Podcasts about industrija

Broj nezaposlenih u Njemačkoj raste, velik broj kompanija je najavio smanjenje broja radnih mjesta. No kako se ponašati u slučaju otkaza? Koje prve korake treba poduzeti i koja prava imaju radnici koji se nađu na cesti? Nenad Kreizer o pravima radnika razgovara sa Šejlom Vojić iz servisa "Faire Mobilität". Što preporučuje pogođenima kao prvu mjeru? Treba li uzimati odvjetnika? Kakvu ulogu igraju sindikati? Reporterka Maja Marić iznosi detalje glede trenutnog stanja na njemačkom tržištu rada. Von Nenad Kreizer.

Studijā Latvijas Drošības un aizsardzības industriju federācijas vadītāja Elīna Egle un Aizsardzības ministrijas valsts sekretārs Aivars Puriņš.

Pakartot – naujausia Tarptautinės fonogramų pramonės federacijos (IFPI) ataskaita apie 2024-ųjų metų globalios muzikos industrijos padėtį. Vertė, pokyčiai, formatai, regionai, šalys, Europos ir Baltijos šalių situacija.Ved. Domantas Razauskas

Industrija računalnih igara u Hrvatskoj je doživjela mali procvat u zadnjih nekoliko godina. Prepoznata je kao jedna od bitnih audio-vizualnih industrija, uz film i TV. Čak je i HAVC, javna ustanova koja se bavi poticanjem proizvodnje i promicanjem audiovizualne djelatnosti dobio mandat da potiče razvoj video igara. U svijetu je to velika industrija (s veličinom tržišta od preko 225 milijardi USD), koja je s vremenom gotovo postala kombinacija Hollywooda i IT-a. U ovoj epizodi podcasta razgovarali smo s Ivanom Jakubijem iz Today's Game Studija, o tome kako razvoj igara izgleda danas, koja su njegova iskustva u toj industriji, te kako su odabrali i razvili igru ReSetna, čija objava se očekuje početkom 2025. Citat dana: I think in terms of the day's resolutions, not the years'.Henry Moore Tri načina kako slušati podcast Kako slušati podcast u autu koji nema Mp3 player Top lista najslušanijih epizoda

Bliže se praznici, mnogi razmišljaju o novogodišnjim odlukama, novom tijelu i „novom ja“ u 2025. godini. Shodno tomu, fitness industrija pojačava pritisak u mrežama. Kome vjerovati? Sebi ili algoritmima? Maja Marić razgovara s trenericom Milicom Milošević dok Nenad Kreizer donosi priču o tome tko i što zapravo stoji iza fitness profila. Je li problem u majonezi i slabom karakteru ili je algoritam taj koji nam kvari raspoloženje? Gdje prestaju naše želje, a počinje manipulacija socijalnih mreža? Von Maja Maric.

Kreativne industrije gledane u zbiru predstavljaju ozbiljan potencijal kako za naše lokalno, ali pre svega za regionalno tržište. Uvezane u jednu ideju, jedno tržište, kreativne industrije mogu da postanu ‘'The Next Big Thing'' našeg regiona, a digitalna platforma Creative Gate je prvi, ali veoma važan korak ka umrežavanju, povezivanju i saradnji industrija u kojima se prepliće kreativnost, umetnost, kultura i biznis. O platformi Creative Gate, čitavoj ideji i inicijativi, razgovarali smo sa Ivanom Petrovićem, predsednikom Upravnog odbora Exit fondacije koja je jedan od pokretača ove inicijative. Ivan je najveći deo svoje karijere posvetio aktivizmu i onome što se danas zove ‘'Social Impact'' aktivnostima, pa je razgovor sa njim bio pravo zadovoljstvo i inspiracija. Za one koji se osećaju da su deo ovih industrija, upućujemo zajednički poziv da se priključe i registruju na platformi! Ivan Petrović, Predsednik UO EXIT fondacije https://www.linkedin.com/in/ivanmpetrovicsr/ https://creative-gate.org/ Teme u epizodi: - Uvod i predstavljanje - Sve počinje od aktivizma - Priča o EXIT-u - Kreativne industrije - Creative Gate kao početak - Mindset shift Prijavite se na naš YouTube kanal: https://bit.ly/3uWtLES Posetite naš sajt i prijavite se na našu mailing listu - https://www.digitalk.rs Pratite DigiTalk.rs na društvenim mrežama: Facebook: https://www.facebook.com/Digitalk.rs Instagram: https://www.instagram.com/digitalk.rs/ Linkedin: https://www.linkedin.com/company/digitalkrs Veliku zahvalnost dugujemo kompanijama koje su prepoznale kvalitet onoga što radimo i odlučile da nas podrže i daju nam vetar u leđa: Partneri podkasta: - Raiffeisen banka - https://www.raiffeisenbank.rs/ Digitalne usluge Raiffeisen banke koje preporučujemo za mala i srednja preduzeća: https://bit.ly/3CLAWsI - Kompanija NIS - https://www.nis.rs/ - Ananas - https://ananas.rs/ - kompanija Idea - https://online.idea.rs/ U Ideinoj online prodavnici unesite promo kod 1000digitalk i očekuje vas 1.000 dinara popusta prilikom vaše online kupovine! Prijatelj podkasta: - BiVits ACTIVA Brain Level Up Booster - https://bivits.com/proizvod/brain-level-up/ Kada želiš da živiš i radiš na višem nivou, uzmi BiVits Brain Level Up za više energije i bolju koncentraciju tokom dana! - Izdavačka kuća Finesa - https://www.finesa.edu.rs/ U ovoj epizodi podelićemo dve knjige "Ponašaj se kao lider, razmišljaj kao lider" izdavačke kuće Finesa onima koji budu najbrži i najkreativniji sa komentarima, a možete nam slobodno pisati i na info@digitalk.rs i direktno nam uputiti komentar, sugestiju ili primedbu. Takođe, svi oni koji na Finesinom websajtu poruče knjige i unesu promo kod digitalk dobiće 10% popusta na već snižene cene izdanja na sajtu: https://www.finesa.edu.rs/

Njemačka automobilska industrija skrbi ovih dana za loše vijesti: otpuštanja, zatvaranja pogona, smanjenja plaća. Kriza ne pogađa samo autoindustriju direktno nego i dobavljače kao što su Bosch ili ThyssenKrupp. Radi li se o prolaznoj krizi uzrokovanoj smanjenom potražnjom za električnim automobilima ili je kriza mnogo dublja? Nenad Kreizer o krizi najvažnije njemačke industrije razgovara s Juricom Pechom iz revije Hrvatskog Automobilskig Kluba i s reporterom Filipom Slavkovićem. Von Nenad Kreiezer.

"Economic MOAT" — a business's ability to maintain a competitive edge over its competitors. Andrej P. Škraba, Boris Cergol, Jaša Andrenšek, Simon Belak, Luka Dremelj in Klemen Selakovič se enkrat na mesec (remote / na daljavo) pogovarjamo o trenutno aktualnih tematikah iz sveta razvoja tehnologije umetne inteligence, podjetništva, ekonomije in politike. ============================= Tematike: Analiza volitev in kandidatov Vpliv medijev in podkastov Demografske spremembe volilcev Trumpova politika in njen vpliv Evropski kontekst in vpliv Trumpa Konzervativni premik v svetu Vloga Elona Muska v politiki Zaključne misli in prihodnost Refleksija o trenutnih trendih Skrbi za prihodnost partnerstev Prvi vtis in demokracija Cikličnost in problemi v Ameriki Evropska varnost in produktivnost Nemška avtomobilska industrija in elektrifikacija Kitajska prednost v avtomobilski industriji Zelena politika in energija Evropska inovacija in konkurenčnost   ============================= Prijavi se in vsak petek prejmi 5 linkov, ki jih ustvarjalci podkastov Dialog in RE:MOAT priporočamo tisti teden (knjige, dokumentarci, članki, podkast epizode …): https://aidea.si/aidea-mailing-lista

Število kibernetskih napadov skokovito narašča, najbolj nedavno je obsežni napad doživela Univerza v Mariboru. Jasno se kaže, kako vse bolj sofisticirani postajajo ti napadi in da je lahko tako rekoč vsakdo tarča kibernetskih napadalcev. Slednji so tudi vse bolj organizirani in specializirani. Večja kibernetska odpornost tako postaja nujna za normalno funkcioniranje številnih sistemov v sodobnih družbah. Boljšo podlago za večjo informacijsko varnost naj bi ponudil prenovljeni Zakon o informacijski varnosti, ki bo širokemu krogu deležnikov prinesel tudi nove obveznosti. Gre za prenos evropske direktive o ukrepih za visoko skupno raven kibernetske varnosti v slovensko zakonodajo. Aktualnim trendom na področju informacijske varnosti in zakonskim spremembam se bomo posvetili v Studiu v 17h, v katerem sodelujejo: - dr. Uroš Svete, direktor Urada za informacijo varnost:; - Tadej Hren z Nacionalnega centra za odzivanje na omrežne incidente SI-CERT; - Boštjan Vrečko, koordinator za informacijsko varnost in neprekinjeno poslovanje v Telekomu Slovenije; - Grega Prešeren, etični heker in tehnični vodja v podjetju Carbonsec Gre za reprizo oddaje.

S dolaskom ljeta malo je što privlačnije od velikog, hladnog piva. No, zbog globalnog zatopljenja, priprema savršenog piva postaje sve veći izazov. Industrija piva traži načine kako učiniti hmelj - ključni sastojak piva - otpornijim na rastuće temperature i sušu.

U zadihanom svetu u kojem živimo wellness je neka vrsta pokreta, ili rekreacije, koja bi trebalo da nam omogući da očuvamo psihičku i fizičku ravnotežu. Wellness je postao masovni fenomen tek krajem 20. veka a u njemu ima dosta elemenata joge i drugih metoda i tehnika koje stižu sa Istoka. Saša Bojić Vas upoznaje sa nastankom i istorijom industrije wellnessa, i traži put do „prave“ wellness-metode, a duhovnu stranu priče, meditaciju, prezentira Maja Marić. Je li meditacija dobra za sve ljude? Von Sasa Bojic.

Število kibernetskih napadov se skokovito povečuje. So tudi vse bolj izbrušeni in lahko onesposobijo ključno infrastrukturo, ohromijo celotne panoge ter povzročijo ogromno škodo. Ta globalni trend tudi Slovenije ni obšel in večja kibernetska odpornost postaja nujna za normalno delovanje številnih sistemov v državi. Boljšo podlago za večjo informacijsko varnost naj bi ponudil prenovljen zakon o informacijski varnosti, ki bo širokemu krogu vpletenih naložil nove obveznosti. Gre za prenos evropske direktive o ukrepih za boljšo skupno kibernetsko varnost v slovensko zakonodajo. Aktualnim trendom na področju informacijske varnosti in zakonskim spremembam bomo namenili pozornost v tokratnem Studiu ob 17.00. Gostje: dr. Uroš Svete, direktor Urada Republike Slovenije za informacijo varnost; Tadej Hren z Nacionalnega centra za odzivanje na omrežne incidente SI-CERT; Boštjan Vrečko, koordinator za informacijsko varnost in neprekinjeno poslovanje v Telekomu Slovenije; Grega Prešeren, etični heker in soustanovitelj podjetja Carbonsec.

Studijā Saeimas Aizsardzības, iekšlietu un korupcijas novēršanas komisijas deputāti Atis Švinka (P) un Edvīns Šnore (NA).

Organizacija za gospodarsko sodelovanje in razvoj je zvišala napoved letošnje svetovne gospodarske rast na 3,1 odstotka, kar je 0,2 odstotne točke več od februarske napovedi. Združenim državam Amerike so napoved popravili z 2,1 na 2,6-odstotno gospodarsko rast, Kitajski pa na 4,9 odstotka, kar je 0,2 odstotne točke več kot ob prejšnji napovedi. OECD Sloveniji za letos napoveduje 2,3-odstotno rast, potem ko je novembra lani napovedovala 1,8-odstotno. Napoved rasti za prihodnje leto je ohranila pri 2,7 odstotka. Druge teme: - Hamas za zdaj naj ne bi bil naklonjen izraelskemu predlogu za začasno premirje ter izmenjavo zajetih Izraelcev in Palestincev. - Rusija izvedla nov raketni napad na Odeso; Združene države in Ukrajina jo obtožujeta uporabe kasetnega streliva in kemičnega orožja. - Krška nuklearka po končanem rednem remontu znova priključena na omrežje.

Poslednja decenija naglog razvoja tehnologije ne samo da utiče, već i spaja industrije u jedan jedinstveni, digitalni ekosistem. Pored razvoja tehnologije, globalna dešavanja poput pandemije su bila katalizatori za nagli razvoj određenih industrija u pravcu digitalizacije. Jedna od takvih industrija je i industrija igara na sreću, a mi smo imali veliko zadovoljstvo da u novoj Specijal epizodi razgovaramo sa Bojanom Šćekićem, CEO-om kompanije Balkan Bet, porodične kompanije nastale pre više od dve decenije. Sa Bojanom smo razgovarali o tome šta danas sve predstavlja ova industrija, od kojih se komponenti sastoji, kako funkcioniše, i gde se mi tu nalazimo u poređenju sa svetskim trendovima i industrijom. Poseban, veoma zanimljiv osvrt Bojan je dao na međuzavisnost retail-a i online poslovanja sa fokusom na omnichannel pristup. Za kraj, Bojan je bio vrlo otvoren i za razbijanje nekih mitova koji postoje kada je u pitanju industrija igara na sreću. Bojan Šćekić, CEO @ Balkan Bet https://www.linkedin.com/in/bojan-scekic-93b555153/ https://www.balkanbet.rs O čemu smo pričali sa Bojanom: - Uvod i predstavljanje - Šta danas obuhvata sve gambling industrija? - Kako funkcioniše industrija igara na sreću? - Malo tržište, velika konkurencija - kako se „pobeđuje“ - Koliko je za poslovanje otežavajući faktor percepcija o kladionicama koja postoji? - Kako je Covid uticao na razvoj industrije? - Međuzavisnost retail i online poslovanja - Industrija igara na sreću u narednim godinama - Kako dolazi do promena bilo vezanih za online, bilo za retail, ko su glavni inicijatori? - Mitovi ili istina? Prijavite se na naš YouTube kanal: https://bit.ly/3uWtLES Posetite naš sajt i prijavite se na našu mailing listu - https://www.digitalk.rs Pratite DigiTalk.rs na društvenim mrežama: Facebook: https://www.facebook.com/Digitalk.rs Instagram: https://www.instagram.com/digitalk.rs/ Linkedin: https://www.linkedin.com/company/digi... Slušajte nas na: SoundCloud: https://bit.ly/3gr953C Spotify: https://spoti.fi/3v38w4c Apple Podcasts: https://apple.co/3n1R4uf Google Podcasts: https://bit.ly/3egotxa Deezer: https://bit.ly/3dzpeCe Podcast.rs - https://bit.ly/3egDKya

"Vinyl Collection of my Grandma" "Katibim Records" is a mixtape project launched by Istanbul-based music critic Özgün Çağlar in 2022. Inspired by the Voyager Golden Records, Katibim Records is a collection of modern and folk songs from communities around the world, mixing avant-garde, psychedelic, and the old-fashioned mainstream. It has been broadcast on different radio stations in Turkey. Specially produced for The Lake radio listeners, "Katibim Records +" is on air every two weeks. An inter-temporal and inter-genre 'voyage' from former Soviet territories to Latin America, the Levant and Asia. A chance to listen before the aliens! Tracklist: 01. Ansambl Mede Čuna - Žanino Kolo (1980, Yugoslavia) 02. Mustafa Kandıralı & Ensemble - Nihavent Longa (1992, Germany) 03. Hüsnü Özkartal - Kürdili Hicazkar Longa (1970, Turkey) 04. John Berberian - Azziza (1965, US) 05. Jasmor (Gökhan Toker) - Soluk (2022, Turkey) 06. زياد الرحباني / Ziad Rahbani - هدوء نسبي / Relative Calm (1985, Lebanon) 07. Shiran Tzfira & Sababa 5 - Ya Hizali (2022, UK-Israel) 08. Liraz - Haarf (2024, UK-Israel) 09. 坂本龍一 / Riuichi Sakamoto - Riot in Lagos (1980, Japan) 10. Teška Industrija - Život (1976, Yugoslavia) 11. Toru Takemitsu - Sky, Horse and Death (1968, Japan) 12. Les Structures Sonores Lasry-Baschet - Jeux D'ombres (1961, France) 13. Pedro Santos - Arabindú (1968, Brazil) 14. ザ・サベージ / The Savage - スぺイス・エクスプレス / Space Express (1966, Japan) @musikiheyeti

Studijā Saeimas Aizsardzības, iekšlietu un korupcijas novēršanas komisijas deputāti Igors Rajevs un Atis Švinka (P).

Pirmame šių metų Tendencingai epizode – svarbiausios mados lauko temos, kurios turės įtaką tiek madą gaminantiems, tiek vartojantiems. Tvarumas, rinkodaros sprendimai, klimato kataklizmai, teisinis gamybos reguliavimas, nuo neautentiškų nuomonės formuotojų pavargę sekėjai – pokyčių ir probleminių taškų madoje šiomis dienomis tikrai nemažai.Ved. Deimantė Bulbenkaitė

O kreativnoj industriji iz ugla čoveka koji je dobio Emmy nagradu za tehnološku izuzetnost. Ovo je u jednoj rečenici opis nove epizode Digitalk podkasta gde smo u jednom sjajnom razgovoru sa Danetom Blačićem, kreativnim tehnologom i producentom razgovarali o njegovom razvojnom putu, kreativnoj industriji, novim potencijalima koji nastaju kada se u to sve umeša i gaming industrija sa svojom tehnologijom i AI. Vrlo inspirativan razgovor sa uvidima u potencijale kreativne industrije danas, tehnološka dostignuća i velike mogućnosti za razvoj karijere u ovoj dinamičnoj i brzo rastućoj industriji. Dane Blačić, Creative Technologist & Producer - https://www.linkedin.com/in/daneblacic/ Teme u epizodi: - Uvod i predstavljanje - Danetov profesionalni razvoj - Emmy Award - Moraš biti otvoren - Industrija produkcije sadržaja - Šta od tehnologije uključiti u kreativni proces - Real time produkcija sadržaja - Kako danas naći posao u kreativnoj industriji - Poruka za kraj Prijavite se na naš YouTube kanal: https://bit.ly/3uWtLES Posetite naš sajt i prijavite se na našu mailing listu - https://www.digitalk.rs Pratite DigiTalk.rs na društvenim mrežama: Facebook: https://www.facebook.com/Digitalk.rs Instagram: https://www.instagram.com/digitalk.rs/ Linkedin: https://www.linkedin.com/company/digitalkrs Veliku zahvalnost dugujemo kompanijama koje su prepoznale kvalitet onoga što radimo i odlučile da nas podrže i daju nam vetar u leđa: 1. Pokrovitelj podkasta: - MTS - https://www.mts.rs/ Unapredite svoje poslovanje uz pametna mts biznis rešenja - https://mts.rs/Poslovni 2. Partneri podkasta: - Raiffeisen banka - https://www.raiffeisenbank.rs/ Usluge Raiffeisen banke za stanovništvo koje preporučujemo: https://bit.ly/3RSBJff Usluge za mala i srednja preduzeća Raiffeisen banke koje preporučujemo: https://bit.ly/3HcqpFL - Kompanija NIS - https://www.nis.rs/ - Ananas - https://ananas.rs/ - kompanija Idea - https://online.idea.rs/ 3. Prijatelj podkasta: - BiVits ACTIVA Brain Level Up Booster - https://bivits.com/proizvod/brain-level-up/ Kada želiš da živiš i radiš na višem nivou, uzmi BiVits Brain Level Up za više energije i bolju koncentraciju tokom dana! - Izdavačka kuća Finesa - https://www.finesa.edu.rs/ U ovoj epizodi podelićemo dve knjige ‘‘Biografija Bendžamin Franklin: Prvi veliki Amerikanac'' izdavačke kuće Finesa onima koji budu najbrži i najkreativniji sa komentarima, a možete nam slobodno pisati i na info@digitalk.rs i direktno nam uputiti komentar, sugestiju ili primedbu. Takođe, svi oni koji na Finesinom websajtu poruče knjige i unesu promo kod digitalk dobiće 10% popusta na već snižene cene izdanja na sajtu: https://www.finesa.edu.rs/

U Beogradu po jednoj zgradi nedostaje 26 parking mesta, zato je potrebno zaustaviti izdavanje građevinskih dozvola Za rekonstrukciju dve pijace Beograd potrošio 18 miliona evra, tj. osnivački ulog JKP "Beogradske pijace" Nova lokacija beogradskog buvljaka nije dobra zbog pristupnih saobraćajnica, nedovoljno parking mesta, malog broja stanovnika Rakovice. Nije jasno u šta je potrošeno 8 miliona evra, računica je takva da jedna tezga u novom natkrivenom buvljaku u Miljakovcu košta 34.000 evra. S druge strane, Industrija motora Rakovica je prodata tajkunima Gobeljić za 11 miliona evra, a sadašnja vrednost samog zemljišta je 200 miliona evra. Jedino merilo za zakup tezge na beogradskim pijacama je novac. Tezge u prvim redovima se prodaju i do 30.000 evra godišnje. Većina prodavaca nisu pravi proizvođači sa registrovanim poljoprivrednim gazdinstvom, već preprodavci. Pošten seljak nema šansu da bude konkurentan sa svojim proizvodom. Zahvaljujući građanima, investitor je za sada odustao od izgradnje naselja Avala Studios i seče Košutnjaka. To bi trebalo da bude predmet odluke skupštine grada posle nove godine. Zbog nedostatka parkinga, potrebno je zatvoriti naselja rampama samo za stanare koji su vlasnici parking mesta. Gost: Dejan Jovanović, Bitka za Košutnjak

Streaming (OTT) platforme i (r)evolucija produkcije igranog sadržaja za iste beleže enorrman rast poslednjih godina. Borba za ekskluzivni sadržaj i nove korisnike iz dana u dan rastu. Kako je tehnologija promenila način kako funkcioniše televizija danas, zašto je sadržaj važniji nego ikad te da li hiperprodukcija sadržaja zapravo postoji ili je nužna kako bismo došli do kvalitetnog sadržaja koji korisnici žele i vole, pričali smo u novoj epizodi Digitalk podkasta sa Aleksandrom Martinović, direktorkom direkcije za multimediju u kompaniji Telekom Srbija. Aleksandra Martinović, Direktor Direkcije za Multimediju @ Telekom Srbija - https://www.linkedin.com/in/aleksandra-martinovic-66766a1b3/ Teme u epizodi: - Uvod i predstavljanje - Aleksandrin karijerni put - Veza između sociologije i digitala - Zašto je sadržaj danas toliko bitan - Zašto je Telekom ušao u segment razvoja kontenta? - Linearna televizija vs. Streaming platforme - OTT platforme, šta je The Next Big thing? - Hiperprodukcija sadržaja - Da li možemo kao tržište postati konkurentni kada je u pitanju produkcija igranog sadržaja? - Da li je srpska kreativna industrija spremna da odgovori na novi talas kreiranja kontenta? - Budućnost bioskopa - Značaj tehnologije u izboru onoga što ćemo gledati? AI u industriji igranog sadržaja. Prijavite se na naš YouTube kanal: https://bit.ly/3uWtLES Posetite naš sajt i prijavite se na našu mailing listu - https://www.digitalk.rs Pratite DigiTalk.rs na društvenim mrežama: Facebook: https://www.facebook.com/Digitalk.rs Instagram: https://www.instagram.com/digitalk.rs/ Linkedin: https://www.linkedin.com/company/digitalkrs Veliku zahvalnost dugujemo kompanijama koje su prepoznale kvalitet onoga što radimo i odlučile da nas podrže i daju nam vetar u leđa: 1. Pokrovitelj podkasta: - MTS Unapredite svoje poslovanje uz pametna mts biznis rešenja - https://mts.rs/Poslovni 2. Partneri podkasta: - Kompanija NIS - https://www.nis.rs/ - OTP banka - https://www.otpbanka.rs/ Nova mBanking aplikacija OTP banke: Google play - https://play.google.com/store/apps/details?id=eu.newfrontier.iBanking.mobile.SOG.Retail&hl=en App store - https://apps.apple.com/app/soge-m-bank/id803935073?ls=1 - kompanija Mastercard - https://www.mastercard.rs/sr-rs.html - Ananas - https://ananas.rs/ - kompanija Idea - https://online.idea.rs/ U Ideinoj online prodavnici unesite promo kod 1000digitalk i očekuje vas 1.000 dinara popusta prilikom vaše online kupovine! 3. Prijatelj podkasta: - Izdavačka kuća Finesa - https://www.finesa.edu.rs/ U ovoj epizodi podelićemo dve knjige ‘"Neobuzdani Amazon" izdavačke kuće Finesa onima koji budu najbrži i najkreativniji sa komentarima, a možete nam slobodno pisati i na info@digitalk.rs i direktno nam uputiti komentar, sugestiju ili primedbu. Takođe, svi oni koji na Finesinom websajtu poruče knjige i unesu promo kod digitalk dobiće 10% popusta na već snižene cene izdanja na sajtu: https://www.finesa.edu.rs/

Unatoč stabilnim ekonomskim pokazateljima, niskoj stopi nezaposlenosti i realnom rastu plaća, percepcija kod dobrog dijela njemačkog društva je da se nekada u ovoj zemlji živjelo mnogo bolje. Prikazivanju stanja u Njemačkoj u negativnom svjetlu pridružuju se i mediji u regiji jugoistočne Europe. No koliko ovom pesimizmu zaista ima temelja u stvarnosti? O tomu u ovom podcastu Nenad Kreizer razgovora s uglednim hrvatskim ekonomistom Damirom Novotnyjem i kolegom Sašom Bojićem. Von Nenad Kreizer.

Premalokrat se iskreno in odkrito govori o pornografiji. Z otroci se o tem ne pogovarjajo ne starši, ne učitelji v šoli. Kdo potem je tisti, ki jim bo dal vir informacij. Trenutno je edini vir informacij internet. Z izkrivljenimi podobami o spolnosti, zato ni čudno, da je vsako leto več slabih vedenjskih vzorcev. Gostja Lučka je predsvem izpostavila, da pornografija kot taka, niti ne bi smela biti na voljo 15-letnikom. To je namenjeno starejšim, ki s svojimi možgani že lahko sprocesirajo kaj je za njih in kaj ne. O trgovini z belim blagom, in porno kriminalu, ki se dogaja tudi mladostnikom, pa je Lučka namenila še največ pozornosti.

Pēc trīs gadu piespiedu pauzes šajās dienās Rīgā atkal notiek radošo industriju forums “Kultūra. Industrija. Tehnoloģija”, kas vienkopus pulcē vairākus simtus nozares profesionāļu un studentu. Tā ir iespēja diskusijām un pieredzes apmaiņai gan par jaunākajām tehnoloģijām kultūras un izklaides industrijā, gan – kā tām nekļūt par pašmērķi radošajā procesā.

Vplivneži z objavami na Instagramu, Utubu, Tik -Toku so bili sprva nekakšni seli, orodja za komercialna sporočila s katerimi so nam poskušali prodati izdelke. Ko se je v to vmešala še kulturna in politična industrija, so stvari postale bolj kompleksne. Vplivneži svojim sledilcem ne prodajajo le izdelkov, temveč tudi način življenja in ideje. Industrija vplivništva se razteza od globalnih zvezd kot so družina Kardashian, pa vse do mikro vplivnežev, ki imajo bolj nišne interese. Kaj jim je skupnega, kakšna je industrija vplivništva danes ali še drugače, s populističnim naslovom - med Elonom Muskom in golozadnjičnimi ter golotorznimi instagram ponudniki super potentnih napitkov - kdo so pravi vplivneži in na kaj zares vplivajo? Za debato, odgovore, pa tudi nove razmisleke o tej kompleksni temi, ki je zaobjela resničnost že skorajda slehernega uporabnika svetovnega spleta je avtorica in voditeljica oddaje Liana Buršič v studio 1. programa Radia Slovenija povabila gosta: Valentino Smej Novak, založnico in kolumnistko ter dr. Dana Podjeda, antropologa z Inštituta za slovensko narodopisje ZRC SAZU.

Cette semaine, la Traque se concentre sur un club culte dans l'underground de Belgrade, le Klub Industrija, espace souterrain situé sous une faculté de philosophie, qui va accueillir, à partir de l'année 94, des soirées phares pour les amateurs de musique de marge, comme la house, la techno, l'acid, la trance et le hip-hop, autant de genre popularisée sur les ondes des radios pirates, et des antennes ouvertement opposées au gouvernement, comme radio B92. Cet épisode évoque, pêle-mêle, l'arrivée de la house et de la techno sur les ondes de radio pirates serbes, les différents collectifs qui prendront place dans le Klub Industrija, le passage de Laurent Garnier et de The Prodigy à Belgrade (ces derniers recevront les clefs de la ville), le roi de l'amphétamine Dr Zarubica, et comment ce sous-sol de la contre-culture belgradoise s'est transformé en refuge pendant les bombardements de 99, un coffre-fort où l'on dansait même lors des raids aériens.

Vai zinājāt, ka Eiropā aptuveni 52% no sabiedrības vecumā no 6-64 gadiem vismaz pa retam uzspēlē kādu videospēli? Videospēles parasti uztveram kā izklaidi un veidu kā atslēgties no realitātes, pārceļoties pasaulē, ko izveidojuši to izstrādātāji. Bet videospēļu izstrāde var būt arī profesionāla nodarbe, kurā cilvēki veido savu karjeru. Profesionāļi ir gan spēļu spēlētāji, gan testētāji, gan arī to veidotāji. Pie #DigitālāsBrokastis galda pievienojušies divi cilvēki, kuri ar videospēlēm strādā profesionāli, lai atklātu kāda ir Latvijas videospēļu industrija — Latvijas videospēļu izstrādātāju asociācijas pārstāve Laura Vilsone un videospēles “The Case of the Golden Idol” viens no autoriem Andrejs Kļaviņš. Plašāk par tehnoloģiju jaunumiem lasi arī LSM portālā.

Viena trešdaļa no saražotās pārtikas pasaulē tiek izmesta. Tas ir neticams apjoms, īpaši apzinoties, ka daļa šīs pārtikas ir ceļojusi tālu ceļu, audzēta, izmantojot daudz resursu un galu galā ir gana dārga. Viens no šādiem produktiem ir ogas - gardas, veselīgas, bet sezonālas un ātri bojājas. Diemžēl tonnām vērtīgo produktu nonāk izgāztuvēs pat nesasniedzot pircēju. Industrija jau sen meklē veidus, kā paildzināt ogu mūžu. Pašmāju zinātnieki radījuši dabisku pārklājumu, kas varētu palīdzēt. Ar pētījumu raidījumā Zināmais nezināmajā iepazīstina Latvijas Universitātes Bioloģijas institūta Rūpnieciskās mikrobioloģijas un pārtikas biotehnoloģijas laboratorijas vadītājs, vadošais pētnieks Pāvels Semjonovs un un šī paša institūta zinātniskais asistents Sergejs Koļesovs. Ogas Latvijas purvos Purva augsne, kas ir pārmitra un barības vielām nabadzīga, ļoti patīk dzērvenēm un lācenēm, kā šīs ogas ir piemērojušās videi purvā un kāpēc ziedoši lāceņu ceri vēl neliecina par bagātīgu ogu ražu, skaidro purva eksperte, bioloģijas zinātņu doktore Māra Pakalne. Dzērvenes, brūklenes, mellenes un zilenes ir ogas, kas aug purva malās. Vēl  pie ēdamajām ogām, kas aug purvā, jāpieskaita vistenes - nelielas apaļas melnas podziņas pielipušas pie kāta, kuru klāj egļu skujām līdzīgas lapiņas, bet tās gan vairāk sastopamas purva malās, uzskaitot šajā biotopā atrodamās ogas, teic Māra Pakalne. Sfagnu sūnas, kūdra un  mitrums - faktori, kas veido purvu ir arī pateicīga  vide minētajām ogām. Bet lācenes, sauktas arī par šķomenēm, šķovenēm vai mīklenēm - dzintarzeltainās un medainu garšu apveltītās ogas, ne vienmēr dodas rokā pat rūdītam šī garduma lasītājam un pēdējos gados nākas dzirdēt no ogotājiem, ka lācenes purvos iet mazumā.

Indijā viņu ir 9% no kopējās populācijas. Un tas ir augstākais rādītājs pasaulē. Eiropā gandrīz 2% cilvēku sevi sauc par vegāniem. Kas īsti ir vegānisms - domāšanas veids, modes lieta vai nākotnes nepieciešamība, raidījumā Kā labāk dzīvot skaidro uztura speciāliste Guna Bīlande un vegāns, zvērināts dzīvnieku advokāts Sandris Ādminis. Guna Bīlande skaidro, ka vegānisms ir radies 20. gadsimta vidū un saistīts jautājumiem par dzīvnieku brīvību un dažādiem vides aspektiem. Pirmkārt, tā ir pārliecība, kurai sekojot, arī mainās diētas vai uztura paradumi, atsakoties no dzīvnieku izcelsmes produktiem, kas mūsdienās kļūst arvien populārāk, jo apzināmies, cik daudz mēs ar to, ko uzliekam uz šķīvja, varam ietekmēt gan savu, gan vides veselību. Vegāns nelieto uzturā dzīvnieku izcelsmes produktus, nebūs ne tikai gaļa, zivs, olas un piena produktu, nebūs arī medus. Īstenam vegāna nebūs arī ādas maciņa un ādas jostas. Tas ir viss ar skaidru definīciju sev un izpratni par planētas kopējo ilgtspēju. Sandris Ādminis piekrīt, ka vegānisma uzmanības centrā ir uzturs, jo "lielākā daļa dzīvnieku, ar kuriem mēs mijiedarbojamies un kuriem arī nodarām pāri un ko audzējam nogalināšanai, ir tieši pārtikai audzētie dzīvnieki". Viņš min, ka katru gadu pasaulē pārtikai audzē un nogalina 75 miljardus sauszemes dzīvnieku vien.  "Salīdzinot ar tiem, visi pārējie eksperimentos izmantotie, kažokādām un izklaidei cirkā un tā tālāk, ko arī cilvēki saista ar vegānismu, tas ir salīdzinoši mazs, niecīgs procents. Ir saprotams, ka mūsu priekšstatā un ikdienā lielākā uzmanība ir tieši uz pārtikas daļu, jo mēs pieņemam vismaz trīs reizes dienā izvēles par to, ko ēdīsim. Līdz ar to biežāk vegānisma sakarā par to runā," atzīst Sandris Ādminis. Tāpat Sandris Ādminis norāda, ka arvien vairāk cilvēki apzinās, ka dzīvnieki cieš un vēlams viņus nogalināt mazāk, ka tas var arī palīdzēt videi un pašu veselībai. Viņi varbūt sevi par vegāniem nesauc, bet rezultātā kopējais izmantoto un nogalināto dzīvnieku skaits samazinās, pateicoties "pusvegāniem". Sandris Ādminis atzīst, ka mūsdienas ir daudz vieglāk kļūt par vegānu, jo pieejamais pārtikas klāsts ir daudz plašāks. "Ir nesalīdzināmi vieglāk veikt šīs pārmaiņas, nekā bija pirms 10, 20, kur nu vēl vairāk gadiem. Es domāju, ar katru gadu šis vieglums un pieejamība pieaug, gan produkti ir aizvien vairāk plašāk pieejami, gan sapratne," vērtē Sandris Ādminis. "Uztura speciālisti aizvien labāk to saprot, ģimenes ārstiem arī tā nav ķīniešu ābece, viņi orientējas tēmā. Līdz ar to sabiedrība kopumā mazāk vadās pēc kādiem aizspriedumiem, pārmetumiem un cilvēkiem ir vieglāk domāt par šo tēmu, saprast, ka viņiem tiešām ir izvēle." Guna Bīlande arī atzīst, ka izvēlēties būt vegānam vai iekļaut augu valsts uzturu savā ikdienā ir krietni vieglāk mūsdienās. "Vienīgi jāmin par veikala produktiem, neaizmirstam to, ka vegāna desiņa vai vegāns cīsiņš, ja mēs no veselības viedokļa skatāmies, nebūs stipri veselīgāka par to, kas būs sarkanās gaļas pārstrādes produkts. Tāpēc, ka tur joprojām būs piesātinātās taukskābes, tieši tāpēc, ka tur būs palielināts sāls daudzums," norāda Guna Bīlande. "Industrija jau arī nav muļķi, viņi skaidri redz tendences attiecībā uz pieprasījumu un to liek pretī tirgū." Sandris Ādmins ieskicē savu ēdienkarti: Brokastīs man patīk iepriekšējā vakarā aplietās auzu pārslas ar rozīnēm un kādām sēkliņām samaltām - linsēklas un saulespuķu sēklas, magoņu sēkliņas. Klāt kāds auglis,, svaigs vai varbūt no mammas ievārījuma burciņām, kas nav varbūt labākais augļu avots. Man patīk putras, mušļi, var kakao vēl pielikt klāt citādākai garšai.  Man ļoti patīk visādas uzkodu maizītes ar kabača šķēlīti, kad ir sezona, apceptu vai svaigu tomātu un zaļumiem pa virsu. Un, protams, jā, neaizmirst visdažādākos pākšaugu avotus. Man liekas, ka to vajag biežāk arī pieminēt tā saukto šķīvja principu, kas  ir tāda elementāra pamatdoma, kā uzturu sabalansēt.  (..) Man ļoti patīk zupas, visvisādas, it īpaši aukstajā gadalaikā un visādi griķu, rīsu ēdieni ar ar dārzeņu mērcītēm. Esmu minimālā, vienkāršota dzīvesveida dzīvotājs, līdz ar to es labprātāk pats gatavoju un paralēli domāju par saviem nākamajiem darbiem, nevis eju ārpus mājas un ceru, ka tur kaut kas būs.

Kako ob nenormalnih dražitvah električne energije preživeti naslednje leto, je trenutno eden največjih izzivov gospodarstva, tudi živilsko predelovalne industrije. Višji stroški za električno energijo bodo pobrali vse ustvarjene prihranke v živilski industriji. Kaj to pomeni za njeno konkurenčnost in kaj za cene hrane? Kakšno pomoč oz. podporo podjetja živilske industrije potrebujejo od države in kaj lahko država ponudi? Se lahko zgodi, da na policah ne bo več slovenskih živil? O težkih izzivih prehrambne industrije voditeljica Jernejka Drolec z direktorjema mesne in mlekarske industrije ter državnima sekretarjema za kmetijstvo in gospodarstvo. Gostje: Tatjana Buzeti, državna sekretarka na Ministrstvu za kmetijstvo, gozdarstvo in prehrano; Dejan Židan, državni sekretar na Ministrstvu za gospodarstvo in tehnološki razvoj; Izidor Krivec, predsednik GIZ mesne industrije, direktor Celjskih mesnin; Vinko But, direktor Mlekarne Celeia.

Tobias Putrih je mednarodno uveljavljen slovenski umetnik, živi v ameriški zvezni državi Massachusetts, kjer na eni od univerz predava študentom arhitekture umetnost ustvarjanja. V svojem delu povezuje različna področja od arhitekture do znanosti, dizajna in zdaj tudi jeklarstva s kiparstvom. Svoj zadnji projekt “Industrija jekla” te dni razstavlja v Galeriji Ravne. Kakšen pa je njegov poletni namig?

Nemanja Divjak je bio sagovornik u novoj epizodi Digitalk podkasta gde smo načeli temu gaming ekosistema i industrije u Srbiji. Nemanja i njegov studio Tummy Games se bave razvojem HyperCasual igara, pa smo naš razgovor posvetili ovom tipu igara, ali smo se u razgovoru dotaklih mnogih tema vezanih za gaming industriju: odnosi i kako doži do izdavača, problem kadrova u industriji i njihova edukacija, te smo prošli kroz put koji je Nemanja prošao u svom preduzetničkom životu do danjašnjih dana kada razvijaju igre u saradnji sa izdavačem Voodoo-om. Nemanja Divjak, Co-Founder @ Tummy Games https://www.linkedin.com/in/nemanja-divjak-4113303/ Teme u ovoj epizodi: - Uvod i predstavljanje - Trenutna situacija na sceni gaming ekosistema u Srbiji - Tipovi igara u gaming industriji - Početak Tummy Games-a i dolazak do publisher-a - Kako se grade odnosi sa izdavačima igara? - HyperCasual igre: Proces developmenta, testiranja i publishing-a - U kom trenutku procesa pravljenja igre se obraćamo izdavaču - Gaming ekosistem u Srbiji najviše proizvodi mobile igre - Problem kadrova i šta radite na tom polju - Naredni koraci - Poruka za kraj Prijavite se na naš YouTube kanal: https://bit.ly/3uWtLES Posetite naš sajt i prijavite se na našu mailing listu - https://www.digitalk.rs Pratite DigiTalk.rs na društvenim mrežama: Facebook: https://www.facebook.com/Digitalk.rs Instagram: https://www.instagram.com/digitalk.rs/ Linkedin: https://www.linkedin.com/company/digitalkrs Veliku zahvalnost dugujemo kompanijama koje su prepoznale kvalitet onoga što radimo i odlučile da nas podrže i daju nam vetar u leđa: 1. Pokrovitelj podkasta: MTS - https://mts.rs/ Želeli bismo da vam skrenemo pažnju na jednu od usluga MTS-a: Upravljajte svojom digitalnom administracijom i fakturisanjem lakše, sigurnije i brže - sa bilo kog mesta i kada to vama odgovara. Dočekajte spremni prelazak na elektronsko fakturisanje uz Banqup platformu za eFakture, koja se nalazi u mts ponudi. https://mts.rs/Poslovni/Digital/Poslovna-resenja/eFakture 2. Partneri podkasta: - OTP banka - https://www.otpbanka.rs/ - kompanija Mastercard - https://www.mastercard.rs/sr-rs.html - kompanija Idea - https://online.idea.rs/ U Ideinoj online prodavnici unesite promo kod digitalk500 i očekuje vas 500 dinara popusta prilikom vaše online kupovine! 3. Prijatelj podkasta: Izdavačka kuća Finesa - https://www.finesa.edu.rs/ U ovoj epizodi podelićemo dve knjige ‘'Pravilo 10X'' izdavačke kuće Finesa onima koji budu najbrži i najkreativniji sa komentarima, a možete nam slobodno pisati i na info@digitalk.rs i direktno nam uputiti komentar, sugestiju ili primedbu. Takođe, svi oni koji na Finesinom websajtu poruče knjige i unesu promo kod digitalk dobiće 10% popusta na već snižene cene izdanja na sajtu: https://www.finesa.edu.rs/

Spremljali smo festival pripovedovanja in kratke zgodbe "Novo mesto short", hkrati z sinočnjo podelitvijo nagrade za zbirko najboljših kratkih zgodb, ki so lani izšle pri slovenskih založbah, in že 26. festival Dnevi poezije in vina, ki se je začel v ponedeljek, zaključuje pa se danes zvečer. Pripravljeni smo na že drugi mednarodni Foto Fest v Kranju, ki bo potekal kar mesec dni. Kipar Tobias Putrih je na razstavi na Ravnah na Koroškem z naslovom "Industrija jekla" združil moči inženirjev in veščin oblikovanja jekla, še en kipar, Damijan Kracina pa v Galeriji Društva likovnih umetnikov Ljubljana v svojevrstnem kabinetu čudes v okviru razstave "0,22" v ospredju izpostavlja arašide. Kraj Žlebe pri Medvodah je že osmič prizorišče umetniškega projekta z naslovom "Hiša na hribu" pod idejnim vodstvom Zvonke Simčič. Foto: Ena od prvih fotografij začetkov letošnjega mednarodnega Kranj Foto Festa Vir: Luka Dakskobler, Kranj Foto Fest 2022

Kljub nasprotovanju ukrajinske skupnosti Slovenije bo v sklopu 70. festivala Ljubljana v Gallusovi dvorani nastopil zakonski par – sopranistka Ana Netrebko in tenorist Jusif Ejvazov – ob spremljavi Simfoničnega orkestra RTV Slovenija pod vodstvom dirigenta Michelangela Mazze. Koncert bomo napovedali malce po 16ti, ko bomo predstavili tudi razstavo Industrija jekla Tobiasa Putriha, enega naših najpomembnejših kiparjev srednje generacije. V Galeriji Ravne na Koroškem bodo na ogled njegove jeklene skulpture, s katerimi se bo navezal na več kot 400-letno tradicijo železarstva v teh krajih ter Formo vivo Ravne, zbirko 36ih jeklenih skulptur v mestu in okolici. Foto: Tobias Putrih, Industrija jekla, vir: Galerija Ravne

Vsesplošna draginja poleg energentov najbolj zvišuje cene hrane. Veriga preskrbe s hrano namreč doživlja pretrese, ki jih občutijo vsi vpleteni. Cene energije, osnovnih surovin in embalaže se zvišujejo, podaljšujejo se tudi dobavni roki. Glavna vprašanja so zato, kako upravljati velike spremembe, poskrbeti za prehransko varnost in hkrati zagotavljati trajnostni razvoj. Prav na principih trajnosti bo namreč gospodarstvo gradilo razvoj, prehod k trajnostnim tehnologijam in oblikovanju trajnostnih proizvodov pa pomeni predvsem veliko naložb v nove tehnologije. Druge teme oddaje: - Večina z avtomobilom tudi na kratke razdalje, izpusti toplogrednih plinov iz prometa pa se povečujejo - Ruski milijonarji zaradi napada na Ukrajino množično zapuščajo Rusijo - Pred kolesarji 28-te dirke po Sloveniji kraljevska etapa na Veliko planino

Interese par kosmosu pēdējā desmitgadē ir ievērojami augusi gan NASA, gan Eiropas kosmosa aģentūras, gan privāto uzņēmumu aktivitāšu dēļ. Mūsdienās kosmosa izpēte nav iedomājama ne bez zinātnes sasniegumiem, ne biznesa iesaistes šajā nozarē. Kosmoss ir mums tuvāk kā jebkad agrāk, un arī pie mums Latvijā. Par to pat organizē veselas konferences! #DigitālāsBrokastis saruna sniedz ieskatu tajā status quo un kur šobrīd attīstās Latvijas kosmosa industrija ar trīs brokastu viesu palīdzību: Ekonomikas ministrijas Inovācijas departamenta Inovācijas politikas nodaļas Vecākā eksperte Angelina Bekasova, Latvijas Kosmosa industrijas asociācijas prezidents Pauls Irbins un Izglītības un zinātnes ministrijas Augstākās izglītības, zinātnes un inovāciju departamenta Kosmosa nozares eksperts Kaspars Karolis.   Plašāk par tehnoloģiju jaunumiem lasi LSM portālā.  

Potem ko se je ponekod na zahodu Ukrajine življenje že začelo vračati v precej ustaljene tirnice, je Rusija danes znova udarila z napadi na Lvov in Kijev. Tam so rakete uničile tovarno vojaške opreme, med drugim tankov. Ukrajinske oblasti v prihodnjih dneh pričakujejo še več prav takih napadov. Kot je dejal govorec ukrajinskih sil Oleksandr Šputun, je v Črnem morju veliko ruskih bojnih ladij z raketnimi sistemi, katerih cilja bosta ukrajinska obrambna industrija in druga pomembna infrastruktura. Posledice vojne pa bo vedno bolj čutil ves svet. - Evropa lahko zaradi lakote pričakuje nov val migracij iz revnih držav - V Pomurju na ogled več razstav velikonočnih pirhov ali remenk - Koprski nogometaši po zmagi v Domžalah le še točko za Mariborčani

Maltese film director, Mark Doneo speaks with Joe Axiaq about the problems that filmmakers like him have to overcome to produce a Maltese film.    - Id-direttur Malti tal-films, Mark Doneo jitkellem ma' Joe Axiaq dwar il-problemi  li jiltaqgħu magħhom diretturi u producers bħalu biex jagħmlu film Malti.

Inštitut Jožef Stefan je v sodelovanju z razvojnim centrom orodjarstva Slovenije TECOS med 27. novembrom in 22. decembrom v okviru t.im. SRIP Tovarne prihodnosti v DIGITALNEM SREDIŠČU SLOVENIJE pripravil mesec INDUSTRIJA 4.0 IN ROBOTIKA. Med več kot 30 dogodki so lep del dogajanja namenili izobraževanju srednješolcev, študentov, in mladih raziskovalcev, vabili pa so tudi mlade podjetnike, institucije, podjetja oz. njihove predstavnike iz Slovenije in Evrope. Iz nabora sodelujočih s strani IJS, smo se pogovarjali z enim od dveh osrednjih organizatorjev, docentom dr. Igorjem Kovačem z Odseka za avtomatizacijo, biokibernetiko in robotiko, E1 na IJS. Sogovornik ima za seboj več kot 40 let izkušenj tako raziskovalne kot proizvodne plati robotike. Povezava na spletno stran meseca Industrija 4.0 in robotika: https://eu2021.dihslovenia.si/december-mesec-robotike-in-industrije-4-0/ Na fotografiji Igor Kovač v studiu Radia Slovenija Vir: Goran Tenze, Program Ars

Slovenska avtomobilska industrija poskrbi za približno petino letnega izvoza. Osebni avtomobil je še vedno vir mobilnosti v Evropi, industrija, ki ga razvija in proizvaja, pa je nenehno pred preizkušnjami in potrebami po vlaganjih v inoviranje. Avtomobilski proizvajalci pritiskajo na dobavitelje, da se hitreje prilagodijo na elektrificirano mobilnost. Od prevoznih sredstev pričakujemo, da so zelena in pametna. Deset slovenskih podjetij, povezanih v avtomobilski grozd, je zato zagnalo projekt, s katerim bi okrepili vrednost in vlogo v dobaviteljski verigi, vlada jih pri tem menda podpira. Kako? Kakšni so načrti in od kod denar za inovacijske preboje v slovenski avtomobilski verigi? O vsem tem z gosti in voditeljico Majo Derčar. Gosti: Iztok Seljak, glavni direktor podjetja Hidria Holding, Matjaž Čemažar, predsednik uprave podjetja Domel Holding, Tomaž Katrašnik, vodja laboratorija za motorje z notranjim izgorevanjem na Strojni fakulteti v Ljubljani, Jernej Salecl, generalni direktor Direktorata za internacionalizacijo na MGRT. Oddaja je pripravljena s finančno podporo Evropske unije. Za vsebino je odgovorno uredništvo in ne odraža nujno stališč Unije.

»Nujno je hitro ukrepanje za pomoč tistim, ki so v stiski zaradi naraščajočih cen energije. Na daljši rok pa bo treba najti sistemske rešitve,« je predsednica SD Tanja Fajon povzela skupno stališče udeležencev posveta Socialnih demokratov z naslovom Zaščita ljudi in gospodarstva: ukrepi za zajezitev cen energentov. Na posvetu je 9 sogovornikov soočilo mnenja, kako nagovoriti in ukrepati ob drastičnih spremembah cen energentov in s tem posledično vse večjo energetsko revščino, in kako sočasno izpolnjevati podnebne cilje, ki smo si jih zadali kot skupnost, da ublažimo podnebno krizo. Sogovorniki so se strinjali, da se je Evropa znašla na pragu energetske krize, ki bo vsekakor tudi socialna in gospodarska. Dražijo se elektrika, goriva, kurilno olje, zemeljski plin, nujno je hitro ukrepanje za pomoč najrevnejšim v ogrevalni sezoni. Predsednica SD Tanja Fajon je ob tem izpostavila, da je povišanje cen energentov tudi posledica preteklih špekulacij. Industrija in gospodinjstva niso povzročila danih razmer, pandemične razmer so mnogim prihodke močno znižale ali celo prekinile. Po njenem mnenju je nesprejemljivo, da lov za kapitalskimi dobički distributerjev finančno prizadene potrošnike. »Povišane cene energentov bodo marsikoga pahnile na rob preživetja. V Sloveniji zaradi naraščajočih cen energentov revščina grozi več kot 40.000 gospodinjstvom. Nikakor ne more biti sprejemljivo, ne v EU, ne v Sloveniji, da bi ljudje morali izbirati med ogrevanjem ali hrano,« je poudarila. Dogodek je bil prvi v seriji strokovnih posvetov, s katerimi začenjamo javno razpravo o osnutku programa SD, ki nosi naslov Nov začetek – Program velikih sprememb za razvojno desetletje.

U 73. epizodi podkasta Reaguj! vodimo vas na jedno, ne baš prijatno, putovanje. Posećivaćemo mesta i ljude u Vojvodini, kako bismo dobili odgovor na pitanje: kakav je život pored industrijskih postrojenja? Ovo putovanje omogućeno je vašim odgovorima na upitniku koji smo postavili na portalu Vojvođanskog istraživačko-analitičkog centra VOICE. U upitniku portala VOICE dobili smo ukupno 42 odgovora, iz 18 mesta. Prigovore smo dobili iz Pančeva, Maglića, Bačke Topole, Novog Sada, Bečeja, Kule, Vrbasa, Srbobrana, Kaća, Sremske Mitrovice, Stare Pazove, Sombora, Gložana, Kulpina i Perleza. Pored Vojvođanskih mesta, požalili su nam se i građani iz Beograda, Barajeva i Požarevca. U ovoj epizodi prenosimo kakva je situacija u većini ovih mesta i na koji način industrijska postrojenja utiču na živote meštana. Slučaj Perlez Od ukupno 42 odgovora na upitniku o lokalnim zagađivačima, čak 14 žalbi bilo je na preduzeće Feitiansuje iz Perleza. Ovo malo mesto kraj Zrenjanina bilo je sa najviše prigovora na svog lokalnog zagađivača. Predstavnica ekološkog društva “Belorepan” Teodora Gavran, doselila se u Perlez pre pet godina. Ona za Reaguj! kaže da je Perlez ranije bilo selo u koje su se doseljavali ljudi. Međutim, kako ona kaže, danas Perlez gubi stanovnike, a za to je mahom krivo zagađenje kineske fabrike za reciklažu Feitiansuje. “To je jako žalosno. Selo je u stvari jako bogato, kulturno bogato, ta kultura apsolutno je neočuvana. Broj stanovnika se sada smanjuje, jer ne vide rešenje, a vikendom je mnogo strašno. Znači ja sam otišla prošli vikend i dobila sam upalu plućne maramice, a bila sam u Beogradu kad je gorela Vinča. Ja sam očekivala čak i kad sam se selila pre pet godina da će to selo narasti ponovo u opštinu, jer ljudi stalno dolaze i raspituju se, jer je mnogo lepo selo”, priseća se Teodora Gavran. Ova kineska kompanija je 2018. godine preuzela pogone “Begej-plasta”. Od tada, kako meštani kažu, ne prestaje da pravi probleme. Predstavnik nevladine organizacije “Čuvari Perleza” i meštanin ovog sela, Miroslav Kalanj, objašnjava koje tačno sve probleme pravi ova fabrika za reciklažu. “Vikendom se uglavnom osećaju neprijatni mirisi. Smeta još što kod kineske fabrike postoji kanal za odvodnjavanje i navodnjavanje, u koji fabrika ispušta zvanično vode koje se prikupe u krugu firme. Takođe, investitor je u momentu proširenja platoa u okviru svog objekta betonirao, a ispod tog betona postoji zakopana količina plastike. Tako da možemo da tvrdimo da zagađuje i tlo. Takođe, od 10 (uveče) do 6 (ujutru) je investitoru zabranjeno da uključi mlin, a eto, dešava se s vremena na vreme da je buka povećana. To ukazuje da ne poštuje sve propise i pravila koja su važeća”, objašnjava Kalanj. Ova fabrika je već jednom ove godine bila zatvorena zbog pritiska javnosti i medija. Međutim, ona je ubrzo opet otvorena, a problemi su ostali. Teodora Gavran je, zajedno sa uzbunjivačem Aleksandrom Nađ, ujedno bila i u organizaciji protesta. Ona za Reaguj! prepričava šta se dogodilo nakon protesta. “Uspeli smo da ih zatvorimo sa inspekcijom za zaštitu životne sredine. To jest, nisu imali procenu uticaja. Međutim, posle tih 45 dana ponovo je puštena u rad. Jedino šta su izmenili jeste da su postavili ograde na bedem, koji su prisvojili i koji sada zakonski traže da im se upiše. Oni su se samo zatvorili da unutra ne može da se uđe i ne može da se snima. Sam protest je bio odličan, imalo je svoje efekte, jer pre protesta selo nije bilo udruženo. Malo sam se pribojavala, jer se ljudi bore protiv Rio tinta, Linglonga, Zi Đina - i onda imate malog zagađivača u Perlezu koji zapošljava šest ljudi, a upropastio je toliko. Plašila sam se kako će to izgledati drugim organizacijama, međutim, svi su bili šokirani kad su videli”, kaže Gavran. Miroslav Kalanj kaže da nadležni delimično rade svoj posao i to isključivo kada se pojavi problem na koji aktivisti i meštani skreću pažnju. Sa druge strane, po njegovim rečima, strani investitor poštuje staro srpsko pravilo “ako prođe - prošlo”. On ističe da iza zagađenja stoji profit. “Sve to šta oni rade stvari, ono šta oni zagađuju - tako ubiraju veći profit. Ako nećete da zagađujete, vi morate da investirate u nešto šta je prečišćač, filter, separator. Ako ne investirate u to, to znači da ste taj novac zadržali za sebe”, napominje Kalanj. Šta kažu stručnjaci? Igor Jezdimirović iz Udruženja Inženjeri zaštite životne sredine smatra da industrijska postorojenja ne smeju da pređu dozvoljenu koncentraciju štetnih materija koje izbacuju u životnu sredinu, kako joj ne bi naštetili. “Sve to zavisi od maksimalno dozvoljenih koncentracija, koje se smatraju da dok god smo ispod ih maksimalno dozvoljenih koncentracija sa zagađujućim materijama, one nemaju štetan efekat na zdravlje ljudi. Kada se one prekorače, u zavisnosti od perioda prekoračenja, tačnije vremenskog okvira, one imaju posledice na zdravlje ljudi. Znači u zavisnosti od toga koliko ste dugo izloženi zagađujućim materijama koje su iznad te maksimalno dozvoljene koncentracije, i naravno, u zavisnosti koje su pitanju zagađujuce materije”, kaže Jezdimirović. Međutim, postavlja se pitanje: zašto industrijska postrojenja ne poštuju propisane mere, već se odlučuju da plate kaznu? Jezdimirović kaže da je to tako jer na taj način jeftinije prolaze, a sve dok se to ne promeni, neće se ni zaustaviti zagađivanje. “Ono što bi trebalo da se izmeni jeste da se prvo država obaveže i počne da radi svoj posao u onom smislu da možemo da se pouzdamo u podatke koje dobijamo. S druge strane, da se maksimalno dozvoljenje koncentracije usklade sa onim maksimalno dozvoljenim koncentracijama koje važe u Evropskoj uniji. Takođe, dok god živimo u sistemu gde je vama jeftinije da zagađujete i plaćate kazne, umesto da uložite u zaštitu životne sredine, bojim se da imamo ozbiljan konflikt između industrije sa jedne strane, i sa druge strane ljudi koji trpe eventualno zagađenje koje može nastati”, napominje on. Kada je reč o problemima sa zakonima, sagovornik podkasta Reaguj! profesor Slobodan Milutinović sa Fakulteta zaštite na radu Univerziteta u Nišu, navodi da je sa njima sve u redu i da su usklađeni sa evropskim zakonodavstvom. Međutim, ističe Milutinović, najveći problem sa primenom zakona jeste kad je reč o proceni uticaja - ne vodi se računa o zakonima. “Po meni najveći problem je to što postojeća zakonska regulativa koja se odnosi na analize, odnosno, procene uticaja na životnu sredinu se ili radi, da ne budem previše kritičan i da ne kažem nestručno, ali stvarno mislim da ima takvih nestručnih analiza ili se u nekim slučajevima čak i grade postrojenja koja nemaju odgovarajuće procene uticaja na životnu sredinu”, kaže Milutinović. Tokom prethodne godine organizovano je mnogo ekoloških protesta, a Jezdimirović smatra da su oni ključni za promene. “Protesti predstavljaju otvoreni bunt naroda protiv nečega sa čime se ne slažu. Jedini koji mogu da promene jeste lokalno stanovništvo koje ne želi određene stvari. Skrivanje nekih podataka je dovoljan razlog da se vi zabrinete za nešto. Industrija mora da nauči da mora biti transparentna, da odgovara lokalnoj sredini, i da to što je on investitor i što će doneti ekonomski preporod nekom mestu, ne znači tom mestu ništa ako pola tog stanovništva u tom mestu bude obolelo od zagađenja koje ta industrija bude proizvela”, ističe Jezdimirović. On naglašava da uz dobre mere, život pored industrijskih postrojenja može biti sasvim u redu, a kao primere dobre prakse navodi dva evropska grada. “Recimo Beč ima četiri spalionice, od kojih je jedna u samom centru grada, Budimpešta ima svoju spalionicu isto koja je u samom centru grada. Međutim, kada posmatramo Srbiju, veliki deo industrijskih zona ranije je pravljen na obodima grada, a danas je to vrlo blizu naseljenih mesta. To je problem, jer zaštita životne sredine nije prioritet u zemlji Srbiji i mali je stepen poverenja ka lokalnim samoupravama ili bilo kom nivou vlasti kad je u pitanju merenje parametara životne sredine”, smatra Jezdimirović. Na ovoj epizodi su radili: Iva Gajić, Sanja Kosović, Nemanja Stevanović, Irena Čučković i Sanja Đođrević.

"Kadar gre za unikatno oblikovanje, je razumljivo in sprejemljivo, da naredimo stol, ki je mogoče slabo funkcionalen, celo nefunkcionalen, je pa skulptura. Industrija si tega ne more privoščiti. Treba je prisluhniti novim materialom, idejam, konstrukcijam, novim tehnologijam, proizvodnim postopkom, ekonomijam, ki so glavni motor oblike, in iz teh potegniti novo obliko. Kot oblikovalec pa imaš še posebno pravico, da k tej obliki dodaš še nekaj svojega, svojo obliko." ( iz zapiskov Nika Kralja, devetdeseta leta 20. stoletja)

Kokios pasaulinės muzikos rinkų tendencijos? Kiek ir ko mes vartojame, kiek perkame, siunčiamės, klausomės platformose, o gal perkame laikmenose? Kurios šalys, regionai yra didžiausios muzikos rinkos? Kiek darbo vietų Europoje muzikos industrija sukuria? Šie ir kiti naujausi skaičiai ir įdomybės į laidą „Pakartot“ atkeliauja iš kurias pateikia Tarptautinė fonogramų pramonės federacija, arba IFPI, vienijanti didžiausius muzikos pasaulio žaidėjus ir autorių teisių organizacijas. O taip pat ir naujausias „Oxford Economics“ tyrimas.Ved. Domantas Razauskas

U ovoj epizodi smo pričali o istoriji razvoja svemirske tehnologije namenjene svemirskim letovima sa ljudskom posadom, a pre svega o ulozi i uspesima koje je u skorijoj istoriji postigla privatna svemirska kompanija SpaceX (ali i ostali delovi svemirske industrije). Govorili smo o tehnologiji koja stoji iza raketnih motora i nekim bliskim i daljim budućim projektima i probojima. Gost je bio dr Milan M. Ćirković.Ukoliko naš rad želite da podržavate iznosom koji sami određujete na mesečnom nivou, to možete učiniti ovde: https://patreon.com/join/radiogalaksija. Ukoliko želite da donirate Radio Galaksiju jednokratno preko PayPal-a, to možete učiniti ovde: http://paypal.me/radiogalaksija. Hvala!Pratite nas i na društvenim mrežama: Facebook, Instagram, Twitter, Reddit.A ukoliko više volite da čitate e-mailove, prijavite se na naš newsletter, ovde.  Support the show (http://patreon.com/radiogalaksija)

"Viss, kas bija pirms diviem gadiem, ir vakardiena. Vienīgā lieta pasaulē, kas nemainās, ir tas, ka viss mainās," sacīja “Skudras Metropole” vadītāja, pasākumu producente Gundega Skudriņa, viesojoties LTV raidījumā “Kultūrdeva”. Arī kādreizējā nodibinājuma “Rīga 2014” vadītāja, ilggadēja “Staro Rīga” kuratore Diāna Čivle ir pārliecināta, ka pēc pandēmijas mēs neatgriezīsimies tajā pašā vietā, kurā apstājāmies.

Gost prve epizode Digitalk podkasta je Ivan Minić, koji u ovoj epizodi ima dvostruku ulogu. Sa jedne strane je gost sa veoma respektabilnom biografijom, dok je sa druge strane jedan od partnera u celoj ovoj avanturi zvanoj DigiTalk. Sa Ivanom smo vodili razgovor koji je u suštini bio uvod u DigiTalk kao podcast, dotakli smo se svih važnih tema oko kojih želimo da gradimo zajednicu, a to su tehnologija, inovacije i marketing. Na samom početku posle predstavljanja smo pričali o počecima IT zajednice u Srbiji, i gde se to danas nalazi ista ta zajednica, odnosno koju bi ulogu u današnjim okolnostim ona trebala da ima. Razgovor o IT zajednici smo nastavili u istom pravcu okrećući se ka IT industriji, odnosno priči da li je IT industrija srpski privredni jednorog, i koliko zapravo tu ima još mogućnosti za razvoj. Dotakli smo se par uglova gde smo pričali šta je to što je danas pogrešno u ovoj industriji, i na koji način Ivan vidi da bi stvari tebalo da se kreću ukoliko želimo bolje rezultate. Sam kraj razgovora obeležio je razgovor o marketinškoj industriji kod nas. Pričali smo o počecima kada su baneri na sajtovima bili jedini oblik digitala, do izazova vezanih za kreativnost u industriji danas i mogućnostima da se rade neke kvalitetnije kampanje i projekti U poslednjem segmentu, Ivan je podelio šta je to što ga i dalje pokreće nakon više od dvadeset godina rada i iskustva. Teme u podkastu: - Uvod i predstavljanje - Ivanovi počeci - Razvoj IT zajednice u Srbiji - Zajednica danas - Šta bi zajednica trebala da predstavlja - IT scena u Srbiji - Da li je IT srpski privredni jednorog - (Digitalna) marketinška industrija u Srbiji - 2021: Koliko možemo da pričamo o kreativnosti u digitalu - Na koji način u ovim okolnostima biti prepoznatljiv - Šta je to što te i dalje pokreće? Posetite naš sajt i prijavite se na našu mailing listu - www.digitalk.rs Pratite DigiTalk.rs na društvenim mrežama: Facebook: https://www.facebook.com/Digitalk.rs Instagram: https://www.instagram.com/digitalk.rs/ Linkedin: https://www.linkedin.com/company/digitalkrs

Aleksandar Gavrilović je sa studijem za razvoj računalnih igara Gamechuck vidno napredovao od kad smo ga prvi put ugostili u epizodi 182, sa već tri vlastita naslova koje su izdali, nekoliko igara koje su radili po narudžbi za druge, i napredujućim ogromnim projektom Trip the Ark Fantastic koji je sa vrlo specifičnom temom i stilom već pobrao brdo interesa, uključujući i financiranje od EU. I sve to za nešto više od dvije i pol godine, sa timom koji je dugo vremena od svog osnivanja imao prosjek godina u ranim dvadesetima, a sada ga čine 20-tak ljudi. Aleksandar i Gamechuck su definitivno strastveni, definitivno kreativni - ali i isporučuju što najave. Njihova najnovija igra Speed Limit je postala mali viralni hit! Industrija igara u Hrvatskoj je u zadnje vrijeme napravila bum, i postavila našu zemlju pri samom vrhu Europe po broju i kvaliteti studija za razvoj igara. O tome kako je to razvijati igre, što se to dogodilo u Hrvatskoj da je postala takav centar razvoja o kojem se gotovo ništa ne priča, kako je to biti dio iznimno kreativnog i popularnog tima, do te mjere da imaju zaposlenike koji se sele u Hrvatsku samo da bi radili s njima, i općenito o odnosu kreativnosti i posla, pričamo s osnivačem i pokretačem Gamechucka, Aleksandrom Gavrilovićem. PREPORUKE ZA LAKŠE I UGODNIJE SLUŠANJE PODCASTA Tri načina kako slušati podcast Kako slušati podcast u autu koji nema Mp3 player Top lista najslušanijih epizoda Za lektire Surovih Strasti, edukacijske sadržaje i za potporu onom što radimo, posjetite našu platformu Surove Strasti Academy.

Tehnološki razvoj se danes odvija z izredno hitrostjo. A prenos novih idej v prakso se ne zgodi kar sam od sebe. Prilagajanje dejanskim potrebam proizvodnih procesov zahteva veliko znanja in dela in podrobnega načrtovanja, preden se izrazi v novem ali bolj dovršenem izdelku, v prihranku energije, boljših pogojih dela ali kako drugače. »Masovna industrijska proizvodnja se je preselila na vzhod. Pohlep kapitala je to zahteval in danes zahodni svet išče nove poti. Ta nova pot nastaja pod geslom Industrija 4.0 ali tovarne prihodnosti. Jaz to razumem kot prilagodljivo proizvodnjo, kot proizvodnjo tako rekoč vsega, pravi dr. Janko Petrovčič.« »Gremo v smer, kjer bo proizvajalec prodal določeno število izdelkov. Željo vpisal v poslovni sistem, od tam gre ukaz v proizvodni sistem, - na koncu tudi do naše diagnostične naprave -, in vse se bo prilagodilo temu, ne da bi ljudje kaj dosti posegali vmes.« Dr. Janko Petrovčič z Odseka za sisteme in vodenje Instituta "Jožef Stefan" je za vrhunske dosežke pri razvoju inovativnih elektronskih sistemov je prejel Puhovo nagrado. Med dosežki, s katerimi se lahko pohvali v zadnjem času je razvoj unikatnih naprav za diagnostiko kakovosti elektromotorjev, sesalnih enot in električnih motorjev podjetje Domel. Za podjetje Danfoss Trata pa je razvil elektronske sklope inteligentnih pogonov za ventile družine HD, ki so prodajna uspešnica podjetja. O razvoju teh tehnologij in še kakšni drugi je spregovoril v Podobah znanja. Foto: iz osebnega arhiva J. Petrovčiča

Investicijų milžinė kompanija „Goldman Sachs“ visai neseniai paskelbė 67 puslapių tyrimą, kaip 2020-ieji metai, pandemijos ir karantinų metai paveiks globalią muzikos industriją. Ar ji susitrauks ir nustos augus? Ar pasikeis mūsų muzikos vartojimo įpročiai ir vis tingiau kilsime nuo sofos į koncertą? Kiek išaugo muzikos pasiklausymo platformų srautai? Ir, pagaliau, kiek iš muzikos platformų lieka paties atlikėjams ir autoriams? Atsakymai, lydimi geros lietuviškos muzikos, laidoje „Pakartot“.Ved. Domantas Razauskas

Kas žinoma apie vakciną nuo koronaviruso, šalutinį poveikį ir reabilitaciją po ligos? Pokalbis su virusologu profesoriumi Sauliumi Čaplinsku ir Sveikatos ekspertų tarybos nariu profesoriumi Vytautu Kasiulevičiumi.Kaip muzikos industrija išgyveno 2020-uosius? Pokalbis su LRT populiariosios muzikos vyriausiuoju redaktoriumi Ramūnu Zilniu.Sporto žurnalistas Marius Andrijauskas apie tai, kokie praėję metai buvo sporto bendruomenei.Ved. Aleksandras Dvojeglazovas.

Za slovensko industrijo srečanj je bilo lansko leto rekordno. Neposredni prihodki prodaje so znašali 271 milijonov evrov. Ob visoki dodani vrednosti, ki jo industrija prinaša, so multiplikativni učinki znašali skoraj 900 milijonov. Letos se je vse obrnilo na glavo. Obeta se skoraj 80 % upad prihodkov, neposredno je ogroženih več kot 15.000 delovnih mest. Kako bo slovenska industrija srečanj skušala prebroditi zahtevne čase in ohraniti konkurenčnost, pojasnjuje direktor Kongresnega urada Slovenije Miha Kovačič. Poklicala ga je Anja Hlača Ferjančič.

Gospodarsko okrevanje po prvem valu epidemije je s poslabšanjem razmer zastalo in bo zaradi nihanj verjetno počasno. Najbolj prizadete so storitvene dejavnosti, rožnato pa ni niti v industriji. Vse bolj se kaže razlika med podjetji, ki na trgu zmagujejo, in tistimi, ki se komaj prebijajo. Zmagovalci industrije vlagajo v raziskave in razvoj, krepijo prednost pred konkurenti in širijo svojo navzočnost na različnih trgih. Kako to počnejo? Kako bodo preživeli drugi val epidemije in kaj menijo o državi, ki v tem času sprejema podporne ukrepe in strateške dokumente za zajemanje evropskih sredstev? S predstavniki podjetij se bo pogovarjala Maja Derčar. Gostje bodo: - dr. Jure Knez, solastnik podjetja Dewesoft in predsednik SBC – Kluba slovenskih podjetnikov, - dr. David Močnik, vodja konstrukcije in razvoja v REM, - Uroš Zupančič, vodja nabave v Adria Mobilu in - Denis Jahić, direktor in član uprave AquafilSLO.

Časovnica, literatura in vso dodatno gradivo je na voljo članom na platformi Patreon: https://www.patreon.com/znanostdobregapocutja   Sledite nam: Nenadov instagram: @nenad.feelgood Matjažev instagram: @matjaz.feelgood Feelgood Skupnost na Facebooku: https://bit.ly/feelgoodskupnost Spletna stran: https://www.feel-good.si   Poslušate nas lahko na: iTunes: https://bit.ly/itunes-zdp Spotify: https://bit.ly/spotify-zdp Google Podcasts: https://bit.ly/google-zdp Podbean: https://bit.ly/podbean-zdp Stitcher: https://bit.ly/stitcher-zdp Pocket Casts: https://bit.ly/pocket-zdp Podcast Addict: https://bit.ly/addict-zdp Castbox: https://bit.ly/castbox-zdp Deezer: https://bit.ly/deezer-zdp

Podržite me na Patreonu: https://www.patreon.com/agelast Jednokratne donacije kanalu: https://www.paypal.me/agelastpodcast FB: https://www.facebook.com/galebnikacevic Instagram: https://www.instagram.com/agelast_/ Twitter: https://twitter.com/GalebNikacevic Više o projektu "Treniraj sa Ivanom", možete naći ovde: https://www.redbull.com/rs-sr/treniraj-sa-ivanom-konkurs-2020 Wolt kućna dostava: https://wolt.com/en/discovery (iskoristite kod AGELAST prilikom prve porudžbine i ostvarite 400rsd popusta na kućnu dostavu) Aleksandar Pavić, svima poznatiji kao Lale „Happy People", jedan je od pionira elektronske muzike u Srbiji. U malom krugu ljudi koji su se okupljali oko tadašnjih klubova „Buha", „SoulFood" i drugih, pa preko radija B92 i YU radija, bio je sa nekolicinom njih na prvom talasu elektronske muzike koja je u svom punom sjaju eksplodirala u kultnom klubu „Industrija". Njegova organizacija „Happy People", kao i istoimene žurke, zajedno sa Integrom (United Dj's of Trance) i Cosmic ekipom postavila je temelje kulture u kojoj danas uživamo. Vlasnik je prve prodavnice specijalizovane za elektronsku muziku koja je takođe bila rasadnik dj-eva. Među njima je, svakako, najpoznatiji Marko Nastić. O samim počecima i razvoju elektronske scene razgovarali smo u ovoj epizodi. TTP miks: https://www.youtube.com/watch?v=HQFUYSEqZ5Q DJ S.T.R.O.B. oproštajni nastup: https://www.youtube.com/watch?v=TS0EgZjnhBo&t=817s Tekst koji sam pisao o njemu i počecima kluba „Industrija": https://www.vice.com/rs/article/qv78vm/dj-strob-pocetak-kluba-industrija-tehno-scene-i-beogradske-rejv-kulture Soundcloud: https://soundcloud.com/user-985074081 Apple Podcast: https://podcasts.apple.com/hr/podcast/agelast-podcast/id1491801273 Google Podcast: https://podcasts.google.com/?feed=aHR0cDovL2ZlZWRzLnNvdW5kY2xvdWQuY29tL3VzZXJzL3NvdW5kY2xvdWQ6dXNlcnM6NzUwMjE1NjkyL3NvdW5kcy5yc3M Spotify: https://open.spotify.com/show/3sOZsnaYarGlNfgliDRUD1 Deezer: https://www.deezer.com/us/show/1710542 Producent: Sandra Planojević Hasci-Jare Audio: Marko Ignjatović PR & Organizacija: Sandra Planojević Hasci-Jare Instagram: Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/ Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run/ Marko Ignjatović: https://www.instagram.com/stray_dogg_bg/

Podcast Priče iz dijaspore se danas bavi muzičkom industrijom u Americi, a pre svega stvaralaštvom naših kantautora u Njujorku i Bostonu. Moje današnje gošće su sestre Aleksandra i Sonja Denda. Aleksandra je jazz kantautorka locirana u Njujorku, ko-osnivačica vokalne grupe ROSA. Aleksandra se pored obaveza u muzičkoj industriji bavi i obučavanjem mladih umetnika u njihovom pohodu na muzički vrh. Sonja je masterantkinja i asistenkinja na Northeastern University-ju u Bostonu gde se bavi kreativnim liderstvom sa fokusom na muzičku industriju. Od 2018-e godine radi na spajanju regionalnih stvaralaca sa profesionalnim muzičarima u SAD-u. Sa Aleksandrom i Sonjom razgovaramo o njihovom odrastanju u Beogradu, studijama muzike na Berkliju (Aleksandra), studijama političkih nauka a potom kreativnog liderstva (Sonja), izazovima sa kojima se mladi muzičari sreću i koliko je važna uloga mentora / podrška u ranim danima muzičke karijere, ali i tome kako izgleda živeti i raditi u Bostonu i Njujorku. Uživajte! Priče iz dijaspore YouTube kanal Patreon donacije

Elizza, pop un r&b dziedātāja, kas dzīvo Londonā. Pēc BIMM absolvēšanas viņa neatlaidīgi turpināja sasniegt savus mērķus un šobrīd ir sākusi nostabilizēt vietu Lielbritānijas popmūzikas tirgū. Viņa sadarbojas ar Pasaulē atpazīstamiem producentiem, dziesmu autoriem un mūziķiem. Mēs runājam gan par popmūzikas industrijas kalniem un lejām, gan par to, kā tas ir meitenei no Latvijas sasniegt mūzikas virsotnes Anglijā, gan dalāmies pieredzē un ieteikumos tiem, kas sapņo par globālās skatuves iekarošanu. www.iamelizza.com Video versa : https://www.youtube.com/channel/UCW7Hf7uOxyKxhDvPJZIkIKQ

Dievs tika privatizēts. Katra no reliģijām uztaisīja savu atrakciju parku, kuram piesaistīt slaucamās govis - cilvēkus. Ar atļautiem un neatļautiem līdzekļiem. Uzpērkot, nogalinot, upurējot. Kā jau industrijās pienākas, tika radīts kults, lai pārdotu uzlīmes par supervaroni. www.manataka.lv

Šoreiz Annija, Mārtiņš un Roberts uzkarsuši un saguruši saulītē parunāja par Līgo tradīcijām un vakuumu Latvijas cringe televīzijā. Seko mums - https://www.instagram.com/eitanazija/ Covert art - https://www.instagram.com/rottwang/

Ima li uopšte svrhe putovati u vreme pandemije i gde otići? Da ne postane Grčka kao "Hotel California" - mož' da uđeš, ali ne mož' da izađeš? Turističku industriju potresa najveća kriza do sada. Šta će biti sa hotelima a šta sa aviokompanijama? Da li ćemo sada otkriti čari domaćeg turizma - Hajdemo u planine, kad ne može na plažu? O tome u novoj epizodi Radio Karantina govore Igor Stamenković sa Departmana za geografiju, turizam i hotelijerstvo Univerziteta u Novom Sadu, Marko Vrdoljak, predstavnik turističke kompanije Komodiko Group za Crnu Goru, Hrvatsku i Srbiju i turistički vodiči Danijela i Vladimir Timić.

Industrija za kružne plovidbe postala je središte zanimanja u istrazi o pandemiji koronavirusa u Australiji, te je malo vjerojatno, da će se poslovanje kružnih plovidbi, nakon završetka COVID-19, vratiti na prethodnu uspješnost.

Časovnica: [00:02:45] Kdo je Mario Sambolec in kakšni so bili njegovi začetki. [00:23:15] Od kod izvira Feelgood in naš koncept dela. [00:31:30] Kaj pomeni evidence-based pristop k prehrani in vadbi ter zakaj ga pri Feelgoodu uporabljamo pri delu z varovanci? O Mariovem Dunning-Kruger momentu. [00:43:45] Zakaj je pomembno obkrožiti se z ljudmi, ki te silijo h kritičnemu razmišljanju in objektivnemu odločanju. Je lahko znanstven 'pretirano strokoven' način podajanja informacij tudi nekoristen? [00:56:00] Kaj pomeni #pozdravipameti in zakaj to ni "po kmečki pameti"? Kako apliciramo #pozdravipameti v naši praksi? [01:05:45] Feelgood je več kot prehrana in vadba. Pomen razumevanja svoje vloge kot svetovalca ter kaj pomeni biti dober trener/svetovalec. [01:15:30] Kaj želimo pri Feelgood doseči v prihodnosti? [01:20:30] Zaključek.   Sledite nam: Mariov instagram: @mario.feelgood Nenadov instagram: @nenad.feelgood Matjažev instagram: @matjaz.feelgood Feelgood Skupnost na Facebooku: https://bit.ly/feelgoodskupnost Spletna stran: https://www.feel-good.si

TK Show postaje After Work w/TK, gdje nakon posla prenosimo IG LIVE i s našim gostima i komentatorima - pričamo o trenutnoj situaciji u Hrvatskoj, ekonomiji, životnim lekcijama koje učimo kroz ovaj proces, a sve to iz naših dnevnih boravaka, jer #ostanidoma.

Nikola Jovanović je izdavač, muzički menadžer i predavač. Predaje autorsko i srodno pravo u diskografiji na SAE institutu, radio je kao promoter i organizator koncerata i festivala, a zajedno smo svojevremeno radili na MTV Adria. Sarađuje blisko sa Bassivity izdavačkom kućom, kao i Balkatonom. Menadžer je trenutno veoma popularnog benda Buč Kesidi. O muzičkoj industriji u Srbiji razgovarali smo u dva sata programa koji je, nadam se, prijemčljiv za većinu, iako su u pitanju tradicionalno teške i nepopularne teme. Bez obzira na to, verujem da je pitanje muzičke industrije i u širem kontekstu uopšte kulture u Srbiji veoma važno i da mu se ne pridaje dovoljno pažnje u javnom prostoru. Tonska obrada: Marko Ignjatović

The report "Europe's Sweatshops" published by Clean Clothes Campaign documents poverty wages and poor working conditions in the garment and shoe industry throughout Eastern and South-Eastern Europe. The report is presented together with new country research into the situation of workers in Ukraine, Serbia and Hungary. The factories featured in the report produce for many global brands, upon whom Clean Clothes Campaign is calling to start paying a living wage and to work with suppliers to improve working conditions. Guests: Bojana Tamindžija i Stefan Aleksić - Clean Clothes Campaign Language: Serbian

Šta sve obuhvata industrija video igara obuhvata i koliki je njen značaj? Kakav je profil zaposlenih u gejmingu osim programera i kakve su zarade u industriji? Koje su najuspešnije priče kada govorimo o investicijama i akvizicijama u ovom sektoru? Kako inače izgleda investiranje u ovom sektoru? Koji sve tipovi investicija postoje? Gošća: Kristina Janković, Srpska asocijacija industrije video igara. Autor i voditelj: Miloš Nikolić, glavni urednik Talasa. ZAPRATITE YOUTUBE KANAL TALASA Emisija "Talasna dužina" dostupna je i na audio kanalima Talasa u vidu podkasta na SOUNDCLOUD: https://soundcloud.com/user-268265886 MIXCLOUD: https://www.mixcloud.com/TalasRS/ APPLE PODCASTS: https://apple.co/2NXfrsJ GOOGLE PODCASTS: https://cutt.ly/TrHTSIn Pratite i naše naloge na društvenim mrežama: Facebook https://www.facebook.com/talas.rs/ Twitter https://twitter.com/Talas_rs Instagram https://www.instagram.com/talasrs/ www.talas.rs

A fresh round of infighting has broken out within the Coalition over climate and energy policy, after the federal government promised $4 million for a feasibility study into a coal-fired power station at Collinsville in north Queensland. As debate continues about how much coal should play a part in Australia's future, experts say we're bucking an international trend just by having the debate. - Industrija koji donosi milijarde dolara australskoj ekonomiji lobira za svoj opstanak dok svjetski trend ide drugim putem.

O tome kako se nositi s izazovima i zahtjevima koje suvremeno tržište rada stavlja pred financijsku industriju i one koji se brinu za najvrjedniji dio svake organizacije – zaposlenike, naša Tanja je razgovarala s Majom Crnjak, direktoricom Sektora ljudskih potencijala u Erste banci. 

U emisiji Psihologija uspjeha za Poslovni FM, Tanja Pureta razgovara s Majom Crnjak, direktoricom sektora ljudskih potencijala u Erste banci. Maja otkriva kako je bankarstvo više od pukog financijskog poslovanja, već i poslovanje s ljudima koji imaju različite talente, potrebe i očekivanja. Ona također dijeli svoje iskustvo i savjete o upravljanju talentima, korporativnoj kulturi i komunikaciji u banci. Poslušajte ovaj zanimljiv i poučan intervju i saznajte više o bankarstvu kao poslu s ljudskim licem.

Šodien Krustpunktā runājam par tūrismu – kādu vietu šī joma ieņem Latvijas tautsaimniecībā un kādi ir plāni un ieteikumi tās attīstībai. Par spīti tam, ka pēdējo gadu laikā ārvalstu tūristu skaits ir pieaudzis, viņu atstātā nauda šeit samazinās – tas tādēļ, ka liela daļa šeit nepaliek ilgāk par vienu dienu. Ar ko pievilināt tūristus palikt te ilgāk, kā sekmēt vietējo tūrismu, par to runājam ar Ekonomikas ministrijas Nozaru politikas departamenta direktora vietnieku Gati Silovu, Latvijas Pašvaldību savienības padomnieci uzņēmējdarbības jautājumos Andru Feldmani un Latvijas Viesnīcu un restorānu asociācijas izpilddirektori Santu Graiksti.  

Katru gadu apģērbu ražošana ir iemesls tam, ka atmosfēra tiek piesārņota ar vairāk kā vienu miljardu tonnu oglekļa dioksīda. Tas ir apjoms, kas ir lielāks par avio un jūras satiksmes kopējo radīto piesārņojumu. Pilsētas šobrīd aizņem tikai 3% zemeslodes teritorijas, bet tajās dzīvo vairāk kā puse planētas iedzīvotāju, un tās veido 70% no kopējā pasaules piesārņojuma. Šonedēļ raidījumā "Kāpēc dizains?" runājam par ilgtspējību. Kvalitāti, kurai ir jābūt ikkatrā risinājumā, neatkarīgi no tā, vai runa ir par karoti, kleitu vai pilsētu. Analizējam modes industrijas iespējas kļūt videi draudzīgākai un diskutējam par to, kā ilgtspējīga pilsētplānošana var ietekmēt mūsu dzīvi. Raidījumā piedalās apģērbu dizainere Indra Komarova, pilsētplānotāja Evelīna Ozola un arhitekts Toms Kokins.   

Grožio industrija klesti – vis daugiau žmonių lankosi grožio salonuose, kirpyklose, soliariumuose. Tačiau, kad šios paslaugos išties džiugintų, jos pirmiausia turi būti saugios, sako gydytoja dermatologė Rasa Aurelija Vankevičiūtė. Apie kelias iš jų – dirbtinį įdegį, ilgalaikį nagų lakavimą bei plaukų dažymą ir kitas procedūras – laidoje pasakos ir šių sričių specialistės nagų priežiūros meistrė Kristina Nasirova ir plaukų stilistė Eglė Saunorytė-Kinderienė. Ved. Karolina Panto.

Glavnina podnebno-energetskih politik in ukrepov se osredotoča na učinkovito rabo energije v stavbah in pridobivanje energije iz obnovljivih virov ter deloma na promet, kmetijstvo in odpadke. Toda energetskih in podnebnih ciljev ne bo mogoče doseči brez zmanjšanja rabe energije tudi v industriji. V studiu sta bila Andrej Gnezda iz fundacije za trajnostni razvoj Umanotera in Gregor Rome iz sektorja za kreditiranje Eko sklada.

Gost v oddaji je prof. dr. Žiga Turk z Univerze v Ljubljani, Fakulteta za gredbeništvo in geodezijo. Pogovor teče o zanimivi temi industrije 4.0 oz. o gredbeništvu 4.0. Pojasnili bomo različne faze industrije ... od 1.0 do 4.0 ter opisali nekaj primerov, kako lahko napredne koncepte in scenarije iz industrije 4.0 prenesemo v gradbeništvo.

Zbog čega je važno znati pisati projekte i aplicirati za novčane fondove EU ali i drugih donatora? Industrija 0. 4 - šta donosi i šta znači? Kako se priprema Novi Sad za laskavu titulu omladinske prijestonice Evrope? Mladi iz više bh. gradova, pored ostalog i iz famoznih "dvije škole pod jednim krovom", u kampu za učenje stranih jezika.

Dejan Milicevic (SRB) - NightVision Techno PODCAST 25 Pt. 3 This set was recorded at Club KG in Sportska Hala Park, 06.10.2012. Bio: Dejan Milicevic started Dj-ing by the begging of the year 1995 as a 16 year old in small Belgrade club called “OMEN”…performing together with a well known DJ Boza Podunavac,who he considers to be his musical guru. In January 1996 for the first time he participates within a project with his today partner DJ Marko Nastic,that’s when the TEENAGE TECHNO PUNKS started.TTP was back2back performing of hard,funky techno tunes with massive bass lines and great mixing skills.By the year ..98 TTP was pronounced by Rhythm Of The Heart B92 radio awards to be the best techno duo in the country,and then TTP mania begins.Soon after starts a period of various gigs in all region,as a proof that music is universal language though bad political situation cought the area.Dejan was performing on lots of different events in different countries,and by the end of 1999 he reached a number of amassing 250 bookings in just one year,due to performing in Belgrade and a lot more in the country and abroad.Not to forget the TTP residency in those days number 1 club in the very center of capitol INDUSTRIJA where The Duo had almost all well known DJ names as guest stars.His music style is a variation of techno,house,minimal and electro carefully combined and mixed on three turntables.At the moment he is involved in couple of projects such as TTP with Marko Nastic,Teska Mashinerija with Nastic and Milosavljevic, and of course solo as DJ Dejan Milicevic.MUSIC FOR THE BODY AND SOUL is a radio show on the most popular B92 radio station in Belgrade hosted by Nastic,Milicevic,Milosavljevic.In August 2005 Dejan joined a project with BELEFto launch a performance with Dusan Skovran string orchestra and by now did 2 concerts playing beats vs classic,having a huge feedback from the crowd and the media.In last couple of years Dejan evolved into producing techno,hard groove and minimal for various labels that resulted with releases that started in the midst 2005. Tracklist: Unavailable Total Time: 50:46 More info: Dejan Milicevic on BEATPORT: http://www.beatport.com/artist/dejan-milicevic/12792 Dejan Milicevic on Resident Advisor: http://www.residentadvisor.net/dj/dejanmilicevic NightVision Techno PODCAST on iTunes: http://itunes.apple.com/hu/podcast/nightvision-techno-podcast/id472942249 NightVision Techno PODCAST on MIXCLOUD and DIRECT LINK: http://www.mixcloud.com/nightvision_techno_podcast/ NightVision Techno PODCAST on FB: http://www.facebook.com/nightvisiontechno NightVision Techno PODCAST on YOUTUBE: http://www.youtube.com/nightvisiontechno E-mail: nightvisiontechnopodcast@t-online.hu

Industrija i privredne komore Savetovanje, interesno zastupanje: Na koji način je organizovana nemačka privreda i kako se ona prezentuje. Teme: Industrijska i trgovačka komora (IHK), Spoljnotrgovinska komora (AHK), Savez nemačkih industrijskih i trgovačkih komora (DIHT).

Predstavljanje pokrajne Gramatičko poglavlje: nema nove gramatike

Predsavljanje pokrajne... Gramatičko poglavlje: nema nove gramatike