidove u borbi sa vremenom i perfektinm roditeljstvom, ali i da je surova pravila, ponekad, pametnije zaobići.

Analiziramo što kažu tehnološki stručnjaci o softveru, hardveru i količinama podataka potrebnih za podržavanje autonomnih vozila te koja je razlika između autonomnih vozila i autonomnih sustava vožnje. Naravno, raspravile smo i o zagrebačkim robotaksijima koji bi trebali doći iz tvrtke P3 Mobility čiji je suosnivač Mate Rimac. Povod nam je bila činjenica kako je neutralan podatak iz jednog Vladinog izvješća – da su u P3 Mobility dovršili specifikacije za izradu protoptipa, u medijima prezentiran na dva različita načina.0:00 Uvod1:22 Jesu li Mate Rimac i njegovi robotaksiji opravdano napadnuti?5:01 "Potpuno autonomna vozila" rijetko su autonomna8:47 Autonomni automobili završili su u "friškom betonu" i udarali pješake12:00 Objašnjavamo kompleksnost autonomnih vozila17:00 Imaju li robotaksiji uopće smisla?18:23 Pregled industrije robotaksija i gdje je tu Hrvatska?21:38 Kako su mediji izrazito različito pisali o Rimčevim robotaksijima26:13 Zašto još nemamo robotaksije?!29:00 Što mi mislimo o Rimčevim robotaksijima?32:40 Podsjeća li vas Mate Rimac na Elona Muska?34:37 Zašro forsiramo da nemamo nikoga za volanom?38:18 Ono kada konferencija izmisli predavačice45:00 Ako netko traži govornice,  Netokracija je pripremila popis predavačica iz IT-ja51:10 Oglasi se našli uz “seksualno eksplicitan sadržaj” u kojemu se nalaze i djeca54:09 TOP i FLOP proteklog tjedna54:20 Big techu neće sve poći za rukom...1:02:00 Google maps dobio nove boje!_______________Poveznica:

Objasnili smo najveću dramu u povijesti IT industrije. Prošli smo sve te dane, sate i minute – od naglog otpuštanja Sama Altmana iz OpenAI-ja, brzog transfera u Microsoft, zatim povratka na mjesto CEO-a startupa koji stoji iza ChatGPT-a… Molim?Također, dok je cijeli svijet pričao o Samu Altmanu, Elon Musk nije mirovao. Zahvaljujući budnom oku naše glavne urednice, Elon nije prošao neopaženo.0:00 Uvod1:14 Kako je Marin prepavao jedan od ključnih trenutaka u povijesti IT-ja2:23 Kako se situacija razvijala iz dana u dan5:26 Kakva je situacija trenutno u OpenAI-ju?12:28 Objašnjavamo jako čudnu strukturu OpenAI-ja13:38 Što je uzrokovalo cijelu dramu?28:00 Što domaći stručnjaci prognoziraju?31:14 Elon Musk je kuhao svoje drame38:33 "Nijedan majmun nije umro"44:12 Top i flop proteklog tjedna?44:30 Što je Marin kupiti ako se obogati od novinarstva?45:53 YouTube napada korisnike adblockera51:03 Koji sigurni browser koristi AMK?53:54 Zašto napadaju Generaciju Z?

O izazovima sa prvim detetom, ćerkicom Sofijom, koja je uvela u sasvim novi svet, u novoj Mamazjaniji priča naša proslavljena košarkašica Nataša Kovačević Stojaković, koja je 2013. doživela tešku saobraćajnu nesreću i tada prestala profesionalno da se bavi sportom, iako nikada nije prekinula svoje veze sa košarkom, a danas je deo tima Košarkaškog saveza Srbije i vodi Fondaciju „Nataša Kovačević“, ali je pre svega – mama jedne Sofije. Kada je pre 10 godina preživela tešku saobraćajnu nesreću, razmišljala je samo o košarci i kako nikada više neće izaći na teren, ali, pogrešila je, jer kako navodi, ipak je odigrala još jednu sezonu. Tada nije mislila o majčinstvu, deci, porodici, ali je svu svoju snagu usmerila na to da ostane vedra, nasmejana i spremna za neke drugačije pobede. Najveća od svih stigla je krajem prošle godine, kada je rodila voljenu Sofiju. U našem podkastu Nataša priča kako će Sofiji objasniti protezu koju nosi, ali i o tome koliko joj nedostaje košarka. Objašnjava kako nadoknađuje nedostatak sna, sa kojim se bori u noćima kada bebi rastu zubići i muče je grčevi. Takođe, priča o tome zašto je važno da mama i tata podele obaveze oko bebe, ali i da ne zaborave jedno na drugo. Mlada mama Nataša, ispričala nam je šta joj je najteže palo, ali i koji su to najlepši trenuci u životu sa bebom, koja je i nju i supruga Vuka, uvela u jedan potpuno novi svet. Nataša, koju znamo kao velikog borca i ženu koja, ni u najmučnijim momentima ne skida osmeh sa lica, priča o tome kako je ćerka Sofija podsetila koliko je važno radovati se sitnicama i da sva deca uče roditelje da zastanu, i obrate pažnju na „male“ stvari, koje brzo prođu, a mnogo nam znače.

Gost u ovoj epizodi Radio Galaksije je dr Marko Tešić, iz Leverhulme Centra za budućnost inteligencije Univerziteta Kembridž u Velikoj Britaniji (Leverhulme Centre for the Future of Intelligence, University of Cambridge).  Pričali smo o uzročnosti, o protivčinjeničnim objašnjenjima, o kauzalnim objašnjenjima, a sve to kada je u pitanju oblast interpretabilne veštačke inteligencije (na engleskom: interpretable AI, explainable AI, XAI). Podsetili smo se šta je to veštačka inteligencija, a čućete i šta je XAI, a posebno smo pričali o tome na koji način se Marko kao filozof i kognitivni psiholog bavi time. Kako protivčinjenička objašnjenja sistema AI utiču na naša uzročna posledična verovanja? Šta je korelacija i šta uzročnost? Kako se u AI sistemima pronalaze korelacije u podacima i na koji način objašnjenja AI sistema pokušavaju da te korelacije učine očiglednijim? Kako ljudi na osnovu takvih objašnjenja i predikcija kauzalno utiču na svet, a povratnom spregom i na sama objašnjenja u XAI sistemima? Tu je i priča i o tehničkim temama vezanim za AI/ML, poput toga kako se sve računaju objašnjenja u XAI sistemima, kakve sve tzv. explainability tehnike postoje, šta je LIME, šta je SHAP, i slično, ali s obzirom da se Marko bavi pre svega kognitivnom psihologijom i filozofijom koja stoji iza XAI sistema i njihovog korišćenja, ova tema pokriva višestruke poglede na veštačku inteligenciju. Support the showViše o Radio Galaksiji, kao i mnoge druge sadržaje, možete naći na našem sajtu: https://radiogalaksija.rs. A ako volite ovo što radimo i želite da pomognete, potražite više informacija o tome kako to možete da uradite nalazi se ovde.

Agnieszka Przepiórska, aktorka: Bawiliśmy się, ganialiśmy się po piwnicach. I kolega, który bardzo mi się podobał, przycisnął mnie do ściany tej piwnicy. Myślałam, że chce mnie pocałować. A on mi wyszeptał w ucho: „przybłęda z odstającymi uszami”. Agnieszka Przepiórska, ur. 1979, jest aktorką teatralną związaną z Teatrem im. Juliusza Słowackiego w Krakowie, filmową i serialową, pedagożką, producentką, kuratorką festiwalu Carpe Diem. Od 10 lat tworzy teatr biograficzny. 14 sierpnia w Stoczni Gdańskiej odbyła się prapremiera kolejnego monodramu z jej udziałem pt. „Walentynowicz. Anna szuka raju”. We wrześniu uhonorowana przyznawaną przez Miesięcznik „Teatr” nagrodą im. Aleksandra Zelwerowicza dla Najlepszej Aktorki Sezonu Teatralnego 2022/2023 za rolę Barbary Sadowskiej  w spektaklu „W maju się nie umiera”. Punkt Zwrotny to cykl rozmów w Podkaście Tygodnika Powszechnego o punktach zwrotnych w życiu i końcach, które stają się początkiem. Zaprasza Katarzyna Kubisiowska.

Unlike some other countries, Australians do not pay an inheritance tax on the assets they inherit. Even so, strict inheritance laws are in place, and with more than 50 per cent of Australians dying without a Will, the courts often intervene. - Za razliku od nekih drugih zemalja, Australci ne plaćaju porez na imovinu koju naslijede. Uprkos tome, postoje strogi zakoni o nasljeđivanju, a obzirom da više od 50% Australaca umire bez ostavljenog testamenta, sudovi često intervenišu.

Najkontroverznija srpska reperka Mimi Mercedez u podcastu "Život na srpskom" priča o filozofiji, o novcu i vrednostima, o EKV-u i devedesetim, o razbijanju klišea i buntu nove generacije. Milena Janković, poznatija kao Mimi Mercedez, jedan je od najžešćih glasova nove rep generacije, a ovog leta je posebno aktuelna - sa Sarom Jo promoviše pesmu "Sandra Meljničenko"; niže festivale - nastupila je na Exitu, ovog vikenda je na Uzletu u Čačku, a 24. avgusta na Kontakt festu na Beogradskom sajmu; u finalu je za Nagradu Milan Mladenović, što je za mnoge bilo iznenađenje... Pa i za nju. U podcastu "Život na srpskom" Mimi Mercedez priča o tome šta za nju zapravo simboliše EKV, ali razotkriva i druge stavove svoje generacije koji zbunjuju starije - zašto repuju o novcu i prestižu, zašto se "veličaju" devedesete, koje su to vrednosti koje opstaju. Objašnjava zašto je umesto Filozofskog fakulteta izabrala "uličnu školu", zbog koje oseća da je proživela 100 života. Otvara nam mali prozor u svoj i otkriva zašto ne piše ljubavne pesme, šta je za nju dobar život na srpskom, zašto ne može da ima mnogo prijatelja i zašto ne gleda sebe u budućnosti.

Bio sam ćerkama i tata i mama, kaže gost nove “Mamazjanije”, Igor Milanović, proslavljeni i nekada najbolji vaterpolo reprezentativac, a danas vaterpolo trener i otac dve devojčice. Igor se kroz razgovor u “Mamazjaniji” prisetio harmoničnih dana kada su mu deca bila mala, a o njima je brinuo sa voljenom suprugom Natašom, dok je surova bolest nije odnela i ostavila ih “bez mame”. O danima, nedeljama, mesecima težine, straha, panike i bola koji su usledili, priča ovaj samohrani otac, koji se na sreću ponovo zaljubio, a njegovu Ivanu, ćerkice su prihvatile sa mnogo ljubavi. Igor nam otkriva može li tata da zameni mamu, koja nije tu i šta je jednom samohranom tati najteže u odgajanju i vaspitanju dece, posebno ženske. Koliko je važna pomoć sa strane: bake, prijatelja, porodice? Objašnjava nam i šta je potrebno da postoji u porodici i u odnosu mame i tate da bi deca izrasla u zadovoljne, dobre i normalne ljude, a kako u današnjem svetu objasniti detetu šta je dobro, a šta loše. O pedagoškim metodama koje je primenjivao, i dalje ih primenjuje, i o tome kako tek sada kada su mu ćerke odrasle ubira plodove žrtvovanja, truda i posvećivanja deci prilikom njihovog odrastanja, po prvi put, kako ističe, javno govori naš čuveni sportista, kojem su ćerke, Irina i Isidora, životno bogatstvo o kakvom nije mogao ni da sanja.

Narodna poslanica i potpredsednica Stranke slobode i pravde Marinika Tepić gošća je nove epizode podcasta Snaga uma. Marinika je govorila o eskalaciji govora mržnje u proteklih mesec dana, kad je sve moralo da stane, a samo se pojačalo. Govorila je o napadima Jelene Karleuše, o načinima na koje tabloidi prepoznaju "vođe protesta" u proteklih mesec dana, ali i o razlozima zbog kojih, kako je rekla, nema šanse da predstavnici vlasti uspeju da podele i posvađaju opoziciju, koja je složnija nego ikad. "Bilo bi i pogrešno da se sada izrodi lider tokom ovih protesta", ocenila je i rekla da su na protestima "Srbija protiv nasilja" političari tu da slede građane i da budu u njihovoj službi, što bi inače svi političari trebalo da rade. Osvrnula se i na priču o "Bunga bunga" žurkama Dragana Markovića Palme koju je svojevremeno iznela u javnost, ali i na okolnosti u kojima je sistem zakazao da se izbori protiv nasilja u našoj državi. Posebnu buru, ali i veliku podršku Marinika je nedavno doživela kada ju je pevačica Jelena Karleuša prozvala da nije deo "srpske ideologije", zbog njenog devojačkog prezimena Čobanu. Marinika je istakla da ovo nije prvi put da joj glasovi koji dolaze iz redova vlasti broje krvna zrnca, ali da je ovaj put to sve bilo estradizovano i da ju je to najviše pogodilo zato što takve stvari utiču na njenu decu: "Mi u kući učimo da podjednako volimo i belog i braon medu, a da priča o Ružnom pačetu ima pogrešan naziv, jer ono nije ružno, nego je samo drugačije", objasnila je Marinika i dodala da nije želela da se spušta na taj nivo da javno objašnjava koliko su kolena unazad njeni preci iz Srbije i da je Srpkinja.

U ovoj epizodi pričamo o uzročnosti i prirodi objašnjenja. Pokušaćemo da razjasnimo kakve sve vrste uzroka postoje i šta ima, a šta nema smisla nazivati objašnjenjem (u nauci, a i šire). Krećemo od Aristotela i njegova četiri tipa uzroka, a završavamo sa savremenom filozofijom nauke, pričaćemo o proksimalnim i distalnim uzrocima, o slučajnim događajima, a sve to uz mnoštvo primera iz raznih naučnih disciplina poput astrobiologije, kvantne mehanike, medicine, pa čak i iz ekonomije. Široka, ali važna tema za svakoga ko se interesuje za filozofiju nauke i osnove savremene nauke i naučnog objašnjenja, bili to naučnici i filozofi nauke u pitanju ili ne.Gost je dr Milan M. Ćirković.Support the show

Psihološkinja Mirjana Martić Pantić iz Specijalne bolnice za bolesti zavisnosti u Drajzerovoj gošća je nove epizode podcasta "Život na srpskom". Kad su bolesti zavisnosti u Srbiji u pitanju, Mirjana Martić Pantić kao najjaktuelniji problem izdvaja alkoholizam - između ostalog zato što ga ljudi često nisu ni svesni dok ne postane prekasno za lečenje. Objašnjava šta je (a šta nije) "normalna" konzumacija alkohola i daje profil alkoholičara kroz primere iz iskustva koji će mnoge naterati da se zamisle. Kako nam "život na srpskom" danas na svakom ćošku daje podršku i za razne druge zavisnosti, s Mirjanom Martić Pantić razgovaramo i o elektronskim cigaretama koje mame devojčice i dečake, trendu da se u svakom kraju otvaraju kockarnice i apoteke, a otkriva nam i šokantan slučaj zavisnosti od zlostavljača koji je i nju zatekao. Autorka podcasta "Život na srpskom" je Ana Kalaba.

Nova epizoda podcasta Snaga donosi razgovor sa istraživačkim novinarom i urednikom KRIK-a Stevanom Dojčinovićem. Kao novinar sa višegodišnjom karijerom u istraživanju načina na koje operišu narko-klanovi na ovim prostorima, Stevan je u razgovoru sa Miljanom Nešković otkrio kako izgleda životni put "tih momaka" do školskog dvorišta i navijačkih tribina, pa do dilovanja, ubistava, kasapljenja... Koliko je tu zaista novca u igri? Koliko je romantizirana slika o "žestokim momcima i njihovom životu" i šta razlikuje one momke koje ljudi s vrha tretiraju kao "potrošnu robu" od onih koji će jednog dana uspeti da se približe tom kriminalnom vrhu? U razgovoru koji otkriva početne psihološke motive koji su u senci velikih afera, ubistava, ali i mitova o kojima čitamo u medijima, Dojčinović je ukazao na sliku realnog života u raljama organizovanog kriminala, ali i objasnio razliku između država u kojima je "kriminal organski", dakle nastao na ulici, i Srbije, u gde glavnu ulogu u građenju i širenju kriminalnih mreža ima država.

U poslednjih godinu dana nije sprovedena nijedna mera na smanjenju zagađenja vazduha, jedino što je usvojen akcioni plan. Do 2030. trebalo bi da se prepolovi zagađenje, a za to bi država trebalo da odvoji 2,6 milijardi evra. Zbog posledica zagađenja, u Srbiji godišnje umre 15.000 građana Srbije, ako bi se sproveo akcioni plan broj umrlih bi se smanjio za 2.500 ljudi. Romska populacija nije deo problema paljenja sekundarnih sirovina, već deo rešenja. Međutim, država neće da se bavi time, već se skriva iza političke osetljivosti tog pitanja. Rešenje je u mašinama tj. granulatorima koje na ekološki način odvajaju bakar iz kablova. Pomenute mašine koštaju 100.000 evra, ali mogu da uposle oko 35 sakupljača sekundarnih sirovina. Postoje i mašine koje koštaju 800 evra, sa kojima se može skidati kablovi bez paljenja. Mi smo zemlja duboko korupmirana i vrlo je verovatno da se negde u Srbiji spaljuje medicinski otpad iz uvoza, ali tvrdnja da se to dešava noću i da je zbog toga veće zagađenje noću nego danju je pretenciozna. Objašnjenje leži u činjenici da je zagađenje svugde na svetu veće noću jer kada se atmosfera ohladi, zagađenje se slegne u niže slojeve. Za poplave u Srbiji nisu krivi samo nesavesni pojedinci koji zagađuju reke, kriva je i država koja ih ne kažnjava ili su kazne male, ali i ne ulaže u ekologiju i vodoprivredni sistem. Gost: Bojan Simišić, Udruženje "Eko straža"

Rozmowa z gościem specjalnym tłumaczącym sformułowania, których używam w odcinkach. Bartłomiej Borawski vel Pan Sommelier przybliża tajniki winiarstwa, opowiada o początkach swojej przygody z winem. Solidna, ponad godzinna rozmowa o tym, że wino to poezja. A jeśli chcesz usłyszeć wytłumaczenie czym jest np. tanina, kupaż, wino biodynamiczne czy mineralność, ten odcinek jest dla Ciebie

Nemanja Blažić Tricky se u 2022. upisao u Ginisovu knjigu rekorda, oženio se i izašao na crtu Novaku Đokoviću - to su samo neke stvari o kojima priča u podcastu "Život na srpskom". Tricky nam otkriva kako je izgledalo obaranje Ginisovog rekorda - zašto se zapravo upustio u taj poduhvat, priseća se kako mu je bilo loše i nije mogao da ustane nakon 36 slip n slajda, ali i čitave prepiske koja je usledila do momenta kad je imao sertifikat u rukama i fotkao se sa svojim Kikinđanima. O Kikindi priča samo najlepše i o klincima koje želi da motiviše na pozitivu, priča o svojim počecima, roditeljima i Simoni, koja mu je glavna podrška. Objašnjava nam zašto je košarka umetnost i zašto ni na svadbi svojoj nije mogao bez lopte. Havana mu je bila nezaboravno iskustvo, a sada znamo i šta Nemanja Blažić vidi kad zatvori oči pre nego što zaspi... Autorka podcasta "Život na srpskom" je Ana Kalaba.

American Film Festival, czyli najważniejsza z polskich imprez filmowych poświęconych kinu amerykańskiemu, dobiegł końca. Ich perłą w koronie są filmy dokumentalne, o których rozmawiamy z dyrektorką festiwalu Urszulą Śniegowską oraz krytykiem filmowym Jakubem Demiańczukiem. Które tytuły warto zobaczyć, by zrozumieć to, co aktualnie dzieje się w USA? Zaprasza Filip Skrońc.

"Kad nemaš san, ti si u problemu." U drugom delu epizode sa Ivanom Stankovićem, voditeljem i marketniškim stručnjakom razgovaraćemo o usponima i padovima u marketinškoj karijeri i saradnji sa, tada, jednim od najvećih svetski marketniških giganata, u vreme kada je još uvek to tržište bilo u razvoju i relativno novo. Osvrnućemo se i na to kako bi trebalo uspešan marketinški stručnjak da razmišlja, prepozna dobru priliku, kako se stvara radni odnos koji ujedno prijatan i efikasan i koje su razlike između menadžera i lidera. Sva Ivanova saznanja sagledamo i prolazimo kroz njegovo dugogodišnje iskustvo u marketingu i reklamnoj industriji. Kao ni u jednom intervjuu do sada, Ivan Stanković nas obogaćuje svojim pričama koje obuhvataju njegovu karijeru od početka do sadašnjeg trenutka, govori nam o ličnim događajima i iskustvima koji su ispunjeni lekcijama koje se ne mogu naučiti, no samo proživeti. Objašnjava nam gde je grešio u poslovanju, a gde je bio izuzetno uspešan, zašto je brendiranje identiteta jako važno i kako su tekli njegovi poslovni poduhvati i tranzicija iz marketinga u novinarstvo i voditeljstvo. Teme u epizodi: - Uvod i predstavljanje - Kako funkcionisati kao firma i nalaziti ljude za posao - Efekat reklama nekada i sada - Dobre i loše strane partnerstva - Podela i nov početak od nule - Kako je Komunis porastao i opstao na tržištu - Komunis za vreme korone i onlajn poslovanje i prelaz u voditelje Podržite nas na BuyMeACoffee: https://bit.ly/3uSBmoa Pročitajte transkript ove epizode: https://bit.ly/3t34x8J Posetite naš sajt i prijavite se na našu mailing listu: http://bit.ly/2LUKSBG Prijavite se na naš YouTube kanal: http://bit.ly/2Rgnu7o Pratite Pojačalo na društvenim mrežama: Facebook: http://bit.ly/2FfwqCR Twitter: http://bit.ly/2CVZoGr Instagram: http://bit.ly/2RzGHjN

Članovi benda Artan Lili u podcastu "Život na srpskom" ne najavljuju koncert 5. novembra u Domu omladine kojim obeležavaju 10 godina rada - karte su odavno rasprodate. Ipak, Bojan Slačala i Marko Ajković pričaju o počecima i kako su došli do statusa koji danas imaju na sceni. Objašnjavaju zašto će uvek biti andergraund i šta zapravo znači biti "rokenrol posle rokenrola". Osvrću se i na budalaštine koje o sebi čuju po medijima, ali samo na trenutak - na taj nivo se, kažu, nikad neće spustiti da ih komentarišu.

Jak skutecznie schudnąć bez liczenia kalorii? Objaśnienie 8 prostych zasad. Są one pomocne dla osób odchudzających się i tych, które chcą po prostu żyć zdrowo. Iwona Wierzbicka, dietetyk kliniczny. #zdroweodżywianie #odchudzanie #dietetyka #suplementy #medycynanaturalna #zdrowie #dieta #histamina ----------------- Po indywidualną poradę zapraszam do Gabinetu Ajwendieta. Konsultacje stacjonarne, telefoniczne oraz Skype. Zadzwoń lub napisz do nas: 796 122 070 (pn–pt 11:00–15:30), biuro@ajwendieta.pl. Więcej informacji o konsultacjach: ⁠⁠⁠⁠⁠⁠https://www.ajwendieta.pl/dietetycy/⁠⁠⁠⁠⁠⁠ Pomagamy w chorobach metabolicznych, otyłości, Hashimoto i innych chorobach autoimmunizacyjnych, zaburzeniach hormonalnych, problemach z płodnością, układamy diety w nietolerancjach, alergiach, atopowym zapaleniu skóry. APLIKACJA MOBILNA: Jeśli chcesz mieć dostęp do rzetelnej wiedzy, opartej na badaniach naukowych, a do tego do codziennych jadłospisów napisanych przez naszych dietetyków – ściągnij naszą aplikację. Szukaj w Google Play i AppStore – nazywa się Pogotowie Dietetyczne. ▶Android: ⁠⁠⁠⁠⁠⁠http://bit.ly/2EUCg9L⁠⁠⁠⁠⁠⁠ ▶IOS: ⁠⁠⁠⁠⁠⁠https://apple.co/2qeQtZp

S jedne strane nerealna poskupljenja, s druge gomila trikova prodavaca da nam izmame pare - u novoj epizodi podcasta "Život na srpskom" pokušali smo da saznamo kako da se snađemo u svemu tome. Cene osnovnih životnih namirnica, struje i grejanja, poskupljenja koja se dešavaju preko noći, sumnjivi popusti, mračne prognoze u susret dugoj i teškoj zimi koju već sad ne znamo kako ćemo preživeti i s kojim parama - to su glavne teme u Srbiji ovih dana, a mi smo ih pretresli u razgovoru s Dejanom Gavrilovićem iz Udruženja za zaštitu potrošača Efektiva. Gavrilović nam otkriva šta još možemo da očekujemo i šta je zapravo potrebno da bi se ova situacija rešila. Objašnjava kako nadležni organi takođe rade na štetu potrošača. Daje nam primere najčešćih obmana na koje padaju kupci u Srbiji, ali i savete kako danas možemo da uštedimo hiljade dinara.

"Posle svih ovih godina počela sam da verujem da se stvari dešavaju baš onda kad trebaju." U 187. epizodi Pojačalo podkasta gost Ivana Minića je Marija Desivojević Cvetković, viši potpredsednik za strategiju i razvoj u kompaniji Delta Holding. Na startu Marija priča o svojim snovima, željama i idejama na početku školovanja, kako su se menjala interesovanja tokom studija. Priča nam o prijatnim iznenađenjima koja su sledila tokom i nakon studija i objašnjava put kojim je išla i koji je pratila kako bi uspela u poslu kojim se bavi. Marija nam otkriva iz ličnog iskustva kako je ona došla do današnje pozicije koju izvršava u jednoj od najuspešnijih kompanija sa ovih prostora. Govori o tome kako je ona birala prilike koje će uzeti, kako se s njima borila i snalazila. Objašnjava šta znači biti lider i koje su odgovornosti biti jedan. Takođe priča o tome kako je uspela da se bavi hobijima paralelno za zahtevnim poslom. Teme u epizodi: - Uvod i predstavljanje - Kad porastem biću… - Kako je izgledao prvi susret sa industrijom - Prelazak na globalno prihvaćene softvere - Kako sam se zaposlila u Delti - Prelazak u VP strategije i vizije za budućnost Delte - Šta je posao lidera - Kako biramo nove ljude u Delti - Kako zadržati zaposlene i razviti ih za budućnost - Ulazak u e-commerce - Važnost sporta, važni događaji i šta dalje Podržite nas na BuyMeACoffee: https://bit.ly/3uSBmoa Pročitajte transkript ove epizode: https://bit.ly/3VSfV4D Posetite naš sajt i prijavite se na našu mailing listu: http://bit.ly/2LUKSBG Prijavite se na naš YouTube kanal: http://bit.ly/2Rgnu7o Pratite Pojačalo na društvenim mrežama: Facebook: http://bit.ly/2FfwqCR Twitter: http://bit.ly/2CVZoGr Instagram: http://bit.ly/2RzGHjN

Igor Šćepanović Šćepa je programer, umetnik i avanturista. Rođen je u "centru sveta", gde je u krivoj ulici naučio da vozi bicikl, a danas ga pratimo u Šćepinim vragolijama - beskrajno zabavnim zgodama i nezgodama na vožnjama po Kritu, Alpima, Maroku, Islandu... U podcastu "Život na srpskom" deli najjače utiske s Islanda, gde je video čuda prirode u punom sjaju, ali ga niko nije pozvao na pivo i zamalo da nadrlja plivajući na pogrešnom mestu. Objašnjava zašto putuje sam i otkriva kako njegova putovanja izgledaju "iza scene". Priseća se i kako su zapravo krenule Šćepine vragolije, a nagoveštava i u kom pravcu dalje idu. Autorka podcasta "Život na srpskom" je Ana Kalaba.

Početkom maja, više od 100 žena vrištalo je u centru Beograda. U pitanju je bio peformans "Burn/Out", koji je pokrenula umetnica Dea Džanković. Dva meseca kasnije, pojavila se sa "Suzovačom": Ime Dea Džanković je ove godine odjeknulo scenom zbog ta dva projekta, a u podcastu "Život na srpskom" otkriva njihovu pozadinu. Saznajemo zašto je "nestala" posle "Burn/Out"-a, i kako ju je zaintrigirala kafana. Objašnjava zašto je kafana "najbolji srpski doktor", kako je došla do tajne formule suzovače - rakije od suza, i kako je kreirala svoj "kafanski tarot". Već zna šta sprema u budućnosti, a osvrće se i na prošlost, na život u Novom Pazaru i Kraljevu, gde kao ćerke muslimana i pravoslavne hrišćanke, kako kaže, nikad nije osećala pripadnost ni jednoj ni drugoj strani. Autorka podcasta "Život na srpskom" je Ana Kalaba.

Bend Ničim izazvan je leto startovao s četiri pesme novog EP-a "Pokorimo noć", a Boris Bakalov i Bojan Gluvajić u podcastu "Život na srpskom" otkrivaju kako su kao profi odbojkaši osvojili muzički teren. Od "odbojkaša koji prave muziku" jako brzo su došli do statusa jednog od najpopularnijih bendova na domaćoj sceni, a lako prave paralelu između pravila u sportu i pravila u muzici, gde takođe timski duh dolazi do izražaja, ali "kad izađu na binu nema protivnika, svi su prijatelji". Boris Bakalov i Bojan Gluvajić ovom prilikom vode nas i iza scene. Objašnjavaju kako nastaju pesme benda Ničim izazvan, kako funkcioniše "pravo veta", kako su skrenuli u pank s "Bože kako si?" i koja su sve moguća tumačenja aktuelne "Mama ti je rekla". Saznajemo kako izgledaju susreti s publikom i po čemu je njihova publika posebna. Povodom 10 godina rada za 15. oktobar najavljuju veliki koncert u Mts dvorani - do tada ih čeka čitav niz nastupa, a kako saznajemo, u pripremi su i dve nove pesme, vrlo specijalne. Autorka podcasta "Život na srpskom" je Ana Kalaba.

Usluge personalne asistencije u Srbiji dostupne su u 30 od 145 opština. Novi Sad je jedini grad koji pruža mogućnost asistencije po potrebi, dok u ostalim mestima postoji samo minimalna asistencija koja iznosi osam sati. Oko 300 ljudi u Srbiji koristi asistenciju. Petoro ima celodnevnu asistenciju, od kojih je troje u Novom Sadu. Srđana Tešić je personalna asistentkinja Ljiljane Čakmak. Tešić je počela da se bavi ovim poslom u martu 2022. godine. Ljiljana Čakmak je 1979. godine izgubila osećaj u nogama i rukama. Objašnjava da je njen život nezamisliv bez celodnevne asistencije. “ Mogu da pričam, gledam, čujem ali ništa drugo. Mogla bi čaša vode da stoji predamnonm i da umirem od žeđi, ako nema asistenta koji će mi to dodati,” objašnjava Čakmak. Srđana Tešić je nova u ovom poslu. Određene stvari je naučila, ali još uvek uči za šta Čakmak kaže da je odlično. “Nisam ja bila svesna šta je tačno asistencija. Znam da je pomoć nekoj osobi, samo nisam tačno znala šta. Onda kad sam došla kod Ljilje, uvela me u asistenciju, ispričala mi je istoriju. Ja sam rekla dobro, hoćemo da pokušamo - pokušaćemo,” prepričava Tešić. Osoba dobro zna šta želi i kako želi. Samo joj je potrebna pomoć da to ostvari. Mima Ružićić Novković ispred Centra “Živeti uspravno” objašnjava kako jedan deo javnosti širom sveta smatra da je za državu jeftinije da osobe kojima je potrebna asistencija više asistenata, budu smešteni u dom umesto da se, javnim sredstvima, zapošljava potreban broj asistenata/ asistentkinja. “Asistencija, prosto, mora da postoji, kao preduslov samostalnog života osobama kojima je ona potrebna.Ali ona bi terbala i u Norveškoj to jeste tako definisano, da bude potencijalno pravo svake osobe. Da znaš da u bilo kom trenutku, privremeno ili trajno, ukoliko se nešto dogodi - od preloma noge, do stalnog koriščenja kolica ili bilo kog oštećenja, da postoji mogućnost da se osoba obrati nadležnim službama, i na osnovu procene dobije nivo asistencije od 4 do 24 sata, koliko je potrebno,” navodi Ružić Nokvoić. Mima Ružičić Novković objasnila je da u Novom Sadu ima oko 400 ljudi, direktnih pružalaca usluga ličnog pratioca deteta i učeniku, i personalnih asistenata. “U Novom Sadu ima ukupno 36 korisnika koji su društveno aktivni i punoletne osobe, koje je republički minimalni standard, a realno kada bi se radila procena potrebe, bilo bi sigurno preko 100 ljudi u ovom trenutku, koji zbog toga što nemaju asistenciju ne mogu da budu društveno aktivni,” objašnjava. REGULACIJA Finansiranje usluge Personalnog asistnta je u nadležnosti lokalne samouprave, osim kada su u pitanju siromašne opštine i gradovi, u tom slučaju, resorno ministarstvo odobrava transfere. Mima Ružičić Novković objašnjava procedure kako izgleda proces dobijanja personalnog asistenta. Osoba koja smatra da joj treba usluga podnese zahtev centru za socijalni rad, sa pratećom dokumentacijom. Nakon toga, centar za socijalni rad procenjuje potrebu za uslugom što može biti od 20 do 100 sati. “Broj 5 UN za primenu člana 19, konvencihja za prava osoba sa invaliditetom, ona kaže da treba ići od nivoa potreba, a ne stepena oštećenja, nezavisno od toga sa kim živimo, jer nije ničija obaveza da asistira drugom čoveku, prosto je domaćinstvo ukoliko se od nje očekuje da asistira u nejednakom položaju u odnosu na druge porodice, sa druge strane, uskraćuje se pravo na izbor,” objašnjava. Još jedan formalni problem je što je kod nas dozvoljeno zakonom da se usluga finansira sama putem javne nabavke ili formiranjem centara za pružanje usluge socijalne zaštite, koji mora biti licenciran, time se grad ili opština opredelila za jedan centar ili pružaoca, nema mogućnosti da korisnici učestvuju u odlučivanu u tome ko će im pružuti uslugu, objašnjava Ružičić Novković. “Pa se onda dešava da bi se povećale plate koodirtoru ili stručnom radniku, prosto traži način da smanji šta ide direktnim pružaocima i da smanji šta ide njoj. U tom kontekstu, međunarodni pokret za samostalni život insistira na tome da se novac namenjen asistenciji uplaćuje direktno koristinu pa da oni biraju da li će to biti kroz direktno angaživanje po ugovoru o radu ili će angaživati licenciranog pružaoca koji će sklopiti ugovor sa pružaicem tj asistentom, ali da postoji izbor načina i da u svakom momentu možeš da promeniš licenciranom pružaoca - to postoji samo u Novom Sadu trenuton, nigde više u Srbiji,” navodi. Osim što asistencija nije dostupna svima kojima bi trebala, i nije dostupna u takvom obimu kakav je potreban za samostalni život. Personalni assitenti su trenutno ugroženi u svim gradovima gde se usluga pruža, zato što su zaposleni po ugovoru o delu. U Novom Sadu, u Centru “Živeti uspravno”, zaposleni su po ugovoru o radu, ali grad ne finansira troškove bolovanja, godišnjeg odmora i putne troškove, zašta se novac obezbeđuje donacijama. “Trenutno u Novom Sadu oko 400 ljudi, direktnih pružalaca usluga ličnog pratioca deteta i učenika i personalnih asistenata rade po ugovoru o delu, ili privremeno-povremenim poslovima, gde u momentu kada prestane ugovor, ili kada se osoba razboli, pa joj npr. zbog toga prekinu ugovor, nije joj plaćeno zdravstveno osiguranje,” navodi Ružičić Novković i dodaje da to u 21. veku, u državi u kojoj postoji definisanaradna prava, ne sme da se dešava. REŠENJE Ljiljana Čakmak navodi šta je potrebno da se poboljša položaj personalnih asistenata, sa tim i osoba kojima je asistencija potrebna. Osim usklađivanja domaćeg zakona sa konvencijom Ujedinjenih nacija, potrebna je inkluzija i deinstitucijalizacija. "Znači, nema specijalnih škola. Domovi mogu da postoje za one koji tako žele. Mnogo bolje da čovek ima asistenciju, pa da živi u svom stanu i da se ne ulaže u zgrade nego u ljude. Em više ljudi dobije posao, može da živi od toga, oni i njihove porodice. Ovi koji koji koriste asistenciju mogu da žive normalan život kao i pre,” objašnjava Čakmak. Autorke podkasta: Aleksandra Bučko, Iva Gajić, Sanja Kosović, Irena Čučković i Sanja Đorđević. Ovaj podkast je nastao uz finansijsku podršku Evropske unije. Sadržaj ove epizode isključiva je odgovornost podkasta Reaguj i ne odražava nužno stavove Evropske unije, kao ni Mreže za izveštavanje o različitosti 2.0.

Mnogi uporno pokušavaju da se konačno prebace na zdrav način života - da smršaju i nastave zdravo da se hrane, da istraju u vežbanju, da krenu da planinare i provode više vremena u prirodi - pa pokleknu pred omiljenim jelom, žurkom ili lošim vremenom. Petru Lazoviću, uredniku fotografije na N1, je ipak uspelo, a u podcastu "Život na srpskom" otkriva nam kako. Pre samo par godina Pera je bio glavni na poslu za naručivanje hrane, planirao je da počne s dijetom i treninzima, ali "nije imao vremena", živeo je "ludo i brzo" i - dogurao je do 140 kg i zdravstvenog problema. Prvo je krenuo s biciklom i teretanom, pa je promenio ishranu, a onda otkrio planinarenje. Danas ga mnogi ne prepoznaju jer ima skoro 60 kg manje i potpuno drugačiju životnu energiju, a ovom prilikom nam otkriva kako je u njegovom slučaju izgledala ta promena životnog stila, na koje sve izazove i sad nailazi i kakvim trikovima ih uspešno savladava. Objašnjava kako je menjao loše navike dobrim navikama, kako je u mnoštvu dijeta pronašao svoju "varijantu", čega se odrekao, a šta je sve dobio time. Koliko je skupo hraniti se zdravo? Kako istrajati? Kako naći vremena? - to su neka od pitanja koja smo mu postavili, a njegovo iskustvo s planinarenjem bi svako ko razmišlja o tome trebalo da čuje.

Alternativni umetnički pravac koji i dalje izaziva kontroverze, a podrazumeva svakodnevne stvari - nakit, šminku, štiklu, haljinu. Međutim, dreg kultura ispod jake šminke krije mnogo dublje poruke, a njome može da se bavi svako - čak i strejt osobe. Rod - pol - dreg Dreg kraljevi i kraljice ne moraju nužno da budu iz LGBT+ zajednice, ali uglavnom jesu. Nikola Planojević iz organizacije “Da se zna” navodi da je dreg kultura i nastala kao nešto što je kvir (LGBT+) kultura, a karakteriše se tako zato što se suprodstavlja normama i standardima tradicionalnog društva. “Danas, dregom može da se bavi bilo ko, bez obzira na rodni identitet i sekusalnu orijentaciju. Ono što je bitno je ono što se ispoljava, odnosno sam taj čin performansa,” navodi Planojević. Andrej Ostroški, odnosno Dekadenca, objašnjava razliku između transrodnosti, transvestizma i drega. On dreg objašnjava kao grana alternativne perfomativne umetnosti. “Transrodnost je stvar identiteta i pojedinca, pojedinke. Transvestitizam je prosto nešto što rade ljudi za privatne potrebe. A dreg je za javnost. To je prosto performativna stvar i to je nešto preterano, prenaglašeno, zabavno,” objašnjava Ostroški. Umetnica i dreg kraljica Sonja Sajzor vidi dreg kao umetnost koja objedinjuje više pristupa i znata. A kada je u pitanju rod i pol – dreg prevazilazi ideju roda. “Za mene je dreg umetnost koja objedinjuje grupu umetnosti kao što su šminkanje, friziranje, vlasuljarstvo, stilizovanje kose, dizajn kostima, šivenje kostima, nastup uživo. Neki dreg performeri više sebe ni ne zovu dreg kraljicama - već performerima, jer ni ne izgledaju kao ljudska već kao mitska bića,” navodi ova umtenica. I kao i Sonja Sajzor što govori o prevazilaženju roda i pola u dregu, tako i Filip Rađenović, odnsono, Kilix Uma, govori o vizuelnim identitetima. “Mislim da je važno napomenuti da dreg nema veze sa tranformacijom nužno da je u pitanju prelazak iz muškog vizuelnog identiteta u ženstveni vizuelni identitet, da to može da bude apsolutno jedan izraz koji nema veze sa rodom i polom i sa jednom potpunom slobodom igranja neke svoje mašte uživo, i da nema veze nužno ni sa seksualnošću, nego da bi to trebalo da bude jedna lepa sloboda umetničkog izraza,” objašnjava Rađenović. Zašto dreg? Dreg kraljica Markiza de Sada objašnjava kako dreg može biti jedan veoma važan instrument, prostor u kom možemo da skrenemo pažnju na određene stvari o kojima se malo ili nimalo priča. “Nekakva rekontekstualizacija je jako važna iz domena kvir i feminističke perspektive i tu vidim dreg kao značajnu alatku ili kao jednu mogućnost da se zapravo o nekim stvarima progovori daleko glasnije nego što se to inače čini u svakodnevnom životu,” navodi ova umetnica. Sonja Sajzor pak objašnjava da je dreg spada u alternativnu scenu iz više razloga, što njoj odgovara, jer ljudi i nisu senzibilisani i nemaju razumevanja prema ovoj sferi izražavanja. Objašnjava da je dreg mnogo više od odeće. “Dekadencu i mene su za ovih 10 godina prilazili i pitali za tako neke intervjue, emisije na televiziji, novine, tabloide - koji su senzacionalistički. Mi smo to odbijale, jer ti ljudi neće razumeti šta mi radimo. Oni će samo biti iz fazona ‘Vidi ovog trandžu, obukao se u žensko!' Njima je samo taj aspekt taj interesantan,” kaže Sajzor. Kraljevi i kraljice svih zemalja- ujedinite se “Dragoslavija” je naziv neformalnog, umetničkog, regionalnog kolektiva nastalog pre dve godine za za vreme panedmije, kada je grupa slovenačkih performera odlučilo da napravi onlajn šou na kome će se predstaviti artisti iz regiona. Prva “Dragoslavija” bila je održana na Praznik rada kada je nastupalo desetak umetnika. U naredne dve godine napravljeno je oko 17 šou programa u kojima je učestvovalo oko 50 umetnika. Dekadenca se priseća kako je počelo. “Napravljeno je sa ciljem da se mi umrežimo i povežemo, posebno u toj situaciji kada nismo mogli uopšte nigde da izlazimo i da radimo nešto uživo pred publikom, da nekako stvaramo i dalje našu dreg umetnost,” prepričava. Ona dodaje da nakon dva godine, kada je pomalo počeo da se otvara ceo svet, pa i balkanski region, “Dragoslavija” je prvi put bila održana uživo u okviru Kvirhana festivala u Sarajevu. Sledeća je bila u Ljubljani. Nešto ambicioznija ideja bila je okupiti se u Beogradu početkom juna gde je nastupalo oko 20 performera. “Eto tu smo i stvaramo zajedno. To je nekako bio cilj - da se povežemo u motou ‘Dragoslavije', a to je u sestrinstvu i jedinstvu,” zaključuje ova umetnica. Podkast proizvele Aleksandra Bučko, Sanja Kosović, Irena Čučković, Iva Gajić i Sanja Đorđević. Muzika korišćena u prilozima u podkastuje sa sajta pixabay.com (Musictown), Sonja Sajzor, i Misha Mashina i Mashtrakala za uvod i odjavu. Ovaj podkast je nastao uz finansijsku podršku Evropske unije. Sadržaj ove epizode isključiva je odgovornost podkasta Reaguj i ne odražava nužno stavove Evropske unije, kao ni Mreže za izveštavanje o različitosti 2.0.

Pravo žene na izbor, pogotovo u slučaju abortusa koje se u fundamentima radi o zdravstvenom pitanju tema je 104. epizode podkasta Reaguj! Pitamo se zašto neko smatra da je abortus ili prekid trudnoće pitanje države, narodnih poslanika, okoline, a ne same žene. Jer se tu radi o njenom telu. Njenim organima, životu, psihičkom i emocionalnom stanju. I kako to da živimo u svetu u kom desničari, čak i verski činovnici smatraju da je Bog rekao da je žena manje vredna od muškaraca i da zato muškarci imaju parvo da odlučuju o njenom telu i njenim izborima, na kraju krajeva. Dešavanja u svetu, po pitanju abortusa dolaze u talasima. Španija – 2013 godine, Poljska 2020. Godine, sada i Amerika i Hrvatska – 2022 godine. A nas čeka formiranje nove Vlade u kojoj će evidnetno da bude jača desničkarska struja. I ko zna šta će nam ona doneti. Objašnjavamo vam zašto je to zdravstveno pitanje, pa onda i socijalno i političko, šta se dešava u Americi i šta se desilo u Hrvatskoj, u slučaju Mirele Čavajda. Pravo na odlučivanje o zdravlju Krenimo od toga zašto žena mora da ima izbor. O tome govori Jelena Višnjić - jedna od osnivačica i urednica festivala feminističke kulture i akcije – BeFem i aktivistkinja feminističkog pokreta. “Mislim da je pitanje abortusa uvek zdravstveno pitanje, socijalno pitanje i političko pitanje. Političko parakselans zato što se različiti politički i socijalni događaji čini mi se prvo prelamaju upravo u granicama ženskog tela. I mi uvek paralelno sa nekom velikom ekonomskom krizom i ratnim dešavanjima imamo i jedan užasan porast patrijarhalnih tendencija.” Živimo u svetu u kom pojedini ljudi zaista misle da mogu da odrede ženama šta treba da rade i kako da se ponašaju. To vuče korene još od pamtiveka, upravo zato jer je patrijarhat toliko utaban u našim životima. Od početka su miškarci ti koji su smatrali da treba da odlučuju o svemu. Tako i o ženinom životu i postupcima. Zbog toga, žena gubi pravo na sebe. Na izbor da donosi odluke u skladu sa svojim telom. “To jedno pravo, koje je po meni ključno, koje je pravo na vlastito telo i odluke u vlastitom telu, može zaista da pozove jedan čitav i izazove lančani niz reakcija. Mi smo videli da u Avganistanu ovih dana novinarke i reprezenterke vesti nose nikab, prekrivene su gotovo u celosti, iako je postojao stenoviti otpor, one su na kraju bile prinuđene da pokleknu pred tom direktivom. I zaista će nas te direktive - ja sad znam da se različite i feministkinje i teoretičarke pozivaju na distopijski scenario u Sluškinjinoj priči, nekad mi se čini da nam ta stvarnost nije tako daleka”, objašnjava Višnjić. Trudnoća je opterećenje za organizam Odmah da razrešimo nekoliko važnih informacija: trudnoća donosi velike promene u životu i žene i ljudi oko nje. Ali ponajviše žene jer njeno telo mora da istrpi jako puno promena da bi na svet došlo jedno novo ljudsko biće. Zato smo pitale Ginekoliškinju Brigitu Lepeš Bingold – koje sve promene donosi trudnoća i kako se njeno telo menja? “Sama trudnoća je veliko opterećenje za organizam, menjaju se metaboličke situacije u organizmu, saimm tim utiče na ženu i svaka trudnoća sa sobom nosi određenu iscrpljenost organizma. Naravno da to treba nadoknaditi, pratiti, postoje mogućnosti kontrole i laboratorije, i zbog toga se ne preporučuje da trudnoće idu jedna za drugom, zato se preporučuje određeni period obnove organizma nakon trudnoće, to je za vaginalne porođaje godinu dana, za žene koje su se porađale carskim rezom 2 godine jer je toliko potrebno da dođe do regeneracije i obnavljanja zarastanja materice. Sa druge strane, period dojanje i laktacije je izuzeton znaćajan i ne treba ga prekidati sa novom trudnoćom. To su osnovne smernice.” Autorke emisije: Aleksandra Bučko, Iva Gajić, Sanja Kosović, Irena Čučković i Sanja Đorđević.  Ovaj podkast je nastao uz finansijsku podršku Evropske unije. Sadržaj ove epizode isključiva je odgovornost podkasta Reaguj i ne odražava nužno stavove Evropske unije, kao ni Mreže za izveštavanje o različitosti 2.0.

U 166. epizodi Pojačalo podkasta gost Ivana Minića je Vukan Simić, diplomirani inženjer elektrotehnike, osnivač i CEO FishingBookera, globalne platforme za bukiranje ribolovačkih tura. Kao neko ko je odrastao u Kanadi, Vukan za početak upoređuje njihovi i naš obrazovni sistem, od osnovne škole do fakulteta. Objašnjava kako je vagao između studija i zašto se na kraju odlučio za ETF, te kakve praktične vrednosti mu je on pružio po završetku. Kako izgleda praviti ni od čega tehnološku kompaniju koja se bavi vrlo neobičnom tržišnom nišom, a zapravo posluje na globalnom tržištu, centralna je tema našeg razgovora. Vukan nam je otvoreno ispričao kako je to kada firma organski raste bez centi investicije i od jednog zaposlenog dolazi do sto dvadeset, koliko danas FishingBooker ljudi zapošljava. Kada imate toliki tim, veoma je važno napraviti zdravo radno okruženje. Kako to postići, pogotovo kada pandemija bez prethodne najave zakuca na vrata, kako izgleda prototip zaposlenog u FishingBookeru, kao i koliko je bitna transparentnost u okviru jedne firme, teme su kojih smo se dotakli u ovom razgovoru. Teme u podkastu: - Uvod - Kad porastem biću… - Kanadski vs srpski obrazovni sistem - Prvi poslići… - Šta ETF donosi sa sobom? - Nulta faza FishingBookera i prva verzija sajta - Prva ulistavanja sa drugog kraja sveta - Kako napraviti zdravo okruženje za rad? - Rast uz nula investicija - Kada pandemija zakuca na vrata - Gde je danas FishingBooker? - Prototip zaposlenog u FishingBookeru Podržite nas na BuyMeACoffee: https://bit.ly/3uSBmoa Pročitajte transkript ove epizode: https://bit.ly/3wVaR4U Posetite naš sajt i prijavite se na našu mailing listu: http://bit.ly/2LUKSBG Prijavite se na naš YouTube kanal: http://bit.ly/2Rgnu7o Pratite Pojačalo na društvenim mrežama: Facebook: http://bit.ly/2FfwqCR Twitter: http://bit.ly/2CVZoGr Instagram: http://bit.ly/2RzGHjN

Ivonu Koković smo upoznali u "Survivoru", u neobičnim okolnostima i odnosima koje to takmičenje nosi, a u podcastu "Život na srpskom" upoznajemo je i iz malo drugačijeg ugla. Ivona se ovom prilikom osvrće na svoje učešće u "Survivoru", kao i na reakcije ljudi koje su je dočekale - i nju i njenu sestru bliznakinju. Volela bi sa svakim iz "plemena" da popije piće, ali neće joj svako biti prijatelj. Misli da zna šta je neke ljude nerviralo kod nje, ali i šta želi da promeni i na čemu treba da radi kako bi bila "bolji čovek". Otkriva nam šta zapravo radi kao lajfkouč, zbog čega joj se obraćaju klijenti u inostranstvu, a zbog čega kod nas. Objašnjava i zašto misli da njen primer može da bude lekcija za druge - priseća se kako je tražila sopstveni identitet, prkosila savetima koji su je pratili jer "dolazi iz malog mesta", kako je posle fakulteta otišla da se bavi modelingom iako je bila starija od drugih devojaka, kako je stigla do Meksika i koliko ju je život tamo promenio. Opet bi, kaže, sve to uradila. Autorka podcasta "Život na srpskom" je Ana Kalaba.

Gost podcasta "Život na srpskom" je Danilo Luković - bubnjar bendova Straight Mickey and The Boyz i Škrtice, voditelj emisije "Cigla, malter i brushalter" na radiju Dah provincije i glas koji ćemo prepoznati na najrazličitijim mestima širom sveta. Danilo nam ovom prilikom otkriva kako je muzika stala zbog korone, zašto se iz Beograda vratio u Požegu i koliko se njegov život promenio zbog te odluke. Vodi nas iza Daha provincije - u situacije koje ga inspirišu i pokreću, priče o bendovima, reklamama, ekipi iz Požegi, pčelama... Objašnjava kako je došlo do toga da daje glas slot aparatima u Las Vegasu, junacima igrica, seksi reklamama za čokoladu, pa čak i Ministarstvu zdravlja Australije... A "Život na srpskom" odjavljuje inspirisan filmom "Izgubljeni u prevodu".

Etnolog i antropolog Aleksandar Repedžić i umetnica Anđela Đermanović udružili su se u radu na dokumentarnom serijalu "Počudište", a u susret prvoj epizodi gostuju u podcastu "Život na srpskom". Repke je i sam odrastao pod okriljem vlaške kulture, Anđela se na ovom projektu prvi put našla na terenu. Sada, zajedno ruše neke mitove, a raspaljuju nam maštu legendama i bićima koja i danas žive u istočnoj Srbiji. Otkrivaju nam šta danas sve može da uradi vlaška magija i ko su prave vlaške vračare. Opisuju kako izgleda crna svadba, a kako pomana kod Vlaha. Daju nam prozor u svet u kojem postoji Muma Paduri i zmajevi, koji izgledaju mnogo drugačije od onih koje promoviše zapadna kultura. Objašnjavaju "kult mrtvih". Prikazuju priče, verovanja i rituale koji se i danas praktikuju. Autorka podcasta "Život na srpskom" je Ana Kalaba.

Belma Gutlić je najvjerojatnije najmlađa suosnivačica razvojne agencije u Hrvatskoj koja je firmu podigla do razine da se može prodati velikom međunarodnom kupcu, te to i učinila iz jednostavnog razloga: da može i dalje rasti. NodeFactory, kojeg je osnovala zajedno s Marinom Petrunićem, pri čemu je ona CEO, a on CTO, je nedavno kupljen od strane kanadske firme ChainSafe, u primjeru "acqui-hire" poteza, gdje će ChainSafe s njima dobiti ulaz u EU, te talentirane i rijetko developere koji rade na blockchain rješenjima. S Belmom smo razgovarali o tome kako je i zašto pokrenula NodeFactory, koji su potencijali blockchaina i što se događalo u svijetu blockchaina u vrijeme snimanja. Epizoda je snimana prije nego što je vijest o akviziciji smjela biti objavljena, pa nažalost nismo pričali puno i o toj temi. PREPORUKE ZA LAKŠE I UGODNIJE SLUŠANJE PODCASTA Tri načina kako slušati podcast Kako slušati podcast u autu koji nema Mp3 player Top lista najslušanijih epizoda Za lektire Surovih Strasti, edukacijske sadržaje i za potporu onom što radimo, posjetite našu platformu Surove Strasti Academy.

Boris Šimurina je po zvanju Profesor Fizičke Kulutre, instruktor Eloda Metode, nosilac Crnog Pojasa 3 dan u karateu, nekadašnji reprezentativac Jugoslavije i osvajač Bronzanre i Srebrne medalje na Evropskom prvenstvu. Radio je kao kondicioni trener, lični trener i agent za ženske odbojkašice. U ovom podcastu pričali smo o ELODA metodu i njegovoj sveobuhvatnoj primeni. Bilo da sedite previše tokom dana ili da ste sa druge strane previše aktivni ovaj metod predstavlja dobru higijenu kičme! Instagram: https://www.instagram.com/borissimurina/ Pogledajte naš prvi podcat: https://youtu.be/I7SCgEkwnKU Više o Eldoa metodu i gde se može primeniti: U suštini postoji ELDOA za svaki zglob u telu. Ovo su neke od najčešćih upotreba metode: 1. Stimulisati ili pumpati diske kičme, a to uključuje i patologije diska. Samo 1% ljudi sa povredom na disku stvarno treba operaciju. 2. Lečenje kičmene stenoze, degenerativna bolest zglobova, degenerativna bolest diska, spondilolisteza, retrolisteza, anterolisteza 3. Pumpa organe i žlezde tela. Eugen Sandov je rekao krajem 1800-ih: "Ne možete imati zdrave mišiće bez da su vam zdravih organi i žlezde." Ovo pumpanje se dešava zbog fascijske veze između vaših pršljenova, organa i žlezda. 4. Ojačati telo u "krajnjem opsegu". Silazak sa ivičnjaka, serviranje u tenisu, zamah i praćenje u golfu, klizanje na ledu, automobilska nesreća itd. Su svi primeri pokreta krajnjeg dometa. ELDOA jača telo u ekstremnim granicama kretanja, tako da ti događaji svakodnevno nisu opasni za telo. 5. Uči propriocepciju zglobove. Propriocepcija je svest o našim telima i zglobovima u odnosu na prostor. 6. Uči održavanje linije gravitacije. (Objašnjenje linije gravitacije je za drugi blog.) Međutim, kada se održava linija gravitacije, ljudsko tijelo je u savršenom poravnanju koje omogućava optimalnu funkciju i energiju. 7. Normalizacija neuroendokrinog sistema, koji kontroliše interakciju između nervnog sistema i hormona. ELDOA zapravo može pomoći u regulisanju emocija. 8. Bol u karlici, uključujući sakroiliačne zglobne disfunkcije. 9. Lečenje glavobolje preko dura materije koja okružuje mozak i kičmenu moždinu. 10. Lečenje temporomandibularnog zgloba (TMJ) obično povezano sa bolom, iskakanje ili pucanje vilice. 11. Tretmani kuka, uključujući artritis, kidanje Labruma i sprečavanje zamene kuka. Lično sam imao klijenta koji je 4. jula ušetao na moja vrata sa štapom, imala je zakazanu operaciju zamene kuka 16. avgusta. Posle ELDOA tretmana za zglob kuka i druge korektivne vežbe ona je otkazala operaciju i sada ide bez štapa! 12. ELDOA se jednostavno može koristiti u bilo kom programu za promovisanje pravilnog držanja, jačanja, fleksibilnosti i svih dobrobiti. Izvor: https://borissimurina.blogspot.com/2018/12/eldoa-metod.html?view=magazine --- Support this podcast: https://anchor.fm/ivankosogor/support

Vypočujte si záznam z duchovnej obnovy učiteľov a zamestnancov Spojenej školy sv. Františka.

Priča se o ljudima, profesionalcima, talentima koji odlaze iz zemlje, manje o onima koji se vraćaju nakon što su neko vreme živeli i radili u inostranstvu. Među njima je i Ivan Brkljač, čovek koji stoji iza projekta Mokrin House i Tačke povratka, organizacije koja pomaže našim ljudima iz dijaspore. Ivan Brkljač u novom podcast-u "Život na srpskom" govori o cirkularnoj migraciji kao trendu savremenog sveta. Objašnjava zašto se odlazi, a zašto vraća u Srbiju; koji problemi i prepreke se usput nameću; kako se prevazilaze. Otkriva zašto se on vratio i zašto se na selu više oseća kao deo sveta nego u Beogradu. Autorka podcast-a "Život na srpskom" je Ana Kalaba, sponzor ove epizode je Grand kafa.

Započinjemo novi serijal Pojačalo specijala koji ovoga puta realizujemo u saradnji sa kompanijom Visa i njihovom Platformom za podršku malom biznisu. U prvoj epizodi gosti Ivana Minića su Luka Pejović iz Ventru.rs i Veljko Milićević, osnivač i direktor Bubaja d.o.o. Tema emisije je nova online platforma koja omogućava povezivanje malih biznisa i investitora. Kroz priču sa Lukom saznaćemo šta je crowdinvesting, kako je nastao Ventu.rs i po čemu se ovaj način finansiranja razlikuje od drugih. Sa strane malog biznisa, svoje iskustvo izneće nam Veljko Milićević čija je firma bila u fokusu prve uspešno realizovanje crowdinvesting kampanje u Srbiji. Saznajte i da li je ova platforma za vas, kako izgleda ceo proces od prijave do završetka kampanje i koji su uslovi za firme ali i investitore. Objašnjavamo zašto je crowdinvesting više od samog finansiranja. Platforma za podršku malom biznisu kompanije Visa: http://vi.sa/326Dywz Pročitajte transkript ove epizode: https://bit.ly/3vuIPKf Posetite naš sajt i prijavite se na našu mailing listu: http://bit.ly/2LUKSBG Prijavite se na naš YouTube kanal: http://bit.ly/2Rgnu7o Pratite Pojačalo na društvenim mrežama: Facebook: http://bit.ly/2FfwqCR Twitter: http://bit.ly/2CVZoGr Instagram: http://bit.ly/2RzGHjN

Vojvodina zbog svog istorijskog položaja obiluje različitim kulturama na šta su građani ove pokrajine uvek bili ponosi. U Srbiji je od demokratskih promena dvehiljaditih počelo sa osnivanjem nacionalnih saveta nacionalnih manjina. Do 24. septembra 2020. godine registrovano je 23 Nacionalna saveta nacionalnih manjina. Od ovog broja, čak 17 nacionalnih saveta registrovano je u gradovima i opštinama u Vojvodini. Međutim, da li pirpadnici nacionalnih manjina i većinskog naroda znaju da oni postoje? Ako manjine znaju – koliko imaju poverenja u njih? Da li su nacionalni saveti i zajednice manjina otvoreni prema ostalima? Manjine o svojim nacionalnim savetima „Zovem se Lara Petković, imam 20 godina i pripadam rusinskoj nacionalnoj manjini. Lara je devojka sa kojom smo i razgovarali o značaju nacionalnog saveta. Ona kaže da o njegovom radu ne zna mnogo, te i da ne oseća da oni brane prava rusinske nacionalne manjine. Vanja Jablanski iz ukrajinske nacionalne manjine je zapravo u jednojgrupi građana koji je svestan da on jeste pripadnik nacionalne manjine, ali seu njoj ne pronalazi i nije aktivni član. Objašnjava da kao mali nije imao preveliku želju da se uključi u aktivnosti zajednice, a sada se ne pronalazi makar u onim aktivnostima za koje zna da postoje. A Nacionalni saveti, kao organi koji bi trebali da rade na očivanju zajednice? „Ne znam zbog čega postoji i čime se oni bave i šta rade. Moja predstava o tome je da oni organizuju tako neke mini festivale, ili mini događanja, dešavanja, te,pod znacima navodnika, balove, igranke, ali konkretno šta oni rade za nacionalnu manjinu – ne znam. Nisam upućen, niti sam bio kontaktiran od strane nekog od njih. Tako sam isto mogao ja da odem na sajt, da zovem, da grebem, da se pridružim, da nešto uradim – nisam, zato što, iskreno mislim da je gubljenje vremena. Zato što kada odete na sajt vi vidite samo neke konkurse za nešto, za neko sufinsiranje – čega, koga, gde – ne vidim ikakve plodove toga“, kaže Jablanski. Šta je problem? Problemi poput komunikacije ključni kada je u pitanju vidljivost rada Nacionalnih saveta. Kulturolog Miroslav Keveždi govori upravo o tome. U suštini, u pitanju su dve publike: većinsko stanovništvo i sami pripadnici nacionalnih manjina. Keveždi smatra da je ipak važnija ova druga publika. „To je pitanje vidljivosti nacionalnih saveta za širu društvenu zajednicu i pitanje vidljivosti nacionalnih saveta za pripadnike njihove nacionalne zajednice.Mislim da je važnija ova druga zato što su tu oni koji bi trebali da budu korisnici usluga nacionalnog saveta. Međutim, mi već više od deceniju iammo tu situaciju da korisnici ne znaju šta su nacionalni saveti, ne znaju čemu to služi, a još i ne radi i da se tu zapravo neka korist na kraju ne prepoznaje. Tako da, i ako se odluke pojavljuju negde na internetu pitanje je zapravo da li obični mali pripadnik nacionalne manjine prepoznaje tu nešto interesantno za sebe“ Pojedini pripadnici nacionalnih manjina su aktivni u svojoj zajednici, dok drugi, a to smo videli na primeru Vanje Jablanskog - tu pripadnost ne osećaju. Inače, ukrajinska nacionalna manjina je jedna od manjih, ali je 2003. godine bila među prvih pet koje su formirale savete. Zvaničan broj Ukrajinaca u Srbiji je oko pet hiljada i uglavnom su stacionirani u Vojvodini gde su pre više od 100 godina došli iz Istočne Galicije koja je deo današnje Ukrajine. Najviše ih ima u opštinamaKula, Vrbas, Sremska Mitrovica i Inđija, kao i u Novom Sadu. Broj onih koji imaju po nekom osnovu ukrajinsko poreklo može doći i do deset hiljada pripadnika. Tako imamo situaciju da pola tog broja sebe smatra Ukrajincima, druga polovina polu-Ukrajincima. Miroslav Hoček iz Nacionalnog saveta ukrajninske nacionalne manjine navodi da ovaj osećaj nepripadanja, koji smo čuli i na primeru Jablanskog proizilazi iz asimilacije koja je za svaku manjinsku zajednicu u Srbiji veliki problem. Hoček podvlači da je to više za zajednicu i za promovisanje same ukrajinske kulture drugim ljudima. Prema njemu, pojedinci jedino što mogu da očekuju da Nacionalni savet uradi za njih jeste da im obezbedi u školama učenje jezika. Nažalost, samo u nekoliko škola gde je ukrajinska zajednica okupljena. Pojedinci mogu da se obrate nacionalnim savetima - samo je pitanje načina i koliko je uistinu taj savet dostupan “malom čoveku”. Keveždi je u razgovoru spomenuo i primer Slovaka.Kod njih je Nacionalni Savet centralizovan - nalazi se u Novom Sadu. Međutim,33 opštine su važne za ovu nacionalnu zajendicu - što znači da slovaka ima u 33opštine u Srbiji. Zato Keveždi i postavlja pitanje - koliko je verovatno da ćejedna osoba iz Kovačice da sedne u auto kako bi došla u Novi Sad da priča oloklanom problemu. Gde je rešenje za prepoznatljivost nacionalnih saveta? Miroslav Hoček je deset godina bio na čelu Svetskog konkresa ukrajinskih omladinskih organizacija i koordinisao je rad svih ukrajinskih organizacija širom sveta. Upoznao se, kako kaže, sa svim praksama, a jednu izdvaja kao moguće rešenje prepoznatljivosti nacionalnih saveta – kao spoj dveju zemalja. Iz svog iskustva, ali i iz svog iskustva u Nacionalnom savezu ukrajinske nacionalne manjine, Hoček smatra da se previše rad Nacionalnih saveta bazira na rad sa organizacijama, pa predlaže da se, kada dođe do poboljšanja zdravstvenihuslova, dođe do nekih skupova u mestima gde je veliki broj neke nacionalne manjine kako bi im se približio rad nacionalnih saveta.

Kako da pokrenem podcast? Možeš početi ovde. Ivan Kosogor nam u današnjoj epizodi govori baš o tome - Šta je podkast i odakle krenuti. Ivanov Podkast: https://www.youtube.com/channel/UCTIZt55P0jf8ve4AwPgtbkQ Kurs Podkast PRO: https://www.ivankosogor.com/ U ovom videu ćete saznati: ✅ 00:00​ Uvod ✅ 00:01:58 Odakle Ivan u podkast svetu? ✅ 00:06:02 Prva epizoda ✅ 00:09:41 Snimaću šta god da se desi ✅ 00:16:03 Kako pozvati gosta ✅ 00:19:56 Kako spremiti podkast intervju ✅ 00:24:38 Proces pripreme podkasta ✅ 00:30:00 Kako biti domaćin ✅ 00:30:00 Podkast oprema ✅ 00:38:00 Tehnika vođenja intervju-a ✅ 00:43:44 Zatvaranje razgovora ✅ 00:47:25 Trema?! ✅ 01:01:58 O Ivanu i počecima ✅ 01:15:05 Ni kap alkohola ✅ 01:21:05 Pisanje knjige ✅ 01:38:37 Poplava i haos ✅ 01:32:00 Šta je uspeh

S.L.A.M.A sa Vama! Umjesto simfonije, sarkazmi i ironije! ...uf, umalo da me UBIJE višeznačnost riječi ovoga naslova! Objašnjavam SAMO izrečeno, ostalo je na - Vama... S.L.A.M.A sa Vama! By Vladimir Kreća

Osim sigurne pobjede i prekrasnih golova dotaknut ćemo se i stanju u HNL-u i oko njega. Sofascore je počeo ocjenjivati HNL-a pa smo izvukli najzanimljivije podatke i provjerili kako kotiraju naši igrači. Objašnjavamo euro-koeficijenti, što klupske, što državne i završavamo s tri stalne rubrike: NK Osijek 1916?, Rodni grad i Vijesti s Pampasa. 0:00:00 Lokomotiva 0:19:35 HNL i stanje oko njega 0:34:07 rekordi 0:35:52 sofascore statistika 0:46:46 pitanja 0:55:08 europski koeficijenti 1:08:58 NK Osijek 1916? 1:10:21 Rodni grad: Vuković i Erceg 1:17:02 Novosti s Pampasa

Psihijatrijski pacijenti bolje su podneli situaciju s koronom nego što bi se očekivalo, otkriva Mina Aleksić, slikarka i art terapeutkinja. U novom podcastu "Život na srpskom", pomaže nam da bolje razumemo osobe s problemima mentalnog zdravlja, koje su etiketirane od društva, odbačene i od svojih porodica, nakljukane lekovima lošeg kvaliteta. Objašnjava nam kako radi terapija umetnošću. A daje i vrlo konkretne savete za "rad na sebi" u trenutku kad nam se čini da ćemo poludeti od loših vesti, suvišnih informacija, stresa, kovida, praznika, pritisaka, zime, straha, izolacije... Autorka podcasta je Ana Kalaba.

Pora na spotkanie z tegoroczną matronką naszego podkastu – Rebeccą Solnit! W tym odcinku proponujemy Wam przegląd jej twórczości, przyglądamy się tematom, które ją interesują, przedstawiamy Wam książki już dostępne po polsku, jak i w skrócie przedstawiamy tę, która czeka na swoje polskie wydanie. Będzie sporo o chodzeniu, wrócimy do klasyki literatury, a także powiemy Wam o tym, czym dla nas – i dla Rebekki Solnit – jest nadzieja. Książki Rebekki Solnit, o których rozmawiamy w podkaście, to: „A Field Guide to Getting Lost”, Canongate; „The Faraway Nearby”, „The Mother of All Questions”, Granta; „Mężczyźni objaśniają mi świat”, tłum. Anna Dzierzgowska, „Zew włóczęgi” i „Nadzieja w mroku”, tłum. Anna Dzierzgowska i Sławomir Królak. Wszystkie ukazały się nakładem wydawnictwa Karakter. Zachęcamy do odwiedzin na naszym profilu na Instagramie: https://www.instagram.com/juz_tlumacze i na Facebooku https://www.facebook.com/juz.tlumacze Intro: http://bit.ly/jennush

Kilka lat temu Rebecca Solnit napisała przełomowy esej, w którym opisała doświadczenie wspólne dla wszystkich kobiet. Mansplainig, czy też mensplikacja to coś więcej niż uciszanie głosu kobiet i o tym właśnie rozmawiamy. Gościnią odcinka jest Lucyna Marzec, literaturoznawczyni i absolutnie wspaniała kobieta. Mansplaining, krótka ściągawka: https://www.youtube.com/watch?v=89JsEJi04pI Mansplaining, Explained by Two Man: https://www.youtube.com/watch?v=D7K6fx7aRzA O mansplaining w SNL’u : https://www.youtube.com/watch?v=42_fVUFsN8M&feature=emb_title

Epizoda podcasta "Život na srpskom" u kojoj nam Ana Radonjić, poznata i kao Zoe Kida, priča o tome šta je sve shvatila kao keva u Srbiji danas. Otkriva šta sve može danas, a juče nije mogla, šta očekuje od svog muškarca i kako je ostala normalna nakon što joj se život okrenuo naglavačke. Objašnjava zašto je "žena dete". I peva "Sunce".

Sara Pijanowska opowiada o wystawie poświęconej sytuacji dzieci, których rodzice zginęli wykonując pracę w służbach mundurowych. Objaśnia misję Fundacji Grupę PKP, która polega m.in. prowadzeniu kampanii medialnych na ważne społecznie tematy. Fundacja prowadzi również działalność charytatywną. --- Send in a voice message: https://anchor.fm/radiownet/message

Vođena meditacija i kratko objašnjenje kako manifestiramo našu realnost iz  nesvjesnih potreba i želja te čemu zapravo služe situacije i okolnosti koje privlačimo u naš život, a koje nam se ne sviđaju. 

Hakeri su u srpnju uspjeli putem 'social engineeringa' dobiti pristup nekim od najpopularnijih profila na Twitteru, uključujući profilima Elona Muska, Applea, američkog predsjedničkog kandidata Joea Bidena i BIlla Gatesa. Nekoliko sati su sati tako hakeri zahvaljujući ljudskoj naivnosti s tim profilima mogli raditi što žele. Jesu li tvoji profili na Twitteru, Instagramu, LinkedInu išta sigurniji? A što je s drugim puno osjetljivijim informacijama, primjerice bankovnim podacima tvoje tvrtke? Kako hakeri mogu koristiti "društveni inženjering" tj. ljudsku naivnost kako bi ušli u naoko sigurne sustave, ali i kako zaštiti sebe i svoju tvrtku, pričali smo s profesionalnim 'white hat' hakerom, Danijelom Teslićem koji kao Senior Cyber Security konzultant radi u Combisu. I da, u ovoj epizodi Miju koja je na godišnjem odmoru mijenja Ana Marija Kostanić, izvršna urednica Netokracije. Danijel se nedavno vratio iz Australije pa ako ga naš Ivan Brezak Brkan nešto pita o tamošnjoj kuhinji, nemojte zamjeriti! ► Kako su hakeri uspjeli ući u Twitterove sustave? ► Kako vas mogu hakirati ► Kada i kako prepoznati da vas hakiraju ► Možete li se - i kako - zaštiti od hakera ► Kako se obraniti od "malih hakera" sa gotovim skriptama ► Kako se male tvrtke bez budžeta za sigurnost mogu zaštiti ► Kada ulažete u sigurnost, u što se najviše isplatiti uložiti novac ► Koliko je hakiranje korištenje tehničkih grešaka, a koliko pitanje sreće ► Kako početi s karijerom hakera - Danijelovo iskustvo ► Kakvog je okusa meso klokana (Danijel se nedavno vratio se iz Australije) __________ PRIMAJTE NETOKRACIJA NEWSLETTER Besplatno u vašem inboxu ► https://netokracija.com/newsletter DOJAVITE VIJEST Imate prijedlog ili želite dojaviti vijest ► info@netokracija.com PRATITE NETOKRACIJU NA DRUŠTVENIM MREŽAMA Pratite nas na Twitteru ► http://twitter.com/netokracija Pratite nas na Instagramu ► http://instagram.com/netokracija Lajkajte nas na Facebooku ► http://www.fb.com/netokracija PRATITE SVOJE NETOKRATE Ivan Brezak Brkan (IBB) https://www.instagram.com/ivanbrezakbrkan https://linkedin.com/in/ivanbrezakbrkan Mia Biberović http://www.twitter.com/cyberkoza https://www.instagram.com/cyberkoza https://www.linkedin.com/in/miabiberovic/

Profesor Zbigniew Krysiak ocenia, że ostatni szczyt Unii Europejskiej zakończył się sukcesem państw Trójmorza i Grupy Wyszehradzkiej. Ekspert odpiera zarzuty przeciwników rządu Zjednoczonej Prawicy, jakoby był on zmuszony do kapitulacji ws. praworządności. Objaśnia, jak będzie wyglądać procedura kontrolna w tej sprawie - Rada Europejska będzie podejmować ostateczne decyzje jednogłośnie: Nie ma ryzyka wprowadzenia tylnymi drzwiami działań związanych z ideologiczną praworządnością. Ekonomista wskazuje, że konieczne jest zlikwidowanie w UE rajów podatkowych. Wymienia w tym kontekście Holandię. W opinii prof. Krysiaka zawiązanie sojuszu Trójmorza ma pozytywny wpływ na funkcjonowanie Unii Europejskiej. Gość "Popołudnia WNET" przewiduje, że w najbliższym czasie wzrośnie aktywność tych krajów na forum UE: Jan Paweł II mówił, że jeśli wschodnie płuco Europy będzie osłabione, to i zachodnie będzie dysfunkcyjne. --- Send in a voice message: https://anchor.fm/radiownet/message

Alfa, Bravo, Charlie. Kao pilot Nikola koristi vrlo rigidan jezik u kojemu je sadržaj iznad forme. Iako je od malih nogu izložen engleskome jeziku, tek se u pilotskoj izobrazbi susreo s posebnom frazeologijom u radiovezi – u kojoj nema puno slobode. Objašnjava i kako komunikacija sa zračnom kontrolom mora biti precizna, brza, a nekad i odrješita. No nije uvijek sve tako strogo. Kada leti preko granice, slijedi zanimljiv običaj pozdravljanja – pogodite čiji je „živjeli!” i koja se nacija zna naduriti. Humorom i inovativnim frazama kabinsko osoblje bori se protiv svakodnevnog stresa pa Nikola objašnjava što znači veslati s vjetrom, koliko traje digi-digi i kakav je to sustav Miki Maus. Gdje slušati? Osim SoundCloud, podcast appovi: Google #podcasts: https://bit.ly/2UFZZ6C Apple Podcasts: https://apple.co/2UivogF Stitcher: https://bit.ly/3btbKEa TuneIn: https://bit.ly/3dqpz8m Društvene mreže, kontakt i suradnja: www.facebook.com/bliskisusreti www.instagram.com/bliskisusreti_podcast www.twitter.com/bliskisusreti

Odcinek wbrew pozorom nie opowiada o preferencjach seksualnych. Opowiada natomiast o tym, że seks jest jak kaszanka. Tym razem rozwijam temat potrzeb seksualnych, czyli obszar, który dla wielu osób stanowi główny, relacyjny problem. Bo przecież związki są po to, żeby zaspokajać nasze potrzeby seksualne. Objaśniam z jakiego powodu chodzi o coś innego i o co ewentualnie może chodzić. Pokazuję też, jak i po co zgłębiać temat potrzeb seksualnych oraz ujawniam jedną tajemnicę wszechświata. Co oczywiście i tak nic nie zmienia. A ponadto:

Mladi inovator Miloš Milisavljević, autor prvog na svetu javnog solarnog punjača za mobilne uređaje 'Strawberry drvo' za Pojačalo, sa Ivanom Minićem, priča o nastanku svoje firme “Strawberry energy”, objašnjava šta je to pametna klupa i kako funckioniše ceo Smart city sistem. Mioš nam približava pojam solarne enrgije, njenu upotrebu i značaj i deli svoja iskustva poslovanja u Londonu. Objašnjava kako je moguće otisnuti se u svetske biznis vode i kako je biti srpski startup u svetu. Takođe poslušajte kako je moguće naći dobrog investitora za projekat i šta u znači dobar investitor, pojasniti razliku između hardware i software biznisa i koliko je zapravo timing važan za uspeh svakog biznisa i šta se dešava ako se 'istrči pred rudu'? Teme u podkastu: - Razgovor sa investitorima - Srpski start-up, pozitivno ili ne - Pametna klupa Pročitajte transkript ove epizode: http://bit.ly/2rQj5fI Posetite naš sajt i prijavite se na našu mailing listu: http://bit.ly/2LUKSBG Pratite Pojačalo na društvenim mrežama: Facebook: http://bit.ly/2FfwqCR Twitter: http://bit.ly/2CVZoGr Instagram: http://bit.ly/2RzGHjN

Adorácia: klaňať sa Ježišovi v hlbokej pokore a dôvere otvoreného srdca

Petra Seitz je sasvim običan život u uredu gradskog poglavarstva zamijenila za ono o čemu je oduvijek sanjala: imati svoj plesni studio. I to ne običan plesni studio i običan ples nego studio Alldance i ples s kojim žene mogu osjetiti svoju vlastitu senzualnu stranu i izraziti je kroz pokret, ritam, te odjeću i scenografiju kojom se mogu osloboditi i opustiti. Alldance je dizajniran prvenstveno za žene koje nisu profesionalne plesačice, niti čak moraju imati prethodno iskustvo plesa bilo kakve vrste, no koje žele iskusiti plesno buđenje, ples sa stolicom, Feminem jazz ples sa štiklama, ili Feminem movement za one koje žele vratiti dodir sa vlastitim tijelom i unutrašnju strast prema ženstvenosti. Petra piše i blog Plesopis u kojem obrađuje teme vezane uz ples i svakodnevno iskustvo ženskog života, a studio Alldance povremeno radi predstave i nastupe na kojima ih možete vidjeti i u javnosti. S Petrom smo pričali o: 03:00 – Ples je ljubav prema pokretu.04:07 – Surađujem s udrugom žena oboljelih od raka „Sve za nju.“05:01 – Ono što radimo je ženski senzualni pokret. Femininem jazz.07:07 – Cilj i raspon godina žena koje dolaze na Alldance? Vrlo širok...08:30 – Što je ženama ugodno.09:47 – Manjak izražavanja plesom - univerzalni problem modernog društva?12:10 – Što fali ženama u salesu? Senzualnost.13:09 – Što znači živjeti svoju seksualnost?14:56 – Objašnjenje pojma „osjetiti sebe“15:49 – Kako se žena osjeća u svom tijelu?17:44 – Kako prepoznati osobu koja ima autentičnu senzualnost?19:58 – Utječu li godine na seksualnu energiju? 20:39 – Ples je sredstvo oslobođenja.22:41 – Negativna strana teretane je izbacivanje emocija.23:50 – Alldance je posao izgrađen preko Facebooka.25:15 – Kako je Senna M doveo do povratka plesu27:30 – Postoje li obrasci u komunikaciji putem kojih možemo prepoznati senzualnost?29:50 – Za senzualnost je ključna zdjelica.30:40 – Što znači biti prisutan u tijelu?34:14 – Može li se sram otpustiti kroz pokret?37:00 – Misliš li da bi različite vrste negativnih inputa osjetila u različitim dijelovima tijela? 40:40 – Kako postigneš da žena postane „žena“? Potičem žene da budu seksi. 44:40 – Izbacila sam odjeću u kojoj se ne osjećam ugodno. 51:28 – Žene: Snažne. Ranjive. Seksi. 52:36 – Što misliš o feminizmu? 53:33 – Koja je razlika između curice i žene? 55:04 – Vjeruješ li u podjelu muško ženskih uloga? 57:45 – Što te u životu pozitivno „prodrmalo“? Vodi li te ples van zone komfora? Petra Preporuča: Blog PlesopisDanijela Uzelac: Put BoginjeGabrielle Roth: 5 rhythmsDavid Deida: The Way of Superior ManJulien Smith: The Flinch PREPORUKE ZA LAKŠE I UGODNIJE SLUŠANJE PODCASTA Tri načina kako slušati podcast Kako slušati podcast u autu koji nema Mp3 player Top lista najslušanijih epizoda *Epizoda podcasta snimljena je na radiju 808. Majstor zvuka: Gordan Antić Suradnik na blogu: Jurica Karlo Welina

O przemocy wobec kobiet i o ich sytuacji na podstawie komiksu "Kwaśne jabłko" Jerzego Szyłaka i Joanny Karpowicz. "Mężczyźni objaśniają mi świat" Rebecca Solnit.

Złote zasady efektywnego zarządzania ryzykiem, dotyczą także zarządzania - w ogóle. Objaśniamy porady ze standardu ISO 31000 Zarządzanie ryzykiem - ale nie tylko.

Złote zasady efektywnego zarządzania ryzykiem, dotyczą także zarządzania - w ogóle. Objaśniamy porady ze standardu ISO 31000 Zarządzanie ryzykiem - ale nie tylko.

Šta je Marketing? Ali stvarno. Objašnjeno sa dobrim praktičnim primerima

Epizoda 53 Propustili smo… AI slavi 30 godina (ne taj AI) Izdvajamo… Test podcast apps Tim (ne taj) je zabrinut kuda web ide Apple zaposlio Zdidarskog Watch i AirPods cene i konkurencija U životu… SMB tip za Sierru koji ubrzava rad..? Androidaši, fali li vam išta od ovoga? Promene u Apple Care uslovima za iPhone 32bitnim apps odzvonilo sa iOS 11 Novosti od Applea iPad (niš’ drugo) Crveni iPhone 7 / 7 Plus Novi Watch bands Clips - nova app Zanimljivo: I Gruberova predviđanja I konačno više nema niti jedan iPhone sa 16GB RAMa (hvala Slobo!) Zahvalnice Snimljeno 21.03.2017. Uvodna muzika by Vladimir Tošić, stari sajt je ovde. Logotip by Aleksandra Ilić. Artwork epizode Splin Glumness (2009) by Saša Montiljo, njegov kutak na Devianartu.