Podcasts about potrebno

Vsaka smrt prinese nekaj žalosti, a misijonarja Barago tolaži misel na večno življenje. Poleg tega ima toliko opravkov, da ni časa za težke misli.

Slišali smo poglavje o novih potovanjih Friderika Barage in o tem, kje je imel postanke in kako so ga sprejemali ljudje.

Kvantni računalniki bodo v bližnji prihodnosti kos kriptografskim metodam, s katerimi danes večinoma ščitimo digitalne podatke. Prav zato se pospešeno razvija pristope, ki bodo na različne načine omogočali varne komunikacije tudi v prihodnje. Še zlasti se stavi na razvoj t. i. kvantnih komunikacij, ki temeljijo na praktični uporabi zakonov kvantne fizike. Na prvi pogled nenavadni pojavi kvantnega sveta, kot so denimo prepleteni delci, namreč odpirajo možnosti za povsem drugačno zasnovo varnostnih protokolov. Potrebno tehnologijo za kvantne komunikacije se že pospešeno razvija, tudi pri nas. V Laboratoriju za kvantno optiko in temelje kvantne fizike na Fakulteti za matematiko in fiziko Univerze v Ljubljani tako med drugim že prepletajo fotone kvantno izmenjavo varnostnih ključev. O prepletanju fotonov ter možnostih, ki se s tem odpirajo, smo v Podobah znanja govorili s kvantno fizičarko dr. Laro Ulčakar.

Bo Friderik odpotoval nazaj v Evropo?

Spremljamo misijonarja ob izteku leta 1835.

Kako se je misijonar Baraga znašel na Magdalenskem otoku.

V Slovenskem domu San Martin v Buenos Airesu v Argentini so ob letošnjem praznovanju 66. obletnice imeli še 71. Slovenski dan. Začel se je s sveto mašo, ki jo je daroval delegat Franci Cukjati. Predsednik Slovenskega doma San Martin Marjan Boltežar nam je še povedal, da je krovna organizacija Zedinjena Slovenija v bogatem kulturnem programu - ta je potekal kar v dveh delih, med drugim je nastopil tudi Mendoški oktet - podelila priznanje. Prejela ga je dolgoletna voditeljica slovenske šole Nina Pristovnik Diaz. Marjan Boltežar je podčrtal, da uspešnega dvojnega praznovanja ne bi bilo brez številnih sodelavcev in rednega, vsakodnevnega prizadevanja za slovenstvo.

Friderik Baraga piše pismo Leopoldnski družbi, veselje pa mu naredi Amalijina pošiljka.

Friderik Irenej Baraga bo lahko nadaljeval svoje misijonsko poslanstvo tako, kot si je želel.

Friderik Baraga nadaljuje svoje poslanstvo med Indijanci.

Naš misijonar zapusti Bobrov otok.

Friderik se je vrnil v Arbre Croche, kako so njegovo vrnitev pozdaravili Indijanci.

Friderik končno prejme Amalijino pismo in ji nemudoma odgovori.

Spremljamo Friderika, ki se sooča s težavami, ki pestijo Indijance. Močan dež zalije hišo, spretni domačini pa pomagajo pri popravilu.

Našega misijonarja spremljamo na poti do Indijancev, v tokratnem delu ste slišali opis poti do Detroita.

Misijonar Friderik Baraga se srečuje z mnogimi ljudmi in se uči angleško in indijansko.

Našega velike misionarja spremljamo na zadnjem delu poti do Indijancev.

Friderik Irenej Baraga potuje v Ameriko, slišali smo, kakšna je bila pot in potovanje samo.

Slišali smo, kako se je Friderik Irenej Baraga poslovil od doma in se odpravil na dolgo potovanje v Ameriko.

Igor Štemberger je ustanovitelj, lastnik in predsednik uprave Ilirike d.d., ene najstarejših in najbolj prepoznavnih finančnih hiš v Sloveniji. Kot dolgoletni strokovnjak za kapitalske trge in investicijsko upravljanje vodi Iliriko skozi obdobje rasti, digitalizacije in širitve v širšo regijo. Igor je znan po svojem strateškem razmišljanju, jasni komunikaciji in sposobnosti povezovanja tržnih trendov s potrebami vlagateljev. V Sloveniji velja za izjemno kredibilen glas, ko gre za razumevanje financ, portfeljev in dolgoročnega investiranja. Je oseba, ki razume psihologijo vlagateljev in zna razložiti trende tako, da so razumljivi tudi širši javnosti. O družbi Ilirika:Ilirika je ena vodilnih in najdlje delujočih finančnih institucij v Sloveniji, ustanovljena leta 1993. Podjetje je specializirano za borzno posredništvo, upravljanje premoženja, investicijske sklade, finančno svetovanje ter podporo institucionalnim in malim vlagateljem. Deluje v Sloveniji, Srbiji, Severni Makedoniji in širši regiji, kjer gradi svoj ugled na strokovnosti, zanesljivosti in dolgoročni investicijski filozofiji. Ilirika je ena redkih domačih institucij, ki združuje tradicijo, regionalno prisotnost in modernizacijo portfeljskih storitev. Najljubsi citat: Mark Avrelij: Če ni prav, tega ne stori, če ni res, tega ne reciNajljubša knjiga: Starec in morje, Ernest HemingwayNajljubša serija: Izgubljeni v vesolju ter Lucky Luciano je bilo ime seriji,ki sem jo zelo rad gledal ob petkih zvečer leta 1999. Bil je to čas 1930 mafijskih družin v ZDA čas prihibicije.Hobiji: šport - kolesarstvo, smučanje, plavanjeNajljubša hrana: ribe Najljubši podjetnik: v Sloveniji jih je kar nekaj, žal ne moreš našteti prav vseh; brata Jakopin, izjemen dosežek v gradnji jadrnic; g. Akrapovič, g. Ivo Boscarol, oba ustanovitelja Bitstampa, lastnik-stanovitelj NGEN baterijski polnilniki, …G. Pleško, director in ustanovitelj Cosylab.Med tujimi: ne poznam vseh - a ustanovitelj in dolgoletni vodja Microsofta in prav tako podjetja Apple so po mojem mnenju zagotovo med najbolj uspešnimi Najljubša aplikacija: email aplikacija, Delo, Zaključni nauki za poslušalce: ·      V življenju je zelo pomembno vedeti, kaj je prav in kaj narobe. Treba se je držati dobrega občutka, da lahko dobro spiš. Nujno je delati v skladu z zakonom, da ne zaideš s prave poti, kajti potem zelo pogosto ni več vrnitve, saj to pomeni nemir v telesu,nemir v družini, slabo samozavest…·      Potrebno je čuvati zdravje, saj je to ključno, ker življenje ni tekma na kratke proge, skrbeti za dobro hrano, dovolj spanja..·      Morajo si prisluhniti in ugotoviti, kaj bi zares radi delali in ugotoviti, ali imajo v svojem telesu tudi vsaj osnovne predpostavke za to. Kajti če jih nekaj zares zanima in to delajo z veseljem, delo postane hobij. S tem in tako imajo seveda tudi voljo. Tam, kjer je volja, je tudi moč in to pomeni, da ni težko v taki simbiozi najti tudi disciplino, ker rad delaš tudi poskrbiš za pravi ritem in na dolgi rok ne utruja telesa in misli ter prinaša tudi rezultat.

Decembrska kateheza prinaša pogovor z lurškim kaplanom Mirom Šlibarjem, ki se po sedmih letih zvestega pripravljanja vsebin za bolnike in starejše, poslavlja od tega poslanstva. Z njim je bil tudi mož in oče Nik Šavli, ki ga je Šlibar krstil in mu podelil bolniško maziljenje pri samo štirih letih, saj je bil v smrtni nevarnosti. Spregovorila sta o moči tega zakramenta, svoji veri danes in o njunem odnosu, ki še kar traja.

Vedno več obiska imajo dolina Tamar, Martuljški slapovi, slap Peričnik, Pokljuka, posamezne točke v Bohinju in v dolini Soče, pa tudi Triglav, ki ga po nekaterih ocenah obišče tudi do 70.000 ljudi letno, pri čemer je treba upoštevati, da je obisk zelo zgoščen na lepe dneve. Za nekatere turistične točke so že sprejeli ukrepe za omejitev obiska, razmišljajo pa tudi o tem, da bi omejili dostop do Triglava. Kako o tem razmišlja Majda Odar, vodja informacijsko-izobraževalne službe v javnem zavodu Triglavski narodni park ter poslušalke in poslušalci Prvega? Foto Žiga Živulović jr./Bobo

Posvetili smo se posebni živalski vrsti, do katere nekateri (po krivici) še vedno gojijo strah in nezaupanje. Ali veste, koliko vrst netopirjev živi v Sloveniji in zakaj so prav vse zaščitene? K varstvu bodo v kratkem povabljene tudi župnije, kjer so si v cerkvenih zvonikih našli zavetje ti leteči sesalci. Ob sklenjenem sodelovanju bodo prejele denarno nadomestilo za zagotavljanje odprtih preletnih odprtin. Naši gostje so bili Nastja Kosor Kenda z Zavoda za varstvo narave, Marjetka Šemrl z Ministrstva za naravne vire in prostor ter biolog in velik poznavalec netopirjev Primož Presetnik.

Posvetili smo se posebni živalski vrsti, do katere nekateri (po krivici) še vedno gojijo strah in nezaupanje. Ali veste, koliko vrst netopirjev živi v Sloveniji in zakaj so prav vse zaščitene? K varstvu bodo v kratkem povabljene tudi župnije, kjer so si v cerkvenih zvonikih našli zavetje ti leteči sesalci. Ob sklenjenem sodelovanju bodo prejele denarno nadomestilo za zagotavljanje odprtih preletnih odprtin. Naši gostje so bili Nastja Kosor Kenda z Zavoda za varstvo narave, Marjetka Šemrl z Ministrstva za naravne vire in prostor ter biolog in velik poznavalec netopirjev Primož Presetnik.

“Moja mama ve, kaj se dogaja v mestih, jaz pa, zakaj se tja odhaja,” piše Radmila Pétrović, pesnica, ki še ni dopolnila trideset let in je v svoji domovini postala pravi fenomen ter vzor novi generaciji. Samo v Srbiji je bila njena tretja pesniška zbirka Moja mama ve, kaj se dogaja v mestih, ki je izšla leta 2020, prodana v več kot 12 tisoč izvodih, pri nas pa je pri Cankarjevi založbi izšla letos v prevodu Natalije Milovanović. Zbirko je napisala na delavnici pisanja med študijem ekonomije, dokončala pa jo je že z diplomo v žepu.V njej je želela nagovoriti kolektivne družbene skrivnosti, za katere si je sama želela, da bi o njih brala kot odraščajoče dekle. V Sloveniji je letos gostovala na pesniškem festivalu Dnevi poezije in vina. Foto: Timotej Prelog. (izrez fotografije)

"Kristovi učenici, a to znači kršćani, ne smiju bježati od svoje odgovornosti. Kad uočimo potrebu, moramo istog trena gledati kako da na tu potrebu odgovorimo. Možda ćemo morati ponuditi kruh, kao u evanđelju, možda svoje slobodno vrijeme, možda neke od svojih talenata. Potrebno je početi konkretno iskazivati suosjećanje, ne samo na riječima. Tada Bog čini čuda." Fra Darko Tepert

Sv. Frančišek Asiški je nekaj časa omahoval med življenjem, ki bo posvečeno molitvi, a je spoznal, da je poklican tudi k poslanstvu oznanjevanja evangelija med ljudmi. Tega ni počel sam, temveč skupaj z brati. Razvil je čudovito dinamiko življenja v samoti in apostolskega poslanstva v svetu.

Sv. Frančišek Asiški je nekaj časa omahoval med življenjem, ki bo posvečeno molitvi, a je spoznal, da je poklican tudi k poslanstvu oznanjevanja evangelija med ljudmi. Tega ni počel sam, temveč skupaj z brati. Razvil je čudovito dinamiko življenja v samoti in apostolskega poslanstva v svetu.

19. Festival Odprte hiše Slovenije OHS, z osrednjo temo Dediščina za prihodnost, odpira vprašanje: kaj je tisto, kar je danes zares pomembno in potrebno, da zgradimo in na kak način! Dediščina ni samo ohranjanje preteklosti, ne gre samo za vrednote, ki jih ima zapisane stroka spomeniškega varstva, ampak za kulturno gesto, ki jo kot družba razumemo, ko dediščino ohranjamo in jo ponovno vključujemo v vsakdanje življenje, pravi arhitektka Lenka Kavčič vodja OHS, največjega arhitekturno nepremičninskega festivala Odprte hiše Slovenije. Festivala OHS ne predstavlja le primere odlične arhitekture in razne prostorske ureditve, ampak hkrati odpira nešteto vprašanj in nas poziva na debato. Lenka Kavčič je za svoje delo prejela več mednarodnih nagrad in priznaj: Plečnikovo medaljo za projekt Igriva arhitektura, ki se ukvarja z izobraževanjem otrok o arhitekturi, in zlato medaljo na mednarodnem bienalu industrijskega oblikovanja BIO 16. Leta 2023 je bila državna sekretarka na Ministrstvu za naravne vire in prostor.

Aleksandar Vasiljević je autor i samostalni istraživač istorije, sa posebnim fokusom na drevnu istoriju Balkana. ________________________________________________________________________________________________Sponzori ⚡️Crux suplementi: Ja koristim Ashwagandu pred svako snimanje podkasta ili pred neku meni lično važnu aktivnost koja zahteva moj fokus i energiju. Pružite prirodnu snagu svom umu i telu:

Svi smo mi delom i dalje ona deca koja smo nekad bili, samo smo u drugačijem, većem telu, zaključak je Borka Jelenića, frizera i voditelja emisije „Važne stvari“ i Jelene Gavrilović, rediteljke ovog sadržaja, koji nikoga ne ostavlja ravnodušnim, a čiji su glavni akteri – deca. Najrazličitije teme provlače se kroz epizode „Važnih stvari“, a ono što ih sve povezuje je činjenica da su to najbitnija pitanja za našu decu, od kojih su neka ozbiljna, druga duhovita, mnoga i tužna, ali pre svega, važna. „Njihovo rezonovanje, način na koji govore, bogatstvo rečnika je suština. Oni se obraćaju svojim vršnjacima, roditeljima, nastavnicima, svima. Puštao sam ih da pričaju, slušao sam, pravio pauze između pitanja, ništa nije bilo na brzinu i bez smisla. Dešavalo se da ispričaju neku tešku situaciju, a meni zastane knedla u grlu, ali izdržao sam nekako“, priča Borko. Deci je najvažnije da budu prihvaćena u svom društvu, porodici, u školi, gde god da se nađu i najviše ih povređuje izopštavanje, kad su zbog nečega odbačeni, kad se ne uklapaju. „Većina dece govorila je o uklapanju, koliko su im važne drugarice, drugovi, da budu deo grupe. To je važno i odraslima, ali deci posebno. Birali smo zato decu koja su specifična, imaju neki problem ili nelagodnost zbog bolesti, urođene mane, izgleda, porekla. Ona su prihvatila sebe, a kroz njihovu priču nadamo se da će i oni koji su im slični, i da će ih društvo razumeti“, priča Jelena. Nesvakidašnje ispovesti koje deca iznose, drže pažnju od početka do kraja, a stiče se utisak da govore odrasle osobe. „Njihov rečnik je neverovatan, vidi se sa kojom decom roditelji rade, razgovaraju, to je vrlo očigledno. Nemaju tremu, sa mnom pričaju o frizuri, pa pitaju obavezno da li sam pravi frizer ili glumac, neki su do kraja bili skeptični hoću li ih zaista dobro ošišati“, priča s osmehom Borko, dok se seća najupečatljivijih kadrova. Emisija je rađena prevashodno za decu, iako je prate i odrasli. „Potrebno je da gledaju deca, jer se učesnici obraćaju njima. Ne bismo voleli da roditelji pomisle da im ovim pokazujemo kako ne slušaju svoju decu i ne znaju o čemu oni misle, šta ih zanima, ali opet ako smo ovim motivisali pojedine da razgovaraju sa decom, onda smo uspeli“, naglašava Jelena. Nemam omiljeno dete, sva su mi deca omiljena, kaže Borko. „Nedostaju nam sad kad nema snimanja. Vezali smo se za tu decu, za samu emisiju i ekupu koja je bila fenomenalna. Energija koju smo doneli je neverovatna. Deca su nas mnogo čemu naučila, otvorila nam nove svetove za koje nismo znali da postoje ili smo ih prosto zaboravili, jer to rade odrasli, potiskuju dete u sebi, ali dobro je povremeno dozvoliti tom detetu da se pokaže i u ovim našim godinama“, zaključuje Borko.

Vesna Rakić je visoka strukovna medicinska sestra sa više od 25 godina iskustva, kao i instruktor za dojenje. _______________________________________________________________________________________________

Peđa Todić je profesor engleskog jezika sa više od 20 godina iskustva u radu sa decom i odraslima. Njegov kurs za engleski se nalazi na Masterbox platformi, a uz kod "kosogor" dobijate bolju ponudu! _______________________________________________________________________________________________

Ana Perović je psihoterapeutkinja i master kliničke psihologije. Članica je "Društva psihologa Srbije" i "Udruženja društava psihoterapeuta Srbije". _______________________________________________________________________________________________

Nemanja Stevanović je umetnik, istraživač i neko ko kritički razmišlja i prati socijalna, politička i tehnološka dešavanja. Povod našeg razgovora je razlog zbog kog ga je Jordan Peterson blokirao na instagramu, kao i opasnosti koje nam donosi veštačka inteligencija. _______________________________________________________________________________________________

Prošla je kroz teško detinjstvo, unutrašnje borbe, depresiju, anksioznost, pomišljala na „najgore“ , a kad je shvatila u kom pravcu ide, zaustavila se i okrenula na drugu stranu, nastojeći da spasi sebe, kako bi jednog dana bila majka svojoj deci, onakvu kakvu ona nije imala - Milica Stevanović, trener za lični razvoj i terapeutkinja, majka dve devojčice, koja u novoj epizodi osim ličnog iskustva, donosi metode rada na sebi, koji su preko potrebni današnjim roditeljima. Svet gledamo kroz ružičaste, zelene, plave naočare, što je refleksija našeg uma, a on je zapravo potpuno drugačiji od onoga što je u našim glavama. Potrebno je da skinemo naočare i suočimo se sa bolom, problemima, traumama, kako bismo mogli da idemo dalje, da se nosimo sa sobom i da budemo oslonac svojoj porodici i deci, poruka je naše gošće. „U današnje vreme takozvanog plišanog roditeljstva, trudimo se da decu prezaštitimo, da im pružimo sve ono što nama nije bilo pruženo, ali zaboravljamo da je potrebno da nekada osete problem, da vide da svet nije mesto bez bola, prepreka, padova, ako se kao roditelji sukobimo sa njima povremeno, to može biti korisno, pre nego štetno“, objašnjava Milica. U osvrtu na svoje detinjstvo, koje je, kako je navela, bilo puno neizvesnosti, tenzije, stresa, jer nikada nije znala kakav će joj biti dan, sve je zavisilo od raspoloženja oca, koji je imao problem sa zavisnošću od alkohola, naglasila je da, bez obzira na sve, ni njoj, niti bilo kome, ne može celog života izgovor za loše postupke biti - „teško detinjstvo“. „Moji roditelji nisu više živi i ne bi bilo normalno da u ovim godinama pronalazim izgovor i opravdanje za svoje negativne postupke u tome što mi oni nisu pružili i što sam proživljavala traume kao dete. Svi mi, odrasli, imamo priliku da popravimo svoje stanje i izlečimo ožiljke, koji su nastajali tokom odrastanja. Na nama je da to učinimo jer imamo odgovornost“, kaže Milica. Razgovor sa decom je ključan u njihovom odrastanju, a napominje kako ona ni to nije imala, jer pripada generaciji koju su stariji ućutkivali. „Nama su govorili da ne talasamo, da pustimo starije kad pričaju, da ne pametujemo. Danas to nije tako, roditelj pita svoje dete šta ga muči, šta želi ili ne želi. Kako se oseća povodom neke situacije, jer potrebno je nama da znamo, a deci da izgovore. Krajnost, naravno, nije dobra, jer onda dobijamo dete koje očekuje ‚svet na tacni‘, kojem mora da se udovoljava, a to u realnom i odraslom životu - nije moguće“, upozorava naša gošća. Milica nam objašnjava kako da „radimo na sebi“ da bismo postali bolji ljudi i roditelji i kako da se izborimo sa traumama iz detinjstva i „slikama“ roditelja, koji su imali problem sa bolestima zavisnosti. Ona ukazuje na najteže posledice po dete koje je odrastalo sa roditeljem zavisnikom. Takođe savetuje šta da radimo kad u svom ponašanju i odnosu prema deci, prepoznamo negativno nasleđe naših roditelja. Naša gošća opisuje loše strane „plišanog roditeljstva“, ali i naglašava da traume i ožiljci iz detinjstva ne smeju biti izgovori za nedoličan život u odraslom dobu. Krivica je uobičajeno osećanje za svakog roditelja, koji se tokom detetovog odrastanja neretko zapita „Gde grešim?“ ili kad dete nešto loše uradi, pomislimo „Ovo je moja krivica, ja sam kriva.“ Međutim, ističe Milica, krivo je i današnje društvo, mreže na internetu koje šalju poruku savršenih roditelja koji realno ne postoje, ali ih vidimo na postovima, fotografijama, snimcima. Iz tog razloga, njen prvi savet mladima, koji tek ulaze u svet roditeljstva je – ugasite Instagram!

Australija obilježava Tjedan pomirenja tijekom kojega se podsjeća na dva važna datuma u australskoj povijesti borbe za prava pripadnika Prvih naroda. Moto ovogodišnjeg Tjedna pomirenja je “sada više no ikad prije” čime se potiče sve Australce na ujedinjenje s ciljem nastavka borbe za priznanje Aboridžina i žitelja otočja Torresovog tjesnaca i rješavanja problema koji nesrazmjerno utječu na zajednice u kojima žive.

Od milijardu i dvesta miliona evra beogradskog budžeta, 200 miliona ode na nameštene tendere i propale projekte. Subvencijama ćemo pomoći građanima da se priključe na daljinsko grejanje i pređu na čiste vidove grejanja, a zagađivače ćemo kažnjavati. Samo kvalitetan javni prevoz može da reši problem saobraćajnih gužvi u Beogradu. Potrebno je optimizovati linije, uvesti žute trake i izgraditi infrastrukturu za dvotočkaše. 47 posto građana koristi javni prevoz, 27 posto automobil, 24 posto pešači, oko 2 posto je motociklista, biciklista i vozača trotineta. Te parametre moramo menjati modernizacijom saobraćaja. 500 miliona evra grad planira da plati za period od 10 godina privatnicima za linije gradskog prevoza na potezima 100 i 700. Umesto guranja profita u tuđe ruke, grad bi morao da uloži u GSP i preuzme primat u gradskom prevozu. Kada bi svaki poslodavac u Beogradu uplaćivao po 1000 dinara mesečno direktno GSP-u, to bi pokrilo pola troškova javnog prevoza. Gradska vlast ne želi da reši problem kanalizacije i energetske efikasnosti, iako novca u budžetu ima. Umesto što je grad potrošio milion evra na reklamne bilborde vlasti, za taj novac su mogli da izgrade dečiji vrtić. Gost: Dobrica Veselinović, Kandidat za gradonačelnika Beograda, Koalicija "Biramo Beograd"

Jasmina Stojanović je autorka knjige "Sreća kao razvoj svesti", diplomirani filolog, bivša urednica magazina "Sensa", "Men's Health" i drugih. Tokom svoje karijere uradila je ekskluzivne intervjue sa svetski poznatim ličnostima kao što su Leonardo Dikaprio, Sadguru, Nil Donald Volš, Greg Brajden, dr Brus Lipton i drugi. _______________________________________________________________________________________________

Socialni demokrati na izrednem kongresu izbirajo novo vodstvo. Trem kandidatom za predsednika, Janiju Predniku, Milanu Brglezu in Tadeju Beočaninu, ki so v zadnjih dveh mesecih prekrižarili Slovenijo, se je včeraj pridružil še Matjaž Han, ki na kongresu kandidira ob podpori delegatov. Potrebno število podpisov za vložitev kandidature je že zbral, za zdaj pa nič ne kaže, da bi se mu kateri iz prej omenjene trojice umaknil. Han seveda velja za prvega favorita, pred kongresom mu je izrazila podporo tudi odhajajoča predsednica stranke Tanja Fajon. Preostale novice: Iran v hormuški ožini zajel tovorno ladjo; Združene države Teheran svarijo pred stopnjevanjem napetosti. V Sydneyju napadalec z nožem ubil 6 ljudi; policija med posredovanjem ubila napadalca. V pokalu Billie Jean King poraz pomlajene slovenske ženske teniške reprezentance proti Slovaški.

S ciljem iskorijenjivanja stambene krize u Australiji ponovno se upućuju pozivi za uključivanje većeg broja žena građevinskom sektoru. Prema tvrdnjama Udruženja građevinara, manjak vještina na nacionalnoj razini rezultira dugim kašnjenjima i povećanju troškova izgradnje novih stambenih jedinica.

Za mlade koji nisu na budžetu i u studentskim domovima nema nikakvih olakšica za studiranje. Rezultat će biti pad obrazovanja. Treba imati razumevanje za fakultete koji žele da povećaju kvalitet nastave, ali ne preko povećanja školarina i džepa studenata i roditelja. Čeka se izmena zakona o mladima koji bi konkretizovao strategiju za mlade. Potrebno je doneti i zakon o volontiranju i zakon o radnoj praksi. Danas je praksa neplaćena i mladi se time zloupotrebljavaju. Mladi nemaju poverenje u studentske organizacije, samo njih 10 posto učestvuje u odlučivanju i izlasku na izbore na fakultetima. Ta praksa preslikava se i na učešće u društvenim aktivnostima. Gošća: Maša Vračar, Krovna organizacija mladih u Srbiji

Gošća: Ivana Štedul https://www.instagram.com/senzogym?igsh=MW13ZGNrbDRpYmJ2NQ== Mentorski program PoduzetniJA: https://saraperanic.com/rad-sa-mnom/poduzetnija/ Website: https://saraperanic.com/ Instagram: https://www.instagram.com/sara.peranic/

Letnja guma nije bezbedna za vožnju kada temperatura vazduha padne ispod 7 stepeni celzijusa, zato je treba zameniti zimskom koja je mekša i ima odgovarajuće lamele za kišu i sneg, ali ima i kraći zaustavni put pri kočenju. Ista situacija nebezbednosti je sa zimskim gumama koje se voze leti. Kada se desi udes, onaj vozač koji ima letnje gume u vreme zimske sezone, odgovara za nastalu štetu. Zimske lance, moguće je zameniti tzv. vezicama ili čarapama. To je zakonski dozvoljeno. Ne može svako 4x4 vozilo nositi lance. Potrebno je proveriti specifikaciju da li konstrukcija automobila to dozvoljava. Granična vrednost za starost i kvalitet guma je godina proizvodnje do 5 godina staristi tzv. DOT. Ako skladištite gume bez felni, potrebno ih je uspraviti. Ako na sebi imaju felne, na šipku ili vodoravno jednu na drugu i ne više od dve. Uvek na suvom i tamnoj prostoriji. Gost: Miloš Maksimović, voditelj i auto novinar

Naša deca žive u najboljem vremenu, jer deci je uvek njihovo vreme najbolje, kao što je nama bilo naše, pa će tako biti i svakoj narednoj generaciji. Potrebno je da decu pustimo da izađu iz staklenog zvona, da budu slobodna, da greše, da se razlikuju, da znaju da ne moraju uvek i u svemu biti prvi, priča u novoj Mamazjaniji Danijela Kvas, najpopularnija, i jedna od najboljih profesorki srpskog jezika, književnica i mama dvoje dece. Poslednje tri godine za srpsko školstvo bile su turbulentne, teške, naporne, ali i tragične. Pandemija, koliko god lošeg da je izazvala, ipak je iznedrila i nešto dobro, upoznali smo nova lica, koja su donela ohrabrenje u bolje sutra, a sa „školom na daljinu“, to je učinila Danijela, koju su sami učenici primetili i izdvojili iz mase, a čijoj popularnosti je doprineo specifičan metod prenošenja gradiva, neposredan odnos sa đacima, ali i velika ljubav prema poslu kojim se bavi, koju prenosi na decu i ona je osećaju. U novoj epizodi Mamazjanije, Danijela objašnjava zašto je važno da školi vratimo dozvolu da vaspitava i zašto su roditelji u zabludi kada misle da su im deca u većoj opasnosti nego što su to bile ranije generacije. Kao profesorka koja je i književnica, piše knjige pesama za decu i odrasle, svedoči koliko deca danas samoinicijativno čitaju i pišu. Mlađe kolege savetuje o najučinkovitijim metodama rada sa decom, a roditeljima poručuje da ne plaćaju privatne časove iz svakog predmeta i da je dobro i zdravo da dete ponekad dobije i jedinicu, dvojku, trojku. Ukazuje na greške koje se iznova ponavljaju u prosvetnom sistemu Srbije i kako da iz njih konačno nešto naučimo. O „trulom“ obrazovnom sistemu punom rupa i o nadležnima koji iznova uvode nove mere u prosvetu, umesto da se konsultuju sa onima koji svakodnevno rade sa decom u školama, o vaspitanju koje je danas delimično virtuelno, o roditeljima koji nemaju vremena da pomažu u učenju i domaćim zadacima, ali su ubeđeni da njihova deca moraju biti vukovci i da je petica jedino merilo znanja i kvaliteta, iako je često poklonjena, a svaka niža ocena je nedopustiva, pa čak i kad je realna, priča Danijela, profesorka sa bogatim iskustvom u radu sa učenicima u osnovnim i srednjim školama, a iz čijih knjiga recitacija ne izvlače samo deca brojne pouke, već i mame i tate, koji za knjigu nađu vremena.

Jednokratne donacije kanalu: ⁠ https://paypal.me/beinganddoing Za infromacije o radu sa mnom posetite moju instagram stranicu https://www.instagram.com/aleksandra.vancevska/ Kada bih samo mogla Da se rodim Ponovo Vukla bih mleko Iz majčine sise Da nahranim svu glad I umirim svaki nemir I zvala bih je glasom Vrištavim i glasnim Kad mi treba Da me čuje Da me vidi Da me gleda Da me grli Da me nosi Da me ljulja Da mi bude mama. A ja sam tako mala Videla Da mame nema dovoljno. I prestala da plačem. Ostala je jedna rupa Da mi zjapi u stomaku Da je trpam hranom Cigaretom Internetom Njegovim jezikom... Ostala je jedna rupa Da me budi Da mi sudi Kad noć padne Da me muči Nesanicom Smrću Strahom Strepnjom. Ostala je jedna rupa Da mi šapće Da neću stići Da nije bilo Da nema Za mene Nikad više Sve do one Crne rupe zemljine U koju će me na kraju spustiti. Ostala je jedna rupa. Danas sam je napojila Nahranila Nadojila Na pupčanu vrpcu spojila I tako je zatvorila. Danas sam se rodila Onako kako nisam mogla Prvi put. Jer... Potrebno je kad se rodiš Da kažeš DAJ. I UZMEŠ. UZMEŠ ŽIVOT KOJI TI JE DAT NA DAR. Jer već jeste tvoj red. Ti moraš da povučeš to mleko Da bi teklo. I samo ćeš tako Jednom kad stasaš Imati šta i ti IZ SEBE ŽIVOTU DA DAŠ. Oliver Milutinović je diplomirani psiholog i psihoterapeut O.L.I. integrativnog psihodinamskog pravca, EMDR terapeut i Shema terapeut (pod supervizijom). Završila je studije psihologije na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Pored navedenog, pohađala je više kraćih oblika edukacije i kontinuirano se specijalizuje za psihoterapijski rad sa fokusom na obradi trauma, posebno kompleksnih relacionih trauma. U svom radu kombinuje znanja iz gore navedenih pravaca sa elementima telesne svesnosti, pokreta, mindfulness-a. Član je Društva psihologa Srbije, UPSKS kao i EMDR asocijacije Srbije. Za divne tekstove zapratite je na Being Human and Doing Psychotherapy je podkast koji otkriva ljude u psihoterapeutima i psihoterapeute u ljudima. Kojom god da se profesijom bavimo mi u nju najpre ulazimo sa našom ljudskošću i punoćom celog bića. Kroz ovaj podkast sa radoznalošću istražujem koji su to “tajni sastojci” raznih psihoterapeutskih pravaca i kako se oni integrišu kroz specificne zivotne i ljudske priče terapeuta koji ih praktikuju i žive. Za sve linkove ka ovom podkastu: Linktr.ee: https://linktr.ee/being_and_doing Vise informacija o podkastu I Being and Doing: Facebook: https://www.facebook.com/beinganddoin... Instagram: https://www.instagram.com/being_and_d... Twitter: https://twitter.com/beinganddoing_p Newsletter: https://crafty-trader-7519.ck.page/68... Sounder.fm: https://beinganddoing.sounder.fm Spotify: https://open.spotify.com/show/05UVsrG... Apple podcasts: https://podcasts.apple.com/us/podcast... Google podcasts: https://podcasts.google.com/feed/aHR0... Stitcher: https://www.stitcher.com/podcast/bein... Linktr.ee: https://linktr.ee/being_and_doing Ovaj podkast predstavlja lične stavove i mišljenja mojih gostiju i mene. Sadržaj ovde ne treba shvatiti kao medicinski ili psihološki savet. Sadržaj je namenjen u informativne svrhe, a kako je svaka osoba jedinstvena, konsultujte odgovarajućeg stručnjaka za sva konkretna pitanja koja imate. Hvala što ste mi se pridružili na ovom putovanju. S'ljubavlju, Aleks