Podcasts about Pravo

U državi u kojoj psi umiru izgladneli, zlostavljani ili zaboravljeni u „prihvatilištima“ dok milioni za njihov smeštaj i negu nestaju bez traga, svaka pasja sudbina je tihi svedok jednog sistemskog zločina - ne samo prema životinjama, već i prema društvu u celini. Istražni organi, veterinarske inspekcije, komunalne službe - sve deluju formalno prisutno. Zakoni postoje. Upravni nadzor je predviđen. Bužetska sredstva izdvojena. Ipak, ono što bi trebalo da bude servis za zaštitu napuštenih životinja u Srbiji, pretvoreno je u mrežu korupcije i nekažnjivosti. „Prihvatilišta“, kako se zvanično nazivaju, ne služe za zaštitu životinja, nego neretko za njihovu nehumanu eliminaciju. A kako su pokazali slučajevi iz Rume, Požege, Velikog Gradišta - ali i iz gotovo svake druge opštine u Srbiji - nije reč o izuzecima, već o pravilu. „Veličina i moralni napredak jedne nacije može se meriti po načinu na koji postupa prema životinjama. A naša država, pse koji pronalaze i spasavaju ljude, prodaje za 200 dinara po komadu“, uvela je Vanja Bajović, profesorka prava, u novu epizodu Radar Foruma u kojoj je ugostila Vesnu Teodorović iz udurženja za zaštitu pasa Pravo na život.

Pravo na subvencionisani stambeni kredit imaju državljani Srbije starosti 20-35 godina. Do sada je odobreno oko 4.700 zahteva, od toga 65 odsto u Beogradu i Novom Sadu, od čega je 70 odsto zaposlenih. Za nezaposlene kredit glasi na jemca, koji to može biti do 70 godine starosti. Ako je to prva nekretnina, moguće je dobiti povraćaj PDV-a. Uslovi otplate su 1,5 odsto kamate prvih 6 godina, a nakon toga subvencija u margini banke, što je 50 evra mesečno manje u odnosu na komercijalni kredit, dakle do 30.000 evra uštede do kraja isplate. Trošak obrade kredita je oko 100 evra i učešće 1 posto. Na uzetih 100.000 evra banci vratite 180.000 na 40 godina. Subvencionisani stambeni krediti imaju ograničen budžet, pa je procena je da je limit do 9000 korisnika. Država garantuje bankama vraćanje kredita u potpunosti. Zbog ekonomske situacije u svetu i smanjenja potrošnje, novac će biti povoljniji, što će pojeftiniti kredite. Međutim, to ne znači i da će cene nekretnina pasti. U Srbiji se godišnje izgradi 30.000 stanova, populacija u Srbiji se smanjuje, a tražnja za nekretninama raste. Iako, naizgled nema logike, ko onda kupuje stanove, odgovor je dijaspora i kompanije. Gost: Vladimir Vasić, finansijski konsultant i bivši generalni sekretar Udruženja banaka Srbije.

Zpochybňování férovosti voleb je teď v kurzuPoslechněte si záznam živého vystoupení podcastu Dobrovský & Šídlo z KD Beseda v Dačicích natočeného 22. dubna 2025.Živá vystoupení podcastu Dobrovský & Šídlo:20.5.2025 - 19:30 - Panelka Luleč ➡️  https://tinyurl.com/wsm2wypp17.6.2025 - 19:00 - Congress Centre Pardubice ➡️ https://tinyurl.com/5xsakpk4 Nezapomeňme 80 Paměť národa připravila celorepublikový projekt k připomínce konce 2. světové války. Na více než sto místech se můžete v průběhu dubna a května seznámit s příběhy lidí, kteří bojovali za naši svobodu i těch, kteří za ni bojují dnes.Běh pro Paměť národa - letos na 19 místech po celé republice - Paměť národa už desátým rokem pořádá závody v běhu - připomíná tím tak osudy politických vězňů, válečných veteránů, disidentů a dalších, kteří se postavili totalitním režimům v minulosti, ale i těch, kteří za svobodu bojují dnesX

Lesena gradnja danes ni več le tradicija – z naprednimi tehnikami je postala ena izmed najnaprednejših in najbolj prilagodljivih oblik gradnje. Skeletna gradnja ponuja sodoben pristop, ki združuje trajnost, energetsko učinkovitost in hitro gradnjo. Kako poteka gradnja? Katere vrste lesa so najprimernejše? Kako je poskrbljeno za stabilnost, zaščito pred požari in vremenskimi vplivi? Kakšni so stroški skeletne gradnje v primerjavi s klasično? Na ta in številna druga vprašanja bo v torkovem Svetovalnem servisu odgovarjal tesar Luka Demšar, ki ima dolgoletne izkušnje s postavljanjem lesenih konstrukcij.

Pogajanja o pokojninski reformi so v sklepni fazi - ta teden naj bi se predstavniki vlade, delodajalcev in sindikatov srečali dvakrat. Pogajanja pa, kot je bilo že večkrat slišano na vladni strani, bi se morala končati do konca tega tedna. Druge teme: - V Savdski Arabiji vse pripravljeno za srečanje ukrajinske in ameriške delegacije. Danes v Riadu ukrajinski predsednik Zelenski. - Nov val nasilja v Siriji bi lahko izzval vnovično državljansko vojno. Začasne sirske oblasti napovedujejo preiskavo ubojev civilistov. - Na območju Velike Planine so odkrili dele pogrešanega letala, ki je trčilo v objekt. Na krovu naj bi bil le pilot, pilotsko kabino še iščejo.

"Beskrajni, plavi krug. U njemu, zvezda.“ Kako biti svoj u svetu očekivanja? Danas u studiju cela ekipa - Olivera, Mihailo i Roberto uz Olympus napitke pričaju o autentičnosti. Šta zapravo znači biti autentičan, zašto je to važno i kako prepoznati kada (ni)smo verni sebi? Da li nas društvo oblikuje više nego što mislimo? Kako strah od odbacivanja utiče na našu autentičnost? I da li je moguće pronaći ravnotežu između sopstvene suštine i spoljašnjih očekivanja? Biti svoj znači živeti u skladu sa svojim vrednostima, uverenjima i osećanjima, bez pretvaranja ili potrebe da se prilagodimo očekivanjima drugih na uštrb sopstvene suštine. Autentičnost podrazumeva iskrenost prema sebi i drugima, sposobnost da izrazimo svoje misli i emocije bez straha od osude, kao i hrabrost da donosimo odluke koje su u skladu s našim unutrašnjim bićem. Kako znamo koliko smo autentični? Kada donosimo odluke, da li razmišljamo o tome šta mi zaista želimo, ili više o tome kako će naša odluka izgledati drugima? Autentičnost nije fiksna osobina - može se razvijati kroz samorefleksiju, rad na sebi i hrabrost da se suočimo sa sopstvenim strahovima i nesigurnostima. Što smo bliži sebi, to smo autentičniji.

Australska vlada je uspostavila sustav socijalne pomoći koji pruža niz dohodovnih potpora onima koji ispunjavaju uvjete. Zapravo, većina ljudi će u nekoj fazi svog života ostvariti pravo na pomoć. Stroga pravila određuju tko može primiti te isplate i u kojem iznosu. U ovoj epizodi Vodiča za useljenike analiziramo neke od najčešćih isplata državne pomoći.

Veliko časa posvetim razmisleku, kako je nastala današnja generacija mladih, tistih, ki jih imamo za lene, nesposobne in neodgovorne ljudi. Klasični razlogi za to krivijo telefone, pretirano ugodje in razvajenost, kar vse drži, a je treba vendarle priznati, da za vse hudo in slabo na svetu niso krivi samo zunanji razlogi. Oči mi je odprl dogodek v župniji, pri katerem so bili v glavni vlogi mladi, zgodilo se je, da je začelo veliko odraslih župljanov odkrito dvomiti o njihovi zanesljivosti, če jim je sploh dobro zaupati, tem rastočim, neodgovornim, zaupanja nevrednim mladim. In sem dojel, da se mladi res nimajo kam dati, ker v družbi sploh nimamo pravega mesta zanje, tudi v Cerkvi ne, hočem reči, mesta za njihove prve odrasle korake, za iskanja, učenja, negotovosti, tudi napake, ki so sestavni del rasti, povsod so odveč, nihče resno ne računa nanje, nihče jim ne zaupa. In so morda zato taki, kakršni so, brez volje do življenja. V bistvu smo hinavska družba, na ustnicah smo polni besed, kako so mladi naša prihodnost, a ko gre za to, da bi jim morali prepustiti odgovornost, se takoj »ustrašimo«, nič nočemo izpustiti iz svojih rok, ne zmoremo prepustiti svojega mesta – kako veliko je recimo služb, ki jih še vedno zasedajo ljudje, že zdavnaj zreli za pokoj. Vse raje naredimo sami, kot da bi prepustili svoje mesto drugim, hinavsko boječ se njihovih napak, beri: dela po drugačnih, ne naših konceptih. Tako smo postali družba sedežev, na katerih sedijo neprimerni ljudje. In tako se nekateri starši do svojih otrok vedejo kot prijatelji, ko bi jim morali kaj ukazati, in kot diktatorji in posesivneži, ko bi jih morali spustiti iz gnezda. Mladi so samo primer, ki jasno dokazuje, kako velike težave imamo s tem, da bi v življenju zasedli pravo mesto. Veliko osebne zrelosti zahteva Jezusov nauk, da se je treba v življenju znati usesti na pravo mesto, tja, kamor v resnici spadaš: »Kadar te kdo povabi na svatbo, ne sédaj na prvo mesto, ker je lahko povabljen kdo, ki je imenitnejši od tebe.« (Lk 14,8) Velika modrost je v tem, vedeti, kam se usesti, vedeti, kdaj se umakniti in kdaj približati, kdaj spregovoriti in kdaj umolkniti, velika modrost. Sedeti na pravem mestu zna le tisti, ki se res zaveda svoje resničnosti, kdaj torej ni primeren več za mesto, na katerem je bil, bodisi da mora napredovati bodisi da se mora umakniti nižje. Da se torej ne precenjuje ne podcenjuje, da je sposoben realno pogledati tako na svoje sposobnosti kot na pomanjkljivosti (med katerimi je tudi starost) in narediti prostor tistemu, ki spada nanj. Vedeti za pravo mesto je modrost. A morda bo za razmislek o tem, kam v resnici spadamo, pomagal Jezusov enigmatični stavek: »Vsak, kdor se povišuje, bo ponižan, in kdor se ponižuje, bo povišan.« (Lk 14,11) Najboljši odnos do svojega življenja ima zato tisti, ki se nima za preveč pomembnega, za nenadomestljivega človeka.

Pravo na proteste je osnovni stub demokratije u Australiji. Međutim, protestovati zakonito i mirno postaje sve teže, a stručnjaci se boje da se demokratsko pravo na proteste polako gubi. U posljednjih 20 godina, u federalnim, državnim i teritorijalnim parlamentima uvedeno je najmanje 49 zakona koji se odnose na proteste. Kako se novi antiprotestni zakoni vlade Viktorije, koji imaju za cilj suzbijanje antisemitizma, uklapaju u širu represiju prava na mirno okupljanje?

V času študija v Rimu sem se z vlakom vračal domov. Bil sem utrujen po izpitih in želel sem si miru. Zato sem na polico v kupeju postavil dve knjigi, kot da bom bral. Ena od njih je bila slovenska. V kupeju sem se znašel še z dvema nogometašema in orožnikoma. Tik preden vlak krene, vstopi v kupe mlado dekle. Pove, da je pravkar diplomirala na igralski akademiji in sede. Eden od nogometašev, ki je bil doma ob meji, je opazil slovensko knjigo. Ko je dekle izvedelo, da sem Slovenec in da kot duhovnik nadaljujem študij v Rimu, se je začela pogovarjati z menoj. Govorila je o svoji babici, Slovenki, ki se je iz čiste ljubezni poročila z Italijanom in se preselila k njemu. Dekle je zelo ganilo, kako je skrbela za bolnega in onemoglega dedka. Babica je bila zelo dobra, verna. Držala se je vseh cerkvenih predpisov. Dlje časa je dekle potem govorila, kako je cerkveno učenje o zakonu in družini popolnoma zastarelo in neživljenjsko. Nestrinjanje je kar bruhalo iz nje. Pravo babičino nasprotje pa je bila dekletova mama. Ta ni bila zvesta možu pa tudi svoji hčerki ni stala ob strani in je ni razumela, ko ji je bilo najhujše. Do solz jo je pripeljala ta pripoved. Babica ji je stala ob strani, mama pa nikakor ne! »In sedaj,« je sklenilo dekle svojo pripoved, »ne grem k mami, ampak k babici, ker me je vedno razumela.« Tiho sem poslušal njeno življenjsko izpoved, nato sem ji dejal: »Poglej, ti greš sedaj k babici. Zavetja ti ne bo ponudila mama, ampak babica, ki se je držala krščanskega učenja o zakonu in družini!« Dekle je samo tiho prikimala. Na vsak praznik sv. družine se spomnim na to dekletovo pripoved. Zavetje ji je ponudila družina, osnovana na krščanskem nauku in ne družina, osnovana na nekrščanski ali celo protikrščanski miselnosti. V življenju sem srečal veliko srečnih ljudi, ki so izšli iz srečnih in urejenih družin. Srečal pa sem tudi veliko nesrečnih ljudi, ki so rasli v neurejenih družinah. Po nekaterih raziskavah je med mladimi največja vrednota urejena družina. Ne dvomim. Ni lepšega, kakor rasti v urejeni in ljubeči družini. Pozabljamo pa, da je osnova taki družini trden in ljubeč zakon, sklenjen pred Bogom. Zanimivo, da hrepenimo po sreči v družini, ne izpolnimo pa osnove za srečo v njej. Morda danes, ko je veliko neurejenih družin, mnogi ljudje mislijo, da je urejena in ljubeča družina nemogoča. Toda ne, je mogoča! Bog stoji ob strani družini in jo varuje, če ga prosimo za to. Na današnji praznik, ko se ustavljamo ob zgledu lepe in urejene družine, pa ne pozabimo na družine, kjer vladata trpljenje in nerazumevanje. Tudi ljudje iz takih skupnosti so Bogu dragoceni, saj njegova ljubezen nikogar ne izključuje.

Ko starši ali drugi bližnji, vzgojiteljica, vzgojitelj, učiteljica opazijo, da otrok diha težko in zelo hitro Za Ultrazvok smo šli po sledi poročil, da slovenski pediatri letos zaznavajo več primerov atipičnih pljučnic pri otrocih in mladostnikih. Podatek smo preverili pri pediatrinji Alenki Stepišnik, ki vodi Oddelek za pediatrijo Splošne bolnišnice v Izoli. Ker so okužbe dihal najpogostejše bolezensko stanje otrok in ker lahko pri otroku povzročijo dihalno stisko, je strokovnjakinja med pogovorom opozorila še na okužbo z respiratornim sincicijskim virusom, na prepoznavanje znakov in simptomov oteženega dihanja ter na problematiko tujkov v dihalnih poteh. Foto: Elektronska mikrografija virionov človeškega respiratornega sincicijskega virusa (RSV; obarvani modro) in označenih s protitelesi anti-RSV F protein/ zlato (obarvani rumeno), ki se izločajo s površine človeških pljučnih epitelijskih celic A549. NIAID/ Wiki, cc Povzročiteljice atipičnih pljučnic - mikoplazma, legionela, šigela TUKAJ, TUKAJ Nujna stanja v pediatriji ZD Ljubljana TUKAJ

Koliko često kupujete online? Ili možda više volite odlazak u trgovinu? Pravo pitanje u pretpraznično doba. Internetska trgovina u stalnom je porastu, zaostaje li maloprodaja? U mnogim gradovima sve je manje publike u pješačkim zonama i trgovačkim centrima. Radi li se o borbi dva suprotstavljana pristupa ili je moguć suživot online i klasične maloprodaje? O tome razgovaraju Nenad Kreizer i Marcel Majsan, stručnjak online trgovine. A a gdje i što najčešće kupuju njemački građani zna Saša Bojić. Von Nenad Kreizer.

Rabiš zaklad, čudežen napoj življenja ali zdravilo za življenje? Se zavedaš, da to zdravilo za življenje imaš na dosegu roke, a ga velikokrat ne vidiš in raje iščemo razne instant rešitve, sirupe in tabletke za rešitev, obogatitev in vrnitev življenja. Božja beseda po preroku Sirahu, ki mu lahko rečemo pogovorno lahko tudi modri Sirah nas opozarja na ta čarodejni napoj – zvestega prijatelja. Spodbuja nas z besedami: »Zvesti prijatelj je močna zaščita, kdor ga je našel, je našel zaklad. Zvestega prijatelja ni mogoče poplačati, za njegovo lepoto ni tehtnice. Zvesti prijatelj je čarodejni napoj življenja, našli ga bodo tisti, ki se bojijo Gospoda.« (Sir 6, 14-16). Novi »Jeruzalemski« prevod Božje besede čarodejni napoj življenja prevede z besedami zdravilo za življenje. Ta zaklad, ta čudežen napoj in to zdravilo je neprecenljive vrednosti. Se ga ne da kupiti za noben denar in nobeno valuto sveta. Kupi, pridobi se ga samo s srcem in neguje z iskrenostjo, zaupanjem, medsebojno pomočjo, spoštovanjem, priznavanjem in odkrivanjem. Imam v svoji zbirki širnem številu prijateljev zveste prijatelje? Prerok Sirah nas pri izbiri prijateljev opozarja: »Revež je zoprn celo svojemu bližnjemu, prijatelji bogatega pa so številni.« (Sir 14,20). Vsi imamo na svoji življenjski poti skupnega zvestega prijatelja, ki nas potrpežljivo čaka na trenutek, ko bomo zmogli in znali mu odpreti svoje srce. Ta prijatelj je Jezus, naš Odrešenik. Z nami je v lepih in težkih trenutkih življenja, v naših vzponih in padcih, a velikokrat je naše srce polno trenutnih zemeljskih skrbi in veselja, da ne zmoremo priti vsaj do okna svojega srca, da bi lahko prišel v naše srce, v naše življenje. Naj zaključim to razmišljanje o zdravilu za naše življenje – prijateljstvu s pesmijo Toneta Pavčak, Prijateljstvo. Prijateljstvo se prijateljev dotika, od mezinčka na nogi, do besede z jezika. Zato boža in brani in nikoli ne pika. S prsti počeše lase nežneje od glavnika. Pravo prijateljstvo gore premika. Ne more biti vprašaj, je le klicaj ali pika. Prijateljstvo se rodi, se smeji in mežika, kot čudežno sonce izpod dežnika. Prijateljstvo je zato najlepša oblika sveta, ker jo naslika srce in se dotika – vsega!

Elma Tataragić je dramaturginja i producentica, profesorica na sarajevskoj ASU i selektorica Takmičarskog programa SFF-a. Ona je žena koja je ratne 1994. započela raditi na Obala Art Centru i jedna je od osnivačica Sarajevo Film Festivala. Posebno je senzibilizirana za teme koje se tiču ženskih prava i nasilja nad ženama i autorica je scanarija za sjajne filmove koji govore o ženskim pitanjima: Snijeg, Najsretniji čovjek na svijetu, Šavovi, Bog postoji, njeno ime je Petrunija, Samo kad se smijem...Osnivačica je producentske kompanije MAMAFILM. Bila je članica žirija mnogih filmskih festivala od New Yorka, Sofije, Tirane, Dohe, Istanbula, Beograda, Torina...Dobitnica je brojnih filmskih nagrada za scenario i autorica je dvije knjige o umijeću u scenaristici. Razgovarali smo o ženskom pismu u bh. kinematografiji, odgovornosti da mi koji smo preživjeli ratne traume pričamo o onome što smo preživjeli, o ženama koje trpe nasilje i koje nemaju pravo na smijeh i sreću, o nužnosti da žene koje nemaju problem sa svojim pravima budu glas onih žena koje nemaju pravo na svoj glas, o njenoj suradnji sa makedonskom redateljicom Teonom Strugar Mitevski i njihovom novom projektu Majka Tereza, te o tome zašto su umjetnice hrabrije od političara.U ovoj epizodi s Elmom smo pričali o:00:00:00 Uvod i najava00:01:44 Ženski glasovi u kulturnom aktivizmu 00:05:35 Do '92. u bh. kinematografiji od 100 filmova 2 filma je snimila žena00:09:03 U ratu je nastala moja ljubav prema filmu00:11:21 SFF se od početka okrenuo ženskim pitanjima u regionalnoj kinematografiji00:15:20 Filma “Snijeg” Aide Begić je prvi film u istoriji bh. kinematografije koji su potpisale 4 žene00:17:58 Mi koje nemamo problem sa ženskim pravima trebamo govoriti o ženskim pitanjima00:20:32 Suradnja sa makedonskom redateljicom Teonom Strugar Mitevski00:24:45 Naš prvi zajednički film “When the day had no name” imao je premijeru na Berlinaleu 2017.00:27:13 Film “Najsretniji čovjek na svijetu” snimljen je po mojoj intimnoj priči00:31:47 Naša ratna trauma je tek sad vidljiva i mi smo tek sada osvijestili šta smo zaista preživjeli00:36:57 Najozbiljniji bh. filmovi koji govore o ratnoj traumi su ženski filmovi Grbavica, Snijeg i Najsretniji čovjek na svijetu 00:42:27 Speed dating u našem filmu je izmišljen00:45:40 Kako je nastao scenarij za film “Samo kad se smijem”?00:49:05 Ovaj film brutalno istinito govori o femicidu00:51:33 U razgovoru sa ženama koje su pretrpjele nasilje saznala sam da one nemaju pravo na smijeh i na sreću00:55:06 Ženama kod nas nedostaje više mentorskih projekata01:03:40 Na ovogodišnjem SFFu smo vidjeli 3 bh. igrana filma iako je finansiranje sve lošije01:07:51 Po prvi put ove godine na ASU imamo studentice u audiovizuelnom sektoru montaže i direktorica fotografijeProdukcija: Kolektiv znanjaAudio: Nino ŠkiljićMuzika: Alan OmerovićDesign: Effect AgencyJednokratne donacije: https://www.paypal.me/KolektivZnanjaPatreon donacije: https://patreon.com/Kolektivznanja?utm_medium=clipboard_copy&utm_source=copyLink&utm_campaign=creatorshare_fan&utm_content=join_link Pratite nas na društvenim mrežama: FB: https://www.facebook.com/kolektivznanja IG: https://https://www.instagram.com/kolektiv_znanja/X : https://twitter.com/AnisaSerak*Ova epizoda je dio našeg serijala o kulturnom aktivizmu koji je nastao uz podršku Thomson fondacije kao dio projekta Kultura i kreativnost za Zapadni Balkan (CC4WBs). Priča je kreirana uz finansijsku podršku Evropske unije. Njen sadržaj je isključiva odgovornost autora i ne predstavlja nužno stavove Evropske unije.#ženskiglasovi #sff #sarajevofilmfestival #sfftakmicarskiprogram #elmatataragic

Bejrut gori, Izrael sporoča, da se bo maščeval za iranski raketni napad. Generalni sekretar Združenih narodov je tam nezaželena oseba. Kot da je prvi človek svetovne organizacije le naključni podnajemnik na newyorški vzhodni reki in je že zdavnaj dvignil roke tudi od Ukrajine. Tam ruski agresor niza uspehe. Kot da je delo ustanoviteljev Združenih narodov ali tvorcev helsinške listine bilo zaman. Evropski volivci se obračajo proti desni. Če verjamemo dominatnim medijem, zaradi nestrpnosti. Če pa pogledamo množico spletnih portalov, je slika drugačna. Ljudje se bojijo vojne.

Že več kot dve tretjini vseh prosilcev za pomoč v humanitarnih programih Zveze Anita Ogulin in ZPM je (redno) zaposlenih, ki s plačami ne obvladujejo niti najnujnejših življenjskih stroškov. In kljub brezplačnemu osnovnemu šolstvu, zagotovljenemu z ustavo, to šolanje starše še vedno veliko stane. Brez pomoči humanitarnih organizacij in programov, kot je Botrstvo, številni tega stroška kljub varčevanju zanj sploh ne bi zmogli.

Nakon stupanja na snagu novih zakona u sklopu vladinih reformi u radnim odnosima, milijuni australskih radnika su ostvarili pravo na prekid rada nakon radnog vremena, odnosno na isključenje od poziva i poruka od strane svojih nadređenih. Iz poslovnih skupina su uputili kritike na račun promjena, dok stručnjaci za radne odnose kažu da bi ova promjena mogla biti teško provediva.

Najboljša vprašanja postavljajo otroci. Imajo sto vprašanj in v določenem obdobju odraščanja te lahko z novim vprašanjem prehitijo, še preden odgovoriš na že postavljeno. Pravijo, da je pogosto večja modrost postaviti pravo vprašanje v pravem trenutku kot pa modro odgovoriti. Ko sem prvič brala evangeljski odlomek o dvanajstletnem Jezusu, ki je v templju postavljal vprašanja učiteljem Postave, sem bila rahlo zmedena, saj sem iz svoje šole bila navajena, da vprašanja postavljajo učitelji, učenci pa nanje le odgovarjajo. Šele veliko pozneje sem razumela, da je Božja modrost zacvetela prav v Jezusovih vprašanjih. Vprašanja, zlasti če so neprijetna, nas spravijo v zadrego in v nas vzbudijo občutke, ki nas zmedejo, nanje pa se odzovemo različno. Ali se razjezimo, se nasmejimo ali pa preprosto zamahnemo z roko in gremo naprej. Velikokrat pa tisto vprašanje, ki zbode naše srce in se zakoplje v središče naše duše, ne da miru. Koplje in išče in odkriva, kaj je tisto, kar je odgovor našega življenja na to, kar smo bili vprašani. Med učenci pri verouku sem zelo rada imela skupine, ki so meni, katehetinji, postavljali najbolj nespametna in nora vprašanja. Najrajši sem jim odgovarjala z dodatnimi vprašanji, da so si potem sami odgovorili. Tudi Jezus je rad postavljal vprašanja svojim apostolom, prosilcem za milost ozdravljenja, grešnikom in svojim nasprotnikom. To so vprašanja za vse čase, saj še danes zarežejo v srce vsakega, ki Vanj veruje. Ne moreš odgovoriti na njih neiskreno, ker veš, da Bog vidi v srce in ne prenese laži. Eno takšnih usodnih vprašanj je prav gotovo tisto znano vprašanje, ki ga je postavil svojim učencem: Kaj pa vi pravite, kdo sem? Najprej jih je vprašal, kaj drugi mislijo o njem, in na to vprašanje so prav vsi apostoli znali odgovor! Kar prehitevali so drug drugega, da bi mu povedali, kako ga imajo za preroka, za Janeza Krstnika, za Božjega poslanca … Ko pa jim je Jezus zastavil to znano drugo vprašanje – Kaj pa vi pravite, kdo sem? – je nastala velika tišina … Šele Peter se je opogumi lin odgovoril: Ti si Kristus, Sin živega Boga! Naš Odrešenik postavlja isto vprašanje tudi danes, tebi in meni: Kaj pa vi pravite, kdo sem jaz? Draga poslušalka in dragi poslušalec! Ali že poznaš odgovor?

U poslednjoj epizodi Radar Foruma u kojoj je izazivač bio advokat Sead Spahović, gost je bio Vukašin Milićević, bivši profesor sa Bogoslovije. Njih dvojica razgovarali su o ulozi i uticaju religije na društvene i političke odnose na Balkanu. Spahović je na početku želeo da razjasni da li je pomirenje u regionu moguće bez praštanja, a praštanje bez kajanja? “Pravo pomirenje nije moguće bez pokajanja i spremnosti da se oprosti, a opet, pokajanje i praštanje nisu mogući bez spremnosti da se prihvati odgovornost. Ako posmatramo i hrišćansku tradiciju, i tradicije koje njoj prethode, jevrejske i helenske, u stvari je reč o jednom veoma aktivnom stanju duha. Metanoja je zapravo promena načina mišljenja koja treba da dovede do konkretne promene u postupcima. Dakle, nema nikakvog pokajanja i praštanja bez konkretnih dela. Simbolički činovi i aktovi jesu važni, ali oni apsolutno postaju isprazni ukoliko to ne dovodi do promene u načinu postupanja”, kaže Milićević. Govoreći o paradoksalnim situacijama gde kriminalci nose krstove oko vrata ili “trče u džamiju pet puta”, Milićević kaže da se zapravo radi o maskiranju stvarnog karaktera pozivanjem na religijski autoritet. On je kritikovao i SPC navodeći da se ona danas “nažalost sistematski brendira pozivajući se na sporno nasleđe”. “To je nešto čega se zapravo treba stideti. Imate kanonizaciju vladike Irineja Ćirića bačkog zajedno sa mučenicima iz Novosadske racije. Za vreme te iste racije, taj vladika Irinej, koji jeste bio značajna ličnost pre rata po mnogo čemu, on jeste spasavao neke ljude… Ali on jeste bio praktično Horitjev intimus. On za to vreme dok oni bacaju Srbe pod led, poziva narod da ostanu verni tim mađarskim vlastima i da ne podležu provokacijama kojima ti banditi hoće da se bore protiv okupacije i šire, misleći na komuniste. I to izjednačavanje je veoma sporno”, ističe Milićević. Sagovornici su se složili da se ovde promenio osnov na temelju kojeg je moguće artikulisati političku moć. “To nisu više one univerzalne priče, već ovde sada imate polufeudalne elite i jedini način da zadrže moć, koja je i ekonomska i politička, jeste to da podižu tenzije”.

In this engaging episode of "The Market Pulse," host Aaron Fichera sits down with Drew Hanish, the visionary Founder and CEO of Pravo Construction. As a leading commercial general contractor in Austin, Texas, Pravo Construction has carved a niche in historical preservation and reuse projects, bringing new life to the city's architectural heritage and complimenting new residential growth in surrounding areas.  Join us as Drew shares the inspiring story behind Pravo Construction, detailing its unique approach and standout projects that highlight the company's expertise. Delve into the current trends shaping Austin's commercial and residential real estate market, the Live Work Play trend within construction and discover how builders are navigating the challenges and opportunities in today's economic climate and real estate prices.   Explore the growing trend of historical preservation and reuse, understanding the intricate balance of maintaining historical integrity while meeting modern needs. This episode promises to provide a wealth of knowledge and inspiration for industry professionals and enthusiasts alike, showcasing how innovative construction practices are revitalizing communities and preserving history for future generations. Don't miss this captivating conversation on "The Market Pulse." 

Hapšenja, nadzor, nezakonita kažnjavanja, represija, prekomerna sila policije...Koliko je pravo na mirno okupljanje i proteste u Evropi ugroženo i zašto? Saša Bojić analizira alarmantno stanje, koje prenosi Amnesty International. Nenad Kreizer o samoj organizaciji, njenim ciljevima i radu. Koji su to primeri sistematskih mera vlasti za suzbijanje slobode okupljanja uz upotrebu sile, oružja i tehnologije nadzora? I to u 21 evropskih zemalja, medju kojima su Nemačka, Srbija i Slovenija. Von Sasa Bojic.

Eva Maurer Škofič je klovnesa, režiserka, pisateljica, pobudnica in ustanoviteljico, umetniška vodja, Društva Rdeči noski, klovnov zdravnikov. V letu 2024 obeležujejo dvajset let delovanja. Vprašali smo jo, kakšno je delo bolnišničnih klovnov in klovnes, koga vse obiskujejo, kaj počno med klovnovskimi vizitami, kakšno mesto imajo milni mehurčki in nenazadnje, kako pomembno je na stvari pogledati drugače?

Začetek poletja in šolskih počitnic navadno predstavlja zagotovilo za gnečo na cestah. Promet je bil ponekod ohromljen že včeraj - med drugim se je podaljšal potovalni čas proti Primorski, obremenjena ostaja tudi ljubljanska obvoznica. Podobno bo danes, predvsem dopoldne, ko se bo na ceste predvidoma odpravilo največ voznikov. Ostali poudarki oddaje: - Guterres: Libanon ne sme postati druga Gaza. - Izpusti ogljikovega dioksida lani znova rekordni. - V Cerknem popoldne dobrodelni koncert v podporo obnovi partizanske bolnice Franja.

Prezgodaj, pravočasno, prepozno. Le kdo še ni okusil pomena te časovnosti. Pravočasnosti je veliko vredna. Nikoli ne povzroča preglavic. Minuta zamujena ne vrne se nobena. Vsi trenutki pa odtečejo in »v iste globočino reke dvakrat se ne potopiš«. Kar je ugotovil že Heraklit. Živel je pred Kristusom, torej pred našim štetjem, kot je slišati v tem »našem« času. Toliko našem, kolikor briše spomin na osebo nekega Ješua – Jezusa, ki je tako zelo prekucnil človekovo pojmovanje, da ne preneha odločanje zanj in ne-zanj, oziroma kar naravnost proti njemu. Kar potrjuje naš čas. Tudi v njem se gibljemo na črti od prezgodaj do prepozno. Je prezgodaj, bo vse pozeblo, potarnajo pridelovalci, pa če so to prizadevni vrtičkarji ali pa od pridelka povsem odvisni kmetje. Pri njih gre še najmanj za rožice, ki nad žarki so se te zmotile, ampak za preživetje. Kako malo se zmenimo za to, mi potrjuje pomladni dogodek, ko so se vrtčevski otroci na sprehodu zakadili naravnost po majski travi. Na vprašanje, kje bomo dobili mleko, če bodo oni pohodili travo, so v en glas povedali, da v trgovini. Prepočasno, če ne kar prepozno, nam na mnogih ravneh postaja jasno, da kruh na zemlji raste, in da če pade ti na tla, poberi in poljubi ga. To težkó razume rod, ki še ni doživel vsestranskega pomanjkanja. V šolskem berilu je bila pred leti pomenljiva, če se prav spominjam, makedonska pesem, ki se je nanašala na vojne razmere. Za življenje je šlo. Za telegram s sporočilom, da je na smrt obsojeni oproščen; vesela vest je švignila v eter »brže od munje, a stigla prekasno«. Kolikokrat se je že primerilo kaj podobnega, za kar potem rečemo: usoda. Žal prazen izgovor. Pravočasnosti je veliko vredna. Povezuje se s skrbnostjo pri delu, ki ga opravljamo. Skrbnost pa z našim odnosom do ljudi in stvari. Z odlašanjem si lahko nakopljemo krivdo. Odlašalcev pa ni tako malo. Bom pozneje, pravijo, saj je še čas. Jutri, po špansko manjana, kar pomeni – nikoli. Obljubimo navadno kar hitro. Da obljuba dela dolg, so me učili že kot otroka; nanj pa preveč radi pozabimo. Mogoče spadamo med večne zamudnike v službo, v šolo, k maši. Pravočasnost je odlika. Pa saj smo radi odlični … mar ne?

Najboljša vprašanja postavljajo otroci. Imajo sto vprašanj in v določeni fazi odraščanja te lahko z novim vprašanjem prehitijo še preden odgovoriš na že postavljeno. Pravijo, da je pogosto večja modrost postaviti pravo vprašanje v pravem trenutku kot pa moder odgovor. Ko sem prvič brala evangeljski odlomek o dvanajstletnem Jezusu ki je v templju postavljal vprašanja učiteljem Postave, sem bila rahlo zmedena, saj sem iz svoje šole bila navajena, da vprašanja postavljajo učitelji, učenci pa nanje le odgovarjajo. Šele dosti pozneje sem razumela, da je Božja modrost zacvetela prav v Jezusovih vprašanjih. Vprašanja, posebej, če so neprijetna, nas spravijo v zadrego in v nas vzbudijo občutke, ki nas zmedejo in se različno odzovemo na njih. Ali se razjezimo, ali se nasmejimo ali pa preprosto zamahnemo z roko in gremo naprej. Velikokrat pa tisto vprašanje, ki zbode naše srce in se zakoplje v središče naše duše, ne da miru. Koplje in išče in odkriva, kaj je tisto, kar je odgovor našega življenja na to, kar smo bili vprašani. Med učenci pri verouku sem zelo rada imela skupine, ki so meni, katehetinji, postavljali najbolj neumna in nora vprašanja. Najrajši sem jim odgovarjala z dodatnimi vprašanji, da so potem sami prišli do odgovora. Tudi Jezus je rad postavljal vprašanja svojim apostolom, prosilcem za milost ozdravljenja, grešnikom in svojim nasprotnikom. To so vprašanja za vsa vremena, saj še danes zarežejo v srce vsakega, ki Vanj veruje. Ne moreš odgovoriti na njih neiskreno, ker veš, da Bog vidi v srce in ne prenese laži. Eno takšnih usodnih vprašanj je prav gotovo tisto znano vprašanje, ki ga je postavil svojim učencem: Kaj pa vi pravite, kdo sem? Najprej jih je vprašal, kaj drugi mislijo o njem in na to vprašanje so prav vsi apostoli znali odgovor! Kar prehitevali so eden drugega, da bi mu povedali, kako ga imajo za preroka, za Janeza Krstnika, za Božjega poslanca… Ko pa jim je Jezus zastavil to znano drugo vprašanje – Kaj pa vi pravite, kdo sem? – je nastava velika tišina… Šele Peter se je opogumi lin odgovoril: Ti si Kristus, Sin živega Boga! Naš Odrešenik postavlja isto vprašanje tudi danes, tebi in meni: Kaj pa vi pravite, kdo sem jaz? Draga poslušalka in dragi poslušalec! Ali že poznaš odgovor?

Goran Vojković je jedan od rijetkih pravnika koji imaju iskustvo u privatnom i javnom sektoru, te može komentirati oba. Njegovi tekstovi u Indexu i na društvenim mrežama su često britki komentari neefikasnosti državnih organa i fenomena uljebništva. Autor je šest knjiga, te je sveučilišni profesor i predavač u nekoliko edukacijskih institucija. Uz sve to, vrlo je zainteresiran za tehnologiju, radio-amater je, konzultant u područjima prometnog i pomorskog prava, IT i komunikacijskog prava, te poslovnih procesa. S ovako širokim interesima bilo nam je zadovoljstvo razgovarati s njim o temama poduzetništva, prava i modernog društva. There is nothing like a dream to create the future.Victor Hugo Tri načina kako slušati podcast Kako slušati podcast u autu koji nema Mp3 player Top lista najslušanijih epizoda

Rabija, slavna sufijska mistikinja iz srednjega veka, je tako kot vsak dan hodila po ulici na poti na tržnico. Na tržnici je vsak dan razglašala spoznanja, do katerih je prišla. Tam je vsak dan opazovala drugega znanega mistika, Hasana, kako je sedel pred vrati mošeje in glasno molil: »Bog, odpri vrata! Prosim, odpri vrata in me spusti noter!« Tistega dne Rabija ni več uspela prenašati Hasanovega joka in vpitja. Hasan je neprestano vpil: »Odpri vrata, spusti me noter! Zakaj me ne poslušaš, zakaj ne uslišiš mojih molitev!« Vse prejšnje dni se je Rabija le nasmejala ob prizoru jokajočega Hasana, tisti dan pa je stopila k njemu, ga močno stresla in rekla: »Prenehaj s tem nesmislom! Vrata so oprta. Dejansko si že noter!« Hasan je pogledal Rabijo in v tistem trenutku doživel spoznanje. Globoko se je priklonil pred Rabijo in dejal: »Pravočasno si prišla, sicer bi takole prosil vse življenje. Vendar sem že leta to počel, kje si bila do sedaj? Vem, da greš po tej ulici vsak dan. Morala si me videti tukaj, kako molim in jočem?« Rabija mu je odgovorila: »Res je, vendar lahko resnico izrečemo le v določenem trenutku, prostoru in kontekstu. Čakala sem na pravi, rodoviten trenutek. Danes je napočil, zato sem se ti približala. Če bi te nagovorila včeraj, bi se razburil, morda celo ujezil. Lahko bi se uprl ali mi dejal: 'Zmotila si mojo molitev!' - in ni prav, da zmotimo molitev.« »Hotela sem ti povedati, da ne bodi nespameten, da so vrata že odprta – da si dejansko že noter! Ampak morala sem čakati na pravi trenutek,« je Hasanu še dejala Rabija. V muslimanskem svetu celo kralj ne sme zmotiti molitve berača. Tudi policija ne sme zmotiti molitve osumljenca, ki ga išče. Počakati mora, da ta dokonča molitev, šele nato ga lahko prime. Molitve se ne sme zmotiti. Mistikinja Rabija je čakala na pravi trenutek, ko bi Hasan lahko sprejel resnico. Tudi v naših življenjih smo le v redkih trenutkih dojemljivi za spoznanja, ki ne sodijo v naš kontekst. In prava umetnost je povedati naš vidik resnice na način, da jo drugi lahko sprejme. Rabija je Hasanu hotela sporočiti, da se mu ni treba več mučiti in da je že sprejet, vključen. Da je že noter. Božja vrata so odprta, ampak mi smo tudi že ves čas na notranji strani. Le kdaj nam je to težko sprejeti in potrebujemo čas milosti, da to spoznamo.

Dr. Tania Penovic, izvanredna profesorica prava na Sveučilištu Deakin, stručnjakinja za ljudska i reproduktivna prava, analizira uzroke i posljedice odluke Francuske da pravo na prekid trudnoće uključi u ustav. Hoće li taj potez imati utjecaja na druge države, posebice u Europi? Koji su najveći izazovi u Australiji?

58 год до нашей эры...Урок семьдесят второй. О тумане, хитрости и о переговорах-==- Поддержать подкаст patreon.com/romafallrepublic boosty.to/romafallrepublic Ссылки на сервисы одноразовых донатов (перевод на карту) https://pay.cloudtips.ru/p/de81e92c https://www.tinkoff.ru/cf/8OhkxZI8dPp -==- Для заказа рекламы пишите на почту или в телеграм geasmuire@gmail.com https://t.me/caledfwlch_as -==- Герои выпуска. Осторожно, спойлеры к предыдущим сериям https://telegra.ph/Gallskij-cikl-2-seriya-Jus-primae-occupationis-Pravo-pervogo-zahvativshego-04-15-==- Подкаст выходит по четвергам. Подписывайтесь на любых платформах и присоединяйтесь в сообществах https://t.me/romafallrepublic https://instagram.com/roma_fall_of_the_republic/?hl=ru https://vk.com/romafallrepublic https://twitter.com/ROMApodcast -==- Таймкоды00:00 Перенесемся в прошлое… 03:09 Ранее в ROME 05:32 Эпиграф к серии 05:53 Туман 12:43 Умная мысль 20:20 Сложные переговоры 25:35 Плоды первой победы 32:01 Новая встреча 37:21 Танцы 39:26 Найденная смелость 41:48 Марши и провокации 45:00 Битва при Вогезах 49:47 ПослесловиеИсточники Гай Юлий Цезарь. Галльская война Cassius Dio. Roman History Плутарх. Сравнительные жизнеописания Аппиан. Гражданские войны Гай Светоний Транквилл. Жизнь двенадцати цезарей Тит Ливий. История Рима от основания города Дельбрюк, Ганс. История военного искусства в рамках политической истории. Том 1. Античный мир Ферреро, Гульельмо. Юлий Цезарь Биллоуз, Ричард. Юлий Цезарь. Римский колосс Wiseman, Timothy Peter. Julius Caesar Этьен, Робер. Цезарь

Dva tjedna pred parlamentarne izbore, službena kampanja se zahuktava. HDZ predstavio program u osmoj izbornoj jedinici – Kvarner, Istra i Gorski kotar. Domovinski pokret predstavio program u Osijeku za 4. izbornu jedinicu. Iz Možemo prozivaju HDZ da im oglase na internetu plaća ultrakonzervativna poljska stranka Pravo i pravda, iz HDZ-a odgovaraju da je to zabuna, za koju je kriva kompanija Google. Povodom izbora očitovala se i komisija Justitia et pax Hrvatske biskupske konferencije.

Rak želodca je četrti najpogostejši vzrok smrti zaradi raka na svetu in peti najpogosteje diagnosticirani rak. Pravočasno odkritje okužbe z bakterijo Helicobacter pylori, ki je glavni povzročitelj raka želodca, in zdravljenje bi zmanjšala pojavnost raka želodca do 63 %. Tokrat smo spregovorili o pilotnih presejalnih testih za omenjeno bakterijo. Z nami je bila prim. Tatjana Kofol Bric z Nacionalnega inštituta za javno zdravje.

Podnebno pravo se še razvija, vendar imajo vse številnejše podnebne tožbe vse večji vpliv na številna področja, od oblikovanja okoljskih politik do zavarovanj. Izpostavili bomo nekaj evropskih primerov. Lani smo v Sloveniji doživeli katastrofalne poplave: lahko tudi pri nas pričakujemo prve podnebne tožbe?Sogovorniki: Gregor Schamschula, avstrijski okoljski odvetnik; Csaba Kiss, madžarski okoljski odvetnik; Summer Kern, odvetnica pri avstrijski mreži nevladnih organizacij iz 16. evropskih držav; Kertu Birgit Anton, podnebni aktivist; Plamen Peev, bolgarska fundacija za podporo civilne družbe, demokracije in trajnostnega razvoja; doc. dr. Maša Kovič Dine, Katedra za mednarodne odnose na Pravni fakulteti UL; Aljoša Petek, predstavnik nevladnih organizacij v Svetu za trajnostni razvoj in varstvo okolja.

Australci obilježavaju 40 godina postojanja univerzalnog zdravstvenog sistema Medicare - ali mnogi od njih još uvijek ne razumiju kako on funkcioniše. Tako tvrdi Forum zdravstvenih stručnjaka koji poziva vladu da uvede program javnog obrazovanja i unaprijedi poznavanje sistema Medicare i njegovog djelovanja. Forum je zabrinut, da zbog nedostatka znanja o zdravstvenom sistemu, ljudi ne koriste usluge na koje imaju pravo i da plaćaju više za zdravstvenu zaštitu.

Predstavljamo hrvatsko-australsku znanstvenicu Ivanu Damjanović i njenu knjigu o reformi međunarodnog prava u sporovima država i investitora. Damjanović je predavačica na Pravnom fakultetu Sveučilišta u Canberri, te znanstvena suradnica Centra za europske studije Australskog nacionalnog sveučilišta. Nedavno je objavila knjigu pod naslovom "Europska unija i reforma zakona o međunarodnim investicijama".

Makedonska filmska režiserka Kumjana Novakova živi in ustvarja med Skopjem in Sarajevom. Kumjana Novakova je raziskovalka, ena od pobudnic festivala Pravo ljudski v Sarajevu, ki ga tudi vodi, predvsem pa režiserka. Dokumentarni film Kumjane Novakove Tišina razuma, ki se posveča pričevanjem o zločinih spolnega nasilja med vojno v Bosni, je poleti na Sarajevskem filmskem festivalu prejel nagrado za človekove pravice. Z avtorico se je pogovarjala Petra Meterc. Bere Mateja Perpar, ton in montaža Maks Pust. Foto: Sarajevski filmski festival

Referendum za Glas prvih naroda u australskom parlamentu održat će se 14. listopada. Pravo glasa imaju svi australski državljani stariji od 18 godina. Željeli smo saznati što hrvatska zajednica misli o nadolazećem referendumu te smo upitali članove zajednice kako će glasovati i zašto.

Srebro! Ne ono koje sija zlatnim sjajem, nego srebro! Pravo srebro! Borili su se naši košarkaši u odličnom finalu protiv jakih Nemaca koliko su god mogli, ali više na kraju ipak nije moglo. Sa dodatno skraćenom rotacijom, bez Ognjena Dobrića koji se povredio u prvim minutima meča, „plavi“ su imali snage da dobro ispariraju, ali su na kraju ipak ostali kratki. Šteta, ali i to je sport! Nemcima pružamo ruku. Oni su odigrali odličan turnir, završili bez poraza i impresionirali i svoje fanove i neutralce. Braća Vagner, sjajni Denis Šreder, svi su imali svoju ulogu u velikom trijumfu koji je Nemcima doneo prvu zlatnu medalju. A nije da nismo najavili, iz starta smo rekli da je Nemačka jedan od favorita...eto, bar nešto pogodismo. Treće mesto – iznenađenje! U duelu dve severnoameričke ekipe trijumfovali su Kanađani, kojima je ovo ujedno i najbolji plasman na svetskim prvenstvima u istoriji. Opet su Amerikanci došli na utakmicu u „plažnom“ izdanju, i čak ih ni magija Majkla Bridžisa pred kraj nije trgnula da zaigraju bolje u produžetku. Savršen je bio Dilon Bruks, koji je konačno „isterao svoje“, a poslovično odlično je odigrao i Šaj Gildžus-Aleksandar. I tako se završava i ovo svetsko prvenstvo u košarci. Radovali smo se mnogo više nego 2019, kada smo takmičenje završili već u četvrtfinalu. Naši momci iz Manile donose srebrnu medalju, i još jednom, svaka im čast na tom velikom uspehu. Priliku da odu korak dalje imaće dogodine u Parizu na olimpijskom turniru! A mi? Mi odosmo malo da se odmorimo. Vidimo se na početku klupske sezone! Pozdrav i hvala svima što ste nas slušali!

Širok izbor različnih metod kontracepcije omogoča individualno izbiro glede na zdravstveno stanje, želje in način življenja uporabnice oziroma uporabnika, ki je v današnjem času vse pomembnejši. Kakšno kontracepcijo priporoča medicinska stroka glede na starost, zdravstveno stanje in stranske učinke? V četrtkoven svetovalnem servisu bo na vaša vprašanja odgovarjala izr. prof. Bojana Pinter, dr. med., specialistka ginekologije in porodništva.

V javni razpravi sta prva predloga napovedane zdravstvene reforme. Urejata digitalizacijo v zdravstvu in prenovo Zavoda za zdravstveno zavarovanje Slovenije. Kakšni so prvi odzivi in kako naj bi predvidene spremembe izboljšale slovensko zdravstvo? Kako in kje jih bomo občutili bolniki, kako izvajalci zdravstvenih storitev, kje so še možnosti za izboljšave in kaj bo za dosego širšega soglasja nujno spremeniti? O vsem tem, pa tudi o spremembah, ki se še pripravljajo, voditeljica Snežana Ilijaš s sogovorniki. Gostje: Danijel Bešič Loredan, minister za zdravje; Martina Vuk, predstavnica zavarovancev v skupščini Zavoda za zdravstveno zavarovanje Slovenije; Igor Zorko, podpredsednik Gospodarske zbornice Slovenije ter predsednik Združenja za informatiko in telekomunikacije; Jernej Završnik, direktor Zdravstvenega doma Adolfa Drolca Maribor.

Ol-Star je gotov, i vreme je da se razdvoji žito od kukolja. Šta se odmaralo, odmaralo se – akcija kreće sada, i polako se pripremaju izlazne pozicije za borbu za prsten. Pravo, dakle, vreme da se Edin i Miloš vrate u studio i sumiraju šta smo sve dosad gledali u toku sezone. Do kraja regularne sezone ostalo je nekih tridesetak mečeva, dovoljno da se neki timovi dodatno uzdignu, a neki padnu. Sve je još u opticaju i ništa nije izgubljeno...dobro, osim ako niste Hjuston, San Antonio, Šarlot ili Detroit. Onda ipak jeste. Istok je i dalje bombastično jak, samo se trka sa četiri svela na tri konja. Bruklin je digao u vazduh ono što je pokušao da izgradi, i ono što je, rekli bi neki, propalo za jedan broj Durentovih patika – sve je sada na Bostonu, Milvokiju i Filadelfiji, dok ostaje da se vidi može li se Klivlend umešati u tu borbu. I u plej-inu će izvesno doći do tumbanja – Indijana je u velikom kolapsu forme, a Čikago je dobio neke loše vesti. Na zapadu, očekujemo da će se situacija itekako menjati. Denver suvereno drži prvo mesto sa lepom rezervom – oni deluju dosta sigurnije naspram Memfisa i Sakramenta, koji moraju odoleti naletima solidno pojačanih Sansa i Klipersa. Tu je naravno i Dalas, a u plej-in slici hiljadu mina, od kojih se poslednja javlja u vidu Oklahome. Tanderi, koje smo toliko kritikovali tokom sezone, su rešili da okrenu ćurak i ne uključe se u rasprodaju kvaliteta – vratilo im se mogućim plasmanom u plej-in, mada...videćemo kako se sklope kockice Lejkersima koji vrebaju. Ove povrede Lebrona i Dejvisa definitivno ne deluju naivno, pritom. Predstoji nam, dakle, još oko šest nedelja bespoštedne borbe za plasman. Podsećamo vas da se regularna sezona završava devetog aprila, plej-in počinje dva dana kasnije, a prve plej-of utakmice kreću već petnaestog aprila. Srećom, imate nas da vam olakšamo to putovanje! Tako da, vreme je da se uozbiljimo! Mnogo je još košarke, a manje-više sve je bitno...krećemo jako!

Podržite nas preko Patreona i PayPala: Patreon - http://patreon.com/radioaktivni_komarac PayPal - http://paypal.me/radioaktivnikomarac Poslovni žiro račun : 265-6630310000410-75 Radioaktivni Komarac Beograd Gošća u 96. epizodi podkasta Ubod kulture je muzičarka Kristina Kovač. Pravo iz Švedske doputovala je da bi sa Nađom Ordagić, najmlađom učesnicom, predstavila pesmu koju je ona komponovala na Pesmi za Evroviziju. O odlasku u Švedsku, gde je bila spremna da radi kao čistačica nakon 30 godina duge muzičke karijere, pa se ipak zaposlila u IT sektoru, o samim lepotama Švedske, o njenom ocu i majci, sestri i velikim muzičarima sa kojima je odrastala i sazrevala kao što su Zdravko Čolić, Bajaga i Neša Leptir i o saradanji sa najvećim svetskim bubnjarem Vinijem Kolajutom na koju je posebno ponosna. O Sarajevu i svemu lepom što je veže za ljude i taj grad, o X faktoru, o Zdravkovoj pesmi Kristina koja je posvećena njoj, ali i o najboljim učesnicima i pesmama Evrovizije do sada. Jedna iskrena priča o novom početku, koja može da posluži mnogima. Uživajte :) Voditelj - Bojan Uzelac (Radioaktivni Komarac) Animacija - Vojin Ubiparip (Duna Solution) https://www.dunasolution.com/ Muzika - Nedeljko Stojković (Mono Putnik) https://cutt.ly/TbH3kor Ton, kamera i montaža - Tamara Stojanović

U novoj epizodi podkasta govorimo o okruženjima koja u nama mogu probuditi nove potencijale i verzije nas.Pitanja na koja odgovaram:Zašto često ni ne znamo koliko možemo da porastemo?Kako možemo da prepoznamo okruženja za svoj rast?Zašto je važno tragati za takvim okruženjima?Ukoliko želite da pratite informacije o edukacijama, radionicama, kao i korisnim sadržajima, pridružite se zajednici na mojoj newsletter listi: https://martinadjokic.com/newsletterA možete me pronaći i na Instagramu: https://www.instagram.com/martina.djokic/

Državni zbor danes ni glasoval o spremembah zakona o dohodnini, saj je SDS vložila predlog za posvetovalni referendum. S tem je tudi pravočasno sprejetje vladne novele o dohodnini negotovo. Drugi poudarki oddaje: - Med tremi novimi vladnimi ukrepi za blaženje energetske draginje znižanje veleprodajne cene elektrike na maloprodajno. - Dogovor o reševanju problematike družinske medicine v Ljubljani in iskanju rešitev za delovanje nujne medicinske pomoči. - Poljska bo v preiskavi torkove eksplozije rakete na svojem ozemlju omogočila dostop Ukrajini.

Bilo je uzbudljivo i dinamično. Ali prava uzbuđenja tek počinju, jer, stižemo do nokaut faze! Prema očekivanjima, Srbija je na pola gasa završila i peti od svojih „pet lakih komada“. Poljska je rano položila oružje i prihvatila svoju nagradu u vidu trećeg mesta u grupi, a Orlovi su to iskoristili na najbolji mogući način – ponovo smo videli rapsodiju u prvom poluvremenu, i ostatak je već legao po protokolu. Ni Poljska, kao ni mnogi pre nje, nisu imali rešenje za Nikolu Jokića. Sekao je centar Denvera kroz „jedan na jedan“ obračune kao vruć nož kroz puter, dok je udvajanja rešavao na nešto kreativnije načine. Bilo je lepo videti i Nikolu Milutinova kako konačno uzima prve takmičarske minute, a i ostali su odigrali onako kako smo svi očekivali. Zaključno sa večernjim utakmicama u četvrtak takmičenje po grupama je završeno, i turnir se seli u Berlin. Pa, da vidimo kako se stvar razvila u ostalim gradovima domaćinima. U Tbilisiju videli smo jedino ispadanje domaćina. Prgavi Gruzijci nisu valorizovali kontroverznu pobedu protiv Turske – Crna Gora ih je ostavila na Kavkazu i čekirala karte za Nemačku. Uz njih će i malo iznenađenje turnira Belgijanci, kao i već „viđeni“ Turci i Španci. Najžešće borbe viđene su u Kelnu, gde je Bosna ipak morala prevremeno kući. Od Mađarske niko ništa nije ni očekivao – pogotovo nakon što je iz stroja ispao Adam Hanga – ali Bosna je imala svoje šanse. Te šanse su ostale neiskorišćene, jer je u direktnom duelu slavija probuđena Litvanija, koja sada ima lepu šansu da se na „mala vrata“ umeša u borbu za medalje. Sa prvog mesta u Berlin se seli Slovenija, a drugi i treći biće Nemci i Francuzi. Grupa C videla je malo marifetluka – tu je Ukrajina poremetila sve onom pobedom nad Italijom, pa smo tako u meču Ukrajinaca i Hrvata, nakon što je pitanje pobednika bilo rešeno, videli i malo „prijateljskog dogovora“ koji je obezbedio treće mesto komšijama, a drugo Ukrajini. Italija će kao četvrtoplasirani tim na megdan Srbiji, dok su Grci suvereno prvi – ali, povreda Janisa Adetokumba je razlog za brigu... A što se ostatka naše grupe tiče? Finska očekivano druga, Poljska neočekivano treća – poslednje mesto otišlo je ipak Česima, koji su smogli snage i eliminisali klonuli Izrael. I tako se zaokružila plej-of slika. Žurka počinje u subotu, a mi se vidimo u ponedeljak – nadamo se sa srećnim vestima. Italija nek se spremi... Uživajte!

Nova epizoda podkasta "Dobar loš zao", koji se prilagođava svim društvenim okolnostima, vas željno iščekuje! Nenad Kulačin i Marko Vidojković podelili su sreću predsednika Vučića što Sergej Lavrov nije uspeo da se provuče do Srbije, podelili su i njegov bol kad ga je mali Ukrajinac napucao fudbalskom loptom u međunožje, a složili su se da je napad tvrdog krila SNS na Zoranu Mihajlović zapravo napad na slobodne medije i zapitali se da li je gotovo s "novim normalnim" ili se naprednjacima samo omaklo. Gost, košarkaški superstar iz vremena kad je domaći basket izazivao suze radosnice, a nekad i infarkte, sjajni bek šuter, večiti partizanovac, Mića Berić! Pravo je uživanje slušati ovakvu sportsku veličinu kako komentariše aktualna dešavanja u srpskoj klupskoj, ali i reprezentativnoj košarci. Berić, koji je na terenu bio simpatičan čak i protivničkim navijačima, prenosi u DLZ svoju neiscrpnu pozitivnu energiju, preko potrebnu u ovim tmurnim vremenima. U Magarećem kutku, autori su pokazali dobru volju, ukinuvši rubriku "Alo, glupačo", međutim, nastup Ane Brnabić zamalo da ih natera da promene odluku. Nenadmašni izvor haosa i bezumlja, podkast DLZ, samo na našem portalu!

Srđan Šimac je sudac Visokog trgovačkog suda ali i predsjednik Hrvatske udruge za mirenje gdje obnaša dosta različitu aktivnost - razgovara sa zavađenim strankama i miri ih. Srđanovo sudačko iskustvo je veliko i traje već 30-tak godina iskustva, te uključuje i period predjsedavanja. Mirenje mu je oduvijek bilo zanimljiva tema, te mu je bila i predmet doktorata 2013. Sa pristupačnim nastupom, Srđan definitivno stvara prijateljsku atmosferu i ne spada u grupu stereotipno neraspoloženih sudaca, a iza interesa prema mirenju ima i odlične argumente - dobar dio predmeta ne bi ni došao do sud da je mirenje odnosno medijacija obavezan korak, kao što je u nekim zemljama. Kao što kaže - svako mirenje koje uspije potaknuti ga čini boljom osobom. Osim što je uspješan medijator, on je i međunarodno poznat govornik o medijaciji na skupovima, te trener. Želite li da napredujemo u stvaranju ovakvog sadržaja? Onda podržite Surove Strasti na Patreonu, to je platforma gdje možete odrediti da se Surovim Strastima svaki mjesec automatski pošalje neki iznos, na primjer 15-tak eura. To nije veliki iznos - manje od jednog izlaska s par prijatelja, a nama puno znači da ostvarimo kvalitetniju produkciju.  PREPORUKE ZA LAKŠE I UGODNIJE SLUŠANJE PODCASTA Tri načina kako slušati podcast Kako slušati podcast u autu koji nema Mp3 player Top lista najslušanijih epizoda Za lektire Surovih Strasti, edukacijske sadržaje i za potporu onom što radimo, posjetite našu platformu Surove Strasti Academy.

Koji je značaj međunarodnog prava u vezi sa ratom u Ukrajini? Šta je u osnovi opravdanja Rusije za rat? Zašto je priča o genocidu važna za ovaj sukob? Kako izgleda tužba Ukrajine protiv Rusije pred Međunarodnim sudom pravde? Sankcije između prava i politike. Koje će biti pravne posledice ovog rata? Gost: Relja Radović, advokat i stručnjak za međunarodno pravo. Doktorirao je pravo na Univerzitetu u Luksemburgu, a posebna oblast interesovanja su mu međunarodno javno pravo i rešavanje sporova. Autor i voditelj: Miloš Nikolić, glavni i odgovorni urednik Talasa PODRŽI TALAS https://bit.ly/3szBgkH ZAPRATITE YOUTUBE KANAL TALASA https://bit.ly/3bVGjT9​​​ Emisija "Talasna dužina" dostupna je i na audio kanalima Talasa u vidu podkasta na SOUNDCLOUD: https://soundcloud.com/user-268265886 MIXCLOUD: https://www.mixcloud.com/TalasRS/ APPLE PODCASTS: https://apple.co/36pLkCe GOOGLE PODCASTS: https://bit.ly/3taCBhR DEEZER: https://www.deezer.com/sr/show/2059802 Pratite i naše naloge na društvenim mrežama: Facebook https://www.facebook.com/talas.rs/​​​ Twitter https://twitter.com/Talas_rs​​​ Instagram https://www.instagram.com/talasrs/​​​ www.talas.rs

Podržite me na Patreonu: https://www.patreon.com/agelast Jednokratne donacije kanalu: https://www.paypal.me/agelastpodcast FB: https://www.facebook.com/galebnikacevic Instagram: https://www.instagram.com/agelast_/ Twitter: https://twitter.com/GalebNikacevic Wolt kućna dostava: https://wolt.com/en/discovery (iskoristite kod AGELAST prilikom prve porudžbine i ostvarite 400rsd popusta na kućnu dostavu) Hooloovoo: 1. Sajt: https://hooloovoo.rs/ 2. Instagram: https://www.instagram.com/hooloovoo.rs/ 3. Facebook: https://www.facebook.com/hooloovosoftware Sheriff Woodworking Shop: https://www.instagram.com/sheriff_woodworkshop/ Gost je prof. Svetislav Kostić, sa Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu, naš najveći stručnjak za poresko pravo i čovek koji je Republici Srbiji pomagao oko pisanja pojedinih poreskih projekata u više navrata. Svuda se kroz medije provlači priča o frilenserima, jutjuberima, programerima (IT kompanijama uopšte), dizajnerima, školama stranih jezika, itd. o prilivima iz inostranstva i porezima koje država planira da ubira od njih. Puno je priča, strahova i strepnji još više, ali je vrlo malo onih koji to razumeju. Sve što vas je zanimalo na ovu temu, ali i mnogo više (kako Google, Apple, Facebook ili Netflix pljačkaju EU i ostatak sveta), ili kako se Rusija i Kina bore protiv velikih američkih kompanija, saznajte u novoj epizodi! Apple Podcast: shorturl.at/enHQ9 Google Podcast: shorturl.at/knKQ6 Spotify: shorturl.at/etEI1 PodcastRS: https://podcast.rs/ Deezer: https://www.deezer.com/us/show/1710542 Anchor: https://anchor.fm/galeb-nikaevi-hasci-jare Stitcher: https://www.stitcher.com/show/agelast-podcast Castbox: shorturl.at/gkDHW Producent: Sandra Planojević Hasci-Jare Audio: Marko Ignjatović PR & Organizacija: Sandra Planojević Hasci-Jare Instagram: Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/ Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run/ Marko Ignjatović: https://www.instagram.com/stray_dogg_bg/