Podcasts about historycast

Zašto je Dejan Nikolić razočaran filmskom adaptacijom hita "Project Hail Mary", kako je serija "Euforija" u trećoj sezoni postala mračni kartel-triler i zbog čega je Jelisaveta preplakala ceo koncert Rosalije? U jubilarnoj 80. epizodi Njuz POPkasta, u goste nam se vraća jedan od osnivača Njuza i čovek iza Podmedije, Dejan Nikolić! Ova epizoda je prepuna ultimativnih preporuka: od fenomenalnog prikvel filma "The Bear: Gary" i mučnog grčkog horor/trilera "Miss Violence", pa sve do toga kako veštačka inteligencija (Claude) može da vam isprogramira retro "Asteroids" igricu za samo pet minuta. Obavezno ostavite lajk, subskrajbujte se i napišite nam u komentarima - koji "državotvorni" film sa ovih prostora bi oborio Dejanovu teoriju?

Posetite našu prodavnicu, gde možete istorijski odgovorno da trošite svoje pare:

Podsećamo da je počela sa radom naša prodavnica, gde možete istorijski odgovorno da trošite svoje pare:

Još jednom da se pohvalimo da je počela sa radom naša prodavnica, gde možete istorijski odgovorno da trošite svoje pare:

Klikni na https://surfshark.com/historycast ili iskoristi kod HISTORYCAST kako bi dobio dodatna 4 meseca Surfshark VPN-a!Podržite nas i na Patreonu ➡️ https://www.patreon.com/c/HistoryCastIli kupovinom HistoryCast mercha, majice, duksevi, šolje... na https://podmedia.rs/historycastRat na Pacifiku počinje da se lomi 1942. godine nad otvorenim morem kod Midveja i u džunglama Gvadalkanala. Tu prestaje japanska ekspanzija i počinje rat iscrpljivanja u kome se više ne traži brza pobeda, već potpuna slomljenost protivnika. Od tog trenutka, Pacifik postaje najšira, najduža i najnemilosrdnija scena Drugog svetskog rata. Prostor koji se meri okeanima, a ne kilometrima. Sukob u kome se ne ratuje samo za teritoriju, već za opstanak, prestiž i potpuno različite poglede na svet.U ovoj epizodi našeg serijala o Drugom svetskom ratu, istoričari Nikola Đukić i Nikola Šipka vode nas u totalni rat između Sjedinjenih Američkih Država i Japanskog carstva, rat bez jasne linije fronta, ali sa jasnom logikom potpunog uništenja protivnika.Bitka kod Midveja menja stratešku ravnotežu, dok Gvadalkanal uvodi novu realnost rata: borbe koje traju mesecima zbog nekoliko stotina metara zemlje, logistiku kao presudni faktor i iscrpljivanje ljudi do krajnjih granica. Sve to dolazi nakon početnog šoka izazvanog napadom na Pearl Harbur, koji je rat gurnuo u globalne razmere i učinio kompromis nemogućim.Od prelomnih pomorskih okršaja i ostrva koja postaju masovne grobnice, do završnog čina u kome tehnologija prvi put nadjačava samu predstavu o ratu, Pacifik je bojište na kome se sudaraju industrijska moć i vojna disciplina, imperijalna ideologija i američki pragmatizam, ratna propaganda i svakodnevna smrt miliona civila i vojnika.Ovo je priča o ratu u kome nema brzih pobeda, o logici nema povlačenja i o dehumanizaciji protivnika kakvu dotadašnja istorija jedva poznaje. Rat na Pacifiku pokazao je šta znači totalni rat u punom smislu te reči: ekonomski, ideološki, tehnološki i psihološki.Danas se bavimo mehanizmima nasilja, odlukama koje su menjale tok istorije i cenom koju je platio ogroman deo sveta. Jer razumevanje Pacifika znači razumevanje kako se završio Drugi svetski rat i zašto je posleratni svet izgledao upravo ovako kako danas izgleda.Uz ovu, naša je preporuka da pogledate, ukoliko niste i epizodu: https://youtu.be/gVf_lbPsUnskao i ostale epizode iz serijala o Drugom svetskom ratu: https://youtube.com/playlist?list=PLIfKrK2F4Ck4t9TPLiX7t9azPvXV1pCYQ&si=VEAP80s0TYjUbI18

Prvo da se pohvalimo da je počeo sa radom naš webšop, gde možete istorijski odgovorno da trošite svoje pare:

Podržite nas i na Patreonu ➡️ https://www.patreon.com/c/HistoryCastŠarl de Gol - čovek koji je, u trenutku kada se činilo da je istorija zakucala Francuskoj poslednji ekser u kovčeg, jednostavno odbio da se povinuje. Bio je jedini koji je umeo da izgovori rečenicu “Francuska nije mrtva” dok je pola planete sahranjuje, a onda to i dokazao.U ovoj epizodi Nikola Đukić i Ivan Drljača vraćaju de Gola na teren gde je najopasniji: u realnost poraza, ali i tvrdoglavog pokušaja da se od nule napravi država, vojska i mit. Pričamo o "tvorcu Francuske", čoveku koji je razumeo politiku kao disciplinu hladnog strpljenja, koji je verovao u institucije više nego u ljude, i koji je svaki kompromis smatrao ličnom kapitulacijom; o njegovim sukobima sa generalima, diplomatama i predsednicima, o tvrdoglavosti koja je bila i štit i teret, o njegovoj opsesiji nezavisnošću - nacionalnom, političkom, vojnom.London 1940. a kasnije i dramatični povratak u oslobođeni Pariz, stvaranje Pete republike, ali i odlazak iz politike u trenutku kada je odbio da bude figura bez moći. Ovde nema lake i crno - bele priče. De Gol se nikada nije uklopio u jednostavne narative, pa tako ni ova epizoda ne nudi jednostavna tumačenja.Ovo je razgovor o karakteru koji se ne uklapa u klišee, lideru koji je prezirao kompromis, političaru koji je odbijao da se povinuje raspoloženju trenutka. Kako je izgledala Francuska posle ratnog raspada? Zašto je De Gol odbijao da bude tek figura na vlasti, čak i kada su ga molili da to bude? Kako je izgradio Petu Republiku kao lični eksperiment? I zašto je njegova senka i dalje prisutna u svakoj francuskoj krizi ali i uspehu?

Podržite nas i na Patreonu ➡️ https://www.patreon.com/c/HistoryCastOd dečaka koji je, u staroj seoskoj školi više čuvao ovce nego što je učio, Vuk Stefanović Karadžić, čovek bez fakulteta, bez funkcije i bez zaštite države ili crkve, postaje ključna figura reforme jezika u XIX veku, sakupljanja narodnih pesama i ulaska srpske kulture u evropske naučne tokove. Od samih njegovih početaka pa do zasluženog statusa bečkog intelektualca koji polemiše, sarađuje i razmenjuje pisma sa Geteom, braćom Grim i Kopitarom, Vukova biografija je sve, samo ne mirna i linearna. Njegov put nije priča o urednom napredovanju, već oštri, vijugavi i isprekidani put, od marginalca do čoveka čiji potpis menja način na koji govorimo, pišemo i uopšte mislimo o sopstvenom jeziku.Kad kažemo Vuk danas nekako ne možemo da ne mislimo na čitav paket: reformatora, pisca, simbol. I tu sve počinje. Jer, šta je od toga istorija, šta književnost, a šta mitologija?U ovoj epizodi, dr Jovana Milovanović i dr Nikola Piperski gledaju Vuka prvo kao istorijsku figuru: čoveka koji se kreće između ustaničke Srbije, Beča i evropskih učenih krugova, zavisan od tuđe milosti, ali opsednut sopstvenim projektom. Čoveka koji vaga između crkvenih i državnih elita, piše, prepisuje, pregovara, traži saveznike, i ne odustaje kada postane jasno da njegov rad za mnoge znači gubitak moći i prestiža.Zatim je tu književni Vuk: onaj koji menja jezik knjige i uvodi “narodni” kao meru. Šta nestaje kada staru pismenost proglasiš "neživotnom“, a novi standard postane obavezan?A tu je, naravno, i mitski Vuk: onaj sa spomenika, iz čitanki i političkih govora. Tu se pojavljuju kontroverze: Vuk kao spasilac jezika, Vuk kao "uništitelj tradicije“, Vuk kao navodni alat tuđih interesa. Jovana i Nikola analiziraju kako je od konkretnog reformatora nastala figura koja se koristi kad god treba prizvati "izvorno narodno“, ili potegnuti Vukova pravila kao poslednju reč u raspravi.Ovo nije epizoda koja ponavlja naučene fraze o prosvetitelju i ocu jezika. Ovo je priča koja Vuka vraća u realno vreme i prostor: kao modernog čoveka, reformatora, revolucionarnog lingvistu koji pravi krupne i hrabre poteze, greši, rizikuje, ulazi u sukobe; Vuka čiji rad na naše živote ostavlja posledice toliko korenite i velike da ih i dalje osećamo svaki put kad mislimo, pišemo, čitamo ili se svađamo oko toga šta je "pravilno“ srpski.

Na pitanje ko je bio Milutin Milanković, najjednostavniji i najistinitiji odgovor je - čovek koji je zapisao vreme u zvezdama. U epizodi u kojoj istoričar Ivan Drljača i fizičar Jovan Aleksić spajaju istoriju i nauku, otvaramo poglavlje o jednom od najgenijalnijih umova koje je Srbija dala svetu. O čoveku koji je, računajući orbitu Zemlje, nagnutost njene ose i ritam ledenih doba, pomerio granice ljudskog razumevanja vremena i svemira. Milanković nije bio samo fizičar, astrofizičar, klimatolog, matematičar, inženjer, već i profesor nebeske mehanike i pesnik kosmosa. U austrougarskom zarobljeništvu, bez instrumenata i laboratorije, proračunavao je kretanje planeta samo uz olovku, papir i briljantan um. Milankovićeve formule bile su toliko precizne da su NASA i Evropska svemirska agencija decenijama kasnije koristile njegov model za proučavanje Marsove klime.

Kako jedno ime, i posle osam dugih vekova, i dalje izaziva nemir? Njegov život počinje kao legenda o Temudžinu, dečaku poniklom u mongolskim stepama, prepuštenom gladi i izdajama, bez ikakve garancije da će doživeti sledeću zimu, a završava se kao istinita priča o zastrašujućem i surovom vladaru koji je ujedinio plemena, oborio carstva i stvorio najveću svetsku imperiju u istoriji koja se prostirala od Pacifika do granica Evrope. Džingis-kan je danas tema razgovora istoričara i kumova, Nikole Đukića i Nikole Šipke, u kome nas uvode u svet Mongola - u stepe gde je preživljavanje bilo pitanje veštine, ali i u svet discipline, vojničke inovacije i političke genijalnosti.

Šta nam otkrivaju mesta na kojima su sahranjivani vladari? Kako grob postaje politička poruka, a sarkofag deo nacionalne ideologije? U ovoj epizodi razgovaramo o vladarskim grobnicama na prostoru Srbije - od srednjovekovnih manastira poput Studenice, Žiče i Manasije, pa sve do savremenih mauzoleja, kao što je Kuća cveća. Istoričarka umetnosti dr Jovana Milovanović, istoričar umetnosti Nikola Piperski i istoričar Ivan Drljača, vode vas kroz slojevitu priču o tome kako su se kroz vekove menjala mesta večnog počinka srpskih vladara, i ne samo srpskih, i zašto su ona danas mnogo više od samih grobova.

Pridružite se i našem Patreon kanalu i podržite nas! https://www.patreon.com/historycast U ovoj epizodi podkasta razgovaramo o danima koji su prethodili izbijanju Prvog svetskog rata - o periodu poznatom kao Julska kriza. Istoričarka umetnosti dr Jovana Milovanović i istoričar Dušan Fundić detaljno analiziraju tok događaja između atentata u Sarajevu, kada je Gavrilo Princip ubio nadvojvodu Franca Ferdinanda od Austrije, i austrougarske objave rata Srbiji 28. jula 1914. , ali i političke i ideološke tokove koji su godinama pripremali teren za sukob svetskih razmera.

Više od šest vekova prošlo je od onog 28. juna 1389. godine, ali boj na Kosovu nije izbledeo iz kolektivnog pamćenja, naprotiv, s vremenom je postao mitski temelj, istorijski topos i politički simbol. U ovoj specijalnoj epizodi podkasta, istoričari Nikola Đukić i Ivan Drljača vode nas kroz slojevitu priču o Kosovskoj bici - onoj stvarnoj, krvavoj borbi između vojski kneza Lazara i sultana Murata, ali i onoj drugoj, koja se vekovima vodi u pesmama, knjigama i kolektivnom sećanju. Šta se zaista dogodilo tog dana na Kosovu polju? Da li je bitka bila poraz, pobeda ili zamrznuti trenutak u vremenu? Kako su se kroz vekove preplitali istorija i mit, i kako su nastajale naracije koje su oblikovale srpski identitet ali i odnose na Balkanu? Zašto je Kosovo i danas ključna reč - ne samo u Srbiji, već u čitavom regionu?

92 - U novoj epizodi serijala o Drugom svetskom ratu bavimo se prelomnim događajem 1944. godine - savezničkim iskrcavanjem u Normandiji i otvaranjem Zapadnog fronta 6. juna 1944. godine, poznatim kao Dan D koji je označio početak oslobađanja Zapadne Evrope od nacističke okupacije. Istoričari i kumovi, Nikola Đukić i Nikola Šipka, vode nas kroz složenu pozadinu Operacije Overlord - od planiranja i logistike, preko uloge špijunaže i dezinformacija, pa sve do dramatičnog iskrcavanja na plaže Juta, Omaha, Gold, Juno i Sword.

U ovoj epizodi bavimo se gotikom - epohom u kojoj su katedrale rasle kao 'kameni odrazi neba', a umetnost je postajala 'prozor ka božanskom'. Istoričarka umetnosti Jovana Milovanović i istoričar umetnosti Nikola Piperski, vode nas kroz jedan od najzanimljivijih i najtajanstvenijih perioda srednjeg veka - 12. i 13. vek. Gotika se u ovoj epizodi ne posmatra kao "stil", već kao konkretan odgovor na potrebe, verovanja i ambicije jednog društva.

Partenon - hram posvećen boginji Ateni, građevina koja je kroz vekove menjala uloge - od svetilišta, preko pravoslavne crkve do džamije i skladišta baruta. Ipak, koliko god se menjao, zadržao je posebnu težinu u kulturnoj istoriji Evrope. O njegovom nastanku, arhitektonskim rešenjima i simbolici razgovaraju istoričari umetnosti Mina Radovanović i Nikola Piperski.

88 - Benito Musolini - nekadašnji socijalista, novinar, učitelj, zatim lider fašističke Italije i samoproklamovani Duče. Kako je buntovni mladić iz skromne porodice iz Romanje postao simbol fašizma i moćni vođa? U ovoj epizodi HistoryCast-a, istoričari Nikola Đukić i Nikola Šipka pričaju o njegovim prvim političkim koracima, kada je kao urednik levičarskih novina kritikovao vlast i sanjao o socijalnoj pravdi, ali i o naglom zaokretu ka radikalnom nacionalizmu. Osvrću se i na to kako je Musolini, fasciniran antičkim Rimom, pokušao da obnovi carstvo, a završio kao Hitlerov sledbenik, uvek u njegovoj senci.

U ovoj epizodi istoričarka umetnosti Jovana Milovanović i njen gost i kolega, istoričar Dušan Fundić sa Balkanološkog instituta SANU, otkrivaju ključne političke poteze i diplomatske igre koje su dovele do stvaranja albanske države. Ova epizoda razmatra ključnu ulogu Austrougarske u oblikovanju političke mape Balkana početkom 20. veka, stavljajući fokus na imperijalističke ambicije Beča i njihove posledice po lokalne narode. Kako je u vrtlogu geopolitičkih interesa i međunarodnih pritisaka stvorena Albanija? Kakvu su ulogu u tom procesu imale velike sile, a pre svega Austrougarska, koja je nastojala da kroz osnivanje albanske države ojača svoj uticaj na Balkanu?

Podržite nas na Patreonu https://www.patreon.com/c/HistoryCast Habemus Papam! Ovo je upravo izgovoreno u Vatikanu, a mi smo vam spremili specijal. U specijalnoj epizodi povodom izbora novog, 267. poglavara Rimokatoličke crkve, istoričari Nikola Šipka i Ivan Drljača razgovaraju o značaju pape, papskoj moći, ulozi Vatikana i papske države kroz istoriju i njihovom uticaju na savremeni svet. Nakon smrti pape Franje 21. aprila, svet je svedočio izboru novog vođe Rimokatoličke crkve, što je pokrenulo brojna pitanja o pravcu u kojem će crkva ići. Ova epizoda istražuje kako su pape oblikovale političke, kulturne i verske tokove kroz vekove. Kako je došlo do toga da papa postane i verski i politički lider, i kako se ta uloga menjala kroz vekove? Koji su ključni događaji u istoriji papstva koji su oblikovali modernu Rimokatoličku crkvu? Kako su političke promene u Evropi uticale na moć i uticaj pape?

87 - Podržite nas na Patreonu https://www.patreon.com/c/HistoryCast Danas govorimo o jednom od najsvetlijih, ali i najtragičnijih trenutaka srpske istorije – Topličkom ustanku iz 1917. godine. Na okupiranoj teritoriji Srbije, pod bugarskom i austrougarskom čizmom, narod se podigao na oružje. Ovo je bio jedini organizovani ustanak u celoj okupiranoj Evropi tokom Prvog svetskog rata, što ga čini ne samo istorijskim, već i simbolički izuzetno značajnim. U studiju razgovaraju naši i vaši istoričari Ivan Drljača i Nikola Đukić, koji osvetljavaju složenu sliku Srbije u ratnim godinama. Od masovnih deportacija, pljački i nasilne bugarske okupacije, do spontanog, ali hrabro organizovanog ustanka – njihovo tumačenje približava nam ne samo tok događaja, već i lične sudbine, odluke i žrtve onih koji su verovali da je sloboda vredna svake cene.

85 - Podržite nas na Patreonu https://www.patreon.com/c/HistoryCast Ovu epizodu omogućili su vam naši sponzori na Patreonu. U ovoj epizodi istražujemo jedan od najdramatičnijih događaja u nacističkoj Nemačkoj - Noć dugih noževa. Ova krvava čistka, koja se dogodila između 29. juna i 2. jula 1934. godine, zauvek je promenila tok Hitlerove vlasti i obeležila početak brutalne nacističke tiranije. Kako su ambicije, strahovi i politički manevri doveli do toga da Hitler eliminiše svoje najbliže saradnike? Ko je bio Ernst Rem i zašto je SA, nekadašnji stub nacističkog pokreta, morala biti uništena? Kroz priču o krvavom obračunu unutar nacističkog režima, istražujemo kako je Adolf Hitler iskoristio političku paranoju, unutrašnje sukobe i brutalne metode da učvrsti svoju moć. Šta je zapravo pokrenulo ovu čistku? Ko su bile žrtve, a ko profiteri ovog događaja? I, najvažnije, kako je ova noć oblikovala sudbinu Nemačke, ali i sveta u godinama koje su usledile? U ovoj epizodi naši istoričari Ivan Drljača i Nikola Đukić pružiće vam detaljan uvid u spletke, izdaje i paranoju iza kulisa nacističke vlasti. Tu su i priče o ključnim figurama poput Ernsta Rema, Jozefa Gebelsa, Hermana Geringa i Hajnriha Himlera, kao i analiza uticaja ovog događaja na nacistički režim i međunarodnu politiku. Pridružite nam se i podržite naš rad na Patreonu kako biste dobili pristup ovoj i drugim ekskluzivnim epizodama. Zajedno otkrivamo slojeve istorije i čuvamo je od zaborava. Ostavite svoje utiske u komentarima, podelite s prijateljima i ne zaboravite - vaša podrška čini mogućim ovakve epizode! Hvala vam što ste deo našeg HistoryCast putovanja. Pratite nas i na YouTube kanalu i društvenim mrežama - linkovi u opisu videa ⬇️

U specijalnoj uskršnjoj epizodi otvaramo jednu od najsnažnijih i najdubljih tema u istoriji čovečanstva – stradanje Isusovo i njegovo značenje, ne samo za hrišćansku veru, već i za civilizaciju, umetnost i samu ideju čoveka u tradiciji naroda koji su prihvatili hrišćanstvo. Istoričarka umetnosti Jovana Milovanović ovog puta ugostila je teologa Vukašina Milićevića, sa kojim vodi razgovor koji seže daleko izvan granica podkast formata. Zajedno nas uvode u priču o tome kako je jedno stradanje postalo osnova nove vere, nove etike, ali i novih oblika umetničkog izraza. Zašto krst? Zašto muka? Kako se u smrti rađa nada i zašto rana postaje mesto isceljenja? Govorimo o tome kako su prvi hrišćani razumeli ono što se dogodilo na Golgoti, kako se crkva rađala iz traume. Zašto je Isus morao da strada? Kako su hrišćani vekovima kroz liturgiju, ikone i arhitekturu čuvali živi plamen jednog događaja koji se desio u rimskoj provinciji Judeji, a odzvanja kroz epohe? Kako je Crkva nastajala iz senke krsta? I šta nam sve to govori danas, dok i dalje tragamo za smislom u svetu koji često izgleda kao da puca po šavovima?

Beograd je kroz svoju istoriju nebrojeno puta menjao lice - ratovi, političke odluke i urbanistički zahvati odnosili su delove grada, brišući simbole epoha koje su ostavili iza sebe. U ovoj epizodi istražujemo sudbinu nekih od najpoznatijih zdanja Beograda koja su nestala ili su u ruševinama - Hotel Jugoslavija, Pošta Beograd 2 i Generalštab. Razgovaramo i o Sajmu, još jednom simbolu grada kojem preti nestajanje. Kako je Hotel Jugoslavija, nekada simbol luksuza i jugoslovenskog prosperiteta, završio u 'starom gvožđu'? Šta se dogodilo sa Poštom Beograd 2, jednom od ključnih tačaka beogradske komunikacije? I kako su razaranja Generalštaba promenila izgled Nemanjine ulice, ali i kolektivno sećanje Beograđana? Zašto je Generalštab toliko važan? Razgovaraćemo o društvenim, političkim, pa čak i vojnim razlozima ovih rušenja, ali i o tome kako se grad nosi sa sopstvenom prošlošću - da li briše tragove ili ih ostavlja kao podsetnik? Sa vama danas istoričarka umetnosti Jovana Milovanović i gošća i koleginica Vladana Putnik Prica iz Instituta za istoriju umetnosti.

Kako je izgledalo jutro 6. aprila 1941. u Beogradu? Građane su u sred noći budili zvuci sirena, a već nekoliko sati kasnije nad grad su se nadvili avioni Luftvafea, donoseći smrt i razaranje. Tog kobnog dana Beograd je postao poprište užasa, a ulica po ulica, dom po dom, bili su pretvoreni u zgarišta. U ovoj epizodi, zajedno sa našom istoričarkom umetnosti doktorkom Jovanom Milovanović i posebnim gostom, profesorom Radosavom Tucovićem iz Instituta za savremenu istoriju, istražujemo ne samo tragične događaje tog dana već i ono što je usledilo. Kako su preživeli Beograđani nastavili sa životom među ruševinama? Koji su simboli stradanja, a koje su priče o ljudskoj snazi i otporu ostale u sećanju? Otkrićemo kako je bombardovanje oblikovalo društvenu i kulturnu scenu glavnog grada, ali i kako je umetnost našla put da sačuva sećanje na taj strašni trenutak. Pridružite se ovoj uzbudljivoj epizodi u kojoj istorija oživljava kroz sećanja, analize i fascinantne priče iz života Beograda tokom Drugog svetskog rata.

Podržite nas i na Patreonu patreon.com/historycastU nedeljnoj epizodi HistoryCasta, istoričarka umetnosti Jovana Milovanović ugostila je Srđana Ercega, poznato lice i glas koji pamtite sa staza Formule 1, Moto GP-a i NFL-a, vlasnika @InfinityLighthouse i kolegu iz sjajnog podkasta LAP 76. Zajedno vas vode na spektakularnu vožnju kroz vreme i otkrivaju fascinantnu istoriju automobilskih trka, od beogradskih ulica između dva svetska rata do legendarnog Le Mana i zlatnog doba Formule 1. Kako su prvi trkači automobila osvojili Srbiju, ko je bio domaći pionir brzine i kakva je veza između istorije, tehnologije i mirisa spaljenih guma?

Podržite nas i na Patreonu patreon.com/historycast Kada je papa Julije II dela Rovera pozvao Mikelanđela da oslika plafon Sikstinske kapele, umetnik nije bio oduševljen - zapravo, bio je besan. Smatrao je sebe vajarem, a ne slikarom, i uveren da ga zaverenici u papinom dvoru žele poniziti, prihvatio je zadatak nevoljno. Ipak, ono što je usledilo nije samo jedan od najambicioznijih poduhvata renesanse, već i umetničko delo koje će vekovima oblikovati percepciju umetnosti i religije. U ovoj epizodi, naša istoričarka umetnosti Jovana Milovanović i njen kolega Nikola Piperski otkrivaju kako je Mikelanđelo, sam u ogromnoj kapeli, ležeći na improvizovanoj skeli, proveo godine boreći se s bojama, vlažnim malterom i neprestanim pritiscima Vatikana. Da li je Stvaranje Adama zaista inspirisano anatomijom ljudskog mozga? Kako je umetnik u freske sakrio kritiku crkve? I zašto je Mikelanđelo do kraja života gajio prezir prema onima koji su ga naterali da stvara ovo remek-delo? Pridružite nam se u istraživanju Sikstinske kapele - umetničkog, političkog i ličnog bojišta jednog od najvećih majstora renesanse.

77 - Leto 1943. godine. Na beskrajnim stepama Sovjetskog Saveza sprema se najveća tenkovska bitka u istoriji. Hitler polaže sve nade u operaciju „Citadela“, poslednji pokušaj da preokrene tok rata na Istočnom frontu. Sa druge strane, Crvena armija je spremna, odlučna da slomi nemačku ofanzivu i zapečati sudbinu Trećeg rajha. Kako je sovjetska obaveštajna služba preduhitrila Vermaht? Kakvu su ulogu odigrali moćni T-34 i nemački „Tigar“ i "Panter"? I zašto je ova bitka označila početak kraja nemačke ratne mašine? U ovoj epizodi, još jednom nastavku serijala HistoryCast podkasta o Drugom svetskom ratu, zaranjamo u srž operacije Citadela, analiziramo strategije obe strane i otkrivamo kako je sovjetska odbrana izdržala nalet nacističke ratne mašinerije. Pričamo o legendarnim tenkovskim duelima, taktikama, sudbonosnim odlukama i hrabrosti vojnika na obe strane. Kako je ova bitka postala prekretnica rata na Istoku? O tome danas kumovi, istoričari Nikola Đukić i Nikola Šipka. Pripremite se za epsku priču o hrabrosti, strategiji i brutalnosti rata - priču o danima kada je gvožđe odlučivalo sudbinu sveta.

Istoričarka umetnosti Jovana Milovanović sa kolegom i gostom Bogdanom Petrovićem razgovara o studentskim protestima od '68. do danas, i kulturi i umetnosti. Kako izgleda pobuna kroz umetnost? U ovoj epizodi HistoryCast-a istražujemo estetske i kulturne aspekte studentskih protesta u Jugoslaviji - od revolucionarne 1968. preko 'plišane revolucije' i masovnih demonstracija devedesetih do današnjih studentskih blokada u Srbiji. Kako su plakati, grafiti, muzika i performansi postali deo protesta? Kakvu ulogu su umetnici i intelektualci imali u oblikovanju vizuelnog i simboličkog izraza otpora? Analiziramo sličnosti i razlike između ključnih studentskih pokreta, njihov politički i društveni kontekst, kao i uticaj globalnih trendova na lokalnu pobunu.

Odslušajte do kraja ovaj specijal posvećen vašim pitanjima da vidite kako ste izazvali eskalaciju sukoba među kolegama, saradnicima, prijateljima i kumovima. Kako je kralj Aleksandar posvađao naše istoričare, Nikolu Đukića, Nikolu Šipku, Ivana Drljaču, Jovanu Milovanović i Minu Radovanović? Najmanje Jovanu i Minu, koje su, istini za volju bile mirovne snage u ovoj operaciji... Ko je ovde navijao za BSK a ko za Jugoslaviju? Ko je za Karađorđeviće a ko za Obrenoviće? Ko je za kraljevinu a ko za republiku, i to za novu Jugoslaviju? Zašto se svađaju oko Španije i Rusije, i, pobogu, filmova i serija? I da li Nikola i Nikola govore i dalje, ili se kumovska rasprava završila kako se to obično kod nas završava? Neee, ne to na šta ste pomislili, taman posla, nego hoće li se ta, dok se vi niste svojim provokacijama umešali, primerena i lepa saradnja nastaviti uopšte? Uostalom, vi ste postavljali nezgodna pitanja, sada gledajte posledice... I razmišljajte kako da se iskupite, a mi imamo nekoliko predloga: Ostavite svoje utiske u komentarima, podelite s prijateljima i ne zaboravite - vaša podrška čini mogućim ovakve epizode! Hvala vam što ste deo našeg HistoryCast putovanja.

Istoričarka umetnosti Jovana Milovanović sa svojim gostom i kolegom Nikolom Piperskim priča o nastanku i životu jednog od najmonumentalnijih spomenika na svetu.

68 - Kroz priču kojom pokušavamo da zavirimo u srž jednog vremena i razumemo kako su se pravila utkala u temelje identiteta srpskog naroda vode nas danas istoričar Nikola Đukić i njegov gost Đorđe Stepić pravni istoričar.

Kroz priče o Ahilu, Jeleni Trojanskoj, Prometeju, Afroditi, Heraklu, Ikaru i Dedalu i drugim mitskim figurama otkrivamo ne samo umetničke, već i ideološke i filozofske struje koje su oblikovale XIX vek. Pridružite nam se dok istražujemo kako su drevni mitovi postali univerzalni simboli slobode, ljubavi, tragedije i pobede nad sudbinom. Istoričarka umetnosti Mina Radovanović sa svojom gošćom i koleginocom Jovanom Nikolić razgovara o različtim aspektima umetnosti XIX veka na koje je uticala antička mitologija.