Podcasts about putovanje

✓ Zašto će DCA i dalje biti aerodrom prvog izbora? ✓ U čemu je problem sa Beogradom? ✓ Kada se zvanično menja dom?

Prethodnog vikenda prisustvovali smo možda najvećem protestu u istoriji Srbije - preko 100.000 ljudi skupilo se da oda počast poginulima u padu nadstrešnice u Novom Sadu i podrži studente koji su već nedeljama istrajni u zahtevima da se ispune njihovi zahtevi. A pričali smo i o nekim drugim temama. Foto: IG screenshot Stevan Filipovic http://www.instagram.com/sejtanov_radnik

✓ Zašto su susreti uživo bolji od virtuelnih? ✓ Da li bi AI mogao da olakša izvođenje kliničkih studija? ✓ Kako uništiti sastanak?

Nauči 30 reči na engleskom za putovanja, provežbaj izgovor i poslušaj par saveta za upotrebu ovih reči. Preslušaj ovu epizodu i nauči. Ukoliko želiš da učiš engleski u English Lane školi sa Zoranom, pogledaj kako da se prijaviš ovde: https://englishlane.net/onlineskola/ Link ka ovoj epizodi podkasta na blogu: https://englishlane.net/onlineskola/169-30-reci-na-engleskom-putovanje/

✓ Kako može da izgleda razvijena ostrvska zemlja? ✓ Zašto su Bahami postali amerikanizovani? ✓ Otkuda nejednakost?

✓ Koje su prednosti i mane ostajanja u odmaralištu? ✓ Koja je nenovčana cena jeftine morske hrane? ✓ Kakve su plaže?

Radovan Kovač je istraživač, avanturista i autor emisije "Izazovi avanturu". _______________________________________________________________________________________________

Roman Mire Gavrana “Margita” ima podnaslov “Putovanje u prošli život”, i taj podnaslov o samom romanu puno govori. Radi se o junacima, zaljubljenom paru, prožetim izvanosjetilnim iskustvima zbog neostvarene ljubavi u realističnoj dimenziji. Režija: Dejan Šorak , adaptacija: Ana Đokić-Pongrašić Premijera: travanj 2000.

✓ Kako je propao frankfurtski aerodrom? ✓ Gde je nestala dobra usluga? ✓ Može li se AVP nositi u javnosti?

Čuvao te Bog u putu i puku !

Koje stvari bi većina ljudi brže-bolje spasila iz kuće koja gori? Što bi ponijeli sa sobom kada bi se možda odlučili iz Hrvatske preseliti u Njemačku? Morena Oštarić Ravelico, iz Berlina, u razgovoru s Majom Marić dijeli svoje iskustvo. Kakvi su njeni osobni motivi za minimalistički način življenja? Aida Kožar objašnjava i tumači pozadinu globalnog minimalističkog pokreta. Derek Sivers, jedan od svjetski najpoznatijih minimalista, također nešto poručuje - ekskluzivno za naš podcast. Von Maja Marić.

✓ Zašto je dobro skitati? ✓ Kako je došlo do baltimorizacije američkih gradova? ✓ Koliko mlađe generacije preziru društvene mreže?

✓ Kakva je hrana u Honolulu? ✓ Zašto se tek sada priča o kriminalu u Vašingtonu? ✓ Čiji su problem beskućnici?

✓ Kako se spremiti za predavanje na daljinu? ✓ Zašto ne treba leteti preko Istanbula? ✓ Može li se do Evrope brodom?

Michael Long, legendarni igrač AFL-a, i zagovornik prava Prvih naroda, uputio se na hod od Melbournea do Canberre kako bi prikupio podršku upostavi Glasa starosjedilaca u parlamentu. Putovanje dugo preko 600 kilometara je preslika njegovog sličnog prvog dugog hoda iz 2004. godine do glavnog grada nacije, čiji je cilj tada bio skrenuti pozornost na probleme s kojima se suočavaju Aboridžini.

Jednokratne donacije kanalu: ⁠ https://paypal.me/beinganddoing Ana Perović je konstruktivistički psihoterapeut u privatnoj praksi i za nju je psihoterapija životna strast i jedna od najvrednijih civilizacijskih tekovina. Anina posvećenost ovom pozivu rezultat je, dobrim delom, dragocenog ličnog terapijskog iskustva. Voli da istakne da je ovaj posao, kao i titule, znanja i veštine koje idu uz njega, nisu “poštedeli” zadataka koje je morala da obavi u svom unutrašnjem svetu. Buđenje radoznalosti i saosećajnosti prema sebi i drugima, iskrenost i prihvatanje sopstvene ljudskosti su je uvek i samo oslobađali. To su neke od vrednosti kojima se vodi u svom radu. Putovanje ka boljem uvidu u sebe uverilo ju je da je zakoračiti u polje terapijske promene hrabro, smisleno i obogaćujuće. Istražujući sopstveni proces osmišljavanja, naučila je da život i njegova poglavlja sagleda iz više uglova. Uvidela je u kojoj meri priča koju priča o sebi oblikuje našu sadašnjost i odnose. Voli izazove tranzicija jer često omoguće različitim delovima nas da se ispolje, a nekima i da budu otkriveni. S godinama je zavolela osećaj da na više mesta širom planete imam nešto svoje, neki kutak gde je “domaća”. Danas svoju ljubav prema putovanjima uspešno kombinuje sa posvećenošću svojim klijentima u online setingu radeći sa ljudima sa svih krajeva planete. Ako želite da se povežete sa njom možete naći više informacija na web stranici https://www.anaperovic.com Ako želite više da saznate o divnom projektu From 5 to 95 koji smo spomenule pogledajte njihove priče na linku https://www.youtube.com/c/From5To95 Being Human and Doing Psychotherapy je podkast koji otkriva ljude u psihoterapeutima i psihoterapeute u ljudima. Kojom god da se profesijom bavimo mi u nju najpre ulazimo sa našom ljudskošću i punoćom celog bića. Kroz ovaj podkast sa radoznalošću istražujem koji su to “tajni sastojci” raznih psihoterapeutskih pravaca i kako se oni integrišu kroz specificne zivotne i ljudske priče terapeuta koji ih praktikuju i žive. Za sve linkove ka ovom podkastu: Linktr.ee: https://linktr.ee/being_and_doing Vise informacija o podkastu I Being and Doing: Facebook: https://www.facebook.com/beinganddoing.podcast Instagram: https://www.instagram.com/being_and_doing/ Twitter: https://twitter.com/beinganddoing_p Newsletter: https://crafty-trader-7519.ck.page/68feebc101 Sounder.fm: https://beinganddoing.sounder.fm Spotify: https://open.spotify.com/show/05UVsrG... Apple podcasts: https://podcasts.apple.com/us/podcast... Google podcasts: https://podcasts.google.com/feed/aHR0... Stitcher: https://www.stitcher.com/podcast/bein... Linktr.ee: https://linktr.ee/being_and_doing S'ljubavlju, Aleks

Ćao svima, Today we are going to talk about travelling in Serbia. This little country has a lot to offer as you might already know. Our dialogue will be on how to arrange a visit to somewhere in Serbia. Where would you like to visit in Serbia? Let us know in the comments.    Maki: Srbija ima mnogo toga da ponudi turistima, zar ne? Ivana: Tačno. Tvrđave, manastiri, jezera, reke, panine, banje i tako dalje. Šta bi ti želela da obiđemo? Maki: Dvoumim se između Zlatibora i Fruške Gore. U svakom slučaju,  znam da će mi biti lepo. Ivana: Izabrala bih Zlatibor gde možemo da obiđemo Stopića Pećinu, odemo na izlet do Šarganske osmice, da plovimo Drinom od Perućca do Višegradske Ćuprije. Maki: Zvuči odlično. Slažem se. Čula sam da je tamo hrana baš ukusna. Ivana: Jeste. Probaćemo najbolju pršutu i kajmak i uživaćemo u planinskom doručku. Maki: Baš se radujem. Sigurna sam da ćemo se sjajno provesti.

Ispuni 5-min kviz osobnog razvoja i saznaj smjernice za dolazak na idući nivo svijesti :)

Podržite me na Patreonu: https://www.patreon.com/agelast Jednokratne donacije kanalu: https://www.paypal.me/agelastpodcast Kripto donacije: BTC: 1BdrToPVPRbMtzPkdX8z3wviTHZZyzqD7w ETH: 0xe189975f215102DD2e2442B060D00b524a608167 FB: https://www.facebook.com/galebnikacevic Instagram: https://www.instagram.com/agelast_/ Twitter: https://twitter.com/GalebNikacevic Nataša Urban je rediteljka i višestruko nagrađivana autorka dokumentarnih filmova. Rodom iz Zrenjanina, odrastala je u Novom Sadu, školovala se u Bukureštu, a svoju filmsku karijeru je započela u Nepalu, gde je snimila svoja prva četiri dokumentarna filma. Prvi film joj je bio o nepalskoj devojčici Punam, istog naziva, koji ju je u velikoj meri odredio. Nakon toga je snimila film „Putovanje crvenog friždera", o nepalskom dečaku, a nakon toga još jedan film o devojčici Punam, kao i dokumentarni film u Ugandi, „Mbambu i planina Meseca". Nakon punih jedanaest godina pauze, snimila je film „Pomračenje", koje za premisu ima dva pomračenja Sunca u Jugoslaviji, 1961. i 1999. godine nakon bombardovanja SRJ. Ovaj film je dobio nagradu za najbolji dokumentarni film na festivalu u Kopenhagenu, jednom od najprestižnijih festivala dokumentarnog filma u Evropi. U okviru serijala „Suočavanje sa prošlošću", ovaj film se prikazuje na Sarajevo film festivalu, a o njegovom snimanju, idejama, motivima i poruci, razgovarali smo u ovom izdanju. Audio: Marko Ignjatović Instagram: Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/ Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_7/ Marko Ignjatović: nema instagram.

Ofanzivni linijaš Vienna Vikings-a nam se pridružio danas u 86. izdanju 99 jardi. Pričaćemo o njegovoj karijeri i o šansama Vikings-a za ELF trofej. Takođe ćemo se dotaći i trenutnih NFL tema i vesti,Kupite naše majice, knjige i podržite nas na: https://shop.infinitylighthouse.com Postanite član na YouTube-u: https://www.youtube.com/channel/UCQ2D37u3DU1XGxxriq5779Q/joinPodržite nas na Patreonu: https://www.patreon.com/infinitylighthouse Zapratite nas na društvenim mrežama ️ ️ Instagram - https://instagram.com/infinitylighthouse Facebook - https://facebook.com/theinfinitylighthouseTwitter - https://twitter.com/infinitylighths Sve sportske vesti pratite na: https://sportsmagazin.rs i https://sportklub.com   Gost: Aleksandar MilanovićDomaćini: Mihailo Stefanović, Srđan Erceg, Vanja Milićević i Ivan Nedeljković#99jardi#nfl#infinitylighthouse =======HUMANITARNI KUTAK======Pomozimo Branku!Slanjem SMS poruke: Upišimo 917 i pošaljimo SMS na 3030Slanjem SMS poruke iz Švajcarske: Upišimo human917 i pošaljimo SMS na 455Uplatom na dinarski račun: 160-6000000795270-51Uplatom na devizni račun: 160600000079558770IBAN: RS35160600000079558770SWIFT/BIC: DBDBRSBGUplatom platnim karticama putem linka: E-doniraj (https://www.budihuman.rs/edonate/sr?user_id=917)Uplatom sa vašeg PayPal naloga putem linka: PayPal (https://www.budihuman.rs/paypal/sr/donate?user_id=917)Datum: 1. jul 2022.Lokacija: Studio na kraju UniverzumaProdukcija: Infinity Lighthouse https://www.youtube.com/infinitylighthouseWebsite: https://infinitylighthouse.com/ ★ Support this podcast on Patreon ★

Ivana ste već mogli slušati u prvoj epizodi ovog podcasta, javio se iz Malog doma u Africi. Iako smo se slučajno upoznali početkom 2016. godine na jednoj filipinskoj plaži i od tada se posjećivali što u njegovom Dubrovniku, što u mojem Varaždinu nikada nismo otišli zajedno na putovanje. Napokon smo i to iskombinirali te se bez puno pripreme zaputili na dva tjedna u Oman početkom studenog. Vratili smo se pred dva dana te dok su nam sve slike, mirisi i okusi Omana friški snimili podcast o našem roadtripu. Ivana možete pratiti na Instagramu @dubrovnik_tourist_guide, a mene naravno na @idemo_putovati. Oman nije samo pustinja, tu su i predivne plaže, zanimljivi wadiji, očaravajuće planine, ali i izuzetno gostoljubivi domaćini. Uživajte u Omanu, vjerujem da ćemo vas zainteresirati za ovu raznoliku zemlju, a možda i razbiti koju predrasudu! Linkovi: https://dubrovnik-tourist-guides.com - Ivanova web stranica

U 73. epizodi podkasta Reaguj! vodimo vas na jedno, ne baš prijatno, putovanje. Posećivaćemo mesta i ljude u Vojvodini, kako bismo dobili odgovor na pitanje: kakav je život pored industrijskih postrojenja? Ovo putovanje omogućeno je vašim odgovorima na upitniku koji smo postavili na portalu Vojvođanskog istraživačko-analitičkog centra VOICE. U upitniku portala VOICE dobili smo ukupno 42 odgovora, iz 18 mesta. Prigovore smo dobili iz Pančeva, Maglića, Bačke Topole, Novog Sada, Bečeja, Kule, Vrbasa, Srbobrana, Kaća, Sremske Mitrovice, Stare Pazove, Sombora, Gložana, Kulpina i Perleza. Pored Vojvođanskih mesta, požalili su nam se i građani iz Beograda, Barajeva i Požarevca. U ovoj epizodi prenosimo kakva je situacija u većini ovih mesta i na koji način industrijska postrojenja utiču na živote meštana. Slučaj Perlez Od ukupno 42 odgovora na upitniku o lokalnim zagađivačima, čak 14 žalbi bilo je na preduzeće Feitiansuje iz Perleza. Ovo malo mesto kraj Zrenjanina bilo je sa najviše prigovora na svog lokalnog zagađivača. Predstavnica ekološkog društva “Belorepan” Teodora Gavran, doselila se u Perlez pre pet godina. Ona za Reaguj! kaže da je Perlez ranije bilo selo u koje su se doseljavali ljudi. Međutim, kako ona kaže, danas Perlez gubi stanovnike, a za to je mahom krivo zagađenje kineske fabrike za reciklažu Feitiansuje. “To je jako žalosno. Selo je u stvari jako bogato, kulturno bogato, ta kultura apsolutno je neočuvana. Broj stanovnika se sada smanjuje, jer ne vide rešenje, a vikendom je mnogo strašno. Znači ja sam otišla prošli vikend i dobila sam upalu plućne maramice, a bila sam u Beogradu kad je gorela Vinča. Ja sam očekivala čak i kad sam se selila pre pet godina da će to selo narasti ponovo u opštinu, jer ljudi stalno dolaze i raspituju se, jer je mnogo lepo selo”, priseća se Teodora Gavran. Ova kineska kompanija je 2018. godine preuzela pogone “Begej-plasta”. Od tada, kako meštani kažu, ne prestaje da pravi probleme. Predstavnik nevladine organizacije “Čuvari Perleza” i meštanin ovog sela, Miroslav Kalanj, objašnjava koje tačno sve probleme pravi ova fabrika za reciklažu. “Vikendom se uglavnom osećaju neprijatni mirisi. Smeta još što kod kineske fabrike postoji kanal za odvodnjavanje i navodnjavanje, u koji fabrika ispušta zvanično vode koje se prikupe u krugu firme. Takođe, investitor je u momentu proširenja platoa u okviru svog objekta betonirao, a ispod tog betona postoji zakopana količina plastike. Tako da možemo da tvrdimo da zagađuje i tlo. Takođe, od 10 (uveče) do 6 (ujutru) je investitoru zabranjeno da uključi mlin, a eto, dešava se s vremena na vreme da je buka povećana. To ukazuje da ne poštuje sve propise i pravila koja su važeća”, objašnjava Kalanj. Ova fabrika je već jednom ove godine bila zatvorena zbog pritiska javnosti i medija. Međutim, ona je ubrzo opet otvorena, a problemi su ostali. Teodora Gavran je, zajedno sa uzbunjivačem Aleksandrom Nađ, ujedno bila i u organizaciji protesta. Ona za Reaguj! prepričava šta se dogodilo nakon protesta. “Uspeli smo da ih zatvorimo sa inspekcijom za zaštitu životne sredine. To jest, nisu imali procenu uticaja. Međutim, posle tih 45 dana ponovo je puštena u rad. Jedino šta su izmenili jeste da su postavili ograde na bedem, koji su prisvojili i koji sada zakonski traže da im se upiše. Oni su se samo zatvorili da unutra ne može da se uđe i ne može da se snima. Sam protest je bio odličan, imalo je svoje efekte, jer pre protesta selo nije bilo udruženo. Malo sam se pribojavala, jer se ljudi bore protiv Rio tinta, Linglonga, Zi Đina - i onda imate malog zagađivača u Perlezu koji zapošljava šest ljudi, a upropastio je toliko. Plašila sam se kako će to izgledati drugim organizacijama, međutim, svi su bili šokirani kad su videli”, kaže Gavran. Miroslav Kalanj kaže da nadležni delimično rade svoj posao i to isključivo kada se pojavi problem na koji aktivisti i meštani skreću pažnju. Sa druge strane, po njegovim rečima, strani investitor poštuje staro srpsko pravilo “ako prođe - prošlo”. On ističe da iza zagađenja stoji profit. “Sve to šta oni rade stvari, ono šta oni zagađuju - tako ubiraju veći profit. Ako nećete da zagađujete, vi morate da investirate u nešto šta je prečišćač, filter, separator. Ako ne investirate u to, to znači da ste taj novac zadržali za sebe”, napominje Kalanj. Šta kažu stručnjaci? Igor Jezdimirović iz Udruženja Inženjeri zaštite životne sredine smatra da industrijska postorojenja ne smeju da pređu dozvoljenu koncentraciju štetnih materija koje izbacuju u životnu sredinu, kako joj ne bi naštetili. “Sve to zavisi od maksimalno dozvoljenih koncentracija, koje se smatraju da dok god smo ispod ih maksimalno dozvoljenih koncentracija sa zagađujućim materijama, one nemaju štetan efekat na zdravlje ljudi. Kada se one prekorače, u zavisnosti od perioda prekoračenja, tačnije vremenskog okvira, one imaju posledice na zdravlje ljudi. Znači u zavisnosti od toga koliko ste dugo izloženi zagađujućim materijama koje su iznad te maksimalno dozvoljene koncentracije, i naravno, u zavisnosti koje su pitanju zagađujuce materije”, kaže Jezdimirović. Međutim, postavlja se pitanje: zašto industrijska postrojenja ne poštuju propisane mere, već se odlučuju da plate kaznu? Jezdimirović kaže da je to tako jer na taj način jeftinije prolaze, a sve dok se to ne promeni, neće se ni zaustaviti zagađivanje. “Ono što bi trebalo da se izmeni jeste da se prvo država obaveže i počne da radi svoj posao u onom smislu da možemo da se pouzdamo u podatke koje dobijamo. S druge strane, da se maksimalno dozvoljenje koncentracije usklade sa onim maksimalno dozvoljenim koncentracijama koje važe u Evropskoj uniji. Takođe, dok god živimo u sistemu gde je vama jeftinije da zagađujete i plaćate kazne, umesto da uložite u zaštitu životne sredine, bojim se da imamo ozbiljan konflikt između industrije sa jedne strane, i sa druge strane ljudi koji trpe eventualno zagađenje koje može nastati”, napominje on. Kada je reč o problemima sa zakonima, sagovornik podkasta Reaguj! profesor Slobodan Milutinović sa Fakulteta zaštite na radu Univerziteta u Nišu, navodi da je sa njima sve u redu i da su usklađeni sa evropskim zakonodavstvom. Međutim, ističe Milutinović, najveći problem sa primenom zakona jeste kad je reč o proceni uticaja - ne vodi se računa o zakonima. “Po meni najveći problem je to što postojeća zakonska regulativa koja se odnosi na analize, odnosno, procene uticaja na životnu sredinu se ili radi, da ne budem previše kritičan i da ne kažem nestručno, ali stvarno mislim da ima takvih nestručnih analiza ili se u nekim slučajevima čak i grade postrojenja koja nemaju odgovarajuće procene uticaja na životnu sredinu”, kaže Milutinović. Tokom prethodne godine organizovano je mnogo ekoloških protesta, a Jezdimirović smatra da su oni ključni za promene. “Protesti predstavljaju otvoreni bunt naroda protiv nečega sa čime se ne slažu. Jedini koji mogu da promene jeste lokalno stanovništvo koje ne želi određene stvari. Skrivanje nekih podataka je dovoljan razlog da se vi zabrinete za nešto. Industrija mora da nauči da mora biti transparentna, da odgovara lokalnoj sredini, i da to što je on investitor i što će doneti ekonomski preporod nekom mestu, ne znači tom mestu ništa ako pola tog stanovništva u tom mestu bude obolelo od zagađenja koje ta industrija bude proizvela”, ističe Jezdimirović. On naglašava da uz dobre mere, život pored industrijskih postrojenja može biti sasvim u redu, a kao primere dobre prakse navodi dva evropska grada. “Recimo Beč ima četiri spalionice, od kojih je jedna u samom centru grada, Budimpešta ima svoju spalionicu isto koja je u samom centru grada. Međutim, kada posmatramo Srbiju, veliki deo industrijskih zona ranije je pravljen na obodima grada, a danas je to vrlo blizu naseljenih mesta. To je problem, jer zaštita životne sredine nije prioritet u zemlji Srbiji i mali je stepen poverenja ka lokalnim samoupravama ili bilo kom nivou vlasti kad je u pitanju merenje parametara životne sredine”, smatra Jezdimirović. Na ovoj epizodi su radili: Iva Gajić, Sanja Kosović, Nemanja Stevanović, Irena Čučković i Sanja Đođrević.

Šta ako bi vam rekli da možete da obiđete ceo svet, a da pritom uložite samo 1200 dinara? Tako je, nemoguće je. U 48. epizodi redakcija podkasta “Reaguj!” objašnava šta su to piramidalne šeme kroz nekoliko primera, i daje odgovor na pitanje: kako prepoznati ovaj vid prevare? Kako izgledaju piramidalne strukture? Organizaciona šema preduzeća nije isto što i piramidalna šema. Na primer u ponzijevoj šemi koja je često isto što i piramidalna šema, novac novih investitora, koristi se za isplatu starih investitora. Najčešće se ni ne zna koji proizvod ili usluga se nudi. Nude se velike investicione mogućnosti sa obećanjem o brzoj i mnogostrukoj zaradi sa niskim rizikom. Nagrade se u vidu povraćaja sredstava daju se samo u početku i brzo nestaju. Kasnije se od investitra traži da reinvestiraju. Prodaja se obavlja pod visokim pritiskom i rad se krije iza složenih strategija. O ovakim organizacijam može se naći malo informacija, njihov rad nije transparentan, i predmet su žalbi potrošača. Kako u svetu, tako i kod nasU Zagrebu je, 2010. godine uhapšeno 13 osoba zbog sumnje da su prevarama brojnih građana nezakonito stekli više od 13 miliona evra, preneo je tada Dojče Vele. Skupina uhapšenig, uglavnom iz Zagreba, osumnjičena je da je od sredine 2007. do kraja 2009. prevarila velik broj građana obećavajući im zaradu trgovanjem na stranim berzama deviza, tzv. Forexu. Velik broj građana uložio je oko 50 hiljada evra u navodni projekt otvaranja austrijsko-britanske banke. Januara 2019. italijanska Uprava za konkurenciju i tržište objavila je da sistem promocije koji koristi kompanija Lioness Italia Srl za širenje među potrošačima formule za kupovinu robe sa povratom gotovine (ili povratom procenta novca potrošenog kod povezanih trgovaca) nije tačan jer integriše sistem sa piramidalnim karakteristikama. Promotivni sistem Lyonessa, koji se koristi u navodnom sistemu sa prednostima povraćaja novca, u stvarnosti zahteva regrutovanje velikog broja kupaca, koji, nakon što se uzdignu na nivo menadžera prodaje, da bi ostvarili provizije na prvom karijernom nivou moraju da ulože oko 2400€ da bi započeli Lyconet karijeru Premium Menadžera / Marketara. Istraga AGCM-a utvrdila je da povratak para (cashback) čini samo 16% od ukupnih prihoda Lyoness Italija. Preostalih 84% nastalo je od direktnih ulaganja u šoping jedinice (poene).RešenjeZakon o trgovini u Srbiji zabranjuje piramidalnu trgovinu koju definiše kao mrežu gde je kupovina roba i usluga omogućena samo od članova mreže,sa obavezom plaćanja članarine, sa obavezom kupovine robe čije su cene nerazumno visoke i sa obaveznom nalaženja drugih lica koje će se baviti prodajom. Kazna za pravno lice iznosi od 500.000 do dva miliona dinara. Međutim, Matić iz Udruženja sertifikovanih prevara istraživača Srbije smatra da je i za tu definiciju potrebna regulacija. “Lepo je što smo u naš zakon uneli piramidalnu šemu ali bi bilo dobro i da neki način objasnimo i tržišnim ispektorima, i policiji i tužilažtvu. Da pojasnimo malo šta ti termini znače. Da bi prosto bilo ujednačeno posutpanje svih naših institucija. Da bi njihov rad bio sinhrovizovan”, objašnjava Matić. Ono što možemo mi da uradmo jeste da se dobro informišemo o posolovnim prilikama koje nam nude, i da ne verujemo u prilike koje su isuviše dobre da bi bile istinite. Ekonomista i stručnjak za berzu Branislav Jorgić, objašnjava da ne poslovne prilike koje deluju nemoguće, uglavnom to i jesu. “Svaka usluga ili roba mora da bude zasnovana na fer ceni. Ako se vama daju neka obećanja za jeftinu robu dobrog kvaliteta, jeftinu uslugu dobrog kvaliteta - ili neka brza zarada u kratkom vremenskom periodu to već postaje sumnjivo da možete upasti u klopku piramidalne šeme”, navodi on. Saradnici emisije: Aleksandra Bučko, Nemanja Stevanović, Irena Čučković, Sanja Đorđević, i Iva Gajić. U prilogu o piramidalnim šemama u okviru ovog izdanja podkasta korišćen je instrumental preuzet sa stranice Royalty Free Music from Bensound

Dragi naši slušaoci, korisnici, čitaoci, pred vama su dvadeset i osme preporuke koje su zajedno pokrenule Gradska biblioteka i Radio Olovo, kako bi vam bar na kratko uljepšali ovo vrijeme u kojem smo se svi našli, i još uvijek nismo pronašli izlaz, kako bi skrenuli misli i shvatili da uvijek možete putovati, bez obzira na zatvorene granice.

Kraj godine uvijek je vrijeme različitih "best of" ili "worst of" lista ili vrijeme planiranja sljedeće godine, ali rijetko se kad fokusiramo isključivo na svoje proživljeno iskustvo. Ali zašto su kontemplacija, razmišljanje i refleksija o vlastitim iskustvima bitni kada su ona ovako i onako u prošlosti? Najjednostavnije rečeno - toliko toga možemo naučiti iz onoga što doživljavamo i činimo, ali i iz vlastitih pogrešaka i problema s kojima se svakodnevno susrećemo. Svaki takav trenutak prilika je za učenje i osobni rast. Ali samo ako svjesno odvojimo vrijeme za promišljanje i kontemplaciju. Osim toga - ljudi smo. Ljudi zaboravljaju. Pogrešno se sjećamo nekih trenutaka, uljepšavamo neke detalje i naša su sjećanja najčešće pod utjecajem vlastitih emocija. Zbog toga dobro dođe sabrano sagledavanje svih tih događaja kako bismo mogli mirno krenuli u budućnost, bez da neka sjećanja podsvjesno upravljaju našim doživljajem sadašnjeg trenutka. Izdvojite to vrijeme za sebe i pođite na ovo unutarnje putovanje kroz vrijeme. Načini na koji možeš podržati moj rad i zahvaliti se: ♡ zaprati me na Instagramu (@mariewasler) i pretplati se na pomalo podcast i YouTube kanal ♡ podijeli sliku sebe dok meditiraš ili screenshot podcasta na Instagram Storyju i označi me (@mariewasler) ♡ podijeli ovu meditaciju sa svojim bližnjima, prijateljima i poznanicima za koje misliš da bi im se mogla svidjeti ♡ ocijeni moj podcast i ostavi recenziju na Apple podcasts kako bi postao vidljiviji što većem broju ljudi Hvala i do slušanja! Tvoja Marie. Velika hvala dečkima iz Kaleido Studija na podršci! Produkcija: Kaleido studio Zembo Latifa

As we promised in our last Beginner podcast (Episode 06), in this video we also talk about travelling. Chris is going to tell you all about his last trip. Be prepared for a lot of past tense and some new vocabulary.For more information about this episode, visit: https://bit.ly/2IrHYqzTo make sure you can understand all of the things said in this episode and practise your pronunciation, we made sure you have the transcript of the whole conversation. Check it out on: https://bit.ly/2JXX87zIf you enjoy our content, you could help us spread a word. There are a lot of people out there struggling with Serbian and you can help us reach them. Why not recommend our podcast to a friend?Get in touch:Webpage: https://serbian.rayuelacentar.com/Facebook: https://www.facebook.com/serbianwithrayuela/Instagram: https://www.instagram.com/serbianwithrayuela/

Moja današnja gošća na podcastu je Carmen Grlica. Carmen je trenutno zaposlena pri Misiji EU u Eriteriji. Sa Carmen razgovaramo o njenom detinjstvu i studijama prava u Zagrebu, master studijama u Belgiji, stažiranjima pri Evropskom sudu pravde i Evropskoj komisiji, radu za GIZ (Nemačku razvojnu agenciju) u Gruziji, ali i ulasku u Evropsku spoljnu službu (EEAS) putem koje najpre odlazi za Jermeniju, a potom i Eritreju. Uživajte! Carmen LinkedIn profil Priče iz dijaspore YouTube kanal Patreon kanal za mesečne donacije 

Teme: Kako dalje u doba korone: Angela Merkel razgovarala sa premijerima saveznih zemalja +++ Povrat novca: Putnici čekaju, aviokompanije oklijevaju +++ Putovanje u Crnu Goru: ulazak nije dozvoljen svima +++ Radio Forum možete od ponedjeljka do petka slušati od 18:00-18:30 uživo putem livestream-a na internetu ili od 20:30-21:00 na radiju. Kompletnu emisiju s muzikom možete čuti i kao "audio on demand" kad to poželite ili kao podcast bez muzike.

U epizodi 32. putujemo sa Meri Ilic do Indije. Meri ilic je motivacioni govornik i terapeut posvećen sećanju na prošle živote. Sa Meri razgovaramo o njenom ranom odrastanju u Nisu, radu za UN u Vukovaru, prvom iseljeničkom iskustvu u Barseloni, putu oko sveta i trenutnom nastanjenju u Indiji. Meri možete kontaktirati putem Facebook-a: https://www.facebook.com/meri.ilich.dimich Uživajte!

- Vesti iz nauke- Putovanje kroz vreme- Gedelova kosmologija i zatvorene vremenske krive- Jedan pisac, jedna knjiga: Herman Broh, "Vergilijeva smrt"

- Vesti iz Centra za promociju nauke- Vesti iz nauke- Teorija putovanja kroz vreme- Praksa putovanja kroz vreme (u naučnofantastičnom diskursu)- Preporuka prevodiocima: Gerald Holton, "Science and Anti-Science"- Jedan pisac, jedna knjiga: Kurt Vonegat, "Vremetres"

Ekrem Dupanović je jedan od najpoznatijih, najproduktivnijih, najdugovječnijih i najomiljenijih marketinških stručnjaka u regiji, legenda u svom poslu kojeg je započeo prije više od 50 godina. Ponekad se čini da svi u industriji marketinga znaju Ekrema ali i da on poznaje sve. Izuzetno je draga osoba, vrsni networker i upoznavatelj, a njegova iskustva su opsežna i predmet višestrukih priča. Ekrem danas stoji iza popularnog portala Media Marketing, jedan je od pokretača BalCannesa, sa skoro 70 godina je još uvijek aktivan i kaže da je najkreativnije desetljeće pred njim. Epizodu objavljujemo malo izvanserijski danas, 30.9.2019. koji je odabran za Svjetski dan podcasta - što ima smisla i zbog malo neobičnog sadržaja i zbog važnosti gosta (hvala Vesni, suradnici na brojnim epizodama na tom prijedlogu)! S Ekremom smo napravili intervju još davnog 19.8., ali kako je to bio prvi dan u nepoznatom studiju i s nepoznatom opremom, audio snimka je nažalost iznimno loša. Da bi ipak sačuvali što je rečeno, napravili smo potpuni transkript ovog intervjua (koji je ispao dugačak 24 stranice), te ga donosimo ovdje na kraju teksta. Ako netko ipak želi poslušati taj originalni intervju, što ne preporučamo jer snimka je vrlo loša, audio zapis je ovdje: http://surovestrasti.com/wp-content/uploads/2019/08/ekrem_r1.mp3 Novi intervju smo snimili za vrijeme trajanja Weekend Media Festivala 2019, i to stjecajem okolnosti i zbog obaveza svih uključenih, snimali smo ga blizu ponoći, u istoj zgradi gdje je počeo glavni party, opet sa slabo testiranom opremom, pa se dio te atmosfere čuje i u snimci - srećom daleko je bolja od prve snimke. Za detaljan transkript zaslužna je naša suradnica Jelena Kišiček. Nije joj bilo lako, no motivaciju za "Najvećim Ekremovim intervjuom", održavala joj je inspirativnost i vrhunski storytelling ovog posebnog gosta Surovih Strasti. Jelena, HVALA TI! Popis tema novog intervjua (koji je objavljen kao epizoda podcasta) je: 3:55 Putovanje koje me napravilo zrelijim čovjekom7:55 Na festivalu žiri mora zasjedati uživo, a ne glasovati online11:40 Kako sam se izborio za vizualni identitet Bore Ljubičića14:03 Volim držat konce u svojim rukama, antitalent sam za timski rad16:29 Što sve radim ovih dana? Režem i smanjujem biznis za iduću godinu20:14 Fakultet nije bitan, bitno je što znaš i što hoćeš24:48 Danas ne možeš poduzetniku prodati svoju potrebu za plaćom, možeš mu prodati samo vrijednost koju mu nudiš za plaću koju od njega očekuješ28:46 Nisam se nikad u životu imao potrebe predstavljati32:17 O padu motivacije34:40 Teško se odreći projekta koji ne ide prema zamišljenom cilju35:52 Kad te pukne ideja38:26 Ne pamtim loše situacije, one ne vrijede42:22 Susreti s ljudima45:18 Ne odbijam ljude, ali ni oni ne odbijaju mene49:40 Kako reagiraš kad netko izbjegava plaćanje? Nema toga...51:29 Treća sreća?! Dvaput je dosta!52:04 Najbolja knjiga za apsolutno sve A svakako pročitajte i transkript "starog" intervjua koji slijedi. Ekrem Dupanović - transkript intervjua za Surove Strasti 19.8.2019. Saša: Evo danas imamo jednog posebnog gosta koji je došao skoro samo zbog nas iz Sarajeva. Voras: Cijenimo to. Ekrem: I to usred Sarajevo Film Festivala. Saša: Evo, to je, to je commitment. Ekrem: Dakle, da sam bilo gdje trebao da odem, ne bih, u vrijeme SFF, to uradio. Ali ne znam zašto tebi nisam htio. Voras: Izgleda opasno. (Smijeh) Ekrem: Ali poziv je izgledao srdačan pa evo. Saša: Po preporuci Roberta Petkovića, dolazi nam Ekrem Dupanović iz Sarajeva, Media Marketing. Neki dan sam baš naišao na jedan video clip na Facebook-u od jednog drugog podcasta. I baš je bio gost u jednom podcastu Grand Cardone. I Cardone je postavio jedno pitanje voditelju koje je glasilo, ono, pričamo o milijun dolara, ali da li bi radije imao milijun dolara ili milijun prijatelja koji te mogu pogurati. A čitajući tvoju knjigu Hotel Jugoslavija, ja imam dojam da si ti bliže tome da imaš milijun prijatelja. Ekrem: Pa je sigurno,

Medan Haris är på semester och njuter av livet, har Leni finbesök av Joakim Brunström. Vi diskuterar återigen Japan, varför Robotshowen var en HIT och vad det innebär att gå på ett Maid Café. Joakim (som har besökt flera asiatiska länder) förklarar skillnader på dem och Japan. Vi listar våra Topp 4 saker med landet och informerar om saker du bör veta innan du åker dit. Vi får även veta vad Joakim sysslar med i sömnen. Det blir som vanligt ett avsnitt med mycket tyckande som tar er tillbaka till verkligheten, efter semestern.   Stöd oss på patreon www.patreon.com/harisochleni Instagram: HarisochLeni Facebook: Haris och Leni

U sedmoj epizodi podkasta „Prvi red“ fokus je na završnoj sezoni mega-popularne serije „Igra prestola“, o kojoj razgovaramo sa panelistkinjom i kosplejerkom Isidorom Vlasak, jednom od vodećih stručnjaka za ovu seriju u Srbiji i regionu. Pre nego što počne razgovor sa gošćom, po običaju, možete da pogledate/poslušate Zoranov i Đorđev kritički osvrt na trenutni bioskopski repertoar i filmove u ponudi. Bioskopski repertoar (kritike filmova): „Džon Vik 3: Parabelum“ - U trećem delu ovog popularnog akcionog serijala, Kijanu Rivs još jednom glumi plaćenog ubicu Džona Vika. „Nebeska tema“ – Scenariste i reditelj Mladen Matičević snimio je dokumentarno-igrani film o sjajnom muzičaru Vladi Divljanu. „Pokemon detektiv Pikaču“ – Pokemon groznica i dalje trese svet i neće tako brzo prestati, jer je u bioskope stigla prva igrana Pokemon avantura u kojoj Rajan Renolds pozajmljuje glas Pikačuu. „Prevaranti“ – U novoj urnebesnoj komediji, En Hatavej i Rebel Vilson tumače likove prevarantkinja koje se udružuju kako bi sredile prljavog, pokvarenog muškarca koji ih je nasamario. „Pad američkog carstva“ – Oskarovac Deni Arkan donosi priču o Pjeru-Polu, doktoru filozofije koji radi kao dostavljač ne bi li sebi obezbedio pristojan život. „Devojka“ – Film Lukasa Dhonta je višestruko nagrađen u Kanu i prikazan na preko 30 festivala. Najave filmova koji u srpske bioskope ulaze 23. maja 2019. godine: „Pepe, jedan uzvišen život“ Emira Kusturice, „Brajtbern“ Dejvida Jaroveskog, „Pirane“ Klaudija Đovanezija i „Aladin“ Gaja Ričija. Izveštaj sa bioskopskih blagajni u Srbiji i Sjedinjenim Američkim Džavama: U američke bioskope 17. maja su stigli filmovi „Džon Vik 3“, „I Sunce je zvezda“ i „Putovanje jednog psa“. „Pokemon Detektiv Pikaču“ i „Prevaranti“ nisu uspeli da sa prvog mesta svrgnu „Osvetnike: Kraj igre“. Vesti: Najavljen je rimejk „Veštica“, ovoga puta u režiji Roberta Zemekisa. Snimaju se filmovi „Alpinistkinja“ i „Down Under Cover“. Počeo 72. Kanski filmski festival. Robert Petison je novi novi Betmen, Robi Rouz je Betvumen. Gost nedelje: Isidora Vlasak. Osma sezona „Igre prestola“ je tema o kojoj pričaju svi. Statusi o ovoj seriji su preplavili društvene mreže, pišu se tekstovi, vode duge rasprave... To sve ne čudi ni najmanje, imajući u vidu da je u proteklih desetak godina Vesteros postao popkulturni fenomen par excellence. Teško da postoji neko na svetu ko bar nije čuo za Džordža R. R. Martina i njegove junake i junakinje s greškom, milioni pasioniranih poštovalaca znaju svaki kadar i svaku stranicu. „Igra prestola“ je više od opsesije, ona je gotovo pa religija. Osma i ujedno poslednja sezona je izazvala dosta kontroverze, mnogi su razočarani ponuđenim. O dometima osme sezone i „Igre prestola“ u celini razgovaramo sa Isidorom Vlasak, panelistkinjom i kosplejerkom koja se proslavila svojim kostimima Sersei Lanister i vrsnim poznavaocem serije i knjiga na kojima je zasnovana.

Damjan Geber je arhitekt koji je prešao u nešto više i šire - istraživača kako se ljudi ponašaju u prostorima koji ih okružuju - osobito poslovnim prostorima - i biznismena koji taj način razmišljanja kako u njih uklopiti poslovne ciljeve i arhitekturu, a ne samo estetiku, uspješno prenosi u poduhvate kako kod nas tako i u inozemstvu. Damjanov studio Brigada je jedan od najboljih i najpoznatijih domaćih dizajnera poslovnih prostora, te iza sebe imaju oveći niz uspješnih projekata, a pišu i blog o projektima i konferencijama na kojima su sudjelovali. Damjan je prošao oveći broj poslova koji su ga na svojstven način pripremali za Brigadu, inspiraciju za pristup i način poslovanja je tražio - i našao - u inozemstvu, posebno Japanu, te je danas pun planova i ideja za nove uspjehe. Teme o kojima smo pričali: 0:47: Koja je najveća glupost koju si napravio u osnovnoj školi?3:20 Imam neke prijatelje koji misle da je moj život izmišljen jer nitko nije mogao zaista raditi toliko stvari.7:07 Što napraviš kada publika izgubi interes?11:46 Imao sam jako malo pomoći, jako malo mentorstva, a najmanje na faksu14:11 Bio sam stjuard u avionu. Profesor mi je rekao „A kolega… ja se nadam da vam drugi posao ide bolje od arhitekture jer za ovo definitivno niste.“17:43 Prosječna plaća arhitekta u Zagrebu je manja od 6000 kn23:16 Proces zapošljavanja u Brigadi – Dajete li naknadu kandidatima koji ne prođu?25:39 Putovanje u Japan je bila prekretnica između onoga što sam ja mislio da želim biti u životu i onoga što sam zapravo na kraju bio27:48 Napravio sam dućan koji je fakat bio lijep, ali nije prodavao33:40 Kako uređenje prostora utječe na prodaju?38:24 Mi imamo u prosjeku u dućanima rast prodaje od 10-15%41:14 Prihvaćamo sve inpute i radimo istraživački dio prije bilo kakvog projektiranja43:25 Apple dućani nemaju za cilj prodaju44:57 Hoće li za 5-10 godina umjetna inteligencija moći sama dizajnirati prostor?54:35 Imamo kolege koji su u prostoru i gledaju ljude kako se ponašaju u tom prostoru56:04 Možete li fizičkim osobama riješiti prostor da imaju više seksa u tom prostoru?1:00:02 Savjeti za dobar stan1:03:33 Otvaranje tvrtke, kada imaš nišu, ali tržište ne prepoznaje tu potrebu, je jako teško1:09:03 Instagramabilni prostori i vijek trajanja prostora1:12:44 Većina ozbiljnih firmi investira u svoje prodajno osoblje1:16:31 Stvarni čovjek je budala – on se kreće kao neka životinja kroz shopping centar1:19:24 Ljudi u Offertissimi, za razliku od drugih trgovina, ostaju jako dugo i prolaze je po par puta1:23:44 Nismo mi ti koji će definirati gdje ljudi moraju šetati1:25:58 Dizajniranje nudističkog golf terena1:29:40 Koji problem želiš riješiti i kome želiš pomoći svojom knjigom?1:33:26 Ja se bavim prostorom, ne arhitekturom1:36:48 Što se dogodilo u Japanu? PREPORUKE ZA LAKŠE I UGODNIJE SLUŠANJE PODCASTA Tri načina kako slušati podcast Kako slušati podcast u autu koji nema Mp3 player Top lista najslušanijih epizoda *Epizoda podcasta snimljena je na radiju 808. Majstor zvuka: Gordan Antić Suradnica na blogu: Ivona Mikulčić

Ivan Bengeri je poznat preko 100.000 ljudi putem svoje Facebook stranice i bloga "Idemo putovati, piti i jesti", i toliko je aktivan i produktivan da mnogi misle da iza njega stoji cijela agencija. A stoji samo Ivan, sa strašću za putovanjima, koji gotovo svakodnevno pronalazi i objavljuje iznimno atraktivne pozive na putovanja. Počelo je iz vlastite želje za promjenom života i ljubavi prema putovanjima, i nastavilo se u smjeru kojem se ni on nije nadao. Pričali smo s Ivanom koji se nedavno vratio iz pješačenja po hodočasničkom putu Camino de Santiago, iz osobnih razloga, o tome što putovanja znače za njega, što ga je potaklo i što preporuča slušateljima. Teme o kojima smo pričali su: 02:15 - Ispravni redoslijed je: Putovati, piti pa jesti 03:15 - Kako je Ivan pukao? 05:10 - Nisam se htio obvezati na život s dva putovanja godišnje 06:30 - Je li potreban odmak za promjenu? 08:40 - Putovanja mogu biti prihvatljivih cijena 12:00 - Beč - London za 2 centa 14:00 - Pull the trigger 16:30 - Jesi li razmišljao o turističkoj agenciji? 17:00 - Kako se financiraš? 22:00 - Bavljenje internet marketingom 26:40 - Što ljudi guglaju i na čemu okrenuti novce 27:40 - Webshopovi za američko tržište 30:50 - Koliko vremena treba za istraživanje da "pogodiš" što nedostaje na tržištu? 31:50 - Koliko promašaja treba za jedan pogodak? 32:30 - Ti si dijetom financirao stan?!? 34:30 - Zašto projekti propadnu? 39:00 - Putovanje kao modus istraživanja - zašto ne neki drugi modus? 41:45 - Po čemu ima okus žohar? 43:50 - Što bi bilo drugačije da nisi otišao na sva ta putovanja? 47:10 - Treba biti hrabar i početi putovati sam 52:00 - Najveća "korist" putovanja 54:15 - Putovanje u turističkom aranžmanu vs. putovanje u vlastitom aranžmanu 56:00 - Nije isto planirati rutu za druge i za sebe 58:50 - Moja putovanja su većinom stihijska 1:01:30 - Gdje s novcima, putovnicama, koliko je to sve skupa sigurno? 1:03:00 - WikiTravel 1:06:00 - Medicinski i higijenski problemi 1:08:30 - Otvoriti se novim iskustvima, ne ih nužno mjeriti postojećim iskustvima 1:16:00 - Najgori i najbolji savjet koji si dobio 1:16:30 - Koja je iduća zemlja? 1:16:50 - Što bi rekao sebi sa 20 godina, a što bi rekao sebi za 20 godina? 1:17:30 - Što čitaš? 1:18:50 - O čemu si čitao, a nisi još vidio Ivan preporučuje: Davor Rostuhar - Degustacija slobode Tomislav Perko - 1000 dana proljeća Stefan Zweig: Magellan: Conqueror of the Seas PREPORUKE ZA LAKŠE I UGODNIJE SLUŠANJE PODCASTA 3 Načina kako slušati podcast Kako slušati podcast u autu koji nema Mp3 player Top lista najslušanijih epizoda *Epizoda podcasta snimljena je na radiju 808. Majstor zvuka: Gordan Antić Suradnik na blogu: Mario Mucalo

Travelling in recreational vehicles like a camper, caravan or motorhome gives you the freedom to explore and camp in comfort. Research has shown that 96 per cent of campers are happier and less stressed. Here are some factors to consider before setting up your very own adventure rig. - Putovanje rekreacijskim vozilima kao što su kamp-kućice, kamperi ili kuće na kotačima omogućuje slobodu istraživanja i udobnost kampiranja. Istraživanja pokazuju da je 96 % kampera sretnije i manje pod sresom od onih koji praznike provode drugačije. Danas vas podsjećamo na nekoliko stvari o kojima treba voditi računa odlučite li se na takav avanturistički pothvat.

No description

U ovoj epizodi nam je gost bio Vlada Veljković koji letuje zajedno sa Mikijem poslednjih nekoliko godina, ove godine su u mestu Nea Potidea na samom početku Kasandre, prvog od tri prsta na Halkidikiju. Vlada se inače bavi obradom fotografija za klijente iz SAD i kao i svaki privatnik to ponekad mora da radi i kada je na letovanju. Followup praxico na MacSerbia forumu prvi javio da je Apple onemogućio ocenjivanje aplikacija na AppStore iz beta verzije iOS 9 Bojan Spaić na Twitteru: zakomplikovali smo oko plaćanja iClouda A Brief History of Flash | CommitStrip - Blog relating the daily life of web agencies developers Debug: 69: Melton & Ray on Safari, standards, and blockers Vesti Appleovi finansijski rezultati za Q3/2015 Apple pulverizes the Street with record third quarter results – MacDailyNews MacStories o istoj temi Apple - Press Info - Apple Reports Record Third Quarter Results Džimove muke po Apple Musicu Jim is very, very pissed, originalni tekst na Loopinsight.com Daring Fireball: Jim Dalrymple Got Most of His Music Back The Joy of Tech comic: Where Jim Dalrymple’s music went! Don’t order the fish – Marco.org Konačno novi iPodovi iPod touch 2015 review | iMore Uporedna Appleova tabela šta sada postoji od iPodova i koje su im specifikacije Razne kratke vesti 100 aplikacija na popustu: Apple Slashes 100 Apps To $0.99 In New Promotion | Digital Trends TidBITS: Scary Internet Scam Becoming Disturbingly Common : Infected Web sites are trapping users by apparently freezing their browsers, making it hard to escape. These sites offer to release the browser either with live help that is dangerously invasive or by demanding a ransom. Not actually malware, this social engineering attack has been called “scareware” or “ransomware.” Ovde smo se ponovo osvrnuli na "zlo" zvano MacKeeper i slične programe i javnu reklamu za: DetectX | sqwarq Kad smo na putu Drangulije koje se moraju poneti punjači za tablete i telefone, dovoljan broj lightning i ostalih USB kablova baterije sa USB izlazima, Miki koristi Macally, a Alek Portable 15000mAh Li-ion Battery Solar Power Source Bank w/ Dual USB + LED - Black + White produžni kablovi, "lopovi", proveriti vrstu utičnici i poneti adapter(e) eksterni disk za Time machine nešto za čišćenje ekrana i naočara rezervni telefon za lokalnu SIM karticu punjači za kola za telefone i ostalo: Alek ima Kensington K39705AM PowerBolt Duo Black, Miki ima Incaseov sa dva USB porta. Kako obezbediti Internet na lokaciji Internet za poneti 3G/4G ruter, neki MiFi Miki već dugo nosi access point, ranije Apple Express, sada neki TP-Link dugački Ethernet kabl lokalna data kartica: Prepaid Data SIM Card Wiki Alek preporučuje u UK i Irskoj: Three UK, posebno preproučuje All in One: obrati pažnju na razliku između ovog all you can eat 10 i 15 :smile: Vipme internet dnevna tarifa je ono što Alek koristi u Hrvatskoj: 1GB dnevno, 10kn i vozi. Nema over charge Kad smo već stigli, kako se snaći Kafić na plaži, Starbucks u Parizu, AppleStore bilo gde ... Štednja baterije ako imamo više uređaja Regulisanje Internet protoka (pauziranje Dropboxa, Copya, ...): TripMode | Your Mac's mobile data savior. Filmovi, muzika, multimedija uopšte Pričali smo i tome šta nosimo i kako se snalazimo da bi deci omogućili da gledaju crtane u sobi, kako ih prebacujemo na iPadove ili eksterne diskove i slično. Zahvalnice Snimljeno 29.07.2015. kroz Audio Hijack 3 i Skype dok je Miki, koji je uradio i tehničku obradu, bio u Grčkoj a Alek u Beogradu. Stvar kod montiranja i snimanja je dodatno iskomplikovala naša želja da nam Vlada Veljković, koji letuje sa Mikijem, bude gost, ali se nadamo da se isplatilo. Uvodna muzika by Vladimir Tošić. Logotip by Aleksandra Ilić. Artwork epizode Ostrvo 2002. by Saša Montiljo

22:03 clean Na

21:51 clean Starom ruskom zeljesnickom kompozici

Ana mora da se prebaci iz istočnog u zapadni dio Berlina. To nije sve. Za samo 55 minuta mora da sazna koji događaj želi da izbriše organizacija RATAVA: podizanje ili pad Berlinskog zida? Kad je stigla u 1961. godinu, Ana pokušava naći Kantovu ulicu. To nije moguće, jer je vlada DDR-a počela graditi zid, a Ana je u istočnom dijelu grada. Kantova ulica se nalazi u zapadnom Berlinu. Nakon razmatranja svih činjenica, igrač i Ana dolaze do zaključka da na meti organizacije RATAVA može biti samo jedan od dva događaja: izgradnja ili pad zida. Ani i igraču ostaje 55 minuta da to saznaju.

Anna u podijeljenom Berlinu mora iz istočnog dijela doći u zapadni. No, kao da to nije dovoljno. Za samo 55 minuta mora otkriti koji to događaj RATAVA želi izbrisati: gradnju ili rušenje Berlinskog zida? Kada stigne u 1961. godinu, Anna pokušava doći do Kantstraße. No, to nije moguće jer je vlada DDR-a već počela s gradnjom zida, a Anna se nalazi u istočnom dijelu. Kantstraße se, naime, nalazi u zapadnom Berlinu. Nakon ponovnog zbrajanja rezultata, Anna i igrač shvaćaju da postoje dva povijesna događaja koja bi mogli biti cilj RATAVE: gradnja ili pad Berlinskog zida. Anni i igraču ostaje još samo 55 minuta da doznaju koji je odgovor pravi.

Ex je iznenada nestao... Iz gramatike:ponavljanje

Ana u podeljenom Berlinu, mora iz istočnog nekako u zapadni deo grada. Pitanje je da li će to biti dovoljno. Ona za svega 55 minuta mora otkriti koji dogadjaj teoristi pokušavaju da izbrišu. Pošto stigne u 1961.godinu, Ana pokušava da dodje do Kantstraße. Ali to nije moguće jer je vlada DDR-a počela sa izgradnjom zida, a ona se nalazi u istočnom delu. Kantova ulice se naime nalazi u zapadnom delu Berlina.  Praveći bilans igre, Ana i igrač shvataju da postoje dva datuma koja bi mogla biti cilj Ratave: izgradnja ili pad Berlinskog zida. Preostaje im svega 55 minuta da saznaju koji datum je zaista cilj terorista.

Putovanje u Bruxelles – i neugodno iznenađenje... Gramatičko poglavlje: ponavljanje oblika nepravilnih glagola