Podcasts about njima

Uredbom za Zapadni Balkan od 1. juna se udvostručuje godišnja kvotu za radnike koji dolaze iz Albanije, Bosne i Hercegovine, Kosova, Crne Gore, Sjeverne Makedonije i Srbije. Njima je odobren privremeni pristup tržištu rada u Njemačkoj, ukoliko imaju konkretnu ponudu za posao, bez obzira na kvalifikacije radnika. Što se još mijenja osim kvote, objašnjava Nenad Kreizer. Kako ova uredba utječe na njemačku useljeničku politiku, a kako na regiju, govori Adnan Ćerimagić, analitičar ESI-ja. Von Maja Maric.

Obilježavajući Svjetski dan knjige ugostili smo Amru Pajalić, nagrađivanu književnicu, urednicu i nastavnicu iz Melbournea. Mada je rođena u Australiji i piše na engleskom jeziku, Amra Pajalić se u svom književnom radu oslanja na svoje bosanskohercegovačko kulturno naslijeđe, te pišući za mlade ljude koji tek traže puteve svog identiteta, s ponosom ističe svoju različitost. "Nekada moraš raditi ono što ne voliš, da nađeš ono što voliš, ako pratiš svoju želju, onda ćeš naći svoju nafaku... " Ili: "Nemojte govoriti da je prekasno... pokušajte, jer ne znate šta će vam biti...", neki su od savjeta koje Amra Pajalić upućuje svojim učenicima i našim slušaocima.

Fluent Fiction - Serbian: Serendipitous Streets: Belgrade's Unplanned Show Find the full episode transcript, vocabulary words, and more:fluentfiction.org/serendipitous-streets-belgrades-unplanned-show Story Transcript:Sr: Sunce se smejalo nad Knez Mihailovom ulicom osvetljavajući niz šarenih izloga i kafića.En: The sun was shining over Knez Mihailova Street, illuminating a row of colorful shop windows and cafes.Sr: Bio je to savršen dan u Beogradu i Jovana je šetala usred sve te vreve, zagledana u izloge i ljude oko sebe.En: It was a perfect day in Belgrade, and Jovana was walking in the midst of all that bustle, gazing at the shop windows and the people around her.Sr: Uporno je tražila poklon za rođendan svoje najbolje prijateljice Milice, ali nije mogla da se odluči.En: She was persistently searching for a birthday present for her best friend Milica, but she couldn't make up her mind.Sr: Nikola, koji je išao iz suprotnog smera, bio je tipični Beograđanin, uvek spreman za šalu i avanturu.En: Nikola, who was walking from the opposite direction, was a typical Belgrader, always ready for a joke and adventure.Sr: Na glavi je nosio šešir koji je izgledao kao da pripada nekom umetniku, a u rukama je držao sliku koju je upravo kupio na obližnjem buvljaku.En: He wore a hat that looked like it belonged to an artist, and in his hands, he held a painting he had just bought at the nearby flea market.Sr: Nikada nije bio ozbiljan previše dugo, a ulica je za njega bila još jedna pozornica.En: He was never serious for too long, and the street was just another stage for him.Sr: Zanesena svojim mislima, Jovana se sudari sa Nikolom, a njegova slika pade na tlo.En: Lost in her thoughts, Jovana collided with Nikola, and his painting fell to the ground.Sr: "Izvini!En: "Sorry!Sr: Nisam te videla", uzviknu preneraženo Jovana gledajući sliku na betonu.En: I didn't see you," Jovana exclaimed horrified, looking at the painting on the pavement.Sr: Nikola se nasmeja, podigao sliku i reče: "Nema problema, sve je u redu.En: Nikola laughed, picked up the painting, and said, "No problem, everything is fine.Sr: Ovo je samo Beogradska čarolija.En: This is just the Belgrade magic."Sr: " Dok je govorio, brzo niz ruku pokrenu sliku kao da izvodi trik.En: As he spoke, he swiftly moved the painting down his arm as if performing a trick.Sr: Jovana, u čudu zbog spontanog performansa, spontano počne da aplaudira misleći da je Nikola ulični izvođač.En: Amazed by the spontaneous performance, Jovana began to applaud, thinking Nikola was a street performer.Sr: Oko njih, prolaznici su se okretali, začuđeni iznenadnim aplauzom.En: Around them, passersby turned around, puzzled by the sudden applause.Sr: Neki su stali gledajući i smešeći se, drugi su se pridružili aplauzu misleći da je to deo neke predstave.En: Some stopped, watching and smiling, while others joined in the applause, thinking it was part of a show.Sr: Nikola, brzo shvativši šta se događa, prihvati situaciju kao vragolastu priliku i počne da se poklanja kao pravi umetnik, dopuštajući vedrom duhu Beograda da ih obavije.En: Quickly realizing what was happening, Nikola embraced the situation as a mischievous opportunity and started to bow like a true artist, allowing the playful spirit of Belgrade to engulf them.Sr: Milica, koja se približavala Njima smejala se dok je posmatrala scenu.En: Milica, who was approaching them, laughed as she watched the scene.Sr: Znala je razigranu prirodu svojih prijatelja i nije joj trebalo dugo da se snađe.En: She knew the playful nature of her friends and didn't take long to adapt.Sr: "Jovana, Nikola, izgledate kao prave zvezde!En: "Jovana, Nikola, you look like real stars!"Sr: ", povika ona kroz šalu dok prilazi.En: she joked as she approached.Sr: Troje prijatelja konačno su se zagrlili, smejući se toj neobičnoj situaciji.En: The three friends finally embraced, laughing at the unusual situation.Sr: Smejali su se toj neplaniranoj predstavi, a Jovana je napokon znala šta će pokloniti Milici za rođendan – jedan šešir poput Nikolovog, kao uspomena na taj dan kada su nenamerno postali ulični izvođači u srcu Beograda.En: They laughed at this unplanned performance, and Jovana finally knew what she would give Milica for her birthday – a hat like Nikola's, as a memento of the day when they unintentionally became street performers in the heart of Belgrade.Sr: I tako je njihova mala avantura na Knez Mihailovoj završila smehom i novim uspomenama koje će ih još dugo grejati.En: And so, their little adventure on Knez Mihailova ended with laughter and new memories that would warm them for a long time. Vocabulary Words:sun: Sunceshining: osvetljavajućiilluminating: osvetljavajućirow: nizcolorful: šarenihshop: izlogaperfect: savršenbustle: vrevegazing: zagledanapersistently: upornobest friend: najbolje prijateljicemake up her mind: odlučititypical: tipičniBelgrader: Beograđaninartist: umetnikflea market: buvljakspontaneous: spontanapplaud: aplaudiratiperformer: izvođačpassersby: prolaznicipuzzled: začuđeniopportunity: prilikumischievous: vragolastuembraced: zagrlililaughter: smehomunplanned: neplaniranojmemento: uspomenaadventure: avanturawarm: grejati

To je moja zapoved, da se ljubite med seboj, kakor sem vas jaz ljubil (Janezov evangelij 15, 12).

Najdraža rečenica ikad. Možda ne samo u toku našeg života, možda u perspektivi cijelog razvoja ljudskog društva. Zašto si imala djecu kad se nećeš njima baviti? Stalno. Od 0 do 24. I po danu i po noći i uvijek i svugdje. Što je ok, jer, realno, koja od nas ne nosi taj teret od 0 do 24? Kad otvorimo oči, kad su kraj nas, dok su u školi, kad radimo, u sred sastanka, pa i dok spavamo. (Jer koja se nije prenula iz sna sa mišlju o još jednoj zadaći, dresu koji je ostao u sušilici, terminu kod doktora na koji se treba naručiti). Pa ipak, u doba kada žene učimo da mogu biti sve što požele i da im je samo nebo granica, i dalje meljemo po ideji da nije dosta da se o djeci brinemo stalno i da ih 'nosimo sa sobom u glavi' gdje god išli, već se trebamo o njima brinuti fizički cijelo to vrijeme. Jer postoji dobra mama, ona koja, kao Snjeguljica ramo 1937., pjevuši dok sklanja, pere, čisti i kuha. I postoji loša mama. Ona koja je na mobitelu, koja ima posao, koja kaže 'preskočite me do kraja dana, ne mogu više!' i onda koja otvoreno kaže da ne uživa svake sekunde u svakom trenutku. Koliko je realno tražiti od žene da živi po manifestu za sretne kućanice iz tamo otprilike 1950., postoji li sretna kućanica, zašto očevima ne postavljamo tako nerealne ljestvice i, najvažnije, kad ćemo i mi dobiti, kao Snjeguljica, malu vojsku glodavaca & co. da nam čiste kuću. Tko zna, možda ćemo onda i mi pjevati. --- Send in a voice message: https://podcasters.spotify.com/pod/show/samo-bez-panike/message

NAMIJENJENO ISKLJUČIVO ZDRAVSTVENIM DJELATNICIMA. PRISTUPOM PODCASTU POTVRĐUJETE DA STE ZDRAVSTVENI DJELATNIK.PREDAVAČ:Doc.dr.sc. LJUBINKA BOŽIĆ MAJSTOROVIĆ, dr.med. subspecijalista reumatologijeUKC RS BanjalukaBanjaluka, BiHLINK NA TEČAJ Pristupom na CME aktivnost na Portalu CME.ba imate priliku da na kraju iste uradite završni test, te da dobijete akreditovani CME certifikat.Psorijatični artritis se razvije u oko 30% pacijenata sa psorijazom. Neliječeni psorijatični artritis može dovesti do teškog invaliditeta i komorbiditeta. Osnovni cilj u liječenju bolesti je prevenirati strukturalna oštećenja na kostima i zglobovima. S tim u vezi 2019. godine su publicirane osvježene smjernice Evropske lige protiv reumatizma (EULAR) koje podrobno obrađuju koji se lijekovi mogu upotrebljavati u kojoj fazi bolesti.Jedan od lijekova koji zauzima značajno mjesto je i sekukinumab, koji ciljano inhibira jedan od ključnih citokina u patogenezi psorijatičnog artritisa – interleukin 17A. U ovom kratkom i fokusiranom tečaju, nacionalni ekspert na polju reumatologije, prezentira osvježene smjernice sa akcentom na mjesto sekukinumaba u njima.Aktivnost je preporučena za specijaliste i specijalizante reumatologije, interne medicine, dermatovenerologije, pedijatrije, porodične medicine, a primjerena je i za farmaceute i studente medicine. Ova CME aktivnost je besplatna za registrirane članove. Registracijaje također, besplatna.Tečaj je akreditovan od strane Ljekarske komore Tuzlanskog kantona, Komore farmaceutskih tehničara Tuzlanskog kantona i Farmaceutskog fakulteta Tuzla.----------Ukoliko želite postati partner portala CME.ba ili želite da se Vaš brand ili audio poruke pojave na našim podcastima, mollimo da se javite na email info@cme.ba. Više informacija za potencijalne partnere potražite na OVOM LINKU. NOVARTIS Pharma, Predstavništvo Sarajevo At Novartis, we are reimagining medicine.Disclaimer: This post contains affiliate links. If you make a purchase, I may receive a commission at no extra cost to you.Portal CME.ba je najbogatija platforma za medicinsko usavršavanje u regionu. Sve komentare ili prijedloge možete poslati na: Facebook Instagram Twitter LinkedIn Email na info@cme.ba Hvala na slušanju!

U današnjoj epizodi pričamo o tome kako se nositi s negativnim komentarima te što je to što nam u tome može pomoći. Besplatni resursi: https://saraperanic.com/besplatni-res... Website: https://saraperanic.com/ Instagram: https://www.instagram.com/sara.peranic/

Australija je dom stotinama tisuća vrsta divljih životinja, ali veterinari u Australiji su većinom obučeni da se brinu o kućnim ljubimcima. U Sydneyu je osnovana veterinarska mobilna jedinica koja se bavi isključivo divljim životinjama.

Već smo svima dosadili pričama da je sezona duga, da ima puno utakmica, da ovo, da ono...i, što je najgore, ja verujem da vi nas pomno slušate. Ali znate ko nas ne sluša? Košarkaši Crvene Zvezde i Partizana. Njima je sve po meri... Da je tako, pokazali su i u ovom kolu ABA lige, i činjenica da za sobom imaju naporno duplo EL kolo uopšte nije uticalo na to. Crvena Zvezda je, nakon Reala i Monaka, „sišla“ do Podgorice i uz spektakularnu partiju Fakunda Kampaca deklasirala domaću Budućnost – Partizan je svoju evro-nedelju amortizivao rekordnom pobedom nad MZT-om u Areni. Nestvaran je bio omaleni Argentinac u „Morači“. Crvena Zvezda je, istorija pokazuje, teško stizala do bodova u mitskoj podgoričkoj hali, ali je u nedelju uveče protutnjala kao uragan. Kampaco je na putu do indeksa 34 upisao dabl-dabl sa 14 poena i 12 asistencija, a za jedan zaista istorijski rezultat falile su mu dve ukradene – završio je sa čak osam! Zdušno je pripomogao Luka Mitrović sa 21 poenom bez promašaj iz igre, a Zvezdaše raduje i sve bolja forma Ognjena Dobrića koji je bio jako efikasan u danu kada su Vildosa, Petrušev i Nedović imali manji stepen iskorišćenosti. Partizan je ugostio fenjeraša iz Skopja, i u roku od „odmah“ im stavio do znanja da bodovi ostaju u Areni. Odmarao je Željko Obradović svoje jače štihove poput Matijasa Lesora i Kevina Pantera, ali ne može se reći da su ovi kojima je ukazao poverenje olako shvatili posao. Sa nadrealnih 75% iz igre Partizan je oborio rekord takmičenja, a i 120 poena je klupski ABA rekord, pa se tako može reći da će ovaj meč pravac u jadranske udžbenike. Ko drži korak sa večitima? Cedevita je tu i dalje – pobedila je Split i ostala u trci za najviši plasman. FMP je takođe tu, dok je do nove pobede stigao Zadar, uz još jedan „bjelovarski dabl“ Luke Božića. Jedna od najluđih utakmica minulog kola viđena je u Laktašima, gde je Mega posle produžetaka uzela bodove na vrućem gostovanju – u epilogu trener Dragan Bajić podneo je ostavku, ali kako saznajemo, Igokea to nije prihvatila. Rasplet se očekuje u danima koje slede...za kraj, da spomenemo i da Derbi dolazi na svoje, a dobru formu potvrdili su pobedom u Draženovom Domu. Sve to, a i mnogo više...dobro, ne mnogo više, hajde da se ne lažemo sada. Ali sve to imamo na meniju u novoj epizodi Šeste Lične, jadran edišn! Poslušajte, javite se, podržite, pa se čujemo opet u četvrtak kad ide en be a! Uživajte!

Biznis čeklista za 2023 :) P.S. Ako nisi zadovoljna trenutnim rezultatom na svom računu ili u svom umu, kada je tvoj biznis u pitanju to nije ništa strašno. Svi smo bili tu u nekom trenutku. Odgovor nije da po deseti put menjaš ponudu, cenu ili ciljnu grupu. Odgovor je da otkriješ kako možeš da budeš vrednija tržištu danas. Kako možeš da kreiraš više vrednosti za svog idealnog klijenta za manje vremena? Kada god prodaja ne ide kako bi želela vrati na kreiranu vrednost. Kreirana vrednost kreira potražnju. Međutim nisi tu samo da DAŠ besplatnu vrednost nego i da je PRODAŠ. Prodaja uključuje i besplatnu vrednost. Zašto? PLAĆAJU VREMENOM, a meni je lično ta valuta znatno vrednija od novca. Uvek služimo našim idealnim klijentima. I za pare i za džabe. Ono što većina zezne je da se objašnjava i ubeđuje dok prodaje, jer nisu istrenirali um da se obraća idealnom klijentu i nisu objasnili do kraja sebi i ubedili sebe u vrednost svoje ponude. Razlog što nekome treba više vremena da nauči da uživa u prodaji je samo zato što nije istrenirao mozak da misli na ovaj način, a ne zato što nije sposoban da prodaje. Od ljudi koji nas prate 98% neće nikada kupiti ništa od nas. U prodaji se obraćamo onima koji hoće. Njima je lako prodati, jer oni vrednuju sebe, tebe i tvoju ponudu. Kada prodaješ njima ti se ne mučiš nego uživaš dok im pišeš mejl kao ja sada. Kada moraš da ubeđuješ nekoga to znači da ti nisi ubeđena. Možeš da prodaješ bez da ubeđuješ. Da naučiš kako se to radi prijavi se na Biznis bazu sada! https://forms.gle/tvAJVp5xZEUxNxCB7 DINAMIKA RADA NA OVOM PROGRAMU JE SLEDEĆA: U nedelju 8.1. dobijaš predavanja i vežbe na temu definisanja ciljne grupe i kreiranja neodoljive ponude. Nakon toga imamo 3 Zoom poziva uživo nedeljom ( 15, 22, 29) od 15h po srpskom vremenu gde možeš postaviti konkretno pitanje i dobiti povratnu informaciju za tvoj konkretan slučaj. Mesta su ograničena, jer mi je bitno da svako ko želi može da postavi pitanje na nekom od Zoom poziva uživo.

Novo istraživanje koje su objavili znanstvenici s londonskog Carskog koledža i Prirodoslovnog muzeja upućuje na činjenicu da muzejske zbirke pčela pokazuju da su pod sve većim pritiskom zbog klimatskih promjena.

Iz Srbije odlaze najbolji zdravstveni radnici, stručnjaci, specijalisti i subspecijalisti u čije je školovanje država ulagala preko 15 godina. Zbog svega toga se pribegava urgentnim specijalizacijama na uštrb znanja. Nema ni ostalih kadrova dovoljno, ali zato nemedicinskog osoblja ima previše. Zaposleni u zdravstvu sami kupuju mantile i klompe, a zimus će u bolnice dolaziti u civilnim odelima jer je pitanje hoće li biti grejanja u bolnicama. Kao što ne znamo koliko smo vakcina kupili i koliko smo ih platili, ne znamo ni koliko ih ima koje ćemo baciti jer im je istekao rok. Danica Grujičić je nova ministarka zdravlja iako je sklona teorijama zavere i izjavama da samo veruje u rusku vakcinu. Ona neće rešiti goruće probleme u zdravstvu jer novca u budžetu nema. Dokaz za to je zakidanje toplog obroka i regresa zaposlenim sa najnižim platama. Na mestu predsednika lekarske komore je čovek koji je bio u sudskom procesu zbog smrti pacijentkinje u privatnom sektoru. U Srbiji je 60% direktora bolnica u vd stanju da bi ministar zdravlja mogao da ih kontroliše i njima manipuliše. Srpsko zdravstvo ne treba privatizovati jer građani nemaju novca za lečenje. U Srbija je sumnjivom privatizacijom sistemski uništeno banjsko lečenje, sportska i medicina rada. gost Dr Rade Panić, Predsednik Sindikata lekara i farmaceuta Srbije

Nakon šesnaest dana takmičenja, imamo finalista – za zlato na dugo iščekivanom Evrobasketu 2022 boriće se Francuzi...i Španci! I dok su Francuze mnogi svrstavali u prvi krug favorita, ovaj sastav Španije, bogami, se ni u svojoj zemlji nije kotirao kao jak štih. Ali koga briga – dok je Serđo Skariolo na klupi, i dok su mu pri ruci njegovi verni asisstenti don Luis i don Anhel...Španija će se itekako boriti za odličja. Francuzi su, jasno, imali lakši posao. Njima je na noge došla raspucana Poljska, ekipa koja je pre svega dva dana napravila najveću senzaciju još otkako su Makedonci eliminisali Litvance posred Kaunasa 2011. Naravno, stari as fiskulturnih sala Vensan Kole nije dozvolio „reprizu“ u režiji Mateuša Ponitke, pa mu je vrlo brzo „zalepio“ Terija Tarpija. Dugogodišnji košarkaš Le Mana opravdao je Koleova očekivanja, Ponitka se nije naigrao, a razlika je ubrzo otišla u neke neslućene visine...na kraju, može se i konstatovati da nas je nonšalancija Slovenaca lišila nekog značajnijeg košarkaškog ugođaja u prvom polufinalu, ali i to su čari turnirske košarke! U drugoj utakmici, gorelo je sve do kraja. Nemci, predvođeni Denisom Šrederom, su držali konce dobar deo utakmice. A onda je don Serđo podigao obrvu, i stvari su se tradicionalno okrenule naopačke po protivnika. Blistao je još jednom Zo Braun – nekadašnji plejmejker Crvene Zvezde predvodio je „furiju“ sa 29 poena uz odličnu realizaciju iz polja. Alberto Diaz ponovo je odigrao na poziciji Karuza, upisavši bitne minute u poznom delu meča kada je Skariolo uhvatio Špance u „kombinerku“, a odličan utisak ostavio je i mladi Usman Garuba. Krilni centar Hjuston Roketsa nije bio košgeterski raspoložen – svega četiri poena stoje mu na kontu – ali je zato opet briljirao u odbrani, i važnije od svega, podelio čak sedam asistencija, mahom sve u ključnim momentima...na kraju, pobeda Španije, i plasman u finale. Peti u poslednjih sedam evropskih prvenstava! Utakmica je sve manje, ali to nije razlog da stanemo sad. Analiziraćemo ono što smo gledali u utakmicama od petka, najavićemo finale, pa ćemo polako i da se rastajemo... Makar na kratko! Uživajmo još malo, dok traje! Nije svake godine najjači Evrobasket svih vremena (možda)...

You move your whole life to start a new venture in a new country, and invest millions in a new venture only to be stymied by a global pandemic. Do you give up or start from scratch? Join this conversation about hope, innovation and a big vision for Kenya with innovation Catalyst Regina Njima catch fresh episodes every wednesday 5pm CAT /11.am EST on Vukaonlineradio.co.za

Naslov epizode Digitalni trendovi deluje posve uopšteno, ali nam je Mihailo u razgovoru zapravo dao fenomenalne uvide šta bismo trebali da radimo sa tim trendovima. Tri veoma aktuelne i važne teme, post cookie era - The Era of Uncertainty, podaci i E-Commerce su oblasti koje Mihailo zaista drži u malom prstu. Od evolucije marketinga, postavljanja podataka u centar zbivanja, do quick commerce, (ne)lojalnosti potrošača u digitalnom ekosistemu i TikTok-a, svih devedeset minuta razgovora možete čuti sjajne uvide i zaključke koji proističu iz više od petnaest godina iskustva. Mihailo Ponjavić, Chief eCommerce Officer @ Tehnomanija https://www.linkedin.com/in/ponjavic/ Teme u epizodi: - Uvod i predstavljanje - Kako nas je egzaknost digitalnog marketing vodila kroz periode efektivnosti - The Era of Uncertainty - Postcookie era i nepredvidivost koju donosi - Da li su 1st party data jedini ispravan put - DATA: Kako smo podatke stavili u centar i zašto - Kad se usudimo da nas data povede u digitalnu transformaciju gde se olupamo - Da li smo postali ecomm društvo ili ostali digitalni pipači? - Quick Commerce - Lojalnost u digitalnom eko sistemu - Retailer Ad Network - Hoće li TikTok promeniti i ecomm - Umesto zaključka - Poruka za mlade buduće kolege Prijavite se na naš YouTube kanal: https://bit.ly/3uWtLES Posetite naš sajt i prijavite se na našu mailing listu - https://www.digitalk.rs Pratite DigiTalk.rs na društvenim mrežama: Facebook: https://www.facebook.com/Digitalk.rs Instagram: https://www.instagram.com/digitalk.rs/ Linkedin: https://www.linkedin.com/company/digitalkrs Veliku zahvalnost dugujemo kompanijama koje su prepoznale kvalitet onoga što radimo i odlučile da nas podrže i daju nam vetar u leđa: 1. Pokrovitelj podkasta: MTS - https://mts.rs/ Želeli bismo da vam skrenemo pažnju na jednu od usluga MTS-a: Upravljajte svojom digitalnom administracijom i fakturisanjem lakše, sigurnije i brže - sa bilo kog mesta i kada to vama odgovara. Dočekajte spremni prelazak na elektronsko fakturisanje uz Banqup platformu za eFakture, koja se nalazi u mts ponudi. https://mts.rs/Poslovni/Digital/Poslovna-resenja/eFakture 2. Partneri podkasta: - OTP banka - https://www.otpbanka.rs/ - kompanija Mastercard - https://www.mastercard.rs/sr-rs.html - kompanija Idea - https://online.idea.rs/ U Ideinoj online prodavnici unesite promo kod digitalk500 i očekuje vas 500 dinara popusta prilikom vaše online kupovine! 3. Prijatelj podkasta: Izdavačka kuća Finesa - https://www.finesa.edu.rs/ U ovoj epizodi podelićemo dve knjige ''Ovo je marketing'' izdavačke kuće Finesa onima koji budu najbrži i najkreativniji sa komentarima, a možete nam slobodno pisati i na info@digitalk.rs i direktno nam uputiti komentar, sugestiju ili primedbu. Takođe, svi oni koji na Finesinom websajtu poruče knjige i unesu promo kod digitalk dobiće 10% popusta na već snižene cene izdanja na sajtu: https://www.finesa.edu.rs/

Alternativni umetnički pravac koji i dalje izaziva kontroverze, a podrazumeva svakodnevne stvari - nakit, šminku, štiklu, haljinu. Međutim, dreg kultura ispod jake šminke krije mnogo dublje poruke, a njome može da se bavi svako - čak i strejt osobe. Rod - pol - dreg Dreg kraljevi i kraljice ne moraju nužno da budu iz LGBT+ zajednice, ali uglavnom jesu. Nikola Planojević iz organizacije “Da se zna” navodi da je dreg kultura i nastala kao nešto što je kvir (LGBT+) kultura, a karakteriše se tako zato što se suprodstavlja normama i standardima tradicionalnog društva. “Danas, dregom može da se bavi bilo ko, bez obzira na rodni identitet i sekusalnu orijentaciju. Ono što je bitno je ono što se ispoljava, odnosno sam taj čin performansa,” navodi Planojević. Andrej Ostroški, odnosno Dekadenca, objašnjava razliku između transrodnosti, transvestizma i drega. On dreg objašnjava kao grana alternativne perfomativne umetnosti. “Transrodnost je stvar identiteta i pojedinca, pojedinke. Transvestitizam je prosto nešto što rade ljudi za privatne potrebe. A dreg je za javnost. To je prosto performativna stvar i to je nešto preterano, prenaglašeno, zabavno,” objašnjava Ostroški. Umetnica i dreg kraljica Sonja Sajzor vidi dreg kao umetnost koja objedinjuje više pristupa i znata. A kada je u pitanju rod i pol – dreg prevazilazi ideju roda. “Za mene je dreg umetnost koja objedinjuje grupu umetnosti kao što su šminkanje, friziranje, vlasuljarstvo, stilizovanje kose, dizajn kostima, šivenje kostima, nastup uživo. Neki dreg performeri više sebe ni ne zovu dreg kraljicama - već performerima, jer ni ne izgledaju kao ljudska već kao mitska bića,” navodi ova umtenica. I kao i Sonja Sajzor što govori o prevazilaženju roda i pola u dregu, tako i Filip Rađenović, odnsono, Kilix Uma, govori o vizuelnim identitetima. “Mislim da je važno napomenuti da dreg nema veze sa tranformacijom nužno da je u pitanju prelazak iz muškog vizuelnog identiteta u ženstveni vizuelni identitet, da to može da bude apsolutno jedan izraz koji nema veze sa rodom i polom i sa jednom potpunom slobodom igranja neke svoje mašte uživo, i da nema veze nužno ni sa seksualnošću, nego da bi to trebalo da bude jedna lepa sloboda umetničkog izraza,” objašnjava Rađenović. Zašto dreg? Dreg kraljica Markiza de Sada objašnjava kako dreg može biti jedan veoma važan instrument, prostor u kom možemo da skrenemo pažnju na određene stvari o kojima se malo ili nimalo priča. “Nekakva rekontekstualizacija je jako važna iz domena kvir i feminističke perspektive i tu vidim dreg kao značajnu alatku ili kao jednu mogućnost da se zapravo o nekim stvarima progovori daleko glasnije nego što se to inače čini u svakodnevnom životu,” navodi ova umetnica. Sonja Sajzor pak objašnjava da je dreg spada u alternativnu scenu iz više razloga, što njoj odgovara, jer ljudi i nisu senzibilisani i nemaju razumevanja prema ovoj sferi izražavanja. Objašnjava da je dreg mnogo više od odeće. “Dekadencu i mene su za ovih 10 godina prilazili i pitali za tako neke intervjue, emisije na televiziji, novine, tabloide - koji su senzacionalistički. Mi smo to odbijale, jer ti ljudi neće razumeti šta mi radimo. Oni će samo biti iz fazona ‘Vidi ovog trandžu, obukao se u žensko!' Njima je samo taj aspekt taj interesantan,” kaže Sajzor. Kraljevi i kraljice svih zemalja- ujedinite se “Dragoslavija” je naziv neformalnog, umetničkog, regionalnog kolektiva nastalog pre dve godine za za vreme panedmije, kada je grupa slovenačkih performera odlučilo da napravi onlajn šou na kome će se predstaviti artisti iz regiona. Prva “Dragoslavija” bila je održana na Praznik rada kada je nastupalo desetak umetnika. U naredne dve godine napravljeno je oko 17 šou programa u kojima je učestvovalo oko 50 umetnika. Dekadenca se priseća kako je počelo. “Napravljeno je sa ciljem da se mi umrežimo i povežemo, posebno u toj situaciji kada nismo mogli uopšte nigde da izlazimo i da radimo nešto uživo pred publikom, da nekako stvaramo i dalje našu dreg umetnost,” prepričava. Ona dodaje da nakon dva godine, kada je pomalo počeo da se otvara ceo svet, pa i balkanski region, “Dragoslavija” je prvi put bila održana uživo u okviru Kvirhana festivala u Sarajevu. Sledeća je bila u Ljubljani. Nešto ambicioznija ideja bila je okupiti se u Beogradu početkom juna gde je nastupalo oko 20 performera. “Eto tu smo i stvaramo zajedno. To je nekako bio cilj - da se povežemo u motou ‘Dragoslavije', a to je u sestrinstvu i jedinstvu,” zaključuje ova umetnica. Podkast proizvele Aleksandra Bučko, Sanja Kosović, Irena Čučković, Iva Gajić i Sanja Đorđević. Muzika korišćena u prilozima u podkastuje sa sajta pixabay.com (Musictown), Sonja Sajzor, i Misha Mashina i Mashtrakala za uvod i odjavu. Ovaj podkast je nastao uz finansijsku podršku Evropske unije. Sadržaj ove epizode isključiva je odgovornost podkasta Reaguj i ne odražava nužno stavove Evropske unije, kao ni Mreže za izveštavanje o različitosti 2.0.

Aleksandar Gligorić je ponovo gost Vladimira Stankovića u 53. epizodi podcasta Biznis Priče. Njegovo prvo gostovanje pogledaj ovde: https://youtu.be/crRQRGQX1QQ

Mentalno zdravlje bilo je tema ovomjesečnog virtualnog sastanka organizacije koja okuplja Hrvatice Australije i Novog Zelanda- AUS-NZ Croatian Women in Leadership. O mentalnom zdravlju je na skupu opširno govorilo troje uglednih stučnjaka hrvatskog podrijetla, a za SBS Croatian su odgovorili na pitanja kakve posljedice će pandemija koronavirusa ostaviti na mentalno zdravlje Australaca, kakvi će biti prvi mjeseci bez mjera ograničenja i kako pomoći sebi i bliskim osobama.

Politički penzioner, koji je sam sebe lustrirao, Bojan Pajtić gost je 161. izdanja emisije sa posebnim potrebama Dobar, loš, zao. I ove nedelje je neizostavna tema Dragan Marković Palma i njegova odbrana. To je svakako nešto čega sigurno niko normalan ne bi voleo da bude. Kako izgleda početak proleća kada Švaba komanduje priznavanje Kosova i kako Vulin upropastio najavu legalizacije kanabisa, neke su od tema koje su privukle pažnju autora DLZ. Njima svakako treba dodati i neshvatljivo odbijanje Aleksandra Vučića da jasno i glasno kaže da je u Jasenovcu bio genocid. Zašto, verovatno zato što je došlo do emotivne veze između novinara i predsednika. Da li je došlo i do kakvog pomirenja između Palme i Miće, i da li je grad Šabac stariji od pet i po decenija kako to tvrdi aktuelni gradonačelnik grada na Savi dr Sekira, otkriva Magareći kutak.

#grobarskahisterija S02 E37 SA NJIMA NI NA RAGBI - PARTIZAN HISTERICAL S02 E37 - 27.4.2021. Plasman u 7. uzastopno finale Kupa, Spartak u Humskoj protiv 4/6 bonusa. Pobeda nad Splitom za kraj ABA mučenja. Rukometaši na korak od SEHA lige. Ragbisti rasturili lažnu zvezdu. Rasprava o Superligi. Kutak za #ništasporno trenutak, #štajesporno, izjave i objave nedelje, čestitke i pozdravi za hokejaše mlade, Marka Nikolića i Brajana Angolu. Naš muzički radio mix broj XXVI, Sveta of Delirium i pesma za "Najdraži trofej". https://youtube.com/playlist?list=PLwhKCZrlUHqhsfD5KhXFVnn9Z14jE-7cC Slušajte nas na YouTubeu, Soundcloudu, na Podcast.rs, Google i Apple podcast platformama. Komentare/kritike/sugestije nam šaljite preko SVITERA, Instagrama i Soundclouda. Hvala vam na pažnji i podršci. Twitter: www.twitter.com/pfchisterical Instagram: www.instagram.com/pfchisterical/ Youtube: www.youtube.com/c/PartizanHistericalP... podcast.rs/show/histerical/ podcasts.apple.com/us/podcast/part…al/id1494766516 NAPRED PARTIZAN! NAPOMENA: Ovo je "uradi sam" podkast u kome navijači Partizana razgovaraju o zbivanjima u svom voljenom klubu. Izneta mišljenja i stavovi su lični i ne predstavljaju stavove bilo koje navijačke grupe, frakcije, dela uprave, radne ili druge organizacije. Nismo insajderi, eksperti, sportski radnici. Trudimo se da jezik koji koristimo bude fin književni - možete ga čuti na svakom stadionu i u svakoj sportskoj hali. Cover foto: Partizan.rs / Sandić Photo

Slovenščina je, kakor smo se učili v šoli, eden izmed južnoslovanskih jezikov. Ti so del širše slovanske jezikovne skupine, ta pa je spet le ena izmed vej resnično orjaške indoevropske družine. Vse to je splošno znano. Precej manj znano pa je, kako so jezikoslovci vse to pravzaprav ugotovili; če namreč niti popolnim laikom ni težko prepoznati sorodnosti med jezikom, ki ga govorimo na Slovenskem, in jezikom, ki ga govorijo na Hrvaškem, pa so povezave med, na primer, slovenščino, armenščino, bengalščino in islandščino precej težje razvidne. Še manj pa menda vemo o procesih, ki vodijo jezikovne spremembe in torej pripeljejo do oblikovanja novih jezikovnih idiomov iz starih. Drugače rečeno: vprašamo se lahko, kdaj, kje in kako se je oblikovala slovanska jezikovna skupina, ki je drugi govorci indoevropskih jezikov niso več razumeli? Kdaj, kje in kako sta se oblikovali južnoslovanščina in nato, pozneje še slovenščina? Prav tako pa se lahko vprašamo tudi drugače – zakaj, denimo, rečemo, da so govorci terskega narečja v Beneški Sloveniji govorci istega jezika kakor govorci prleškega dialekta – pa čeprav si obe govorici nista preveč podobni? Ta in druga sorodna vprašanja smo pretresali v tokratnih Podobah znanja, ko smo pred mikrofonom gostili jezikoslovca dr. Mateja Šeklija, ki na Oddelku za slavistiko ter na Oddelku za slovenistiko ljubljanske Filozofske fakultete predava predmete s področja primerjalnega jezikoslovja slovanskih jezikov, obenem pa dela tudi kot raziskovalec na Inštitutu za slovenski jezik Frana Ramovša. Dr. Šekli je objavil kopico znanstvenih člankov ter več obsežnih monografij, med katerimi velja izpostaviti Zemljepisna in osebna lastna imena v kraju Livek in njegovi okolici pa Primerjalno glasoslovje slovanskih jezikov : od praindoevropščine do praslovanščine in Tipologijo lingvogenez slovanskih jezikov. Za svoje znanstveno-raziskovalno delo je oktobra 2020 prejel nagrado Škrabčeve ustanove za posebne dosežke na področju slovenističnega jezikoslovja. Z Matejem Šeklijem se je pogovarjal Goran Dekleva. foto: Goran Dekleva

This episode was recorded months ago during the initial COVID lockdown period. Regina took what she learned working in Silicon Valley with Singularity University, particularly the abundance and exponential mindset, and is creating an ecosystem in Kenya for entrepreneurs where abundant thinking is at the foundation. This gave life to Kizo Ventures, Kizo being a Swahili word that means abundance. Abundance mindset - a mindset that focuses on what is possible and what you have Scarcity mindset- a mindset that focuses on limitations and what is not working Regina is trying to change and scale the abundant mindset among African youth entrepreneurs and is hopeful that she will be able to do so but cognizant that it will take time. Kizo Ventures is training youth entrepreneurs about how to work collaboratively and equip them with the skills that they need to be globally competitive. The Kizo investment catalyst is preparing entrepreneurs for investment and then connecting them with investors in their network. What do you think about Regina's views on collaboration and an abundance mindset? Do you feel comfortable sharing your business ideas for feedback among your peers? What Do You Think About the Antler Model of Connecting Entrepreneurs to Capital? Email us at whereisthefunding@gmail.com and let us know your thoughts about this episode or give us general feedback about this podcast. Don't forget to subscribe, like, rate, and share your favorite episodes of this podcast with friends to help us grow the listening audience.

Borimo se borimo i mjeseca u mjesec, ali nam nikako ne ide. Što nas sputava na putu do financijske sigurnosti? Uvijek mislimo da je nekome drugome bolje ili da je svugdje mnogo bolje, nego u našoj državi ili gradu. Odakle nam takva uvjerenja? Pa da li je zaista tako? Želite li raditi sa mnom? Uz moju pomoć i mentorstvo možete postići sve poslovne i financijske ciljeve. Izgradite karijeru u poslu u kojem ćete biti vlastiti šef, uz fleksibilno radno vrijeme i priliku za izuzetno visoke prihode. Posjetite najposao.com i ispunite anketu. Radujem se našoj suradnji!

Predavanja u mp3 formatu od prof. Muhidina HalilovićaUG Savjet i ostala udruzenja

Predavanja u mp3 formatu od prof. Muhidina HalilovićaUG Savjet i ostala udruzenja

Predavanja u mp3 formatu od prof. Muhidina HalilovićaUG Savjet i ostala udruzenja

An interview with Muhidin Omerovic who spent 62 days hiding in the bush. - Muhizin Omerović je preživio genocid u Srebrenici, vratio se u Bosnu i Hercegovinu u kojoj nastavlja borbu za istinu i bolji život.Razočaran u mnoge sfere života u Bosni i Hercegovini i posljednja obilježavanja 11. jula, Muhizin kaže da je još uvijek puno dobrih ljudi koji žele pomoći, i u Bosni i Hercegovini i u inostranstvu.

Za razliku od prošle epizode (a u bliskoj vezi sa njom), danas pričamo o ljudima koji hejtuju samo zato što im internet dozvoljava kompletnu anonimnost i skidanje svih društvenih "filtera" koje bi inače imali da stanete oči u oči... Zašto je to tako i kako se nositi sa njima?

Komentar knjige Kitabut-Tevhid autora Muhammeda b. Abdul-Vehaba b. Sulejmana b. Ali et-Temimi el-Hanbeli-a.Knjigu je komentarisao dr. Zijad Ljakić u klubu knjige Endelus.Facebook | YouTube | Telegram

Oshawa Generals Prospect Alan Njima talks about only starting to play hockey at 11 years old, getting drafted in the OHL U-18 draft, playing hockey in Saskatchewan and more!

Blagodati mnogobrojnog potomostva i milosti prema njima

O prorocima i njima sličnim

O prorocima i njima sličnim

Ashabi, Allah sa njima bio zadovoljan, u radu za islam