Podcasts about vojvodini

Podajamo se v Bruselj in prek radijskih valov gostimo učiteljico slovenskega jezika in kulture Petro Jan Likar, ki v belgijski prestolnici vodi tudi bralni klub in je zelo dobro povezana tudi s tamkajšnjo slovensko skupnostjo. Nekaj več izveste tudi o tem, kako negujejo slovenski jezik rojaki v Vojvodini, na kratko se ustavljamo na 11. Dnevih slovenskega filma v Beogradu, seznanjamo pa vas tudi z živahnim dogajanjem v slovenski skupnosti v Clevelandu, kjer so pred kratkim pripravili tradicionalni Festival diatonične harmonike.

U 183. epizodi podkasta Pod kapicom gost je bio Miloš Maksimović, novi član Galatasaraja i reprezentativac Australije. Najveći deo emisije posvetili smo Igrama u Parizu, gde je Miloš sa svojom ekipom bio najprijatnije iznenađenje turnira, pričali smo o osećaju nakon pobede nad Srbijom, porukama koje je dobijao, samokritičkom pogledu na meč sa Amerikom i promašenim petercima, radu Federacije koja je u Parizu svojim vaterpolistima obezbedila i klima uređaje u sobama, sportskoj karijeri, koju je po dolasku u Australiju želeo da zapostavi…Kako se nekadašnji mladi reprezentativac Srbije uopšte obreo u dalekoj zemlji sa suprugom Aleksandrom, igranje u klubu, posao, poziv u nacionalni tim i funkcisanje i rad u istom, kvalitet lige i života, uticaj trenera i igrača sa naših prostora, da li je prevazišao strah od ajkula… Svojevremeno je u Vojvodini počeo kao golman, ko je uticao da promeni poziciju, iako nije voleo plivačke treninge, u Australiji je napredovao u tom segmentu, dugo čekanje na “papire” i debi na SP u Dohi…Uspomene iz Vojvodine, Monpeljea, PAOK, Budve, Zvezde, odakle se vratio u Novi Sad zbog porodičnih problema… Kako bi danas reagovao na poziv Srbije, radost zbog saradnje sa Peđicom Mihajlovićem, vaterpolo sada prioritet uz ideju da karijera što duže traje, i najveća želja da sa srpskim klubom krene u pohod na Ligu šampiona…Gost: Miloš MaksimovićDomaćin: Pavle Živković#podkapicom#infinitylighthouse#vaterpolo00:00:00: Uvod00:02:40: Igranje u reprezentaciji Australije00:06:22: Vaterpolo karijera u Australiji00:08:00: Novi početak života preko okeana00:11:52: Put do reprezentacije00:19:20: Iskustvo iz Dohe00:26:19: Srbija-Australija utisci00:32:56: Utakmice Australije n OL00:38:50: Sezona u Galatasaraju-očekivanja00:40:00: Reakcija javnosti nakon igara00:44:00: Milošev still igre00:47:42: Budućnost i život u Australiji00:50:00: Karijera nakon igara54:09: Ponude klubova01:00:00: Atmosfera na OL01:04:00: Organizacija australijskog komiteta na OL01:07:00: Počeci treniranja i rana mladost u Vojvodini01:12:00: Prvi poziv reprezentacije Srbije01:14:00- Najlepša sećanja igračke karijere u Vojvodini01:17:00- Nastavak karijere u Monpeljeu01:20:00- Odlazak u Paok01:22:00- Karijera u Budvi01:23:00: Poziv Crvene Zvezda01:24:00: Povratak u Vojvodinu01:24:00: Učinak u juniorskoj reprezentaciji Srbije01:26:00: Igranje za reprezentaciju Srbije danas, da/ne?01:34:00: Pitanja publike01:39:00: Pripremni turnir u Šapcu, utisci01:41:00: Novi život u Australiji01:47:20: Budućnost vaterpola u Australiji01:49:00: Porodica------------------------------HUMANITARNI KUTAKPomozimo Martinu!Slanjem SMS poruke: Upišimo 1503 i pošaljimo SMS na 3030Slanjem SMS poruke iz Švajcarske: Upišimo human1503 i pošaljimo SMS na 455Uplatom na dinarski račun: 160-6000001670866-23Uplatom na devizni račun: 160-6000001671337-65IBAN: RS35160600000167133765SWIFT/BIC: DBDBRSBGUplatom platnim karticama putem linka: E-doniraj (https://www.budihuman.rs/edonate/sr?user_id=1503)Uplatom sa vašeg PayPal naloga putem linka: PayPal (https://www.budihuman.rs/paypal/sr/donate?user_id=1503)-----------------PODRŠKA ZA INFINITY LIGHTHOUSEUkoliko želite da podržite ekipu Infinity Lighthouse i sve što radimo, najbrže je kroz Patreon i YouTube članstvo.Patreon: https://www.patreon.com/infinitylighthouse YT: https://www.youtube.com/channel/UCQ2D37u3DU1XGxxriq5779Q/join-----------------NAŠA PRODAVNICA - ️https://shop.infinitylighthouse.comSvi koji žele da obogate svoju biblioteku prelepim delima o Formuli 1 i MotoGP-u ili se obuku u naše, zajedničke, boje, tu je naša zvanična prodavnica knjiga, majica i kačketa.PATREON I YOUTUBE MEMBERSHIP ️- www.patreon.com/infinitylighthousePodrška na Patreonu i YouTube-u nam veoma znači i hvala svim našim pokroviteljima.NAŠE DRUŠTVENE MREŽE Instagram - https://instagram.com/infinitylighthouse Facebook - https://facebook.com/theinfinitylighthouseTwitter - https://twitter.com/infinitylighthsSPORTSKE VESTI - https://sportsmagazin.rsMusic credit: Envato Elements Item/Cinematic Heroic by StudioKolomnaAutor: Srđan ErcegDatum: 12. septembar 2024.Lokacija: Studio na kraju UniverzumaProdukcija: Infinity Lighthouse https://www.youtube.com/infinitylighthouseWebsite: https://infinitylighthouse.com/Zabranjeno je svako kopiranje i neovlašćeno preuzimanje video i/ili audio snimaka i postavljanje na druge kanale! Nije dozvoljeno koristiti materijal sa ovog kanala, bilo u celosti ili iz segmenata, bez licenciranja / plaćanja kako za komercijalnu, tako i za nekomercijalnu upotrebu.Svaka upotreba bez licenciranja za komercijalnu ili nekomercijalnu / privatnu upotrebu biće procesuirana. Za sve informacije o pravima, za upite o licenciranju i dobijanju dozvole za korišćenje možete nas kontaktirati putem naše zvanične email adrese.Copying, re-uploading and illegally distributing this copyrighted work is strictly prohibited! Label and copyright: Infinity Lighthouse. ★ Support this podcast on Patreon ★

Gost nove epizode podkasta "Pod kapicom" bio je Dejan Vujović, vaterpolista Galatasaraja.  On se osvrnuo na uspešnu sezonu u Istanbulu i osvajanje evropskog trofeja sa ekipom koju vodi Predrag Mihajlović. Pričao je i o svom putu do Galatasaraja, počecima u Vojvodini, životnom i sportskom iskustvu u Barseloneti... Dejan je sa nama podelio to koliko mu je značajna uloga majke i celokupne porodice. Strast prema padelu, za koji je otvorio i prve terene u Novom Sadu, praćenje ostalih sportova, najviše košarke, porodične anegdote i anegdote sa saigračima i prijateljima su samo neke od zanimljivih stvari o kojima je pričao. Kako izgleda promena pozicije, sa beka na centra i kojim trenerima i saigračima je posebno zahvalan što su mu pomogli kroz karijeru... Tu su i priče sa juga Francuske, kao i interesantan pristup vaterpolu i karijeri. Uživajte u novoj epizodi našeg podkasta!00:00:00 Početak00:03:00 Sa nama je Dejan Vujović vaterpolista Galatasaraja00:08:45 Čelendž kup00:15:00 Ovacije 50000 hiljada navijača00:18:00 Život u Istanbulu i lokalni rivali00:23:00 Profesionalizam u turskom vaterpolu00:28:00 Odrastanje u Vojvodini00:40:00 Iskustva iz Barselone i podrška porodice00:51:00 Video pitanje #1 Joao00:56:30 Promena pozicije, promena kluba, povreda...01:04:00 Poziv iz Francuske01:14:00 Video pitanje #2 Aleksa01:17:00 Privilegija da se igra iz ljubavi01:20:00 Strani jezici, nova iskustva i avanture01:24:00 Ljubav prema padelu (i drugim sportovima)01:30:00 Olimpijske igre - očekivanja01:32:30 Pitanja gledalaca01:45:30 Za kraj - porodicaKupite naše majice, knjige i podržite nas na: https://shop.infinitylighthouse.com Postanite član na YouTube-u: https://www.youtube.com/channel/UCQ2D37u3DU1XGxxriq5779Q/joinPodržite nas na Patreonu: https://www.patreon.com/infinitylighthouse ★ Support this podcast on Patreon ★

Aleksandar Samardžija Splića je gost Vladimira Stankovića u 148. epizodi podcasta Biznis Priče. Naš novi gost je još kao student pravio stotine hiljada maraka, i to prodavajući cveće na Kalinić pijaci.

Gošće 146. Izdanja podkasta Pod kapicom bile su Isidora Damnjanović i Irina Amliaeva, vaterpolistkinje Vojvodine, osvajačice nacionalnog kupa Srbije. Pričali smo o finalu sa Zvezdom, velikom rivalstvu, uticaju nedavnog poraza u Čelendžer kupu, značaju Nikoline Travar za ekipu, neigranju povređene Lolite Avdić...Isidora nas je provela kroz karijeru, otkrila zašto je godina u Mađarskoj "posebna" i kako je zbog odanosti prema Vojvodini odbila mogućnost da se ovog leta vrati u Segedin...Ira nam je objasnila kako je zakoračila u vaterpolo, gde je put preko Sankt Peterburga doveo do Novog Sada, i šta je razlog stava da ne želi kapicu Rusije, ali da bi sa zadovoljstvom zaigrala za reprezentaciju Srbije...Uz mnogo smeha i interesantnih priča devojke su akcenat stavile na gotovo familijarnu atmosferu u Vojvodini, Isidorinim sendvičima, novosadskom naglasku, Irininom interesovanju za psihologiju, omiljenom jelu u Srbiji, pesmi... :)Kupite naše majice, knjige i podržite nas na: https://shop.infinitylighthouse.com Postanite član na YouTube-u: https://www.youtube.com/channel/UCQ2D37u3DU1XGxxriq5779Q/joinPodržite nas na Patreonu: https://www.patreon.com/infinitylighthouse ★ Support this podcast on Patreon ★

U Hrvatskoj matici iseljenika je u srijedu 18.listopada predstavljena knjiga “Blago rasutih - jezik Hrvata u dijaspori” autorice Sanje Vulić. Vulić je redovita profesorica na Fakultetu hrvatskih studija Sveučilišta u Zagrebu. Na Fakultetu je voditeljica Ljetne škole hrvatskoga jezika i kulture za nastavnike i studente hrvatskoga jezika iz dijaspore, koja se održava na otoku Krku te voditeljica Zimske škole za nastavnike hrvatskoga jezika iz dijaspore koja se održava u Mađarskoj. Dobitnica je Nagrade Fakulteta hrvatskih studija i Nagrade Grada Zagreba, a odnedavno i dobitnica nagrade za životno djelo zbog višedesetljetnoga istraživanja Bunjevaca i Šokaca u Vojvodini. U razgovoru s Anom Solomon, gospođa Vulić se, između ostalog, osvrće na svoj angažman u zajednici australskih Hrvata te komentira na koji način doseljenici prve generacije u Australiji koriste hrvatski jezik, a kako oni koji su u Australiji rođeni.

Gost 142. epizode podkasta Pod kapicom bio je Dušan Vasić, vaterpolista Crvene zvezde.  Pričali smo o putu do Lige šampiona, ambicijama, jedinstvu u ekipi… uz brojne anegdote na koje su ga kolege inspirisale kroz video-pitanja… Počeci u Vojvodini, ko je trener sa najviše uticaja na karijeru, a ko doktor koji ga je “gurao” u reprezentaciju Srbije :) Iskustva iz Firence, Splita (šta pamti od fudbalskog derbija Hajduk - Dinamo), Atine, uz opis Gruzije, zemlje u kojoj gradi reprezentativnu karijeru…Kupite naše majice, knjige i podržite nas na: https://shop.infinitylighthouse.com Postanite član na YouTube-u: https://www.youtube.com/channel/UCQ2D37u3DU1XGxxriq5779Q/joinPodržite nas na Patreonu: https://www.patreon.com/infinitylighthouse ★ Support this podcast on Patreon ★

Letošnjega nagrajenca Vilenice, leta 1940 v Vojvodini rojenega madžarskega pesnika, pisatelja, dramatika in esejista Otta Tolnaia, v slovenščini poznamo po dveh knjigah: po pesnitvi Babica v rotterdamskem gangsterskem filmu in izboru poezije Kratki rezi v prevodu Gabriele Gaál. Poglavitne značilnosti njegovih del so osredotočenost na podrobnosti, nizanje asociacij in naključij ter prepletanje realnega in fantastičnega sveta. In prav tako se je razvijal tudi pogovor Vlada Motnikarja z njim; intervju se je sproti spreminjal v nazorno predstavitev literarnega postopka.

Ob začetku novega šolskega leta v oddaji namenjamo pozornost delovanju oddelkov slovenskega dopolnilnega pouka v evropskih državah, ustavljamo se pri pouku slovenskega jezika in kulture v Vojvodini, podrobneje pa vas seznanjamo tudi z dogajanjem v slovenski dopolnilni šoli na Švedskem. Predstavljamo pa tudi vsebino razpisa za pridobitev štipendij za študij v Sloveniji za Slovence v zamejstvu in po svetu v novem študijskem letu

Srijeda je posljednji dan petogodišnjeg roka tijekom kojeg su korisnici „toksičnih“ kredita u švicarskim francima mogli tužiti komercijalne banke koje su im te kredite izdavale. Premijer Andrej Plenković sljedećeg tjedna u Subotici u Vojvodini. Susrest će se sa srbijanskom premijerkom Anom Brnabić, ali ne i s predsjednikom Aleksandrom Vučićem. Vrh Vlade susreo se u Slavonskom Brodu s čelnicima jedinica lokalne uprave i samouprave. Koje su bile teme? Svjetski je dan darivatelja krvi.

U 125. epizodi  podkasta Pod kapicom, gosti su bili Petar Đukić i Vukota Vukotić, predsednik i trener VK Zemun. Prošle godine u julu Zemunci su proslavili 30 godina od osnivanja, a Đukić se podsetio kako ga je Poljoprivredni fakultet približio Zemunu, kako je nastala ideja o formiranju kluba, ko je pomogao i pomaže da Zemun opstane, uprkos činjenici da su ga “mnogi gasili”, da se trenira “u kadi”, da je teško pronaći finansije, iako nikad igračima nisu ostali ni dinar dužni… Vukota Vukotić je u klubu od 2001. godine, ističe borbeni duh igrača, porodičnu atmosferu, koja se oslikava i kroz tetovaže igrača, priču o pojedincima koji ni u Americi ne zaboravljaju gde su naučili osnove i gde su formirani kao ljudi. Igranje u Superligi najveći poduhvat i želja da se jednog dana ponovi. Dotakli smo se i teškog aktuelnog trenutka, gde sport i treneri u njemu moraju da imaju ulogu pedagoga i vaspitača, ali da mora i da se učini sve kako bi infrastruktura decu usmeravala sportskim aktivnostima. Nedopustivo je da Opština Zemun nema bazen koji zadovoljava potrebe vaterpola, pošto u Pinkiju klub nema mogućnosti da radi taktički i plivački trening u zahtevima igre… Pera se podsetio početaka, treniranja u Zvezdi, kako je izgledao prvi susret sa takmičenjem u elitnom rangu, čuvanju Igora Milanovića, momentu kad se okrenuo fakultetu i trenerskom poslu, gde je imao iskustvo rada sa dva Aleksandra, Šapićem i Ćiricem. Kojeg igrača Pera voli kao sina Živojina, odakle nadimak oktopusi… Vukota Vukotić, rođeni Kotoranin, “osudjen” na vaterpolo po rođenju, kao klinac igrao za reprezentativne selekcije, iz Primorca bio na pozajmici u Vojvodini, ali se u ranoj životnoj fazi opredelio za trenerski posao. Šta ga je pitao Andrija Prlainović, u čemu je tajna generacije momaka rođenih 2007. godine, šta izdvaja iz svog voznog parka…Gosti: Petar Đukić i Vukota VukotićDomaćin: Pavle ŽivkovićDatum: 12. maj 2023. godineLokacija: Studio na kraju UniverzumaProdukcija: Infinity Lighthouse Studios#podkapicom #infinitylighthouse #pavlezivkovic Kupite naše majice, knjige i podržite nas na: https://shop.infinitylighthouse.com Postanite član na YouTube-u: https://www.youtube.com/channel/UCQ2D37u3DU1XGxxriq5779Q/joinPodržite nas na Patreonu: https://www.patreon.com/infinitylighthouse ★ Support this podcast on Patreon ★

Gost 121. epizode bio je Srdjan Vuksanovic, reprezentativac Kazahstana, koji trenutno igra u Kuvajtu. Pričali smo o tome kako je resetovao karijeru, život u Kuvajtu, uticaj devojke, dodatni treninzi… Ko ga je ”doveo” u Kazahstanu, koga je naučio da svira gitaru, kako su izgledala putovanja u Rusiju, gde je ”Božija mater” i kakve uspomene nosi… Šta je radio dok je putovao vozom 38 sati, rad sa Stratanom, poseta Sankt Petersbergu… Počeci u Vojvodini, debi sa 15 godina, nije voleo izlaske, teška povreda u 18. godini posle koje je spoznao ko su mu pravi prijatelji i da je porodica jedini pravi oslonac…. Kako se borio sa razočarenjima, i vratio se uprkos upozerenjima da će završiti karijeru… Kad mu je rečeno da više neće igrati za reprezentaciju Srbije, svetska juniorska titula, Olimpijske igre u Tokiju, i gde bi voleo da nastavi karijeru… Kako je zavoleo rok muziku, zasto EKV, koliko ima tetovaža, šta sluša kad se opušta, ljubav prema košarci, ko je Tesa i šta planira kad završi karijeru…Gost: Srđan VuksanovićDomaćin: Pavle ŽivkovićDatum: 13. april 2023. godineLokacija: Studio na kraju UniverzumaProdukcija: Infinity Lighthouse Studios#podkapicom #infinitylighthouse #pavlezivkovic ★ Support this podcast on Patreon ★

Druga emisija "GIVE PEACE A CHANCE" koju uređuje i vodi Vladimir Nedeljković Zontag se bavi pojavom rok pevaća u Vojvodini kao što su Saša Popaz, Nataša Šaric, Mile Lojpur... Ako vas interesuje elementarna rock edukacija poslušajte ovu emisiju kad god imate vremena...

Vladimir Nedeljković, alias Zontag. Do sad je objavio vise albuma benda Zontag, kao i solo projekata pod istim nazivom. Objavio je i više knjiga. Neke su stip knjige gde dominira strip junak Nikola Tesla, a neke knjige bave se istorijom rock and rolla u Vojvodini. Radio je na radio Pančevu i uredjivao emisiju "Žuta podmornica" koja se bavila istorijom rock and rolla u tom gradu. Na TV Apolo Novi Sad vodio je i uređivao emisiju "Devojčice i Dečaci s Dunava", a tema je bila istorija novosadske rock scene. Give Peace a Chance je njegova nova radio emisija koja se bavi istorijom svetskog rock and rolla s naglaskom na Yu rock i Vojvodinu.

Šta sve može da se pravi od konoplje, zašto je to u Srbiji danas zabranjena tema i šta zapravo kaže zakon - u podcastu "Život na srpskom" saznajemo od Bojana Dragićevića iz Kanabis Balkan industrijske asocijacije (CABAINA). Kanabis, konoplja, marihuana, gandža, trava... Za početak, znate li razliku? Bojan Dragićević daje kratku "lekciju za neupućene" o tome šta je zapravo industrijska konoplja, za šta je sve korisna, osvrće se na istoriju i vreme kad je Jugoslavija bila u samom vrhu po proizvodnji konoplje u svetu. Podseća kako se nekad u malim Odžacima u Vojvodini odlučivalo kolika će da bude otkupna cena konoplje u Evropi i kako su postojale dve "domaće" vrste - crnojka i belojka. Upoznaje nas i sa današnjim zakonskim okvirima u Srbiji, pravi paralelu sa trendovima u svetu gde se stabljika konoplje prodaje i za nekoliko stotina hiljada evra, a daje i mnoge korisne informacije za one koji prepoznaju potencijale ove biljke u budućnosti.

Gost 101. izdanja podkasta Pod kapicom bio je Dejan Stanojević, selektor reprezentacije Gruzije. Analizirali smo dešavanja sa SP u Budimpešti i EP u Splitu, gde je njegova ekipa ostvarila najbolje rezultate u istoriji kolektivnog sporta ove zemlje. Uticaj igrača iz Srbije, Hrvatske i Crne Gore na ekipu, kako je ekipa došla do toga da veruje u sebe i pobedi Holandiju za plasman u četvrtfinale. Šta je uradio predsednik Saveza posle meča i šta je poručio igračima u autobusu, a kako je dobroj atmosferi doprinuo golman Razmadže o ćijem “gestu” se i danas govori u Splitu… Zbog čega u celoj Gruziji postoji samo jedan zatvoreni bazen, ko sve igra nacionalnu ligu, i šta je tražio da se ispoštuje iz pozicije trenera Dinama… Kakve su sličnosti sa Gruzinima, o manjkavosti disciplne, sa čime se sve suočavao u saobraćaju, gde je prvi put video da gosti u kafanu donose svoje vino… Stanojević se podsetio početaka u Vojvodini, činjenice da je kapiten sa najdužim stažom u klubu, ali smo saznali da je prvi gost koji je profesionalno bio i golman i igrač! Ko je uticao da počne trenersku karijeru, radio sa najboljim izdancima škole Vojvodine, a zbog čega je plasman u Ligu šampiona jedan od najvažnijih ostvarenja koje će pamtiti… Put sa Dejanom Udovičićem kroz juniorsku i seniorsku reprezentaciju Srbije. Juniori doživeli samo dva poraza, sa seniorima najviše pamti Rim, na Olimpijskim igrama u Pekingu i Londonu bio ubeđen u zlatne medalje… Zašto su posebni Vanja Udovičić, Prlainović i Filipović… Radio kao selektor Rumunije i Kazahstana, kad je shvatio zbog čega je Srbija dominantna u vaterpolu. Koji su mu najteži porazi, zbog čega je upozoravan i od Djanija Loncija za temperamentno vodjenje utakmica…Gost: Dejan StanojevićDomaćin:Pavle ŽivkovićDatum: 29. septembar 2022. godineLokacija: Studio na kraju UniverzumaProdukcija: Infinity Lighthouse Studios#podkapicom #infinitylighthouse #pavlezivkovic

Zbog konstantnog nedostatka vode, svakodnevno umire gotovo pet hiljada ljudi. Svaka treća osoba, što je oko 2,2 milijarde ljudi, nema bezbedan pristup pijaćoj vodi, govore podaci Ujedninjenih nacija i Svetske zdravstvene organizacije. Tako je u svetu, a kako je kod nas? U 89. epizodi govorimo o nedostatku pijaće vode u Vojvodini. Tanja Ćirić jedna je od 125 ljudi koji su popunili upitnik na sajtu Vojvođanskog istraživačko-analitičkog centra VOICE. Ona je za podkast Reaguj! opisala kako izgleda voda u Zrenjaninu. “Kad smo bili mali svi znamo šta smo učili u školi o vodi - da treba da bude tečnost bez boje, ukusa i mirisa kada. Kada odrastate u Zrenjaninu brzo shvatite da voda ima i miris i ukus i boju. Postoje dani kada je nemoguće čak i da se normalno istuširate, pošto voda smrdi na kanalizaciju. Voda je masna. Imate utisak kada se tuširate da nikad niste ispravli dovoljno sapun. Ja vodu ne pijem već jedno 20 godina, tako da ne znam kakvog je ukusa. Ne kuvam sa tom vodom. Moja ćerka koja ima 13 nikad nije pila vode sa česme. Tako da voda je žuta, masna, smrdi”, objasnila je Ćirić. Tanja Ćirić troši oko 3000 dinara mesečno, a 36.000 godišnje. Ako dodamo i račun za vodu, godišnja cifra približi se 50.000. Kako piše u studiji pod nazivom Fabrika žednih, slučaj zrenjaninskog postrojenja za preradu vode, nakon mnogo obećanja, velikog broja istraživanja, pilot-projekata i ugovora, stanovništvo Zrenjanina na nabavku ispravne vode dnevno potroši oko 20.000 evra. Posledice, naravno, najviše pogađaju one koji su već ugroženi. Mnogi od onih koji nemaju novca za flaširanu vodu koriste vodu iz vodovoda i time ugrožavaju svoje zdravlje, piše u studiji na kojoj su radili organizacije CRTA, Pravo na vodu i Polekol. U anketi koju smo sproveli na sajtu Vojvođanskog istraživačko-analitičkog centra VOICE, tek 21 odsto građana reklo je da ima pristup čistoj pijaćoj vodi sa česme. Čak 80 odsto ispitanika iz Vojvodine nema redovan pristup vodi za piće. Uprkos neispravnosti vode za piće, 80 odsto navelo je da račun za vodu plaća po punoj ceni. Pored ovog troška koji ne bi trebalo da se plaća, građani su prinuđeni da se okrenu alternativama - da kupuju vodu ili koriste filtere. Cena koju građani dodatno plaćaju za pijaću vodu kreće se od 400 do oko 12.000 dinara. Jedan od građana naveo je kako koristi filtere za vodu koji se moraju menjati godišnje, što košta 5000 dinara, dok je sam aparat za prečišćavanje koštao 1000 evra. U dokumentu koji nosi naziv Zdravstveno stanje stanovništva AP Vojvodine za 2019. godinu Instituta za javno zdravlje Vojvodine, navodi se da je prečišćena hlorisana voda za piće tokom 2019. godine bila dostupna u svega 16 od ukupno 45 opština, što je 38 odsto na teritoriji Vojvodine. Ispravne vode ima samo u Novom Sadu i naseljima priključenim na novosadski vodovod, zatim Bačkoj Palanci, Despotovu, Vrbasu, Bečeju, Beočinu, Srbobranu, Odžacima, Somboru, Sremskoj Mitrovici, Rumi, Subotici i Bačkoj Topoli. U Sremu najveći problem predstavljaju mangan i arsen. U Južnoj Bačkoj amnoijak i arsen. Na severu Bačke arsen i gvožđe, dok je na zapadu najveći problem samo arsen. Srednjebanatski okrug najviše muči kalijum-permanganat, ali i arsen kao i Severni Banat. Samo je u južnom Banatu problem gvožđe i mangan, ali ne i arsen. Kako piše u istraživanju Fabrika žednih, trajnija izloženost arsenu preko vode za piće i kroz hranu može dovesti do razvoja različitih oboljenja i porasta učestalosti oboljevanja. Dugotrajna izloženost arsenu može izazvati i rak bešike i pluća. Međunarodna agencija za istraživanje raka klasifikovala je arsen i njegova jedinjenja kao kancerogena i definisala da je arsen u vodi za piće kancerogen za ljude. Na epizodi radile: Sanja Đorđević, Irena Čučković, Sanja Kosović i Iva Gajić. U epizodi su korišćeni zvukovi sa sajta freesound.org, i to 1 i 2.

U 73. epizodi podkasta Reaguj! vodimo vas na jedno, ne baš prijatno, putovanje. Posećivaćemo mesta i ljude u Vojvodini, kako bismo dobili odgovor na pitanje: kakav je život pored industrijskih postrojenja? Ovo putovanje omogućeno je vašim odgovorima na upitniku koji smo postavili na portalu Vojvođanskog istraživačko-analitičkog centra VOICE. U upitniku portala VOICE dobili smo ukupno 42 odgovora, iz 18 mesta. Prigovore smo dobili iz Pančeva, Maglića, Bačke Topole, Novog Sada, Bečeja, Kule, Vrbasa, Srbobrana, Kaća, Sremske Mitrovice, Stare Pazove, Sombora, Gložana, Kulpina i Perleza. Pored Vojvođanskih mesta, požalili su nam se i građani iz Beograda, Barajeva i Požarevca. U ovoj epizodi prenosimo kakva je situacija u većini ovih mesta i na koji način industrijska postrojenja utiču na živote meštana. Slučaj Perlez Od ukupno 42 odgovora na upitniku o lokalnim zagađivačima, čak 14 žalbi bilo je na preduzeće Feitiansuje iz Perleza. Ovo malo mesto kraj Zrenjanina bilo je sa najviše prigovora na svog lokalnog zagađivača. Predstavnica ekološkog društva “Belorepan” Teodora Gavran, doselila se u Perlez pre pet godina. Ona za Reaguj! kaže da je Perlez ranije bilo selo u koje su se doseljavali ljudi. Međutim, kako ona kaže, danas Perlez gubi stanovnike, a za to je mahom krivo zagađenje kineske fabrike za reciklažu Feitiansuje. “To je jako žalosno. Selo je u stvari jako bogato, kulturno bogato, ta kultura apsolutno je neočuvana. Broj stanovnika se sada smanjuje, jer ne vide rešenje, a vikendom je mnogo strašno. Znači ja sam otišla prošli vikend i dobila sam upalu plućne maramice, a bila sam u Beogradu kad je gorela Vinča. Ja sam očekivala čak i kad sam se selila pre pet godina da će to selo narasti ponovo u opštinu, jer ljudi stalno dolaze i raspituju se, jer je mnogo lepo selo”, priseća se Teodora Gavran. Ova kineska kompanija je 2018. godine preuzela pogone “Begej-plasta”. Od tada, kako meštani kažu, ne prestaje da pravi probleme. Predstavnik nevladine organizacije “Čuvari Perleza” i meštanin ovog sela, Miroslav Kalanj, objašnjava koje tačno sve probleme pravi ova fabrika za reciklažu. “Vikendom se uglavnom osećaju neprijatni mirisi. Smeta još što kod kineske fabrike postoji kanal za odvodnjavanje i navodnjavanje, u koji fabrika ispušta zvanično vode koje se prikupe u krugu firme. Takođe, investitor je u momentu proširenja platoa u okviru svog objekta betonirao, a ispod tog betona postoji zakopana količina plastike. Tako da možemo da tvrdimo da zagađuje i tlo. Takođe, od 10 (uveče) do 6 (ujutru) je investitoru zabranjeno da uključi mlin, a eto, dešava se s vremena na vreme da je buka povećana. To ukazuje da ne poštuje sve propise i pravila koja su važeća”, objašnjava Kalanj. Ova fabrika je već jednom ove godine bila zatvorena zbog pritiska javnosti i medija. Međutim, ona je ubrzo opet otvorena, a problemi su ostali. Teodora Gavran je, zajedno sa uzbunjivačem Aleksandrom Nađ, ujedno bila i u organizaciji protesta. Ona za Reaguj! prepričava šta se dogodilo nakon protesta. “Uspeli smo da ih zatvorimo sa inspekcijom za zaštitu životne sredine. To jest, nisu imali procenu uticaja. Međutim, posle tih 45 dana ponovo je puštena u rad. Jedino šta su izmenili jeste da su postavili ograde na bedem, koji su prisvojili i koji sada zakonski traže da im se upiše. Oni su se samo zatvorili da unutra ne može da se uđe i ne može da se snima. Sam protest je bio odličan, imalo je svoje efekte, jer pre protesta selo nije bilo udruženo. Malo sam se pribojavala, jer se ljudi bore protiv Rio tinta, Linglonga, Zi Đina - i onda imate malog zagađivača u Perlezu koji zapošljava šest ljudi, a upropastio je toliko. Plašila sam se kako će to izgledati drugim organizacijama, međutim, svi su bili šokirani kad su videli”, kaže Gavran. Miroslav Kalanj kaže da nadležni delimično rade svoj posao i to isključivo kada se pojavi problem na koji aktivisti i meštani skreću pažnju. Sa druge strane, po njegovim rečima, strani investitor poštuje staro srpsko pravilo “ako prođe - prošlo”. On ističe da iza zagađenja stoji profit. “Sve to šta oni rade stvari, ono šta oni zagađuju - tako ubiraju veći profit. Ako nećete da zagađujete, vi morate da investirate u nešto šta je prečišćač, filter, separator. Ako ne investirate u to, to znači da ste taj novac zadržali za sebe”, napominje Kalanj. Šta kažu stručnjaci? Igor Jezdimirović iz Udruženja Inženjeri zaštite životne sredine smatra da industrijska postorojenja ne smeju da pređu dozvoljenu koncentraciju štetnih materija koje izbacuju u životnu sredinu, kako joj ne bi naštetili. “Sve to zavisi od maksimalno dozvoljenih koncentracija, koje se smatraju da dok god smo ispod ih maksimalno dozvoljenih koncentracija sa zagađujućim materijama, one nemaju štetan efekat na zdravlje ljudi. Kada se one prekorače, u zavisnosti od perioda prekoračenja, tačnije vremenskog okvira, one imaju posledice na zdravlje ljudi. Znači u zavisnosti od toga koliko ste dugo izloženi zagađujućim materijama koje su iznad te maksimalno dozvoljene koncentracije, i naravno, u zavisnosti koje su pitanju zagađujuce materije”, kaže Jezdimirović. Međutim, postavlja se pitanje: zašto industrijska postrojenja ne poštuju propisane mere, već se odlučuju da plate kaznu? Jezdimirović kaže da je to tako jer na taj način jeftinije prolaze, a sve dok se to ne promeni, neće se ni zaustaviti zagađivanje. “Ono što bi trebalo da se izmeni jeste da se prvo država obaveže i počne da radi svoj posao u onom smislu da možemo da se pouzdamo u podatke koje dobijamo. S druge strane, da se maksimalno dozvoljenje koncentracije usklade sa onim maksimalno dozvoljenim koncentracijama koje važe u Evropskoj uniji. Takođe, dok god živimo u sistemu gde je vama jeftinije da zagađujete i plaćate kazne, umesto da uložite u zaštitu životne sredine, bojim se da imamo ozbiljan konflikt između industrije sa jedne strane, i sa druge strane ljudi koji trpe eventualno zagađenje koje može nastati”, napominje on. Kada je reč o problemima sa zakonima, sagovornik podkasta Reaguj! profesor Slobodan Milutinović sa Fakulteta zaštite na radu Univerziteta u Nišu, navodi da je sa njima sve u redu i da su usklađeni sa evropskim zakonodavstvom. Međutim, ističe Milutinović, najveći problem sa primenom zakona jeste kad je reč o proceni uticaja - ne vodi se računa o zakonima. “Po meni najveći problem je to što postojeća zakonska regulativa koja se odnosi na analize, odnosno, procene uticaja na životnu sredinu se ili radi, da ne budem previše kritičan i da ne kažem nestručno, ali stvarno mislim da ima takvih nestručnih analiza ili se u nekim slučajevima čak i grade postrojenja koja nemaju odgovarajuće procene uticaja na životnu sredinu”, kaže Milutinović. Tokom prethodne godine organizovano je mnogo ekoloških protesta, a Jezdimirović smatra da su oni ključni za promene. “Protesti predstavljaju otvoreni bunt naroda protiv nečega sa čime se ne slažu. Jedini koji mogu da promene jeste lokalno stanovništvo koje ne želi određene stvari. Skrivanje nekih podataka je dovoljan razlog da se vi zabrinete za nešto. Industrija mora da nauči da mora biti transparentna, da odgovara lokalnoj sredini, i da to što je on investitor i što će doneti ekonomski preporod nekom mestu, ne znači tom mestu ništa ako pola tog stanovništva u tom mestu bude obolelo od zagađenja koje ta industrija bude proizvela”, ističe Jezdimirović. On naglašava da uz dobre mere, život pored industrijskih postrojenja može biti sasvim u redu, a kao primere dobre prakse navodi dva evropska grada. “Recimo Beč ima četiri spalionice, od kojih je jedna u samom centru grada, Budimpešta ima svoju spalionicu isto koja je u samom centru grada. Međutim, kada posmatramo Srbiju, veliki deo industrijskih zona ranije je pravljen na obodima grada, a danas je to vrlo blizu naseljenih mesta. To je problem, jer zaštita životne sredine nije prioritet u zemlji Srbiji i mali je stepen poverenja ka lokalnim samoupravama ili bilo kom nivou vlasti kad je u pitanju merenje parametara životne sredine”, smatra Jezdimirović. Na ovoj epizodi su radili: Iva Gajić, Sanja Kosović, Nemanja Stevanović, Irena Čučković i Sanja Đođrević.

U 68. epizodi podkasta Reaguj govorili smo o stanovanju, tačnije o ceni stanovanja u velikim gradovima u Srbiji, kao i o uticaju pandemije na promene tih cena. Samo tokom jula ove godine zaključeno je oko 13 hiljada ugovora o kupoprodaji nekretnina u Srbiji. Ovo predstavlja rast od šest odsto u odnosu na isti mesec prošle godine i rast od 22 odsto u odnosu na jul pretprošle godine, navodi se u Republičkom geodetskom zavodu. Najviše nepokretnosti kupljeno je u Vojvodini, oko četiri hiljade i trista, dok je skoro duplo manje kupljeno na jugu i istoku zemlje. U izveštaju koji se bavi prvim polugodištem tržišta nepokretnosti, navodi se da je četvrtina od ukupne kupoprodaje nekretnina bila u prestonici, i da se najviše trguje u razvijenim opštinama. Ono što je interesantno za temu o kojoj smo govorili jeste i to što je ove godine u odnosu na prvu polovinu prošle godine trgovina nekretnina porasla za 60 posto. Što se tiče zemljišta, više od polovine predmeta trgovine bilo je građevinsko zemljište. Najviše zemlje za koje je planirana gradnja kupovano je u Novom Sadu. Devedeset i četiri posto obejkata sa kojima se trgovalo bilo je stambenog tipa, od kojih je 93 posto kuća. Najviše kuća kupljeno je u Subotici, Novom Sadu i Zrenjaninu. Porastao je broj kupljenih vikendica, naročito u drugoj polovini prošle godine, a najviše vikendica kupljeno je u Vojvodini. Iako je trgovina nekretnina u prvoj polovini prošle godine maltene stagnirala, broj kupljenih vikendica u Vojvodini je čak i tada rastao. Najviše stanova kupljeno je u Beogradu, i oko 40 posto ukupne trgovine stanova obavilo se upravo u ovom gradu. Novi Sad nalazi se odmah iza. Niš i Kragujevac, iako takođe veliki gradovi, slabo se pominju u ovom izveštaju. Najviše se trguje u evrima. Skoro sva trgovina poslovnim objektima, gotovo 90 posto ostalih objekata plaćano je u evrima. Oko 70 posto trgovine zemljištem takođe je plaćano ovom devizom. Ostale devize korišćene su ispod nivoa statističke greške, navodi se u polugodišnjem izveštaju o stanju na tržištu nepokretnosti Republičkog geodetskog zavoda. Kako je na lokalu? Kakva je situacija kada su u pitanju izmene cena na lokalu, pokazuje i tekst portala Magločistač iz Subotice objavljen 13. septembra ove godine. Prosečna cena kvadrata u novogradnji u Subotici je 2018. iznosila gotovo 750 evra, a u prvom polugodištu tekuće, 2021. godine više od 850 evra, pokazuju podaci Republičkog geodetskog zavoda. Istovremeno, za kvadrat novogradnje je trebalo izdvojiti minimalno oko 500 evra, a oko 1.100 maksimalno 2018. godine, dok se ove, 2021. taj raspon cena kreće od oko 600 evra minimalno do oko 1.200 evra maksimalno po metru kvadratnom novogradnje. Takav skok cena ne utiče, međutim, na potražnju za novim stanovima. Samo tokom prvih šest meseci ove godine zaključeno je preko 250 ugovora o kupovini stana od investitora, dok je, na primer, čitave 2018. takvih transakcija bilo gotovo duplo manje, oko 150, navodi subotički Magločistač. Šta kažu agencije za nekretnine? Vojislav Ristić iz agencije za nekretnine Cityexpert kaže da su u njegovoj kompaniji radili analizu promene cena nekretnina, te da su zaključili da je cena po kvadratu u Novom Sadu porasla čak do 300 evra. On smatra da pandemija jeste uticala na promenu cene nekretnina, posebno kada se poredi 2021. godina, u odnosu na godinu pre pandemije. Ristić objašnjava da postoji nekoliko faktora koji su uticali na rast cene nekretnina u toku pandemije, i dodaje da iako postoje značajne promene u cenama nekretnina, što se tiče najma stanova, ne postoje prevelike promene. Šta kaže struka? Jovana Timotijević, arhitektica i članica tima Ministarstva prostora, objašnjava da se promena cena nekretnina nije desila samo tokom pandemije. Pre bismo mogli reći da pandemija nije uspela da zaustavi višegodišnji rast cena stanovanja, koji je globalni trend i nije specifičan samo za Beograd ili za Srbiju. Ona objašnjava da, pored rasta cena stanovanja, imamo i rast profitne stanogradnje. Sagovornica podkasta Reaguj! objašnjava da cene stanova nisu porasle kao direktna posledica porasta potražnje za stambenim prostorom, već je porasla količina novca koji se ulaže u stanovanje, bez obzira da li je porasla ta potražnja za stambenim prostorom. Arhitektica i novinarka portala Mašina Iskra Krstić za podkast Reaguj! navodi da je to pokazatelj da se stanovi grade zbog čuvanja kapitala, a ne zbog realne potrebe da se usele mladi koji još uvek žive u višegeneracijskim domaćinstvima. Iskra Krstić smatra da je moguće da je po sredi pranje novca i ističe da nije broj stanova koji se izdaje pokazatelj da su građani u većoj finansijske moći. Prema istraživanju organizacije Globalna inicijativa protiv transnacionalnog organizovanog kriminala, očigledno je da pandemija nije uticala na sektor građevine u Srbiji, a da je skok u cenama posledica kombinacije skoka cena građevinskog materijala na svetskom nivou, budući da je Srbija orijentisana na uvoz materijala, i prisustva pranja novca, navodi se na portalu Magločistač. Kako kaže Jovana Timotijević, zbog ovoga govorimo o tržištu nekretnina kao o spekulativnom tržištu. Tu postoji više faktora koji utiču na to da se baš na ovakav način razvija spekulativno tržište nekretnina i da rapidno rastu cene stanova. Ti faktori se razlikuju od države do države, ali neki od njih su zajednički za sve nas. Sa druge strane, Timotijević kaže i da država stalno podstiče vlasništvo nad stanom kao nešto što je ultimativni uspeh ili kao nešto što je jedini način da se osigura sopstvena egzistencija, tako što čini sve ostale stambene statuse potpuno nesigurnim. Šta mogu biti rešenja? Jovana Timotijević objašnjava da je ono što Ministarstvo prostora kao organizacija vidi kao dugoročno rešenje jeste odustajanje od privatnog vlasništva nad stanovima. Arhitektica i novinarka Iskra Krstić navodi da sve treba da krene od sprečavanja prljavog novca, ali je bitno da i stanovi budu dostupniji kada je u pitanju kupovina. Sagovornica podkasta Reaguj! Iskra Krstić navodi da bi kontrola rente mogla da se izvrši ukoliko, kao što predlažu iz Ministarstva prostora, stanovi ne budu u privatnom vlasništvu. Uvođenje u legalne tokove, rešenje je koje Iskra Krstić predlaže kada je u pitanju regulacija cena iznajmljivanja stanova, jer veliki broj na crno izdaje stanove. Na podkastu rade: Nemanja Stevanović, Sanja Kosović, Sanja Đorđević, Irena Čučković i Iva Gajić.

Bliži se nova školska godina. U prošloj epizodi podkasta Reaguj! govorili smo o udžbenicima, a i ovu posvećujemo školstvu. Naša 60. epizoda bila je posvećena službenoj upotrebi jezika nacionalnih manjina u Srbiji, a u 65. epizodi govorimo slušanju nastave na maternjem jeziku. Šta kažu roditelji? Olenka Živković iz Ruskog Krstura majka je troje dece i pripada rusinskoj zajednici. Ona, kao i njena deca, osnovu školu završili su upravo u Krsturu, na rusinskom jeziku. Školovanje na manjinskom jeziku ne predstavlja problem prilikom daljeg školovanja na većinskom jeziku, smatra naša sagovornica. Dostupnost obrazovanja na maternjem jeziku je veoma važno, jer ne samo što doprinosi očuvanju nacionalne kulture, ono čini i manjinsku zajednicu na okupu, i sprečava asimilaciju. I dok đaci koji pohađaju nastavu na većinskom jeziku pored obaveznog srpskog jezika i književnosti, engleskog i drugog stranog jezika koji bi, po pravilu, mogao da se bira, deca koja uče školu na manjiskom jeziku izučavaju četiri jezika. Olenka Živković, smatra da je to prednost. Šta kaže škola? Osnovna i srednja škola "Petro Kuzmjak" u Ruskom Krsturu ima dugogodišnju tradiciju nastave na rusinskom jeziku koja već traje 260 godina. Od 1753. godine do danas se pored rusinskog jezika neguje i kultura Rusina u okviru ove ustanove. Kroz dugi niz godina promenila se slika stanovništva ovog mesta. Dok je nekada većinsko stanovništvo bilo rusinskog porekla, kroz migracije Rusina iz Ruskog Krstura u druge krajeve zemlje i inostranstvo, kao i dolazak Srba u isti, pojavila se potreba za uvođenjem nastave na srpskom jeziku. Srednja škola iz Ruskog Krstura je ujedno jedina škola u celom svetu u kojoj se nudi mogućnost pohađanja nastave na rusinskom. Direktorka Osnovne škole Matko Vuković u Subotici Mirjana Stevanović za podkast Reaguj! kaže da u njihovoj školi drže nastavu na srpskom i na hrvatskom jeziku. Osim dece hrvatske i srpske nacionalnosti, u Osnovnoj školi Matko Vuković 23 procenata učenika se izjašnjavaju kao Romi. Međutim, iako je velik broj učenika romske nacionalnosti, u toj školi nema romskog odeljenja. Stevanović objašnjava da je za formiranje odeljenja na manjinskom jeziku uslov da imate stručan kadar i da imate decu koja su zainteresovana za tako nešto. Još jedan uslov jeste da i broj zainteresovanih učenika bude veći od 15. Pre tri godine, Osnovna škola Matko Vuković bila je jedna od četiri škola u Subotici koja je organizovala nastavu za decu iz migrantskih kampova. Zbog promene vrste subotičkog prihvatnog centra za migrante, poslednjih godinu dana više ne organizuju nastavu. Stevanović kaže da su nastavu učitelji uglavnom držali na engleskom jeziku. Šta kažu zakoni? Prema Ustavu u Srbiji je u službenoj upotrebi srpski jezik i ćiriličko pismo, dok se službena upotreba drugih jezika i pisama uređuje zakonom. Ustavom je i zagarantovano pravo pripadnika manjinskih nacionalnih zajednica na očuvanje posebnosti, što podrazumeva i pravo na upotrebu svog jezika i pisma. Sa druge strane, statut Vojvodine navodi da je u Vojvodini u službenoj upotrebi srpski jezik i ćiriličko pismo, mađarski, slovački, hrvatski, rumunski i rusinski jezik i njihova pisma. Za regulisanje prava na službenu upotrebu manjinskih jezika ključna su dva zakona: Zakon o službenoj upotrebi jezika i pisama i Zakon o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina. Dalje, statutom opštine, odnosno grada, mogu se utvrditi jezici i pisma koji su u službenoj upotrebi na teritoriji opštine, grada ili u pojedinim naseljenim mestima. Prema članovima 13, 14 i 15 Zakona o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina, pripadnici nacionalnih manjina imaju pravo na vaspitanje i obrazovanje na svom jeziku, odnosno govoru u ustanovama predškolskog, osnovnog i srednjeg vaspitanja i obrazovanja. Iako je Zakonom utvrđeno da se može propisati minimalni broj učenika za nastavu na manjinskom jeziku, broj učenika koji pohađa nastavu na maternjem, odnosno jeziku nacionalne manjine, može biti i manji od minimalnog broja učenika koji je potreban za formiranje odeljenja. Treba napomenuti da obrazovanje na jeziku nacionalne manjine, prema ovom Zakonu, ne isključuje obavezno učenje srpskog jezika. Šta kažu nacionalni saveti? Nastavni program koji se odvija na jeziku nacionalne manjine, prema Zakonu o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina, propisuje da nastava na maternjem jeziku u značajnoj meri sadrži i teme koje se odnose na istoriju, umetnost i kulturu nacionalne manjine. Nacionalni saveti nacionalnih manjina su ovde ključni jer učestvuju u izradi nastavnih programa za predmete. Melanija Rimar iz Odbora za obrazovanje Nacionalnog saveta rusinske nacionalne zajednice kaže da se nastava na rusinskom ili i na rusinskom izvodi u tri škole u Vojvodini. Od toga su u Ruskom Krsturu sva odeljenja u osnovnoj školi samo na rusinskom. Članica izvršnog veća i koordinatorka odbora za obrazovanje u Nacionalnom savetu slovačke nacionalne manjine Svetlana Zolnjan ističe da je sve manje dece koje nastavu slušaju na slovačkom jeziku, a da je to zbog sve češćih migracija celih porodica. Ipak, kada u manjim mestima nema dovoljno učenika koji bi slušali nastavu na slovačkom jeziku, piše se zahtev Ministarstvu prosvete kako mi se odobrilo otvaranje odeljenja bez obzira na broj đaka. Kako Zolnjan ističe, ovi zahtevi su do sada uvek bili prihvatani. Kako Zolnjan naglašava, ponekad se dešava da roditelji odluče da, iako je detetu maternji jezik slovački, ono ipak krene u odeljenje gde se nastava sluša na većinskom, srpskom jeziku. Sa druge strane, Melanija Rimar iz Rusinskog Nacionalnog saveta objašnjava da je najveći problem sa kojim se susreću prilikom organizovanja nastave na manjinskom jeziku manjak dece, te da se zbog toga događaju pokušaji spajanja po dva odeljenja nižih razreda osnovne škole. Melanija Rimar govori i o potrebi da se škola u Ruskom Krsturu očuva kao jedina škola u kojoj se nastava izvodi na rusinskom. Kaže da je bilo i dece drugih nacionalnosti koja su pohađala tu školu, međutim, zbog neostvarene kvote nisu bili u mogućnosti slušati nastavu iz svog maternjeg jezika. Kako Svetlana Zolnjan iz Slovačkog Nacionalnog saveta navodi, kada bi se zatvorila odeljenja i škole na manjinskim jezicima, postepeno bi i nestajala sama kultura tih naroda, pa i cele nacionalne zajednice. Na podkastu rade: Sanja Kosović, Irena Čučković, Nemanja Stevanović, Sanja Đorđević i Iva Gajić. Ovaj podkast je pripremljen uz finansijsku podršku Evropske unije i Saveta Evrope, u okviru projekta “Promocija različitosti i ravnopravnosti u Srbiji“. Stavovi izraženi u njemu ni na koji način ne odražavaju zvanično mišljenje bilo koje strane.

Pod kapicom #50 | Boris Vapenski- Zadovoljstvo zbog prelaska u Brešu i zahvalnost Dinamu, koji nije pravio problem u realizaciji transfera, igranje sa Đoletom Lazićem i prilagođavanje sistemu Alesandra Bova- Život u Gruziji, popularnost ragbija, zbog čega smatra da su ”luđi od nas” i kakva je budućnost tamošnjeg vaterpola. U Tbilisiju uživao u prirodi, a zašto smatra da ce Batumi, grad na moru, postati Las Vegas- Momenat kad je počeo da igra za reprezentaciju Gruzije posle razgovora sa Dejanom Savićem, svestan da nije u priči pored Filipovića i Mandića, kako ga je pogodila loša reakcija pojedinih medija- Najlepše za Srbiju 2010. u Zagrebu, kada je na EP osvojio bronzanu medalju, zašto sebi zamera na nedostatku bezobrazluka i šta je uradio na ispostaviće se njegovom poslednjem učešću za reprezentaciju i šta su mu pevali saigrači- Kako je poziv Crvene zvezde bio od presudnog uticaja da ne završi karijeru, zašto je Prlainović najbolji saigrač, atmosfera u finalu sa Jugom, ispunjenje zvezdaškog sna- Zbog čega smatra da je nazadovao u karijeri, kako mu je trener Ortiđe ”vratio fokus” i kolilo je u njegovim očima italijanski tim imao ogromnu ulogu u karijeri koja je krenula uzlaznom linijom- Kako je levoruki vaterpolista u stvari desnoruk, prvi susret u bazenu sa idolom Danilom Ikodinovićem, učenje u Vojvodini, prvi susreti sa Ligom šampiona- A, posle vaterpola - pivo! Brat i on imaju proizvodnju, saznajte koje pivo u Novom Sadu pod hitno morate da probate... Obavezna pomoć VK VojvodinaGost: Boris VapenskiDomaćini: Pavle ŽivkovićDatum: 15. jul 2021. godineLokacija: Studio na kraju UniverzumaProdukcija: Infinity Lighthouse Studios

Delo Draginje Drage Gavrilović. Ovo je duža pripovetka koja opisuje život seoskih učiteljica krajem devetnestog veka u Vojvodini, koja je u to vreme u sklopu Austro Ugarske monarhije.

Vojvodina zbog svog istorijskog položaja obiluje različitim kulturama na šta su građani ove pokrajine uvek bili ponosi. U Srbiji je od demokratskih promena dvehiljaditih počelo sa osnivanjem nacionalnih saveta nacionalnih manjina. Do 24. septembra 2020. godine registrovano je 23 Nacionalna saveta nacionalnih manjina. Od ovog broja, čak 17 nacionalnih saveta registrovano je u gradovima i opštinama u Vojvodini. Međutim, da li pirpadnici nacionalnih manjina i većinskog naroda znaju da oni postoje? Ako manjine znaju – koliko imaju poverenja u njih? Da li su nacionalni saveti i zajednice manjina otvoreni prema ostalima? Manjine o svojim nacionalnim savetima „Zovem se Lara Petković, imam 20 godina i pripadam rusinskoj nacionalnoj manjini. Lara je devojka sa kojom smo i razgovarali o značaju nacionalnog saveta. Ona kaže da o njegovom radu ne zna mnogo, te i da ne oseća da oni brane prava rusinske nacionalne manjine. Vanja Jablanski iz ukrajinske nacionalne manjine je zapravo u jednojgrupi građana koji je svestan da on jeste pripadnik nacionalne manjine, ali seu njoj ne pronalazi i nije aktivni član. Objašnjava da kao mali nije imao preveliku želju da se uključi u aktivnosti zajednice, a sada se ne pronalazi makar u onim aktivnostima za koje zna da postoje. A Nacionalni saveti, kao organi koji bi trebali da rade na očivanju zajednice? „Ne znam zbog čega postoji i čime se oni bave i šta rade. Moja predstava o tome je da oni organizuju tako neke mini festivale, ili mini događanja, dešavanja, te,pod znacima navodnika, balove, igranke, ali konkretno šta oni rade za nacionalnu manjinu – ne znam. Nisam upućen, niti sam bio kontaktiran od strane nekog od njih. Tako sam isto mogao ja da odem na sajt, da zovem, da grebem, da se pridružim, da nešto uradim – nisam, zato što, iskreno mislim da je gubljenje vremena. Zato što kada odete na sajt vi vidite samo neke konkurse za nešto, za neko sufinsiranje – čega, koga, gde – ne vidim ikakve plodove toga“, kaže Jablanski. Šta je problem? Problemi poput komunikacije ključni kada je u pitanju vidljivost rada Nacionalnih saveta. Kulturolog Miroslav Keveždi govori upravo o tome. U suštini, u pitanju su dve publike: većinsko stanovništvo i sami pripadnici nacionalnih manjina. Keveždi smatra da je ipak važnija ova druga publika. „To je pitanje vidljivosti nacionalnih saveta za širu društvenu zajednicu i pitanje vidljivosti nacionalnih saveta za pripadnike njihove nacionalne zajednice.Mislim da je važnija ova druga zato što su tu oni koji bi trebali da budu korisnici usluga nacionalnog saveta. Međutim, mi već više od deceniju iammo tu situaciju da korisnici ne znaju šta su nacionalni saveti, ne znaju čemu to služi, a još i ne radi i da se tu zapravo neka korist na kraju ne prepoznaje. Tako da, i ako se odluke pojavljuju negde na internetu pitanje je zapravo da li obični mali pripadnik nacionalne manjine prepoznaje tu nešto interesantno za sebe“ Pojedini pripadnici nacionalnih manjina su aktivni u svojoj zajednici, dok drugi, a to smo videli na primeru Vanje Jablanskog - tu pripadnost ne osećaju. Inače, ukrajinska nacionalna manjina je jedna od manjih, ali je 2003. godine bila među prvih pet koje su formirale savete. Zvaničan broj Ukrajinaca u Srbiji je oko pet hiljada i uglavnom su stacionirani u Vojvodini gde su pre više od 100 godina došli iz Istočne Galicije koja je deo današnje Ukrajine. Najviše ih ima u opštinamaKula, Vrbas, Sremska Mitrovica i Inđija, kao i u Novom Sadu. Broj onih koji imaju po nekom osnovu ukrajinsko poreklo može doći i do deset hiljada pripadnika. Tako imamo situaciju da pola tog broja sebe smatra Ukrajincima, druga polovina polu-Ukrajincima. Miroslav Hoček iz Nacionalnog saveta ukrajninske nacionalne manjine navodi da ovaj osećaj nepripadanja, koji smo čuli i na primeru Jablanskog proizilazi iz asimilacije koja je za svaku manjinsku zajednicu u Srbiji veliki problem. Hoček podvlači da je to više za zajednicu i za promovisanje same ukrajinske kulture drugim ljudima. Prema njemu, pojedinci jedino što mogu da očekuju da Nacionalni savet uradi za njih jeste da im obezbedi u školama učenje jezika. Nažalost, samo u nekoliko škola gde je ukrajinska zajednica okupljena. Pojedinci mogu da se obrate nacionalnim savetima - samo je pitanje načina i koliko je uistinu taj savet dostupan “malom čoveku”. Keveždi je u razgovoru spomenuo i primer Slovaka.Kod njih je Nacionalni Savet centralizovan - nalazi se u Novom Sadu. Međutim,33 opštine su važne za ovu nacionalnu zajendicu - što znači da slovaka ima u 33opštine u Srbiji. Zato Keveždi i postavlja pitanje - koliko je verovatno da ćejedna osoba iz Kovačice da sedne u auto kako bi došla u Novi Sad da priča oloklanom problemu. Gde je rešenje za prepoznatljivost nacionalnih saveta? Miroslav Hoček je deset godina bio na čelu Svetskog konkresa ukrajinskih omladinskih organizacija i koordinisao je rad svih ukrajinskih organizacija širom sveta. Upoznao se, kako kaže, sa svim praksama, a jednu izdvaja kao moguće rešenje prepoznatljivosti nacionalnih saveta – kao spoj dveju zemalja. Iz svog iskustva, ali i iz svog iskustva u Nacionalnom savezu ukrajinske nacionalne manjine, Hoček smatra da se previše rad Nacionalnih saveta bazira na rad sa organizacijama, pa predlaže da se, kada dođe do poboljšanja zdravstvenihuslova, dođe do nekih skupova u mestima gde je veliki broj neke nacionalne manjine kako bi im se približio rad nacionalnih saveta.

U našem prvom intervjuu sa košarkašem ugostili smo sjajnog Strahinju Miloševića, bivšeg košarkaša Vojvodine, Partizana, Zvezde, Budućnosti, Betisa, Solnoka, Karpoša, Debrecina i Falka. Nadamo se da ćete uživati u razgovoru i izvinjavamo se Strahinji i vama što nema Leksikona i Pogodi igrača, obrisane su nespretnom greškom autora. Sa našim gostom pričali smo o počecima u Vojvodini, karijeri u Partizanu, neverovatnoj F4 sezoni, Duletu, košarci u Mađarskoj, kraju karijere, basketu 3x3 i o još dosta tema. Poslušajte nas! NAPOMENA 2: Leksikon i Pogodi igrača su snimljeni, ali je prepametni Luka nekako uspeo da ih obriše jer su bili u sličnom folderu sa određenim Word fajlovima koji su bili za brisanje, te vam se svima izvinjavam zbog toga, a najviše Strahinji za izgubljenih sat vremena. U oba navrata snimanja nešto je pošto po zlu (Marfijev zakon) i najžalije mi je što poslednje dve rubrike nisu sačuvane mojom krivicom i što sam izgubio Strahinjino vreme. Stvarno je sjajan momak od koga se ima štošta čuti i naučiti i dosta toga je bilo i u te dve rubrike.

Može se reći da nam je 2020. godinu obeležio nov nepoznat virus. I pre nego što nas je zadeisila pandemija korona virusa, neki ljudi na položajima poput predsednika Aleksandra Vučića i kasnijeg člana Kriznog štaba dr Branimira Nestorovića govorili su o virusu korone kao da nije ništa u pitanju. INFODEMIJA I TEORIJE ZAVERE ZA VREME KORONE Ipak, pojavom korone kod nas i proglašenjem pandemije - došlo je i do stvaranja raznih teorija zavera. Upravo te dezinformacije o korona virusu Marija Vučić, fektček novinarka iz Raskrikavanja, izdvaja kao nešto što je obeležilo prethodnu godinu. Ipak se jednom izjavom može zaokružiti cela godina. Tokom tri godine postojanja, tim Raskrikavanja razotkrivao je dezinformacije, manipulacije, lažne vesti o svim pitanjima, pa su se tako suočili i sa teorijama zavere o novom nepoznatom virusu. Međutim, osim dezinformacija o koronavirusu, navodi naša sagovornica, život u strahu doprineo je širenju lažnih vesti i o temama koje nemaju veze sa pandemijom. U svakom slučaju, navodi Vučić, za širenje lažnih vesti neko ima interes, a to nisu građani. Tokom pandemije korona virusa, ljudi su, često zbog primoranosti da ostanu kod kuće, više pratili medijske sadržaje i bivali bombardovani informacijama. Tako se pojavio novi termin - infodemija. Međutim, već na samom početku pandemije pojavio se veliki broj lažnih informacija u vezi sa virusom korona, njegovim nastankom, merama prevencije i načinima lečenja. Stefan Janjić, urednik portala FakeNews Tragač, naglašava da, uprkos trudu određenih redakcija u Srbiji, razotkrivene lažne vesti često su manje vidljive od prvobitnih informacija. Kako kaže, ove redakcije nemaju veliki domet, kao što to imaju mediji koji šire dezinformacije na prvom mestu. Janjić smatra da, pored medija, deo odgovornosti mora pripasti i naučnicima od kojih se očekuje da javnost informišu i obrazuju tokom pandemije. U suprotnom, kaže Janjić, njihovo mesto biće i biva usupljeno kvazinaučnicima. ISTRAŽIVAČKI NOVINARI – PRVI U REDOVIMA Nova dešavanja doprinela su ne samo tom da fektček novinari imaju pune ruke posla. Neizbežno su prethodnu godinu obeležile priče istraživačkih novinara. I iako znamo kakve posledice često trpe istraživački novinari - naše koleginice i kolege odlučno su se nosili njima, jer su i te priče označile godinu iza nas. Urednik Vojvođanskog istraživačko-analitičkog centra (VOICE) Dinko Gruhonjić iz mase istraživačkih priča na ovom portalu izdvaja serijal o javnim nabavkama i dodaje da se nada da će se Tužilaštvo pozabaviti tim podacima. Ekipa VOICE-a u 2020. godini pozabavila se i problemom državnih poljoprivrednih zemljišta. Kako navodi Gruhonjić, to je vojvođanska tema zbog najvećeg procenta obradivog zemljišta u Srbiji koji je u pokrajini. Izdavanje državnog poljoprivrednog zemljišta u Vojvodini postao je unosan biznis jer je veza u institucijama koje odlučuju o izadavanju potrebna. Gruhonjić navodi da je VOICE istraživanjem došao do podataka da su se neki ljudi na taj način obogatili više nego nekadašnja porodica Dunđerski. Kada je reč o istraživačkim pričama na nivou Srbije, Dinko Gruhonjić izdvaja istraživačke priče nekoliko medija koji su istraživali priču o uzgoju marihuane u Jovanjici nedaleko od Beograda. Gruhonjić ovu priču izdvaja jer je na tragu sukoba u redovima vladajuće Srpske napredne stranke. NEOBIČNI IZBORI U NEOBIČNA VREMENA Prošlu 2020. godinu pamtićemo i po zaista neobičnim izborima. Neobični i zbog situacije u vezi sa pandemijom korona virusa koja je predizborne aktivnosti stranaka svela na minimum, ali i zbog bojkota velikog dela opozcije. Vujo Ilić, savetnik za javne politike i istraživanja Centra za istraživanje, transparentnost i odgovornost (CRTA), podseća da je bojkot bio najavljen već 2019. godine kada su opozicioni poslanici odlučili da ne dolaze na sednice Skupštine tražeći izmenu izbornih pravila kako bi ona bila ravnopravnija. I pored više mesečnih razgovora o izbornim uslovima između vlasti i opozcije, vlast je ipak odlučila da promeni neke stvari, kao što je smanjivanje cenzusa za većinske stranke na 3%. Ipak, kada je došlo do izbora – nezadovoljni promenjenim pravilima izborne trke, veliki deo parlamentarne i vanparlamentarne opozicije odlučio je da ih bojkotuje. Osim toga, usred kampanje došlo je do proglašenja pandemije korona virusa, pa se zvanično i prekinula predizborna trka. Ipak, sva ta dešavanja, naš sagovornik navodi, uticali su da ovo budu neobični izbori. Nakon izbora, protesta i leta – došlo je do konačnog formiranja Skupštine, a onda se čekalo dosta dugo na formiranje nove vlade. Ipak, iako se dugo čekalo na formiranje Skupštine, izbor Vlade – u jednom od obraćanja nakon završenog tog dela posla, predsednik Srbije Aleksandar Vučić naglasio je da će ova vlada i skupština imati ograničen rok trajanja, pa umesto četiri – trajaće dve – otvarajući tom izjavom mogućnost da se ti vanredni parlamentarni izbori poklopiti sa redovnim predsedničkim i beogradskim izborima na proleće 2022. godine. I ovu izjavu, naš sagovornik Ilić iz CRTA-e ocenjuje kao neobičnu. NOVINARI - #POSLEDNJALINIJAODBRANE Kraj godine, nažalost, obeležili su napadi na naše kolege novinare i novinarke. Kako smo u prethodnoj epizodi podkasta Reaguj napomenuli - bilo je oko 47 samo verbalnih pretnji u 2020. godini, pod koje spadaju i dezinformacije ili napadi na osnovu dezinformacija. Ovo je najveći broj napada u poslednjih 12 godina, a najmanje napada bilo je 2009. godine. Od 2014. broj verbalnih napada na novinarke i novinare se povećava. Ako pokušamo da napravimo retrospektivu slobode medija u Srbiji u prethodnoj godini, moramo da spomenemo hapšenje novinarke Ane Lalić, vređanje Žakline Tatalović posle svake konferencije Kriznog štaba, zaključak Vlade o informisanju u vreme pandemije korona virusa kojim je zapravo ograničeno izveštavanje medija, kao i pretnje upućene urednici Centra za istraživačko novinarstvo Srbije Milici Šarić i uredniku Vojvođanskog istraživačko-analitičkog centra Dinku Gruhonjiću. Potpredsednica Nezavisnog društva novinara Vojvodine Maja Leđenac kaže da vlast nije olakšavala posao novinarima, koji tokom pandemije moraju da izveštavaju još odgovornije nego inače. Od marta 2020. umrlo je više od 600 novinara od koronavirusa na celom svetu. Ali nije samo virus taj koji ugrožava pravično i objektivno informisanje. Jer, u svetu je tokom 2020. godine ubijeno 50 novinara, a većina njih ubijeni su u zemljama koje nisu u ratu, objavila je u godišnjem izveštaju organizacija Reporteri bez granica. U zemljama koje nisu u ratu ubijena su 34 novinara, piše u izveštaju za period od 1. januara do 15. decembra 2020. godine. Kao i ranijih godina, za novinare je najopasnije bilo istraživačko novinarstvo i pisanje o korupciji i organizovanom kriminalu. Dodaje se, međutim, i da je zbog pandemije znatno manji broj novinara izveštavao sa terena nego ranijih godina. 387 novinara bilo je zatvoreno u 2020, a Reporteri bez granica ocenjuju da je reč o “istorijski visokom broju”. Maja Leđenac naglašava da je u ovakvim trenucima neophodno da građani pokažu solidarnost, ali i da oni nisu svesni da informacije koje im novinari pružaju mogu da budu njihovo oružje. Leđenac smatra da novinare nije lako ućutkati, bez obzira na sve napore vlada širom sveta. To što je vlast uplašena znači da su novinari na pravom putu. A šta očekivati od 2021. godine? Maja Leđenac kaže da Nezavisno društvo novinara Vojvodine, bez obzira na sva dešavanja u 2020. godini, u novu ulazi sa puno optimizma i nade. Saradnici emisije: Aleksandra Bučko, Sanja Đorđević, Nemanja Stevanović, Irena Čučković i Iva Gajić.

U 29. epizodi podkasta "Reaguj" govorimo žurbi organizovanja parlamentarnih izbora odmah nakon završetka vanrednog stanja, dok na vladu još uvek čekamo. Prošlo je tri meseca od izbora. Kako smo u prethodnim epizodama govorili - situacija sa pandemijom korona virusa omela je održavanje izbora 26. aprila, ali dva meseca kasnije ipak je došlo do organizovanja izbora na kojima je vladajuća Srpska napredna stranka odnela ubedljivu pobedu. Ipak, iako je konstitutivna sednica počela, poslanici dobili svoje mandate – skupština još nije izabrala predsednika, potpredsednike, odbore, Vlada Srbije još nije formirana, niti su obavljene konsultacije predsednika Aleksandra Vučića sa političkim liderima parlamentarnih stranaka. Ovu pojavu politikolog Boban Stojanović sumira: “Kako je moguće da nemate potrebu da makar na papiru imamo normalne institucije, potpune institucije, formirane instiucije i šta vas sprečava da to uradite.” Politikolog Duško Radosavljević komenatriše konstituisanje Pokrajinske Vlade, odnosno izostanak istog. On navodi da je razlog za takvu situaciju – veoma mali nivo značaja politike u Vojvodini ističe da je važno ko će doći na koja mesta u pokrajinskoj vladi i da se formiranje ove izvršne vlasti mora obaviti s dužnom pažnjom, ali da u današnjem političkom kontekstu – sve to nema smisla jer ni ta vlada neće imati svoju funkciju. Osim na unutrašnju politiku u Srbiji, čekanje na formiranje vlada utiče i na spoljnopolitičke odnose, ta tako izvršni direktor Instituta za evropske poslove Naim Leo Beširi navodi da kao država moramo mnogo da radimo na jačanju demokratskih instutucijai sprečavanju vakuuma u izvršnoj vlasti u periodu oko izbora. Saradnici emisije: Irena Čučković, Iva Gajić, Nemanja Stevanović, Sanja Đorđević, Aleksandra Bučko

Vladimira Dorčova Valtnerova je novinar, digitalni konsultant, stručnjak za online komunikacije, predavač, preduzetnica i vlasnica agencije VDV Media koja se bavi konsaltingom i menadžmentom u medijima. Takođe je osnivač i urednik internet portala Storyteller. Unazad 15 godina se bavi novinarstvom i to radi dvojezično tj. na slovačkom i srpskom jeziku. Predavač je na različitim kursevima, a sa koleginicom Aleksandrom Bučko je pokrenula podcast "Krenule smo" koji se bavi preduzetništvom iz ugla dve žene koje se bave medijima, a njega možete slušati na platformi MixCloud i na YouTube-u. Piše blog i snima videa na svom YouTube kanalu u kome deli savete iz oblasti novinarstva, online medija i digitalnog marketinga. Sa Vladimirom sam kafenisala na temu žena u preduzetništvu i preduzetničkom novinarstvu, a takođe i o tome: 02:14 Odakle njena ljubav prema jeziku, a kasnije i novinarstvu i medijima 06:48 Da li smatra da je medijska prisutnosti slovaka i slovačke kulture u Vojvodini i Srbiji generalno na zadovoljavajućem nivou i šta bi još moglo da se unapredi 11:50 Od pre dve godine ima svoju agenciju i postala je preduzetnica, pa odakle interesovanje da se rad proširi i u oblasti marketinga i podučavanja drugih 18:05 Kao žena, preduzenica, koja deluje iz male sredine, u oblasti pružanja online usluga, na malom tržištu Srbije, šta su 3 najvažnije stvari koje je naučila o sebi u protekle dve godine 24:58 Šta je ono što bi društvo, država, lokalna zajednica mogli da urade da bi osnažili žensko preduzeništvo, a šta mi žene možemo kod sebe da promenimo da bi se naš status poboljšao 32:03 Internet portal Storyteller donosi reportaže koje predstavljaju ljude i događaje u autentičnom okruženju pokazujući život iz pravog ugla u pravom svetlu i šta još? 39:15 Koliko je radio važan za užu i širu zajednicu, kao i šta su njeni stavovi u pogledu sve veće popularnosti podcast formata na našim prostorima? 48:00 Agencija VDV media i usluge koje pruža, kao i internet kursevi ✓ E-knjigu "Osnove Facebooka i Instagrama za kreativno preduzetništvo" možete poručiti OVDE ✓ Za sve informacije o radu i kursevima sa Vladimirom, kliknite na: OVDE