Podcasts about holandiji

"Ovo je priča o čoveku koji pravi hardver koji može da pobedi Intel, AMD i Nvidia – a sve to iz Srbije!" U 308. epizodi podkasta Pojačalo, Ivan Minić ugostio je Aleksandra Berića, vrhunskog inženjera i potpredsednika za istraživanje i razvoj u kompaniji NextSilicon. Kroz inspirativan razgovor, Aleksandar deli svoju fascinantnu karijeru, počevši od ranih interesovanja za matematiku i elektroniku, preko školovanja u Matematičkoj gimnaziji i Elektrotehničkom fakultetu u Beogradu, pa sve do rada u vodećim tehnološkim kompanijama poput Intela i ASML-a. Epizoda pokriva ključne trenutke njegove karijere, uključujući nezaboravno iskustvo na praksi u Japanu tokom 1999. godine, istraživački rad u Holandiji, kao i njegov povratak u Srbiju i angažman u kompaniji NextSilicon, gde srpski inženjeri rade na razvoju nekih od najnaprednijih računarskih akceleratora na svetu. Osim tehničkih tema, razgovor osvetljava i izazove prilagođavanja različitim kulturama, značaj vrhunskog inženjerskog obrazovanja, kao i važnost strasti i znatiželje u profesionalnom razvoju. Kroz humor i lične anegdote, epizoda pruža dubok uvid u svet vrhunskih inženjerskih inovacija i podstiče mlade ljude da slede svoje ambicije u svetu tehnologije. Teme u epizodi: - Najava razgovora - Početak razgovora - Kad porastem biću - Školski dani - Fakultetski dani - Praksa u Japanu - Šta posle Japana - Život i rad u Holandiji - Prelazak u Legacy - Inženjering u startapima - Posle Intela - NextSilicon priča - Zaključak razgovora Podržite nas na BuyMeACoffee: https://bit.ly/3uSBmoa Pročitajte transkript ove epizode: https://bit.ly/3DqtgwF Posetite naš sajt i prijavite se na našu mailing listu: http://bit.ly/2LUKSBG Prijavite se na naš YouTube kanal: http://bit.ly/2Rgnu7o Pratite Pojačalo na društvenim mrežama: Facebook: http://bit.ly/2FfwqCR Twitter: http://bit.ly/2CVZoGr Instagram: http://bit.ly/2RzGHjN

+Martin dva puta drugi, ali bez prave snage. MM93 predaleko.+Ogura kao Russel u F1 - nasledio pobedu posle greške Aldeguera.+Ortola sprečio slavlje domaćih za 0.012 sekundi protiv Veijera.Link za zvaničnu Fantasy Lap 76 MotoGP ligu za 2024: https://fantasy.motogp.com/leagues/jo...Kod za ligu: 4WEEP7HUPodrška Infinity Lighthouse ekipi!

Refik Hodžić je pisac, novinar, nekadašnji glasnogovornik Haškog tribunala i mirovni aktivista iz Prijedora, koji živi u Holandiji. Početkom marta gostovao je u Melbourneu kao učesnik Međunarodne konferencije o nestalima u organizaciji Univerziteta RMIT i prof. Hariza Halilovića, te u Bosanskom centru Noble Park promovišući svoj književni prvijenac, roman “Polaroid kauboj.” Dotičući se i drugih tema, poput Dana bijelih traka u Prijedoru i Rezolucije o Srebrenici, svoje familije rasute po svijetu, fokus je ipak, na romanu, koji u svom višeznačenjskom bogatstvu nudi lepezu tema i motiva. Po svom početnom porivu da romanom oda počast majci i svim ženama- heroinama patrijarhalnog bosanskog društva, koje su bile i ostale do danas pravi stubovi i fundament familije i životnih vrijednosti, Hodžić također podiže spomenik i jednom prohujalom vremenu, dobu svoga djetinjstva, bezbrižnog i zadivljujućeg, kojeg se sjećamo s nostalgijom.

Reinier Krol, porijeklom iz Holandije, pekar je četvrte generacije koji koristi stoljetno umijeće svoje familije kako bi pravio prvoklasan kruh od kvasa (kiselog tijesta). Tradicija pekarstva porodice Krol seže više od jednog vijeka kada je prvi prodajni objekat otvoren u Holandiji. Kako su njegovi preci pomagali Holandiji u prošlosti, poslije Prvog i Drugog svjetskog rata, tako on danas daje svoj doprinos australijskom društvu. Neprodate kruhove poklanja lokalnoj grupi za podršku, jer u krizi porasta troškova života gospodin Krol ima cilj da pomogne svojoj zajednici u Melbourneu.

67 - Svi lažemo. Više puta dnevno. Ali, kako se, na naučni način, detektuje laž? Da li je poligraf validan da otkrije neistinu? Šta su bele laži, i zašto uopšte lažemo? U današnjoj epizodi Olivera o svim aspektima ove složene profesije i brojnim izazovima sa kojima se kroz praksu susreće razgovara sa Irenom Bošković, forezničkim psihologom sa Erazmus Univerziteta u Holandiji.

V prvencu poljske nobelovke se nenavadna trojica odpravi na še bolj nenavadno potRoman Popotovanje ljudi Knjige je izšel leta 1993. S časovne oddaljenosti dobrih treh desetletij lahko v pisateljičinem prvencu brez težav zaznamo številne značilne teme in vprašanja, k katerim se je Olga Tokarczuk v svojih kasnejših romanih in kratkih zgodbah vedno znova vračala, jih poglabljala in širila v nove smeri: tu najdemo že eklektično mešanje žanrov, raziskovanje alternativnih, marginalnih religijskih praks in značilno subtilno vnašanje elementov fantastičnega.Popotovanje ljudi Knjige se sicer godi v drugi polovici 17. stoletja v Franciji in nato v španskih Pirenejih. V iskanju Knjige, ki naj bi vsebovala absolutno védenje, se kot po naključju združi nenavadna druščina: Markiz, zapuščena kurtizana in nemi deček. Potujejo v nasprotno smer od množic hugenotov, ki pred verskim preganjanjem prav tisti čas bežijo na sever, na varno, proti Holandiji. Potujejo stran od Pariza, središča tedanjega sveta in uradnih doktrin. Potujejo po stranskih poteh tako v prostoru, kot tudi idejno.Kako daleč jih navsezadnje pripelje popotovanje, preverjamo v pogovoru z Jano Unuk, ki je knjigo prevedla za založbo LUD Literatura.

Da li su rezolucije, i presude medjunarodnih sudova doprinele prihvatanju odgovornosti za zločine i pomirenju naroda u bivšoj Jugoslaviji? U čemu se tuzba za navodni genocid u Gazi koji je protiv Izraela podnela Južna Afrika razlikuje od one protiv Putina za ruske zločine u Ukrajini i kakve ishode mozemo da očekujemo? O tome govori profesorka medjunarodne istorije na univerzitetu u Utrehtu u Holandiji, Iva Vukušić

+Trka u Holandiji sa 186 preticanja i istim pobednikom.+Festival trkanja u domu Verstappenovih.Domaćini: Pavle Živković, Dejan Potkonjak i Srđan Erceg#lap76#infinitylighthouse#f1 00:00:00 Početak i uvod ------------------------------HUMANITARNI KUTAKPomozimo Martinu!Slanjem SMS poruke: Upišimo 1503 i pošaljimo SMS na 3030Slanjem SMS poruke iz Švajcarske: Upišimo human1503 i pošaljimo SMS na 455Uplatom na dinarski račun: 160-6000001670866-23Uplatom na devizni račun: 160-6000001671337-65IBAN: RS35160600000167133765SWIFT/BIC: DBDBRSBGUplatom platnim karticama putem linka: E-doniraj (https://www.budihuman.rs/edonate/sr?user_id=1503)Uplatom sa vašeg PayPal naloga putem linka: PayPal (https://www.budihuman.rs/paypal/sr/donate?user_id=1503)-----------------PODRŠKA ZA INFINITY LIGHTHOUSEUkoliko želite da podržite ekipu Infinity Lighthouse i sve što radimo, najbrže je kroz Patreon i YouTube članstvo.Patreon: https://www.patreon.com/infinitylighthouse YT: https://www.youtube.com/channel/UCQ2D37u3DU1XGxxriq5779Q/join-----------------NAŠA PRODAVNICA - ️https://shop.infinitylighthouse.comSvi koji žele da obogate svoju biblioteku prelepim delima o Formuli 1 i MotoGP-u ili se obuku u naše, zajedničke, boje, tu je naša zvanična prodavnica knjiga, majica i kačketa.PATREON I YOUTUBE MEMBERSHIP ️- www.patreon.com/infinitylighthousePodrška na Patreonu i YouTube-u nam veoma znači i pre svega hvala svim našim pokroviteljima, a ukoliko ste u  mogućnosti i vi da nas podržite, pomoćićete nam da dalje napredujemo i razvija se naša, nadamo se zajednička, priča.NAŠE DRUŠTVENE MREŽE Instagram - https://instagram.com/infinitylighthouse Facebook - https://facebook.com/theinfinitylighthouseTwitter - https://twitter.com/infinitylighthsSPORTSKE VESTI - https://sportsmagazin.rsMusic credit: Envato Elements Item/Cinematic Heroic by StudioKolomnaAutor: Srđan ErcegDatum: 28. avgust 2023.Lokacija: Studio na kraju UniverzumaProdukcija: Infinity Lighthouse https://www.youtube.com/infinitylighthouseWebsite: https://infinitylighthouse.com/Zabranjeno je svako kopiranje i neovlašćeno preuzimanje video i/ili audio snimaka i postavljanje na druge kanale! Nije dozvoljeno koristiti materijal sa ovog kanala, bilo u celosti ili iz segmenata, bez licenciranja / plaćanja kako za komercijalnu, tako i za nekomercijalnu upotrebu.Svaka upotreba bez licenciranja za komercijalnu ili nekomercijalnu / privatnu upotrebu biće procesuirana. Za sve informacije o pravima, za upite o licenciranju i dobijanju dozvole za korišćenje možete nas kontaktirati putem naše zvanične email adrese.Copying, re-uploading and illegally distributing this copyrighted work is strictly prohibited! Label and copyright: Infinity Lighthouse ★ Support this podcast on Patreon ★

+Šampion Francesco Bagnaia fantastičan, a zaustavljen.+Ssavršen vikend Moto2, Moto3, MotoE trka.+Bitka se nastavlja u Holandiji.ZVANIČNA FANTASY LAP 76 MOTOGP LIGA ZA 2023: https://fantasy.motogp.com/leagues/22674/rankingsKod za ligu: 4XL6JHN3Domaćini: Dejan Potkonjak i Srđan Erceg#lap76#infinitylighthouse#motogp 00:00:00 Početak------------------------------HUMANITARNI KUTAKPomozimo Anici!Slanjem SMS poruke: Upišimo 1454 i pošaljimo SMS na 3030Slanjem SMS poruke iz Švajcarske: Upišimo human1454 i pošaljimo SMS na 455Uplatom na dinarski račun: 160-6000001614978-71Uplatom na devizni račun: 160-6000001616335-74IBAN: RS35160600000161633574SWIFT/BIC: DBDBRSBGUplatom platnim karticama putem linka: E-doniraj (https://www.budihuman.rs/edonate/sr?user_id=1454)Uplatom sa vašeg PayPal naloga putem linka: PayPal (https://www.budihuman.rs/paypal/sr/donate?user_id=1454)-----------------PODRŠKA ZA INFINITY LIGHTHOUSEUkoliko želite da podržite ekipu Infinity Lighthouse i sve što radimo, najbrže je kroz Patreon i YouTube članstvo.Patreon: https://www.patreon.com/infinitylighthouse YT: https://www.youtube.com/channel/UCQ2D37u3DU1XGxxriq5779Q/join-----------------NAŠA PRODAVNICASvi koji žele da obogate svoju biblioteku prelepim delima o Formuli 1 i MotoGP-u ili se obuku u naše, zajedničke, boje, tu je naša zvanična prodavnica knjiga, majica i kačketa.️https://shop.infinitylighthouse.com https://shop.infinitylighthouse.com/majice.htmlhttps://shop.infinitylighthouse.com/knjige.htmlhttps://shop.infinitylighthouse.com/kacketi.htmlPATREON I YOUTUBE MEMBERSHIP ️Podrška na Patreonu i YouTube-u nam veoma znači i pre svega hvala svim našim pokroviteljima, a ukoliko ste u  mogućnosti i vi da nas podržite, pomoćićete nam da dalje napredujemo i razvija se naša, nadamo se zajednička, priča.NAŠE DRUŠTVENE MREŽE Instagram - https://instagram.com/infinitylighthouse Facebook - https://facebook.com/theinfinitylighthouseTwitter - https://twitter.com/infinitylighthsSPORTSKE VESTIhttps://sportsmagazin.rsMusic credit: Envato Elements Item/Cinematic HeroicAutor: Srđan ErcegDatum: 21. jun 2023.Lokacija: Studio na kraju UniverzumaProdukcija: Infinity Lighthouse https://www.youtube.com/infinitylighthouseWebsite: https://infinitylighthouse.com/Zabranjeno je svako kopiranje i neovlašćeno preuzimanje video i/ili audio snimaka i postavljanje na druge kanale! Nije dozvoljeno koristiti materijal sa ovog kanala, bilo u celosti ili iz segmenata, bez licenciranja / plaćanja kako za komercijalnu, tako i za nekomercijalnu upotrebu.Svaka upotreba bez licenciranja za komercijalnu ili nekomercijalnu / privatnu upotrebu biće procesuirana. Za sve informacije o pravima, za upite o licenciranju i dobijanju dozvole za korišćenje možete nas kontaktirati putem naše zvanične email adrese.Copying, re-uploading and illegally distributing this copyrighted work is strictly prohibited! Label and copyright: Infinity Lighthouse ★ Support this podcast on Patreon ★

Podržite nas preko Patreona i PayPala: Patreon - http://patreon.com/radioaktivni_komarac PayPal - http://paypal.me/radioaktivnikomarac Poslovni žiro račun : 265-6630310000410-75 Radioaktivni Komarac Beograd Voditelj - Bojan Uzelac (Radioaktivni Komarac) Animacija - Vojin Ubiparip (Duna Solution) https://www.dunasolution.com/ Muzika - Nedeljko Stojković (Mono Putnik) https://cutt.ly/TbH3kor Ton, kamera, montaža- Dajana Ikonić-Veljković Gost 78. epizode podkasta Ubod kulture je primenjeni slikar koji oslikava sjajne murale, Marko Ćulum. Verovatno mnogima poznat po muralu Čarlija Čaplina u istoimenoj ulici, ali i po još mnogim muralima kao što je onaj posvećen vozaču Formule 1, Ajrtonu Seni koji je bio poklon. Razgovarali smo o njegovom putu ka njegovom pozivu, o oslikavanju murala u Holandiji, Rusiji, o brejkdensu, o muralu "Ježeva kućica" koji je posvetio svojoj ženi i oslikavanju aviona i drugim temama.

Podržite nas preko Patreona i PayPala: Patreon - http://patreon.com/radioaktivni_komarac PayPal - http://paypal.me/radioaktivnikomarac Poslovni žiro račun : 265-6630310000410-75 Radioaktivni Komarac Beograd Voditelj - Bojan Uzelac (Radioaktivni Komarac) Animacija - Vojin Ubiparip (Duna Solution) https://www.dunasolution.com/ Muzika - Nedeljko Stojković (Mono Putnik) https://cutt.ly/TbH3kor Ton, kamera, montaža- Dajana Ikonić-Veljković Gost u 67. epizodi je saksofonista Nikola Demonja. Ovaj podkast je možda i najemotivniji do sada. Sa njegovom pričom nisam ni ja bio upoznat. Od njegovog izbeglištva iz Hrvatske, preko problema u Srbiji do studiranja u Holandiji i ponovo problema zbog njegove nacionalnosti i ponovnom povratku za Beograd do prevazilaženje svih peripetija kroz muziku i nastupanja 15 godina sa Zdravkom Čolićem i 12 godina u emisiji Veče sa Ivanom Ivanovićem. Vrlo inspirativno, uživajte :)

Iako legalizacija prostitucije deluje kao očigledno rešenje za ovaj problem, ona to nije jer pre svega predstavlja trgovinu ljudima. Domaće zakonodavstvo ove žrtve tretira isto kao i počinitelje i kaznu uglavnom plaća žrtva. Odmah na početku treba da razrešimo zbog čega je prostitucija problematični posao i opasan za žene. Pojedinci ponekad koriste objašnjenje da se “feministički stavovi” zalažu za to da žena može da radi šta hoće sa svojim telom, što zapravo nije tako. I, Nataša Elenkov, članica feminističkog kolektiva Ženska solidarnost objašnjava koliko je to zaista izbor žene i sumira, kakvo je stanje u Srbiji: “Naš stav kao kolektiva, je da je prostitucija vid nasilja nad ženama, da to nije svestan izbor, da je to vid seksualne eksploatacije, i da zbog toga mora da postoji drugačije zakonsko rešenje nego ono koje je trenutno u Srbiji, a to je prohibitivni model, gde su podjednako kažnjeni i osobe koje se po zakonu odaju prostituciji, i oni koji `koriste usluge`, čime su izjednačeni u tom odnosu, jer zakonodavac nije uzeo u obzir razliku u odnosu moći koji postoji,” objašnjava ona. Trenutno se prostitucija reguliše Zakonm o javnom redu i miru i kao takav predviđa kaznu i onome ko se prostituciji odaje i onome ko koristi usluge prostitcije. To naravno, ne štiti seksulane radnice i radnike. Hristina Piskulidis iz anti trafiking organizacije Astra objašnjava da to predstavlja problem jer čak i kada su osobe u prinudnoj prostituciji, one ga ne prijavljuju da ne bi bile krive pred zakonom. “Opet su te žene, kažem žene, zato što opet 95% osoba koja se bave prostitucijom su žene, opet su one bile te koje su plaćale kazne, a ne korisnici usluga ili makroi. I zbog te zaprećene kazne, vrlo često se dešava da osobe koje su prinudno u prostituciji, a koje se boje da neće biti prepoznate od strane sistema, od strane konkretnih policajaca kome budu prijavili slučaj, sudije ispred koga se budu našle, da ih neće prepoznati kao žrtve trgovine ljudima,” navodi Piskulidis. Elenkov iz “Ženske solidarnosti” govori o legalizaciji i svim njenim lošim stranama. U slučaju legalizacije, prostiucija postaje jedan od prvih ponuđenih poslova ženama koja su siromašne, migrantkinje – ženama kojima je zapravo potrebna pomoć. “Glavna posledica jeste povećanje trgovina ljudima u svrhu seksualne eksploatacije, jer, nekako grubo zvuči kada se koristi taj ekonomski rečnik, ali ponuda žena koje žele da se bave prostitucijom nikada neće da nadmaši tražnju muškaraca, a zapravo zbog toga se i veštački stvara ponuda kroz trgovinu ljudima,” navodi ova feministkinja. Dekriminalizacija i legalizacija deo rešenja Ali nisu potpuno. Važno je imati jaku državu i dobar sistem kao i senzibilisane osobe u institucijama sa kojima seksualne radnice dolaze u kontakt poput policajaca, sudija, socijalnih radnika. Hristina Piskulidis iz anti trafiking organizacije Astra kaže da je najvažnije od svega pomoći žrtvi. Sve ostalo je manje važno: “Ako institucije ne rade svoj posao, ako nemamo jak socijalni sistem koji može da podrži ženu koja ili je rešila da izađe iz prostitucije i stvori uslove da u jednom trenutku ona pokrene samostalni život koji je dostojanstven, koji će joj mogućiti da živi od sopstvenog rada koji nije prostitucija, mi onda ako nemamo dovoljno jaku podršku da joj pružimo mogućnost da se osnaži i da u jednom trenutku se osamostali besmisleno je” navodi Piskulidis. Važno je sistemski urediti prostituciju. A do tada, Jelena Pešić - stručna saradnica u Preventu, organizaciji koja pruža pomoć seksualnim radnicama, objašnjava kako svi možemo da pomognemo, a to je da ih pre svega ne diskriminišemo. “Jer uglavnom su one neshvaćene od strane populacije i uglavnom su diskriminisane. Ali eto ako neko želi da pomogne na taj način, može i preko nas, jer njima je uglavnom teško da steknu poverenje u druge ljude,” objašnjava ona. Legalnost prostitucije u Evropi varira od zemlje do zemlje Sajt Business Insider navodi da, prema nekim procenama, broj prostitutki u 28 država članica Evropske unije kreće se između 700.000 i čak 1,2 miliona. U devet evropskih zemalja (Nemačka, Holandija, Belgija, Austrija, Švajcarska, Grčka, Mađarska, Letonija i Turska) prostitucija je legalna i regulisana. U zavisnosti od zemlje, razne aktivnosti vezane za prostituciju mogu biti zabranjene (gde je posebnim zakonom zabranjena takva aktivnost), dekriminalizovane (gde ne postoji poseban zakon koji zabranjuje ili dozvoljava i reguliše aktivnost) ili regulisane (gde poseban zakon eksplicitno dozvoljava i reguliše delatnost ako su ispunjeni određeni uslovi). U zemljama kao što su Nemačka i Grčka, trgovina seksom je u potpunosti legalizovana i regulisana, dok je u mnogim severnoevropskim zemljama, poput Švedske, nelegalno kupovati seks, ali nije nelegalno i prodavati ga. Iako je Holandija počela da reguliše prostituciju 2000. godine, trgovina seksom je više-manje tolerisana decenijama ranije. Ideja iza legalizacije trgovine bila je da bi se time iskorenio organizovani kriminal, ograničila trgovina ljudima, poboljšao pristup radnica zdravstvenoj zaštiti i seksualni rad učinio bezbednijim. Međutim, Većina seksualnih radnica, bilo u Nemačkoj, Holandiji ili Grčkoj, obično dolaze iz istočnoevropskih zemalja poput Rumunije ili Bugarske. Na epziodi radile Sanja Kosović, Irena Čučković, Iva Gajić, Sanja Đorđević i Aleksandra Bučko. Ovaj podkast je nastao uz finansijsku podršku Evropske unije. Sadržaj ove epizode isključiva je odgovornost podkasta Reaguj i ne odražava nužno stavove Evropske unije, kao ni Mreže za izveštavanje o različitosti 2.0.

Od ponedeljka 9.maja 2022.godine u OŠ „Olovo“ u Olovu u organizaciji Fondacije „ Out of Area“ ponovo boravi grupa od 35 volontera i volonterki tačnije profesora i studenata Deltion Collega iz grada Zwolle u Holandiji koji već rade na uređenju dijela školskih prostorija u područnoj školi u OL.Lukama. Pored toga kao što su i obećali prilikom dolaska prije dvije godine, OŠ”Olovo”su uručili vrijednu donaciju u vidu sportske opreme i rekvizita za nastavu tjelesnog odgoja ali i drugih sportskih aktivnosti.

Podržite nas preko Patreona i PayPala: Patreon - http://patreon.com/radioaktivni_komarac PayPal - http://paypal.me/radioaktivnikomarac Poslovni žiro račun : 265-6630310000410-75 Radioaktivni Komarac Beograd Voditelj - Bojan Uzelac (Radioaktivni Komarac) Animacija - Vojin Ubiparip (Duna Solution) https://www.dunasolution.com/ Muzika - Nedeljko Stojković (Mono Putnik) https://cutt.ly/TbH3korTon, kamera i montaža - Milica Cvetković Peđolino danas puni 65 godina i odlazi u penziju, ali to nikako nije kraj njegovih aktivnosti. Čovek koji je radio sa decom 40 godina, snimio preko 15 000 emisija kroz koje je prošlo preko 260.000 dece, napravio nekoliko dokumentaraca. Njegovi dokumentarnI filmovi „Hotel underground” (o deci u skloništima za vreme bombardovanja 1999. godine, i „Svetlost” (o slepoj deci koja pričaju kako zamišljaju rad Nikole Tesle) bili su nominovani za najbolje na najprestižnijem festivalu tv stvaralaštva za decu „Prix jeunesse”, u Minhenu. U ovom podkastu sublimirali smo čitavu njegovu karijeru, od vaspitačke škole, pa Akademije za klovnove u Holandiji, provedenih nekoliko meseci sa čuvenim ocem Tadejem, preko rada na Studjiu B u legendarnoj emisiji do njegovog humanitarnog rada, susretima sa Milićem od Mačve i Oljom Ivanjicki i prevazilaženja teškog zdravstvenog problema pre nekoliko godina koji se dogodio na dan Svetog Vasilija Ostroškog pa tako za njega ima mnogo dublje značenje. Iza njega stoji i veliki humanitrani rad sa decom izbeglicama i sa hendikepiranom decom.

Bojan Leković je gost Vladimira Stankovića u 35. epizodi podcasta Biznis Priče.

Za nekoliko meseci biće dve godine otkako je pandemija koronavirusa pogodila svet. Skoro godinu dana dostupna je vakcina koja bi trebalo da omogući povratak u normalnost. Ipak, oni kojima je taj povratak možda i najviše potreban - mladi, najčešće odlučuju da se ne vakcinišu. Zašto je to tako pokušali smo da istražimo u 74. epizodi podkasta Reaguj. Nekoliko nedelja unazad, situacija sa koronavirusom se pogoršala i svakog dana imamo preko 5.000 obolelih, a oko 50 preminulih od komplikacija koje izaziva ovaj virus. Medicinski stručnjaci, državni zvaničnici i javne ličnosti već nekoliko meseci pozivaju na vakcinaciju kao jedini način da se pandemija koronavirusa stavi pod kontrolu. Od početka godine dostupne su četiri vakcine u Srbiji - Pfizer-BioNTek, Sputnjik V, Sinopharm, Oxford/AstraZeneca. Svaka vakcina protiv COVID-19 koja je odobrena od strane nacionalnog regulatornog tela je dobar izbor, navodi se na sajtu Vlade Srbije posvećenom vakcinaciji. Razlozi mladih da se ne vakcinišu Ipak, prema dostupnim podacima, svega 20 procenata mladih od 18 do 30 godina u Srbiji se vakcinisalo. Studenti u Beogradu su početkom godine igrali kolo uz pesmu “neće gara da primi vakcinu, ne veruje u svetsku medicinu”. Kako bismo saznali zašto mladi ne veruju u efikasnost vakcine - pitali smo ih. Razlozi koje mladi navode da se ne vaksicnišu su različiti. Prvi razlog je nepoverenje u vlast, političare, politički naklonjene naučnike. Drugi razlog je to što je u pitanju novi virus o kome ništa nismo znali, a informacije o njemu koje su dolazile do javnosti bile su nedosledne. To je dodatno izazvalo nepoverenje kod mladih. Stefan Štrbac iz Centra za omladinski rad objašnjava da najčešći razlozi zbog kojih mladi ne žele da se vakcinišu uključuju neku vrstu straha ili sumnje u sam proces vakcinacije. Naš sagovornik kaže i da je jedan od razloga zbog kojih mladi imaju skepsu prema vakcinaciji to što tema vakcinacije nije dobro iskomunicirana. Štrbac navodi i da među mladima koji su se vakcinisali ili to planiraju postoje dve grupe - oni koji zaista imaju pozitivan stav prema vakcinaciji, i oni koji su "naterani" da to urade. Epidemiološkinja i članica organizacije Ujedinjeni protiv kovida Ivana Prokić smatra da je to nepoverenje posebno istaknuto u Srbiji kod mladih - jer se oni ugledaju na starije oko sebe. Prokić, koja radi u Holandiji, navodi da je tamo 81 posto stanovništva starijih od 12 godina vakcinisano sa dve doze, što je značajna razlika u odnosu na Srbiju. Epidemiološkinja kaže da joj nije poznata ni jedna kampanja ili strategija za vakcinaciju u Srbiji - osim molbi vlasti putem televizije. Mitovi o vakcini Svaka vakcina protiv bolesti COVID-19, navodi se na sajtu Vlade Srbije, prolazi rigorozno ispitivanje kako bi se osigurala njena bezbednost pre nego što počne da se primenjuje. Oni navode da svaki proizvođač vakcine ispunjava stroge kriterijume koji uključuju sisteme kontrole kvaliteta i bezbednosti u procesu proizvodnje, kao i sisteme nadzora nad svim procesima. U Srbiji kontrolu vakcina sprovodi Agencija za lekove i medicinska sredstva (ALIMS), a u saradnji sa Ministarstvom zdravlja izdaje dozvole za stavljanje vakcina u promet. Osim toga, ova agencija izdaje i sertifikate analize svake serije vakcine koja je dostupna, čime garantuje njihovu pouzdanost, bezbednost i kvalitet. Nakon početka primene vakcine nastavlja se proces nadzora kako bi se otkrili eventualni neočekivani neželjeni efekti i dalje se pratio učinak vakcine u rutinskoj upotrebi, odnosno da bi se utvrdilo na koji način se može postići najveći zaštitni efekat. Međutim, i pored svih ovih informacija koje može svako da proveri na raznim medicinskim sajtovima, dolazi do dezinformacija. Marija Vučić, novinarka portala RasKRIKavanje, kaže da nisu samo dezinformacije te koje mlade ljude odvlače od vakcinacije, ali da ipak imaju veliki udeo u tome. Ona kao najčešću dezinformaciju koja dolazi do mladih navodi onu da izaziva sterilitet. Ipak, čak i kada se lažne vesti raskrinkaju, sama dezinformacija će stići do većeg broja ljudi. Kao rešenje, novinarka Vučić naglašava borbu - kako novinara, tako i institucija, naročito uvođenjem predmeta medijske pismenosti u škole. Nove mere i mladi Od subote, 23. oktobra za ostanak u ugostetiljskim lokalima nakon 22 časa potrebna je kovid propusnica koja je ili dokaz o vakcinaciji ili dokaz o negativnim testovima na korona virus. Novu meru, kovid propusnice od 22 časa, epidemiološka Ivana Prokić naziva “kovid obmanom”. Ona smatra da je to prazna priča, kako bi krizni štab i vlada prikazali kako ih navodno zanima javno zdravlje građana - iako mera sama po sebi nema smisla. Na ovoj epizodi podkasta Reaguj radili su: Nemanja Stevanović, Irena Čučković, Sanja Kosović, Sanja Đorđevič i Iva Gajić.

Pod kapicom #62 | Dragana Ivković- Koliko devojaka sa Svetskog juniorskog prvenstva u Izraelu može da konkuriše za seniorski nacionalni tim, impresije igranja pred punim tribinama i zbog čega joj je teško pao poraz od Izraela u borbi za sedmo mesto- Šta je neophodno da bi se Srbija približila Grčkoj, koliko aktivnih igračica ima Srbija a koliko Grčka, koja će biti rival i u kvalifikacijama za Evropsko prvenstvo u Splitu, naredne godine- Talenat srpskih igračica nije sporan, već nedostatak pravih utakmica, koliko je odigrala pripremnih utakmica za EP u Beogradu 2006. godine, zbog čega je u reprezentaciji imala 10 selektora i zašto su je nervirali porazi od Nemačke i Francuske na EP u Beogradu 2016. godine- Zbog čega joj je 2020. najteža u karijeri, priznaje da “neke stvari” nije uspela da prepozna, što joj je velika škola za buducnost, sedmogodišnji plan u koji veruje i nada se da ce ženski vaterpolo biti jasnije pozicioniran na svetskoj mapi- Sa koliko predrasuda se gleda na ženski vaterpolo, reakcije prijatelja tokom igračke karijere, kog duela se najviše seća, zašto u karijeri nije bila samo golman, i u kom momentu je odlučila da se bavi trenerskom poslom- Iskustva igranja u Turskoj i Holandiji, u Turskoj uslovi koji se retko sreću, gigant Galatasaraj, i najlepši period u Holandiji, od lige do života, vožnje biciklom i trening koji nikada neće zaboraviti i dan-danas ga prepričava- Kvalitet domaće lige, Zvezde koju trenira, uticaj stranih igračica, kako je od igranja u Rumuniji, u svojoj poslednjoj sezoni igračke karijere, investirala u opremu za vaterpolistkinje Zvezde, pomoć Dejana Savića na treninzima- Zbog čega je batalila veliku ljubav košarku i kako je zbog mame izabrala vaterpolo, kako su je “prozivali” da zbog tate političara igra u reprezentaciji, a on je uvek želeo da ostane u bankarstvu, a i posao je napustila zbog sporta…Gost: Dragana IvkovićDomaćini: Pavle Živković i Sara RadovićDatum: 21. oktobar 2021. godineLokacija: Studio na kraju UniverzumaProdukcija: Infinity Lighthouse Studios#infinitylighthouse #studionakrajuuniverzuma #podkapicom

Gosti 27. izdanja podcast-a "Nevermajd" bili su Milica Tegeltija i Luka Ignjatović, muzičari i pedagozi, tvorci nestvarno lepe muzike za klavir i saksofon uobličene u album "Izlet" (Pop depresija, 2020). Upoznajte nesvakidašnje i talentovane mlade ljude čija je muzika tek počela da osvaja ljubitelje klavirskog zvuka, ali i poštovaoce klasike i džeza. Ima li mesta za nekomercijalnu muziku na našoj sceni, na koji način spasti Kolarac ili pronaći alternativu, koje su sličnosti i razlike visokog muzičkog obrazovanja u Srbiji i Holandiji i zbog čega deca vole da pevaju pesme Vlade Divljana, saznajte klikom na plej. Dobro došli na izlet u imaginarni prostor koji nas spaja.

Moj današnji gost je Đorđe Petrović, App Growth Specialist iz Dablina. U premijernoj epizodi podcasta iz Irske sa Đorđem pričamo o njegovom odrastanju u Srbiji, studijama FON-a u Beogradu, studentskim razmenama u Americi i Holandiji, ali i odlasku za Irsku i njegovom radu za jednu od najvećih tehnoloških kompanija na svetu. Uživajte! Đorđa možete kontaktirati putem LinkedIn-a. Priče iz dijaspore YouTube kanal Patreon donacije

Moj današnji gost na podcastu je Miloš Labović, uspešni lobista i književnik iz Holandije. Sa Milošem razgovaramo o njegovom odrastanju u Holandiji kao dete emigranta, radnim iskustvima u Srbiji, prvim koracima u lobi industriji, njegovom književnom stvaralaštvu, ali i narednim koracima u karijeri jednog od najpoznatijih srpskih lobista. Uživajte!

Milan Stoijlković je pravi sinonim za preduzetnika! Bio je mornar, profesionalni ronilac, a nakon nekog vremena se okrenuo IT biznisu, dok sada pravi sir! U pitanju je handcrafted sir posebnog ukusa koji ne pripada nijednoj vrsti, već ima kvalitete gaude sa posebnim dodirom mleka sa našeg podneblja. Sa Milanom smo pričali o tome koja je razlika između preduzetnika i menadžera, šta razdvaja biznis od dobrog proizvoda, gde se krije sreća i gde je tražiti. Pričali smo i o tome koliko ga je promenio život u Holandiji i na Kanarskim ostrvima i zašto ima potrebu da odmah da realizuje svoje ideje.

U novoj epizodi podkasta Pojačalo Ivan Minić razgovara sa Bojanom Lekovićem, čovekom koji stoji iza portala www.kupujemprodajem.com. Svoju karijeru Bojan je gradio u Holandiji radeći za IT giganta KPN - Kraljevski holandski telekom i baveći se različitim inovacijama i primenom novih tehnologija u mobilnoj telefoniji. Za Pojačalo, Bojan Leković otkriva kako je tekao njegov razvojni put, koliko je trajalo sazrevanje ideje za otvaranje najvećeg oglasnog portala u Srbiji, ali i sa kakvim se sve izazovima susretao. Saznajte kako izgleda voditi posao u Srbiji po holandskim principima, koje su prednosti i mane upravljanja firmom iz Holandije i zašto slušanje želja klijenata i korisnika predstavlja neprocenjiv resurs u vođenju posla. Knjiga koju Bojan preporučuje u podkastu: - Iacocca: An Autobiography - https://www.bookdepository.com/Iacocca-Lee-Iacocca/9780553251470 Posetite naš sajt i prijavite se na našu mailing listu: http://bit.ly/2LUKSBG Pročitajte transkript ove epizode: http://bit.ly/2Ild5mW Prijavite se na naš YouTube kanal: http://bit.ly/2Rgnu7o Pratite Pojačalo na društvenim mrežama: Facebook: http://bit.ly/2FfwqCR Twitter: http://bit.ly/2CVZoGr Instagram: http://bit.ly/2RzGHjN

Apple iz sve snage pokušava da nam novi iPad Pro predstavi kao kompjuter. Možda mu je jedino to ostalo. Verovatno svi mislimo na isto kada kažemo "kompjuter", a pitanje čiji odgovor tražimo u ovoj epizodi je šta novom iPad Prou fali da bi se Appleove i naše realnosti srele. Uz novi Apple stigla je i nova olovka, za 59. Tehnopolis testira je Milan Drča alias Munch, koji za francuski Dargaud crta stripove dostupne u Francuskoj i Holandiji. Šta je Munch imao da kaže o Appleovoj viziji kreativnog alata poput digitalne olovke, da li je iOS ipak iOS, a iPad ipak samo tablet, i šta činiti u dilemi kupiti ili ne kupiti novi iPad Pro čućete u minutima koji slede. Uređaj na test ustupli Sistem:i, Apple Solution Expert. Zahvaljujemo se našem dragom kolegi Branku Miladinoviću DJ-u koji nam je ustupio 12,9-inčnu verziju na test. Hvala na slušanju! RSS feed: b92.net/podcast/tehnopolis/feed/ Mixcloud: mixcloud.com/b92net/playlists/tehnopolis/ YouTube: youtube.com/watch?v=aSKpxxhi7Po&list=PLTpehfdue-2kkWw5JxsOIuJeNBiYrrSn3 TuneIn: tunein.com/radio/Tehnopolis-p1070227/ Aleksandar Miladinović @alexmiladinovic Ivan Jelić @escapetofreedom

Apple iz sve snage pokušava da nam novi iPad Pro predstavi kao kompjuter. Možda mu je jedino to ostalo. Verovatno svi mislimo na isto kada kažemo "kompjuter", a pitanje čiji odgovor tražimo u ovoj epizodi je šta novom iPad Prou fali da bi se Appleove i naše realnosti srele. Uz novi Apple stigla je i nova olovka, za 59. Tehnopolis testira je Milan Drča alias Munch, koji za francuski Dargaud crta stripove dostupne u Francuskoj i Holandiji. Šta je Munch imao da kaže o Appleovoj viziji kreativnog alata poput digitalne olovke, da li je iOS ipak iOS, a iPad ipak samo tablet, i šta činiti u dilemi kupiti ili ne kupiti novi iPad Pro čućete u minutima koji slede. Uređaj na test ustupli Sistem:i, Apple Solution Expert. Zahvaljujemo se našem dragom kolegi Branku Miladinoviću DJ-u koji nam je ustupio 12,9-inčnu verziju na test. Hvala na slušanju! RSS feed: b92.net/podcast/tehnopolis/feed/ Mixcloud: mixcloud.com/b92net/playlists/tehnopolis/ YouTube: youtube.com/watch?v=aSKpxxhi7Po&list=PLTpehfdue-2kkWw5JxsOIuJeNBiYrrSn3 TuneIn: tunein.com/radio/Tehnopolis-p1070227/ Aleksandar Miladinović @alexmiladinovic Ivan Jelić @escapetofreedom

Bojan Leković je prošao jako dug i trnovit put, pre nego što se uopšte obreo u preduzetničkim vodama. Nakon završenih studija, bio je dve godine asistent na Elektronskom fakultetu u Nišu. Želeći da unapredi svoju akademsku karijeru, zbog doktorskih studija seli se u Holandiju, gde je prinuđen da se prilagodi velikim kulturološkim razlikama, koje postoje između dve zemlje. Od odlaska u Holandiju, stvari se ne odvijaju baš najbolje po njega. Jednog ponedeljka, vozeći se tramvajem na univerzitet, gledajući iz njega golf teren i druge ljude kako tog jutra igraju golf, shvata da je nesrećan kako njegov život izgleda, kao i da akademska karijera nije nešto što ga čini srećnim i gde sebe vidi u budućnosti. Odlučuje da promeni neke stvari i ulazi u korporativni svet. Pronalazi posao u KPN-u, holandskom kraljevskom telekomu, najznačajnijoj telekom kompaniji u Holandiji. Ni taj deo nije baš najsjajnije počeo po njega. Prvi dan, na svom korporativnom poslu, odlazi na sastanak sa novim šefom, koji mu kaže da će, usled novonastale situacije, najverovatnije biti otpušten. Nemajući puno izbora, možda i iz čistog očaja, u jednom trenutku aplicira za novi posao, za koji čak i ne zna šta je, osim što u nazivu istog, pored nepoznatih reči, stoji inženjer. Srećom, izgleda da ni drugi nisu znali šta taj posao podrazumeva, pa za isti, osim njega, niko nije ni aplicirao. Kao jedini prijavljeni kandidat, dobija posao, iako je kasnije saznao da je malo falilo da ga, iako jedini aplikant, ne dobije. Narednih deset godina provodi na toj poziciji radeći na razvoju inovativnih tehnologija. Međutim, tokom svih tih godina, a imajući u vidu da šansa da u svakom trenutku ponovo dobije otkaz uvek postoji, uveliko razmišlja o pokretanju sopstvenog biznisa. Uvidevši da će internet imati velikog značaj u budućnosti, a obzirom da je video koliki značaj holandski sajt "Marktplaats" ima na tržište Holandije, na terasi u Nišu, zajedno sa svojim bratom i suprugom, odlučuje da stvori srpsku verziju istog. Iskustvo koje je godinama prikupljao u korporativnom svetu je bilo jako značajno u tim trenucima i pomaže mu da lakše pokrene ceo posao. Ipak, put do toga da postanete 78. kompanija na svetu u industriji u kojoj radite, gde se KupujemProdajem danas nalazi, ne može biti lak. I nije ni bio. Izuzetna životna priča, o prilagođavanju, padovima, upornosti, potrazi za svojom unutrašnjom srećom, otkrivanju sebe kao preduzetnika, borbi da se ideja sprovede u delo, uprkos brojnim "medvedima na putu", je samo deo onoga što ćete imati prilike da čujete u ovom razgovoru i iz toga izvučete neprocenjivo vredne savete.

Na pitanje kako bi političari mogli da usreće svoje građane, mnogi bi odgovorili: da ukinu birokratiju. Stanovnicima Šagena u Holandiji čelnici grada već su ispunili tu želju. A i mnoge druge…

Treći serijal Femkanja započinje Bojaninim jednonedeljnim boravkom u Holandiji, u poseti Katarini, a ova kolažna epizoda prenosi vam iskustva iz Haga, Amsterdama i Roterdama. U okviru priče o TodaysArt festivalu, imaćete prilike da čujete kratak isečak nastupa Myriam Bleau, multimedijalne umetnice i performerke iz Montreala, razgovor sa hrvatskom umetnicom Norom Turato, koja se na festivalu predstavila performansom u javnom prostoru i razgovor sa direktorom festivala Olofom Van Windenom. A to je samo polovina onoga što smo vam pripremile. Čućete još i razgovor sa menadžerom u umetnosti Michaël Roumenom, priču o projektu umetnika Jeroen van Loona koji je prezentovan u V2 Institute for the Unstable Media u Roterdamu, razgovor sa Margriet Schavemaker – kustoskinjom retrospektivne izložbe Jean Tinguely-ja u Stedelijk muzeju i na samom kraju priču o tradicionalnom događaju Hoogtij u Hagu, koji nam predstavlja umetnik i inicijator umetničkog prostora 1646, Johan Gustavsson. http://myriambleau.comhttp://noraturato.comhttp://todaysart.orghttp://michaelroumen.comhttp://jeroenvanloon.comhttp://v2.nlhttp://cellout.mehttp://stedelijk.nlhttp://margrietschavemaker.nlhttp://hoogtij.nethttp://1646.nlhttp://johangustavsson.nl

Šampionat Evrope u fudbalu, 15. po redu, počinje u Francuskoj, na stadionu "Sen Deni", gde se sastaju selekcije Francuske i Rumunije. Prvi put 24 tima boriće se za šampionski trofej, umesto dosadašnjih 16, a uprkos proširenju učesnika, na finalnom turniru po četvrti put uzastopno neće biti Srbije, preciznije od 2000. godine, kada je Srbija kao deo zajednice SRJ učestvovala u Belgiji i Holandiji i eliminisana u četvrtfinalu. Zato su šansu iskoristili neki drugi, pa će se prvi put u istoriji na velikoj sceni naći Albanija, Island, i Severna Irska, Austrija i Ukrajina prvi put nakon što su po jednom bili domaćini, dok se Mađari vraćaju na veliku scenu posle 44 godine. O početku EURO 2016 u 43. epizodi emisije Sa terena govorili su novinari portala b92.net Nemanja Đorđević i Spasoje Veselinović.

Sa prvim danima proleća, u staroj zgradi mornarske akademije u Amsterdamu sastale smo se sa Jasnom Veličković. Naša kompozitorka koja već više od 10 godina živi i stvara u Holandiji, dočekala nas je u svom studiju i u opuštenom razgovoru za Femkanje, otkrila nam na čemu trenutno radi. Uz mnoštvo zvučnih uzoraka i kompozicija saznaćete kako je Jasnin instrument velicon otkrio nju, ali i kako je tekao istraživački i razvojni put rada sa zvučnim potencijalom elektromagnetnog polja. Studije kompozicije završila je 1999. na FMU u Beogradu, u klasi Srđana Hofmana. Od 2001. pohađala je postdiplomske studije kompozicije na Kraljevskom konzervatorijumu u Hagu, u klasama Luja Andrisena, Hilijusa fan Berhajka i Klarensa Barloua. Njena dela izvođena su na festivalima kao što su: ISCM Svetski dani muzike, Muzički bijenale Zagreb, Gaudeamus muzička nedelja, Holandski festival, Ring Ring. Njena kompozicija Last Song uvrštena je u kategoriju preporučenih dela Tribine kompozitora UNESCO-a (Unesco Rostrum of Composers 2011) i nominovana je za prestižnu holandsku nagradu Toonzetters. Finalistkinja je Evroskog takmičenja žive elektronske muzike (ECPNM), kao i dobitnica 28. Irino nagrade u Tokiju, 2012. godine. http://jasnavelickovic.com/

Mirko Lazović je umetnik koji već više od deset godina živi i stvara u Holandiji. Iako izbeglo lice, Mirko nikada zaista nije napustio Beograd. Njegove radove ste tokom proteklih godina mogli da vidite u Muzeju savremene umetnosti Vojvodine u Novom Sadu, kao i u galeriji Hub i Magacinu u Beogradu. Mirkove skulpturalne instalacije tematski ističu pojam prisutnosti, interaktivnosti i kompozicijskih aspekata vremena. Svetlo, voda, elektricitet i zvuk predstavljaju elemente odnosno madijume koje Mirko intuitivno i radoznalo istražuje, i koristi u građenju svojih postavki. http://mirkolazovic.com/