HistoryCast

86 - Podržite nas na Patreonu https://www.patreon.com/c/HistoryCast U društvu istoričara i kumova Nikole Đukića i Nikole Šipke, otvaramo najmračnije stranice evropske prošlosti. Tridesetogodišnji rat — sukob koji je promenio lice Evrope — nije bio samo borba za religiju ili teritoriju, već dramatična borba za opstanak čitavih društava. Počelo je tako što su se katolici i protestanti posvađali, a završilo tako što su svi ratovali sa svima. Trideset godina haosa, gladi i spletki promenilo je Evropu — i nateralo ljude da se pitaju: Da li se ovo ikada završava?

85 - Podržite nas na Patreonu https://www.patreon.com/c/HistoryCast Ovu epizodu omogućili su vam naši sponzori na Patreonu. U ovoj epizodi istražujemo jedan od najdramatičnijih događaja u nacističkoj Nemačkoj - Noć dugih noževa. Ova krvava čistka, koja se dogodila između 29. juna i 2. jula 1934. godine, zauvek je promenila tok Hitlerove vlasti i obeležila početak brutalne nacističke tiranije. Kako su ambicije, strahovi i politički manevri doveli do toga da Hitler eliminiše svoje najbliže saradnike? Ko je bio Ernst Rem i zašto je SA, nekadašnji stub nacističkog pokreta, morala biti uništena? Kroz priču o krvavom obračunu unutar nacističkog režima, istražujemo kako je Adolf Hitler iskoristio političku paranoju, unutrašnje sukobe i brutalne metode da učvrsti svoju moć. Šta je zapravo pokrenulo ovu čistku? Ko su bile žrtve, a ko profiteri ovog događaja? I, najvažnije, kako je ova noć oblikovala sudbinu Nemačke, ali i sveta u godinama koje su usledile? U ovoj epizodi naši istoričari Ivan Drljača i Nikola Đukić pružiće vam detaljan uvid u spletke, izdaje i paranoju iza kulisa nacističke vlasti. Tu su i priče o ključnim figurama poput Ernsta Rema, Jozefa Gebelsa, Hermana Geringa i Hajnriha Himlera, kao i analiza uticaja ovog događaja na nacistički režim i međunarodnu politiku. Pridružite nam se i podržite naš rad na Patreonu kako biste dobili pristup ovoj i drugim ekskluzivnim epizodama. Zajedno otkrivamo slojeve istorije i čuvamo je od zaborava. Ostavite svoje utiske u komentarima, podelite s prijateljima i ne zaboravite - vaša podrška čini mogućim ovakve epizode! Hvala vam što ste deo našeg HistoryCast putovanja. Pratite nas i na YouTube kanalu i društvenim mrežama - linkovi u opisu videa ⬇️

U specijalnoj uskršnjoj epizodi otvaramo jednu od najsnažnijih i najdubljih tema u istoriji čovečanstva – stradanje Isusovo i njegovo značenje, ne samo za hrišćansku veru, već i za civilizaciju, umetnost i samu ideju čoveka u tradiciji naroda koji su prihvatili hrišćanstvo. Istoričarka umetnosti Jovana Milovanović ovog puta ugostila je teologa Vukašina Milićevića, sa kojim vodi razgovor koji seže daleko izvan granica podkast formata. Zajedno nas uvode u priču o tome kako je jedno stradanje postalo osnova nove vere, nove etike, ali i novih oblika umetničkog izraza. Zašto krst? Zašto muka? Kako se u smrti rađa nada i zašto rana postaje mesto isceljenja? Govorimo o tome kako su prvi hrišćani razumeli ono što se dogodilo na Golgoti, kako se crkva rađala iz traume. Zašto je Isus morao da strada? Kako su hrišćani vekovima kroz liturgiju, ikone i arhitekturu čuvali živi plamen jednog događaja koji se desio u rimskoj provinciji Judeji, a odzvanja kroz epohe? Kako je Crkva nastajala iz senke krsta? I šta nam sve to govori danas, dok i dalje tragamo za smislom u svetu koji često izgleda kao da puca po šavovima?

84 -

Beograd je kroz svoju istoriju nebrojeno puta menjao lice - ratovi, političke odluke i urbanistički zahvati odnosili su delove grada, brišući simbole epoha koje su ostavili iza sebe. U ovoj epizodi istražujemo sudbinu nekih od najpoznatijih zdanja Beograda koja su nestala ili su u ruševinama - Hotel Jugoslavija, Pošta Beograd 2 i Generalštab. Razgovaramo i o Sajmu, još jednom simbolu grada kojem preti nestajanje. Kako je Hotel Jugoslavija, nekada simbol luksuza i jugoslovenskog prosperiteta, završio u 'starom gvožđu'? Šta se dogodilo sa Poštom Beograd 2, jednom od ključnih tačaka beogradske komunikacije? I kako su razaranja Generalštaba promenila izgled Nemanjine ulice, ali i kolektivno sećanje Beograđana? Zašto je Generalštab toliko važan? Razgovaraćemo o društvenim, političkim, pa čak i vojnim razlozima ovih rušenja, ali i o tome kako se grad nosi sa sopstvenom prošlošću - da li briše tragove ili ih ostavlja kao podsetnik? Sa vama danas istoričarka umetnosti Jovana Milovanović i gošća i koleginica Vladana Putnik Prica iz Instituta za istoriju umetnosti.

83 -

Kako je izgledalo jutro 6. aprila 1941. u Beogradu? Građane su u sred noći budili zvuci sirena, a već nekoliko sati kasnije nad grad su se nadvili avioni Luftvafea, donoseći smrt i razaranje. Tog kobnog dana Beograd je postao poprište užasa, a ulica po ulica, dom po dom, bili su pretvoreni u zgarišta. U ovoj epizodi, zajedno sa našom istoričarkom umetnosti doktorkom Jovanom Milovanović i posebnim gostom, profesorom Radosavom Tucovićem iz Instituta za savremenu istoriju, istražujemo ne samo tragične događaje tog dana već i ono što je usledilo. Kako su preživeli Beograđani nastavili sa životom među ruševinama? Koji su simboli stradanja, a koje su priče o ljudskoj snazi i otporu ostale u sećanju? Otkrićemo kako je bombardovanje oblikovalo društvenu i kulturnu scenu glavnog grada, ali i kako je umetnost našla put da sačuva sećanje na taj strašni trenutak. Pridružite se ovoj uzbudljivoj epizodi u kojoj istorija oživljava kroz sećanja, analize i fascinantne priče iz života Beograda tokom Drugog svetskog rata.

Danas govorimo o državi u kojoj se režim urušava brže nego kula od karata, gde diktator preko noći od "vođe naroda" postaje begunac u sopstvenoj zemlji, a dotadašnji saborci neuhvatljivom brzinom menjaju strane. Dobro došli u Italiju 1943. godine – mesto gde je fašizam pao na najdramatičniji mogući način. Kada se saveznički vojnici iskrcavaju na obale Sicilije u julu 1943, Evropa je već četiri godine u plamenu. Iako oči sveta gledaju ka istoku i epskim okršajima na sovjetskom frontu, jedan novi, iznenađujući front otvoren je upravo na vratima Hitlerovog saveznika – Musolinijeve Italije. Naša dva sjajna istoričara, Nikola Đukić i Nikola Šipka, vode vas kroz splet neverovatnih događaja koji su zauvek promenili tok Drugog svetskog rata.

Podržite nas i na Patreonu patreon.com/historycastU nedeljnoj epizodi HistoryCasta, istoričarka umetnosti Jovana Milovanović ugostila je Srđana Ercega, poznato lice i glas koji pamtite sa staza Formule 1, Moto GP-a i NFL-a, vlasnika @InfinityLighthouse i kolegu iz sjajnog podkasta LAP 76. Zajedno vas vode na spektakularnu vožnju kroz vreme i otkrivaju fascinantnu istoriju automobilskih trka, od beogradskih ulica između dva svetska rata do legendarnog Le Mana i zlatnog doba Formule 1. Kako su prvi trkači automobila osvojili Srbiju, ko je bio domaći pionir brzine i kakva je veza između istorije, tehnologije i mirisa spaljenih guma?

80 - U novoj epizodi upoznajemo najdugovečnijeg srpskog vladara, čija je vladavina obeležila crnogorsku istoriju – od borbi na bojnom polju do diplomatskih salona Evrope. Bio je pesnik i ratnik, tradicionalista i reformator, knjaz pa kralj. Ko je zaista bio Nikola I Petrović Njegoš, veći Srbin od bilo kog srpskog valdara, i kakvo je nasleđe ostavio Crnoj Gori? Istoričari Ivan Drljača i Nikola Đukić vode vas kroz živopisnu priču o monarhu koji je svojom harizmom osvajao evropske dvorove, ali i suočavao se sa izazovima koje su nosila burna vremena prelaza iz 19. u 20. vek. Čućete i kako je Nikola bio nazvan "prvi tast Evrope", budući da je njegove ćerke i sinove povezao bračnim vezama sa najznačajnijim evropskim dinastijama, uključujući rusku, srpsku i italijansku kraljevsku porodicu. Otkrićete kako je kralj Nikola bio jedan od najproduktivnijih vladara-pesnika svog vremena, autor tradicionalne crnogorske himne "Onamo, 'namo". Biće reči i o njegovim diplomatskim potezima, poput čuvenog međunarodnog priznanja crnogorske nezavisnosti na Berlinskom kongresu 1878. godine, kao i o odnosu sa savremenicima poput kralja Milana Obrenovića i kralja Aleksandra Karađorđevića. Spremite se za epizodu punu anegdota, malo poznatih činjenica i zanimljivih pogleda na život čoveka čija legenda živi do danas.

U ovoj epskoj epizodi, istoričari i kumovi Nikola Đukić i Nikola Šipka vode vas kroz jednu od najdramatičnijih borbi antičkog doba - Punske ratove! Ko je zaista bio moćniji - Rim sa svojom neumoljivom disciplinom ili Kartagina sa svojim genijalnim strategijama i neustrašivim Hanibalom? Kako su ove tri brutalne konfrontacije zauvek promenile tok istorije i oblikovale budućnost Mediterana? Kako je sve počelo? Rim i Kartagina, dve moćne civilizacije, dugo su koegzistirale, ali kada su interesi sudarili na Siciliji, svet je utonuo u sukob koji će trajati preko jednog veka. Šta je presudilo? Diplomatske spletke, vojna genijalnost ili čista upornost? Da li je prelazak Alpa sa slonovima bio vojni podvig veka ili sumanuta avantura? Kako je Hanibal umalo oborio Rim na kolena? Kakvu ulogu su imali rimski generali poput Scipiona Afričkog i kako su preokrenuli sudbinu Rima? Treći Punski rat nije bio samo sukob - bio je to čin potpunog istrebljenja. Zašto su Rimljani otišli tako daleko da izbrišu Kartaginu sa lica zemlje? Da li su se plašili novog Hanibala ili je u pitanju bila čista osvetoljubivost? Sa strašću pravih istraživača i uz već poslovičan britki humor, Nikola & Nikola raskrinkavaju mitove, analiziraju ključne bitke i otkrivaju detalje koji su ostali u senci istorijskih zapisa. Od prvog sukoba na Siciliji, preko čuvenog prelaska Alpa sa slonovima, pa sve do potpunog uništenja Kartagine - ovo je priča o moći, osveti i neumoljivom usponu Rima.

Podržite nas i na Patreonu patreon.com/historycast Kada je papa Julije II dela Rovera pozvao Mikelanđela da oslika plafon Sikstinske kapele, umetnik nije bio oduševljen - zapravo, bio je besan. Smatrao je sebe vajarem, a ne slikarom, i uveren da ga zaverenici u papinom dvoru žele poniziti, prihvatio je zadatak nevoljno. Ipak, ono što je usledilo nije samo jedan od najambicioznijih poduhvata renesanse, već i umetničko delo koje će vekovima oblikovati percepciju umetnosti i religije. U ovoj epizodi, naša istoričarka umetnosti Jovana Milovanović i njen kolega Nikola Piperski otkrivaju kako je Mikelanđelo, sam u ogromnoj kapeli, ležeći na improvizovanoj skeli, proveo godine boreći se s bojama, vlažnim malterom i neprestanim pritiscima Vatikana. Da li je Stvaranje Adama zaista inspirisano anatomijom ljudskog mozga? Kako je umetnik u freske sakrio kritiku crkve? I zašto je Mikelanđelo do kraja života gajio prezir prema onima koji su ga naterali da stvara ovo remek-delo? Pridružite nam se u istraživanju Sikstinske kapele - umetničkog, političkog i ličnog bojišta jednog od najvećih majstora renesanse.

78 - Zamislite narod koji gubi domovinu, ali ne veru i nadu. Tako počinje jedno od najpotresnijih poglavlja srpske istorije. Prvi svetski rat je, 1916. godina. Vojska na izmaku snage, narod u izgnanstvu i ostrvo koje je postalo dom umornih duša. Ova epizoda vodi nas na Krf - mitsko mesto srpske istorije i utočište srpske vojske i naroda u Jonskom moru. Naši istoričari Nikola Đukić i Ivan Drljača danas pričaju o poslednjem pogledu na domovinu i nadi koja se rađala među maslinama i borovima ovog grčkog ostrva.

77 - Leto 1943. godine. Na beskrajnim stepama Sovjetskog Saveza sprema se najveća tenkovska bitka u istoriji. Hitler polaže sve nade u operaciju „Citadela“, poslednji pokušaj da preokrene tok rata na Istočnom frontu. Sa druge strane, Crvena armija je spremna, odlučna da slomi nemačku ofanzivu i zapečati sudbinu Trećeg rajha. Kako je sovjetska obaveštajna služba preduhitrila Vermaht? Kakvu su ulogu odigrali moćni T-34 i nemački „Tigar“ i "Panter"? I zašto je ova bitka označila početak kraja nemačke ratne mašine? U ovoj epizodi, još jednom nastavku serijala HistoryCast podkasta o Drugom svetskom ratu, zaranjamo u srž operacije Citadela, analiziramo strategije obe strane i otkrivamo kako je sovjetska odbrana izdržala nalet nacističke ratne mašinerije. Pričamo o legendarnim tenkovskim duelima, taktikama, sudbonosnim odlukama i hrabrosti vojnika na obe strane. Kako je ova bitka postala prekretnica rata na Istoku? O tome danas kumovi, istoričari Nikola Đukić i Nikola Šipka. Pripremite se za epsku priču o hrabrosti, strategiji i brutalnosti rata - priču o danima kada je gvožđe odlučivalo sudbinu sveta.

76 Tog februara 1835. Srbija se budi u duhu revolucije. Dok Evropa i dalje robuje apsolutizmu, Kneževina Srbija donosi ustav koji garantuje prava i slobode kakve mnoge tadašnje države nisu ni sanjale. Narod slavi, knez Miloš zazire, a velike sile – besne. Kako je moguće da jedan mali narod na Balkanu piše pravila koja su previše slobodarska čak i za Zapad? U ovoj epizodi naši istoričari Nikola Đukić i Ivan Drljača, vode nas kroz priču o Sretenjskom ustavu - prvom pokušaju da Srbija postane moderna pravna država. Zašto je bio radikalan za svoje vreme? Kako je zamišljen i ko ga je pisao? I najvažnije - zašto je trajao samo 55 dana? Govorićemo o zakulisnim igrama, strahu velikih sila i viziji jednog naroda koji je želeo da kroči u budućnost, ali se suočio sa surovom realnošću međunarodne politike. Da li su ideali Sretenjskog ustava nestali sa njegovim ukidanjem, ili i dalje žive u našem društvu? Ovo je priča o Srbiji koja je želela više.

Istoričarka umetnosti Jovana Milovanović sa kolegom i gostom Bogdanom Petrovićem razgovara o studentskim protestima od '68. do danas, i kulturi i umetnosti. Kako izgleda pobuna kroz umetnost? U ovoj epizodi HistoryCast-a istražujemo estetske i kulturne aspekte studentskih protesta u Jugoslaviji - od revolucionarne 1968. preko 'plišane revolucije' i masovnih demonstracija devedesetih do današnjih studentskih blokada u Srbiji. Kako su plakati, grafiti, muzika i performansi postali deo protesta? Kakvu ulogu su umetnici i intelektualci imali u oblikovanju vizuelnog i simboličkog izraza otpora? Analiziramo sličnosti i razlike između ključnih studentskih pokreta, njihov politički i društveni kontekst, kao i uticaj globalnih trendova na lokalnu pobunu.

75 - U ovoj epizodi pričamo o kralju koji svoju titulu nije stekao mačem, već pergamentom i diplomatskim nadmudrivanjem. Stefana Prvovenčanog danas pamtimo kao srpskog kralja koji je postavio temelje srpske državnosti, a čiji put do krune je bio sve samo ne jednostavan. Brat mu je bio kralj i ratnik, otac veliki župan, a on, uvek negde između njih dvojice, razapet između Istoka i Zapada, vere i politike, mača i pera. U ovoj epizodi istoričari Nikola Đukić i Ivan Drljača razgovaraju o intrigama i istorijskim i geopolitičkim okolnostima koje su oblikovale Stefanovu vladavinu. Kako je uspeo da balansira između moćnih suseda - Vizantije, Ugarske i papskog Rima? Koliko je u njegovom usponu presudna bila podrška Svetog Save, a koliko vešte političke igre? Da li je zaista bio slabiji od svog brata Vukana ili je njegova snaga bila u strpljenju i dugoj igri? I šta nam njegovo 'Žitije Svetog Simeona' otkriva o vremenu kada su reči imale moćnu ulogu u politici?

Podržite nas na patreonu patreon.com/historycastRani pristup regularnim epizodama i ekskluzivne epizode svakog četvrtkaNaš istoričar Ivan Drljača, u razgovoru sa kolegom Lukom Filipovićem, vodi nas kroz studentske proteste 1968. godine - događaje koji su potresli univerzitete širom sveta, kroz koje su studenti, vođeni željom za promenom, pravdom i slobodom, postali pokretači društvenih i političkih transformacija. Priča se razvija kroz dva aspekta: globalni kontekst studentskih revolucija i specifični jugoslovenski odgovor na te promene i poređenje studentskih pokreta i protesta '68. i aktuelnih protesta u Srbiji poslednjih nekoliko sedmica. Ova epizoda osvetljava složenost istorijskih događaja, pokazujući da su studentski protesti bili više od običnih političkih demonstracija - bili su izraz kulturne revolucije, kritika zastarelih normi i pokretač novih ideja o slobodi, jednakosti i aktivnom učešću građana. Detaljno se razmatra i simbolika, retorika i taktike koje su studenti koristili, čime se osvetljava bogatstvo i višeslojnost njihovog pokreta.

1915. bila je godina u kojoj je Srbija, na kolenima, postala simbol nepokorenog duha. To nije bila samo godina rata, već godina tuge i snage. Pre nego što su planine Albanije postale poslednji ispit izdržljivosti, Srbija je doživela pad kakav retko pamti istorija. Savezničke nade su se gasile dok su neprijateljske vojske s tri strane zatvarale obruč. Gradovi su razarani, sela spaljivana, a nepokolebljivi duh naroda potresen je epidemijom tifusa, koja je odnela stotine hiljada života. Planovi za odbranu postali su planovi za povlačenje, dok su iscrpljeni vojnici i civili zajedno koračali u neizvesnost. Ovo je priča o kolapsu jedne države koja je ostala uspravna i u ruševinama. Priča o lekarima koji su se borili s bolešću bez resursa, o gladnim porodicama koje su bežale pred neprijateljem i o vojnicima koji su ginuli, ne za pobedu, već za čast. Planine Albanije nisu bile granica - bile su provalija u koju je zakoračio narod u potrazi za spasenjem. Ovo je priča o onima koji su nosili teret domovine na svojim plećima, o tišini snega koji je prekrio poslednje korake i o neugasivom plamenu nade. Kako je jedna mala zemlja, opkoljena i razorena, uspela da pronađe put do vaskrsenja? Ovo je sećanje na suze, korake i snove, ispisano u planinskim vrletima i urezano u istoriju.Kako je jedna mala zemlja, opkoljena i razorena, uspela da pronađe put do vaskrsenja? Ovo je sećanje na suze, korake i snove, ispisano u planinskim vrletima i urezano u istoriju. Naši istoričari Nikola Đukić i Ivan Drljača govoriće danas o toj devetsto petnaestoj, o vojnicima koji su na izmaku snage ostajali da brane ideju slobode, o deci koja su gladna i promrzla sanjala rodnu grudu i o vođama koji su sa svakim izgubljenim čovekom nosili još teži teret odgovornosti. U ovim danima stradanja rođeni su mitovi i heroji - ali i tragedije o kojima se ćutalo. Kako su preživeli, ko im je pružio ruku i kako je ovaj egzodus izmenio sudbinu ne samo Srbije, već i Evrope? Ovo je priča o ljudima koji nisu imali ništa osim vere da dolazi novi dan.

Zamislite Pariz krajem 19. veka - šuštanje haljina na bulevarima, svetlost gasnih lampi, ali i slike koje ne slede pravila akademije. U ovoj epizodi zaronićemo u priču o tome kako su umetnici poput Bodlera, Manea, Monea, Degaa, Rodena, Renoara srušili granice i oslobodili umetnost. Kroz objektiv istoričara umetnosti, otkrićemo kako su društvene promene, industrijska revolucija i novi pravci u filozofiji oblikovali ono što danas nazivamo modernom umetnošću. Šta uopšte znači 'moderna umetnost'? Da li je njen nastanak bio trenutak genijalne inspiracije ili rezultat turbulentnih društvenih i kulturnih promena? Šta je to moderno, u svojoj suštini? Moderna umetnost je bila revolucija u shvatanju šta umetnost može biti - prelazak s "lepote" na "ideju" i otvorenost za sve oblike izraza. Ona označava raskid s tradicionalnim normama i akademskim pristupima umetnosti i teži eksperimentisanju s novim tehnikama, temama i formama izražavanja. Koji trenutak je bio presudan? Kako je impresionizam otvorio vrata avangardi? Pripremite se za fascinantno putovanje kroz epohe, ideje i boje koje su zauvek promenile svet umetnosti. Kroz ovu priču vode vas istoričarke umetnosti Jovana Milovanović i Mina Radovanović. Pridružite im se dok dekonstruišu mitove o modernoj umetnosti, osvetljavaju manje poznate priče o njenim pionirima i otkrivaju kako je ova "pobuna na platnu" zauvek promenila svet kulture i naš pogled na stvarnost.

Naši i vaši omiljeni "istorijski kumovi," Nikola Đukić i Nikola Šipka, poveli su strastvenu debatu: da li je Lenjin vizionar revolucije i tvorac novog poretka ili ideolog čija je vizija skupo koštala svet? Na 101. godišnjicu njegove smrti upadamo u vrtlog revolucije i ideologije kroz priču o čoveku koji je bukvalno promenio tok svetske istorije. Da li je bio genije vizije, ili vođa čije su ideje dovele do krvave transformacije sveta? U strastvenoj debati, otkrićete kako je Lenjinovo ime postalo simbol revolucije, ali i kontroverzi koje i danas odjekuju. Pratimo njegov put – od skromnih početaka u Simbirsku, preko egzila, pa sve do oktobarskog trijumfa i stvaranja Sovjetskog Saveza. Šta je Lenjin zaista ostavio iza sebe? Viziju boljeg sveta ili seme budućih tragedija? Uz duhovite replike, ali i ozbiljne analize, Nikola i Nikola se sukobljavaju oko njegovog nasleđa - od Oktobarske revolucije do početaka Sovjetskog Saveza. Saznaćete šta je Lenjin zaista značio za istoriju i zašto njegov uticaj i danas izaziva podjednako divljenje i osudu. Pripremite se za epizodu punu žara, istorijskih kontroverzi i neočekivanih uvida. Revolucija je pred vratima - da li ste spremni? Kumovi nisu baš u saglasju ni kad su u pitanju datumi i godine, a ni što se tiče pogleda na levo, desno, situaciju, ideologiju, istoriju, fudbal, vasionu, botaniku, matematiku, planetu i sve ostalo, ali odličan Autostoperski vodič kroz istorijsku galaksiju pišu ovim svojim raspravama, tako da, sve što treba da uradimo svi zajedno je da uzmemo kikiriki, kokice, sokiće, pivo, ko šta voli, zavalimo se udobno i pratimo ovaj uzbudljiv 'meč'.

U ovoj epizodi vraćamo se u ledene zime 1942-43. godine, kada se na obalama reke Volge vodila najkrvavija bitka u istoriji čovečanstva. Kako su sovjetski vojnici, sa jedva dovoljnom opremom, uspeli da zaustave nepobedivu nemačku mašineriju? Šta je značila Hitlerova opsesija Staljingradom i kako su odluke na obe strane oblikovale sudbinu rata - i sveta? Ali pre nego što stignemo do prelomnog trenutka, vraćamo se u proleće 1942. godine, kada je Istočni front bio u plamenu. Kako je Operacija Plavo oblikovala Hitlerovu strategiju? Šta je Staljin naučio iz prethodnih neuspeha? I kako su obični vojnici, s obe strane, proživljavali strahote rata? Otkrićete kako je opsada Staljingrada postala simbol odlučnosti i žrtvovanja, ali i koliko je ta bitka promenila tok rata. Pridružite nam se dok preispitujemo ovaj epski sukob kroz oči vojnika, generala i civila, a sve to uz analizu ključnih događaja koji su prethodili ovom sudaru titana. Čućete zanimljive detalje, od Pavlovljeve kuće do Operacije Uran, i saznati kako je ovaj sukob postao simbol otpora i preživljavanja uz naše istoričare i kumove Nikolu Đukića i Nikolu Šipku. Kroz priču o herojstvu, tragediji i nemilosrdnim borbama na obalama Volge, istražujemo kako su se nacistički planovi o brzom padu Sovjetskog Saveza sudarili sa surovom stvarnošću sovjetskog otpora.

Odslušajte do kraja ovaj specijal posvećen vašim pitanjima da vidite kako ste izazvali eskalaciju sukoba među kolegama, saradnicima, prijateljima i kumovima. Kako je kralj Aleksandar posvađao naše istoričare, Nikolu Đukića, Nikolu Šipku, Ivana Drljaču, Jovanu Milovanović i Minu Radovanović? Najmanje Jovanu i Minu, koje su, istini za volju bile mirovne snage u ovoj operaciji... Ko je ovde navijao za BSK a ko za Jugoslaviju? Ko je za Karađorđeviće a ko za Obrenoviće? Ko je za kraljevinu a ko za republiku, i to za novu Jugoslaviju? Zašto se svađaju oko Španije i Rusije, i, pobogu, filmova i serija? I da li Nikola i Nikola govore i dalje, ili se kumovska rasprava završila kako se to obično kod nas završava? Neee, ne to na šta ste pomislili, taman posla, nego hoće li se ta, dok se vi niste svojim provokacijama umešali, primerena i lepa saradnja nastaviti uopšte? Uostalom, vi ste postavljali nezgodna pitanja, sada gledajte posledice... I razmišljajte kako da se iskupite, a mi imamo nekoliko predloga: Ostavite svoje utiske u komentarima, podelite s prijateljima i ne zaboravite - vaša podrška čini mogućim ovakve epizode! Hvala vam što ste deo našeg HistoryCast putovanja.

70 - U ovoj epizodi analiziramo veličanstvenu i tragičnu priču o Mojkovačkoj bici - događaju koji je postao simbol časti, žrtvovanja i patriotizma Crne Gore. Kroz prizmu ove epske borbe analiziraćemo ključne trenutke učešća Crne Gore u Prvom svetskom ratu i poslednje dane dinastije Petrović. Kako su crnogorski vojnici, vođeni nepokolebljivim serdarom Jankom Vukotićem, uspeli da u ledenom januaru 1916. godine pruže herojski otpor znatno nadmoćnijoj austrougarskoj vojsci, štiteći povlačenje srpske vojske ka Albaniji? Kakva je bila politička i vojna pozadina ovog događaja, i kako je sve to uticalo na sudbinu Crne Gore u periodu koji je usledio? Osim vojnih strategija i istorijskih fakata, istražujemo ulogu i sudbinu crnogorske kraljevske porodice u ovom prelomnom trenutku. Kako je kralj Nikola I Petrović, "evropski sagovornik" i "knjaz pjesnik", pokušavao da balansira između svoje vizije nezavisne Crne Gore i političkih pritisaka velikih sila? Koja je bila sudbina njegove dinastije nakon Mojkovačke bitke i gubitka suvereniteta Crne Gore? Naši istoričari Nikola Đukić i Ivan Drljača približiće vam složene odluke, unutrašnje sukobe i herojstvo jedne male, ali nepokolebljive države. Mojkovačka bitka nije samo priča o borbi i žrtvovanju - to je priča o krahu jednog doba, o odanosti idealima i o sećanju na ljude koji su se, i u porazu, boriili za čast i slobodu. Otkrivamo zajedno dublje slojeve priče o Mojkovačkoj bici - trenutku kada se granica između poraza i časti zamaglila.

Istoričarka umetnosti Jovana Milovanović sa svojim gostom i kolegom Nikolom Piperskim priča o nastanku i životu jednog od najmonumentalnijih spomenika na svetu.

68 - Kroz priču kojom pokušavamo da zavirimo u srž jednog vremena i razumemo kako su se pravila utkala u temelje identiteta srpskog naroda vode nas danas istoričar Nikola Đukić i njegov gost Đorđe Stepić pravni istoričar.

Nevesinjska puška, ustanak protiv Osmanskog carstva, označila je početak velike istočne krize i bila katalizator za promene u Bosni i Hercegovini. Ovaj događaj ukazao je na nezadovoljstvo hrišćanskog stanovništva osmanskom vlašću, dok je Berlinski kongres 1878. godine formalno stavio Bosnu i Hercegovinu pod upravu Austrougarske. Iako su ovi događaji različito uticali na muslimansko, pravoslavno i katoličko stanovništvo, zajedno su postavili temelje za artikulaciju bosanskog identiteta u periodu velikih geopolitičkih i društvenih promena. Benjamin Kalaj, zajednički ministar finansija Austrougarske i ključna figura uprave u Bosni i Hercegovini od 1882., imao je presudnu ulogu u oblikovanju ideje bosanske nacije. Kakva je bila uloga bosanskih begova, muslimanskog stanovništva, pravoslavnih i katoličkih zajednica u periodu okupacije i koji su bili njihovi stavovi o bosanskoj naciji? I kako se nacionalna ideja probijala kroz složeni mozaik etničkih i verskih raznolikosti? Ovo je priča o Balkanu i o Bosni - mestu gde su tradicija, modernizacija i nacionalne aspiracije vekovima oblikovale jedan jedinstveni, šarenoliki mozaik. Pridružite nam se u istraživanju jednog od ključnih perioda balkanske istorije i otkrijte kako su identiteti i nacije nastajali na raskršću Istoka i Zapada. Sa vama danas naši istoričari Jovana Milovanović i Nikola Đukić.

Kroz priče o Ahilu, Jeleni Trojanskoj, Prometeju, Afroditi, Heraklu, Ikaru i Dedalu i drugim mitskim figurama otkrivamo ne samo umetničke, već i ideološke i filozofske struje koje su oblikovale XIX vek. Pridružite nam se dok istražujemo kako su drevni mitovi postali univerzalni simboli slobode, ljubavi, tragedije i pobede nad sudbinom. Istoričarka umetnosti Mina Radovanović sa svojom gošćom i koleginocom Jovanom Nikolić razgovara o različtim aspektima umetnosti XIX veka na koje je uticala antička mitologija.

66 Dešifrovanje Enigme dalo je saveznicima ogromnu stratešku prednost. Omogućilo im je da presretnu i analiziraju nemačke vojne planove, što je bilo ključno u daljem toku rata. Na primer, savezničke snage su mogle da preusmere konvoje i izbegnu smrtonosne napade podmornica. Takođe, razbijanje kodova igralo je ključnu ulogu u pripremi Dana D i invazije na Normandiju 1944. godine. Interesantno je da je uspeh razbijanja Enigme čuvan u najstrožoj tajnosti sve do 1970-ih godina. Ovo je bilo presudno kako bi se osigurala prednost u budućim kriptografskim naporima i kako bi se izbeglo da Nemci postanu svesni svojih slabosti tokom rata. Ali priča o Enigmi ne završava se u ratnim godinama. Nasleđe ove mašine i ljudi koji su je dešifrovali postavilo je temelje za modernu računarsku nauku i kriptografiju. Naš istoričar Nikola Šipka u goste je pozvao kriptografa Aleksandra Matića. Danas njih dvojica pričaju jednu od najzanimljivijih priča - o šiframa, kodovima, špijunaži i velikim i malim ljudima koji su diskretni heroji Drugog svetskog rata.

Pred Kolubarsku bitku država se suočila s ogromnim ljudskim i resursnim gubicima. U takvim okolnostima, mobilizacija nije zaobišla ni mlade intelektualce - đake i studente, koji su se masovno prijavili kao dobrovoljci u vojsku. Tako je formiran Đački bataljon, poznat i kao jedinica 1300 kaplara. Mnogi od ovih mladih vojnika uključeni su u Kolubarsku bitku, gde su se pokazali kao primer hrabrosti. Njihov idealizam i spremnost da se žrtvuju za otadžbinu ostavili su dubok utisak na starije vojnike. Na frontu su često delili sudbinu običnih vojnika, trpeći glad, hladnoću i iscrpljenost, dok su istovremeno nosili težak teret odgovornosti kao vođe svojih jedinica. Njihova je priča simbol hrabrosti, patriotizma, ali i tragedije. U modernoj Srbiji, Kolubarska bitka zauzima centralno mesto u kolektivnom sećanju na Prvi svetski rat. Obeležavanje godišnjica bitke i spomenici, poput onog na planini Rajac, služe kao podsetnik na ovu pobedu i kao inspiracija za suočavanje s izazovima savremenog doba. Istoričari Nikola Đukić i Ivan Drljača pričaju o Kolubarskoj bici, uzrocima, istorijskim okolnostima i uticaju na modernu srpsku istoriju.

Podržite nas na Patreonu - https://www.patreon.com/historycast. . Jugoslavija ostaje tema koja inspiriše brojne debate, jer je njeno nasleđe i dalje prisutno - bilo u vidu nostalgije, političkih ideja ili kulturnih uticaja. Za ljubitelje istorije, ona je neiscrpnu izvor priča o ljudima, idejama i događajima koji su oblikovali ne samo Balkan, već i šire regije sveta. U današnjoj epizodi, naša istoričarka umetnosti Jovana Milovanović sa koleginicom Biljanom Crvenković razgovara o tome kako se sećamo Jugoslavije.

63 Severnoafrički front bio je mnogo više od borbe u pesku - bio je to sukob strateških genija, poprište herojskih podviga i težak test izdržljivosti. Iako je često zasenjen većim bitkama u Evropi i na Pacifiku, njegova važnost za ishod Drugog svetskog rata ne može se potceniti. Ovaj konflikt, vođen između 1940. i 1943. godine, predstavljao je stratešku borbu za kontrolu nad Sredozemljem, Sueckim kanalom i bogatim naftnim resursima Bliskog istoka. Naši istoričari Nikola Đukić i Nikola Šipka istražiće ključne događaje, vojne taktike i najznačajnije ličnosti koje su oblikovale ovaj deo svetske istorije.

U ovoj epizodi istražujemo jedan od ključnih i najdramatičnijih trenutaka u istoriji Kraljevine Jugoslavije - atentat na kralja Aleksandra I Karađorđevića, izvršen 9. oktobra 1934. godine u Marseju. Kralj Aleksandar je 1929. godine uveo diktaturu s ciljem očuvanja jedinstva zemlje, verujući da će ideja jugoslovenstva prevazići duboke nacionalne i političke podele. Njegovi napori naišli su na snažan otpor nacionalističkih pokreta, koji su smatrali da je centralizacija vlasti ugrožavala identitete pojedinačnih naroda. U isto vreme, Kraljevinu Jugoslaviju potresale su ozbiljne ekonomske teškoće i političke intrige, stvarajući ambijent u kojem su tenzije samo rasle. Atentat u Marseju, organizovan uz podršku ekstremističkih organizacija, nije bio samo čin političkog nasilja već i simbol krize jugoslovenskog identiteta i neuspeha u izgradnji stabilnog državnog sistema. Kako su unutrašnji konflikti i globalne političke promene oblikovali sudbinu Kraljevine Jugoslavije? Da li je postojala mogućnost da se ovi konflikti izbegnu, ili je država bila osuđena na dezintegraciju? Ubistvo kralja Aleksandra izazvalo je šok na međunarodnoj sceni i uvelo Kraljevinu u period političke nesigurnosti. Na prestolu ga je nasledio maloletni kralj Petar II, dok je knez Pavle preuzeo ulogu namesnika. Ovaj period obeležen je unutrašnjim previranjima i rastućim pritiscima, kako u samoj Jugoslaviji, tako i u Evropi, koja se ubrzano kretala ka Drugom svetskom ratu. O uticaju Marsejskog atentata na politički pejzaž Balkana i širu evropsku scenu, o očuvanju kolektivnog sećanja na kralja i epohu, naša istoričarka umetnosti Jovana Milovanović razgovara sa Veselinkom Kastratović Ristić, muzejskim savetnikom iz Muzeja Jugoslavije i koautorkom izložbe "Čuvajte mi Jugoslaviju" posvećene Marsejskom atentatu. Kroz analizu ovog događaja, sagledavamo ne samo motive i organizaciju atentata, već i dublje procese koji su oblikovali sudbinu Kraljevine Jugoslavije u turbulentnim godinama pred globalni sukob.

63 - Podržite nas na Patreonu patreon.com/historycast Gladijatori nisu bili samo ratnici, već simbolična manifestacija moći, straha i odanosti publike. U krvavim arenama antičkog Rima robovi, ratni zarobljenici, ali i slobodni ljudi koji su jurili za slavom i bogatstvom, borili su se gotovo uvek do smrti. Njihove borbe nisu bile samo brutalna zabava - to su bile političke poruke, rituali koji su veličali snagu i kontrolu rimske elite. Oni su bili najsvetlije, ali i najmračnije zvezde Rima - superzvezde koje su živele na oštrici mača. Kroz vekove, gladijatori su inspirisali umetnike, pisce, filozofe i kasnije pop kulturu. Od epskih filmova "Spartak" i "Gladijator" do modernih serija i igara, njihova priča simbolizuje borbu za čast i slobodu. Čak i savremeni sportovi, borilačke veštine i predstave nose elemente tog dramskog naboja koji je osvajao rimske mase. Naši istoričari, Nikola Šipka i Ivan Drljača, istražuju fascinantnu evoluciju gladijatorskog mita - od krvavih borbi u starorimskim arenama do simbola otpora i hrabrosti u današnjoj kulturi - jer gladijatori još uvek žive, kako na velikim ekranima, tako i u pričama koje pričamo.

Samo da znate, pokrenuli smo naš Patreon! :)

Mona Liza, remek-delo Leonarda da Vinčija, ikona je renesanse i jedno je od najpoznatijih umetničkih dela na svetu. Slikana je od 1503. i navodno nije završena sve do Leonardove smrti 1519. godine, slika prikazuje zagonetni osmeh žene čiji identitet ostaje predmet rasprava - najčešće se veruje da je reč o Lizi Gerardini, supruzi firentinskog trgovca svilom. Istoričarke umetnosti Jovana Milovanović i Mina radovanović u današnjoj epizodi pokušavaju da razotkriju većinu tajni koje se kriju iza priča ispletenih oko najpoznatije slike na svetu.

61 O istoriji srpskog naoružanja, od kremenjača, sprednjača i fišeka sa barutom do izgradnje fabrike naoružanja Kraljevine Srbije u Kragujevcu, najveće na Balkanu, i posedovanja modernijeg naoružanja od Turske, Bugarske i Austrougarske monarhije, istoričar Nikola Đukić razgovara sa gostom Branislavom V. Stankovićem, vojnim istoričarem i piscem, autorom monografije "Srpska puška". Za vas koji lajkujete i komentarišete ovu epizodu je naš gost pripremio i poklon - knjigu - učestvujte i uživajte.

60 - Kleopatra VII Filopator, poslednja vladarka starog Egipta, postala je simbol egzotične lepote, pameti i zavodljivosti, iako njen istorijski značaj daleko prevazilazi te stereotipe. Rođena 69. godine p.n.e. iz moćne dinastije Ptolomeida, helenističkog porekla, vladala je kao kraljica Egipta od 51. do 30. godine p.n.e. Prepoznajemo je kao sposobnu vladarku i političkog stratega koja se borila da očuva Egipat nezavisnim od Rima, koristeći diplomatske saveze s najmoćnijim ljudima svog doba, Julijem Cezarom i Markom Antonijem. Dok su je antički autori, naročito Rimljani, često prikazivali kao opasnu zavodnicu koja je ugrozila mušku čestitost i moć Rima, Kleopatra je u stvarnosti bila mnogo više. Bila je visoko obrazovana, govorila je više jezika i posvetila se jačanju Egipta kroz vođenje državnih poslova i ekonomiju. Međutim, kroz vekove, Kleopatrina slika preoblikovana je kroz umetnost, literaturu i filmove – naročito holivudske – kao lepotice koja koristi svoje čari da bi vladala muškarcima. Idealizovali su je kao fatalnu zavodnicu izuzetne lepote, iako su antički izvori opisivali da njena privlačnost nije bila u fizičkom izgledu već u harizmi i inteligenciji. Ovaj spoj istorijskih činjenica i fikcije stvorio je mit o Kleopatri koji je živ i danas. O jednoj od najpoznatijih žena u istoriji, između mita i činjenica, danas naš istoričar Nikola Šipka razgovara sa koleginicom istoričarkom Delorijom Bunđa - Sajčić.

Ko je bila Katarina Ivanović i koliko je njen rad značajan za srpsku umetnost? Kakav je doprinos našoj umetničkoj sceni dala Beta Vukanović?Koliko snažno, prkosno, teško i danas odjekuju reči Nadežde Petrović 'Ja hoću da sam slikar, a ne žena, žena ima dosta'?Enigmatski obojene slike Milene Pavlović Barili i danas zbunjuju svojom simbolikom, a ovu srpsku, međunarodno priznatu umetnicu nikako ne možemo staviti ni u jedan kalup ili stil.Šta je zajedničko najpoznatijim umetnicama koje su obeležile srpsku scenu kraja XIX i početka XX veka?Zašto su žene, umetnice, uvek tretirane kao autsajderi i kroz vekove skrajnute na margine umetničkog sveta? Kako je došlo do toga da su tretirane kao 'lošije', i zbog čega im je institucionalno bilo onemogućeno da se školuju na akademijama? Istoričarke umetnosti Jovana Milovanović i Isidora Savić govore danas o umetnicama koje su, i pored društvenih, u to vreme otežavajućih okolnosti, ostavile izuzetan pečat na srpskoj umetničkoj sceni i bile pioniri u mnogim segmentima života i rada koji se u to vreme smatrao 'muškim'.

U novoj epizodi HistoryCast-a, petoj o Drugom svetskom ratu, naši istoričari Nikola Šipka i Ivan Drljača vraćaju se u zimu 1941. godine, u trenutke kada se odlučivala sudbina ne samo Sovjetskog Saveza, već na razne načine i ishod Drugog svetskog rata.Bitka za Moskvu nije bila samo borba za prestonicu, već epski sudar titana - Hitlerove vojske i sovjetskih branilaca. Kako su sovjetski vojnici, suočeni sa nadolazećim nemačkim armijama i nemilosrdnim vremenskim uslovima, uspeli da obrane svoju prestonicu? Zašto je ovaj trenutak preokrenuo tok rata na Istočnom frontu ali i u čitavom svetu?U ovoj epizodi saznaćete kako su Staljin i Crvena armija organizovali odbranu, zašto su nemačke snage predvođene Hitlerom potcenile rusku zimu, i koje su ključne ličnosti odigrale presudne uloge u ovoj dramatičnoj borbi. Analiziramo strateške odluke, herojske priče i kako je Moskva postala simbol neuništive volje naroda.

58 - Otac srpske diplomatije i autor čuvenog 'Načertanija', Ilija Garašanin je tri decenije uticao na politiku kneževine i oblikovao viziju moderne Srbije u XIX veku. U ovoj epizodi istražujemo njegov uticaj na politiku, međunarodne odnose i stvaranje nacionalnog identiteta. Kako je ovaj srpski državnik, ministar, predsednik Vlade, predvideo budućnost Balkana i koliko su njegove ideje i dalje aktuelne? Garašanin je značajno unapredio međunarodni položaj Srbije kroz mudru politiku između velikih sila, poput Austrije, Rusije i Turske, u periodu kada je Srbija još bila pod Osmanskom imperijom. Nikola Šipka ugostio je ovim povodom kolege istoričare sa Filozofskog fakulteta, docenta Aleksandra Savića i prof. dr Miloša Jagodića.

Krajem dugog, dugog XIX veka, nestabilnog i haotičnog, dolaskom na vlast mladog Franje Josifa I, Beč postaje centar kreativnog i intelektualnog vrenja, ne samo Austrijskog Carstva već i čitave Evrope. Kroz pripovedanja istoričarki umetnosti Jovane Milovanović i Mine Radovanović fokusiramo se na trenutak kada Beč postaje kolevka ne samo umetničkih pokreta već i novih načina razmišljanja, utirući put modernoj Evropi.

57 - Istoričari Ivan Drljača i Nikola Šipka ponovo pričaju pričaju najzanimljivije i najteže ratne priče. Danas nas vode kroz ključne momente jedne od najambicioznijih i najdramatičnijih vojnih operacija u istoriji - Operaciju "Barbarosa", u još jednoj epizodi posvećenoj Drugom svetskom ratu.

56 - Danas zaranjamo u fascinantan svet srednjovekovne Srbije i jednog od najmoćnijih vladara tog doba - Stefana Uroša II Milutina. Njegova vladavina bila je obeležena neverovatnim usponima, burnim ratovima, ali i izuzetnim diplomatskim pobedama. U ovoj epizodi istražujemo kako je Milutin, ne samo uspeo da proširi granice Srbije, već i da izgradi zadužbine koje i danas krase Balkan. Ko je bio Milutin? Kakve je igre moći vodio sa Vizantijom? I kako je njegova politika uticala na sudbinu Srbije u narednim vekovima? Pridružite nam se dok otkrivamo priču o kralju, vladaru, ratniku i graditelju – Stefanu Urošu II Milutinu. O njemu večeras pričaju naši istoričari Ivan Drljača i Nikola Đukić.

Jovana nam se vratila punom snagom i sa Ivanom Drljačom razgovara o uticaju Karađorđevog lika i dela na politiku i kulturu Srbije, Jugoslavije i opet, Srbije.

U novoj epizodi HistoryCast-a, putujemo u proleće 1940. godine, kada je svet bio svedok dramatičnih događaja koji su zauvek promenili Evropu. Kako je nacistička Nemačka munjevitom brzinom pregazila Francusku? Koje su ključne bitke dovele do pada Pariza? Kako su saveznici potcenili Hitlerove ambicije? "Hitlerovo proleće" – vreme kada se činilo da ništa ne može zaustaviti nacističku ratnu mašineriju! Saznajte sve o vojnim taktikama, sudbonosnim odlukama i ljudskim pričama iz ovog ključnog trenutka u Drugom svetskom ratu. Danas sa vama istoričari Nikola Đukć i Nikola Šipka.

54 - Zamislite bitke gde 300 Spartanaca staje protiv stotina hiljada Persijanaca, gde jedan maraton donosi slobodu, a brze grčke trijere potapaju moćnu persijsku flotu... Kažu i istorija i legende, Grčka je stala protiv najvećeg carstva na svetu i pobedila. Ovaj višedecenijski rat je oblikovao istoriju Grčke i cele zapadne civilizacije, ali nije počeo kao veliki sukob, već kao bunt malih jonskih gradova - Jonski ustanak. Atina je pomogla ustanicima, što je razljutilo Persijance. Darije je odlučio da kazni Grke, što je dovelo do prve invazije na Grčku. Koji su bili uzroci ustanka, kakav je odnos između grčkih polisa, šta se desšavalo u bici kod Maratona, ko je bio Filipid i kako je uticao na ishod bitke ali i istoriju sporta? Kako se odvijala Termopilska bitka i da li je zaista bilo samo 300 Leonidinih Spartanaca protiv Kserksove vojske? Sve ovo, i mnogo više, saznaćete uz naše istoričare Ivana Drljaču i Nikolu Đukića u prvoj u nizu epizoda o antičkoj Grčkoj.

53 - U novoj epizodi HistoryCast-a, putujemo u proleće 1940. godine, kada je svet bio svedok dramatičnih događaja koji su zauvek promenili Evropu. Kako je nacistička Nemačka munjevitom brzinom pregazila Francusku? Koje su ključne bitke dovele do pada Pariza? Kako su saveznici potcenili Hitlerove ambicije? "Hitlerovo proleće" – vreme kada se činilo da ništa ne može zaustaviti nacističku ratnu mašineriju! Saznajte sve o vojnim taktikama, sudbonosnim odlukama i ljudskim pričama iz ovog ključnog trenutka u Drugom svetskom ratu. Danas sa vama istoričari Nikola Đukć i Nikola Šipka.

52 - Jeste li se ikada zapitali kako je izgledala Srbija u vreme kada su se stvarali prvi kneževski dvorci, vodile sudbonosne bitke i rađala državnost? Kako je Srbija funkcionisala u 'mračnom srednjem veku', u ranom srednjem veku, u vreme pre Nemanjića? Kada su Srbi primili hrišćanstvo? Uđite u svet viteštva, legendi i istorijskih prekretnica. Saznajte više o kneževima, zakonima, veri, kulturi i životu u srednjovekovnoj Srbiji u VI, VII i VIII veku uz naše istoričare, Nikolu Šipku i Nikolu Đukića, jer ste vi to tražili.