Radio Galaksija

U ovoj epizodi istražujemo kako geni oblikuju ponašanje kod ptica, i kako samo jedan gen može promeniti sve – od nivoa hormona, preko izgleda, pa do strategije parenja.Naš sagovornik je dr Vladimir Jovanović, biolog i istraživač sa Freie Univerziteta u Berlinu, koji je sa kolegama nedavno objavio rad u časopisu Science, o izuzetnom primeru ponašajnog polimorfizma kod ptice sprudnik ubojica (Philomachus pugnax, en. ruff sandpiper).Ova vrsta ima tri različita oblika mužjaka – jedan je agresivni i dominantni, "nezavisni", drugi je udvorni "satelit", a treći je "faeder", mužjak koji izgleda i ponaša se kao ženka. Zajedničko im je jedno: sve ih oblikuje isti gen – HSD17B2.Kroz ovaj konkretan slučaj razgovaramo i o širim temama:šta su ponašajni polimorfizmi i koliko su česti u prirodi,kako se istražuju genetičke osnove ponašanja kod ptica (i generalno divljih životinja),koja je uloga hormona u povezivanju gena i ponašanja,i šta sve to govori o evoluciji i složenosti živih sistema.Epizoda dotiče i filozofska pitanja o biologiji ponašanja – da li je ponašanje "kodirano", koliko su naši životi biološki usmereni, i koliko prostora ostaje za varijaciju, prilagođavanje i izbor, i slično. Ovo je epizoda o genetici, hormonima, istraživanju u prirodi i jednoj neobičnoj ptici koja nas uči o raznolikosti života.Originalni naučni rad o kom smo pričali možete pronaći ovde: Loveland, J. L., Jovanović, V., Tuttle, E. M., Lamichhaney, S., & Andersson, L. (2024). A single gene orchestrates androgen variation underlying male mating morphs in ruffs. Science, 383(6676), 1072–1078. https://doi.org/10.1126/science.adp5936

Tema ove epizode bilo je istraživanje prašine u atmosferi iz perspektive fizičara, meteorologa, klimatologa... Gost je bio dr Luka Ilić iz Barcelona Supercomputing Centra. Govorili smo o atmosferskoj prašini, pre svega o onoj koja potiče od prirodnih izvora poput pustinja, o tome kako se fizičari bave modelovanjem transporta prašine kroz atmosferu, osnovnim karakteristikama, mineralogiji pustinjske prašine, raznim daljinskim i eksperimentalnim istraživanjima na osnovu kojih danas znamo sve to što o prašini u atmosferi znamo, o istoriji istraživanja atmosferske prašine, o mestu koje prašina ima u klimatskom sistemu Zemlje, i mnogim drugim temama vezanim za istraživanja atmosferske prašine. Support the showViše o Radio Galaksiji, kao i mnoge druge sadržaje, možete naći na našem sajtu: https://radiogalaksija.rs. A ako volite ovo što radimo i želite da pomognete, potražite više informacija o tome kako to možete da uradite nalazi se ovde.

U ovoj epizodi smo razgovarali o ekstremnoj klimi, o ekstremnim klimatskim događajima, o ekstremnim vremenskim događajima, i tome kako ih istražuju istraživači sa Instituta za meteorologiju na Fizičkom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Gosti su istraživači sa projekta EXTREMES: Irida Lazić, Milica Tošić i Darko Savić. Pričali smo o tome kako se istražuju klimatski trendovi, kako se definiše normalna, kako ekstremna klima, šta su razlike između klime i vremena, koji su tipični događaji koji se posmatraju kao ekstremni u meteorologiji, kako se prikupljaju i analiziraju podaci, kako gledamo istorijske podatke, kako trenutne, na koji način nam klimatski modeli i simulacije pomažu da razumemo ekstremne događaje u klimatologiji i meteorologiji, kako mašinsko učenje može da doprinese boljem razumevanju ovih problema, a sve to kroz konkretne primere -- veliku kišu i poplave u Dubaiju, nedostatak snega na Kopaoniku, suše na Balkanu, hladne zime iz 2012. godine, superćelijske oluje iz 2023. godine, i mnogih drugih... Pričali smo i o tome na koji način su istraživanja klimatskih ekstrema bitna za društvo i koliko je važno interdisciplinarno sagledavati ove probleme i kroz ekonomiju, poljoprivredu, turizam, itd... Usput, sve vreme smo zapravo referisali na rezultate i ciljeve projekta EXTREMES, o nekim od aktivnosti koje su organizovali, poput Klimatskog piknika, mentorskog programa u oblasti istraživanja klimatskih promena, itd. O svemu tome više možete čitati i pronaći na njihovom sajtu, na linku https://extremes.in.rs.Support the Show.Više o Radio Galaksiji, kao i mnoge druge sadržaje, možete naći na našem sajtu: https://radiogalaksija.rs. A ako volite ovo što radimo i želite da pomognete, potražite više informacija o tome kako to možete da uradite nalazi se ovde.

Ova epizoda je drugačija od ostalih! Naš drugar, astrofizičar i pesnik, dr Marko Stalevski, nedavno je objavio zbirku pesama pod nazivom "Tragovi kočenja" (NoRules izdavaštvo) u kojoj jedno od centralnih mesta igra pesma "Zbogom, Aresibo", inspirisana i posvećena velikom radio teleskopu/opservatoriji Aresibo u Portoriku, koja je u decembru 2020. godine pretrpeo fatalnu nesreću uzrokovanu, između ostalog, velikim uraganom Marija. U ovoj epizodi čitamo Markove pesme i razgovaramo o teleskopu Aresibo, o pulsarima, o otkriću prvog binarnog pulsara i tome zašto je on važan, o otkriću brzih radio bljeskova (FRB, fast radio bursts) i mnogobrojnim drugim otkrićima za koje je zaslužan ovaj veliki radio teleskop, kao i velikoj ulozi koju je igrao u SETI projektima, projektima potrage za vanzemaljskom inteligencijom, kao i o čuvenoj Aresibo poruci koja je poslata u Svemir sa nadom da će je presresti neka vanzemaljska inteligencija. Uz Marka, tu je i dr Milan M. Ćirković sa Astronomske Opservatorije Beograd, koji je maltene domaćin, a u ovom slučaju stručnjak za SETI (njegove knjige "Šta je SETI i zašto nam je potreban?", "Velika tišina" i "Astrobiološki pejzaž" možete pronaći u Izdavačkoj kući Heliks), a od nedavno je i autor škole matematike i fizike: https://mim.rs. Markovu zbirku pesama možete pronaći u knjižari Beopolis i drugim knjižarama koje podržavaju male izdavače, ili direktno od izdavača.Support the showViše o Radio Galaksiji, kao i mnoge druge sadržaje, možete naći na našem sajtu: https://radiogalaksija.rs. A ako volite ovo što radimo i želite da pomognete, potražite više informacija o tome kako to možete da uradite nalazi se ovde.

Da li ste se ikada zapitali da li ljudsko ponašanje podleže evolucionim mehanizmima kao i sve ostale ljudske osobine? U ovoj epizodi pričamo o bihejvioralnoj ekologiji i evoluciji, o tome kako je ljudsko ponašanje oblikovano dalekom prošlošću, genetikom i našom trenutnom sredinom.  Gost je dr Janko Međedović sa Instituta za kriminološka i sociološka istraživanja i Fakultet za medije i komunikacije. Pričali smo ljudskom ponašanju u kontekstu evolucije, o ljudskoj bihejvioralnoj ekologiji, istoriji istraživanja ovih fenomena (ljudskog) ponašanja, o tome kako ponašanje doprinosi preživljavanju i reprodukciji, kako različite fenotipske karakteristike (u najširem smislu) imaju svoju adaptivnu vrednost (fitnes) kod ljudi, od broja dece do kulturnih faktora i obrazovanja... Pričali smo i o demografskim aspektima problema evolucije ljudskog društva iz perspektive ljudske bihevioralne ekologije, o sprezi između svih ovih problema, ali i o evolucionoj psihologiji, o njenim manama i o komplementarnosti sa ljudskom bihejvioralnom ekologijom, uz kritički osvrt prema obe discipline. Usput, jedan od povoda je bila i nova Jankova knjiga, "Evolutionary behavioral ecology and psychopathy" koja je izašla u izdavačkoj kući Springer, a na čiju vas promociju takođe pozivamo: održava se 21. marta u 18h na Institutu za kriminološka i sociološka istraživanja (Gračanička 18, Beograd). Support the showViše o Radio Galaksiji, kao i mnoge druge sadržaje, možete naći na našem sajtu: https://radiogalaksija.rs. A ako volite ovo što radimo i želite da pomognete, potražite više informacija o tome kako to možete da uradite nalazi se ovde.

U ovoj epizodi smo pričali o genetičkim mutacijma, kako genskim, tako i hromozomskim, a gost je bio dr Vladimir Jovanović sa Freie Universitat iz Berlina. Support the showViše o Radio Galaksiji, kao i mnoge druge sadržaje, možete naći na našem sajtu: https://radiogalaksija.rs. A ako volite ovo što radimo i želite da pomognete, potražite više informacija o tome kako to možete da uradite nalazi se ovde.

U novoj i prvoj ovogodišnjoj epizodi pričamo o računarskoj lingvistici, o tome kako se u lingvistici uz pomoć računara naučnici bave jezikom u najfundamentalnijem (ali i praktičnom) smislu, a sve to u svetlu razvoja velikih jezičkih modela (Large Langugage Models, LLMs) za koje smo svi čuli tokom poslednjih par godina. Gošća je doc. dr Tanja Samardžić, naša računarska lingvistkinja koja radi na Univerzitetu u Cirihu u Švajcarskoj u CLCL grupi (Computational Learning Computational Linguistics), drži kao gostujuća predavačica i predavanja na Univerzitetu u Ženevi, a bavi se velikim jezičkim modelom i obradom prirodnog jezika (NLP, natural language processing), u najširem mogućem kontekstu. Pričali smo o mnoštvu tema, od samih fundamentalnih pitanja koja se tiču toga šta je jezik, preko Noama Čomskog i generativne gramatike (šta je to?) do upotrebe mašina u lingvistici i lingvističkim praktičnim i teorijskim problemima, od mašinskog prevođenja, prvog prevodioca, preko chat botova, statističke revolucije koja se desila devedesetih godina prošlog veka, do savremenih modela koji dolaze iz oblasti mašinskog učenja i neuralnih mreža, razvoja savremenih pristupa poput enkoder-dekoder arhitektura i čuvenih transformera kod kojih je pažnja sve što vam treba, da bismo došli i do LLM-ova poput GPT-a (generative pre-trained transformer)! A sve to, naravno, kroz prizmu jezika i lingvistike, odnosno značaja i veze ovih fascinantnih dostignuća tehnologije sa naukom o jeziku.  Support the showViše o Radio Galaksiji, kao i mnoge druge sadržaje, možete naći na našem sajtu: https://radiogalaksija.rs. A ako volite ovo što radimo i želite da pomognete, potražite više informacija o tome kako to možete da uradite nalazi se ovde.

U ovoj epizodi pričamo o istraživanju fosila i izumiranjima vrsta! Gošća je prof. dr Nevenka Đerić sa Katedre za paleontologiju Rudarsko-geološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu! Pričali smo o tome šta je paleontologija, šta su fosili, kako nastaju, kako se pronalaze, zašto je sedimentologija bitna za paleontologiju, itd. Razgovarali smo o tome šta se podrazumeva pod vrstom u paleontologiji, kako fosile svrstavamo u vrste i rodove, kako ih imenujemo, i kakvi sve problemi postoje kada o vrstama govorimo u paleontologiji, na uzorku koji imamo u fosilnim ostacima iz perioda koji se meri milijardama godina.Govorili smo i o tome šta se u paleontologiji podrazumeva pod izumiranjem vrsta, kao i velikih pet masovnih izumiranja, kako smo o njima saznali iz paleontoloških istraživanja (i istraživanja srodnih disciplina). Tu su, naravno, i dinosaurusi kao najatraktivniji fosili u popularnoj kulturi, ali govorićemo i o mnogim drugim životinjama i biljkama koje su živele na planeti u njenoj istoriji - od najvećih životinja do najsitnijih mikroorganizama i njihovih tragova koje možemo videti u mikrofosilnim ostacima.Support the showViše o Radio Galaksiji, kao i mnoge druge sadržaje, možete naći na našem sajtu: https://radiogalaksija.rs. A ako volite ovo što radimo i želite da pomognete, potražite više informacija o tome kako to možete da uradite nalazi se ovde.

O tome kako se meteorolozi bave oblacima u ovoj epizodi smo razgovarali sa Darkom Savićem sa Instituta za meteorologiju Fizičkog fakulteta u Beogradu.  Šta su oblaci, kako nastaju, od čega se sastoje, kakvi sve tipovi oblaka postoje, kako ih istražujemo, kako su i kada otpočela meteorološka istraživanja oblaka? Kako modelujemo oblačne sisteme od najmanjih skala na kojima se dešavaju procesi kojima se bavi mikrofizika oblaka, do velikih klimatoloških istraživanja? Kakve jednačine opisuju mikrofiziku i dinamiku oblaka, kako ih rešavamo? Šta su olujni oblaci? Kako se formiraju padavine u oblacima? Kako nastaje grad? Na koji način mikrofizika oblaka pomaže u protivgradnoj odbrani? Kako nastaju jednoćelijske i višećelijske oluje? Šta su superćelijske oluje, kako nastaju, kakva im je dinamika? Kako nastaje tornado/pijavica/tromba? Kako klimatske promene utiču na učestalost i druge karakteristike olujnih oblaka, a posebno superćelijskih olujnih oblaka? O ovim i mnogim drugim pitanjima možete više čuti u ovoj epizodi. Support the showViše o Radio Galaksiji, kao i mnoge druge sadržaje, možete naći na našem sajtu: https://radiogalaksija.rs. A ako volite ovo što radimo i želite da pomognete, potražite više informacija o tome kako to možete da uradite nalazi se ovde.

Gost u ovoj epizodi Radio Galaksije je dr Marko Tešić, iz Leverhulme Centra za budućnost inteligencije Univerziteta Kembridž u Velikoj Britaniji (Leverhulme Centre for the Future of Intelligence, University of Cambridge).  Pričali smo o uzročnosti, o protivčinjeničnim objašnjenjima, o kauzalnim objašnjenjima, a sve to kada je u pitanju oblast interpretabilne veštačke inteligencije (na engleskom: interpretable AI, explainable AI, XAI). Podsetili smo se šta je to veštačka inteligencija, a čućete i šta je XAI, a posebno smo pričali o tome na koji način se Marko kao filozof i kognitivni psiholog bavi time. Kako protivčinjenička objašnjenja sistema AI utiču na naša uzročna posledična verovanja? Šta je korelacija i šta uzročnost? Kako se u AI sistemima pronalaze korelacije u podacima i na koji način objašnjenja AI sistema pokušavaju da te korelacije učine očiglednijim? Kako ljudi na osnovu takvih objašnjenja i predikcija kauzalno utiču na svet, a povratnom spregom i na sama objašnjenja u XAI sistemima? Tu je i priča i o tehničkim temama vezanim za AI/ML, poput toga kako se sve računaju objašnjenja u XAI sistemima, kakve sve tzv. explainability tehnike postoje, šta je LIME, šta je SHAP, i slično, ali s obzirom da se Marko bavi pre svega kognitivnom psihologijom i filozofijom koja stoji iza XAI sistema i njihovog korišćenja, ova tema pokriva višestruke poglede na veštačku inteligenciju. Support the showViše o Radio Galaksiji, kao i mnoge druge sadržaje, možete naći na našem sajtu: https://radiogalaksija.rs. A ako volite ovo što radimo i želite da pomognete, potražite više informacija o tome kako to možete da uradite nalazi se ovde.

U ovoj epizodi nastavljamo priču iz prethodne epizode. Pričamo o kvantnom haosu, a gost je ponovo dr Mihailo Čubrović sa Instituta za fiziku Beograd. Podsećamo se šta je haos, kao i kako je nastala kvantna mehanika, šta su osnovni principi kvantne mehanike i zašto je važno da pričamo o kvantovanju, a pogotovo o kvantovanju/kvantizaciji dejstva i kako to vodi do kvantnog haosa.Pričali smo o teoriji slučajnih matrica, o spektrima u kvantnoj mehanici, verovatnoćama i raspodelama koje ukazuju na haotičnu dinamiku, o primerima kvantnog haosa kod molekula, kvantnih tačaka, mikrotalasnih bilijara i slično, pričali smo i malo o paradoksu informacija crnih rupa i rešenju koje poteče iz teorije kvantnog haosa, o brzom skremblovanju, o vremenski neuređenim korelacionim funkcijama, itd. Na kraju, priču smo zaokružili i svojevrsnim upućivanjem na prethodne epizode u kojima je Mihailo bio gost: na teorije struna i na paradoks informacije crnih rupa. Support the showViše o Radio Galaksiji, kao i mnoge druge sadržaje, možete naći na našem sajtu: https://radiogalaksija.rs. A ako volite ovo što radimo i želite da pomognete, potražite više informacija o tome kako to možete da uradite nalazi se ovde.

U ovoj epizodi je gost bio dr Mihailo Čubrović sa Instituta za fiziku Beograd, a razgovarali smo o teoriji haosa u fizici. Ujedno, ovo je prva od dve epizode o haosu koju ćete moći da čujete. U ovoj epizodi smo pričali o haosu u klasičnoj fizici, a u sledećoj epizodi će biti reči o kvantnom haosu.Pričali smo o determinizmu i predvidljivosti, o istoriji teorije haosa, od Njutna preko Laplasa i Bolcmana, do Ljapunova i Ponekarea, pokušali smo da pokrijemo što više o tome šta je haos i pomenuli neke od primera (astro)fizičkih pojava kod čijeg se opisivanja koristimo teorijom haosa (govorićemo o efektu leptira, dvojnom klatnu, kretanju planeta, galaksijama, fizici plazme...). Govorili smo o tome šta zapravo znači kada je sistem osetljiv na početne uslove, o tome šta je fazni prostor i šta znači kada je fazni prostor konačan, pričali smo malo o Kolmogorovu i njegovoj školi fizike, čuvenoj KAM teoriji, o hamiltonskom haosu, o disipativnom haosu, atraktorima, fraktalima, itd. Support the showViše o Radio Galaksiji, kao i mnoge druge sadržaje, možete naći na našem sajtu: https://radiogalaksija.rs. A ako volite ovo što radimo i želite da pomognete, potražite više informacija o tome kako to možete da uradite nalazi se ovde.

U julu 1945. godine, prva atomska bomba eksplodirala je u pustinji u Novom Meksiku, a svega nekoliko dana nakon toga upotrebljena je kao oružje masovnog uništenja bombardovanjem dva grada u Japanu. Hirošima i Nagasaki postali su spomenici početka atomskog doba i borbe za nuklearno naoružanje. U narednim decenijama svet se promenio, a bogatu istoriju razvoja nuklearnog naoružanja, atomskih i vodoničnih (hidrogenskih) bombi, ali i nuklearnih reaktora i nuklearnih elektrana, pokušali smo da približimo u ovoj epizodi Radio Galaksije. Gost u ovoj epizodi bio je Slobodan Bubnjević, naučni novinar, pisac i urednik portala "Nauka kroz priče", po obrazovanju fizičar, a povod za ovaj razgovor bila je njegova nova knjiga, "Alhemija bombe", objavljena pod okriljem Izdavačke kuće Laguna 21. jula 2023. godine.Više o epizodi, uz prateće linkove za dodatne materijale za čitanje, slušanje i gledanje možete pronaći na našem sajtu, ovde. Knjigu "Alhemija bombe" Slobodana Bubnjevića možete naći u svim bolje opremljenim knjižarama ili naručiti na sajtu Izdavačke kuće Laguna, ovde.  Support the showViše o Radio Galaksiji, kao i mnoge druge sadržaje, možete naći na našem sajtu: https://radiogalaksija.rs. A ako volite ovo što radimo i želite da pomognete, potražite više informacija o tome kako to možete da uradite nalazi se ovde.

Na fruškogorskom Partizanskom putu, na oko 4 kilometara zapadno od Crvenog čota, najvišeg vrha Fruške gore, nalazi se jedno izletište na kom se preko 20 godina svakog jula okuplja veliki broj ljubitelja zvezdanog noćnog neba, astronomije, astronomskih posmatranja i astrofotografije. To izletište zove se Letenka, a ti susreti prijatelja i ljubitelja astronomije (i ne samo astronomije) poznati su pod nazivom “Astronomski kamp Letenka”. Mada… ako bilo koga ko voli astronomiju ili se njome bavi, amaterski ili profesionalno, od Vardara pa do Triglava, pitate “Jel ideš na Letenku?”, neće ni za trenutak imati dilemu o čemu je reč. Letenka je među ljubiteljima astronomije po definiciji pre svega astronomski kamp, pa tek onda sve ostalo. Na kampu 2022. godine, napravili smo jedan eksperiment. Dušan se sa snimačem zvuka "šetuckao" (kako reče mala Tea na jednom od snimaka) i snimao sve što je uspeo da snimi i sve što mu se učinilo zanimljivim. Od nekoliko sati materijala na kraju je (mada, posle punih godinu dana) nastala jedna za Radio Galaksiju nova i nepoznata forma koju smo nazvali audio dokumentarac, zvučni dokumentarac, zvučna reportaža, kako god da se to može opisati. Priča, ponajpre.Pred vama je priča o Letenki (astronomskom kampu, razume se). Priča o njenim ljudima, noćnim razgovorima među šumom teleskopa, diskusijama pod šatorom nakon predavanja, mladim izviđačima koji vole astronomiju i astronomima koji vole izviđače, utiscima, motivacijama, sitnim epizodama i zvučnim beleškama iz astronomsko-izviđačkog kamperskog života tokom tih par letnjih dana, i uopšteno dečijim i odraslim ljubavima prema astronomiji i ovom kampu… Poslušajte. :) // Više detalja, galerija fotografija i ostalo nalazi se na našem sajtu, ovde.  // O Astronomskom kampu Letenka čitajte na sajtu "Astronomski magazin".// Autor (snimanje, scenario, režija, montaža i sve što ide uz to): Dušan PavlovićZahvaljujemo se svim učesnicima na vremenu i volji da prenesu deo svog života na kampu Radio Galaksiji, a organizatorima kampa na dobroj volji da učesnicima smetamo pitanjima i poturanjem mikrofona pred lice, teleskop, gitaru, slajdove, kotlić, tanjire, i slično. :) Support the showViše o Radio Galaksiji, kao i mnoge druge sadržaje, možete naći na našem sajtu: https://radiogalaksija.rs. A ako volite ovo što radimo i želite da pomognete, potražite više informacija o tome kako to možete da uradite nalazi se ovde.

Pre nešto manje od pet godina, u novembru 2018. godine, NASA je uspešno spustila svoju misiju InSight na površinu planete Mars, misiju koju je na površini predstavljao lender sa seizmometrom i nekolicinom drugih instrumenata. Prvi put smo uspešno mogli da detektujemo seizmičke procese na Marsu -- marsotrese! U ovoj epizodi razgovaramo o seizmologiji na Marsu, pre svega iz perspektive InSight misije. Govorili smo o samoj misiji, dizajnu i nameni  instrumenata na lenderu, poteškoćama koje je imao pri postavljanju sonde za merenje temperature tla i kako su inžinjeri i naučnici u timu InSight misije pokušali da te probleme reše, o tome kako izgleda prvi seizmometar na Marsu, kakva je geološka struktura i evolucija planete Mars, kakve seizmičke događaje možemo da očekujemo i šta je to što je InSight seizmometar snimao tokom četiri godine aktivnog rada na površini ove tihe i prilično suve planete, ali i kako smo to radili na Mesecu sa Apolo seizmometrima. Gošća u ovoj epizodi bila je prof. dr Katarina Miljković sa Curtin Univerziteta u Perthu (Australija), naša planetarna naučnica koja se duže od deceniju bavi razvijanjem numeričkih simulacija za opise seizmičkih događaja koji nastaju udarima meteorita o tlo na Mesecu i Marsu. U ova dva sata razgovora sa Katarinom, možete čuti direktno na kakve su sve izazove timovi koji su radili na NASA InSight misiji nailazili od samog početka, ali i na koji način se gravitometrija koristi u orbiterskim misijama, pogotovo kako je sve to izgledalo u misiji GRAIL koja je mapirala gravitaciju Meseca. Naravno, najveći deo razgovora posvetili smo temama koje se tiču detekcije seizmičkih potresa uzrokovanih udarima meteorita na Marsu. Šta su nam seizmometri govorili o unutrašnjoj strukturi Marsa? Na koji način se seizmički talasi prenose kroz površinu i unutrašnjost Marsa? Kako ih detektujemo? Šta se iz tih signala sve može naučiti o materijalu kroz koji se seizmički talasi šire? Kako je došlo do toga da dve godine nije bilo nijednog udara meteorita u signalima sa seizmometra? Kako je otkriven način da se ovakvi izvori marsotresa detektuju u signalima? Kako smo na kraju završili sa dva velika udarna događaja, od kojih je jedan dobio na značaju čak i u oblasti potrage za vodom na Marsu? Support the showViše o Radio Galaksiji, kao i mnoge druge sadržaje, možete naći na našem sajtu: https://radiogalaksija.rs. A ako volite ovo što radimo i želite da pomognete, potražite više informacija o tome kako to možete da uradite nalazi se ovde.

Posle dosta vremena, dr Darko Donevski je ponovo u programu, a ovoga puta nam donosi vesti sa izvora istraživanja strukture na velikim skalama, tamne materije, tamne energije i raznih drugih pitanja iz kosmologije! Razgovarali smo o svemirskom teleskopu Euklid, koji će biti lansiran 1. jula 2023. godine, a s obzirom na to da je Darko kao istraživač deo ovog velikog konzorcijuma koji čini preko 2000 naučnika i inžinjera, imali smo priliku da čujemo i neke od zanimljivih “insajderskih” priča.

U ovoj epizodi smo pričali o u neku ruku najdosadnijim objektima u Svemiru, ali u isto vreme i o najzanimljivijim problemima i najegzotičnijim koncepcijama u teorijskoj fizici. Pričali smo o crnim rupama i o problemu gubitka informacije prilikom "upadanja" u crnu rupu, o takozvanom paradoksu informacije crnih rupa u kontekstu kvantne teorije informacije. Gost je bio dr Mihailo Čubrović sa Instituta za fiziku Beograd. Pričali smo o tome šta su paradoksi u nauci i čemu služe, o tome šta su crne rupe i kakve veze kvantna mehanika i unitarnost kvatne mehanike ima sa crnim rupama, o različitim vrstama entropije i na koji način nam je važna termodinamika crnih rupa kada govorimo o tzv. Hokingovom zračenju i informaciji koja se gubi (ili ne gubi?) kada čestica upadne u crnu rupu, kakvu ulogu u svemu tome ima kvantna spletenost, šta je Pejdžova kriva... Pokušali smo i da predstavimo bar neke od najkrupnijih predloga za rešenja iz velikog zoološkog vrta rešenja paradoksa informacije crnih rupa, pa ćemo pričati i o kvantnom haosu i o mnogim drugim egzotičnim idejama u teorijskoj fizici, poput toga kakvu ulogu igra teorija struna, šta je firewall, šta su fuzzball metrike, šta su replike kao matematički trikovi koji zapravo daju moguće rešenje, gde su u svemu tome crvotočine, kakve veze imaju putanjski integrali sa paradoksom informacije crnih rupa, itd, itd... Support the show

Yes, this episode is in English, for change! And with a good reason! Guest is professor John Ellis!During the LHCP (Large Hadron Collider Physics) Conference 2023, which was held in Belgrade few weeks ago, we had an opportunity to talk to professor John Ellis, one of the most prominent particle physicists who is active in the field of theoretical and experimental particle physics at CERN and other prominent research institutions for more then 50 years. Half a century! Professor Ellis is a British theoretical physicist born in 1948 and currently holding the Clerk Maxwell Professorship in Theoretical Physics at the King's College of London, which is the professorship held by James Clerk Maxwell himself in the 19th century. His activities in CERN are wide-ranging. Currently he is chair of the committee to investigate physics opportunities for future proton accelerators, and also a member of the extended CLIC (Compact Linear Collider) Steering Committee. His career goes way back to the beginning of the Standard Model of Elementary Particles, and even now, he is one of the figures which are dealing with all kinds of different topics which are going far beyond the Standard Model.After 2012, when the Higgs particle, Higgs boson, was experimentally confirmed, a lot of new issues and problems occurred, including the detection of dark matter particles, gravitational waves, etc… John is one of the people who work extensively on new solutions, experimental as well as theoretical, to deal with the problems beyond the ruling paradigm, or normal science, in particle physics, in Kuhnian sense, and he is trying to tackle and figure out the direction in which particle physics should go in the near, but also far future – in the next decade, but also in the next few or even several decades. We had a conversation with him about the future of particle physics, crisis in particle physics in a Kuhnian sense, about some new experiments which are ongoing or will be built in the near future at CERN and also Oxford University (project AION), we talked about the dark matter and the connection between particle physics and cosmology, as well as astroparticle physics problems, about the unification of theories and “theory of everything” (a term which, btw, John himself coined) and several more topics from John's rich experience and work. Support the show

U ovoj epizodi se bavimo međuzvezdanom materijom i to posebnim objektima međuzvezdane materije koje zovemo *molekularni oblaci*, a pre svega pričamo o tzv. džinovskim molekularnim oblacima (onima u kojima se rađaju zvezde, tako je!). Gošća Radio Galaksije je dr Ivana Bešlić, naša astrofizičarka sa Observatoire de Paris. U epizodi smo pričali o mnoštvu pitanja koja se tiču toga kako istražujemo međuzvedanu materiju, kako se posmatrački astronomi bave međuzvezdanom materijom i molekularnim oblacima u našoj galaksiji, ali i u obližnjim galaksijama.Razgovarali smo o tome šta sve čini međuzvedanu materiju, kako je otkrivena, kako se posmatra, kakav je sastav i kakva je morfologija struktura sačinjenih od međuzvezdanog gasa i prašine, pogotovo kada su u pitanju molekularni oblaci... Pričali smo o raspodeli molekularnih oblaka u Mlečnom putu, o njihovom kretanju, dinamici, evoluciji, o tome kakvi se fizički procesi dešavaju u molekularnim oblacima, kako to znamo, kako posmatramo te procese, za šta sve koristimo spektroskopska posmatranja ugljen-monoksida (CO), cijanovodonične kiseline (HCN) i drugih molekula prisutnih u molekularnim oblacima, kako se prati i istražuje magnetno polje u molekularnim oblacima, itd. Govorili smo i o tome kako izgleda Ivanin rad, čime se bavi kada su u pitanju gusti delovi molekularnih oblaka u našoj i u obližnjim galaksijama, kako izgleda proces posmatranja i obrade podataka, a prenela nam i svoja iskustva sa odlaska na jedan od najpoznatijih i najvećih radio teleskopa u Evropi (IRAM, 30-metarski single-dish radio teleskop), koji se nalazi na planini Sijera Nevada u Španiji, na skoro 3500 metara nadmorske visine! Support the show

Epizoda u kojoj smo pričali o životu u Rimskom Carstvu, sa naglaskom na kasnoantički i ranovizantijski period na prostorima Balkana, a iz perspektive arheologije i arheoloških istraživanja. Gost je bio prof. dr Marko Janković, vanredni profesor na Odeljenju za arheologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu i rukovodilac projekta Remesiana Antiqua. Govorili smo o tome šta se podrazumeva pod antičkim rimskim društvom, Rimljanima, gde se sve i na koji način prostirala i kako se menjala rimska država, civilizacija i kultura na prostorima Balkana, na koji način o tome saznajemo kroz iskopavanja arheoloških lokaliteta, od beogradskih lokaliteta antičkog Singidunuma do slučajnih nalaza na investicionim građevinskim radovima poput izgradnji saobraćajnica koja zahtevaju zaštitna iskopavanja. Veliki deo emisije smo posvetili primerima nalaza i arheoloških istraživanja i problema koji se tiču odgonetanja pitanja svakodnevnog života pre svega običnih građana na ovim prostorima, pa smo pričali i o tome kako znamo i šta smo sve saznali o rimskoj kuhinji, kuvanju, kupatilima, javnim kupatilima, društvenom životu u javnom prostoru, društvenim igrama, gladijatorskim spekataklima, sahranjivanju i slično. Na kraju smo malo pričali o tome šta su nalazi i saznanja koja su vezana za rimsko naselje Remezijana u Beloj Palanci kod Niša, kojim se Marko aktivno bavi već nekoliko godina kroz projekat Remesiana Antiqua, i zašto su zanimljivi, šta nam mogu reći o suživotu i procesu stapanja i prelaza kasnoantičkog rimskog društva u ranovizantijsko hrišćansko društvo. A ako vas zanima rimski Apicijev kuvar, evo ga ovde. Support the show

U ovoj epizodi se vraćamo desetinama miliona godina u prošlost područja na kom živimo i razgovaramo o okeanu/moru koje je postojalo na centralnom Balkanu, a koje savremeni geolozi zovu Neo-Tetis. Razgovaramo sa dr Anom Mladenović sa Rudarsko-geološkog fakulteta u Beogradu, našom strukturnom geološkinjom i geofizičarkom i jednom od članova tima projekta Recon Tethys, koji se bavi istraživanjima zatvaranja (povlačenja) ovog drevnog okeana iz perioda Mezozoika. Pričali smo o geološkoj istoriji Balkana, o kontinentima i okeanima u periodu od pre par stotina miliona godina, o geotektonici ovih područja i zatvaranju okeana čiji jedan relikt poznajemo i kao Panonsko more.Razgovarali smo o tome šta se dešava kada se sudaraju dve tektonske ploče i kada kao posledica toga dolazi do zatvaranja okeana, o tome na koji način se geolozi bave ovim problemima i šta nam o svemu tome i na koji način mogu reći magmatizam, sedimentologija, ali i terenski rad u pećinama. Takođe, pričali smo i o modelima koje geofizičari razvijaju kako bi objasnili geološku istoriju i povezali današnju geologiju ovog područja sa onim što vidimo u stenama i drugim empirijskim istraživanjima.Naveli smo neke od lokaliteta i specifičnih "tragova" Neo-Tetisa na Balkanu i pokušali da približimo šta geolozi tačno rade kada su na terenskim istraživanjima, šta traže, kako to mere i na koji način su ti podaci važni za teorijska istraživanja i modelovanje geološke istorije. Posebno smo se osvrnuli na to kako su speleologija i geomorfologija vezane jedna za drugu kada su upravo teme istraživanja zatvaranja okeana u pitanju. A tu su, naravno, i nezaobilazne teme seizmotektonike, pa smo na kraju pričali i o tome zašto je važno da razumemo okean koji je nakada ovde nastajao da bismo imali bolju predstavu o današnjim rasedima i seizmičkoj aktivnosti ovih područja. Poslušajte i prethodne epizode Radio Galaksije koje su vezane za ovu temu: RG #119: Zemljotresi na Balkanu (dr Ana Mladenović)RG #175: Geofizika okeanskog dna (dr Milena Marjanović)RG #133: Vulkanizam (prof. dr Vladica Cvetković)RG #81: Tektonika ploča (dr Milan M. Ćirković)RG #20: Istorijat Zemlje i geonauka (dr Milan M. Ćirković)Support the show

U ovoj epizodi pričamo o uzročnosti i prirodi objašnjenja. Pokušaćemo da razjasnimo kakve sve vrste uzroka postoje i šta ima, a šta nema smisla nazivati objašnjenjem (u nauci, a i šire). Krećemo od Aristotela i njegova četiri tipa uzroka, a završavamo sa savremenom filozofijom nauke, pričaćemo o proksimalnim i distalnim uzrocima, o slučajnim događajima, a sve to uz mnoštvo primera iz raznih naučnih disciplina poput astrobiologije, kvantne mehanike, medicine, pa čak i iz ekonomije. Široka, ali važna tema za svakoga ko se interesuje za filozofiju nauke i osnove savremene nauke i naučnog objašnjenja, bili to naučnici i filozofi nauke u pitanju ili ne.Gost je dr Milan M. Ćirković.Support the show

U ovoj epizodi se vraćamo temi usvajanja jezika, ali kroz perspektivu psihologije i psiholingvistike! Gošća je prof. dr Jelena Mirković sa York St John University iz Velike Britanije, koja se bavi psihologijom usvajanja/učenja i korišćenja jezika. Pričali smo o psiholingvistici, o psihologiji učenja, o usvajanju jezika i posebno o učenju i usvajanju gramatike, o tome šta sve utiče na usvajanje jezika i gramatike, kako se u oblasti psiholingvistike/psihologije istraživači bave ovim temama.Pričali smo i o mnoštvu različitih zanimljivih eksperimenata, kako sa decom u najranijem uzrastu, tako i sa ljudima koji su doživeli neke povrede ili degeneraciju nervnog sistema (posebno temporalnog režnja) i kako to sve utiče na usvajanje jezika. A na kraju smo se dotakli i još jedne teme kojom se Jelena bavi, a to je na koji način nam spavanje i specifične faze sna pomažu u boljem usvajanju jezika, kao i, naravno, kako to istražujemo i kako to znamo.  Ako vas ova tema zanima, možete poslušati i epizodu #136 Radio Galaksije o usvajanju jezika iz perspektive lingviste prof. dr Bobana Arsenijevića. Support the show

Direktno sa izvora istraživanja okeanskog dna, u ovoj epizodi slušamo priče o marinskoj geofizici okeanskih grebena! Gošća je naša marinska geofizičarka dr Milena Marjanović sa Institut de Physique du Globe de Paris, javlja nam se iz Francuske, a pričali smo o raznim temama vezanim za istraživanja okeanskog dna, tektonike ploča, geofiziku i rad na velikim okeanskim istraživačkim brodovima. Pričali smo o istoriji teorije tektonike ploča, mapiranja okeanskog dna, o tome kako se prikupljaju podaci o okeanskoj kori, kakvih sve instrumenata ima i kakve se sve tehnike koriste da se sazna više o njenom sastavu i strukturi, o magmatskim sočivima u okeanskoj kori, kako se aktivna i pasivna seizmika koriste u istraživanjima okeanskog dna, itd. A s obzirom da je Milena već 9 puta boravila na istraživačkim ekspedicijama u sred Pacifika, provodi nedelje na okeanu, čućete i neka jako retka iskustva o tome kako izgleda baviti se terenskim radom u istraživanjima okeanskih grebena.  Ako vas zanima koje su to žene obeležile istoriju geonauka, knjižicu koju smo pominjali u epizodi možete pronaći ovde (u prevođenju na srpski je učestovala i Milena).  Support the show

Idemo na najmanje moguće skale dužine/energije i na jednu od najapstraktnijih fizičkih teorija, ili, tačnije rečeno, skup fizičkih teorija -- pričamo o teorijama struna! Gost je dr Mihailo Čubrović sa Instituta za fiziku Beograd. Počinjemo od priče o objedinjavanju moderne fizike i potragom za teorijom svega, o problemima fizike hadrona, bootstrap programu i prvom pojavljivanju teorije struna i njenom brzom padu, a onda se detaljnije bavimo objašnjavanjem šta su strune, šta tačno znači kada kažemo da koristimo strune umesto čestica, govorimo o renormalizaciji, o perturbativnom karakteru teorije struna, o različitim teorijama struna koje su se pojavile u poslednjih 60ak godina. Pričamo i o dualnosti, o holografiji, o tome kakvu ulogu u drugoj superstrunskoj revoluciji imaju AdS/CFT korespondencija i mreža dualnosti na kojima počiva savremena teorija struna, M-teorija, a nakon toga govorimo i o nekoliko, verovali ili ne, eksperimentalnih primena teorije struna. Pričamo o holografiji i kvark-gluonskoj plazmi, pričamo o čudnim metalima i visokotemperaturnoj superprovodnosti, a malo se dotičemo i Hokingovog zračenja i problema informacije crnih rupa i toga kakvu ulogu strune igraju u ovom problemu. Support the show

U ovoj epizodi pričamo o tome kako se psihologija bavi odnosima između ljudi i (ostalih) životinja, a povod je to što je nedavno iz štampe u izdanju Fmk Knjige izašla istoimena knjiga psihološkinje prof. dr Marije Branković, "Psihologija odnosa ljudi i (ostalih) životinja". Gošća je autorka knjige, prof. dr Marija Branković, naučna saradnica na Institutu za filozofiju i društvenu teoriju i vanredna profesorka na Fakultetu za medije i komunikacije u Beogradu. Sa Marijom smo tokom epizode razgovarali o temama koje obrađuje u knjizi. Razgovaramo o tome šta razlikuje ljude od životinja, koliko uopšte znamo o tim razlikama, na koji način ljudi pristupaju životinjskoj prirodi, zašto govorimo o odnosu ljudi i *ostalih* životinja, šta je vrstizam, preispitujemo zašto ljudi često ignorišu sposobnost životinja da misle i osećaju, ukazujemo na neke od potencijalnih razloga za ovakav odnos - želju da se opravda eksploatacija životinja, strah od suočavanja sa sopstvenim strahom od smrti, ideološke i religiozne motive, itd. Pričali smo o tome šta nam psihološka istraživanja (u svetu i kod nas, ona koja su sprovodili drugi istraživači i ona koja je Marija sprovodila i na kojima temelji svoju knjigu) govore o tome kada su ljudi spremni da se žrtvuju za životinje, u kojoj meri ljudi različito percipiraju svog kućnog ljubimca u odnosu na životinje koje se koriste u ishrani, šta ljudi znaju o stvarnim mentalnim i emocionalnim kapacitetima životinja, i mnogim drugim temama vezanim za ovu oblast istraživanja i probleme kojima se ona bavi. Usput, na kraju, pričali smo malo i o predstavama odnosa ljudi i životinja u pop kulturi, pre svega u filmovima i serijama, i dali i neke preporuke! Za promenu, u ovoj epizodi Dušan ima pojačanje! Gošća-voditeljka je Ognjenka Lakićević.  Knjigu "Psihologija odnosa ljudi i (ostalih) životinja" možete poručiti od Fakulteta za medije i komunikacije na linku https://knjige.fmk.edu.rs/product/psihologija-odnosa-ljudi-i-ostalih-zivotinja/ ili je kupiti u svim bolje opremljenim knjižarama. Support the show

Male boginje u 2023. godini? Zar protiv malih boginja (odnosno Morbili virusa) ne postoji efikasna vakcina i zar male boginje nisu maltene iskorenjene iz čovečanstva?Nažalost, uprkos jako efikasnoj i efektivnim kombinovanim vakcinana koje postoje decenijama unazad (MMR ili MMRV vakcine), nisu. Pritom, ne samo što nisu iskorenjene, nego su epidemije ponovo počele da se pojavljuju, jer je obuhvat vakcinacije mali, počev od dokazane prevare i podvale Endrjua Vejkfilda u časopisu Lanset iz 1998. godine, do antivakcinacijskih pokreta i stavova koji su procvetali u javnosti tokom pandemije SARS-Cov-2 korona virusa u poslednjih par godina. Još pre godinu dana bilo je jasno da je samo pitanje vremena kada će se u Srbiji pojaviti epidemija malih boginja, bolesti koja dovodi do jako teških komplikacija i velike smrtnosti, pogotovo kod dece, a koja je iskorenjiva vakcinom koja postoji i obavezna je u programu vakcinacije. Međutim... u trenutku snimanja ove epizode, po poslednjim informacijama sa Instituta za javno zdravlje Srbije ("Batut") od 22. 2. 2023. godine, zvanično je registrovano 39 slučajeva zaraze. U ovoj epizodi smo pričali o malim boginjama i morbili virusu, vakcinaciji i zaštiti od ove (i drugih zaraznih bolesti), MMR vakcini i epidemijama malih boginja. Pričali smo i o kovidu i imunologiji generalno, o tome kako funkcioniše ljudski imuni sistem, kako se bori sa virusima i na koji način radi kada je stečen preživljavanjem zarazne bolesti, a kako vakcinacijom, kako generalno, tako i u konkretnim slučajevima koronavirusa SARS-CoV-2 i Morbili virusa. Pričali smo naširoko i o procesu imunizacije stanovništva, regulativama, obaveznoj vakcinaciji, o iskorenjivanju bolesti i virusa iz ljudske populacije, u opštem smislu, ali i konkretnije u slučaju bolesti malih boginja, govorili o tome zašto i kada treba primiti prvu, a kada drugu dozu MMR vakcine, koliki treba da bude obuhvat vakcinacije da bi se suzbile epidemije i da bi se male boginje iskorenile, itd.  Gošća je bila doc. dr Emina Milošević, imunološkinja sa Instituta za mikrobiologiju i imunologiju Medicinskog fakulteta u Beogradu. Support the show

Dugo životinjski i biljni ostaci na arheološkim lokalitetima i u arheološkim istraživanjima nisu dobijali adekvatnu pažnju i nije se dovoljno shvatala vrednost koju imaju u jednoj celovitoj perspektivi koju daje arheologija kada se bavi životom u prošlosti. U ovoj epizodi smo pričali o mnogim zanimljivostima bioarheologije, a posebno arheozoologije i arheobotanike, odnosno arheologije životinja i biljaka u kontekstu istraživanja prošlosti ljudi i odnosa ljudi sa životinjama, biljkama, prirodom i divljim svetom. Gosti su nam bili Dimitrije Marković i Amalia Sabanov, doktoranti i mladi istraživači sa Filozofskog fakulteta, sa Odeljenja za arheologiju i iz Laboratorije za bioarheologiju, i članovi tima projekta Archaeowild.Pričali smo o tome šta su arheozoologija i arheobotanika, kakve sve životinjske i biljne ostatke pronalazimo na arheološkim lokalitetima, kako se bavimo iskopavanjem i analizama, kao i šta sve možemo (i šta ne možemo) da zaključimo na osnovu podataka koji se tim procesom prikupe. Razgovarali smo o tome šta sve i kako možemo da zaključimo o ekonomiji u prošlosti, o pripitomljavanju životinja, domestifikaciji biljaka, poljoprivredi, ishrani, odeći, ritualima u kojima su životinje i biljke (više životinje, manje biljke) igrale ulogu u prošlosti, na koji način su se ljudi i ljudska društva u prošlosti odnosila prema domaćim, a na koji prema divljim životinjama i biljkama, kao i kako je to u dugačkom periodu Holocena u poslednjih 11 hiljada godina uticalo na biodiverzitet, životnu sredinu i ekologiju, ali i obrnuto -- kako su biodiverzitet i životna sredina uticale na razvoj ljudskih društava i odnosa prema biljkama i životinjama. A sve to kroz razgovor o ostacima koji se nalaze u zemljištu, u različitim slojevima, grupisani ili rasprostrti širom lokaliteta, i prostorno i vremenski, koje pažljivim prikupljanjem i različitim savremenim analizama bioarheolozi istražuju u ovom interdisciplinarnom polju.Govorili smo i o nekim trenutnim istraživanjima o odnosima ljudi i divljeg sveta tokom celog dugačkog perioda Holocena, kojim se tim projekta Archaeowild bavi, o istoriji konflikta i suživota ljudi i divljih životinja i biljaka na Balkanu. Projekat je finansiran od strane Fonda za nauku Republike Srbije u okviru programa IDEJE.Pratite projekat Archaeowild preko sajta, Facebooka ili Instagrama. Uz ovu epizodu ide i mala lista preporuka za dalje čitanje o nekim od tema koje smo pomenuli tokom razgovora, a koja će biti dostupna uskoro. Support the show

Šta je psihijatrija i kako gleda na depresiju kao jedan od najučestalijih problema mentalnog zdravlja? Kako se uspostavlja dijagnoza depresije, šta su simptomi i na koji način je ovaj sistem uspostavljen, koje su mane i šta je razlika između "imam depresiju" i "imam dijagnozu depresije"? Gde je granica između tuge i depresije? Kako nastaje depresija i šta su uzroci? Kada patalogizujemo normalna ljudska osećanja i zašto je to izazov za savremenu psihijatriju? Gost u ovoj epizodi bio je dr Milutin Kostić, specijalista psihijatrije, šef Dnevne bolnice za odrasle na Institutu za mentalno zdravlje i docent na Medicinskom fakultetu u Beogradu. Govorili smo o problemima sa kojima se psihijatrija kao oblaste medicine i istraživačka oblast susreće u dijagnostici i lečenju depresije, različitim vrstama uslovljenosti u dijagnostifikovanju depresije (od geografskih i kulturnih do klasnih), o biohemijskoj osnovi depresije i "biologizaciji" psihijatrije, o problemima popularne serotoninske hipoteze, kao i kako sve to utiče na same osobe koje imaju dijagnozu depresije kada se nađu u kontekstu traženja pomoći ili lečenja, ali i na koji način se depresija leči antidepresivima, kako oni rade, i šta su sve problemi u ovoj oblasti, naročito kada se depresija "ponovo javi".Na kraju, dotakli smo se i konteksta u kom se o depresiji podučava u na fakultetima i šta je sve tu problematično, kao i šta nam neka od istraživanja govore o tome. Kroz celu epizodu možete slušati o depresiji i tome kako se psihijatrija bavi depresijom, ali mnoga pitanja kojih smo se dotakli ujedno su i pitanja kritičkog pristupa koji se naziva antipsihijatrija, a mogu se postaviti i u kontekstu (nekih) drugih mentalnih oboljenja. Milutin je i deo tima koji kreira i vodi podcast "Dva i po psihijatra" i ukoliko vas zanimaju teme vezane za mentalno zdravlje, psihijatriju, istraživanja mentalnog zdravlja i priče iz kliničke prakse, pratite ih na Facebooku, Instagramu ili preko njihovog YouTube kanala. Takođe, Milutin vodi i blog "Psihijatar" koji možete naći na adresi https://psihijatar.rs, a gde možete pronaći razne članke o temama o kojima smo u emisiji pričali, ali i o mnogim drugim temama koje nismo stigli da obradimo. A ako vas zanimaju detalji rada "Shaping Future Doctors' Minds: Effects of Biological and Social Model on Medical Students' Views on Depression" koji smo pomenuli na kraju, a koji je vezan za percepciju depresije kod studenata medicine, možete ga pročitati ovde.Detalje o tome zašto ne možemo da kažemo da je serotoninska hipoteza potvrđena možete pročitati u analizi na blogu "Measurement, modeling and complexity of mental health" koji vodi dr Eiko Fried, ovde.Support the show

U ovoj epizodi Radio Galaksije pričamo o vršnjačkoj saradnji i rešavanju problema kroz vršnjačku saradnju, a sve to u kontekstu obrazovanja i toga kako se psihologija obrazovanja bavi ovim pitanjima. Gosti su članovi istraživačkog tima projekta PEERSolvers, istraživači saradnici sa Odeljenja za psihologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu: Kristina Mojović Zdravković, Tijana Nikitović i Jovan Ivanović. Pričali smo o psihologiji obrazovanja, o različitim primenama psiholoških znanja u obrazovanju, a posebno o tome kako se psihološka znanja i metodologija primenjuju kada želimo da odgovorimo na pitanja vezana za rešavanje problema kroz vršnjačku saradnju u učionici, u obrazovnom sistemu. Naši gosti se kroz projekat PEERSolvers koji je finansiran od strane Fonda za nauku Republike Srbije kroz program IDEJE bave upravo ovim temama i pokušavaju da daju konkretne odgovore na pitanje da li i kako možemo naučiti tinejdžere da sarađuju i kroz saradnju bolje rešavaju probleme iz obrazovnih programa, odnosno kako da kvalitetnije uče kroz kolaborativno rešavanje problema.Pričali smo o različitim aspektima istraživanja, od toga kako ličnost utiče na ishode kolaborativnog rešavanja problema, preko toga na koji način su sposobnosti poput emocionalne inteligencije i socioemocionalnih kompetencija važne u ovom procesu, na koji način razmena znanja, iskustava i ideja u celom procesu utiče na ishod rešavanja problema, kao i kako različiti resursi, što digitalni što ljudski, doprinose uspešnosti (ili neuspešnosti) kolaborativnog rešavanja problema. Na kraju, govorili smo i tome kako se sve ovo može primeniti u konkretnom obrazovnom sistemu u Srbiji, kao i šta nam govore dosadašnja istraživanja sa terena i iskustva iz učionica sa učenicima i nastavnicima škola koje učestvuju u istraživanju, o tome kako srednjoškolci sarađuju i koliko uspešno rešavaju probleme kroz saradnju. Ukoliko želite da pratite ili saznate više o projektu PEERSolvers, njihov sajt je http://peersolvers.f.bg.ac.rs, a ima ih i na društvenim mrežema, pod nazivom PEERSolvers.  Support the show

Drugi deo razgovora o antimateriji. Dr Saša Dujko sa Instituta za fiziku u ovoj epizodi govori o astrofizičkim izvorima antimaterije, konkretno pozitrona, o oblastima galaksije, astrofizičkim objektima i procesima važnim za fiziku pozitrona, govori o asimetriji barionske materije i antimaterije u Univerzumu i nekoliko potencijalnih rešenja ovog problema, a pričali smo i o konkretnijim istraživanjima antimaterije kojima se bave naučnici sa Instituta za fiziku Beograd. Ukoliko ste propustili da odslušate prvi deo priče o antimateriji, možete ga poslušati na svim platformama za slušanje podcasta ili direktno na linku: https://www.buzzsprout.com/708018/12063960 Support the show

U ovoj epizodi smo razgovarali o otkriću antimaterije, o Dirakovoj jednačini i otkriću pozitrona, o kreiranju parova čestica-antičestica, o anihilaciji, pozitronijumu, egzotičnim atomima, o mnogobrojnim eksperimentima sa antimaterijom, sintezi i spektroskopiji atoma antivodonika, detekciji antimaterije na Međunarodnoj svemirskoj stanici, ali i nekim primerima antimaterije u popularnoj kulturi poput pogona na antimateriju u TV seriji Star Trek ili antimaterijskoj bombi iz filma Anđeli i demoni. Gost je bio dr Saša Dujko sa Instituta za fiziku Beograd.Support the show

Tema ove epizode su okeani u kontekstu klimatologije, a pričali smo o ulozi koju okeani imaju kao deo klimatskog sistema Zemlje, o geološkoj/klimatološkoj istoriji okeana na Zemlji, o tome kako se klimatologija bavi okeanima, o različitim fizičkim, hemijskim i klimatološkim varijablama kojima opisujemo okeane, o dinamici fluida, modelovanju okeana, posmatranjima, merenjima i procenama različitih klimatskih parametara, o okeanskim strujama, o uticajima globalnog zagrevanja na okeane, o okeanskom ledu, topljenju okeanskog leda, zagađenju okeana, mikroplastici i ostalim zagađujućim materijama u okeanima, itd. Gost je bio prof. dr Vladimir Đurđević, redovni profesor na Fizičkom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Support the show

Da li postoje vanzemaljci? Da li postoji (inteligentan) život na drugim mestima u Svemiru? Da li smo sami u Svemiru? Ako postoji toliko mnogo mesta u našem prostorno-vremenski bliskom Svemiru, kako to da još uvek nismo naišli na tragove ili ostatke postojanja "vanzemaljaca" i "vanzemaljskih civilizacija"? Ili, u još poznatijoj i kratkoj formulaciji: gde su svi? Ovo je u suštini glavno pitanje problema koji nazivamo Fermijev paradoks ili, u varijanti "jakog Fermijevog paradoksa", problem Velike tišine.  U ovoj epizodi smo malo pričali o ovim pitanjima, o mnogostrukim aspektima ovog problema i tome zašto je u pitanju jedno od najsloženijih pitanja i izazova u istoriji nauke. Razgovor je i svojevrsni razgovor o knjizi "Velika tišina" dr Milana M. Ćirkovića, koju je na našem jeziku nedavno objavila izdavačka kuća Heliks, a u originalnom naslovu "The Great Silence" pre četiri godine Oxford University Press. Gost je bio, naravno, dr Milan M. Ćirković. Support the show

Tema ove epizode je široka, pričamo o neandertalcima i arheološkim istraživanjima paleolita, pogotovo na području centralnog Balkana i u Srbiji. Genetička istraživanja su nedvosmisleno pokazala da je u paleolitu bilo mešanja između anatomski savremenih ljudi (Homo Sapiens) i neandertalaca (Homo Neanderthalis), i o tome možete čuti više u jednoj od prethodnih epizoda Rario Galaksije, ovde. Međutim, kada je u pitanju arheologija paleolita, ključna pitanja još uvek nemaju odgovore. Još su otvorena pitanja poput toga kako se interakcija između neandertalaca i anatomski savremenih ljudi dešavala u dugačkom periodu, od pre oko 400 godina do pre oko 40 hiljada godina, kao i koliko je kontakt sa neandertalcima mogao da utiče na konačno uobličavanje modernog ponašanja, te koliko je pojava modernog čoveka mogla da utiče na izumiranje neandertalaca? Gost epizode je bio prof. dr Dušan Mihailović, redovni profesor i upravnik Odeljenja za arheologiju na Filozofskom fakutletu Univerziteta u Beogradu i rukovodilac projekta NEEMO (Neanderthal and early modern human interactions in the central Balkans). Razgovarali smo o tome kako arheologija istražuje paleolit, šta znamo o neandertalcima i kako smo do tih saznanja došli (od 1856. godine u pećini Neandertal u Nemačkoj pa do danas), kakva su se istraživanja vršila na području Balkana, šta su najnovija istraživanja u ovoj oblasti, kako se došlo do otkrića prvog fosila neandertalaca na području Srbije, u pećini Mala Balanica, koji je ujedno i najstariji otkriven fosilni ostatak hominina na području Istočne Evrope (star preko 300 000 godina), kao i kakvih sve još otkrića ima u pećinama u Srbiji i šta nas sve još očekuje kroz istraživanja koje istraživački tim projekta NEEMO sprovodi. Pričali smo o tome kako izgleda jedan proces arheoloških iskopavanja paleolitskog lokaliteta, kao i kako izgleda proces zaključivanja i istraživanja uz uzimanje u obzir mnoštva drugih disciplina i znanja specijalizovanih interdisciplinarnih oblasti poput paleobotanike, paleoklimatologije, paleogeografije, paleoantropologije, arheogenetike, itd. Ukoliko vas zanima da o paleolitu na centralnom Balkanu više čitate, tu je i istoimena knjiga koju je profesor Mihailović napisao, a koju možete naći na sajtu Srpskog arheološkog društva: "Paleolit na centralnom Balkanu". A tu su i raznovrsni radovi istraživačkog tima NEEMO projekta, koje možete pronaći ovde.  Projekat NEEMO je finansiran od strane Fonda za nauku Republike Srbije. Support the show

Meteorologija je, verovali ili ne, jako mlada kao nauka, ali ima veoma dugačku i zanimljivu istoriju. Od kad postoji poljoprivreda, ili mitovi o apokalipsi, velikom potopu, smakovima sveta i slično, postoji i potreba da se beleže nekakvi podaci o vremenu i vremenskim prilikama, te da se iz tih podataka zaključi nešto korisno za svakodnevni život ili, ponekad, da se odgovori na to večito pitanje "Kad će smak sveta?". U antičko doba, Aristotel je objavio Meteorologiju i tako stvorio to ime pod kojim danas poznajemo mnoge složene naučne metodologije, mnoga znanja o klimatskom sistemu naše planete, mnoge prediktivne modele, mnoštvo složenih interdisciplinarnih oblasti u kojima se različiti istraživači bave vremenom, klimom i uticajem na društvo u najširem mogućem kontekstu. Naš gost u ovoj emisiji bio je prof. dr Vladimir Janković, koji se na Univerzitetu u Mančesteru u Velikoj Britaniji već par decenija bavi istorijom i filozofijom nauke, a pre svega istorijom meteorologije. U ovoj epizodi pričali smo o tome šta je meteorologija, kako su se meteorologijom bavili ljudi od samih početaka civilizacije do danas, na koji način se metodologija menjala, kada se meteorologija profilisala kao nauka u savremenom smislu, šta je bio okidač za tu revoluciju, kako su i kada nastali merni instrumenti bez kojih danas ne možemo da zamislimo meteorologiju (na primer, termometar, barometar i slično), itd... Support the show

U ovoj epizodi nam je gošća bila prof. dr Ana Milošević, istraživačica iz Laboratorija za razvojne neuronauke i genetiku na Univerzitetu Rockefeller u Njujorku, i gostujuća profesorka na Odeljenju za psihologiju Fakulteta za medije i komunikacije u Beogradu.Ana se bavi depresijom i mnogim drugim mentalnim oboljenjima i neurodegenerativnim bolestima i sindromima, ali na ćelijskom i subćelijskom nivou, na životinjskim modelima i sa miševima, u okviru oblasti koja se zove neurogenetika.U ovoj epizodi smo razgovarali o tome na koji način neuronaučnici istražuju depresiju i kakvu ulogu u svemu tome igraju genetički faktori, kako zaključujemo o tome koji geni i proteini igraju ulogu u pojavi depresije, gde su u svemu tome astrociti i neurotransmiteri u tkivu prefrontalnog koretksa i kako izgleda baviti se neuronaukama i genetikom mentalnih fenomena na životnjskim modelima. Pričali smo o tome kako u ovoj oblasti izgleda rad sa miševima u laboratoriji, kako se istražuje njihovo ponašanje koje povezujemo sa depresijom i na koji način se sve te kockice sklapaju u dubinsko razumevanje ovih procesa. Takođe, dotakli smo se i tema vezanih za otkrivanje novih terapija za lečenje ovih bolesti i sindroma. Support the show

U ovoj epizodi smo pričali o primenama mašinskog učenja u oblasti medicine i zdravstva, a gost je bio Ognjen Milićević, sa Instituta za medicinsku statistiku i informatiku Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, bioinformatički istraživač u GenieUs Genomics i Machine Learning Tech Lead u kompaniji HTEC Group. Ognjen je takođe i kolega podcaster i ima svoj podcast Baš dobra priča.Pričali smo o različitim domenima i važnim i izazovnim problemima na koje se mašinsko učenje u medicini može primeniti. Pričali smo o radiološkim problemima i korišćenju veštačke inteligencije (AI) i mašinskog učenja (ML), kako i kompjuterske vizije (en. computer vision) pri čitanju, segmentaciji, detekciji, klasifikaciji različitih objekata i karakteristika različitih vrsta radioloških, histopatoloških i drugih slika i snimaka u medicinskim dijagnostičkim metodama. Čućete razne primere, poput toga kako koristimo ML kada želimo da detektujemo ćelije raka na histopatološkim snimcima. Tu su i razna pitanja poput toga kada i kako koristimo i NE koristimo ML algoritme i alate u medicini, gde jesu i gde nisu implementirani u softvere i uređaje za medicinsku dijagnostiku itd, i zašto nisu? Govorili smo malo i o obazrivosti i otporu prema uplivu savremenih tehnologija u dijagnostici itd. Pričali smo i o tome na koji način se modeli, bili oni empirijski i ljudski ili računarski i AI modeli, evaluiraju i na koji način se bavimo uspešnošću modela i predikcija u dijagnostici ili terapiji. Govorili smo o varijabilitetu u medicinskim podacima i intrinsičkim  nesavršenostima dijagnostike i terapije, kao i o nesavršenostima algoritama mašinskog učenja i na koji način možemo da unapredimo našu medicinu uz svest o tome. Pokrenuli smo i pitanja tehničkog, ML/AI i bioinformatičkog obrazovanja i pismenosti na studijama medicine i značaja te vrste pismenosti. Na kraju, govorili smo i o mnoštvu inovacija koje dolaze od mnogobrojnih startup kompanija i o tome na koji način one mogu da unaprede medicinu, kao i kakve opasnosti i rizike nose sa sobom. Support the show

U ovoj epizodi smo pričali o evoluciji ljudske vrste i srodnih grana drveta života, a sve to kroz prizmu evolucione genetike i u svetlu ovogodišnje Nobelove nagrade za fiziologiju i medicinu, koja je za "otkrića koja se tiču genoma izumrlih hominina i ljudske evolucije" dodeljena švedskom evolucionom genetičaru Svanteu Paabu. Gošća je bila prof. dr Biljana Stojković, redovna profesorka na Biološkom fakultetu.Pričali smo o tome na koji način se naučnici bave genetičkim istraživanjima evolucije čoveka, kakav je bio put otkrića srodnosti i mešanja između anatomski savremenog čoveka, neandertalaca, denisovaca i ostalih hominina, za šta je tačno dodeljena Nobelova nagrada ove godine, kako se razvijala tehnologija sekvenciranja i kako možemo na osnovu analize genetičkog materijala da zaključujemo o evoluciji čoveka (i vrsta generalno) i kakvu je ulogu u svemu tome imao Svante Paabo, kao i šta nas sve dalje čeka od neodgovorenih pitanja i zanimljivih problema u oblasti evolucione genetike čoveka. Support the show

U ovoj epizodi pričali smo o solarnim teleskopima i posmatranju Sunca, kroz razgovor o najvećem solarnom teleskopu na svetu - teleskopu DKIST (Daniel K. Inouye Solar Telescope)!Gost je bio doc. dr Ivan Milić sa Katedre za astronomiju Matematičkog fakulteta u Beogradu i sa Astronomske opservatorije Beograd.Pričali smo o tome zašto i kako posmatramo Sunce, zašto nam je potreban ovakav ogroman teleskop, zašto i kako postižemo bolju prostornu i vremensku rezoluciju u posmatranju Sunca, kako funkcioniše DKIST i kako funkcionišu njegovi instrumenti i šta se dešava sa svetlošću sa Sunca pri prolasku kroz teleskop i njegove instrumente, ali i kako funkcionišu solarni teleskopi generalno.Pričali smo o tome kako se Sunčeva svetlost analizira uz pomoć instrumenata na DKIST-u i šta sve novo možemo da saznamo o Suncu uz pomoć ovog ogromnog teleskopa: šta i kako možemo da saznamo o slabim magnetnim poljima, o magnetnim poljima na malim skalama, o finoj strukturi sunčevih pega, o magnetnim poljima u koronalnim petljama i mnogim drugim aktuelnim problemima kojima se fizika Sunca danas bavi.Support the show

U ovoj epizodi smo u gostima imali prof dr. Katarinu Zeljić, vanrednu profesorku sa Biološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu, čija je oblast istraživanja i nastave (između ostalog) medicinska genetika.Sa Katarinom smo pričali o primenama (molekularne) genetike u medicini, pre svega u dijagnostici, tipovima genetičkih bolesti i sindroma, o tome kako naučnici i lekari analiziraju genetički materijal čoveka, o broju hromozoma i pojavama da neki ljudi imaju manje ili više hromozoma od normalnog broja, o sindromima i bolestima koji su posledica tih pojava, o njihovom lečenju, pričali smo i o istraživanjima prenatalnog genetičkog materijala (genetičkog materijala još nerođenih beba), itd.Pričali smo o bolestima uzrokovanim promenama samo jednog gena (monogenske bolesti) i njihovom nasleđivanju, o prenošenju monogenskih bolesti ukrštanjem u srodstvu, itd. Naravno, govorili smo o jednoj od najpoznatijih monogenskih bolesti, hemofiliji. Uz sve ovo, bavili smo se i time kako se genske bolesti dijagnostifikuju i time kakvu ulogu genetičari igraju u tom procesu. Pričali smo i o multifaktorskim bolestima, bolestima uzrokovanim mutacijama DNK koja se nalazi u mitohondrijama, itd.Support the show

U ovoj epizodi pričali smo o kosmologiji, svemiru na velikim skalama, nastanku strukture i fizici koja opisuje razne kosmološke fenomene koje smo pominjali. Gost je bio dr Marko Simonović (CERN). Support the show

Ove godine smo slavili 80. rođendan Brendona Kartera, teorijskog fizičara koji je puno doprineo razvoju opšte teorije relativnosti, a posebno fizike crnih rupa. Njegova je čuvena teorema da "crne rupe nemaju dlake", na primer. Međutim, još jedan od njegovih velikih doprinosa nauci je čuveni ANTROPIČKI PRINCIP i skladno njemu, Karterov antropički argument. U ovoj epizodi smo pričali o antropičkom principu/načelu, pogotovo u kontekstu astrobiološke evolucije i u kontekstu nastanjivosti u Svemiru, posebno u kontekstu galaktičke nastanjivosti. Pričali smo i o antropičkom načinu rasuđivanja u nauci, o antropičkim predviđanjima i nekim drugim primenama antropičkog načina razmišljanja i antripičkog načela, u kosmologiji, kvantnoj kosmologiji, u teorijama o poreklu hemijskih elemenata, geonaukama i planetarnim naukama, itd. Antropički princip je bio tema jedne od prvih epizoda Radio Galaksije, još davne 2008. godine, ali snimak te epizode je, nažalost, nepovratno izgubljen. Zato u ovoj epizodi pokušavamo da ispravimo taj propust iz davnih dana Radio Galaksije i vratimo vam priliku da čujete više o antropičkom principu! Gost je bio dr Milan M. Ćirković sa Astronomske opservatorije Beograd. Support the show

Tema u ovoj epizodi ima mnogo, ali sve su zanimljive metodološke crtice o arheologiji i metodu u arheologiji, pogotovo u kontekstu arheologije danas. O tome šta je arheologija i kako izgleda baviti se arheologijom, šta su dobre, a šta loše prakse, koliko je i na koji način važan kontekst u arheološkim istraživanjima, kakvi su izazovi razumevanja ideološke obojenosti istraživanja u arheologiji, kako savremeni metodi utiču na razvoj arheologije i arheološkog znanja, i o mnogim drugim temama i problemima savremene arheologije, govorila je prof. dr Monika Milosavljević sa Odeljenja za arheologiju na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Support the show

Šta je tamna materija? Kako je otkrivena? Kako su još krajem 19. veka Lord Kelvin i Poenkare došli do prvih ideja da postoji nedostajuća masa u svemiru koju ne vidimo, a koja nam je neophodna da bismo opisali kretanja zvezda? Šta su rotacione krive galaksija i kako smo na osnovu posmatranja brzina kretanja zvezda u galaksijama zaključili da galaksijama nedostaje masa? Kako je na osnovu upoređivanja vidljive i dinamičke mase Fritz Zwicky došao do sličnog zaključka i kako toj "nedostajućoj masi" dao naziv "tamna materija" 1930-ih godina? Kako je izračunao (i zašto je pogrešio) broj koji nam govori koliko puta više ima tamne materije od vidljive, barionske materije?Šta su nam novo donela radio posmatranja, a posebno posmatranja atomskog vodonika na 21 cm talasne dužine? Kako su Vera Rubin i W. Kent Ford, Jr. otkrili većinu univerzuma i došli do dobrog broja odnosa tamne i vidljive materije?  Na koje još načine možemo da indirektno detektujemo tamnu materiju? Kako smo otkrili njeno postojanje preko gravitacionih sočiva, kako preko anizotropije u kosmičkom mikrotalasnom pozadinskom zračenju i zašto nam anizotropija u CMB-u daje zaključak da je najverovatniji opis Univerzuma onaj koji nudi Lambda-CDM model? Kako MOND ne uspeva da objasni Svemir i zašto je danas paradigma o postojanju tamne materije opšte prihvaćena u nauci? Šta je hladna, a šta topla tamna materija? Kako na čestičnom nivou tragamo za tamnom materijom? Koji su načini indirektne potrage za WIMP-ovima? Kako posmatranjem gama zračenja iz centra Mlečnog puta (ili drugih galaksija) možemo da dođemo do indirektne detekcije tamne materije? Kako tamna materija interaguje međusobno na čestičnom nivou? Koji eksperimenti postoje namenjeni direktnoj detekciji mnogobrojnih kandidata za čestice tamne materije? Sve ovo i još mnogo drugih tema vezanih za tamnu materiju možete čuti u ovoj epizodi Radio Galaksije. Gošća je bila Jovana Petrović, doktorantkinja astrofizike koja se bavi gama zračenjem iz centra Mlečnog puta na Matematičkom fakultetu u Beogradu i game math dizajnom u kompaniji  Playstudios Europe. Support the show

U ovoj epizodi nastavljamo sa pričom o razvoju hardvera i softvera i primenama u svemirskoj industriji. Prošli put smo pričali o Apolo programu, a ovde se priča nastavlja razgovorom o o komunikaciji u svemiru, enkripiciji i dekripciji signala u svemiru, o nekim od najzanimljivijih bug-ova u hardversko-softverskim sistemima na svemirskim misijama i o savremenoj tehnologiji i pristupima koji se koriste u svemirskoj tehnologiji danas, kako u privatnim svemirskim kompanijama poput SpaceX-a, tako i u ostalim institucijama svemirske industrije. Gosti su bili Uroš Milićev i Stevan Golubović. Support the show

U ovoj i narednoj epizodu možete čuti malo više o tehnologiji u Svemiru! Epizode su posvećene hardveru i softveru u svemirskoj industriji, posebno u industriji letova i svemirskih misija. Gosti bili su Uroš Milićev i Stevan Golubović, a u ovom, prvom delu, moći ćete da čujete kako se razvio Apolo program u kontekstu razvoja hardvera i softvera, kakve probleme sa sobom nosi slanje instrumentacije u Svemir, koje smo osnovne lekcije naučili iz tih 60ih i 70ih godina, a sigurno će vam ova epizoda biti i mala i zanimljiva lekcija elektronike i softverskog inžinjerstva, čak i ako ste već u tim vodama.Support the show

Plašimo ih se jer ih ne razumemo, a da bismo to promenili, u ovoj epizodi su nam gosti bili Margareta Lakušić i Vukašin Bjelica, biolozi koji se bave istraživanjem zmija Balkana. Margareta se na doktorskim studijama u okviru Istraživačkog centra za biodiverzitet i genetiku na Univerzitetu u Portu (Portugal) bavi otrovima i otrovnim zmijama sa područja Balkana, a Vukašin se na Biološkom fakultetu u Beogradu bavi funckijskom morfologijom i ponašanjem gmizavaca, kao i njihovom zaštitom na Balkanu.Pričali smo o mnogim temama vezanim za to kako se zmije istražuju, kako se biolozi bave biodiverzitetom zmija, kako se vrši monitoring zmija, u kakvim staništima zmije žive, šta utiče na promene staništa zmija, kako klimatske, ekološke i urbanističke promene utiču na populaciju zmija na Balkanu, kakve sve vrste zmija postoje na Balkanu, kako nastaje otrov kod zmija otrovnica, šta uzrokuje varijacije u otrovu i šta je još važno u istraživanjima zmija otrovnica... Takođe, bilo je reči i o istraživanju neotrovnih zmija poput ribarica i belouški, govorićemo o tome kako se istražuje ponašanje zmija, kako izgledaju poligoni za istraživanje antipredatorskog ponašanja kojim se Vukašin bavi na svom projektu, kao i zašto je važno baviti se tim temama. Naravno, kroz sve ove teme prošli smo u razgovoru sa Margaretom i Vukašinom kroz priču o njihovim istraživanjima i terenskom radu na mnoštvu zanimljivih mesta poput Prespanskog jezera i ostrva Golem Grad, Mokre Gore na Prokletijama i drugim lokacijama na Balkanu na kojima se mogu pronaći kako poskok, šarka i šargan (otrovnice), tako i mnoge druge neotrovne zmije (ribarice, belouške, smukovi, smukulje, šilac). Pričali smo i o zmijama u gradovima, uvek aktuelnoj temi u ovim prolećnim i letnjim mesecima, kako bismo pokušali da ih razumemo i naučimo zašto ih se ne treba plašiti, kao i generalno zašto je važno da se bavimo zaštitom zmija. Linkovi za dalje istraživanje: //// USKORO!Ukoliko naš rad želite da podržavate iznosom koji sami određujete na mesečnom nivou, to možete učiniti ovde: https://patreon.com/join/radiogalaksija. Ukoliko želite da donirate Radio Galaksiju jednokratno preko PayPal-a, to možete učiniti ovde: http://paypal.me/radiogalaksija. Hvala!Pratite nas i na društvenim mrežama: Facebook, Instagram, Twitter, Reddit.A ukoliko više volite da čitate e-mailove, prijavite se na naš newsletter, ovde.Support the show

| Epizoda 43 | 16-12-2009 Pisac: Danilo KišKnjiga: Čas anatomijeO knjizi je govorio dr Milan M. Ćirković, a emisiju je vodila Marija Nikolić.Emisija je premijerno emitovana na Novom Radio Beogradu.***"Jedan pisac, jedna knjiga!" je rubrika koja je bila poslednji segment emisije "Radio Galaksija", posvećen približavanju književosti (a kasnije i popularno naučnim i filozofskim knjigama) slušaocima. Ideja je bila da se stvori prostor za svojevrsni interkulturni dijalog između nauke i umetnosti, kroz radijski razgovor, kao i da se u takvom prostoru pokrenu neke od tema o kojima valja svakoga dana pomalo misliti, kao i da se prodube čitalačka interesovanja i proširi književni (i generalno literarni) ukus slušalaca, te da se ponudi jedan Radio Galaksiji svojstven pogled na čitanje i književnost.  Support the show

| Epizoda 42 | 02-12-2009 Pisac: Jorgos SeferisKnjiga: Mitska istorija i druge pesmeO knjizi je govorio dr Milan M. Ćirković, a emisiju je vodila Marija Nikolić.Emisija je premijerno emitovana na Novom Radio Beogradu.***"Jedan pisac, jedna knjiga!" je rubrika koja je bila poslednji segment emisije "Radio Galaksija", posvećen približavanju književosti (a kasnije i popularno naučnim i filozofskim knjigama) slušaocima. Ideja je bila da se stvori prostor za svojevrsni interkulturni dijalog između nauke i umetnosti, kroz radijski razgovor, kao i da se u takvom prostoru pokrenu neke od tema o kojima valja svakoga dana pomalo misliti, kao i da se prodube čitalačka interesovanja i proširi književni (i generalno literarni) ukus slušalaca, te da se ponudi jedan Radio Galaksiji svojstven pogled na čitanje i književnost.  Support the show

| Epizoda 41 | 2009 Pisac: Edgar Alan PoKnjiga: Avanture Artura Gordona PimaO knjizi je govorio dr Milan M. Ćirković, a emisiju je vodila Marija Nikolić.Emisija je premijerno emitovana na Novom Radio Beogradu.***"Jedan pisac, jedna knjiga!" je rubrika koja je bila poslednji segment emisije "Radio Galaksija", posvećen približavanju književosti (a kasnije i popularno naučnim i filozofskim knjigama) slušaocima. Ideja je bila da se stvori prostor za svojevrsni interkulturni dijalog između nauke i umetnosti, kroz radijski razgovor, kao i da se u takvom prostoru pokrenu neke od tema o kojima valja svakoga dana pomalo misliti, kao i da se prodube čitalačka interesovanja i proširi književni (i generalno literarni) ukus slušalaca, te da se ponudi jedan Radio Galaksiji svojstven pogled na čitanje i književnost.Support the show